iskra1143

По питању Косова Србија је изгледа Западу окренула „ћурак наопако"

НОВА СРПСКА МЕЂУНАРОДНА ПОЛИТИКА!? Било је потребно да се фрустрирани српски премијер др Воја Коштуница, поводом црногорског референдума, само „пожали", ЕУ „шефу" спољних послова, Хавијеру Солани, на нелегалност и „тајминг" истог, да се непомична „бара" српско-евроатланских односа - у којима врхуни већ дуго година Србима обећаваних а не оствариваних „шаргарепа"-, најзад узбурка. Није прошло дуго после тога па је др Коштуница сасуо у лице Оли Рену, шефу ЕУ за проширење, да му је доста „условљавања" и „непарт- нерских" односа са ЕУ, да се над „баром" уздигне читава дипломатско-фудбалска „олуја". Прво се ЕУ нашла „увређена" због Коштуничиног испада по коме је ЕУ „крива" чак и за катастрофу СЦГ од 6:0 против Аргентине на Светском првенству у Немачкој, да би се са српске стране одговорило да се СЦГ бар ква- лификовала за игре у Немачкој, док Финска (Оли Рен је Финац) чак ни то није успела. А када је др Коштуни- ца, на Видовдан, 28 јуна, са Косова из Грачанице, јавно изјавио да ће „Косово увек бити српско", бара је узаврела правим „ураганом": телефони су забрујали у Београду из Брисела, Рима, Лондона, Вашингтона - Коштуница неизоставно да дође!

Премијерова непопустљивост у Европи... Већ је био у Бриселу. Рекли му: да суспензија преговора са ЕУ и даље траје али да ће, ради добрих „партнерских односа" (овај израз је новина јер су до сад била само од ЕУ - наређења-извршења!) нас- тавити са обављањем других али и неопходних „пре- лиминарних" радњи за улазак у ЕУ, као и да ће нека финансијска помоћ Србији од стране ЕУ бити нас- тављена. У Лондону са Тони Блером, реч је углавном била о Косову, Коштуница ни за длаку није попустио, судим то, на основу чињенице да је истог дана у неком лондонском институту, говорио да Косово добија најширу аутономију али у оквиру Србије. Слично се десило и у Риму. Италијански премијер Романо Проди се успротивио ставу др Коштунице, али овај није ни за длаку одступио од онога што је рекао раније.

...и у Америци На састанку у Вашингтону са Кондолизом Рајс, шефицом Стејт департмана, др Коштуница је већ раније довољно гласно истакао своју позицију, да му је немогуће било да направи било какав уступак. Он је свој став поновио пред новинарима после састанка сa

др Рајсом, а још истог дана је у Вашингтон посту објављен његов чланак о Косову где је изричито речено да независност Косова не долази у обзир, јер Србија даје Косову најширу могућу аутономију.

Неподмитљиве „шаргарепе" Изгледа, међутим, да је премијер Коштуница позван у Вашингтон не ради објашњења српског става, јер је то њима у Вашингтону већ од раније било познато, већ искључиво да би објаснио под којим условима би Србија могла да призна независност Косова. Другојачије речено Вашингтон је хтео да сазна, претпостављам, које „шаргарепе" би биле при- хватљиве за Србију да би она потписала статусни докуменат о независности Косова (од Србије). А крећу се оне, „шаргарепе" (опет моја претпоставка): од „великих" САД инвестиција до бесповратне економске „помоћи", од „експресног" уласка у ЕУ до специјалне аутономије за косовске Србе, гарантоване од САД. Не верујем да су, бар за сада, олакшање хашких притисака и евентуално њихово укидање или враћања РС на дејтонски ниво, па и евентуално њено прикључење Србији, уопште споменути као „шарга- репе" из два разлога: прво, САД су обе потребне ради вршења даљег притисака на Србе; и, друго, можда се ово, као „супер-шаргарепа", држи у резерви, за евен- туалне будуће преговоре с Коштуницом, ако би до њих, наравно, поново дошло. Било како било, о свим тим „шаргарепама", Коштуница, изгледа, није хтео ни да разговара, па је изостала уобичајена заједничка (др Рајса и др Коштунице) конференција за штампу, па се овај, како смо видели, нашао сам пред новинарима; нити је портпарол Стејт департмана дао икакву изјаву о посети др Коштунице, нити је уследио његов пријем код Буша, што је у позиву било наго- вештено као могућност. Примио гаје, пак, Бушов шеф Безбедносне агенције Стивен Хетли и потпредседник Дик Чејни, али и о тим посетама до новинара није про- цурео никакав нарочити коментар.

Успешан наступ др Коштунице пред СБУН, али... На овој САД турнеји, премијер Коштуница се појавио пред Саветом безбедности УН где је опет изложио свој став о Косову. То је био један господ- ски и врло аргументован наступ премијера Србије. Он је неотуђиву припадност Косова Србији осветлио из угла: историје, међународног права, демократије,

Нова српска ... регионалне безбедности и, најзад, емоционално; успео је, мислим, да своје емоције вешто пренесе на чланове СБ. Упитао их је: каква би ваша реакција била, да се једна 15-на ваше земље одузима да би се и поред свих ових противних аргумената задовољила једна агресивна и бескрупулозна етничка група и међународна заједница? Мора да је бар тренутно др Коштуница оставио добар утисак на чланове СБ. Једино што је премијер можда заборавио да сви ти људи који су га слушали, и могуће у души чак тог тренутка и одобравали, разумеју само речи тзв. „реалполитике", а њу, као што се зна, диктирају САД. Да је баш то тако, сведочи чињеница да су организа- тори премијеровог наступа у УН, вероватно да би кон- трирали било какав позитиван утисак његове посете, у исто време, неформално - јер Косово није чланица УН -, представили пред чланове СБ (који, наравно желе да га чују), арбанашког председника Косова, Фатмира Сејдуа.

САД „кредибилитет" на проби... С обзиром, пак, да САД нису успеле да преокрену др Коштуницу у правцу прихватања неза- висности Косова, с једне, а с друге стране, САД обја- виле свету, још пре скоро годину дана, да је независ- ност Косова једна сигурносна и безбедносна регио- нална неопходност, јер има у виду, с једне, интересе 90% већинског становништва (Албанаца) као и обавезне безбедносне гаранције за неалбанске ма- њине укључујући Србе, тамо; с друге стране; таква мултиетичност - верују САД и Запад гарантује тра- јан и стабилан мир (уз наравно, бар у почетку, при- суство КФОР-а), не само Косова већ и целог региона. И сад, с обзиром да Србија отворено не прих- вата САД верзију решења косовског проблема, „кредибилитет" Америке је стављен на пробу. Кад се подсетимо, да су САД, у скорој прошлости, ради свог „кредибилитета", као сад, на проби - да би му повратиле међународно поштовање и респект -, при- хватале су, драстичне политичке мере, најчешће ратове, као на пример бомбардовање СРЈ 1999. и рат у Ираку 2003. године, поставља се питање каква ће бити реакција САД, на садашњи српски изазов њиховом „кредибилитету".

Србија изван САД безбедносног система Тешко је то предвидети, јер САД целу ту комплексност косовског проблема првенствено посма- трају, због својих империјалних интереса, са становишта регионалне сигурности и безбедности. По њиховој процени, тај циљ је најлакше остварив, ако се задовоље косовски Албанци, док што се тиче Срба њих је релативно лако преломити било наређење њима и уценама, било „шаргарепама" или комбини- рањем и једног и другог. Кад Србија стави свој потпис на међународни докуменат о независности Косова, онда је цео регион безбедносно сигуран и стабилан. Очевидно, САД планери никако нису предвиђали могућност да Србија остане изван њихове визије безбедности и сигурности региона. А, одбијањем Србије да прихвати независност Косова, Србија се тачно ту нашла - изван тог система. При таквом чињеничном стању, тренутна улога САД јесте да Србију поново врати у тај систем. Како ће то САД урадити, највероватније, у

овом тренутку, јер су затечене, ни саме не знају. Велики број сценарија је могућ, са овим екстремним решењима која се крећу од обарања Коштунице, ради његове замене са екипом ослобођеном од „национа- листичких" предрасуда, до прихватања његовог плана о Косову у оквиру Србије са најширом аутономијом за косовске Албанце.

„Демократски" пад владе под сумњом За САД, које иначе знају сваки, па чак и најбезначајни, детаљчић са српске политичке сцене - а што се види из редовних чланака на српском бившег САД амбасадора у СРЈ, Вилијама Монтгомерија. које објављује београдски Данас, обарање премијера Коштунице, мада на изглед, релативно лако, неће бити тако лако да се изведе. Како то? - запитао би неко. Само се нареди Вуку или Динкићу, напустите владу, па је Коштуница готов. Није баш тако, јер то изазива само кризу владе, нове изборе, за које је потребно време, са истом Коштуничином владом све до новог мандатара, који - због свог јуначког става у вези Косова - вероватно је -, опет може бити он, Коштуница. Али и самим напуштањем владе од стране Динкића и/или Вука, влада не мора да падне. У сећање долази да је негде крајем фебруара Томислав Николић, вршилац дужности председника Шешељеве СРС, избацио у јавност „шокантну" вест да се преми- јером Коштуницом договорио да би, у случаја наметања независности Косова од стране САД и међународне заједнице, Скупштина Србије изгласала Резолуцију којом би се обелоданило свету да је таква одлука „ништавна" а Косово „окупирана" територија. Др Коштуница никад није негирао Николићеву изјаву, али је кроз Скупштину већ провео Резолуцију која је врло слична оној Николићевој. Сва је прилика, зато, да ће Николић са својих 82 посланика притећи у помоћ Коштуници, у случају да споменута двојица напусте владу, тако да би влада, чак и без Милошевићевих социјалиста, имала 135 посланика; 9 посланика, дакле, више него што је неопходно за већину.

И обарање владе силом има своје тешкоће Како је, дакле, „демократска" опција уклањања Коштунице врло неизвесна, САД остају још на расположењу, две опције силе. Прва је - да тако кажем „нежног" облика а и звучи „демократски", а чија је ефикасност већ опробана 5 октобра 2000. године приликом Милошевићевог свргавања и доцни-

IZ SADRŽAJA Srbija odlučno odbija oduzimanje Kosova .......................................... 5 Srbija na putu evropskih integracija .................................................... 9 Od uglađenog dipiomate - hipokrite ....................................................12 Bivši agent MI6 otkriva tajne svoje službe .........................................14 Srbi - muslimani (1) ................................................................................17 Kraj II svetskog rata u Jugoslaviji........................................................20 Odgovor episkopu Atanasiju Jevtiću ....................................................23 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (114) __________ 25 Ležimo zajedno pobijeni ........................................................................27

2

Iskra 1. avgust 2006.

је у Грузији и Украјини. Суштински, она се састоји у „народу" који се једноставно побуни и обори власт, у овом случају Коштуницу. Међутим, проблем са овом опцијом је време и то дуго да би се „народ" „приучио" како то ефикасно да обави. Дакле, остаје опција „грубе" силе. Она је и најефикаснија и временски најизводљивија. Захваљујући Вуку Драшковићу који је потписао Споразум са НАТО-м, овај може, под видом решења косовског питања, да умаршира у Србију и без пози- ва и да у њој остане буквално докле год хоће, с тим што ће Србија плаћати трошкове његовог боравка. Додуше, НАТО нема мандат да обара владу, али пошто је његов задатак Косово, а влада је противна томе, и њен, дакле, пад логично потпада под НАТО ингеренције.

Нема потписа - нема решења Косова САД би тако грубом силом обезбедиле имплементацију своје верзије решења косовског питања. А она је: условна независност Косова (од Србије). При томе, међутим, постоји још један нерешен проблем, а који се састоји у једној мање-више, рекли би, триви- јалној „ситници": ко ће од Срба потписати докуменат који од Србије захтева издвајање испод њеног суве- ренитета једног свог дела под именом Косова да би се задовољиле САД и међународна заједница. Проблем јесте тривијалан и ситница, али ни један српски демократски политичар које САД евентуално имају у виду (Тадић, Вук Драшковић и Динкић) нити хоће нити сме да потпише такав докуменат. Прво, на то их обавезује Резолуција Скупштине, али како то није светиња, може се изманипулисати. Главни разлог што нико од Срба неће да потпише такав један доку- менат јесте страх од личног политичког „самоубис- тва". Сваки потписник таквог документа - за свагда је изопштио себе са политичке сцене Србије, што ниједан устоличени од САД нови премијер на место Коштунице, себи не може да приушти. То знају и САД али схватају, такође, да без српског потписа нема стабилности у њиховој верзији косовског решења. Увек изоштрено САД безбедносно „чуло" могло би их због тога натерати да и у Коштуничиној „најширој" аутономији Косова али под Србијом, пронађу елементе за једно - из моје пер- спективе гледано - „сатанско" решење косовског питања по САД укусу. Да не дужим, оно би се састо- јало у томе што би САД потпуно прихватиле Коштуничину формулу, са Шиптарима би уредиле да и они то формално прихвате, али и да врше побуне, убијање српских војних, полицијских и администра- тивних чиновника, дакле, све што су радили за Милошевићево време, а Србију, с друге стране, доку- ментом о „најширој аутономији" обавезали да је недозвољена употреба силе, поготово „прекомерне". Једном то доследно спроведено у дело, после многих фрустација, Србија и неће имати друго решење до да моли међународну заједницу - авај, ослободите нас Косова!; све потписујемо! Наравно, горње је само једно крајње екстрем- но решење од многих варијаната на ову тему. На пример, ако је у горњем сценарију све исто сем што се истим документом и албански екстремисти обавезују да нема провокативних радњи с њихове стране, као што су побуне и убиства, онда се остварују услови повољнији по мир и стабилност у региону. У сваком случају, ово није била поента овог написа.

★ Поента се, међутим, крије у чињеници, што је јуначки и аргументован иступ др Коштунице по косовском питању, иначе прво отворено противљење страним диктатима и уценама пост-милошевићевих српских власти, јасно демонстрирао да се „партнер- ски односи" са Западом неупоредиво брже, ефикас- није и реалније остварују, ако се по сваком проблему има свој став - наравно, у складу са српским националним интересима -, који се пред странцима јуначки заступа и брани, насупрот досадашњој пракси кад, све што са Запада долази или је долазило без поговора, само се аминовало! А Србију урушавало тако да је она данас - на дну! Другојачије речено: она је данас све више објект, а не као што би требало - субјект историје! После овог премијеровог иступа, убудуће, страни фактор, пре него што буде било шта „наређивао" Србији, мора ће долазити к њој, да се увери да случајно Срби немају неко другојачије виђење таквог проблема, и ако се установи да имају да заједнички нађу неко копромисно решење. То је, дакле, оно што би се могло назвати, данас популар- ним изразом „партнерски односи"! И - истински!

Н. ЉотиЋ

Путин на самиту Г-8: НЕЋЕМО ДЕМОКРАТИЈУ КАО У ИРАКУ У оквиру самита Г-8 најразвијенијих земаља у Петровграду, Русија, председници САД и Русије, имали су претходне билатералне разговоре. Председник Буш је на конференцији за штампу покушао да набаци имплицитну критику руске демократије, помињући „ауторитативан стил руске владе" и томе у прилог навео „ширење религозних и медијских слобода у Ираку" које су „у опасности" у Русији. Уз лаки осмех, председник Путин је узвратио: „Бићу искрен са Вама, ми не би хтели да имамо демократију као у Ираку", нашта се Буш кисело насмајао, док је половина новинара у сали, већином Руса, прсла у смех. На сугести- је новинара да је Буш, верујући у њихово пријатељство, очекивао да fce Русија подржати строжију САД резолуци- ју у СБ против Техерана и Пјонгјанга, Путин је одговорио: „Знам да он верује да наше пријатељство помаже, али морам да кажем да то не спутава нас да стојимо иза наших националних интереса." Сматра се да је Русија озлојеђена одсуством америчке подршке да уђе у Светску трговинску организацију (WTO), јер се нису споразумели око увоза у Русију САД пољопривредних продуката и заштите „интелек- туалне својине". Желећи да поправи овај негативан утисак, Буш је касиније изјавио: „Као што ме је Владимир одлучно подсетио прошле ноћи, ми имамо различиту историју и традицију. Потпуно схватам да ће овде бити демократије руског стила. Г. Путин је јак човек, он хоће да саслуша, али не жели да му било ко каже како да управља својом земљом." Новинари оцењују да се Путин у односу на Буша приказао на овом самиту слично свом псу лабрадору, на чију је појаву рекао Бушу: „Већи, издржљивији, јачи, бржи, опаснији него Барни" (Бушов пас, шкотски теријер).

(The Daily Telegraph, 16.7.2006.

Iskra 1. avgust 2006.

3

Излагање председника Путина руским амбасадорима

СА РУСИЈОМ ЈЕ БОЉЕ ДРУЖИТИ СЕ НЕГО СУКОБЉАВАТИ СЕ Председник Русије изјавио да су све чешће и жешће критике његове политике са Запада последи- ца тога што „неки нису били спремни на то да ће Русија тако брзо ојачати". Са савременом Русијом је боље дружити се него улазити у сукобе с њом, поручио је Владимир Путин на састанку с руским амбасадорима који се одржава сваке друге године у Министарству инос- траних послова. „На својим међународним сусретима запазио сам да код страних партнера расте потреба за активном улогом Русије у светским пословима. Све то од нас захтева да се не затварамо у уобичајене шаблоне и схеме, већ да стално оцењујемо ситуацију и уносимо неопходне корекције", додао је руски председник. Затраживши од Министарства да до краја године припреми „комплетне и аргументоване пред- логе" за реформу дипломатије, Путин је подсетио да је последњих година у свету дошло до значајних проме- на а да је Русија „суштински учврстила свој унутрашњи потенцијал и међународну позицију и да мора, сразмерно свом положају и могућностима, да сноси одговорност за глобални и социјално-економски развој". Смернице амбасадорима како да наступају у свету представљале су Путинов одговор на све чешће и жешће критике његове политике уочи самита Г-8 у Петербургу. Он је објаснио да сва нервоза у свету нас- таје зато што „неки нису били спремни на то да ће Русија тако брзо ојачати". И сва критика која се, тобоже, односи на економска питања, има исполити- зовани карактер. То, наравно, неће спречити Русију „да користи све постојеће ресурсе за заштиту интереса својих грађана". Руски председник је врло оштро одговорио на оптужбе да води империјалистичку политику и да уцењује свет руским енергетским потенцијалом. „Ми предлажемо да се спољна политика оцењује на основу принципа међународног права и јединствених, универзалних стандарда. Тешко је разумети зашто природне и транспарентне одлуке о преласку на тржишне односе са неким нашим суседима изазивају понекад егзалтирану реакцију." Оценивши да је после рушења биполарног система у свету остао елемент непредвидивости у глобалном развоју и да отуда и настају разговори о неизбежном конфликту цивилизација, те да конфлик- тни потенцијал у свету расте, Путин је објаснио да ће, ако се буде и даље мислило на стари начин, свет поново бити осуђен на бесмислено супротстављање и хладни рат. „Убеђен сам да је дошао тренутак када треба преломити те опасне тенденције и разрадити нове идеје и приступе у међународним односима."

у каквим „светим" савезима јер јој конфронтација ни са ким није потребна. „Не намеравамо да се придружујемо никаквим ултиматумима јер они само воде ситуацију у ћорсокак и наносе удар ауторитету Савета безбедности." Уместо тога Русија предлаже да се створе међународни центри за обогаћивање урани- јума. После тога, Путин је прешао на анализу односа с најважнијим партнерима Русије. Чињеница да је на прво место ставио ЕУ није била велико изне- нађење, али је готово као дипломатски скандал доживљено што је Америку ставио тек после Кине и Индије. Такав редослед не може бити никакав гаф ни случајност. Тим пре што се зна да из САД свакодневно стижу оптужбе на рачун руског председника. Ставивши између ЕУ и САД Кину и Индију, Путин је дискретно истакао нејединство дојучерашњих савезника. Односи Русије са Немачком и Италијом су на веома високом нивоу иако, од одласка Шредера и Берлусконија, не носе персонални карактер, а и Француска је далеко од тога да безрезервно подржа- ва Америку. Што се тиче односа са САД, Путин се није задовољио тиме да их само стави на четврто место и тиме пружи могућност разних спекулација. Напротив, циљајући директно на Америку, упозорио је да „међу разлозима који наводе низ земаља да покушају да набаве оружје масовног уништења нису само националне амбиције, већ и наметање хипертрофира- ног значаја силе у међународним односима". Путин је оптужио САД и за застој у разоружању. Најважније је руски председник рекао народ- ном пословицом. Свима мора бити јасно да узречица „Што може Јупитер, не може бик" није прихватљива као принцип на којем се заснивају односи са Русијом. „Мора се као аксиом усвојити: партнерство између две државе какве су САД и Русија може се градити само на принципу равноправности." Тиме је Путин скинуо са дневног реда Америку и обратио се великом броју Руса, а има их више од 30 милиона, који су распадом СССР-а остали по свету. Свима који то желе понуђено је да се преселе у Русију, а амбасадорима да им у томе максимално помогну. Указ о репатријацији потписан је дан раније. И, коначно, бивше републике СССР - с њима ће се градити тржишни односи а Москва ће наставити да игра активну улогу у решавању локалних кон- фликата. И још: „Ми не стављамо под знак питања право наших суседа да самостално делују у унутрашњој политици и на међународној арени. Оптуживати за то Русију било би глупо. Али, ми такође имамо право на свој избор. Тако је ставио тачку на жеље оних који су зацртали себи улазак у НАТО и ЕУ, а од Русије очекују гас по бенефицираним ценама.

НИН <www.nin.co.yu>

Љубинка Милинчић

Имајући, очигледно, у виду Иран, руски председник је објаснио да Русија неће учествовати ни

(Пренето из СН 28, 2. 7. 2006)

4

Iskra 1. avgust 2006.

Војислав Коштуница, председник владе Србије, пред СБ УН

СРБИЈА ОДЛУЧНО ОДБАЦУЈЕ СВАКИ ПОКУШАЈ ДА СЕ НАМЕТНУТИМ РЕШЕЊЕМ ОДУЗМЕ КОСОВО Господине председниче, уважени чланови Савета безбедности, госпође и господо. Када сам октобра прошле године последњи пут имао част да се обратим овом високом телу, изразио сам пуно поверење своје земље у спремност и способност Уједињених нација да, путем преговора, а компроми- сом који ће бити у складу са темељним начелима међународног правног поретка, покрене са мртве тачке и реши озбиљни проблем јужне српске покрајине Косова и Метохије. У тој прилици сам изразио спремност српске стране да на конструктиван начин учествује у прего- ворима, да допринесе идејама за решење и да при- хвати сваку врсту разумних предлога који не би довели у питање принцип ненарушивости суверенитета и територијалног интегритета демократских држава. Преговори трају већ извесно време, али на жалост до сада нису донели стварног резултата. Сврха мог данашњег обраћања јесте да у име Србије укажем на могућности да се оствари суштински напредак, да изнесем неке од идеја које Србија нуди као пут према решењу и да скренем вашу пажњу на неке елементе косовског проблема који су до сада остали готово пот- пуно потиснути. Убеђен сам, господине председниче, да упра- во Савет безбедности УН мора да подржи напоре преговарача да дођу до решења косовског проблема, и то не само зато што постојеће стање у покрајини ре- гулише Резолуција 1244. У крајњој линији, овде је реч о поштовању суштинских начела и вредности које у целом свету штити ово високо тело. Ради се, дакле, о темељним правилима опхођења у међународним односима с једне, и очувању мира и безбедности у јед- ном традиционално осетљивом делу света као што је Балкан, с друге стране. Са пуном вером у неприс- трасност и одговорност овог високог тела Светске организације, моја земља очекује да њени аргументи буду размотрени и подупрти апсолутним ауторитетом Савета безбедности. Подсећам вас, госпође и господо, да је Косово и Метохија, на основу Повеље УН, Завршног акта из Хелсинкија и Резолуције СБ 1244, неоспорно део суверене демократске Србије, и да ту елементарну чињеницу још нико није успео да правним аргументима доведе у питање. Данас смо суочени са ситуацијом да албанска етничка група, која на Косову и Метохији чини убедљиву већину, ултимативно захтева да доби- је независност, међународно признање и пун сувере- нитет над делом територије која припада Србији. Кажем ултимативно јер је очигледно да се аргу- ментација за независност Косова своди на насиље и непрестану претњу пуком силом. Чињенице немилоср- дно сведоче да је од 1999-те године наовамо на делу била заправо политика насиља и безобзирног етничког чишћења. Те чињенице казују да је преко 200 хиљада Срба, или 60% од броја који су тамо живели пре 1999, протерано, да је преко хиљаду Срба убијено, а да је српска имовина или уништена или присвојена, да је уништено или оштећено преко 150 српских црка- ва и манастира, а да преостало српско, али и скоро све друго неалбанско становништво, живи у нељудским условима, без посла, без слободе кретања, а у стал-

Iskra 1. avgust 2006.

ном страху за голи живот. Најзад, у марту 2004. дошло је до дводневне провале неконтролисаног насиља, са убијањем и злостављањем неалбанаца, пљачком и паљевинама, при чему је за то кратко време тешко оштећено 35 хришћанских цркава, међу којима и један јединствени споменик с почетка 12. века. Србија, с друге стране, доследно испољава спремност да се суочи са реалношћу, да прихвати компромис и постигне споразум, уз заправо два елемен- тарна ограничења: она одлучно одбацује сваки покушај да се наметнутим решењем одузме скоро 15 процената територије Србије, и исто тако одлучно захтева да се обезбеде опстанак и егзистенција дос- тојна човека за српско и друго неалбанско становништво које је на Косову и Метохији остало да живи. Тражећи то, Србија заправо тражи остварење принципа мултиетничности, права на слободу кретања, вероиспосвести и образовања. Она тражи да се заштите и сачувају верски и културни споменици који нису само њено него светско културно наслеђе, али исто тако да се на Косово и Метохију врате прог- нани који су били протерани из својих домова, и да се на тај начин стане на крај последицама огољеног етничког чишћења. Србија, господине председниче, не тражи ништа више и ништа мање од елементарне равноправности и потврде спремности да се према српској заједници у покрајини, на речима и делу, пос- тупа као са било којим другим народом који је зас- тупљен под кровом Светске организације. У покушају да се дође до решења косовског проблема у прво време је преовладавао разложан став да свакоме разговору о будућем статусу покра- јине мора да претходи испуњење стандарда. Искористићу прилику да вас подсетим шта је испуњење стандарда на Косову и Метохији заправо подразумевало. Ту је, господине председниче, ако се ствари назову правим именом, у питању била елементарна физичка безбедност за преостало неалбанско становништво, право тих људи да се крећу по покраји- ни, право деце да иду у школу, право верника да одлазе у цркву, право болесних да се лече и право мртвих да буду достојно сахрањени. Другачије речено, такозвани стандарди подразумевају заправо основна људска права која не би требало, нити би смела да буду предмет било каквих преговора. Пошто се показало да стање са стандардима, уместо да се поправља, постаје све теже, прешло се на став да почетак испуњавања стан- дарда мора да тече напоредо са процесом преговора о статусу. Сада смо, на жалост, коначно дошли у ситуацију да се као једини предмет преговора види статус Косова, док се о стандардима - без много убеђења - говори као о нечему што ће, претпоставља се, ваљда само по себи бити решено. Имали смо, дакле, политику „стандарди пре статуса", затим „стандарди и статус", да бисмо, вероватно због увере- ња да албанска заједница није у стању да побољша стандарде, дошли до политике „статус без испуњења

5

и минималних стандарда". Напредак није остварен ни у покушају да се реши питање децентрализације, које би гарантовало основне механизме самоуправе у општинама где једна етничка група представља већину. Указујем овом при- ликом да би један такав споразум вероватно омогућио српској заједници да озбиљно размотри могућност активнијег учешћа у раду косовских институција, што би нас свакако довело корак ближе постизању за све прихватљивог и споразумног решења будућег статуса покрајине. Због тога је Србија недавно покренула још једну иницијативу у правцу наставка разговора о децентрализацији, као и заштити цркава, манастира и културне баштине, како би се пре почетка разговора о статусу и упоредо са њим постигао стварни напредак у овој области. То би дало подстицаја и самим разгов- орима о статусу, али би пре свега српском и осталом неалбанском становништву у покрајини отворило реалнију перспективу мирног живота, а то значи опстанка и повратка на Косово и Метохију. Суштина става Србије је да се трајно решење може постићи уз поштовање основних принципа међународног правног поретка који су изричити у смислу да су суверенитет и територијални интегритет демократских држава неприкосновени. У тим оквири- ма, постоји низ могућности да се избегне више него опасан преседан једностраног одузимања територије да би се задовољиле експанзионистичке тежње албанске етничке мањине. Европско искуство је више него богато постојањем низа одговарајућих решења, са различитим степенима аутономије, који допуштају различитим националностима да у миру и равно- правности развијају сопствене и поштују туђе привредне, културне и традиционалне вредности. Пре отпочињања следеће фазе разговора о будућем статусу Косова и Метохије, Србија је изнела платформу о суштинској аутономији за покрајину. Наша платформа предвиђа решења по којима би Косово и Метохија, које насељава велика албанска већина, располагало највећом могућом аутономијом, и још гарантованом ауторитетом међународне заједнице кроз међународни споразум и међународно присуство. У излагању оваквог приступа руководили смо се питањем - да ли оно што већински Албанци на Косову и Метохији данас суштински траже може да се реали- зује и на неки други начин, осим независношћу покра- јине и стварањем још једне албанске државе на тлу једне друге државе, Србије. Дошли смо до недвосмис- леног одговора да је то могуће и понудили предлог решења за озбиљне разговоре. Србија је на такво решење безрезервно спремна, не тражећи никакве посебне уступке. Својим ставом према случају Косова, моја земља, господине председниче, заступа у ствари најопштији дугорочни интерес, а борећи се за очување своје територијалне целовитости, бори се за принцип који је залога здра- вих међудржавних односа, па без претеривања - и основни предуслов очувања стабилности и мира у региону и целом свету. Демократска Србија не може да пристане на независност Косова и Метохије и зато што је приврже- на међународном праву и поштовању потписаних договора, али и из разлога самопоштовања, нераз- двојног од поштовања за друге. Косово је за Србију непосредно повезано са традицијом националног дос- тојанства. Позивам вас, уважени представници водећих земаља слободног и демократског света, да

6

за тренутак покушате да сопствену домовину замис- лите у положају државе од које се тражи да једној агресивној етничкој групи [која, узгред речено, већ има у непосредном суседству своју државу] просто уступи део земље из којег је нација потекла, и који је у историји везан за времена њеног највећег процвата. Заиста, која би демократска држава на тако нешто пристала? Верујем да делимо заједничко уверење да би то у основи био акт принуде и правног насиља, и нема те демократске државе и те изабране власти, у Србији ни у целом свету, која би се са таквим поступ- ком могла помирити. На основу изложеног, уверен сам да можете са дубљим разумевањем да сагледате неодрживост захтева за независност јужне српске покра- јине. И молим вас да не заборавите стару истину да рђави историјски обрти имају тенденцију да се по- нављају, као и да ниједан човек и ниједна држава никада нису острво за себе. У овој прилици је, поред разлога које сам поменуо, неопходно имати на уму и слово Резолуције 1244, коју је ово тело усвојило јуна 1999, успоставља- јући цивилно и војно присуство на Косову и Метохији под управом УН. Тај исти документ дословно потврђује суверенитет и територијални интегритет Србије, и још изричито каже да Космет треба да оствари статус суштинске аутономије у оквиру међународно признате Србије. У овом документу, као што свакако знате, нема ни речи о самоопредељењу [односно „већинској вољи становништва"], исто као што се независност - условна или безусловна, посредно или непосредно - уопште не помиње. Ни Резолуција 1244 ни руководећи принципи Контакт групе, коју је ово тело овластило, не говоре о наметнутом решењу и перспективу виде пре свега у компромису и споразуму двеју страна. Све је то, госпође и господо, за Србију потпуно прихватљиво. Оно што није прихватљиво, и са чим се она не може ни у којем случају сагласити, јесте решење које би ипак било наметнуто. Решење косовског питања којем сви тежимо мора бити универзално управо ради избегавања опас- ности да промена граница постане преседан на који ће друге етничке мањине са територијалним претензија- ма моћи да се позивају у будућности. Праведно, трајно и стабилно решење се може пронаћи искључиво давањем најшире, суштинске аутономије у оквирима међународно признатих граница Србије. У региону какав је југоисток Европе, где бројних и компактних етничких мањина има у више земаља, неповредивост граница је једини принцип који може на дужи рок гарантовати стабилност. Евентуално наметнуто решење косовског проблема неминовно би имало последица по стабилност и демократски поредак целог региона. Подсећам вас, госпође и господо, да су, од демократског преображаја земље октобра 2000-те, српске владе успешно водиле земљу и самостално излазиле на крај са свим тешкоћама транзиције. Демократске власти Србије деловале су у региону конструктивно, а унутар земље је остварен привредни раст, обезбеђена слобода медија, поштовање људских права и значајно су сузбијени криминал и корупција. Успели смо да остваримо суштински напредак у сарадњи са Трибуналом у Хагу. Самостално, и по цену великих ризика освојена, демократија је у Србији пустила корена и успела да за непуних 6 година битно поправи положај народа, и да земљу врати на место које јој у заједници народа припада. Међутим, ако би Косово добило независност, сви ти успеси би једним потезом били обезвређени и доведени у питање.

Iskra 1. avgust 2006.

Парламент Србије би без икакве сумње одбацио свако наметнуто решење, и прогласио га нелегитимним и правно ништавним, а Србија би наставила да тери- торију Косова и Метохије сматра делом свог сувере- нитета. Такав развој догађаја, господине председниче, сигурно не би допринео општем интересу мира, ста- билности и унапређивању успешно покренутих демократских процеса на Балкану, већ би боље речено био извор нестабилности целог региона. Допустите ми да још једном нагласим спрем- ност Србије да се овакав нежељен сценарио избегне на једини могућ начин - преговорима и компромисом. Ми смо спремни да приступимо преговорима о будућем статусу Косова и Метохије, и искрено желимо да преузмемо свој део одговорности у проналажењу ком- промисног и историјски правичног решења. Србија је животно заинтересована за успех преговора, а нема сумње да је за успешан почетак и даљи ток разговора од посебног значаја начин на који he они бити припремљени и организовани. Због тога и овде указу- јемо на изузетно важну улогу Специјалног изасланика Генералног секретара који треба да, пре почетка прве рунде разговора о статусу покрајине, заједно са срп- ском и албанском страном оквирно припреми теме преговора, правила, ниво и формат вођења преговора. Српска страна је већ у два писма специјалном иза- сланику Ахтисарију изнела своје виђење и конкретне предлоге, а пре неколико дана смо, пошто смо кратко обавештени о датуму почетка разговора, специјалном изасланику доставили још развијенији и детаљнији предлог. Ово чинимо управо зато што верујемо у це- лисходност разговора и из уверења да само озбиљни, отворени, добро припремљени и непристрасно вођени разговори могу донети свеобухватно и дугорочно решење овог тешког питања. Хоће ли доћи до позитивног решења, што подразумева компромисан исход, у овом тренутку не зависи само од темељних преговарачких позиција двеју страна него готово исто толико и од начина на који ће се ови преговори водити. То значи да и трећа страна, она коју чини међународна заједница, а пред- стављају је Специјални изасланик Генералног секре- тара и Контакт група, носи велику одговорност за почетак, за ток и за исход разговора. Штавише, могло би се petin да, због велике удаљености почетних ставова двеју страна у спору, посредујући чинилац има посебно велику одговорност. Зато је припрема разговора толико важна, и уверени смо да ће све укључене стране дати свој допринос да се на ваљан начин припреме разговори, како се не би догодило да они и пре самог почетка буду осуђени на неуспех. Господине председниче, уважени чланови Савета безбедности, цела моја земља и мој народ управљају поглед у вас као у највиши ауторитет који гарантује поштовање права, правичности и демократских вредности. Србија, као стара европска држава и суоснивач Светске организације, верује да за њу подједнако као за све демократске државе важе ова највиша начела на којима почивају међународни поредак, мир и безбедност савременог света. Зато, захваљујући вам на прилици коју сте ми пружили да Вам се обратим, желим на крају да нагласим да Србија са пуним правом очекује да Савет безбедности, придржавајући се Повеље Светске организације, у целости заштити суверенитет, територијални интегритет и неповредивост међународно признатих граница Србије.

РТС, 13.7.2006.

Memorijalni centar u Smiljanu

UJEDINITELJ TESLA Obilježavanje 150. godišnjice rođenja Nikole Tesle u Smiljanu postalo je više od evociranja uspome- na, odavanja počasti i otvaranja obnovljene rodne kuće i multimedijalnog centra posvećenog tom genijalnom umu.

Na pravom mjestu u pravo vrijeme taj datum koji obilježava cijeli suvremeni svijet koji bez Tesle danas ne bi bio to što jest, državnici Hrvatske i Srbije okrenuli su novu stranicu u povijesti. Stjepan Mesić potvrdio je da su »hrvatsko-srpski odnosi definitivno postali normalni«, a njegov srbijanski kolega Boris Tadić govorio je o »odgo- vornosti da našim narodima ponudimo nove vizije Hrvatske i Srbije«, koje on, kao i premijer Ivo Sanader, vidi u Europskoj uniji.

Postament budućnosti odnosa dvaju naroda i dviju država svi vide upravo u Teslinoj rečenici da se »ponosi svojim srpskim rodom i hrvatskom domovinom«. Milorad Pupovac pozvao je sve da žive u skladu s tom Teslinom političkom i Ijudskom zadužbinom, s tim »specifičnim, mudrim, dalekovidnim i stabilnim patriotiz- mom«. Novi veleposlanik SAD-a u Zagrebu Robert Bradtke istaknuo je da su i Amerikanci ponosni na Teslu te prenio želje predsjednika Busha da ova obljetnica »simbolizira duh trajnog pomirenja«.

Nema boljeg primjera i osobe koja može biti nit poveznica među narodima koje su ratovi unesrećavali iako, kao u Teslinom slučaju, dijele zajedničke veličine i vrednote. Obojica predsjednika iz srca Like prisjetila su se da je veliki znanstvenik bio angažirani borac za mir i osvjedočeni antifašist, a Boris Tadić citirao je njegovo odbijanje da za Drugog svjetskog rata bude uvučen u ovdašnje etničke sukobe: »Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju mogla bi osvijetliti cijeli grad.« Hvalevrijedan je napor države da se za 55 dana minsko polje pretvori u memorijalni centar i Smiljan ucrta u mapu nezaobilaznih odrednica onih koji pohode Hrvatsku.

Svaka lipa od 55 milijuna uloženih kuna isplatit će se i oploditi ako Teslino rodno mjesto postane taj granični kamen nakon kojega će se ovdašnja povijest pisati vedrijim bojama. Darko Milinović s govornice je prenio poruku branitelja koji su se ogradili od vandalskog rušenja Teslinog spomenika za Domovinskog rata, sma- trajući to atakom na znanost i napredak. lako su neki u Hrvatskoj, što predsjednik Mesić nije htio prešutjeti, htjeli Teslu odavde izbrisati, baš kao i njegove sunarodnjake, postavljanje spomenika u Zagrebu i vraćanje nakon obnove onoga u Gospiću, pokazuje da se s pravom Tesla u Hrvatsku vraća na velika vrata.

Tesla više nije samo jedinica za mjerenje gustoće magnetskog polja, već i jedinica kojom ćemo mjeriti sebe u nastojanju da postanemo ono što je Tesla bio cijelo stoljeće prije nas - građani svijeta.

Riječki Novi List,

11.7.2006.

<www.rts.co.yu>

Iskra 1. avgust 2006.

7

Jedanaest aneksa protiv jedanaest godina postojanja Republike Srpske

STRAZBUR PROTIV DEJTONA Da li su 11 aneksa Dejtonskog sporazuma razlog da se posle 11 godina entitetskog života sada ruši i dejtonska BiH? Jer, predlog rezolucije koji se našao pred parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope u Strazburu, a u kojoj se traži ukidanje Republike Srpske preko rušenja Dejtonskog sporazuma, koji su na zahtev ekstremnih bošnjačkih političkih stranaka predložili Mevlut Kovosoglu iz Turske i Kino Sasi iz Finske (opet Finac), izazvao je pravu buru političkih reagovanja u Banjaluci. Čelni Ijudi Republike Srpske, predsednik Dragan Čavić i premijer Milorad Dodik upozorili su da je to poziv za ukidanje dejtonske BiH, i da bi takva rezolucija dovela do teške unutrašnje, pa i regionalne krize, kao i do dezintegracije BiH .

Naime, predlagači rezolucije traže ukidanje entitetskog glasanja, revidiranje teritorija unutar BiH, uvodenje samo jednog umesto sadašnja tri jezika, a sve to zbog efikasnosti i održivosti države BiH .

Oni koji već godinama hvale Dejtonski mirovni sporazum kažu da je okončao rat u BiH, zahvaljujući njemu rekonstruisana je BiH u svojim državnim granica- ma, njegovim potpisivanjem ostvarena je jedna od bit- nih pretpostavki za normalizaciju stanja na prostoru bivše Jugoslavije.

U Dejtonski sporazum ugrađena su osnovna svojstva vladajućeg modela razvoja u postbipolarnom periodu, oličena u parlamentarnoj demokratiji, tržišnoj privredi i uvažavanju korpusa Ijudskih prava.

Oni koji dezavuišu Dejtonski sporazum tvrde da je jedinstvena BiH sa dva entiteta na duži rok teško održiva veštačka konstrukcija i da se radi o grešci u statičkom proračunu samog mirovnog sporazuma.

Naravno, ni Turčin ni Finac koji su predlagači nove rezolucije u Strazburu, kao uostalom ni ostali par- lamentarci Saveta Evrope nemaju volje, a verovatno ni znanja, da se dublje upuste u kontekst formiranja BiH u nekadašnjoj Jugoslaviji, kontekst stvaranja samostalne republike čemu je više doprinelo uzdržavanje od politički delikatnog uplitanja u njenu deobu između Srbije i Hrvatske, nego oslanjanje na neke elemente njene istorijske državnosti.

BiH je bila Jugoslavija u malom i kada se Jugoslavija raspala na osnovu iskazane želje etnički manje-više homogenih republika da uspostave potpuno suverene države, a sve uz pomoć određenih međuna- rodnih faktora, BiH je već bila na ivici raspada u skladu sa nastojanjima i Srba i Hrvata da se pripoje matičnim državama i nacijama.

Sprečeno je to od strane SAD i međunarodne zajednice koja se angažovala da sačuva multietničku BiH.

8

Ali, osnovno geslo rata u BiH nije bilo za multinacionalnu državu, ili protiv nje, već je svaka etnička grupa sledila svoje interese i ciljeve, pri čemu su Bošnjaci, naravno, težili očuvanju države u kojoj su i najbrojniji. Izvesne distinkcije između etničkih skupina i njihovih vođa u tom ratnom geslu nisu presudnije uticale i na tok sukoba.

S druge strane, Dejtonski mirovni sporazum nije počivao na bezuslovnoj kapitulaciji nijedne ratujuće strane, pa ni srpske. Srbi u BiH nisu tretirani kao poražena strana koja bi zbog toga jedina, ili u najvećoj meri, bila prisiljena na davanje koncesija.

Konačno, ne zbog procentualnog učešća u broju stanovnika, već zbog činjenice da su Srbi u jednom trenutku rata držali oko 70 odsto teritorije BiH, oni su u Dejtonu i dobili 49 odsto teritorije BiH, što znači da je međunarodna zajednica priznala rezultate rata, iako je osudila sam rat.

Malo pre toga, prihvatila je i ratne vođe kao pregovarače u cilju sklapanja mira. Sve su to kompromisi Dejtonskog sporazuma. Istina, sve tri strane u BiH morale su da pristanu i na neke bolne koncesije: Srbi, pre svega, oko Sarajeva i Brčkog, Bošnjaci su pristali na državu sa dva entiteta, a Hrvati na rešenje u Posavini i na mali uticaj u Federaciji.

No, najveći kompromis Dejtonskog sporazuma leži između stvarnosti i doktrine, sa otvorenim pitanjem da li će stvarnost demantovati doktrinu, ili će doktrina izmeniti stvarnost? Drugim rečima, stvarnost u BiH je proizvod istorijske zaostavštine i posledica rata.

U tom smislu ona i predstavlja jednog od pokus- nih miševa u Hantingtonovoj laboratoriji. Otuda i oprav- dano pitanje da li će ona moći da bude izmenjena i pre- vaziđena doktrinarnim inkrustacijama i anticipacijama sadržanim u Dejtonskom mirovnom sporazumu? Hoćemo li, dakle, posle toliko godina sprovođenja Dejtonskog sporazuma biti i svedoci zloupotrebljenog Fukujaminog kraja istorije baš u Bosni i Hercegovini?

Jovo, Mujo i Ivo bi na to verovatno rekli: daj, bolan, pusti tog Fukujamu, ali sudbina dejtonske BiH zapravo je još dosta neizvesna. Kao država, BiH će sigurno postojati sve dok to bude htele SAD i nijedan unutrašnji, ili spoljni politički faktor to neće moći da dovede u pitanje. No, druga mogućnost, da BiH zaista bude efikasna i održiva država, kako to sada zago- varaju u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u Strazburu, jeste da ona, ali obavezno i čitav region, što pre uđu u EU. Sve drugo provocira regionalnu krizu.

Politika, 1. 7. 2006. <www.politika.co.yu>

Miroslav Lazanski

Iskra 1. avgust 2006.

Излагање Војислава Коштунице пред Краљевским институтом за одбрану и безбедност

СРБИЈА НА ПУТУ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА Господине председавајући, госпође и господо, Захваљујем на љубазним речима којима сам представљен, као и на прилици да се обратим углед- ном аудиторијуму Royal United Services Institute. У прилици попут ове, присећам се своје претходне посете овој гостољубивој средини и предавања које сам новембра 2001. године одржао на St. Anthony’s College у Оксфорду. Говорио сам тада у својству председника Савезне Републике Југославије, отпри- лике годину дана после изборне победе демократских снага над режимом Слободана Милошевића, и дра- матичних догађаја који су уследили све до признања изборних резултата 5. октобра 2000. Говорећи у Оксфорду, указао сам на препреке које су у том тренутку стајале на путу приближавања моје земље европским интеграцијама, на посебности њеног положаја у контексту транзиције, као и на тешкоће повезане са трагичним наслеђем комунизма уопште, а претходне ауторитарне власти посебно. Још тада је приступање европским интеграцијама обележено као стратешки циљ и основни приоритет кратко време пре тога освојене српске демократије. Данас, непуних пет година касније, у положају смо да проценимо колики је део пута Србија прешла у кретању ка циљу који је себи одредила, као и које су и какве препреке пре- остале на том путу. У предавању пред студентима колеџа Св. Антонија, истакао сам важност изградње институција и установљавања владавине права као основног пре- дуслова за оздрављење једног друштвеног ткива тешко оштећеног распадом Југославије, ратовима који су уследили, изолацијом, санкцијама, а на крају и војном интервенцијом НАТО-а. Данас са уверењем могу рећи да је тај први и најважнији услов углавном испуњен. Србија је у међувремену прошла кроз нај- мање два мирна, демократска изборна циклуса, институција Председника Републике после дужег прекида нормално функционише, извршна власт одго- вара Парламенту, док је Парламент, само у тренутном сазиву, донео више од 230 системских закона, ком- патибилних са европским законодавством. Војска и полиција су стављене под цивилну, парламентарну контролу, а правосуђе се, постепено али успешно, ослобађа наслеђа политичке зависности и корупције. Посебно изражавам задовољство што је полиција забележила изванредне резулатате у борби против крупног криминала и корупције. При томе нико не може оспорити нити оспорава да је слобода штампе у Србији апсолутна, а да су стање људских права, и посебно положај мањина, у складу са највишим европским стандардима. На овој позитивној страни биланса, треба додати да је за протеклих пет година приватизација у Србији далеко одмакла, а да је макроекономска слика у целини заправо врло добра. У протекле две године бруто национални доходак је растао по стопи од 9,3 односно 6,5%, девизне резерве су порасле на скоро 8 милијарди долара, директне стране инвестиције се крећу према цифри од 2 милијарде евра годишње са тенденцијом пораста, увоз се смањује а извоз расте, а

Iskra 1. avgust 2006.

по неутралној оцени Светске банке, Србија је од 155 рангираних земаља у прошлој години била прва по темпу реформи у привреди. Чак и кад се узму у обзир висока стопа незапослености од преко 20% и рела- тивно висока годишња инфлација од 10-15%, напредак у односу на стање затечено после окто- барских промена из октобра 2000-те је огроман. Због свега овога, логично је поставити питање како то да се Србија данас, шест година после поновног ступања у демократију, није више приближи- ла остварењу свог основног стратешког циља - придруживању Европској унији. Познато је, наиме, да су тренутно у прекиду преговори о приступању САА, што је, после добијања позитивне Студије изводљи- вости, требало да буде следећи корак на путу Србије ка европским интеграцијама. Још новембра 2001. рекао сам слушаоцима предавања у Оксфорду да је моја земља, осим свих предвидљивих транзиционих тешкоћа (које су, уосталом, у случају Србије сложеније од уобичајених), суочена са три крајње озбиљна и потпуно специфична проблема. Те сам проблеме идентификовао као статус државе и односе Србије и Црне Горе, питање Косова и Метохије и сарадњу са ICTY у Хагу. Чињеница да два од тих проблема, у измењеном облику и са другачијим интензитетом, и даље постоје, разлог је да се на њих, из данас дос- тупне перспективе, укратко осврнем. Али нека пре тога нешто буде речено о начину на који је први проб- лем, онај који се тицао односа Србије и Црне Горе, скинут с дневног реда. Као што је познато, у међувремену је Савезна Република Југославија најпре постала државна зајед- ница Србија и Црна Гора, а по истеку трогодишњег рока одређеног Београдским споразумом из 2003. Црна Гора је маја ове године искористила право на референдум, на којем су грађани, већином од 0,5%, изгласали независност. Ма како да је велики део српске јавности, укључујући ту моју Владу па и мене лично, био и остао на становишту да у времену општих интеграција нема много смисла тежити дезинтеграци- ји, да је даља фрагментација Балкана непожељна, и да би се Србија и Црна Гора заједно лакше приближиле Европској унији, нико из Србије није ни на који начин утицао на ток и исход црногорског референдума. Ми смо сматрали да је неправедно и неразумно ако 260 хиљада црногорских држављана са боравком у Србији буде лишено права гласа на референдуму (поготово ако то право имају и користе Црногорци из, на пример, Аустралије или Аргентине), али смо прихватили европ- ску одлуку да тако буде. Сматрали смо да је за одрживост референдумске одлуке добро ако се за њу изјасни бар један више од половине укупног броја уписаних бирача, као што је, на пример, био случај у Квебеку, али је и та сугестија одбачена. Србија је, дакле, доследно деловала помирљиво и разложно, у складу са одлукама заједнице држава којој жели да се придружи, а исход референдума прихватила је без одушевљења али и без имало зле крви. Самостална

9

Србија на путу ... Црна Гора је призната и дипломатски односи успостављени. Везе између народа Србије и Црне Горе толико су дубоке и чврсте будући да почивају на пореклу, заједничкој историји, култури, језику и вероисповести, да заиста нема политичке силе, споља или изнутра, која би их могла озбиљно пореметити. Добра воља Србије према новом суседу потврђена је и приликом недавног званичног приз- навања Црне Горе, када је Влада Србије, истог дана, донела одлуку да се црногорским држављанима са боравиштем у Србији олакша да, уколико тако желе, узму двојно држављанство, као и да црногорски сту- денти који се школују у Србији буду у истом положају у којем су њихове српске колеге. Нема, дакле, никаквог разлога за стрепњу да би осамостаљење Црне Горе само по себи могло да буде узрок неки озбиљних поремећаја стабилности у региону: опасност те врсте, као што ћу нешто касније покушати да покажем, долази са друге стране. Ако се, међутим, ипак буде показало да одлуке европских чинилаца у читавом процесу осамостаљења Црне Горе нису биле сасвим срећне, одговорност за то неће бити на страни Србије, која је на време и на легитиман начин изнела своје резерве. Тешко је оспорити да се Србија у читавом процесу осамостаљења Црне Горе доследно понашала у духу демократске толеранције и конструктивности, управо оном духу који, госпође и господо, представља основну вредност па и залогу опстанка Европске заједнице. Стало ми је да вам, у наставку, предочим да је истим начелима праведности, конструктивности и компромиса обележено држање Србије према сложеном и потенцијално вишеструко опасном проб- лему њене јужне покрајине, Косова. То је данас без сумње један од најтежих проблема Европе уопште, можда највише зато што је у основи свега, просто речено, претња голим насиљем. Албанци на Косову траже једино пуну независност и међународно приз- нање, и то одмах, а - као што се у УН и ЕУ мора добро знати - способни су и спремни да прибегну организ- ованом насиљу уколико им то буде ускраћено. Непристајање Србије да се, ради удовољавања ономе који прети, одрекне дела своје територије засновано је пре свега на документима међународног права, почевши од Повеље УН и Завршног документа из Хелсинкија до низа изричитих одлука Савета безбед- ности. Али, такав став има упориште и у неким другим, политичким и моралним, обзирима којих би, бар колико и правних аргумената, међународна заједница требало да буде свесна. Више или мање дискретне поруке, које у последње време стижу из света у Београд, наговештавајући неки облик „независности" као будући статус Косова, делују обесхрабрујуће и као да губе из вида непосредне и неминовне последице једног таквог наметнутог решења. Србија чврсто и искрено верује да би кршење суверенитета и територијалног интегритета једне демократске државе било подривање самих темеља на којима почива међународни поредак. Али поред тог, најначелнијег од свих могућих обзира, не треба губити из вида да би давање независности Косову значило прихватање масовног кршења људских права, али и етничког чишћења као легитимних сред- става за стицање независности. Што се Србије тиче, она сасвим сигурно не би признала наметнуто решење

10

и независност Косова и Метохије, а тај чин би саглас- но Резолуцији Скупштине Србије био проглашен ништавним и правно неважећим, што би имало пуну подршку огромне већине грађана. Ми бисмо тако пос- тупили и из уверења да на тај начин не бранимо само своју слободу и демократско уређење, него и регио- налну стабилност, па и темељне принципе међуна- родног поретка. Нема сумње да би евентуално намет- нуто решење косовског питања довело Србију у изванредно тежак положај - подједнако када је реч о унутрашњим приликама, о односима са окружењем, или о најширем међународном контексту. Можда је прави тренутак да боље размислимо о тежини последица које би изазвала одлука да се Србији наметне решење за Косово и Метохију. Питање је шта у том случају Србија може, а шта мора и шта би требало да чини. Одговор на ово питање понајвише лежи у неколико суштинских чињеница које сам навео приликом обраћања Скупштини Србије када је утврђена Резолуција о преговорима о будућем статусу јужне српске покрајине. Тада сам рекао да је Косово и Метохија питање будућности Србије и живота свих њених грађана, и подвукао да је Косово и Метохија део Србије и то не само део као њене историје, него и њене садашњости и њене будућности. Рекао сам да, када говоримо о Косову, говоримо о нашем народу, нашој територији, нашем предању и култури запра- во о самим нашим коренима и нашем идентитету. Треба да будете сигурни, госпође и господо, да све релевантне политичке странке и огромна већина грађана Србије у ово чврсто верују. Шта је онда судбина Србије ако се, мимо њене воље, и противно фундаменталним начелима међународног права, отме Косово и Метохија и тако погазе суштински државни и национални интереси Србије? Скупштина Србије би сигурно одлучно одбацила свако наметнуто решење, и то би неминовно била она преломна тачка која би на дужи рок битно одредила сва дешавања у Србији, њену политику, њен живот, свеукупне односе у самој земљи, али и однос Србије према свету. Србија са пуном озбиљношћу суделује у бечким преговорима о будућности Косова и има кон- структивне одговоре на сва питања која се поставља- ју. Ми смо уверени да се добро осмишљеном децен- трализацијом могу створити услови за опстанак, безбедност и повратак угроженог неалбанског становништва, чиме би био сачуван мултиетнички састав покрајине. Албанци би имали суштинску аутономију, највећу коју појам аутономије у најширем тумачењу дозвољава. То значи потпуну самоуправу у доменима законодавне, извршне и судске власти, чак уз могућност приступања регионалним и финансијским међународним организацијама. Гарант оваквог решења требало би да буде међународна заједница, као учесник у преговорима и потписник споразума. Мора се, на жалост, констатовати да прегово- ри у Бечу не иду добро и да у области децентрали- зације нема напретка највише због потпуне несавит- љивости албанске стране, која не прихвата чак ни на- говештај неког компромиса. Како Београд види ствар, кад се већ одустало од начела да испуњење стандар- да мора да претходи преговорима о статусу, недопус- тиво је одлучивати о статусу ако није решено бар пи- тање децентрализације. При томе је посебно погрешно инсистирати на строго одређеним временским рокови- ма, што и иначе компликовану и осетљиву ситуацију чини још напетијом и потенцијално експлозивном.

Iskra 1. avgust 2006.

Ово је, кратко изложено, наше виђење данас вероватно највећег регионалног и једног од највећих европских проблема. Његово решавање зато захтева аутентично европски приступ, који ће довести до трај- ног а не привременог, темељног а не површног, свеобухватног а не једностраног исхода. Битније је од свега да се на осетљивом подручју Балкана поново не отвори Пандорина кутија мењања граница, што tse се неминовно догодити ако се, при тражењу решења, буде следио искључиви захтев Албанаца за стицање независности. Једини начин да се то избегне јесте примена богатих европских искустава. Ако је Европа успела да, различитим конституционалним и институционалним решењима, на највећем делу континента обезбеди јединство у етничкој, културној и верској разноврсности, нема разлога да се то не ост- вари и у њеном југоисточном региону. Оно што важи за Европу важи и за Балкан или, боље речено, за Балкан важи управо зато што важи за Европу. Забринутост мора да изазове чињеница да сарадња са ICTY у Хагу и данас представља најоз- биљнију, тачније једину преосталу стварну препреку приближавању Србије европским интеграцијама, али - то треба рећи отворено - и препреку сваком другом виду опоравка и напретка државе. Ово се најбоље могло видети када је, почетком маја, отказан нас- тавак преговора о приступању Србије САА, чиме су једним потезом доведени у питање сви напори Владе Србије за бржим напретком у европским интеграција- ма. Ово је, у основи, учињено само и искључиво због неиспуњења изричитог услова да се Хагу изручи један човек, чиме је читав проблем, по нашем осећању, заиста изишао из нормалних политичких пропорција. Тиме хоћу да кажем да се доспело у ситуацију да од изручења једног човека (колико год да су оптужбе против њега заиста крајње озбиљне) непосредно за- виси не само судбина једне државе и једног осмоми- лионског народа већ и будућност демократског поретка, па - у крајњој линији - и стабилност једног традиционално осетљивог дела Европе. У контексту питања сарадње Србије са ICTY у Хагу, указаћу вам, госпође и господо, на једну чисто нумеричку чињеницу. Према подацима којима распо- лажем, од укупно 108 Срба који су оптужени за ратне злочине, пред судом се налази 51, на издржавању казне има их 15, казну је издржало 8, против њих 16 оптужница је из разних разлога повучена, у току суђења или пре њега умрло је 12, док се на слободи налази још укупно 6 оптуженика. Решеност и спрем- ност власти у Србији да испуне своју преузету међународну обавезу према ICTY ни на који начин није могуће довести у питање. Подсећам да је, пошто су сам Милошевић и неки од других оптуженика изручени Хагу још 2001. године, и после доношења Закона о сарадњи са ICTY, садашња влада само током претходне две године изручила чак 16 оптуженика. За изручење Младића не само што постоји политичка воља, него су на задатку његовог лоцирања ангажо- вани апсолутно сви потенцијали које једна демократска држава има на располагању. Па ипак, и упркос томе што смо спремни да пружимо сваку врсту доказа да чинимо све што можемо, одлука о прекиду преговора, са свим својим ризичним последицама, остаје на снази, а Дамоклов мач окончања сарадње са Хагом наставља да виси над Србијом.

погледом мораће да закључи како су улози у поражавајућем нескладу са оним што је на коцки. Заправо се доспело у положај да услов опстанка читаве једне европске демократије буде привођење правди само једног оптуженика, што је апсурдно чак и када се то привођење тумачи као ствар принципа или кредибилитета. Чини ми се да нећу претерати ако кажем да је у читавој европској, па и светској историји тешко наћи преседан за толику потребу да се изолује и елиминише један човек. Све то, разуме се, ни у чему не мења положај у којем су се нашли мој народ и моја земља. Србија, верујем, у том положају у најмању руку има право да зна на који начин може да докаже како чини све што је у њеној, и уопште људској, моћи да своје обавезе испуни. То је најбољи начин да се докаже стално истицана спремност Европе да Србији помогне и подржи је, и у исто време да се крене са мртве тачке до које се, у решавању једног озбиљног проблема, доспело. Стало ми је да вам предочим чињеницу да Србија постаје уморна од сталних притисака и условљавања. Док се, с једне стране, говори о парт- нерском односу са Београдом, још се није догодило да пријатељска рука подршке буде пружена без оног фаталног „ако". Молим да схватите како овде није реч о опстанку једне владе или било које страначко- политичке опције, већ о перспективи демократског уређења, регионалне стабилности, па најзад и о еле- ментарним принципима праведности и равноправнос- ти. Та непрестана изложеност притисцима и потреба сталног доказивања конструктивности не може оста- ти без последица, а ја верујем да корени разочарења, фрустрације и горчине, за које се каже да се у Србији осећају, потичу управо одатле. Ако би међународна заједница показала више разумевања за искреност напора Београда да уклони преосталу препреку у виду окончања сарадње са ICTY или ако би бар јасније одредила критеријуме који би били довољни да се отклони неповерење према влас- тима у Србији, ако би дошло до неког знака подршке који би био више од реторичког излива (да као пример узмем изједначавање визног режима са оним који уживају Румунија, Бугарска или Хрватска) - уопште не сумњам у најбоље резултате који би из таквог присту- па следили. Ово што говорим заиста није апел за материјалну помоћ, привилегије или за неки гест посебне великодушности, већ искључиво за равно- правност и оно што се енглеским изразом зове benefit of the doubt. При свему томе, не треба губити из вида да негде у крајњој линији лежи и интерес који је зајед- нички и Европи, и Уједињеном Краљевству, и Србији - најзад, читавом свету будућности, мира и здравог разума. Када се све узме у обзир, госпође и господо, за Србију би, поготово у положају у којем се налази, веома много значило да може да рачуна на разумевање Велике Британије, као свог тради- ционалног савезника у свим великим историјским искушењима. У уверењу да ће таквог разумевања бити, и да ће старо и у најтежим временима доказано пријатељство Србије и Уједињеног Краљевства доживети нови процват, захваљујем вам на пажњи са којом сте ме саслушали.

Свако ко учини напор да, бар за тренутак, читаву ситуацију обухвати једним непристрасним

Лондон, 27. јуна 2006.

Iskra 1. avgust 2006.

11

OD UGLAĐENOG DIPLOMATE - HIPOKRITE DO ZLOGUKE KASANDRE To je duga staza koju je prevalio američki ambasador William Montgomery u bivšoj Jugoslaviji, odnosno u Srbiji. Za vreme njegovog službovanja on je video i prorekao cmu budućnost za srpski narod, najviše sopstvenom krivicom, tvrdi gospodin Montgomeri. Od interesa je plitkost njegovog diplomatskog treniranja, da nije video niti zabeležio glavnog kriv- ca za raspad Jugoslavije, osim srpskog udela koji je svakako postojao. On nam ništa ne kaže kako se njegova Amerika ušunjala kao lupež sa planom prekrajanja Jugoslavije, speci- fično izdvajanjem Bosne i Hercegovine iz federalne Jugoslavije i stvaranjem njene islamske države „Bosnie”. Još od rata u Persijskom zalivu, Amerika je nastojala da se nekako izvuče iz svog teškog položaja stvorenog nasuprot islamskog sveta. Njene obaveštajne službe i čarobni vještaci, sugerirali su da Amerika treba što pre da isčupa Bosnu i Hercegovinu iz jugoslovenske federacije da postane nezavisna država u punom smislu reči.

Amerika tada nije vodila računa o tome kako će se osećati drugi krajevi Jugoslavije pred tim aktom američke neo-kolonijalne drskosti. Čerupanje Bosne iz sastava federalne Jugoslavije izvodio je američki predsednik Klinton uz pomoć svog savet- nika Madalene Olbrajt, koja će brzo postati državni sekretar, Ričarda Holbruka tajkuna, diplomate (po potrebi) i velikog srbofoba, generala Vesli Klarka i drugih. Inresentno je gledište Holbruka u odnosu na srpski narod. Nije on odmakao ni jednog čeperka dalje od vremena kajzera Vilhelma II, koji je savetovao nadvojvodu Franca Ferdinanda da se spremi i brzo pođe za Sarajevo, tu da provocira Srbe, a onda da ih munjevi- to napadne i uništi jednom za svagda. Ovo se događalo u dvor- cu Konopište 14. juna 1914. g., dve nedelje pre atentata u Sarajevu. Poznato je da je Nadvojvoda oklevao da ide za Sarajevo. Kajzer je naopako rezonovao i nije vodio računa da je to provokacija za pokreta „Mlada Bosna”. (Poznato je, takođe, da je srpska vlada savetovala austrijskoj vladi da se čuvaju reakcije „Mlade Bosne”.)

Interesantno je da Ričard Holbruk savetuje Klintona da ne vodi računa o srpskoj reakciji na čerupanje Bosne iz državnog okvira Jugoslavije i stavljanja novostvorene „Bosnie” pod američko tutorstvo. „Demonokratski” zapad o ovome uopšte ne vodi računa i prima bez daljeg američku pustolovinu i silu kao nešto „prirodno”. Ovo gledište, američki kolonijalizam, Montgomeri smatra nečim datim, što se prima bez priziva. Sve ovo je samo isečak iz kalvarije Jugoslavije od 1990. do naših dana. Bivši ambasador Montgomeri, posmatra- jući Srbe, ubrzo je osetio da oni srljaju pravo u ambis, u čemu ga podržava i njegov kolega Ričard Holbruk. Montgomeri je primetio da se Srbi primiču svom kataklizmičkom kraju iz tri glavna razloga (Iskra. 1. jul 2006.) Prvi razlog, ukratko, jeste što će se Cma Gora otcepiti od zajedništva sa Srbijom. Drugi razlog jeste neizvesnost zbog rešenja Kosovskog problema. Treće, on smatra da će neminovno doći do hapšenja dr Karadžića i generala Mladića.

Bivši ambasador smatra da će se njegova predviđanja ispuniti. On zauzima pozu zabrinutosti šta će se jadnim Srbima dogoditi. Nažalost, on nije daleko od istine da su sami Srbi kovači svoje nesreće. U ovakvim kritičnim situacijama, naš veliki pesnik je savetovao da se ne pada u očajanje, jer „Nove nužde rađaju nove sile”, a posle plača veselija je duša. Nije

12

ovo prvi put u istoriji da se srpski narod suočava sa onim Šekspirovim biti ili ne biti. Važno je naći istinski put, kako se spasiti sa ivice ponora. O ovome biće reči kasnije u ovom napisu.

A sada želim da iznesem mišljenje jednog velikog srp- skog prijatelja i jugoslovenskog patriote Maksa Erenrajha. On je objavio u ‘Politici’ od 1. avgusta 1995. napis u rubrici 'Među nama' naslovljen „NAROD VEZANIH RUKLF': „Nijedan narod nije u svojoj istoriji bio izložen gotovo sveopštem dirigovanom preziru, bojkotu i mržnji kao što su Srbi danas. Sta znači danas biti Srbin? Ništa drugo do imati vezane ruke u najkritičnijim okolnostima. Na granici gotovo svake zemlje on je nemio putnik.

Na sportskim terenima, čak i prijateljskih zemalja, njemu se zviždi, dok je na inostranim ekranima i štampi čovek bezmalo ravan demonu.” „Као ratnik, nateran da brani zemlju koju su moćniji od njega uništili, ne može da se ratnički ponaša. Ova privi- legija data je njegovim protivnicima. A ako bude primoran da se ponaša kao borac i izlaže se opasnosti, da na njega krene vazdušna armada najjačeg vojnog pakta u svetu, dozvolili su mu samo jednu mogućnost: da pogine ili da se preda. A ako ga sreća posluži i sva ova iskušenja preživi, neće se vratiti ni svojoj deci niti svojim roditeljima, ni svojoj ženi, a pre nego što u Hagu sedne na optuženičku klupu, njemu će već biti presuđeno”!, zaključio je Erenrajh.

A sad da se vratimo na napred navedenu napomenu gde g. Montgomeri zauzima poziciju ‘zloguke Kasandre’ i besedi o zalasku Srbije. Davno pre Montgomerija, Srbi kao narod suočavali su svoju propast i život pod tuđinom, turskom okupacijom pet vekova. Teritorija je bila izgubljena na Kosovu i krvavi danak naplaćivan. Pa ipak pored velikog bola za izgubljenom državom, slobodom, vojskom - ostalo je nešto što neprijatelj nije mogao, niti uspeo da uništi. Ostao je naro- du oličen u nepismenom guslaru pripovedaču; ostala je u na- rodu vera koju je branilo kroz vekove sveštenstvo u crkvama i manastirima. Ukratko, ostao je duh i vera u Boga, starog Jemca Pravde, kako je uobičavao da često kaže pokojni Milivoje Stanković. Nasmejao bi se g. Montgomeri, ako bi ovi redovi došli do njega. Slatko bi se smejao tvrdnji o snazi vere, ulozi crkve i manastira i preživljavanju Duha svetog u narod- noj duši i epu.

Zasto bi se g. Mongomeri smejao ovakvim tvrdnja- ma.

Zato što nije moguće kvantitativno prezentirati ni Duh, niti Veru niti dostojanstvo, niti poštenje, niti pak pravdu. Ovo je za Montgomerija sve ,,luk i voda". Novac i sila izražena u savremenoj tehnici jesu glavni faktori i osovina na kojoj se zasniva savremena sentenca - „рага vrti tamo gde burgija neće”.

Ima istine i u ovoj tvrdnji, ali srpski put do vaskrsenja došao je najvećim delom verom i nadom često spojenim u jed- noj ličnosti.

U bilo kojoj siuaciji, kao što je naš veliki pesnik rekao - „Nove nužde rađaju nove sile”, da se u koštac uhvate sa mnogim nevoljama.

Srbi bi morali, u budućnosti, pošto su izgubili veliku zajedničku državu, slobodu i teritoriju, sve da učine da se obnovi i reformiše porodica; da se ponovo uspostavi neophod- no poštovanje braka.

Pod udarcime sudbine, svađe i razdora među srpskom

Iskra 1. avgust 2006.

Саопштење Братства Хиландар - Ваљево

ПОМЕН ОЦУ МИТРОФАНУ ХИЛАНДАРЦУ У МАНАСТИРУ ЋЕЛИЈЕ У новијој историји Срби нису показивали нарочиту потребу за људима обдареним ванредним разумом и врлинама. Или би пак наше поделе, за- висти, клевете и нетрпељивости поништиле и више од тихог Хиландарског монаха - о. Митрофана. И ради тога, а и ради живота којем је дао смисао подсећамо да се 5. 7. 2006. године навршило 7. година од када се упокојио. Милан Мишулић (у монаштву Митрофан) родио се 12.10.1923. године у срцу Србије - Ратарима. Иако бистар, користио је сваки тренутак за рад и учење. У рату, као родољуб, ступио је у редове српских добровољаца, који су се жртвовали у борби против комуниста. Још као млад, био је озбиљан човек, смирен и побожан, пун амбиција, тражио је увек најбоља решења. После рата је избегао у Немачку где је научио

vlastelom u Srednjem veku izgubili smo samostalnost i državu i postali petvekovni robovi. A kad je „krvca iz zemlje provrela”, kako pesnik reče, naučila je Srbe pameti, da je zeman došao „valja vojevati". U ropstvu pod Turcima dve institucije su preživele i ukazivale Srbima put. To su crkva i porodica. Ova poslednja oslonjena na crkvu bila je zdrava i pomogla da se iznedre vojnici, oficiri i državnici kroz ceo devetnaesti vek. Oni su uspeli da se izgubljeno brzo povrati, uz velike žrtve, naravno.

Ako je porodica zdrava i stabilna, svi poslovi u društvu idu pravim putem i smjerom. Da ovo ilustrujem i drugim primerom pored srpskog. U bitki kod Jene 1806. godine, Napoleon je gotovo uništio jaku prusku vojsku. Posle izgubljene bitke došle su drakonske i teške mere koje je pobednik nametnuo pruskom narodu. Ekonomske strogosti dovele su pruski narod gotovo do ivice umiranja od gladi i time izumiranja. Propasti suprotstavili su se patrioti, pametni i karaktemi ljudi. Počeli su od podizanja i učvršćivanja stabil- nosti porodice, zatim podizanja dece, obrazovanja i vaspita- vanja učitelja, profesora, političara, državnika i vojnika. Ali je prvo na čelu stajala porodica. Za neke tri decenije Pruska se tako podigla i ozdravila da je mogla da misli kako da povrati ono što je u ratu izgubila. Deset godina kasnije, u ratu sa Francuskom, sve će povratiti što je ranije izgubila.

Ne ističemo niti preporučujemo ovde silu, nasilje i otimanje, niti tešku osvetu koju je Pruska početno primenji- vala nad pobeđenima. Mi ukazujemo na put duhovnog i fizičkog ozdravljenja, kako da se do toga dođe posle velikih poraza.

Negde se mora početi. Seljačka Srbija u 19. veku i na počeku dvadesetog, dobar je primer za ugled. Srbi bi mogli slede svoju staru lozinku: „Mi u tuđe dobro ne diramo, ali bez krvi svoje ne puštamo”. Nek i ovo bude prilog temi gde, kako i šta početi. U ovome, trudom i iskustvom, naći će se odgovori za 'proročanstva’ Vilijama Montgomerija. Svaka sila, pa i njegove otadžbine, samo je za vremena, a Božanska uvek i do veka.

штампарски занат и захваљујући знањима која је ту стекао, касније помагао штампање „ИСКРЕ". Као не- уморан радник, био је у самом центру активности српске дијаспоре. Замонашио се 1961. године и повукао из световног живота. Одмах се дао на учење грчког језика. У Кареји похађа светогорску духовну академију коју са успехом завршава. Ту упознаје већи број грчких мона- ха, академски образованих, и то познанство касније користи за добро манастира Хиландар. Манастир је процветао у другој половини 20. века: оронуле зграде су обновљене и осавремењене, успостављена је биб- лиотека са драгоценим књигама, засађен је виноград и почело се са експлоатацијом манастирских шумских комплекса у Какову. Без помоћи оца Митрофана тога напретка неби било. Користећи прославу 800. година Хиландара преобразио је живот и рад Хиландара и преселио га у земљу, своме српском роду, да би му као спасилац показао пут. Представио је Хиландар целоме свету, на свих пет континената и широм отво- рио врата за ходочаснике из свих земаља света. Он је савремено човечанство повезао са Хиландаром. Борећи се за национално и духовно, дао је велики допринос Хиландару и уопште српству и Србији. Стални контакти с омладином, неуморан рад с људи- ма из дијаспоре и отаџбине, преписка, путовања... При распаду бивше Југославије, помагао је рањенике, изгнанике, сирочад и друге жртве грађанског рата. Покренуо је едицију „Хиландарски преводи", издавао одлично уређен месечник „Хиландар" (који се читао на свих пет континената) и написао књигу „СВЕТА РУСИЈА У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ". О. Митрофан је био човек дубоке вере у Бога и српство, човек задивљујуће радне енергије и један од најзначајнијих православних просветитеља, можда и најзначајнији препородитељ Хиландара у 20. веку. О. Митрофан је много постигао, па је ред да га се Срби сете у свој његовој величини и помињу са поштовањем, или бар оставе да у миру почива. Братство Хиландар Ваљево је приредило у среду, 5. јула 2006. године, у Манастиру Ћелије, годи- шњи помен о. Митрофану Хиландарцу.

Тренутне активности Братства Хиландар - Ваљево Захваљујући о. Силуану, монаху Манастира Григоријат, једна група се припрема за посету Светој Гори и Манастиру Хиландар. Ускоро ћемо имати ЦД којим треба да промовишемо Друштво. Манастир Ћелије нам је уступио простор дворишта њихове библиотеке ради организовања „духовних трибина”. У припреми су нека нова издања књига. Упознали смо Славишу Перића из Смедерева. издавача „Записа из добровољачке борбе".

Братство Хиландар - Ваљево

Staniša Vlahović

Iskra I. avgust 2006.

13

Bivši agent MI6 otkriva tajne svoje službe Kakvu je ulogu igrala britanska tajna služba u razrešavanju krize na prostoru bivše Jugoslavije. Bivši operativac MI6 otkriva tajne misije svoje službe. Od manipulacije medijima do atentata na Miloševića...

Radi podsećanja, Tomlinson je izbačen iz obaveštajne službe 1995. godine. Njegov pokušaj da se vrati na posao uz pomoć suda nije uspeo jer se njegova matična služba MI6 pozvala na Službeni tajni akt i opasnost koju on predstavlja za bezbednost zemlje. On je onda rešio da obelodani sve tajne MI6 koje je znao, te je pripremio knjigu svojih sećanja na dane u službi. Međutim, pošto knjigu nije mogao da objavi u Velikoj Britaniji, on je emigrirao u Novi Zeland pa zatim u Australiju gde je objavio knjigu pod naslovom “Big Breach” na internetu. U toku su pregovori sa jednim moskovskim izdavačem “bliskim ruskim tajnim službama” da knjiga, najzad, 2006. godine, bude štam- pana i “predata sudu javnosti na ocenu"...

Agent D/813317 Richard Tomlinson stupio je u MI6 1991. godine. Rođen je na Novom Zelandu, aero- nautiku je studirao na Cambridgeu i bio student fondaci- je Kennedy na Massachussets Institute of Technology. Tečno govori francuski, nemački i španski. Prve kontak- te sa britanskom tajnom službom imao je već na univerzitetu. Predavač ga je upitao želi li raditi “nešto potsticajno” u spoljnim poslovima. Uprkos savremenim metodama regrutovanja, verna mreža “starih dečaka” još je omiljena opcija na Oxfordu i Cambridgeu ključnih uni- verziteta, kao što su Durham i Exeter, još ima kontakte među predavačima koji vrebaju najbolje studente pogodne za regrutovanje za rad u tajnim službama.

Manipulacije medijima Svi odabrani za rad u tajnim službama provešće neko vreme na radu pri ambasadama, ali nemaju izgle- da da izaberu lokaciju. Odbijanje ponuđenog mesta ugrozilo bi im buduća postavljenja i moglo prouzrokovati otpuštanje iz službe. Centri u inostranstvu dele se na rizičnu kategoriju A, na primer, prostor bivše SFRJ i Alžir, manje rizičnu kategoriju B, VVashington i New Уогк, C, evropske zemlje, i D, najčešće Commonwealth, gde nema nikakve pretnje. Novi službenici mogu se naći među dodatnim osobljem koje se šalje u Maleziju, na Tajland i u Južnu Koreju, pošto je služba odlučila da pojača prisutnost u jugoistočnoj Aziji nakon prenosa vlasti u Hong Kongu na Kinu i novog zamaha špijunskih operacija u bivšoj koloniji. Veliki centar poput VVashingtona, koja radi pod tankom zave- som diplomatske aktivnosti, ima šefa centra (često savetnik), zamenika i dva do tri službenika (prvi i drugi sekretari).

Pomoćno osoblje uključivalo bi tri ili četiri sekretarice, arhivara, i oficire za vezu i rad sa šifrom. Uvežbano oko lako može na diplomatskim lista- ma Foreign Officea da prepozna prisutnost službenika MI6. Broj mesta za savetnike i prve sekretare uvek je ograničen i obično ih ima više nego dostupnih mesta. Lokalni obaveštajci obično znaju ko je iz MI6. Katkad stariji službenik objavi svoju prisutnost da skrene pažnju sa svojih kolega.

Pre odlaska na misije i položaje u inostranstvu,

14

službenike priprema odsek informacijskih operacija l/OPs, koji im daje popis simpatizera među novinarima kojima se može verovati, tražiti od njih pomoć i informa- cije. Takvi su kontakti sve važniji u kritičnim područjima poput Balkana. I/Ops ima i još prikriveniju ulogu u plani- ranju psiholoških operacija po uzoru na stari odsek specijalnih političkih akcija SPA i odsek za istraživanje informacija IRD. I/Ops može takođe, prema rečima bivšeg službenika MI6, “pokušati da utiče na događaje u drugoj zemlji ili organizaciji tako da budu korisni Britaniji.” Dobar su primer kontinuirani napori službe MI6 da “u američke novine pusti priče o Boutrosu Boutrosu Ghaliju, koga su smatrali opasnim frankofilom, dok su se 1992. pripremali izbori za generalnog sekretara UN-a”. Strane operacije toga ranga ne iziskuju znanje ministra spoljnih poslova.

Kupovanje urednika l/Ops takođe troši mnogo energije iza kulisa na “puštanje” u javnost štetnih priča kreiranih kako bi diskreditovale kritičare službe. Služe se ,,off the record" brifinzima novinara simpatizera, podmeću glasine i dezinformacije, koje kao “drugi izvor” potvrđuje proaktivni agent, otvoreno regrutuju agente među novinarima. Novinarima se plaća za informacije ili samo da “drže oči otvorene” i nazivaju ih “imovinom” ili “pomoćnikom”, ili “nečim sa strane”. Prema Richardu Tomlinsonu, među plaćenim agentima devedesetih je bio jedan, a možda i dvojica urednika nacionalnih novina (britanskih). Nije verovatno da bi urednik bio otvoreno vrbovan, jer bi služba za to trebalo da ima odobrenje ministra spoljnih poslova i ne bi htela da se nađe u situaciji da bude odbi- jena.

Takve velike igrače verovatno su regrutovali pre u karijeri. U ovom slučaju o kome govori, novinar je regrutovan bar tri godine pre nego što je postao urednik. Ostao je saradnik bar do 1998. Tomlinson je rekao da je uredniku isplaćena naknada od 100 hiljada funti, s pris- tupom novcu preko off-shore banke u dostupnoj poreskoj oazi. Urednik je dobio lane putne isprave kojima se redovno služio za pristup banci.

U pokušajima da identifikuju tog urednika, medi- ji su se usredotočili na Dominica Lawsona, sina bivšeg konzervativnog ministra finansija, koji je postao urednik lista “Spectator” 1990. i bio urednik Sunday Telegrapha od 1995.

Lawson je negirao da je ikad bio “agent, plaćen ili neplaćen, službe MI6 ili bilo koje vladine agencije”. S druge strane, najmlađi brat Lawsonove druge žene, Rose Monckton, stupio je u MI6 1987. Anthony Monckton 1996. je postavljen za prvog sekretara ambasade (političkog) u Zagrebu.

Nezavisno od toga, jedna od Rosinih prijateljica i kuma Lawsonovoj kćeri, pokojna princeza od VValesa, Diana, očito je bila pod nadzorom, o čemu svedoči dosi- je američke službe NSA od 1050 stranica. U arhivi su privatni telefonski razgovori Diane i njenih američkih pri- jatelja snimani po zahtevu službe MI6. lako su sve priče koje su povezivale MI6 s njenom smrću u Parizu besmis- lice, tvrdilo se da je s l/Opsom na otklanjanju upita od bezbednosnih službi radio šef štaba “Ca”, Richard Speaman, privremeno postavljen u britansku ambasadu u Parizu sa svojim pomoćnikom, Nicholasom

Iskra 1. avgust 2006.

Langmanom.

Crni fondovi Centar se obično nalazi u delu ambasade koji tehničko osoblje redovno procešljava u potrazi za mikro- fonima i elektronskim upadima. Ulazi se kroz vrata s posebnim kodovima, s unutarnjim vratima nalik onima od sefova radi veće bezbednosti Agenti na terenu nisu samo oni službeno deklarisani kao diplomati, nego i oni koji rade u dubokoj tajnosti.

Sve češće agenti službe MI6 u inostranstvu rade u ilegali.

Katkad imaju normalne poslove preko dana, poput računovođstva, i imaju lažne identitete. Britanske banke, pogotovo Bank of Scotland, nešto manje Midland, pomažu u takvim operacijama i daju kreditne kartice tim agentima. Oni moraju otplatiti račune na kraju svakog meseca. Banke pomažu i pri transferu novca za tajne operacije. U doba hladnog rata, banke i Kanalska ostrva bili su kanali za tajne fondove.

Regrutovanje i vođenje agenata, kao i prikup- Ijanje obaveštajnih podataka primarni su ciljevi tih tajnih operativaca, ali njihov pravi posao, tvrde neki, počinje u šest naveče, kad konvencionalni diplomati započnu svoje koktel partije. Takvi društveni događaji mogu da budu korisni i za skupljanje informacija i za širenje dezinformacija. Baronica Park seća se da je jedna od najuspešnijih vrsta operacija koje je MI6 sprovodio bila da “diskretno nahuška Ijude jedne na druge. Oni onda unište sami sebe. Mi ih ne moramo uništavati.” Agenti bi natuknuli da je “šteta što je taj i taj tako indiskretan. Ništa više.”

Službenici se bave i plaćenim “pomoćnim agentima”, onima koji pružaju službi MI6 infrastrukturu poput sigurnih kuća i bankovnih računa, kao i podatke. Postoje i “dugotrajni insajderi”, vrlo uticajni agenti kojima su dostupne procene službe i pročišćeni obaveštajni podaci.

Tomlinsonove dužnosti obuhvatale su regrutovanje agenata radi prikupljanja informacija o stranim političarima.

Najvažniji zadatak mu je bio 1992., kad se trebalo da se ubaci u bliskoistočnu mrežu za nabavku oružja, kako bi locirao i onesposobio tvornicu kemijskog oružja.

Novinari na Balkanu U decembru 1992. pod lažnim imenom Andrevv Huntley i legendom da pomaže konferenciji u organi- zaciji Financial Timesa, otišao je u Moskvu u tajnosti. Onde je trebalo da pribavi ruske tajne o balističkim pro- jektilima i da pomogne jednom ruskom pukovniku, specijalizovanom za to područje, da prebegne. lako, začudo, nije prošao uobičajenu obuku iz hrvatskoga ili pak srpskog jezika, uskoro se Tomlinson našao u bivšoj Jugoslaviji, čiji je raspad službu zatekao nespremnu.

Kad se država 1991. raspala na dotadašnje federalne republike, to što je EU priznala nezavisnu Hrvatsku pokazalo se s engleske tačke gledišta kritičnom i katastrofalnom politikom, koja je prokrčila put “srbijanskoj agresiji”, koju je pak britansko ministarstvo spoljnih poslova videlo kao građanski rat. MI6 je imao nekoliko federalnih izvora u staroj Jugoslaviji, ali oni su davali malo korisnih podataka. Službi su nedostajali i lingvisti i na tom je području morala je da počne od nule. JIC je ustanovio trenutnu obaveštajnu grupu CIG na

Iskra 1. avgust 2006.

Balkanu i u roku od 18 meseci Kontrola MI6-a (Controllerate) na tom je području regrutovala određeni broj visokopozicioniranih izvora među etničkim vojnim i političkim protagonistima. Tokom 1993. Tomlinson je bio “targeting officer” u sklopu balkanske Kontrole i posao mu je bio da identifikuje potencijalne informatore. Tokom opasnih šest meseci putovao je kao novinar u Beograd, Skopje, Zagreb i Ljubljanu, u pokušajima da regrutuje srpskog novinara. Naime, no- vinari svih nacija bili su posebno zanimljivi za MI6 na Balkanu, jer se pokazalo da su bili produktivniji od većine drugih izbora. Pokušavao je da regrutuje i vođu albanske opozicije u Makedoniji.

“Prosrpski” MI6 Druga operacija je obuhvatala upotrebu zastup- nika iz Konzervativne stranke u parlamentu. On je davao informacije o stranim donacijama svojoj stranci. Parlamentarni sekretar ministra za Severnu Irsku, Harold Elleston, bio je učenik škole u Etonu i studirao je ruski na Exeteru te postao trgovinski konsultant specijalizovan za zemlje bivšeg istočnog bloka, pa ga je regrutovao MI6. Radio je za njih u Istočnoj Europi i bivšem SSSR-u te tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Nakon posete bivšoj Jugoslaviji 1992., Elleston, kojeg je unaj- mila lobistička firma konzervativnog kandidata Johna Kennedyja (poznatog i kao Gvozdenović), obavestio je svoje nadređene u MI6 da donacije u Konzervativnu stranku stižu iz Srbije. Uprkos odredbama iz šezdesetih, prema kojima se nisu smeli koristiti parlamentarcima kao agentima, službi je to odobrio premijer John Major. Sir Colin McColl upozorio je Majora da stranka prima verovatno prljav novac preko Kennedyja, ključnog čoveka u realizaciji isplata od strane srpskih nalogo- davaca.

Smatralo se da je MI6 u svojim izveštajima pro- srpski usmeren. Dva članka iz 1994,. objavljena u Spectatoru bila su protiv zapadne politike u balkanskom sukobu. Desničarski časopis inače je bez svog znanja služio kao pokriće za čak tri službenika MI6-a, u Bosni, Moldaviji i Beogradu. Članke je potpisao “Kenneth Roberts” iz Sarajeva, čovek koji je duže od godinu dana radio kao “savetnik” UN. Pravi autor bio je agent službe MI6 Keith Robert Craig, pridružen balkanskom sekretarijatu Ministarstva odbrane. Prvi članak, od 5. februara, razrađivao je argumente za povlačenje UN, tvrdeći da su sve strane počinile zločine. Drugi, dva meseca kasnije, neutemeljeno se žalio na “iskrivljeno” izveštavanje, posebno BBC-jeve Kate Adie o jednom zločinu protiv bosanskih Srba.

Dopisnik Guardiana Ed Vulliamy seća se da ga je MI6 pozvao na brifing na kojem se “pod slabom maskom iskazala odlučnost mini- starstva spoljnih poslova da neće biti intervencije protiv srpskih genocidnih pogroma”. Bez ikakvih dokaza pokolj na sarajevskoj tržnici opisan je kao delo musli- manske vlasti, za koju se tvrdilo da “masakrira vlastite Ijude kako bi pridobila simpatije i pomoć iz inostranstva”. Usprkos izveštajima UNPROFOR-a, prema kojima su Srbi ispalili mine koje su pobile Muslimane, spletka službe MI6 “predivno je upalila”, našavši put do svetskih medija, pisale su skoro sve hrvatske novine.

Vulliamy, koji je “držao stranu” Hrvatima I muslimanima, dodao je da je “zbog njih uskoro počeo likovati jedini čovek kojem je to išlo u račun Radovan Karadžić”.

Možda je samo frakcija obaveštajne i diplo-

15

Bivši a g e n t . . . matske službe bila prosrpska. Od sredine 1992. do sep- tembra 1993. Tomlinson je radio u Kontroli za Istočnu Evropu pod oznakom UKA/7. Tvrdio je da je u Ijeto 1992. otkrio interni dokument s podrobnim planovima za atentat na Slobodana Miloševića. “Bio je na dve stranice i za njega je bila pričvršćena žuta kartica, što je značilo da je to važeći dokument, a ne predlog ili nacrt.”

Atentat na Miloševića Postojala su tri moguća scenarija. Prvo, uvež- bati srpsku iskusnu paravojnu grupu za atentat. Drugo, upotrebiti ćeliju INCREMENT, s osobljem SAS-a ili SBS- a, posebno probranim za operacije za MI6 i MI5. Njihov bi tim ubio srpskog predsednika snajperom ili bombom. Tomlinsonu je kolega rekao da bi ta opcija bila najpouz- danija, ali da se ne bi mogla poricati podje li bilo šta naopako tokom priprema i izvršenja akcije.

Treća opcija bila je da Miloševića ubiju u saobraćajnoj nesreći pri- Ijkom posete međunarodnim konferencijama u Ženevi.

Predloženo je da se Miloševićev vozač ones- posobi električnim uređajem (tejzerom) dok auto bude prolazio kroz jedan od ženevskih tunela.

General Michael Rose, bivši šef SAS i glavni komandant UNPROFOR-a za BiH, otkrio je 1994. da su njegovi uredi u Sarajevu ozvučeni. Učinili su to Amerikanci jer je VVashington hteo da NATO-ovim vazdušnim udarima natera Srbe da sednu za prego- varački sto, ali su Britanci bili odveć skloni bosanskim Srbima. Amerikanci su snimali i komunikacije izviđača SAS duboko u bosanskoj teritoriji i otkrili da su oni namerno propuštali da identifikuju srpske artiljerijske položaje bez obzira na činjenicu da su baš zbog toga, u Bosnu doveli nekoliko baterija specijalnih radara za otkrivanje artiljerijskih (posebno minobacačkih) položaja. Ovo je bilo značajno jer su u momentu dešavanja incidenata na tržnici Merkale, ti radari već bili na položajima u okolini Sarajeva. O tim detaljima, piše i sam general Rose u svojoj memoarskoj knjizi “Misija u Bosni”.

Jedanaest godina posle otpuštanja iz SIS-а (britanska Tajna obaveštajna služba, poznatija kao MI6), Richard Tomlinson je uspostavio svoj blog-sajt na inter- netu, kojim namerava da još više ugrozi tajnost rada bri- tanske obaveštajne zajednice.

Pretraživanje, 4.7.2006.

APISGROUP

<www.apisgroup.org>

Komentar Iskre

OPREZNO SA PRIČAMA OBAVEŠTAJACA Sa poznatim i ozbiljnim obaveštajnim službama nije se šaliti. Svako ko dobije 'licencu' da u ime države ili službe po naređenju nekažnjeno (i pod punom zaštitom svoje države) ubije njemu malo poznatu ili nepoznatu drugu 'markiranu' osobu, dobro zna da u slučaju ozbiljnog sukoba sa službom i njega može da zadesi slična sudbina.

Stoga priče, ispovesti i 'otkrića' obaveštajaca treba čitati i analizirati sa zdravom skepsom. One su obično u službi 'marketinga' publikacija obaveštajca i

16

popularizacije 'moći' same službe, najčešće plod dogo- vora, čak i prethodnog pregleda publikacije od strane nadležnih, između bivšeg obaveštajca i same službe.

Tomlinson je suspendovan, a njegov pokušaj da se vrati u službu sudskim putem propao je, jer je sud našao da se on ogrešio o obaveze koje primio ulaskom u MI6. To je činjenica poznata javnosti. Tomlinsonova priča da je otišao u Novi Zeland, a potom Australiju, da bi odatle lakše naudio službi, krčmeći njene "tajne" više je u službi "marketinga" njegovih publikacija, nego što je istina. Svakom ko malo zna o tesnoj povezanosti i sarad- nji tajnih službi britanskog Komonvelta, pogotovu onih etnički 'najbritanskijih' kao Australije, jasno je da Tomlinson tamo nije ništa bezbedniji nego što bi bio, da je sa otkrivanjem "tajni" otpočeo u samoj Britaniji. Relativnu bezbednost agenti tajnih službi ostvaruju samo prebegom u neprijateljske službe, ali su tada pot- puno u rukama novih gazda - u njihovoj "milosti i nemilosti".

Ali da vidimo kakve nam sve "tajne" Tomlinson nudi.

Ono što nam o 'tehnici' rada britanske tajne službe 'otkriva' uglavnom je već dobro poznato ili je logičan zaključak o takvom radu. Regrutovanje agenata na uni- verzitetima; strukture službi po ambasadama; korišćenje novinara i biznismena, naročito stranih dopisnika, kao pomoćnog osoblja - poznate su rutine.

Ne treba zabo- raviti da u Britaniji tajna služba ima patriotski oreol. Njeni agenti su svojevrsni popularni heroji. Setimo se samo Jejms Bonda. Sve u svemu, ono što nam o 'tehnici' službe Tomlinson 'otkriva', dobra je propaganda za njenu sveprisutnost, prodornost i efikasnost, koja bi lako svaki njen 'skrining' prošla.

U 'otkrivanju' konkretnih dela tajne službe ili svo- jim komentarima o tome, Tomlinson je još 'providniji'. Budući nekompetentan (što je u službi postao stručnjak za uočavanje i selekciju kadrova, ne čini ga kompetent- nim tumačem zapadne politike) on prosto sledi popular- nu glavnu liniju zapadne propagande i to autoritativno servira kao (dokazanu) činjenicu.

U prkos mišljenja daleko kompetentnijih i pozvanijih od njega, pa i sop- stvene službe MI6, da su za Merkale, u najmanju ruku teško osumnjičeni baš Muslimani, on podržava one koji taj zločin kategorički pripisuju Srbima, izgleda zato što je to popularniji i lakše 'svarljiv' propagandni 'štos'.

Slična je i njegova 'velika igra' sa navodnim planom MI6 iz 1992. da likvidira Miloševića, koji drama- tizuje kačeći mu 'žutu karticu', što treba da ga čini izvršnim. Čini nam se da i ovde Tomlinson sledi najpo- pularniju liniju, a uz to i najprihvatljiviju za MI6, ako već plan o nečijem ubistvu treba oglašavati. Čiju bi likvidaci- ju javnost najlakše 'svarila' nego Miloševića, ozloglaše- nog balkanskog 'kasapina' i 'Hitlera'. To mu po popu- larnosti nekako dođe kao javno reklamiranje CIA-e već nebrojenim pokušajima atentata na Kastra. Mada 'lzvršnost' Miloševićevog ubistva od 1992. nikako 'ne štimuje'. Ako ga je trebalo ubiti od 1992., zar zato nije bilo prilike i zašto nije? A drugo, Mllošević je još dugo bio potreban Zapadu - da utiče na Krajinu i bosnaske Srbe u smislu zapadnih zahteva; da podrži zapadne mirovne planove u Bosni; da uvede sopstvene sankcije RS na Drini 1993.; da omogući Dejton - bez njega ga ne bi bilo.

Najzad, Milošević im je i „žrtveni jarac" kojim 'pravdaju' svoju bednu i nelegalnu agresiju na suverenu SRJ, 1999. godine.

V.D.

Iskra 1. avgust 2006.

СРБИ - МУСЛИМАНИ (МУСЛОМАНИ) (1) Комунистичка власт бивше СФРЈ је муслиман- ској вероисповести повлађивала, па је амандманима на Устав из 1963. године омогућила стварање „новог народа” при попису становништва 1971. године - илити Муслимана. Неоспорива чињеница што су они углавном Срби, а понеки и Хрват исламске вероис- повести није много бринула комунисте. За њих је било важно да само разсрбљују српско национално биће. Дакле, у некадашњој СФРЈ, у „златно време” Броза, на основу само и једино мухамеданске вероис- повести, на неверицу и запрепашћење свеколиког научног и разумног свете, освануо је један нови „народ”. Када у свету значајни политички чиниоци постадооше свесни да вероисповест не може бити једини и искључиви критеријум за настанак било којег народа, уз подршку и садејство „демократског Запада”, одједном у бившој југословенској Републици Босни и Херцеговини постадоше они „Бошњачки народ”. У Рашкој области посебно, од не тако давно, постала је велика мода, да се тамошњи муслимани проглашавају за „Муслимане - Бошњаке”. Појединци од њих „тврде” да су веома тешко прихватили да буду Муслимани, те да им је име Муслимани вештачки и мимо демократских процедура наметнуто, пошто су одувек били Бошњаци. Само сада, кажу они, због страха да им режим у Србији не ускрати да се демократским путем самоименују изворним именом - „Бошњаци”, користе двојно име Муслимани - Бошњаци, наравно привре- мено. У Србији се нема сумње поштују верска права Муслимана (прецизније је муслимана). И морају се поштовати и њихове култртне посебности, свакако ако постоје. Али, не може се поштовати нешто што се измишља и што се преко ноћи конструише као некак- ва традиција. Ради појашњења, мора се истаћи да је одред- ница „Бошњак” (њен творац је аустроугарски дипло- мата и србофоб Бењамин Капај) у свом зачетку имала религиозно значења, а касније регионално (географ- ско) - Босанац, босански народ, Бошњанин и на крају Бошњак. Ова одредница је увек, ама баш увек везана само за Босну. Имала је регионално значење у свим научним разматрањима, а тек одлуком Међународне заједнице тој одредници је дато значење националне ознаке за људе исламске вероисповести. Према томе, преименовање Муслимана у Бошњаке, уз тврдњу да је Босна матична држава свих Муслимана, па и оних из Србије, Косова и Метохије, Црне Горе и Јужне Србије (Маћедоније), директно је негирање „муслиманског националног идентитета” којег су им комунисти тако великодушно признали. Још је апсурднија тврдња да „Муслимани Бошњаци” у Рашкој обласи (Санџаку) говоре бошњачким језиком, и да се он више разликује од срп-

Iskra 1. avgust 2006.

ског и хрватског језика но они међусобно. Додуше ништа чудно, кад и „Бошњаци” Алије Изетбеговића говоре „бошњачким” језиком, због чега је он пре неку годину издао луксузни речник „бошњачког” језика чије су штампање финансирали Американци и неке арап- ске земље (а ко би други?). Баш на ту тему, Доситеј Обрадовић у „Писму Харалампију”, писаном у Лајпцигу 13. априла 1783. године пише и ово: „Ко не зна да житељи чрногорски, далматин- ски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски, (кромје мужз) славонијски, сремски, бачки и банатски (осим Влаха) једним истим језиком го- воре? Говорећи за народе који у овим краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латиснке следоватеље, не искључују ни саме Турке Бошњаке и Херцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада. Бошњак и Херцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци: Бошњаци и Херцеговци, догод Бог свет држи. Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а кад се прави Турци врате у свој вилајет откуда су произишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће што су њихови стари били. За сав дакле српски род ја ћу преводити славних и пре- мудрих људи мисли и совјете, желећи да сви ползују. Моја ће књига бити за свакога који разумева наш језик и ко с чистим и правим срцем жели свој ум просветити и нараве побољшати”. До трагедије на Марици и Косову, Турака није било на нашим просторима. Али кад су Османлије заузеле наше крајеве, свет поче да прелази у Ислам, да би тако заштитио своје интересе, своја имања и спасао голи живот. До њиховог доласка били смо један народ. После пада Србије, северне Албаније, Црне Горе (Зете), Маћедоније (Јужне Србије), Босне и Херце- говине у њихове руке, поред православне (и нешто мало католичке вероисповести по Приморју) појави ла се и муслиманска религија.

Вук С. Караџић у „Описанију Србије” пише: „И тако Турци мало по мало, које с помоћу сами Српски неслога, које с помоћу ондашњег вре- мена немарности и око закона свађа околни ришћански држава, са свим овладају свом Србијом и Босном и Ерцеговином; и из саме Србије одведу више од 200000 душа у ропство; а камо из Босне и Ерцеговине! С царством и с господством народ Српски у оним земљама погуби и све старе (племените) фамилије своје: неки се у невољи истурче, особито у Босни; неки изгину у бојевима, неке Турци онако побију и жене им и децу поробе; неки побјегну у друге државе, особито у Маџарску; а који остану

17

Срби-муслимани . . . онамо, они посакривају своја имена, и помешају се међу простаке и сиромахе.”

Владимир Ћоровић у „Историји Срба”, том I на

страни 117, бележи:

„Турци из почетка нису много нагонили наш свет да прими ислам. Остављали су људима да се, с обзиром на предности које даје нова вера, сами определе. За Ахмета-пашу Херцеговића и Скендер-пашу Црнојевића нема никаквих доказа да су силом примили ислам; пре изгледа да су то учинили из пркоса и рачуна. Један наш писар из 1509. године поштено признаје, како „многи, немучени ни од ког, одступише од православљла и присташе њиховој вери... гледајући њихово множење и великославље". У 15. и 16. веку тих је преверавања било нарочито много у Босни код тамошње властеле, а и код пука. Противници Мађара и политике наслањања на њих, који су их годинама гонили у име вере, а стварно ради својих политичких интереса; вековима натеривани да силом мењају веру (тако су настали католици тј. Хрвати у Босни и Херцеговини - п.а.) и да у њој гледају не ствар уверења него политичку тактику, многи људи у Босни нису у преверавању гледали ништа необично. Сматрали су то потребом момен- та и једном врстом политичког опредељања. Утолико више, што су их и сами Турци донекле подржавали у том уверењу, остављајући им њихове поседе и показујући према њима извесне обзире. Као и ни према једној другој области Турци су према Босни водили посебну политику, и то са очевидном намером да у земљи појачају опозицију против Мађара и да у домаћем становништву добију искрене сараднике против њих. У Србији се већина није могла задобити за туркофилску политику, а у Босни, међутим, то се чинило могућим. Стога сул- тани и постављају у 15. и почетком 16. века за тамошње намеснике све наше људе: Скендер-бега Михаиловића, Синан-пашу Боровинића, Мехмед- бега Обреновића, Скендер-бега Врањешевића, Мустафа-бега Боројевића и друге." Није ни мало спорно да је велики део плем- ства у Босни примио ислам, док се мањи део иселио. Наиме, после 1463. године, односно пада босанске син последњег босанског краља Стевана Томашевића са 30 хиљада знаменитих синова босанских примио је ислам и узео име ИС(Х)АК. државе,

На тему исламизације Српског живља у Босни и Херцеговини, Васа Пелагић је записао следеће: „Господа се истурчила ради господства, а сиротиња зато да се опрости спахија и неког гоње- ња. И стотину хиљада народа волело је олакшицу терета и материјалног благостања и личну слободу и сигурност но вјеру своју, те превргну и прими ДРУГУ”У Старој Србији, Јужној Србији и северној Албанији највећи број Срба је поисламљен за земана султана Селима (1566-1574). Није лоше подсетити да је султан Селим у циљу повећавања муслиманске по- пулације у Турској империји одредио тешке пореске намете за све хришћане. Обећао је, и да ће сваку хришћанску кућу ослободити тога намета, само ако из

18

те куће један мушкарац прими ислам. И то је имало успеха, јер је из многих српских кућа по један мушкарац преверио у мухамеданце. У вихору протеклих векова, највећи број од ових Срба-мухамеданаца је поарнауташен. Постали су они Арбанаси. У светлости ових чињеница постаје кристално јасно зашто је половина арбанашког живља у Албанији и чак три четвртине Шиптара на Косову и Метохији српског етничког порекла. Наш угледни историчар, академик и књижевник

Радован Самарџић наводи, да је:

„данак у крви („аџами-оглан”) можда и најизразитији пример насилне исламизације. (У Турској империји није примењиван на Јеврејима и Јерменима - п.а.) Отимањем њихових најбољих синова, подчињеним хришћанима је непрекидно наношена штета, јер је смањивана вредност њиховог унутрашњег састава. Не заборавивши свој крај из кога су их одвели, а коме су могли послужи- ти као доказ величине Османског царства, многи достојанственици подизали су за своје земљаке корисне задужбине и често су цела села преводили у ислам. У том погледу, посебно се као пример истакао род Соколовића, који је на челу с Мехмед пашом, преобратио у муслимане многа села и касабе Горњег Подриња." Наш једини нобеловац, Иво Андрић (Србинкатолик), преверавањем Срба и настанком муслимана се бавио у својој докторској дизертацији. С обзиром да је то била табу-тема на нашим просторима, на њено објављивање се чекало више од пола века! У књизи „На Дрини ћуприја” и у причи „Мост на Жепи”, Иво Андрић, дао је најпотресније описе спровођења „Данка у крви” („аџами-оглана”) путем кога су регрутовани најелитнији турски војници - јаничари.

Војислав Ђурић у књизи „Антологија народних јуначких песама” цитира Вука Караџића, и каже: „Робље су нагонили да се турчи, особито дјецу и младе жене и девојке, а многи су се женили роби- њама. И тако је од робиња било и највећих турских госпођа”. (Султанија Оливера жена султана Бајазита и најмлађа кћи кнеза Лазара и књегиње Милице; или царица Мара кћи деспота Ђурђа Бранковића, а жена султана Мурата другог. Оне су обе међутим остале у вери православној!). У књизи „Сјећања” објављеној у његовим Сабраним делима 1977. године, пишући о свом породичном пореклу Меша Селимовић, каже: „Негдје ваљда почетком 17. вијека, мој далеки предак Вујовић из Врањске окупио је око себе синове, девет их је било, па су се договорили да двојица приме непријатељску вјеру, да бране осталу браћу и родбину. Ко зна да ли су их жртво- вали, одликовали или бирали од ока. Изгледа да моји часни преци нису били сувише крути што се тиче религије, а ни сувише искрени: више их је интересовала могућа корист или мање штета, него вјера. За нас, за своје непознате потомке, нису много марили. И можда су ту равнодушност према свакој вјери пренијели до мене у крви моји доцнији рођаци, а можда су своју превјеру плаћали већом ревношћу у новој вјери.

Iskra 1. avgust 2006.

И десило се оно што је предачки савјет замис- лио, па су два брата, један Селимовић, један Овчина, бранили браћу и рођаке генерацијама памтећи да су род. Кад су рођаштво почели да занемарују, па и заборављају, па да презиру и кад се сасвим затрла родбинска веза, тешко је рећи, то је дио наше тешке и неисписане историје. Некадашња жеља да се помогне рођацима, полако се претворила у црну мржњу. Можда су Селимовићи побјегли из Црне Горе у Билећу, да се спасу од истраге потурица, можда су се закрвљени рођаци тукли и затирали што су могли жешће и није прошло ни двјеста година, а Селимовићи и Вујовићи нису више ни знали да су исте крви, а можда су настојали да то што прије забораве и сакрију. Кад сам 1972. године навео овај податак (из нормалне радозналости и жеље да откријем своје коријене), неки интелектуалци из Босне су ми то оштро замјерили. Рекли су: многи од нас тачно знају своје хришћанске пријетке и могли бисмо да покажемо и директне документе, Али чему то? Шта бисмо тим помињањем постигли?” Али то откривања свога хришћанског корена Меши Селимовићу нису оштро замерили само неки муслимански интелектуалци из Босне. Не мање оштро то му је замерио и један од тадашњих „најугледнијих” моћника у СК СКЈ, Јосип Врховец, коме је очегледно сметало јавно изношење такве истине да су мусли- мански житељи у Босни и Херцеговни пореклом Срби.

Јован Цвијић, научник светског гласа, чије је научно мишљење „јечало” у светским научним круго- вима, на тему исламизације Срба је записао: „Као што је познато, босански мухамеданци су Срби, знатним делом српско племство, које је променило веру (поглавито православну и бугумил- ску) и изгубило народну свест. Бивша господа, они су и под турском управом остали господа. Босна је вековима била перифериска турска земља, највише удаљена од Анадола и Цариграда. Османлије су је могле поглавито тиме уза се држати, што су повлађивали босанским мухамеданцима. Ови су често имали стварну аутономију. Отпавши од вере и српске народне свести, ови мухамеданци су тежили да се покажу достојни нове вере и нових положаја и стављали су се у све већу супротност према Србима, својим сународницима, који су остали у старој вери...” „Влахе” (Србе) су мучили. Били су већи Турци од Османлија”.

Вук Ст. Караџић у „Описанију Србије” писаном у 19.

веку, пише:

„Прем да су Срби, и ови одовуд и они одонуд, као зид између царства Аустрискога и Турскога, у свакоме Аустриском рату с Турцима највише гинули и робљени и свакојако пропадали, опет ји и данас има око пет милиона душа. Од ови пет милиона може се од прилике узети, да су три милиона закона Грчкога, то јест: један милион у свој Србији, један милион и Маџарској и у Аустриској војничкој граници, један милион у Босни, Ерцеговини, Црној Гори, Боки Которској и

Iskra 1. avgust 2006.

Далмацији; а од она два друга милиона двије трећине закона Турскога у Босни, а једна трећина закона Римскога у Славонији, Рватској, Далмацији и Босни. Само прва три милиона зову се Срби или Србљи, а ови други не; него они Турскога закона зову се Турци (прем да Турски говорити не зна ни од иљаду један), а Римскога закона зову се или по предјелима, н.п. Славонци, Далматинци, Илирци, Дубровчани; или, као што ји обично ови други зову, Шокци или (у Бачкој) Буњевци. У царству Турскоме когод вјерује свеца Муамеда, он се зове, и јест, Турчин; а ко није Турчин, он је раја (т.ј. Турски поданик). Истина да је сваки Турчин у свом царству племић (немеш), али се опет може рећи, да су земаљски прави племићи спаије, под којима је сва Србија, осим нешто царски села, која се зову мукада или јеминлук. У Србији су спаије, које су понајвише бегови из Босне и Ерцеговине - стари Србљи, од који су многи и у Турској вјери сачували своја стара презимена до данас, н.п. Љубовићи, Соколовићи, Видаићи, Рашћићи, Бранковићи, Филиповићи, Ђурђевићи; а и од Турски имена и презимена понајвише им се свршавају на ић, н.п. Бегзадић, Шаинпашић, Ченгић и.т.д. - од свију осталих Турака најбољи људи за народ." У Босни и Херцеговини, Срби - мухамеданци често имају следећа презимена: Бранковићи, Љубовићи, Предојевићи, Филиповићи, Соколовићи, Сијерчићи итд. што јасно указује на њихово српско порекло. Нешто ређе јављају се и презимена Михаиловић, Карић, Обреновић, Качар, Боровинић, Боројевић, Врањешевић и друга. Многобројне старе муслиманске породице су промениле своја презимена, али тачно и дан-данас знају од ког су старог племена и са којом од православних породица су у далекој крвној вези. Рецимо, Опијачи из Дубраве су једна грана од старих Храбрена (Милорадовића), Башагићи од Вукома- новића, Ризванбеговићи од Вукасовића, Логе и Мургузи потичу од Предојевића, Корјенића има и православних и муслимана, Госте из Подвележја тврде да су од „Срба”, Куленовићи сматрају да воде порекло од Кулина бана, што се додуше не може доказати итд., итд. У контекст излагања спадала би и следећа интересантност. Реч је о личном имену Хребељан. Оно је било доста често у Србији и у Босни. Носили су га и племићи и обични људи. Основа имена је Хреб у значењу пањ, стабло и дебло дрвета. Из њега су изведена савремена презимена Реба, Ребац и Ребић. Прво се јавља код данашњих Хрвата, друго код мус- лимана, а треће код Срба. У средњевековној Србији, деда кеза Лазара се звао Хребљан, док му је отац био Прибац Хребељановић родом из града Прилепца код Новог Брда. (Наставак у следећем броју).

(6.7.2000. године)

Др Војислав

Недељковић

19

КРАЈ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА У ЈУГОСЛАВИЈИ - Последње борбе српских добровољаца у Словенији и предаја пукова Септембра 1944. јединице Црвене армије незадрживо напредују и приближавају се Србији, што доводи положај националиста, југословенске војске у отаџбини, под командом генерала Драгољуба Михаиловића, српске државне и граничне страже и српских добровољаца у тежак положај. Димитрије Љотић формулише план по коме би се националне јединице требало да се пребаце у Словенију, где би заједно са словеначким, добро организованим, домо- бранцима, четничким одредима из Босне и Далмације, могла да се организује једна јака војна сила, којој би се придужили и заробљеници, који би из Немачке дошли да заједно пруже последњи отпор комунистима, и сачувају овај део Југославије, где би био позван да дође и краљ Петар II. Генерал Михаиловић, који је веровао да ће се савезници искрцати негде на Јадрану и кренути у правцу Босне, доноси одлуку да своје јединице кон- центрише у Босни, повлачи се тамо, а њему се придружују и јединице српске државне и граничне страже. Новембра 1944. генерал Трифуновић, који је био у штабу код Михаиловића, шаље депешу војводи Павлу Ђуришићу, команданту четника Црне Горе, без знања и одобрења Михаиловића, где му наређује да са својим људством дође у Босну. Тада је већ положај националиста у Босни био необично тежак због болести, несташице хране и лекова и велике хлад- ноће, па је долазак четника из Црне Горе, са којима је ишла и велика група цивила, њихових породица, још више погоршао ову ситуацију. Српски добровољци почетком октобра 1944. прелазе у Словенију, где су били распоређени у неко- лико словеначких варошица, док им је штаб био у Постојни. Пре добровољаца у Словенију је дошао војвода Добросав Јевђевић са својом групом четника. Последњи су стигли, у децембру, четници војводе Момчила Ђујића. На дан 10. априла 1945. године три пука срп- ског добровољачког корпуса, 2. 3. и 4., крећу у једну велику акцију, која је имала двоструки циљ. Први је био да се очисти Бела Крајина од партизана, да би се отклонила опасност која је претила Љубљани. Ово је тражио Народни одбор за Словенију, који се потпуно сложио са планом Димитрија Љотића да се у погодном моменту слободан део Словеније и словеначког приморја, прогласи слободном територи- јом Народне Државе Словеније, у оквиру федеративне Краљевине Југославије, и у њу позову западни савезници и краљ Петар II. Други циљ је био да се пробијањем кроз долину реке Купе пође у сусрет снагама Ђуришића, које су напустиле Михаиловића и, пробијањем кроз Босну, кренуле ка Словенији. Нажалост, одмах у самом почетку свог тешког пута, црногорски четници воде тешку борбу против усташких и партизанских снага, од 4. до 7. априла 1945. на Лијевчу пољу. Циљ усташко- партизанских снага је био да спрече пролазак Ђуришића за Словенију и у томе су успели. Четници имају велике губитке, много мртвих и рањених. Нешто успева да се спасе, док је главнина са Ђуришићем, Драгишом Васићем, пуковником Захаријем Остојићем,

20

војводом Петром Баћевићем, била заробљена од усташа. После разговора са др Секулом Дрљевићем, који је као црногорски сепаратиста за време рата био код Павелића, црногорски обезглављени четници пристају да се реорганизују и привидно се стављају под команду и службу Дрљевића, са одобрењем усташа. По том споразуму четнике одводе, наводно ради лечења, одмора и наоружања у Стару и Нову Градишку. Ту одвајају Ђуришића и све главније команданте, укупно тридесет двојицу, којима придо- дају још око три стотине других особа, и њих усташе 20. априла лађом одводе у Јасеновац, где их на грозан начин убијају. Како су се Немци убрзано повлачили, то су и усташе биле приморане да иду на запад. Заузете сво- јим проблемима, усташе су Црногорце препустили Дрљевићевим људима, који губе сваку контролу, те тако четници се, у већим и мањим групама, крећу у правцу Зиданог Моста, са намером да се одатле упуте до националних снага, које се налазе у Словенији. Код Зиданог Моста четници се деле у две колоне. Једна група, мало више од хиљаду особа, где су поред бора- ца биле и породице, креће ка Љубљани, потом прелази у Аустрију, слично домобранцима и добровољцима, одакле их из логора у Ветрињу Енглези све враћају за Југославију, где их партизани убијају. Колико се зна, са стратишта је успело да побегне само осам Црногораца! Друга група се поново дели у две колоне. Мањи део, око две хиљаде, партизани заробљавају одмах ту код Зиданог Моста, пре 20. маја, и одмах их све стрељају. Друга група, у којој је било око шест хиљада четника и преко две хиљаде чланова породи- ца, упутила се у правцу ЦељеДравоград-Пилберг, на граници Корушке. Њих су Енглези насилно вратили у Југославију, између 15. и 17. маја 1945. године. Услед жестоког опирања четника, Британци су употребили грубу силу, чак и тенкове. У овој групи је био и црногорски митрополит др Јоаникије са скоро целокупним свештенством Црне Горе. Са стрелишта у Радовљици и Кочевском Рогу побегло је око пет стотина особа, од којих је око њих две стотине успело да се пробије и дође до Италије, док су остали били похватани и поново враћено да буду убијени. О свему овоме и партизани и Британци су до скоро ћутали и упорно скривали податке. Првих дана акције, док се још није знало за несрећу која је задесила Павла и црногорске четнике, група Таталовић, како су се ова три удружена пука звала (по потпуковнику Таталовићу који је руководио акцијом), није имала тешких борби. Постављени задаци су се лако решавали. Нађено је више парти- занских складишта, плен је био приличан, а у исто време се видело колико су Енглези помагали кому- нистима. У месту Презна добровољци су се састали са две бригаде четника војводе Јевђевића, под командом капетана Ђаковића, и узели су учешће у овој акцији. Ситуација се мења у моменту када 4. парти- занска армија, под командом Петра Драпшине, стиже на овај простор и почиње напредовање ка Ријеци и Трсту. То доводи у непосредну опасност Илирску

Iskra 1. avgust 2006.

Бистрицу и Свети Петар, добровољачке и четничке базе, а од њих ни Постојна, где је био штаб СДК-а, није била далеко. Ради тога Таталовић издаје наређење, 21. априла 1945., да добровољачки пукови почну да дејствују у бок партизанских снага, односно да се изврши извиђање реке Купе, на простору од места Кузељ до села Фара, а да се сутрадан, 22. априла, пређе река. Међутим, дешава се нешто непредвиђено. Партизани у току ноћи прелазе са три бригаде и, непримећени од добровољаца, заузимају положаје. Када су ујутро два батаљона добровољаца кроз шуму прилазила реци партизани су их изненадили. Долази до борбе и на целом фронту почиње јака паљба. Борба траје без прекида пуних десет сати. Са доласком ноћи борба престаје. Када су добровољачке патроле потом ишле у извиђање, наишле су на неко- лико погинулих партизана, који су били обучени у нове енглеске униформе, одлично наоружани, а из нађених докумената се видело да су били припадници 26. прекоморске дивизије. Следећа три дана партизани упорно нападају, али и поред надмоћности и у људству и наоружању, они су били заустављени, захваљујући огорченој борби добровољаца. Другог дана битке, 25. априла, шест бом- бардера долази у помоћ партизанима и бомбардују мало насеље Ајбел, у којем се налазио штаб III пука СДК. За кратко време Ајбел је био збрисан са лица земље, већина грађана је изгубила животе заједно са десеторицом српских добровољаца. Партизанска артиљерија наноси тешке губитке добровољцима. Више није било слободних кола за превоз рањеника и погинулих. Тежину положаја је чинило и то што су четници под командом Ђаковића, који су били на левом крилу, напустили свој положај. Дана 26. априла добровољци напуштају положаје и крећу у правцу словеначких домобранаца групе мајора Вука Рупника, сина генерала Рупника, који су код Старог Трга штитили улаз у Церничку долину. На маршу се добија вест да су Илирску Бистрицу и Свети Петар заузели партизани, и да I пук води борбе код Постојне и Престранека. Партизани такође затварају пут за Планину, односно за Постојну. Група Таталовић 30. априла 1945. преко Содражице долази до Врхника. На дан 3, маја 1945., Народни одбор за Словенију проглашава Словенију слободним делом Краљевине Југославије и шаље телеграм Краљу Петру II да дође у Словенију. Добровољци групе Таталовић се стављају под коман- ду команданта свих националних снага у Словенији, сходно Љотићевом плану, пуковника Франца Кренера, кога Народни одбор унапређује у чин генерала. Истога дана, 3. маја, Таталовић добија од генерала Косте Мушицког (командант српских добровољаца) радио- грам да је штаб корпуса, са осталим добровољачким јединицама и породицама, у контакту са Енглезима. У току 4. и 5. маја добровољци групе Таталовић воде борбу код Логатеца и потом се померају на север да би затворили путеве који воде ка Љубљани, из које је словеначко становништво почело да се повлачи. На фронту, десно од добровољаца, били су словеначки домобранци, а десно од ових била је једна јединица Руса. 7. маја генерал Кренер шаље писмо добровољцима, молећи их да на положају издрже још један дан, док се не заврши евакуација болесника и рањеника из Љубљане. У том писму, између осталог,

Iskra 1. avgust 2006.

стајало је и ово: ... Ово тражим од вас у име краља и отаџбине, а словеначки народ вам ово никада неће заборавити!” Добровољци, иако под сталном партизанском артиљеријском ватром, остају цео 8. мај на положају. Како су словеначки домобранци напустили свој положај, позадина добровољаца је била потпуно отворена. Борбе су биле целог дана и против-напади су се наизменично ређали. Добровољци нису знали да су остали потпуно сами, јер је и пук Руса напустио свој положај. У подне 9. маја добровољци добијају телеграм да хитно одступе за Шкофју Локу и Крањ. Одавде ови последњи браниоци Љубљане 11. маја прелазе Караванке и, заједно са непрегледном коло- ном словеначких избеглица, пролазе кроз тунел Љубељ и тако прелазе у Аустрију, где 12. маја срећу Енглезе у селу Подгора. Од Енглеза брзо стиже наређење за предају оружја, уз напомену да ће том чину присуствовати и представници партизана. По предаји оружја, добровољци и домобранци су били смештени у логор Ветриње. Енглези су држали Југословене у Ветрињу све до 24. маја и из њиховог држања није било могуће оце- нити њихове намере, још мане њихова осећања. Били су званични, равнодушни, закопчани. А када су 24. маја почели да транспортују, а то је трајало неколико дана, прво добровољце, потом домобранце, уверавали су их, чак уз давање часне официрске речи, да их шаљу у Италију, у састав њихових јединица, које су се тамо преко реке Соче, повукле. Уместо за Италију југословенски националисти и монархисти били су враћени за Југославију, где су их Титови комунисти, без суда и пресуде, побили у шумама око Кочевја. Енглези су из Ветриња послали на кланицу три хиљаде српских добровољаца, преко једанаест хиља- да словеначких домобранаца и словеначких цивила, као и око хиљаду четника Павла Ђуришића са нешто жена и деце. Само мали број је од предатих остао у животу. Неколицина је успела да се спасе бежањем из логора у Светом Виду, где су били затворени пре слања на ликвидирање. Нешто је успело да побегне са самог стратишта, Кочевског Рога, а неколицина чак и после стрељања, пошто су их партизани, верујући да су и они мртви, бацили у јаме, заједничке гробнице побијених жртава. Вероватно први који је побегао био је син Димитрија Љотића, Владимир, који је одмах кренуо натраг у Ветриње да би о свему овоме обавестио Словенце, који су се још налазили у логору. Несхватљиво је да словеначке старешине нису поверовале Влади Љотићу, чак су га ставили у притвор, из кога је он побегао и кренуо пут Италије.

(Скренуо сам пажњу Стеви Пироћанцу да ово није тачно: Словенци ме нису затварали, па нисам могао ни бежати из затвора у коме нисам био. Он ми је саветовао да ако желим да објавим напис у Искри, слободно изоставим цео овај параграф. Али пошто ово није једина нетачна верзија о мом обавештавању Словенаца - постоје и друге, да сам се наводно заплео у противречности или да сам молио да ме не при- јављују Енглезима, па ми зато нису веровали - сматрам ово приликом да најкраће кажем шта се стварно

21

Крај 2, св. рата ... збило (а што сам већ и раније детаљније сведочио на саслушањима и неким мојим сећањима). Сутра дан после бекства из воза, 25.5.1945. ухваћен сам од британске патроле и пошто нисам имао никавих докумената, био сам затворен на тавану школе варошице Св. Јакоб, тада окупиране од бри- танске војске. Касно те вечери изведен сам пред „испитну комисију" која се састојала од једног наред- ника, врло циничног држања, који је одлично говорио немачки. После мојих пар реченица на слабом немачком и молбе да доведе тумача да бих објаснио свој случај, иследник ме је прекинуо речима: "Није потребно. Вама се не допада режим у Југославији?" На мој потврдан одговор, узвратио је: „Ми имамо логор за такве". Одговорио сам да то и желим и молим да ме упути у логор у Ветрињу (наш логор из кога смо пре- дати, који је био огромна незастражена утрина, махом окружена шумом) где имам рођаке. Речима да ће тако и бити иследник се удаљио, а ја остао да чекам на транспорт за логор, који ме је врло касно у ноћ одвезао - али у много опаснији и добро чуван логор, из кога сам се једва исчупао, после саслушања још једне бри- танске "комисије", 26.5.1945. и упућен (овога пута пешке) у логор у Ветрињу у који сам стигао тек око часа. (Овде скраћујем причу и задржавам се само на 23.0 релевантним детаљима). Моји познаници међу Словенцима, одмах су ме одвели код Вука Рупника, команданта домобранског пука, кога су пробудили, и који је са својом женом Српкињом становао у једном већем камиону. Вук и госпођа Рупник су ме врло љубазно примили и саслушали. На крају разговора Вук ми је дао кутију цигарета, рекао да се одморим, а да ће ми сутрадан уприличити разговор са представницима Словеначког народног одбора (СНО). Сутрадан, 27.5.1945. око 10.00 изјутра био сам позван од СНО. Били су их петорица, 4 у цивилном оделу и један у униформи, за кога сам претпостављао да би могао бити сам генерал Кренер. Али пошто су господа била званична, хладна и нису ми се представила, с ким сам стварно разговарао, остаје само претпоставка. Одвели су ме у један велики камион, посадили ме у средину седишта шоферске кабине, дали ми секцију тог краја Корушке, а они се распоредили са обе стране до мене, и тражили да им испричам како смо вожени и предати, одговарајући на њихова допунска питања тачно како је било. Ни у једном тренутку нису изразили сумњу у истинитост мојих одговора, нити сам ја имао утисакда би то могао бити случај. Искочио сам из воза у покрету, између станице Марија Еленд и првог тунела, дакле, на аустријској територију. Али сам зато изнео све индиције које су ме навеле да закључим да смо предати, закључно са појавом машиновође и спроводника воза са петокраком и најзад истрчавања сакривеног партизанског наоружаног вода из станичне зграде и њихово поседање воза. Али, ако је господи из СНО све што сам изложио био недовољан доказ о предаји Титу, у току претходне ноћи, 26-27. мај, у логор је стигао поручник Стојановић, командир чете у 4. пуку, који је био у истом транспорту и предат кад и ја. Само он је побегао из Јесеница, са југословенске територије, а после партизанског отварања вагона, пљачке и шиканирања, што је већ било познато госпо- ди из СНО. Дакле, ниједна од две верзије зашто ми СНО није веровао „не држи воду". Нисам их молио да ме не пријављују Енглезима, јер сам самоиницијативно

желео и журио да их обавестим сматрајући то својом дужношћу и моралном обавезом. Али, после три трау- матична искуства са Енглезима и њиховим иследници- ма у року од 3 дана, 24-26.5., мој услов (не молба) раз- говора са СНО, који сам одмах изнео Вуку Рупнику, је био да, после свега, нећу никакав даљи контакт са Енглезима. Чему онда прича СНО о неверовању у мој исказ? Мислим да им је она била потребна да покрију сопствене недоумице. Било је заиста тешко веровати да су Британци способни за такву вероломну подлост. А онда кад су се већ нагомилали докази да су сви Срби изручени, можда лудо самозаваравање: неће се то десити нама Словенцима - католицима? Па и недоумица: не можемо се сви спасти. Ако кажемо људству истину, настаће паника, а онда би могли да прођемо као Козаци, да нас газе тенковима, итд. Није ми познато колико се домобранског командног кадра и чинбеника СНО спасло, али верујем добра већина. Познато је да се генерал Кренер неколико дана пред предају свукао у цивил и са целом породицом напустио логор. Тако прича СНО-а о неверовању мени подсећа на време кад су велможе решавали проблем рђавих вести убијањем гласоноша. В. Љотић). Захваљујући овим бегунцима (педесет шест добровољаца, а непознат је број домобранаца), свет је сазнао о овом страшном злочину, који је стварно састављен из два дела, уз два саучесника који сносе за њега одговорност. Први део тог злочина је одлука за коју се још данас, и поред покушаја да се до истине дође, не зна ко је наредбодавац, да се припадници Краљевске југословенске војске, војници савезничког владара краља Петра II, предају комунистима, са сазнањем да могу бити масовно погубљени; а други део тог злочина је сам акт убијања људи без суда и пресуде. Могуће је да ова три пука српских добровоља- ца не би доживела овакву судбину, да су гледала само своје интересе. Али, од првог дана њиховог образо- вања, 15. септембра 1941., па све до тог момента, маја 1945., они су најмање водили рачуна о себи самима. Наиме, када је било очигледно да црногорски четници неће бити у могућности, када се још томе могло надати, да се пробију до реке Купе, где су их чекали добро- вољци, потпуковник Таталовић је добио радиограм од штаба корпуса, да одмах почне са повлачењем на запад, да би се сјединио са осталим јединицама кор- пуса. Одговор Таталовића на ту поруку је овако гласио: „Ми не можемо, овако на пречац, да напусти- мо фронт и да оставимо празнину, кроз коју ће кому- нисти затим да нападну Словенце с леђа. Част нам налаже да пре повлачења о овом обавестимо гене- рала Рупника у Љубљани, оставивши му рок да преузме фронт од нас”. Генерал Рупник је примио ово саопштење, али на њега није никада одговорио. И тако, уместо да се повлаче на запад, после чега би дошао и прелаз у Италију и спасење, добровољци се повлаче на север, потом бране Љубљану, прелазе у Аустрију једини још отворен пут, одакле их Енглези предају партизанима. Ето, тако је изгледао крај рата у Југославији.

Стеван Пироћанац

22

Iskra 1. avgust 2006.

ОДГОВОР УМИРОВЉЕНОМ ЕПИСКОПУ АТАНАСИЈУ ЈЕВТИЋУ Попумесечник „Православље”, орган Српске Патријаршије, у својим бројевима од 15. априла и 1. маја 2006. године, објавио је у целини предговор „Мемоарима Митрополита Скопског Јосифа”, који је написао умировљени епископ Атанасије (Јевтић) на који нам је жеља да дамо објективан осврт. Наш народ лепо каже: „Хартија трпи све”, па је и господин Атанасије могао да напише све што му је срце желело, али не и памет. Уместо да је читаоцима представио књигу Митрополита Скопског Јосифа, он се нимало литерарно, а још мање епископски обрачу- нао са целом једном групом верника Српске православне цркве, које он органски не подноси. Нажалост, он је то учинио у органу Српске Патријаршије, чије се уредништво ничим није оградило од текста Епископа Атанасија, па се стиче утисак као да и лист и Патријаршије стоје иза тога. Да се уредништво оградило, не би се ни писао овај осврт. Запањујуће је да се један Епископ Српске православне цркве служи жаргонистиком комуниста безбожника који су исто овако деценијема нападали Димитрија В. Љотића, министра правде Краљевине Југославије и председника предратног Југословенског народног покрета „ЗБОР”. Уз Љотића напада и мртве и живе његове следбеника и ако зна да је међу њима било и епископа и свештеника, који су били пастири Цркве Христове и служили Српској православној цркви, као узорни свештеници на свих пет континена- та, подижући цркве и сабирајући српску паству око Мајке цркве којој су остали верни у најтежим данима и по српски народ у по Српску цркву. Уз Љотића и љотићевце напада и мученика генерала Недића (мада мање), који је под окупацијом формирао Српску владу „макар квислиншку” (како пише г. Епископ), поредећи га са норвешким Квислингом, а што и дана данас чине комунисти. Немогуће је никако такво поређење, јер онај Квислинг је био немачки човек, био министар одбране Норвешке и као такав позвао је Немце да умарширају у земљу, а генерал Недић као командант групе Српских армија борио се против Немаца и у Качаничкој клисури водио огорчену битку са њима. А што је још жалосније од једног Епископа јесте да он Недићево спасавање силних српских избеглица из злочиначке „Независне Државе Хрватске”, не споми- њући уопште оних 86.000 избегличке деце, приписује Митрополиту Јосифу. Господин Атанасије пише: „Требало је примити на стотине избеглих српских свештеника и око милион српских избеглица и све њих какотако сместити и збринути”. И по њему, све је то учинио Митрополит Јосиф, а не генерал Недић. А шта је било насиље „Недићево” код Крушевца? А шта су била насиља избегличке деце по српским бањама? А шта су била бројна насеља избеглица широм целе Србије? И ко је створио Санитетски кордон око целе Србије уз стручну помоћ свога пожртвованог министра здравља др Јована Мијушковића, тако да ниједна болештина нију ушла у окупирану Србију? Све је то дело Оца Србије како је српски народ звао генерала Недића. Са свим овим никакве везе нама „Србија Митрополита Јосифа” како то жели да представи г. Атанасије. „Србија Митрополита Јосифа” - то су биле зидине Патријаршије, коју он ни за живу главу није

Iskra 1. avgust 2006.

напуштао. У свом предговору Епископ Атанасије непрестано везује Митрополита Јосифа са патријархом Гаврилом и епископом Николајем да би га представио мучеником попут њих. А то је ординарна неистина, поготову тврдња да је Митрополит Јосиф „протеран од немачких слугу из Скопља” и да је „био и остао човек и Владика светла лика”. Оставио је своје записе и један други Владика са насловом „Епископ Николај” који оповргава све оно што пише г. Атанасије о Митрополиту Јосифу. Синовац светог владике Николаја, доцније Шабачко-ваљевски Епископ Јован Велимировић, који је у окупираној Србији био заједно са оцем Василијем Костићем, доц- нијим Епископом Жичким, пратилац владике Николаја и са њим провели све дана у заточеништву у Војловици код Панчева, оставио је сведочанство о Митрополиту Јосифу које се дијаментрално разликује од писања епископа Атанасија Јевтића. Та сведочанства је објавио прота Милан Д. Јанковић у првом тому свога дела „Епископ Николај - живот, мисао и дело”, где на стр. 607-634 стоји сведочење: да је Митрополит Јосиф побегао из Скопља 1941. године напустивши и свештенство и поверени му народ Митрополије Скопске; да је преко Ниша дошао право у Београд и да је преузео црквену власт наметнувши се за заменика одсутног Патријарха Гаврила Дожића, са којим није имао никакве везе за цело време окупације, иако је Патријарх био заточен ту, на домаку Београда. Када је дотеран од Немаца из манастира Острога, Патријарх је, најпре, кратко био у затвору Гестапоа у Београду, па затим заточен у манастиру Раковици, па после у манастиру Војловици код Панчева. На Аранђеловдан 1941. године на дан Патријархове славе, Митрополит Јосиф је хтео да га посети и да му славу честита, али Патријарх га је најурио. Стоји у тим записима, да је Патријарх Гаврило био огорчен на митрополита Јосифа што је безочно узурпирао Црквену власт у Патријаршији и што му никада никакав извештај о своме раду није поднео иако му је био ту пред очима. Очито је да епископ Атанасије није читао књигу проте Јанковића, нити ово што сведочи синовац Светог Владике Николаја. И као што је био кабадахија у односу на још живог Патријарха Гаврила, Митрополит Јосиф се тако кабадахијски понашао и према Недићевим властима у Београду. У свему се супротствављао Недићевим настојањима, која су била усмерена биолошком спасењу Србије. Зато кад је тражено не да осуди „устанике” (како их Епископ Атанасије назива), већ комунистичко-партизанска убијања невиних људи, Митрополит Јосиф је одбио са изговором: „То су наша деца. Боре се!” А чија деца су била жртве „устаничког” оргијања: јеромонах Митрофан Матић, свештеник Војислав Стојиловић, прота Милан Пашић, свештеник Драгутин Булић, српски жандарми Богдан Лончар и Милан Драговић побијени на Ивањдан 7. јула 1941. године (који дан је Броз прогласио „устанком Србије") и стотине других честитих српских домаћина? Па ваљда су и они били деца Српске цркве и српског народа? Па кад их Црква под „мудрим управљањем”

23

Одговор еп. Атанасију ...

од Епископа Атанасија.

(како га једнако назива еписко Атанасије) Митрополита Јосифа није узела у одбрану, неко је морао. А тај неко је био јунак и мученик генерал Милан Недић и његови национални одреди, међу који- ма и добровољци Димитрија Љотића. И баш ти Недићеви национални одреди уз помоћ целог српског народа, протерали су у зиму 1941. године из земље Србије „устанике” заједно са њиховим главешином Титом, тако да је доцније један од комунистичких пер- јаница и политкомесар Антоније Исаковић записао: „Србија нас је 1941. године као кучиће протерала напоље!” То је била та Недићева, а не Митрополита Јосифа Србија! Нажалост ни дан данас Епископ Атанасије не види да тај „устанак” проглашен даном убиства двојице невиних српских жандарма, није био устанак против окупатора, већ крвава комунистичка револуција и грађански рат у несрећној Србији. И те „устанике” је Митрополит Јосиф благосиљао кад су ослобађали Србију од Срба, док су у исто то време Патријарх Гаврило и Владика Жички Николај благосиљали у Словенији српске националне антико- мунистичке одреде: Динарску четничку дивизију војводе Момчила Ђујића., Лички четнички корпус војводе Добрисава Јевђевића и Српске добровољце Димитрија Љотића. Ето, само у томе је разлика између Митрополита Јосифа и Патријарха Гаврила и Епископа Николаја. А то је огромна разлика коју Епископу Атанасију мржња не да да види.

Грдно греши душу Епископ Атанасије кад тврди, да се „Љотић наметао као сваки од народног биће отуђени тоталитарац чија је сарадња била неметана од окупатора”, па је, бива због тога није могао прихватити Митрополит Јосиф, па још додаје да су „љотићевци били буквално детерминисани антико- мунизмом који их је одређивао до те мере да су здушно прихватили сарадњу са окупатором, са нацизмом: те су били једина партија слободна под Хитлером и притом наоружана.” Ово је тотално непознавање стања у Србији за време окупације, коју господин Атанасије није могао знати, јер је био дете, а понавља оно што је напабирчио у Титовим школама. Српски добровољци нису били „Љотићева партија" већ национални одреди генерала Милана Недића за биолошко очување Српског народа који је био угурожен комунистичким бестијањем и немачким одмаздама. То ни данас не види Епископ Атанасије и њему слични. И Љотић се никоме није наметао, јер никакву власт у окупираној Србији није имао. Можда господин Атанасије мисли на то, што је Љотић био Изванредни комесар за обнову до темеља разрушеног Смедерева. Кад су сви бежали из разрушеног Смедерева, љотићевци су добровољном радном службом похрлили да рушевине раскрче, да силне мртве посахрањивају и да почну са обновом Смедерева. Кадгод је блажене успомене Епископ Браничевски Хризостом долазио у Америку, увек је говорио: „И дан данас Смедерево живи од онога што му је Љотић оставио!” И данас је то тако и најпосле, Љотић није „сарађивао са нацизмом”, већ са окупа- тором чија војска у већини није имала никакве везе са нацизмом. Да је епископ Атанасије прочитао само један једини састав Д. В. Љотића „Ни фашизам, ни хит- леризам” видео би да није могао сарађивати са нациз- мом.

На крају долазимо на нападе Епископа Атанасија на Љотића и љотићевце. Епископ Атанасије анализира мишљење Митрополита Јосифа у „Мемоарима” о Недићу, Љотићу и Јонићу (што ћемо изворно видети кад Мемоаре прочитамо), па даје свој зекључак: „О овој двојици последњих - који су били идеолози једне политике, наводно народне, а у суштини отуђене од бића и карактера Српског народа, и као такве хибридне и несрпске, маскиране (има их који се и данас њоме маскирају - подвлачења Епископа Атанасија) флоскулама и паролама о тобоже „српској идеологији” и притом се заклањају чак и иза Владике Николаја, Митрополит Јосиф је рељефно изнео верну слику какви су то људи били. Осетио је, пре свега, њихов секташки карактер (јер је реч уствари о једној секти, слично као што данас имамо политичке и идеолошке странке, нарочито у Београду, које су типично секташког менталитета. Зато углавном не разумеју Српски народ и Цркву. Оно што битно разликује Владике Јосифа и Николаја (опет их сврстава заједно) од љотићеваца, ондашњих и данашњих, јесте то што су и Јосиф и Николај били српске патриоте, људи изра- зито српског карактера, а ови други су изразити секташи..." Покрет Димитрија Љотића ни по чему се не може мерити са разноразним политичким странкама, нарочито не са овим данашњим које су растуриле Југославију и државу Србију и Црну Гору. А да је Епископ Атанасије прочитао бар што год из дела Димитрија Љотића (има их ту у Београду на два места штампана његова Сабрана дела) видео би да је Љотић био ако не већи патриота од Владика Јосифа и Николаја, а оно бар раван њима, јер и он се итекако борио у ратовима за Народно ослобођење и уједи- њење 1914-1918. године А кад већ спомиње „секте” и „секташтво”, нема тамо на Родној груди већег секташа

24

На крају свога састава Епископ Атанасије спомиње и писмо које је Љотић упутио „Патријарху Гаврилу и Владикама Иринеју и Николају поводом рушења срамног пакта са Хитлером”. Љотић није упутио писмо Патријарху Гаврилу, већ само владикама Иринеју и Николају са којима је био у пријатељским односима, и није им упутио „поводом рушења срамног пакта” већ пре рушења пакта, 26. марта 1941. године. У писму их је баш молио да не руше пакт, јер је то остала једина грана над провалијом за коју се српски народ грчевито ухватио. Ако се отсече та грана, оде српски народ у провалију. И силе мрака су ту грану отсекле и српски народ је пао у провалију из које ни дан данас није изишао. У Словенији у пролеће 1945. године Патријарх Гаврило је молио Љотића: Да му опрости што је озбиљно време неозбиљно мислио. И да завршимо. Свети Николај Жички и Охридски, чији је Епископ Атанасије велики обожавалац, упутио је своме земљаку љотићевцу Бори Карапанџићу писмо из Саут Кенана новембра 14. 1954. године у коме пише: „Драги ми кнеже - Бог Вам на помоћ... Могу Вам рећи да ја не верујем, да ће нас спасти вештина него врлина. Ми искупљујемо страдањем своје грехе, и Бог је одредио рок нашег страдања. Али ако би се народ покајао пред Богом пре тога, Бог би скратио рок нашег страдања (види 2. књ. о царевима глава 20, 1-6). Први пут сам ја говорио на тему, да ће нас спасити врлина, а не вештина у Торонту 5. сеп. И сав народ ме је бурно поздравио. Зашто? Зато што срце народно осећа, да Бог од нас очекује врлину, а не вештину, тј. покајање и слогу, а не

Iskra 1. avgust 2006.

Ревизионизам у савременој српској књижевности (114)

ПРОТИЋЕВИ САВЕ ЈАНКОВИЋА Нови роман Саве Јанковића, Протићеви (Сремски Карловци: Каирос, 2005)1, четврти је по реду у ризници овог плодног писца. Пре овога објавио је тетралогију На прелому, романе Расељено лице и Америка, а у припреми је и роман Вашингтон. Поред тога објавио је и две књиге песама и две књиге успо- мена, Спас од масакра и Као да је било јуче. Протићеви донекле настављају тематику Другогсвет- ског рата из прва три романа, али има и нове тонове личну историју карактера и опис њиховог друштва. По обичају, нас интересују највише они делови који се односе на ревизионистичко гледање у српској књижевности на догађаје и личности из блиске прошлости. Дискусију о важним проблемима, највише о борби између комуниста и националиста, која је у го- динама пред Други светски рат била жестока, водили су у роману два близанца, Мирко и Младен Протићи. Деца патријархалне породице, они су показивали различите наклоности: Мирко је нагињао комунизму, а Младен родољубивим струјама као што је био Збор Димитрија Љотића. Мирко, верујући да будућност при- пада комунистима, замерао је противницима „зава- равање” и „идеализам”. Како он каже, „Нове генерације доносе ново доба, доба прогреса и кидање са свим заблудама из прошлости...” На то му одговара њихова сестра Мирјана: „Напредна омладина каже да хоће да препороди свет. Да сви људи буду једнаки, да не буде богатих и сиромашних. Зар и то, Мирко, не би могло да се назове ‘заваравањем’, бежањем од стварности? Зар и то није нека врста ‘идеализ- ма‘?”(168) Мирко се не да: „Паметнији смо од вас, назадњака, који још увек лутате маглама мрачног средњовековља. Ми се не заваравамо. Гледамо ствари реалистички и прилагођавамо се свакој ситуацији која искрсне да би је затим искористили у наше сврхе... Стаљин је сада када је земља одузета од велепоседника, трулих богаташа, кулака и мужика, стављена под управу заједнице, пољопривреда је одједном процветала. Индустрија је прешла у рад- ничке руке и ускоро ће стићи и престићи западно- европску.”(198-199) Све ово данас звучи чак и

транге-франге. Црква стоји за врлину, политика за вештину. Ја сам са Црквком. Знам, и Ви сте. Сва срп- ска историја сведочи ми, да је врлина с Богом јача од вештине с ђаволом. А многе силе овога света више верују у вештину с ђаволом. Зато им неће добро бити. А српски народ ће се радовати победом Бога над сатаном. Биће ми мило, да по овој линији чујем реч Вашу, бар овда онда. Будите ми здраво са домом сво- јим драги ми кнеже ваљевски. Знајте да Вам вазда добро жели и за Вас се Богу моли - Ваш + Е. Ник.” Преосвећени Владико Атанасије, када се већ једнако позивате на Светог Николаја проповедајте народу, тако Вам Бога, врлину и покајање, а не транге - франге!

смешно, али у оно време многи, нарочито омладина, чврсто су веровали у истинитост таквих тврдњи. Младен, који је био верски настројен и помишљао да се посвети верском позиву, одлучно је одбијао Миркове аргументе: „Ви сами, занесењаци, лутате црвеним маглама Велике Утопије. Хоћете да промените не само светски поредак него и људску природу - из темеља!... Можеш ли да ми наведеш кад је, у ‘мрачно, средњовековље', и од кога побијено више милиона, па, ако хоћеш, и неколико стотина хиљада људи, жена и деце... Шта ти смета Свети Сава? Коме је он и чиме нанео неко зло?”(198-199) Младен замера брату да игнорише стварно стање у Русији: „Не верујем да си икад разговарао са руским избеглицама, Мирко, онима који су преживели бољшевичку револу- цију, а ако и јеси, да ли си их чуо и разумео шта је та револуција донела руском народу. Милиони невиних побијених, стотине хиљада у логорима у Сибиру, при- ватна својина одузета, безбројне цркве попаљене, порушене или претворене у магазине, неке у штале, мноштво свештеника и калуђера побијено, све у име ‘новог доба‘, ‘једнакости' и ‘nporpeca'... Само ако хоћеш, можеш лако да видиш шта је такав систем, који је резултат 'дивних’ теорија о једнакости међу људима и ‘рају на земљи', а игноришући у исто време људску природу и разлике међу људима (вредни-лењи, више способни-мање способни, поштени-непоштени), шта је тај систем донео јадној православној Русији.”(170-172) На Миркову тврдњу да је за Русију, а Младен против Русије, Младен га исправља: „Ја сам против Марксове и Стаљинове Русије... која је данас у савезу са Немачком Адолфа Хитлера... Ја сам за царску, православну мајку Русију.”(183-184) Мирков казуис- тичан аргумент да комунисти нису против Бога, јер „како могу да буду против нечег што не постоји?”(173). Младен вешто побија: „Овај компликован свет у коме ми живимо, ова неизмерљива васиона, чији смо и ми мали део, није могла да се створи сама од себе... Чак ако је и еволуција, о којој твоји истомишљеници воле највише да говоре, трајала ми-лионе и милионе годи- на, нико ме не може уверити никаквим доказима да смо ми, један сићушни мрав, једна афричка жирафа и ја имали заједничког претка.”(174) Веома способан младић Стеван Стојшић, који се оженио њиховом сестром Милом, на Младеновој је страни и верује да ће Србима и од Хитлера и од Стаљина „само зло доћи... Каже да су обојица безбожници... Он тврди да су Французи били морално раслабљени добро смишљеном марксистичком, кому- нистичком пропагандом, која их је ‘припремила' да постану добрим делом пацифисти, незаинтересовани за ‘буржујске представе‘, као што су патриотизам, понос на славну прошлост и богато културно наслеђе, као и приврженост Цркви... Мислим да је такве и њима сличне људе у царској Русији Лењин назвао ‘корисне будале1. Њих је, кад је дошао на власт, међу првима ликвидирао.”(192) Младен наставља да износи своја гледишта насупрот Мирковим: „Комунисти у својим ћелијама

Бора М. Карапанџић

Iskra 1. avgust 2006.

25

Ревизионизам . .. обрађују своје кадрове месецима, понекад и годинама, да би могли да их обраде у материјалистичком, марксистичком духу, који често ни они сами, ‘изграђени комунисти', не разумеју. Ми, антикомунисти, често смо их збуњивали питањима на која они нису могли да одговоре на литерарним састанцима, јер смо и ми читали и проучавали Карла Маркса и Енгелса.”(209) Младен такође помиње и шкакљиво питање „сло- бодне љубави”, у коју су комунисти веровали: ,,‘Слободна љубав1 им је један од главних адута. Зато се труде да ‘старији другови' привуку што више лепих и згодних девојчица, а кад њих ‘обраде‘, онда их употребљавају да преко њих добију нове приста- лице.”(209210) Младен потеже и питање родољубља код комуниста, нарочито с обзиром да су се Бели Орлови добровољно пријављивали у Војну команду за одбрану земље кад је Хитлер напао Чехословачку: „На комунистичким значкама је писало ‘Бранићемо земљу‘. У исто време, припадници омладинске орга- низације Збора носили су у Београду, као и у другим местима, значке са натписом ‘Бранићемо Отаџбину1. Каква разлика!”(219) У току непрестаног усменог двобоја, Младен све више заступа начела и смернице Збора и Белих Орлова, иако није њихов члан. Он им често даје при- лике да сами говоре о својим идеалима, а и он лично објашњава њихове позиције: „Ми смо за духовну обнову основану на хришћанским принципима. Као такви, ми смо у исто време антикомунисти и антифашисти, јер су обе ове идеологије потпуно стране нашем хришћанском, православном словенском народу, али и суштински непријатељи свега све- тог и лепог што наш народ носи дубоко усађено у сво- јој души још од Светог Саве... Брига и борба за свој народ није политика. Видиш шта нам спрема интерна- ционални комунизам као народу. Хоће да нас униште и духовно и морално, да измене душу или, још горе, да нам одузму душу и да од нас направе неке друге људе по својој формули: ‘Нема Бога, све је дозво- љено.‘”(201) И даље: Збораши су ‘у основи за демократску државу, ‘владавину народа’, у којој ће сталежи или различите професије бирати између себе већинским гласом људе који ће их представљати у Скупштини, или Сабору, уместо наших политичких партија, које се гложе између себе и бездушно отима- ју за власт. Ти представници својих професија, као што су земљорадници, занатлије, учитељи и остали, били би изаслани од људи из својих професија, а не постављени одгоре. Тај систем би сам по себи дело- вао не једнопартијски него безпартијски. У том случа- ју би и Збор престао да постоји. Не би више било јаловог међупартијског гложења него би сваки појединац гледао свој посао у кругу своје уже заједнице, имајући у исто време у виду добро опште заједнице. Уместо за партију, радио би за свој сталеж!”(243) Младен помиње и зборашки основни принцип, који суштински садржи скоро читаву њихову фило- зофију: „Бог влада васионом, краљ државом, а домаћин, глава породице, стара се о њој. То они нази- вају органски, домаћински систем.”(243 ) Они даље тврде: „Наша истина је једноставна, то је истина коју наш народ носи у себи стотинама година, од Светог Саве и светог кнеза Лазара до данашњих дана и ми нећемо дозволити да нам белосветски олош мења наш животни, историјски пут.”(267) Помиње се и чувени чланак Димитрија Љотића из Отаџбине, фебруара

26

1935. године, „Ни фашизам ни хитлеризам”, који треба да прочита свако ко и дан-данас неуморно тврди да су Збораши фашисти „Љотићевци тврде и проповедају да су они једноставно хришћани-патриоте, словенофили.”(240241) О самом Димитрију Љотићу има доста ласка- вих речи, на пример монаха Серафима из фрушкогорског манастира Гргетег, у коме су се Бели Орлови окупили да организују отпор надирућим Немцима (у једном сремском граду Бели Орлови су се и стварно супротставили немачким трупама!). Серафим говори о свом познанству са Љотићем, с ким је заједно учествовао у свим већим биткама у Првом светском рату, прошао кроз Албанију и учествовао у пробоју Солунског фронта. Љотић је био више пута одликован за храброст и рањаван. Отац Серафим сматра га нашим најмудријим политичарем, који се залагао за неутралност Југославије између два свет- ска рата. У писмима кнезу Павлу предвидео је шта се може десити и предлагао начин да се то спречи. Базирао је идеологију Збора на дубоким хришћанским принципима. И у приватном животу био је прави ‘божји човек‘. Владика Николај га често називао ‘свети Димитрије1. Влада га прогонила, морао да се крије по фрушкогорским манастирима. Одазвао се позиву за мобилизацију и у униформи резервног потпуковника командовао допунским пуком у краткотрајној одбрани Београда. (226-227) Један Збораш тврди да Љотић није био за потписивање пакта, као што то сада неки причају. „Он је свим силама радио на томе да Југославија остане неу- трална, док је за то било време. О томе, поред њего- вих писама кнезу Павлу, постоје и други писани доку- менти.”(219) Други Збораш износи и веома важан податак, око чега се и данас ломе копља: „Комесарска управа тврди да се држала стриктно по међународном праву предвиђеном за такве и сличне случајеве у односу на окупатора и окупиране. Иако под великим немачким притиском Комесаријат је енергично одбио да донесе закон којим Јевреји на простору Србије губе сва права и у ствари се стављају ‘ван закона‘.”(280) Овај фасцинантан дуел између два млада Србина опречних схватања и понашања чини окосницу романа. На крају романа Мирко се тихо, својим пријат- ним баритоном, придружује појању калуђера у манас- тиру Гргетег, наговештавајући тиме да су аргументи брата Младена ипак имали дејство. Поред других врлина романа и Јанковићевог стила, идеолошки двобој близанаца Младена и Мирка доприноси ревизионистичким струјама у савременој српској књижевности. Крајње је време да се истина, или бар друга страна, јавно чује са страница наших књига. Томе је Сава Јанковић допринео у великој мери. Васа Михаиловић (1) Сава Јанковић, Протићеви (Сремски Карловци: Каирос, 2005.) 297 стр. Бројеви страница цитата из ове књиге назначени су у тексту.

27.0

Ова књига може да се купи код писца по цени од америчких долара (поштарина укључена): Sava Jankovic 8707 Stockvvell Road Baltimore, MD 21234 S.A.D.

Iskra 1. avgust 2006.

Поводом годишњег словеначког помена жртвама Кочевског масакра

ЛЕЖИМО ЗАЈЕДНО ПОБИЈЕНИ

Коме је посвећен гранитни споменик код јаме под Креном? Под горњим насловом и поднасловом, а по- водом овогодишњег помена, објавио је свој дугачки чланак у (претпостављамо) органу „Нова словенска звеза" др Тине Великоња, који је и сам, као шеснаестогодишњак избегао масакр, а данас је код словеначке владе задужен за проблематику комунис- тичког оргијања 1945. у Словенији и његове последице. Као што се из поднаслова може видети, чланак највећим делом пише баш о српским добро- вољцима и њиховим жртвама у јами под Креном. Ниже доносимо углавном оно што о добровољцима пише др Великоња, али услед нашег недовољног знања слове- начког језика, не стављамо то под наводнице и изви- њавамо се ако смо негде и непрецизни. (Све што доле следи - изузев наших објашњења у заградама - речи су др Великоње како смо их ми разумели): У Србији се на антикомунистичкој страни нису борили само четници, већ и две веће скупине. Као одговор на партизанска насиља већ септембра 1941. успостављена је Српска државна стража која се старала о реду и миру у држави... Подробније ћемо се данас посветити другој скупини, Српском доброво- љачком корпусу, јер је тесно повезана са Кочевским Рогом. Довољно нам је рећи да половина његових војника управо почива у јами под Креном. При њеном крају је септембра 2005. група преживелих доброво- љаца поставила споменик од црног гранита са натпи- сом у њихову славу. Поред Страже били су у Србији, како пише Борис Млакар у Словеначкој енциклопедији (12, 243- 244) „установљени први добровољачки одреди; у њих су ступали пре свих чланови и истомишљеници Југословенског народног покрета Збор. Вођа и идео- лог Димитрије Љотић је био врховни и морални ауторитет за њих. Децембра 1942. је од 12 одреда настао Српски добровољачки корпус, командант му је

Iskra 1. avgust 2006.

био пуковник (касније генерал) Коста Мушицки"... У броју 6 и 7. „Словеначког домобранства" пише да је тим јединицама, за разлику од домобранских у Словенији, „успело да у Србији затру комунизам". Борис Млакар даље пише: „Пред партизанском и совјетском војском морао се Корпус заједно са другим противпартизанским јединицама средином октобра 1944. године склонити из Србије у Словенију... Немачке власти су им доделиле оперативно подручје на јужном Приморју, где су доспели почетком децембра. Команда Корпуса је била у Постојни, пет пукова те друге службе су биле настањене у Престранеку, Пивки, Клани, Илирској Бистрици, Мучичи и Логатецу." (Изостављен је Св. Петар, око кога је био Други пук СДК примедба Искре). Српски добровољци су тако владали простором између Реке и Раздртим. Првобитно се писало да их је било 10.000, данас мислимо да их је било мање. У Словенију их је дошло око 6.000 (мислимо да је тачнија цифра 7.000 пр. Искре), пет пукова по хиљаду

27

су га успут убиле усташе, док су после 6. маја у Словенију пристизале разбијене групе, чији се број на дугом путу и пробијању кроз партизанске и усташке заседе осуо на мање од 15.0 људи. Били су на крају својих моћи. Две скупине су се предале партизанима 9. маја код Радеча и Римских Топлица, где су сви мушкарци старији од 18 година, 2.500 по броју, побијени на Старом Храстику. Већа група, у којој је био и црногорски митрополит Јаоникије Липовац и 76 његових свештеника је Тухињском долином дошло до Камника и 12. маја предала партизанима. Већина је била побијена у Камнишкој Бистрици. Највећа група која је бројала око 5. људи се скупа са Хрватима пробила на Либушко поље код Плиберка, где се 15. маја 1945. под притиском Британаца и силом партизанских митраљеза предала. Они су побијени на Похорју.

војника и командом са помоћним службама. Када знамо да је тада 9. (партизански - пр. Искре)корпус са обе дивизије и шест бригада бројао око 2.000 војника, знатно више активиста и симпатизера, очигледно је, да су српски добровољци били велика скупина, која је потпуно завладала својим простором. Више западно, пре свега у Випавској долини, су се сместили војници Краљевске војске у отаубини, четници из Херцеговине и Крајине (далматинске np. Искре). Њих је највише било око 10.000, али вероватно мање. Српски добровљци су били дисциплинована елитна војска, могли би се лако упоредити са ударним батаљонима словеначких домобранаца... Неке постаје су тамо држали и приморски домобранци, пре свега у Постојни, Илирски Бистрици и Ајдовшчини. Политички вођа Српских добровољаца Димитрије Љотић се смртно унесрећио 23. априла. Домаћи теренци су код Добравља прекопали пут Ајдовшчина - Горица. По ноћи се то није видело и шофер слабог вида је упао у јаму. Можда је занимљиво, да су Љотића сахранили у гробницу горичких грофова у Горици (Св. Петар код Горице уз саму италијанску границу - пр. Искре), где и данас још почива.

Ђуришићева група није стигла до Српских добровољаца. Када су им добровољци пошли у помоћ, четници су били код Окучана, 150 километара пред Загребом. Све каже да су Немци са српским војницима имали друге намере. Под изговором да иду у помоћ својој браћи у невољи су их, исто као и словеначке домобранце, укључили у завршне борбе. Тако су добровољци 20. априла били на линији Ливод - Морава - Бања Лока где су се нашли пред партизанским јединицама, које су неколико дана раније прешле Купу код Винице. Добровољци су се на то повукли са Купе и кроз снежничке шуме покривене снегом, 29. априла неуспешно напали Презид, да би се 1. и 2. маја повукли кроз Лошку и Церкнишку долину и после недеље дана, поставили фронт на ивици Полхограјских Доломита. После тога су се 10. маја поред Немаца и Словенаца повлачили кроз Крањ, Тржић и стигли до Љубеља. Војници тог Корпуса били су ти који су се нашли 11. маја пред застраженим љубељским тунелом. Устремили су се на Немце, који су одбијали бегунце и спречавали им пролаз кроз тунел, устреливши командира њихове страже. Тако је пут кроз тунел био отворен. Најзад су са главнином стигли до Ветриња. Наређење за покрет у Италију су добили 23. маја и на пут кренули 24. и 25. маја, сваког дана по

Сва војска се у понедаљак 30. априла 1945. пробила кроз партизанске заседе око Горице и нашла у Фурланској низини, где се после неколико дана предала Енглезима. Нашла се ту и Недићева државна стража, колико их је успело да дође у Словенију. Са Српским добровољачким корпусом је био други случај. Добре две недеље пре 12. априла је приближно пола корпуса послато на (реку) Купу. Ту су били 2. пук са војницима из Шумадије, 3. пук са војницима из Подриња и 4. пук са војницима из јужне Србије, бројно укупно 3.000. Командант им је био пуковник Ратко (тачно име и чин: потпуковник Радослав - пр. Искре) Таталовић. Са њима је ишла и бигада крајишких четника под комадом војводе Ђујића, али се успут предомислила и вратила. (Колико нам је познато, ово није тачно. Ђујућеви четници нису учествовали у овој акци- ји. У ову акцију је пошло око 300 Јевђевићевих босан- ских четника, па др Великоња вероватно о њима пише.

- пр. Искре). Хтели су да помогну црногорској чет- ничкој скупини војника и цивила под командом војводе Павла Ђуришића која је на почетку збега бројала 20.0 људи. У томе часу Ђуришић је већ био мртав. јер

28

Iskra 1. avgust 2006.

Ваше дело настављамо ми. Удружење Српских добровољаца. (И текст на словеначкој плочи који (у нашем преводу) гласи):

У овом крају лежи четири до пет хиљада војника Словеначке народне војске враћених од Енглеза и од комуниста побијених у првих десет дана јуна 1945. Њихова имена нису позната као ни чета и батаљона у којима су се три године борили за слободу своје домовине. Падапи су у ову јаму у којој су већ лежали хиљаду војника српске и хрватске војске. Нека им Бог да свима вечни мир и покој. један ешалон од 1.500 војника. Нашли су се у Шкофовим заводима у Шентвиду. Били су први које су возили у Кочевски Рог. Возом су их транспортовали од 29. маја, сваког дана до 2. јуна, по око 750 војника дневно. Био је то заплетен поступак: возом од Шентвида до љубљанске кланице, а онда пешице мостом за пешаке кроз Груберјев прокоп, поново на воз до Кочевја, онда пешице кроз Кочевје до Маријног дома (сада општина) и гимназије, а затим по групама пешице до Дома слепих, где су их везивали жицом и товарили у камионе. Пре неколико година смо саз- нали од преживелог инжињера Милана Ђорђевића, који живи у Немачкој, да их је у првом транспорту 30. маја ушло у камион око 36, те да су у вожњи до стратишта убили четири спроводника и разбежали се. Сада поуздано знамо да су прве жртве на Рогу били српски добровољци, али и то да су их убијали парти- зани Дубајићеве далматинске бригаде под надзором црвене комесарке Милке Планинц. Почели су убијање 30. маја и завршили 2. јуна, укупан број се креће око цифре од 3.000. После тога је поменута партизанска јединица убијала и словеначке домобранце. Али после неколико дана су је заменили партизани Губчеве бригаде, који су већ били у склопу 2. и 3. дивизије КНОЈ-а. У уторак 6. маја 2005. (тачан датум је 6. септембар 2005,- Искра) је група бивших српских добровољаца поставила мртвим друговима плочу од црног гранита са натписом на коме пише следеће: (Др Великоња завршава свој чланак на посеб- ној страници под великом сликом словеначке плоче и упоредним текстом са обе плоче).

У овим јамама заједничкој масовној гробници уједињених национапних снага Словенаца, Срба и Хравата почива гро људства другог, трећег и четвртог пука српских добровољаца, преко 3000 сунчаних младих људи, несапомљивог витешког духа и борбеног морала, као и 2000 див-јунака црногорских четника војводе Павла Ђуришића вероломно изручених од Британаца из Корушке маја 1945 Титовим партизанима и злочиначки поби- јеним на овим стратиштима. Слава им и хвала, вечан им покој у непро- лазном царству Христовом! Почивајте друзи сад у миру

Плочу поставила Нова словенска завеза.

9. јун 2002. Пре или касније требало би обавити хришћан- ску дужност, сакупити кости побијених из јама, установити коме припадају, потом их покопати на Божјој њиви. Нек почивају у миру! - завршава свој чланак др Великоња.

Великом помену који Словенци одржавају сваке године, 9. јуна, присутвовао је у име Удружења Српких добровољаца, Давид Петровић, бивши добровољац Трећег пука који сада живи у Србији, са још тројицом својих мештана. Захваљујући Давиду обављено је успешно постављање нашег споменика, (Искра, 1.10. 2005.), јер је у остварењу замисли све- срдно од самог почетка учествовао; био је иницијатор, нашао мајсторе да ураде споменик, надгледао њихов рад, обезбедио сарадњу др Великоње и словеначких власти у налажењу места за споменик, и на крају лично учествовао у његовом транспортовању из Србије у Словенију, постављању (уз помоћ кочевског жупника) и његовом освећењу од стране наших свештеника, 6. септембра. Давид нам је послао и фотографије са овог помена које објављујемо уз овај текст. Он је уз споменик поставио и увеличану фотографију (коју ћемо покушати да репродукујемо) петорице ту стрељаних младих добровољаца из своје 3. чете, па уз њу пише: „Последња генерација српске патријархалне деце. Са лева на десно: Марко, диван младић; Миле, водник - храбар а препун љубави; Јово, у борби храбар као лав - ван борбе кротак као најбо- ља девојка. Друге двојице имена се не сећам, али и они су били баш то - људи добре воље. Многи људи су гледали ову слику, одмахивали главом и одлазећи уздисали." „На парастосу је било више хиљада народа, већином Словенци, нешто Хрвата и нас 4 Србина. Био је још неко, јер је код нашег споменика који блиста, остављен леп букет природног цвећа. Ми смо запалили три велике свеће и више мањих и молили се Богу. Помен је био изванредан. Католички народ још увек поседује Божји благослов. Нама Србима нека Бог буде на помоћи. Страшно смо уморни."

Искра

Iskra 1. avgust 2006.

29

+ BRANKO SVIRCIC Branko je rođen 8. januara 1924. g. u Šibeniku, bivša Kraljevina Jugoslavija od oca Ivana, velikog soko- laša i Jugoslovena i majke domaćice Dinke rođene lljadica. Imao je dva brata Srđana i Stanka. Srđanjebio veliki zboraš i umro za vrijeme II svjetskog rata i Stanka koji je umro nazad tri sedmice u Beogradu.

Branko je završio osnovnu školu u Šibeniku, a gimnaziju pohađao u Šibeniku i Beogradu. Maturirao je 1946. godine u logoru Eboli - Italija.

Po izbijanju II svjetskog rata Branko se zatekao u Beogradu i stupio u Srpske dobrovoljce sa kojima se kasnije, prije nego će komunisti uzeti vlast u zemlji, povukao u Sloveniju, zatim Istru i Italiju.

Uz Brankovo jugoslovenstvo postepeno se razvijalo i njegovo zboraštvo, do najvišeg užarenog ste- pena u kojem je živio do same smrti. Njegova zasluga je što je iz zemlje iznio originalnu zastavu Jugosloven- skog Sokola, a koja će, kako saznajemo, biti pohranje- na u manastiru Hilandar i sačuvana za neka daleka pokoljenja.

Kad je u Istri bila osnovana Hrvatska Armija JVuD bio je u istu prekomandovan zajedno sa ostalim Hrvatima iz dobrovoljaca kod generala Matije Parca. Kad su nacionalne formacija iz Italije bile prebačene u Njemačku odaklen je Branko emigrirao u SAD i nastanio se u Milvoki - VVisconsin. U Milvoki na poznatom Marquette universitetu završio je četiri semestra, tri iz poslovne administracije i jedan iz slobodne umjetnosti.

Kad je iz Njemačke stigla Milena Pivac u SAD, gdje su joj već bili majka i brat, Branko sklapa brak sa Milenom, ali brak se nije mogao održati. Poslije izvje- snog vremena Branko se oženio sa udovicom našeg pokojnog druga Vlade Sunarića, Desom (Štula) Sunarić. Kad su stupili u penziju, preselili su se u Austin - Teksas.

Još dok je bio u Milvoki, Branko je bio vrlo akti- van u Jugoslovensko-američkom Udruženju JADRAN, gdje je vodio Socijalnu sekciju, čija je pomoć zahvaljujući njemu, daleko stizala. Branko je istovremeno bio anga- žovan i u radu Jugoslovenskog zagraničnog Sokola gdje je čak postao STAROSTA i uspješno ga vodio godinama i u Milvoki izdavao Sokolski Vjesnik. Održavao je veze gotovo sa svim sokolskim organizacijama u slobodnom svijetu i odlazio na njihove sletove. Njegovom zaslugom održavani su sletovi i Jugo-Sokola u SAD i Kanadi koje je uz pomoć drugihi organizovao. Odlazio je gotovo na svaki dobrovoljački i zboraški Sabor.

Po dolasku u Austin-Teksas, daleko od njegovih drugova i drugarica, s čim se teško mirio i što ga je uve- liko pogađalo i mučilo, njegovo zdravlje se počelo naglo pogoršavati, tako da je morao otići u bolesnički dom. U tom domu savladan teškim i dugim oboljenjem boravio je prilično dugo, da bi tiho 9. jula ove godine umro kako saznajemo prosto usnuvši kao što umiru pravednici. A za života imao je više nego plemenitu dušu. Za drugog je bio sve dati. Tu on prosto nije imao granice što ga posebno čini velikim čovjekom. Neki su znali reći: „Оп je bio uvjek spreman i svoju košulju drugom dati”.

30

Mi koji smo ga poznavali iz mladosti i zajed- ničkog članstva u Jugo-Sokolu, gdje smo se zajedno napajali jugoslovenstvom, nas je sve njegova smrt teško pogodila.

Branko je volio i svoj hrvatski narod i domovinu Hrvatsku, ali kao dio jugoslovenskog naroda i šire nam domovine Jugoslavije.

Nek mu dragi Bog da pokoj vječni, a njegovoj plemenitoj duši širom otvori vrata Svoga raja. Njegovoj supruzi Desi i ostalima u obitelji - porodici naše iskreno saučešće.

Po vlastitoj želji Brankovo tijelo bilo je spaljeno u Austinu iza mise zadušnice u subotu 15. jula ove godine, isto kao što je bilo nazad tri sedmice i njegovog brata Stanka u Beogradu.

Dragi naš druže Branko, zete i kume, ostaćeš nam u vječnoj uspomeni.

M.P. i M.S.

„ПРИЧЕ ЖЕНА НАШИХ ДРУГОВА" -Како је рат изменио наше животеКњига је штампана у Канади на енглеском. Наслов: „The vvives' tales - Looking back how war changed our lives";

формат 21x13.5 цм; 151 страна; броширан повез. Цена (укљунује поштарину): 25 амер- ичких долара; за наруџбине из Британије £14. Чист приход од ове књиге намењен је дечијим сиротиштима у СЦГ. Приче су писане живо. непосредно, искрено и отворено, без претензија ван природних домета наших ауторки. То су често одломци из наших заједничких логорских живота. Биће од посебног интереса за оне који су добро познавали наше списатељке и њихове мужеве. Овај оглас односи се само на наруџбине књиге из Британије. Наруџбине са чеком на £14 (payable to „Iskra Periodical") треба слати Драгану Живановићу (адреса Администрације Искре на 31. страни)

Iskra 1. avgust 2006.

Прилози „Искри” За успомену на драгог и много поштованог чика Јашу Љотића који ми је својим очинским саветима много помогао у најтежим данима мог живота после Кочевске трагедије Нада Драшковић К$ 100 У сјећање наших врлих и старих другова: Живојина-Жике Мрковића-„Скобаљца” и Љубисава Радовановића. Нека им Господ да покој души и отвори им врата Његовог раја! Марко и Радмила Сунара $ 50 Уместо цвећа на гроб вољене Љубице Стојадиновић Вера Живојиновић А$ 50 Да милостиви Господ подари покој душа и уместо цвећа на гробове драгих другова Раде Додића и Миленка Јакшића Лујза Николић А$ 20 Нека милостиви Господ подари покој души драге Љубице Стојадиновић Лујза Николић А$ 20 Богдан Малешевић А$ 20 Нада Делић А$ 20 Поводом смрти Рада Дудића са молбом Господу да му подари рајско насеље Богдан Малешевић А$ 20 Нада Делић А$ 20 Уместо цвећа на гроб старог друга Раде Дудића Марјан Берета £ 5.-

Нека му Господ подари покој души и као знак сећања на врлог друга и доброг пријатрља Бранка Свирчића-„Крку” Андра Мандић $ 25 Нека Господ подари покој души нашем драгом другу Бранку Свирчићу уз молитве Господу да му подари рајско насеље Чланови, чланице и управа удружења „Јадран” $ 50 За успомену и дуго сећање на давно преминуле другове: Огњена Марковића, Александра Милојевића (Цанка) и Драгана Вељковића (Дракчета) Недељко Кодић £ 10.За успомену на недавно преминулу Наду Радивојевић супругу покојног друга Мирка са молитвом Господу да подари рајско насеље њеној племенитој души! Драгослав Милојевић £10.За успомену на мога брата Пауна Вуковића, верног дугогодишњег поверени- ка „Искре” за целу Енглеску са жељом да ra се његови преостали другови вечно сећају Његова сестра Пауна Игњатовић £10.Уместо цвећа на гроб покојног друга Пауна Вуковића поводом освећења споменика Милутин Милутиновић £ 5.Славко Косић £ 5,Хранислав Ђор^евић £ 5.-

Отаџбинско издање „Записи из добровољачке борбе” У Смедереву је изашла из штампе књига „Записи из добровољачке борбе”. У њој је сабрано свих пет свеза- ка које је педесетих година прошлог века штампала Искра. Сада, педесет година касније, дошао је тренутак да „Записи" обједињени угледају светлост дана. „Записи" су непроцењиво важан документ о борби једне војне формације на територији некадашње Југославије у време Другог светског рата. дочанство преживелих Као сведобровољаца који су у овим догађајима учествовали, „Записи" спадају у извор првога реда. Књига је штампана у формату Б-5, у тврдом повезу и са златотиском. Цена књиге износи 40 еура, 50 долара или енглеских фунти 34, плус услуге банкарског система ван подручја Србије и Црне Горе. У СЦГ се информације о књизи могу добити на телефон: 026-61-33-91. Књига се може наручити и то:

За плаћање у еурима: lntermediary: 56А: AEIBDEFXAMERICAN EXPRESS BANK, FRANKFURT, GERMANY Acc. With Institution: 57A: /18112709 MEBACS22 MERIDIAN BANKAD Beneficiary:59: IBAN CS73330073020038532016 Slavisa Peric Musickog 32 Smederevo SERBIA AND MONTENEGRO.

За плаћање у доларима:

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): lskra Periodical, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF, England.

Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England.

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić.

Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28).

Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama.

Cekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije.

Poverenici: AMERIKA: ,Jadran“. c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingslev Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Dragan Živanović, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF. (Čekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. —FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. avgust 2006.

KONSULTACIJE DIPLOMATI- ЈА SRBIJE I SLOVENIJE. Danas su u Ljubljani održane prve političke kon- sultacije između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Slovenije čiji je cilj uspostavljanje redovnog dijaloga između dva ministarstva. Prema rečima pomoćnika ministra spoljnih poslova Stanislava Vukićevića na tim sastancima će se raz- matrati sva pitanja iz bilateralnih odnosa, odnosa u regionu, ključna i strateška pitanja kao i načini saradnje. (Tanjug, 18.7.2006.)

PREDSTOJEĆI IZBORI DEMOKRATSKI TEST NAKON NEZAVISNOSTl. Predstojeći redovni parlamentarni i lokalni izbori u Crnoj Gori, zakazani za 10. septembar, predstavljaju prvi demokratski test nakon nezavisnosti, ocenio je danas posle podne ministar inostranih poslova Crne Gore Miodrag Vlahović u obraćanju Stalnom savetu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Beču. On je, na vanrednoj sednici Stalnog saveta OEBS posvećenoj Crnoj Gori, istakao da Crna Gora očekuje dalju podršku ove organi- zacije u razvoju parlamenta, pri čemu je istakao da je za reformu skupštine veoma značajno što je uz pomoć OEBS naprav- Ijen nacrt novog poslovnika koji će uskoro biti usvojen. (Tanjug, 18.7.2006.)

lntermediary: 56А: AEIBUS33AMERICAN EXPRESS BANK LTD., NEW YORK Acc. With Institution: 57A: /747055 MEBACS22 MERIDIAN BANKAD Beneficiary:59: IBAN CS73330073020038532016 Slavisa Peric Musickog 32 Smederevo SERBIA AND MONTENEGRO.

За плаћање у енглеским фунтама: lntermediary: 56А: LHBIDEFF LHB Internationale Handelsbank AG Frankfurt/M Acc. With Institution: 57A: /9848342 MEBACS22 MERIDIAN BANKAD Beneficiary: 59: IBAN CS73330073020038532016 SLAVISA PERIC MUSICKOG 32 SMEDEREVO SERBIA AND MONTENEGRO.

31

Биљана ПлавшиЋ, бивши председник РС, сведок на суђењу Момчилу Крајишнику - у сукобу са судом:

НЕ СВЈЕДОЧИ ДОБРОВОЉНО. „ПРИТИСАК НА ЉУДЕ КОЈИ СУ ОПТУЖЕНИ И ОСУЂЕНИ ВАН СВАКИХ МОРАЛНИХ ОКВИРА" Биљана Плавшић „Не знам да ли ћу издржати” Бивши предсједник РС Биљана Плавшић свједочила је јуче у Хашком суду на процесу против Момчила Крајишника да је он током прошлог рата у БиХ био „утицајан и моћан човјек”. „Нормално је да је Крајишник имао велику улогу зато што је био предсједник Скупштине РС. Али, хтјела бих да исправим навод који стоји у мојој писаној изјави да је он и у Врховном савјету одбране (ВСО) имао велики утицај и да би „без њега било немогуће било шта учинити". Његов утицај у ВСО је био потпуно другачији, јер је тај савјет сазивао Радован Караџић. Крајишник је био присутан, али се његов утицај није посебно изражавао”, рекла је Плавшићева. „Крајишник је био јако утицајан и јако моћан човјек, али не у ВСО, јер су тамо били неки други ауторитети које ви немате овдје у судници - Караџић и Ратко Младић", рекла је Плавшићева. Она је изјавила и да су Предсједништво и ВСО РС имали „слабу контролу над Војском РС (ВРС)”. Према њеним ријечима, Караџић и Младић нису били у добрим односима. Свједок је потврдила да је 1992. године била за употребу паравојних снага на српској страни „зато што нам је недостајало војника”, али да је Младић био против тога и да је она прихватила његове аргу- менте. Она је изјавила да је 3. марта 1992. године цијела 108. хрватска бригада ушла из Хрватске у БиХ, али да је то нико у том суду не пита. Плавшићева је негирала да је раније рекла да су у Бијељини у прољеће 1992. године избили сукоби „између Бошњака и Албанаца, с једне, и Срба из Србије, с друге стране”, као што се наводи у њеној писаној изјави. „То је неистина. Тамо су били Жељко Ражнатовић Аркан и његови момци, а они не пред- стављају Србе из Србије. Треба да пише да су били Аркан и његово друштво, а не Срби из Србије”, рекла је Плавшићева и додала да је као члан Предсједништва БиХ у Бијељину дошла „кад је све било готово”. Свједок је потврдила да је у Бијељину отишла јер ју је пуковник ЈНА Јанковић обавијестио да је Ражнатовић „заробио” бошњачког члана Предсјед- ниатва БиХ Фикрета Абдића, министра Јерка Дока и једног официра ЈНА. Плавшићева је рекла да је „притисак на људе који су оптужени и осуђени ван сваких моралних окви- ра”. „Оно што је Милан Бабић урадио, стављајући омчу око врата, посљедица је притисака на његову душу”, оцијенила је Плавшићева, након чегају је суди-

ја Ори прекинуо и упозорио да не коментарише зби- вања која нису у вези са суђењем Крајишнику. Свједочење Плавшићеве било је прекинуто поподне јер је имала висок крвни притисак након што је њен љекар затражио да буде детаљно прегледана. Плавшићева је рекла да „жели да непријатан посао заврши што прије”, али да „не зна да ли ће и издржати”. „Размислите да ли ћете ви узети на себе тај рескир. За мене то није никакав рескир. Ја јако много могу да издржим и то је оно што је опасно код мене. Могу разговарати са вама до пола ноћи, али не знам да ли ћу жива изаћи из суднице. Све је у Божјим рука- ма”, рекла је Плавшић судијама. Свједочење Плавшићеве касније је прекинуто због високог притиска, а Судско вијеће се требало јуче консултовати са љекарима о њеном здравственом стању, а одлуку о наставку њеног исказа треба данас да саопште. (Агенције, 5.7.2006.)

Плавшић - 76 година Бивши предсједник РС Биљана Плавшић у Шведској издржава казну од 11 година затвора на коју ју је 2003. године осудио Хашки трибунал. По шведским законима особа која наврши 75 година старости мора бити пуштена из затвора. Плавшићева је рођена 7. јула 1930. године тако да ће сутра навршити 76 година.

Плавшићева: Нисам добровољно дошла да свједочим Биљана Плавшић је свједочила на суђењу Момчилу Крајишнику након што јој је Судско вијеће Алфонса Орија упутило обавезујући налог такозвану

субпоену.

„Ја нисам овдје добровољно дошла и добила сам ваш обавезујући налог да дођем. Нисам хтјела да дођем из више разлога. Прво, моје здравствено стање је јако лоше, у уторак ми је измјерен притисак 180/95. Јуче ујутро у притвору, након инцидента са лисицама, много је био виши притисак”, рекла је Плавшићева. Као један од принципа због којих не свједочи добровољно, Плавшићева је предочила и чињеницу да је са оптуженим Крајишником „у лошим односима” и да о томе не би жељела да говори. „Ја од својих принципа не одустајем, али исто тако ћу и истину говорити о свему што знам”, рекла је Плавшићева. Независне, 6.7.2006. <www.nezavisne.com>

(Наднаслов и наслов овом чланку дала је Искра)