iskra1139

Завршена је једна од најважнијих епизода разбијања СФРЈ

ДВЕ ХАШКЕ СМРТИ Док се исписивала прва верзија овог написа, реч је била о самоубиству у Хагу Милана Бабића, председника Републике Српске Крајине (РСК), дође вест, субота, 11. март 2006, опет из Хага, о другој јед- ној смрти. Умро је Слободан Милошевић - кључна личност у Бабићевом животу, али и више од тога - кључна личност због које је Хаг као институција и формиран. Непосредност ових двеју смрти (6 дана разлике), а пошто сам се најпре, у вези Бабићевог случаја, већ упустио у истраживање околности његове смрти, а по настанку ове друге, Милошевићеве, реших се да то истраживање сада проширим питањем: имају ли ове две смрти било какве међусобне везе? На изглед - никакве, сем, можда, симболичне. Да објас- ним, међутим, немам никаквих стварних, опипљивих индиција једноставно размишљам како је, можда, било Милошевићево размишљање чувши за Бабићеву смрт? Милошевићево размишљање Ето тај Бабић - размишља сад Милошевић споречкали се због Ванс Цирусовог плана чији сам поборник и сам био. По плану, рат у Хрватској се заус- тавља ако мировне снаге УН запоседну границу између РСК и Хрватске, а тешко оружје РСК буде ускладиштено под заштитом УН (кључеве имају и УН и РСК). Међутим, Милан Бабић као председник РСК, одбио је да потпише тај споразум. После дужег натезања - упутио му јавно писмо да мир не може да буде „таоц" његове својеглавости - најзад је место њега, неко други, Паспаљ, потписао споразум. И разумем - наставља Милошевић - био је љут и хтео да се свети. Бабићу је објављена оптужница 2002. године. Дошли агенти Хага код њега и ставили га пред свршен чин. Или ћеш бити „заштићен сведок" Тужиоштва на мом и осталим суђењима па ћеш говорити онако како ти будемо ми саветовали, у ком случају, добићеш,. ако уопште, благу казну, или, у противном, чека те дожи- вотна робија. Он је, наравно, због освете и благе казне, приграбио прво. Сведочио је против мене и Крајишника, а треба још против других. Заборавих, пак - осуђен је на 13 година и послат у неку неименовану земљу ради издржавања казне. Побунио се, каже, обећали сте благу казну; они ни да чују. Довели га сад назад у Хаг да би сведочио против свог ривала из РСК, Милана Мартића. Две недеље је био „заштићени све- док" тамо; чује се, да је поново тражио смањење казне - одбили га! Као сутра, 6. марта 2006. године, требало је да почне унакрсно његово испитивање од стране Мартићеве одбране. Уместо тога, 5. марта, у 18:30 - нашли га обешеног. Ту се Милошевић као прену - па Бабић ш се светио јер нису испоштовали своје обећање; својски је

радио по њиховим инструкцијама - а они овако. Обесивши се пре него што га је унакрсно испитивала Мартићева одбрана, он је Трибуналу уствари рекао да се тешко каје за своја лажна сведочења и да она не важе. Али, ако им је то он и директно рекао и да ће он то испољити у наставку суђења Мартићу, онда, цео случај добија нову димензију: Бабић се није обесио- Бабића су обесили! И ту се Милошевић трже, написа писмо (о тровању које подозрева). На коверти, адреса: Г. Лавров, Министар спољњих послова, Москва. Реаговања света - иста стара прича Без обзира, међутим, шта се стварно збивало у Хагу - а дефинитивно се нешто стравично збивало - иначе не би о томе сведочиле не једна већ две, не умишљене већ стварне смрти, вредно је погледати како је Милошевићева смрт одјекнула у свету. На Западу ништа ново. Постоји само једна класична униформност, као да је неко чаробним штапићем а није - и овом приликом дао знак за почетак. Тачно она иста пропаганда којом су западне медије једнодушно нападале Милошевића и Србију у време кад се трагична историја нашег простора и догађала. Донекле је то разумљиво: две смрти, а специјално Милошевићева, ухватила их је затечене али како ипак о њему треба нешто рећи, инерција их је одвела директно у старе али заборављене приче које су све биле наштимоване да се демонизују Срби а да се, у исто време, одбрани не мали западњачки удео у трагичном крају СФРЈ. Ипак, ту је једна новина. Онда, кад се то догађало, то су биле само дописничке медиј- ске информације и шпекулације, дакле, нешто ипак субјективно; данас се ово субјективно изоставља, па испада тако као да су то историјски утврђене чињенице. А како нису, јер их чак ни Хаг, коме је то био задатак, није могао утврдити, а по Милошевићевом нестанку, нема више шансе за то, онда је то индирек- тан подстицај Хагу, да без обзира на правни ћор-сокак у који их је Милошевићева смрт утерала, он мора оста- ти доследан својој оригиналној мисији - Срби криви за разбијање, ратове и злочине у СФРЈ, а САД и девет- наест НАТО држава које су 78 дана бомбардовале СРЈ, вршиле само своје „хуманитарне" обавезе. Никако, пак, да кажу која је то виша сила која их је

Редакција и администрација „Искре” честита својим претплатницима и нитаоцима, православним и римокатолицима, светли празник Христовог Васкрсења. Сретан Ускрс! Христос Воскресе!

Две Хашке ... уопште овластила да себи намећу овакве обавезе. Државне институције Запада, међутим, сем лице- мерног жаљења због трагичног краја два сужња тамо и забринутости због гласина око тога, заговарају, по „хитном поступку", темељну и непристрасну истрагу. Узгред, препоручују Србима да се окрену будућности (јер Милошевић је ионако сад само историја), али да при том никако не забораве на „сарадњу" са Хагом: Младића и Караџића - тамо! Поготово сад! Историју о Милошевићу очистити од блата Запада! Потребно је, међутим, на растанку са Милошевићем, да не би западњачка сатанска мисао преовладала, треба изрећи најобјективнију истину о њему, да би бар у Србији она заживела. Милошевић је до средине 1985. био један мали, ситан и непознат комунистички апаратчик, каквих је иначе на стотине било у партији. Сви су они имали нешто заједничко - попети се на партијској хијерархиј- ској лествици што више горе. Први услов за то је била безгранична послушност и ласкање, по партијском стажу свима старијим од себе, а специјално оном чел- ном. Конкретно, у Савезу комуниста Србије (СКС), то је био Иван Стамболић, а у београдској партијској орга- низацији, мислим да се звао, Драгиша Павловић. У то се време и закувавало питање прогањање Срба на Косову од стране шиптарских комуниста. На том питању, јер је Павловић био за лагани, а Милошевић за „хитан" поступак против Косовара, пао је Павловић, а Милошевић постао председник београдских кому- ниста. Још више је Милошевић добио у популарности, кад је, после неког омањег инцидента, албанска косовска полиција, претукла неколико Срба. Отишао је на Косово и изговорио своје чувено - „нико више неће тући овај народ"! Међутим, да би то и остварио морао је да се ослободи свога ментора и кума Ивана Стамболића. То се и десило на „историјској" VIII седници СКС. Милошевић је постао и председник СКС, а ускоро и председник Србије. У међувремену, зах- ваљујући Мађару Михаилу Кертесу, високом партиј- ском руководиоцу у СК Војводине, извршена је „плишана револуција" тамо и тако су Милошевићеви кадрови дошли на власт. Готово паралелно и слично десило се и Црној Гори. Ови исти који се сада издваја- ју из СЦГ, Ђукановић и Маровић, с Момом Булатовићем тада на челу, срушили су тадашњу црногорску кому- нистичку власт а засновали своју про-милошевићевску. Борба за равноправност Србије у СФРЈ Овај муњевити Милошевићев узлет на политичком нивоу Србије и Црне Горе, поготово кад је променом Устава Србије, скресана политичка власт аутономних покрајина Војводине а нарочито Косова, на федералном нивоу, забринуло је комунистичка вођства осталих република (или им је то био изговор за сецесионистичке радње које су већ биле у току). Одмах су почели да га нападају са оптужбама да је то кршење још Титовог Устава СФРЈ од 1974. године, који је био дизајниран да ограничи српски утицај на Федерацију. Наиме, Србија је имала две аутономне покрајине (Косово и Војводину). Ове су у ствари биле „државе" у „држави", јер буд^и да су имале, као и републике, федерални статус, оне су, јер су на власти били аутономаши, увек биле против Србије, тако да су остале анти-српске снаге у СФРЈ (Словенци, Хрвати, ређе Босанци и Македонци), увек имали 2 екстра гласа за своју политику, него Србија, која је увек била, значи,

у неравноправном положају у односу на друге репуб- лике. Милошевић је узео на себе да ту уставну аном- алију, не дирајући формално Устав из 1974, исправи. Како је то постигао? Намештањем својих кадрова из Војводине и Косова у федералне институције. Тако је он, с Црном Гором имао укупно 4 гласа тамо и само постигао равноправност са оним Словеније, Хрватске, БиХ и Македоније (такође 4 гласа). И до тада је на економском плану постојало готово право непријате- љство између република, специјално уперено против Србије, Милошевићево уздизање је, међутим, додало целој ствари и огромну политичкопропагандну димензију. Све су се више згушњавали републички национализми. Одлучујући фактори трагичне судбине СФРЈ Пет су фактора, међутим, одлучно утицала да је СФРЈ незадрживо улетала у ратну опцију. Десио се, прво, 1989. пад берлинског „зида" и отпочело је отворено раздрузгавање СССР. У сфери њеног утицаја ницале су све нове и нове независне државе (Чехословачка, Пољска, Источна Немачка). У СФРЈ тај тренд се испољио као подстицај за ослобођење од комунизма што је нужно водило репуб- личким национализмима. Друго, почетком јануара 1990., због напуштања XIV Конгреса СКЈ од стране Словенаца и Хрвата, дошло је и до распада СКЈ, последње политичке уједињавајуће силе СФРЈ. Све је после тога кренуло незаустављиво у распад. Трећи фактор је био долазак за новог САД амбасадора у СФРЈ, Ворена Зимермана, са специјал- ним мандатом. Наиме, пошто је улога дотадашње СФРЈ, као разбијача монолитности совјетске форме комунизма, престала, СФРЈ може и даље да постоји само ако се демократизује у САД смислу. Зимерман је, у том циљу, обилазио републичке центре СФРЈ, стварао лична пријатељсатва, проповедао демо- кратију јавно, али и разлаз - тајно - уколико ње не буде у целој СФРЈ. Стога је већ почетком 1990., отпочела на целом територију СФРЈ демократизација и више-странаштво са „слободним" изборима. Као резултат, дошли су на власт нови, „демократски" председници република као Туђман у Хрватској, Кучан у Словенији, Киро Глигоров у Македонији и Алија Изетбеговић у БиХ. Генерално говорећи букнули су републички национализми, али у Хрватској и Словенији, они су добили крајње милитантно-шови- нистичку и анти-српску ноту. Због специјалне осетљивости овог питања по БиХ, све три националне странке (СДА, СДС, ХДЗБХ), уздигнуле су се изнад својих страначких интереса и споразумеле се, што је ушло у Устав, да је БиХ држава Муслимана, Срба и Хрвата и да у њој влада принцип консензуса, а што

IZ SADRŽAJA S. Milošević: jedna srpska tragedija ...................................................... 7 Srpska vlada ne treba da traži simpatije .......................................... 11 Znaju li nojevi lajati (2) ...................................................................... 13 Ubice su u Beogradu ........................................................................... 15 Unija albanskih država do 2010 ........................................................ 17 Glosa uz jedno lukavstvo globalističkog uma ................................... 19 Zivot i misija našeg naroda ................................................................ 23 Beograd 2048. centar velike Albanije ............................................... 26 DOKUMENTI: ako laže koza, rog ne laže (5) .................................. 29

Iskra 1. april 2006.

значи, нема наметања решења без сагласности сва три народа и тако, бар за кратак период, спречиле опасан развој антисрпског сентимента овде, који је иначе несметано долазио специјално из Хрватске. Наравно, Црна Гора и Србија, али специјално Мило- шевићева Србија, није остала имуна на ово шовинис- тичко звецкање оружјем, па је на то одговарала можда још убојитијом медијском ватром. Тако је и у Србији, упркос јако израженом пројугословенском сентимен- ту, српски милитантни шовинизам добијао свој пуни замах. Све у свему, отпочела је необуздана отворена трка за демократско преуређење СФРЈ. Јасно су се искристалиле следеће опције: Хрватска и Словенија за независност република и, евентуално „конфедер- алну" Југославију, с једне, а Србија и Црна Гора, за федералну Југославију, с друге стране, са БиХ и Македонијом, између њих; у том тренутку оне су изашле са моделом „асиметричне" Југославије мешавина федералног и конфедералног уређења. Приближавање ових различитих ставова било је немогуће како због Милошевићеве непопустљивости у погледу федерације, али, можда, и више због Туђмановог и Кучановог потајног циља - независност република што се све, не баш много вешто, скрива- ло иза јавног определења за конфедерацију. (Још увек је реч о Зимерману као фактору, па би требало споменути да је овде Милошевић направио страховиту личну стратешку грешку. Наиме, он је, ваљда инстинктивно осећајући чему све те Зимерманове манипулације воде, па да би му исказао своју противност, одбио да га прими у једну чисто кур- туазну посету, читаву годину дана. Ово отворено непоштовање САД „империјалног ауторитета", по мом мишљењу, био је, ако не главни, онда свакако један од важнијих разлога због чега су се САД већ тада опре- делиле за своју доцнију анти-српску политику, а за Милошевића у њој, у улози „балканског касапина".) Четврти фактор су били преко-дрински Срби тј. они из БиХ и они у Хрватској-Крајишници. Они су се у овим споменутим радњама и пропаганди, која је цела водила разбијању Југославије, осетили усамљеним и угроженим, па су природно, затражили заштиту Србије односно Милошевића, који је недвосмислено био за Југославију. Он их је прихватио, али он је имао и специјалан разлог због чега. Одгојен као Југословен (идеја „велике Србије" му је била страна - то се да видети по Мири, његовој супрузи, и њеном ЈУЛу), а наивно предвиђајући да максималистички Хрвати тешко да ће напустити СФРЈ, ако из ње - због Срба и њихове жеље да остану у СФРЈ - , не могу са собом да понесу у независност све хрватске „повјесне" земље (БиХ, Крајина, обе Славоније, Срем и Барања), он ће у критичном тренутку - мислио је - избацити „српску карту" и тако их спречити - преварио се - да ови напусте СФРЈ. Пети фактор је била тзв. међународна зајед- ница, оличена у ЕУ. Она се мешала и југо-кризу про- пагандно охрабрујући сецесионистичке републике, а развијајући антисрпски сентимент. (Немачка и Аустрија, специјално). Кад би сукоби избили, она је непозвата, да би „помогла", слала своје представнике и агенте, у СФРЈ. Као по неком правилу свака њена „помоћ" завршавала се по СФРЈ губљењем неког атрибута њеног интегритета и суверености. Кратка историја рата у Хтватској и Словенији Практичне радње за независност Хрватске и Словеније су у пуном замаху. Већ 2 јула 1990. Скупштина Словеније је изгласала Резолуцију о суве- рености ове републике и да њени закони имају примат над савезним. Хрватска (25. јули) избацила из Устава

Iskra 1. april 2006.

одредбу да је република „социјалистичка" а у застави петокраку заменила „шаховницом". Као одговор на ово, истог дана, у Србу (Крајина) одржан Сабор Срба; усвојена Декларација о суверености и аутономији; основано Српско национално вјеће, са председником др Рашковићем, који је ову акцију назавао: "српским устанком без оружја". Тзв. „српски устанак" у Крајини почиње (17. 8. 90.) са нападом хрватских специјалаца на Мупову станицу у Бенковцу; Срби узимају оружје, ничу барикаде на саобраћајницама. Словенци (23.12.) на плебисциту изјаснили се са 86% за независност, а 26.12.90. њихова Скупштина проглашава самосталност ове републике. У Хрватској су у пуном јеку оружани сукоби између Крајишких односно славонских Срба и хрватских специјалаца (Зенге) (Книн, Плитвице, Пакрац, Борово Село, Сплит, Вуковар, Дубровник, итд.) са ЈНА имеђу њих, бар у почетку. Долази и до напада Зенга на касарне ЈНА и станове официра, искључење воде, струје, довоз намирница. ЈНА објављује видео-снимке где ген. Мартин Шпегељ, министар одбране Хрватске, демонстрира како треба убијати припаднике ЈНА; оптужен је од ЈНА за иле- галан увоз оружја из Мађарске; ЈНА се због тога постепено прикључује Крајишким и славонским Србима. Пред само проглашење независности Хрватске и Словеније стиже у СФРЈ шеф САД Стејт департмана, Џемс Бејкер, са тројаким циљем: (1) у Загребу и Љубљани попретио је овима да њихове независности не смеју се добијати ратом; ови му, нар- авно, пљескали али ипак отишли, некажњено, у рат; (2) попретио Милошевићу да СФРЈ не сме ратом да спречава независност првих; и, најзад (3) пошто је Зимермановим акцијама „враг однео шалу", главни разлог његове посете био је да се, помоћу (1) и (2) напред, са САД „обришу" отисци амбасадорових прстију. Крајем јуна 1991. године Словенија и Хрватска су прогласиле независност, а Словенија је још и запосела, на међународним путевима, све федералне испоставе. Председништво СФРЈ је било блокирано (4:4) те није реаговало. Тадашњи премијер Анте Марковић, издао је наређење ЈНА, да изврши деблокаду федералних установа у Словенији. ЈНА је успела, али дочекана од организованих Словенаца, тешко је настрадала. Одмах се умешала - да „помогне" - и међународна заједница (ЕУ) па је дошло до некаквог примирја (убрзо потом ЈНА је напустила Словенију) и тромесечног мораторијума (враћање на статус од пре проглашења независности) од три месе- ца. За све то предвреме беснео је крајње крвави рат у Хрватској (Вуковар, Дубровник) који ће, с кратким прекидом због мораторијума, трајати све до 3. јануара 1992. када су у Сарајеву у присуству Цирус Ванса, изасланика ген. Секретара УН, потписали мировни Споразум, представник ЈНА ген. Александар Рашета и Гојко Шушак, министар одбране Хрватске. По овом споразуму сва ратна дејства морају престати а граничну линију између ЈНА и хрватске војске запоседају УН „мировне снаге" - узеће скоро два месеца док се то најзад није остварило. Тешко оруж- је Срба у Крајини је стављено под контролу УН с тим што су кључеве од објеката у коме се оно складиштило, поседовали и Срби и УН. (У вези Цирусовог плана, Милошевић је дошао у сукоб са Миланом Бабићем; види почетак овог написа) Одмах по почетку мораторијума, ЕУ је успела да се Стипе Месић изгласа за председника Председништва СФРЈ (1. јули 1991.); ова установа је оживела, али само за кратко, јер је дошло и до међународног скупа о Југославији под председништвом лорда Карингтона који је и формално запечатио политичку судбину

Две Хашке ... Југославије; Стипе Месић се славодобитно вратио у Хрватску (5. децембар 1991.) и Сабору саопштио: „мислим да сам обавио задатак - Југославије више нема" После је написао и књигу - Био сам задњи председник Југославије. Као Председник СИВа, Анте Марковић је поднео оставку 23.12.91. Немачка званично признала независност Хрватске и Словеније (26.12.91.) коју ће у јануару следеће године следити још око 50 држава. У закључку треба рећи, да је целокупна „помоћ" Запада била усредсређена да се СФРЈ што темељније разбије (Карингтонова комисија, ЕУ мораторијум, Зимерманове закулисне радње, Немачко и Аустријско јавно охрабривање Хрватске и Словеније на независност и све учесталији напади на Милошевића и Србију као узрочнике рата). Кратка историја рата у Босни и Херцеговини Паралелно са завршетком рата у Хрватској ратни облаци су почели да се окупљају у БиХ. Муслимани и Хрвати су нелегалним расписивањем референдума о независности БиХ, без српског прис- танка, повредили тропартитно усаглашени принцип консензуса. На ово је Скупштина Срба БиХ прогласи- ла у Сарајеву (9.1.92.) Републику Српску као федер- алну републику СФРЈ. У Титограду (12.2.92.) су утврђене Основе уређења и функционисање СР Југославије (СРЈ), наследнице СФРЈ, од стране срп- ских и црногорских функционера. СРЈ могу да прис- тупе и друге републике које то желе. 29.2. и 1.3.92. одржан референдум о независности БиХ. Срби су га бојкотовали. Од 63% изашлих, 62,7% гласало за неза- висну и суверену БиХ. Овај референдум, без српског учешћа, био је нелегалан и кршење уставног консен- зуса. У исто време пред црквом на Башчаршији на венчању свог сина, убијен је Србин Никола Гардовик Никле су одмах барикаде. Алија Изетбеговић је тада чак рекао: ово је пуцањ у БиХ! Експлозивна ситуација смирена тек 3. марта апелима Караџића и Изетбеговића. На дан 18.3.92., потписан је од стране Караџића, Изетбеговића и Кљујића тзв. Лисабонски споразум. По њему БиХ је једна држава коју сачи- њавају три „конститутивна" народа. У Сарајеву су се 27.3 и 29.3 састале две групе интелектуалаца, мусли- манских и српских, респективно: први су потписали Декларацију о БиХ у којој врхуни принцип територи- јалног интегритета и недељивости БиХ; други су такође потписали Деклерацију у којој је истакнута недељивост Срба ма где они живели. У Луксенбургу, 6.4.92., Савет министара Европске Заједнице (ЕЗ) донео Резолуцију: (1) да почев од 7.4.92., све чланице ЕЗ признају независност БиХ у постојећим границама; и (2) са Србије се скидају економске санкције. У Сарајеву, 6. априла 92. (тачно 51 годину од напада Немачке на Краљевину Југославију) почео рат у БиХ. У Сарајеву и другим местима избили оружани сукоби (погинуло 14 а преко 100 рањено). Из напред изнете хронологије јасно се виде три ствари: (1) Муслимани су кршењем трипартитно усвојеног принципа концензуса хтели по сваку цену да остваре њихову „цјеловиту БиХ"; (2) Срби се томе противили, али да би избегли рат, пристали на Лисабонски споразум, кога је, изгле- да, Изетбеговић већ 30.3.92. одбацио јер се о том сас- танку у Брислу под председништвом Хозе Кутиљера, говори да је било „корекција" на усвојени договор; и (3) међународна заједница тј. ЕЗ је била у директној кон- спирацији са Муслиманима: својим „ауторитетом" и „помоћи" надала се да ће спречити рат - у ствари иза- звала га је!

Истог дана (6.4.92.) крње Председништво СФРЈ изадало саопшење окривљујући ЕЗ за рат у БиХ. Једини начин да се реши криза у БиХ јесте политички договор сва три тамошња народа. САД председник Буш старији је већ 7.4., такође признао БиХ; значи и он био у конспирацији. Амбасадор Кутиљер је дошао у Сарајево, 11.4. и на састанку са представницима сва три народа успео је да ови потпишу споразум о прекиду ватре. Упркос томе рат се распламсавао. САД Стејт департман је већ 14.4. оптужио Србију због „војног мешања" у „унутрашње ствари" „независне БиХ" (заборавио је додуше да осуди Туђманову Храватску због сличне ствари) и упозорио да ће уследити политичка и економска изолација Србије. Слично је поступио и ОЕБС (Организација европске безбедности и сигурности). 27. априла 92., на место СФРЈ, проглашена је СР Југославија а 4. маја повучени су из ЈНА грађани СРЈ па је ова прерасла у војску РС. Рат у БиХ је све више беснео; при том, ЕЗ, САД и ОЕБС константно оптужују СРЈ као агресора, а СРЈ је у сталној одбрани доказујући да она нема везе са ратом у БиХ. Најзад су ову „пат" ситуацију прекинули Муслимани, највероватније уз садејство ЦИА-е, са за ТВ организованим масакром људи „у реду за хлеб". Председник Буш старији је одмах увео СРЈ економске и политичке санкције. Следиле су га ЕЗ и остале „истинољубиве" државе. Показало се да ова иноваци- ја „ратне технике" из „реда за хлеб" постиже добре резултате па је слично поновљено у „масакрима" Маркале 1 и 2. Са Маркале 1, прекинута је српска опсада Сарајева; са Маркале 2, отпочело је директно, војно мешање међународне заједнице у рат у БиХ. Почело је бомбардовање РС и организована „Сре- бреница". Хрватска, уз садејство САД умировљених генерала, операцијама „Бљесак" и „Олуја", а противно Ванс Сирусовом плану, уништила је, некажњено, РСК, док је двеста хиљада крајишких Срба кренуло у избеглиштво у Србију. Хрватска регуларна војска, обо- дрена Клинтоном, умешала се у унутрашње послове независне, „од међународне заједнице признате" БиХ. То је најзад довело до Дејтона и Париског мира. Милошевићева је „нумера", у вези са тим миром, скочила од „касапина" до „миротворца" јер није баш најоданије заступао ствар б-х Срба. Крајњи биланс ове б-х епопеје, и само-иницијативне западњачке „помоћи", следећи је: БиХ ипак остала тронародна, 100 хиљада мртвих, милион избеглица, огромна разарања. Да није било ове „помоћи" Запада, да се остало, на принципу тронародне БиХ, и принципу консензуса, постојала би та иста БиХ већ пре три и по године (Лисабонски споразум), само без избеглица, мртвих и физичког разарања. Данас, скоро 11 година после Дејтона, та иста међународна заједница, преко Ешдауна и Кондолизе Рајс, својски ради да се од, ипак сада, тронародне БиХ створи она Алијина, „цјеловита" и тако гурне БиХ поново у грађански и братоубилачки рат. И најзад Косово Већ смо видели да је Милошевић да би омогућио равноправност Србије са осталим репуб- ликама у СФРЈ, фактички али не и формално, ускра- тио федералност Косова. То је уствари било једино што је он откинуо од аутономије Косова. Албанци су се томе успротивили бојкотовањем свих „милошеви- ћевских" косовских институција. Од тзв. репресија није било ни једно „р". Уствари, Албанци су тада имали своју највећу економску, политичку и сваку другу сло- боду. Србија под тешким санкцијама а Албанци, као послован свет, навалили у Србију да капиталишу на санкцијама. Били су највећи (али и најпоштенији)

Iskra 1. april 2006.

„дилери" девиза у Србији. Сви су се ту и обогатили. Организовали су своју паралелну политичку власт: гласали за председника Косова, изабрали, сад покој- ног, Ибрахима Ругову, бирали посланике за Скупштину, која је расписала чак и референдум за независност Косова (прошао са 90%), имали своју владу, своје финансије, школство и здравство, медије и то све радили најслободније под „диктатором" и „касапином" Милошевићем. Многи Албанци, као уосталом, и Срби и други, отишли су, у то време, на Запад као радници. Тамо су их највероватније регрутовали Немци и САД за Ослободилачку Војску Косова (ОВК) и послали је, као „помоћ" Србији, како би ОВК „решила" тај косовски проблем. Доласком са Запада организованог, финан- сираног, обученог и снабдевеног ОВК, настају пробле- ми на Косову, јер ови убијају не само Србе и српску полицију већ и све оне Албанце који су или у служби српских власти и или се не слажу са политиком ОВК. То је Милошевић дуго толерисао јер то још није била побуна већ спорадичне епизоде. ОВК акције су добиле статус побуне, тек кад је дат миг са Запада, односно док Милошевић, у улози „црнца", није остварио за Запад, дејтонску БиХ. Тек тада долази на Косову до праве побуне, а Милошевић шаље, као што би посту- пио сваки одговоран председмок државе, Буш на пример, веће полицијске и војне контигенте да смири ситуацију. То се и десило ускоро. Одмах је Милошевић оптужен за „прекомерну употребу силе". То се по- нављало неколико пута. Војска и полиција Србије врате се у касарне, а ОВК започиње поново убијање појединачних полицајаца и цивила Албанаца и Срба. Октобра месеца 1998., са једне такве операције војска и полиција се нису повукле. Европа и САД су запретиле да ће бомбардовати уколико се тај захтев не испуни. У Београд је дошао Ричард Холбрук, па је са Милошевићем, склопио неку врсту уговора, по коме се српска војска и полиција повлачи, у „празном" прос- тору остају само симболичне полицијске снаге, а ОВК се обавезује да не испуњава празан простор. Међународне верификционе снаге (МВС), са САД амбасадором Вилијамом Вокером на челу, да надзи- равају примирје. Догодио се Рачак. ОВК убио два полицајца у Рачку. Српске полицијске снаге су најпре обавестиле ВС да иду да извиде ствар. Дошло је до борбе са ОВК. Многи су настрадали. Полиција је напустила Рачак. Сутрадан на једном брдашчету, изнад Рачка, нашло се поређаних неких педесетак побијених људи. Вокер је дошао и одмах прогласио Србе кривим за масаовно убијање цивила. Једна француска ТВ екипа је пратила српску полицију у Рачак и све снимила. Убијања циви- ла, по њој, није било. То је приказала једна француска ТВ кућа, али свега неколико пута. Потом је све ућута- ло. Једна финска форенсична група, прегледала је убијене, али није могла да потврди да су цивили. У сваком случају Рачак је одвео Србију дирек- тно у Рамбује у Француској. Ту је Србија стављена пред свршен чин: Косову пуна аутономија, српске снаге, изузев симболичних, напоље, или бомбардовање. Срби су пристали на аутономију, али су одбили Анекс Б, који уопште није био у оригиналним документима, а који је заговарао буквалну НАТО окупацију и саме СРЈ. То је довело до: бомбардовања Србије од 78 дана, запоседање Косова од НАТО знага, практичне незвис- ности за Шиптаре и Милошевићу оптужбе за геноцид. Међународни суд правде (МСП) нашао се ненадлеж- ним - због техникалије да СРЈ у то време није била члан УН - за тужбу СРЈ против 10 НАТО држава које су бомбардовале СРЈ, али исти тај критеријум (СРЈ није члан УН) тај суд није узео у обзир по тужби БиХ против СРЈ за агресију, док хашки Трибунал није

Iskra 1. april 2006.

пронашао ни једног од многих НАТО наредбодаваца (Клинтон, Олбрајтова, Блер, Хавијер Солана, ген. Весли Кларк) одговорним за бомбардовање СРЈ касетним бомбама и оним испуњеним осиромашеним уранијумом, нити за стварање еколошке катастрофе у Панчеву и Новом Саду, а још мање за свесно и намер- но гађање једно чисто цивилне установе, ТВ Београд, где је погинуло 16 цивила. Закључак Слободан Милошевић, који је пре неки дан нађен мртав у својој затворској ћелији у Хагу, имао је ту несрећу да је рођен, одгојен и стасао у једном, гло- балном и, дубоким кризама, бременитом добу, у коме су се две светске интернационале, САД и СССР, грче- вито бориле свим средствима за превласт, с једне, а он лично, с друге стране, на периферији једног од гиган- та, у СФРЈ уздизао се у политичкој моћи. Десило се да су САД надвладале СССР. Међутим, као и сваки победник, САД су настојале да, узгред, униште и сваког евентуалног експонента падајућег СССР, а то је била, у САД очима, СФРЈ. Ово уништење је било неопходно за САД из неколико разлога: Срби су - и пре комунизма - традиционално били везани за Русију; они су такође били добри војници; због њих је ЈНА важила за „четврту војну силу" у Европи; Милошевић је и Србин и комуниста. Све су то били „јаки" разлози да се СФРЈ уништи. Како? Не САД војском, већ грађанским ратом југонарода. То је био Зимерманов мандат. У свом успону ка власти и „руковањем" југо- кризе у којој је затечен, Милошевић је много тога прљавог починио, али он је, неким својим „шестим" чулом, осећао да му је међународна заједница нехо- тице, својим лажним оптужбама и радњама, исковала једно нераскидиво унутрашње јединство са српским народом. То јединство му је давало снагу да се у Хагу сам брани, да, као библијски Давид, туче милијардама плаћене хашке Голијате, да, неустрашиво бранећи и себе и Србе, на себе навлачи мучеништво, па можда и саму своју недавну смрт, којом је он - волели то или не - опрао све оно рђаво што је као грешан човек, уз то бачен „међу вихорове" братоубилачког рата, кога он дефинитивно није изазвао, можда починио. У свему пак томе, до суза је жалосно, да актуелне српске власти то не виде нити хоће да виде, па чак ни онда кад је он, самом својом смрћу, највероватније, прак- тично спречио успешно окончање тужбе БиХ пред МСП, против СЦГ и тиме можда сачувао Србији $100 милијарде - новац кога иначе она нема! Н. Љотић

Чавошки: Хаг - Трака смрти. Коста Чавошки, професор Правног факултета у Београду, изјавио је Срни да је после 10 смртних случајева Хашки суд изгубио сваки кредибилитет и да нема морално право да тражи било чије изручење. Није изазвао само четири него 10 смртних случајева и то шест директно - генерала Ђорђа Ђукића, генерала Момира Талића, Милана Ковачевића, Славка Докмановића, Милана Бабића и Слободана Милошевића. "Хашки трибунал је бескрајна трака смрти у којој се обављају судска убиства", рекао је Чавошки који сматра да би власти у Србији, после свега, морале да изјаве да више никог неће изручити Трибуналу. (Глас јавности, 14.3.2006.)

СЦГ НА ОПТУЖЕНИЧКОЈ КЛУПИ Како се успешно бранити Не може једна држава постојати када треба да буде тужена, а не постојати када је она тужилац. Пред Међународним судом правде у Хагу одвија се поступак поводом тужбе БиХ против СЦГ, која се према наводима „босанске” тужбе терети за геноцид извршен према „несрпском” становништву Босне и Херцеговине, односно пре свега према мусли- манима или Бошњацима у тој држави. У нашој јавнос- ти се у последње време много пише о том поступку, што је разумљиво. Нашли су се наравно и дежурни „србомрзци” или можда, чак „национални мазохисти” да унапред пресуђују, прихватајући без поговора (али сасвим неовлашћено, јер ко су они да говоре у име народа и целе државе), кривицу за наводни геноцид и оно што из тога произлази - обавезу накнаде енормне материјалне штете. Неко би рекао - „што је баби мило, то јој се и снило”, али на срећу, о тој теми може се раз- говарати и на темељу правних, а не само огољених (квази)политичких аргумената. Никако није угодна позиција тужене стране за дело које се у међународној заједници сматра злочи- ном над злочинима. Такође, иако је функција одбране иначе легитимна у било ком поступку, па и оном који се одвија у Хагу, увек када се неко брани, то бар у лаичкој јавности, а и под утицајем медија, добија призвук пасивности, па и прећутног правдања кри-вице. Зато је велика штета што је наша држава по свему судећи, брзоплето одустала од своје противтужбе против БиХ за геноцид над Србима у тој држави, извршен од стране муслиманско-хрватских власти током грађанског рата. За објективне стручњаке нема дилеме да наша држава не само да није одговорна за геноцид у Босни и Херцеговини, већ да у тој држави геноцида над муслиманима у кривичноправном смислу није ни било. У чисто процесно-доказном смислу би, и поред тога, линија одбране у поступку пред Међународним судом у Хагу, морала да буде трострука: прво, треба, у фор- малном смислу, инсистирати на томе да наша држава уопште нема пасивну легитимацију да буде тужена, у погледу чега већ постоји једна одлука на нашу штету - када смо тужили поједине државе чланице НАТО-а. Та одлука из другог поступка је на нашу штету, али би она у овом поступку морала да буде преседан - у нашу корист. Не може једна држава постојати када треба да буде тужена, а не постојати када је она тужилац. Друго, ако би се, мимо сваке правне логике, ушло у мериторно разматрање тужбе БиХ, неопходно је указати да наша држава, односно СР Југославија, из које је настала СЦГ, није била директно повезана са догађајима у Босни и Херцеговини. Иако није спорно да је пружана хуманитарна помоћ српском становништву с друге стране Дрине, а да су постојале и одређене везе између официра Војске РС и наше војске, оне нису биле део било каквог хијерархијског ланца, већ су Република Српска и њена војска функционисале пот- пуно самостално и независно од власти и војске СР Југославије. Током грађанског рата у БиХ, Република Српска је имала сва обележја суверене државе становништво, територију и државну власт на тој територији, а та власт није била ни у каквим субордини-

рајућим односима са властима СРЈ. Ако је и било одређених утицаја из СРЈ на власти РС, они су били политичке природе и пре свега усмерени на гашење ратног жаришта. С друге стране, ни то што је пружана одређена помоћ наше државе народу, али и држави РС и њеној војсци - не представља никакву подршку било чијим злочинима учињеним током грађанског рата у БиХ, већ се ту једноставно, ради о најминималнијој подршци сународницима који су се током ратног вртлога нашли у другој држави у суровој борби за голи опстанак. Зар нису многе исламске земље годинама давале обилну финансијску помоћ, али и помоћ у оружју и муницију муслиманима у БиХ, слале чак и добровољце и војне инструкторе, исто као што су ком- плетне јединице Републике Хрватске учествовале у оружаним операцијама на територији БиХ - па никоме не пада на памет да због тога те државе окривљује за злочине које су евидентно учиниле муслиманско- хрватске снаге. Колико је само плаћеника из Западне Европе било ангажовано у муслиманским и хрватским војним формацијама, па се и поред тога, државе из којих ти „пси рата” потичу, не терете да су директно повезане с дешавањима у грађанском рату. Коначно, трећа линија наше одбране мора се темељити на јасним кривичноправним критеријумима сходно којима у БиХ током грађанског рата уопште није било геноцида извршеног од стране српских снага. С обзиром на то да „камен-темељац” тврдњи о мусли- манима, односно Бошњацима као жртвама геноцида, представља „случај Сребреница”, а нарочито његов „судски епилог” у Хагу, изнећемо само неколико аргу- мената у прилог тврдњи да у Сребреници уопште није извршен геноцид. У уводу другостепене пресуде ге- нералу Крстићу, прихвата се чињенична основа првостепене пресуде, према којој је „између 7000 и 8000 босанских муслимана систематски убијено.” Наводи се и да је „масакрирано” око једне петине по- пулације Сребренице. Међутим, за овакву констатаци- ју нема релевантних доказа. С једне стране, далеко мањи број лешева је ексхумиран, а с друге, потпуно је извесно, да је један број убијених, настрадао у оружа- ним сукобима, при чему се радило о припадницима противничке војске. Није спорно да је велики број лица сахрањених у масовним гробницама (од којих су неке секундарне), погинуо у борби, односно приликом покушаја великог броја муслиманских војника да избегну заробљавање и пробију се ка Тузли, па зато није коректно наводити укупан број погинулих муслиманских војника, као број оних који су након заробљавања погубљени. Политика, 3.3.2006.

М. Шкулић ванред. проф. Правног факултета

У Ираку грађански рат, изјавио бивши ирачки премијер Ијад Алави, јер се не може другачије окарактерисати верски мотивисано насиље које потреса земљу последњих месеци. Амерички секретар одбране Доналд Рамсфелд изјавио је да би повлачење савезничких снага из Ирака било исто као предавање послератне Немачке нацистима. (Бета, 19.3.2006.)

Iskra 1. april 2006.

Срђа Трифковић

СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ: ЈЕДНА СРПСКА ТРАГЕДИЈА Већ два и по миленијума европски човек негу- је трагедију као уметничку форму која јасно артикулише основне проблеме његовог постојања и одражава суштинску трагику тог постојања. Трагедија као уметност и трагедија као живот сусрећу се у личности Слободана Милошевића. Шекспирове драме доживљавамо као одраз стварности, а не само као естетски феномен. Један Хамлет, Макбет, Ричард Трећи... саопштавају нам поруке безвременог важења језиком бардове маште који је вазда савремен. Са друге стране, тешко је отети се утиску да животни пут Милошевићев - који се стварно одиграо, ту пред нама - има карактер Шекспирове творевине. Тај пут може да се подели у четири периода неједнаког трајања и значаја. У првој фази, до 1987. Милошевић је био немаркантни кадар Савеза кому- ниста Србије, апаратчик вичан унутарпартисјким марифетлуцима али слабо познат ван редова номенкла- туре. Са чувеним инцидентом у Косову Пољу рађа се вожд у кога се полажу огромне наде и очекивања ми- лиона Срба са обе стране Дрине. Са Осмом седницом Милошевић постаје самоуверени лидер за којим се сврставају партијски лојалисти и ванпартијски патри- оти у истом строју - не толико његовом намером, колико њиховом спремношћу да сопствена стремљења и жеље, разнородне и често међусобно несравњиве, пројектују на њега. Супротности тог периода разрешене су у трећој фази (1992-2000), када цинично манипулативни мистер Хајд коначно односи превагу над вождом Џекилом. Ово је савршено одговарало Клинтоновом Вашингтону, са којим се Милошевић вазда надао некој нагодби. У тој нади охрабривала га је чињеница да са Запада, а пре свега из САД, није било озбиљних покушаја слабљења његовог унутрашњег положаја. Клинтонова администрација није подстицала успон озбиљне алтернативе Милошевићу јер је закључила још у раној фази југословенског конфликта да његов опстанак на власти одговара америчким интересима у балканској регији. Стратешка одлука америчке владе да порази Србе (дакле не српског лидера или владу, или не само њих, већ национални ентитет у целини) представљала окосницу политике Вашингтона на Бапкану од почетка 1992. па надаље. Српска страна је слабљена споља политичком изолацијом, санкцијама, медијском сатанизацијом, а изнутра кроз омогућавање неспутане, са Запада ничим ометане Милошевићеве власти и кроз омогућавање Милошевићу да врши непрекидан утицај на прекодринске Србе. Пустили су га да влада јер су били свесни да Србе води без идеја и без страсти. И напокон, последње четири године његовог живота, у хашкој ћелији, доносе катарзу и делимично искупљење Слободана Милошевића пред нацијом и

Iskra 1. april 2006.

историјом за небројене грехе, свесне и несвесне, из претходне деценије и по. Некима је било јасно далеко пре изручења, а већини након њега, да је суђење њему било суђење нацији јер су оптужбе биле по дефиници- ји колективне. После процеса који је требало да про- текне глатко, траје годину-две и буде окончан уве- лико ковертираном пресудом, било би саопштено да интеграција у међународну заједницу изискује да се Срби суоче са злоделима у којима су били колективни саучесници под Милошевићем, да их признају и да се јавно покају због њих, а богами и да плате одштету жртвама у износу сразмерно тежем од репарација наметнутих Немачкој у Версају. Спремност на прих- ватање свега наведеног била би доказ преваспи- таности, а свако колебање - доказ незрелости за интеграције. Што све није испапо по наведеном плану, заслуга је искључиво самог Милошевића. У припреми своје одбране он је испрва био вођен личним мотиви- ма. Негде од почетка 2004, међутим, схватио је да без обзира каква била његова лична судбина, он обавља један посао од историјског значаја. Побијајући злокоб- ни хашки фалсификат новије српске историје као једног непрекинутог злочиначког удруживања у циљу стварања Велике Србије, пројекта који има свој крвави траг од Гарашанина до данас, Слободан Милошевић је напокон у својој мотивацији и јавном деловању спојио лични и национални интерес. У претходне три фазе његовог личног и политичког живота тај спој нажалост није постојао: све до Хага његова је мотивациона структура била лично функционална али системски дисфункционална. После изручења Хагу, проблем Милошевића за Србе престаје да буде политички и постаје општенационални. Његово изручење представљало је кулми- нацију процеса који је започео и пре 5. октобра 2000. Њиме су потврђене две битне чињенице. Као прво, Срби су до даљњег престали да постоје као иоле самостапни актери на међународној сцени. Њихов је статус презреног објекта а не респек- та вредног (па макар и омраженог) субјекта балкан- ских процеса. Носиоци политичке моћи у Београду можда су се надали да ће изручењем себи обезбедити статус вазала спољних ментора. Ни толико им није пружено, јер Западу су Срби били потребнији као мо- нета за поткусуривање него као послушни партнери. Вазалски однос подразумева и известан степен заштите неких националних и државних интереса подређене стране, а то је Србији после Милошевићеве предаје било тврђе ускраћено него до тада. Његовим изручиоцима јасно је стављено до знања да могу да буду само сатрапи, беспоговорни извршиоци, који не могу ни да се претварају да на ма шта имају права, већ морају бити захвални за оно шта им се и ако им се додели. Као друго, Видовданом 2001. завршен је деветомесечни период током којега је Србија имапа шансу

Слободан... да развију стратегију повратка у свет на бази заштите национапних и државних интереса, самопоштовања и достојанства. До Видовдана је било места некој нади да ће у датом тренутку Коштуница своју тада још пос- тојећу латентну снагу преточити у стварну моћ и спречити даље харање ДОС-овских гаулајтера. После тог датума за такав преокрет је било прекасно, без обзира на Коштуничин долазак на чело владе две и по године касније. Са Милошевићевим изручењем поражена је нада у демократски препород Србије: уместо варљивих идеала 5. октобра, још тврђе је завладао општи цинизам који ће додатно да утире пут западњачком нихилизму. Повратак Срба у тзв. Европу на бази самопоштовања, одгођен је у недоглед. Да, животни пут Слободана Милошевића заиста има карактер Шекспирове творевине. Сви еле- менти су ту: амбиција, понос, моћ, насиље, злокобно утицајна жена, манипулације, дволичност, изазивање судбине, пад, освешћење, стоичко па и херојско ношење са злим силама, постхумно искупљење. И dramatis personae и сценски захват су колосални. У народу свиклом да производи више трагеди- ја него што може да издржи, трагедија звана Слободан Милошевић нема премца. POST SCRIPTUM: СЕЋАЊЕ НА ПОСЛЕДЊИ СУСРЕТ Милошевић је последњих година живота схва- тио да његова борба са хашким тужиоцима више није само његова. Ово се одражавало у решености да се инквизицији супротстави и по цену пренебрегавања сопствене сујете. Да је заиста тако, лично сам се уве- рио када сам почетком јуна 2004. добио Милошевићев позив да га посетим у Хагу и евентуално помогнем око припреме неких елемената његове одбране. Њему није било непознато да сам до Видовдана 2001. изговорио и написао много тога неповољног, па и увредљивог о њему, на српском и енглеском... (Искра изоставља неколико примера таквог ауторовог писања који се овде наводе). Шта је било било је, гласила је порука коју ми је пренео правни саветник Милошевића; њему су сада потребни савети и препоруке за евентуалне иностране сведоке одбране, из редова америчких, канадских и британских пријатеља Срба, које лично познајем и са којима сам сарађивао у протеклих 12 година. Изразио сам спремност да помогнем. Сматрао сам ту помоћ за своју морапну обавезу, с обзиром да у суђењу њему видим један безочно политички процес, који се одржава пред нелегапним и нелегитимним судом, под лажном, злонамерном, а за српски народ и државу потенцијално фаталном оптужницом. Као што сам одговорио адвокату, „Без обзира на лично мишљење ма кога од нас о пропустима СМ-а - а било их је на претек - ово шта се њему сада догађа не тиче се само њега, већ једног скандалозног покушаја фалсификовања два века српске историје. Окончање његовог суђења, како га творци ове фарсе замишљају, не би означило крај српске Голготе већ гаранцију њеног наставка у недоглед. Суђење њему осећам као суђење самом

себи и свим Србима, јер су оптужбе против њега по дефиницији колективне". Три недеље касније, 24. јуна 2004. после уобичајене контроле и проласка кроз безбројне капије које воде до централног притворног одељења казнионице у Шевенингену, уведен сам у Милошевићеву канцеларију. Њему је на коришћење била додељена једна од просторија у затвору које се обично користе за посете затвореницима, величине око 2,5 X 5м. Соба је била осветљена оскудним днев- ним светлом и неоном. Била је без шарма, али и без непријатног мириса мензе и јаких дезинфекционих средстава који прате посетиоца у осталим деловима зграде. Једини комад нестандардне опреме био је мини климауређај. На једном од два стола су уз безбројне списе и компјутер био је апарат за кафу, који смо у неколико наврата користили током трочасовног разговора. На другом, за којим је седео Милошевић, био је факс, кутија Марлбора и футрола са кубанским Панателама. Милошевић је изгледао у лицу свежије и у целини виталније него када сам га видео у хашкој суд- ници годину дана раније. Имао је свеже испеглану плаву кошуљу са откопчаним првим дугметом, испод ње белу мајцу уз врат, тамне панталоне и црне мока- сине. Поздравио ме је срдачно. Прекинуо ме је када сам почео да се представљам, истичући да ово није први пут да се сусрећемо јер смо се већ упознали у јесен 1993. у Женеви, у вили Данијела Боајеа. Ово ме је изненадило с обзиром да је тај наш први сусрет био крајње формалан и кратак, сличан стотинама других сличних сусрета које је несумњиво имао током 13 го- дина власти. После краћег разговора опште природе прешли смо на разговор о евентуалним сведоцима. Истакао сам да му препоручујем људе који имају име, углед, калибар и личну посвећеност истини о ратови- ма на подручју бивше Југославије. Било ми је драго што је моје препоруке прихватио: захваљујући томе, наступила су два сведока чије су изјаве имале одјека не само у хашкој судници већ и у медијима широм света. Амбасадор Џејмс Бисет, као искусни канадски дипломата, сведочио је 23. фебруара ове године. Као амбасадор у Београду 1990.-1992. није дозволио да политички притисци из Отаве утичу на његову перцеп- цију стварних збивања у бившој СФРЈ. По повратку из Београда неуморно је писао, јавно говорио и приватно утицао на измену преовлађујућих ставова западног естаблишмента. У најновије време истакао се и својим ефектним излагањима о Косову и Метохији на ску- повима Фондације лорда Бајрона за балканске студије у Канади, САД, Великој Британији, СЦГ и другде. Џејмс Џатрас, који је сведочио септембра 2004, показао се као важан вашингтонски инсајдер који је Клинтонову интервенцију на Балкану 1990-тих назвао моралном и геополитичком катастрофом која само иде у прилог глобалном Џихаду. Он је за процес био знача- јан пре свега као аутор два детаљна извештаја Републиканског политичког одбора америчког Сената, о шверцу оружја Изетбеговићу под окриљем Клинтонове администрације (објављен 1996) и о помоћи Клинтоновог тима албанским терористима (објављен 1997). Његово сведочење било је

Iskra 1. april 2006.

НАЈВИШЕ „ЕТНИЧКИ ОЧИШЋЕН" НАРОД У ЕВРОПИ СУ СРБИ Транскрипт интервјуа Мише Гавриловића на телевизијском програму „Скај вести", 12. марта 2006. поводом смрти Слободана Милошевића у Хашком затвору: Скај: Сада нам се придружује Миша Гавриловић, српски изгнаник, који је у ствари члан Српске информативне кацеларије овде у Лондону. Добар дан. Молим Вас за мишљење. МГ: Не мислим да је Милошевић просто умро - по мом мишљењу он је убијен. Није му указана одго- варајућа (медицинска) нега и умро је притворен и условима затвореника у ономе што је за мене сасвим јасно један НАТО суд. Узгред, ја сам био тамо прошле недеље са британском чланицом парламента Алис Махон (Alice Mahon), koja је сведочила. Она је у ствари била последњи сведок која је сведочила у његову одбрану. Скај: Према Лорду Ашдауну са којим сам нешто раније разговарао, њему је указивано свако могуће медицинско старање у Хагу и сви знамо да је његово стање врло добро познато. МГ: Сва могућа нега од НАТО земаља које су на његову земљу бациле еквиваленат од три Хирошима (нуклеарне) бомбе. Заиста тако. Г. Милошевић је тражио медицинско старање свог док- тора - имао је једнога - желео је старање и пажњу доктора изван НАТО земаља, јер је ово било поли- тичко суђење од почетка до краја. И он је сада мртав, убијен у једној НАТО земљи, Холандији, где је био оптужен од НАТО земаља и суђен од НАТО земаља. Скај: Да Вас упознам, ако могу, са реакцијом албанског председника владе, који је о г. Милошевићу рекао, по његовим речима: „Бог пресудио Балканском касапину". МГ: Дакле, ту смо. Он може да има своје

мишљење. Али је и везан њиме. Милошевић до сада није ни на који начин осуђен, али сви већ знају да је злочинац. Дивна, предивна западна правда! Само да кажем, по мом мишљењу, пратио сам суђење врло пажљиво - ви и други западни медији нисте га приказивали - он је спор добио у току прва два дана своје појаве пред судом. Сасвим је јасно ко је напао Југославију - била је то међу-континентална агресија предвођена Сједињеним Државама, на исти начин на који су извршили агресију на Ирак. Господин Милошевић је просто бранио своју земљу од НАТО агресије. Скај: чишћењем?

Бранио

своју земљу етничким

МГ: Највећи број етнички очишћених су Срби. Очишћени су НАТО акцијом на Косову и акцијом Сједињених Држава у Крајини. То је нешто што запад- ни медији нажалост нису стигли да известе. Највећи број етнички очишћеног (народа у Европи су Срби). (Напомена: последњи део реченице пригушен од водитеља Скаја покушајем да прекине МГ). Скај: Овде ћу да Bac прекинем. Западни медији, поготову Скај вести, су давали приступ свим странама за време балканског конфликта зато што се сматрамо независним, фер и непристрасним по начину како извештавамо. МГ: То је оно што слушам већ 15 година, али ја друкчије гледам и појављивао сам се у многим при- ликама на вашем програму. Били сте једва нешто бољи од других западних агенција, поготову CNN-a. Тај кредит ћу вам дати. Али не, ви не можете бити независни и неутрални док стварно радите у једној земљи која је јасно и сама агресор. Да будемо начис- то, Уједињено Краљевство је сада у рату, по први пут од 1945., а била је у рату и са Србијом на коју је зајед- но са другима бацила три Хирошима бомбе. Скај: Рат са Србијом био је наравно НАТО санкција, није ли тако? Стога, претпостављам, по Вашим речима осуђујете цео НАТО.

поткрепљено низом докумената коришћених приликом припреме та два извештаја, који иначе имају статус званичних докумената законодавних тела владе САД. Сведока и сведочења више неће бити. Трибунап је обавио свој посао, у духу Ђержинског. Ускраћивање потребне неге незгодном оптуженику није квапитативно друкчије од метка у потиљак у подруму Лубјанке. То не треба да нас чуди, јер - осим Чеке - само још хашки трибунал у новијој европској историји обједињује функције истраге, хапшења, саслушања, оптужбе, суђења и извршења казне. 13.3.2006. <trifkovic@netzero.com>

МГ: Апсолутно. Највећи почињен ратни злочин по међународном праву јесте агресија против неке друге земље, а то је тачно оно што су НАТО земље, радећи супротно сопственим НАТО законима и законима Уједињених нација - кршећи његову Повељу, стварно учиниле у прошлости 1999. и од тада. Скај: Ваша гледишта су очигледно у супрот- ности са многима које смо данас имали, али сам сигу- ран да ћете нам признати да смо Вам пружили могућност да их презентирате јавности овде на Скај вестима. Хвала Вам, Мишо Гавриловићу, што сте учествовали у томе. МГ: Хвала вама. Транскрипт на енглеском (Превела - Искра)

Срђа Т рифковић

(Напомена: Сва подвлачења у горњем тексту извршила је Искра).

Iskra 1. april 2006.

Поводом писма Кпинтону да сведочи у Хагу

ШТА ЈЕ МИЛОШЕВИЋ НАМЕРАВАО ДА ПИТА КЛИНТОНА?

О писмима Милошевића и његовога службеног адвоката, Кеја, Клинтону са позивом да сведочи у Хагу, извештава агенција Бета из Хага, 28. фебруара 2006.: - Бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић, коме се пред Хашким трибуналом суди за ратне злочине, у личном писму затражио је од бившег председника САД Била Клинтона да се на суђењу појави као сведок, али он није одговорио, пише у данас објављеном поднеску одбране. Милошевићев судски постављени бранилац Стивен Кеј упутио је судском већу званичан захтев да изда обавезујући налог за Клинтоново сведочење, будући да је он одбио да се добровољно пред Трибуналом појави као сведок. У захтеву Кеј наводи да је 26. априла прошле године упутио лично писмо Клинтону позивајући га да сарађује са одбраном и пристане на интервју и, ако буде потребно, сведочење. Одговор Клинтона није добио. „Поред тога, оптужени је написао господину Клинтону лично писмо тражећи од њега да сведочи. Ни он до данас није добио одговор”, прецизирао је Кеј.

Према поднеску, амбасада САД у Хагу одговорила је 3. јуна 2005. да се Вашингтон противи Клинтоновом сведочењу. Рок за одлуку судског већа о Милошевићевом захтеву не постоји. Веће председавајућег Патрика Робинсона недавно је одбило захтев одбране да на сведочење обавеже британског премијера Тонија Блера и бившег немачког канцелара Герхарда Шре- дера. Милошевићев захтев да на сведочење поново буде позван и бивши командант НАТО Весли Кларк, судије још разматрају. (Бета, 28.2.2006.). О истој теми пише и београдска „Политика" од 8. марта 2006. (3 дана пред Милошевићеву смрт) под насловом „Милошевићево писмо Клинтону" и под- насловом „Шта је речено на вечери у Јелисејској палати у децембру 1995. године": Тужилаштво Хашког трибунала данас мора да се изјасни о захтеву Стивена Кеја да трибунал изда обавезујући налог који би бившег америчког председ- ника Била Клинтона присилио да сведочи о питањима од „кључног значаја” за одбрану оптуженог Слободана Милошевића. Америчка администрација противи се захтеву одбране за Клинтоново сведочење, али је, како сазна- је „Политика”, Стивен Кеј као Милошевићев додељени бранилац ипак имао прилику да се сретне са тројицом радника америчке администрације који су му рекли да Клинтоново сведочење не би ишло у прилог Милошевићу. „Политика” је дошла у посед писма у којем

бивши председник СРЈ позива бившег председника САД да се појави пред Хашким трибуналом како би објаснио, поред осталог, под којим је околностима донета „одлука о агресији” против СРЈ. Милошевић у писму оптужује Клинтона за „манипулације” америчког дипломате Вилијема Вокера у вези са случајем „Рачак”, злочине НАТО-а у Југославији коришћење недозвољеног оружја током бомбардовања (касетне бомбе, ракете са осиромашеним уранијумом, итд.). Тражи од њега да објасни улогу своје администрације у „планирању и организовању режираних масакра, попут оног на пијаци „Маркале” у Сарајеву”. Милошевић у писму каже да очекује да Клинтон одговори и на питања о умешаности његове администрације у наоружавање и обуку терористичке организације ОВК, о његовим директним везама са албанским сепаратистима и албанским лобијем, о сарадњи америчке администрације са албанском наркомафијом, као и да објасни на који начин је њего- ва сарадња са терористичким организацијама и нарко- мафијом служила да се утврде и заштите амерички национални интереси. „Многа питања ће остати нерешена или недовољно решена у колико на њих не обезбедите одговоре. А та питања су на пример: Крај НАТО агресије на СРЈ и умешаност ваше администрације у кршење Резолуције 1244 Савета безбедности. Милошевић је оптужио Клинтонову администрацију и за илегални трансфер средстава бившој Југославији, као и за допринос ширењу глобалне терористичке мреже на Балкану и сарадњу са овом мрежом. На рачун Клинтонове администарције Милошевић ставља и то што је омогућила разним исламским државама и организацијама (укључујући и Агенцију за помоћ трећем свету и Ал каиду) да нуде помоћ у облику оружја и људства режиму у Сарајеву и албанским терористима на Косову и Метохији да се успостави светска радикална исламска мрежа на Балкану, упркос ембаргу који је увео СБ УН. Познаваоци хашких прилика тврде да Клинтон не жели да сведочи и да се зато крије иза своје државе, а наруку му иде и чињеница да не постоји рок у којем Хашки трибунал треба да одлучи да ли ће га обавезати да сведочи. Милошевићу је стало до Клинтона као сведока, не само зато што би то привук- ло огромну пажњу јавности, већ и зато што се страте- гија његове одбране заснива на томе да је у америчким очима постао ратни злочинац тек кад су Американци променили своју политику и одлучили се за рат. По Милошевићу, док је америчка политика била да склопе мир, Милошевића су представљали као „чове- ка који би био успешан политичар у свакој западној земљи” (Подвукла - Искра), како је Клинтонов први државни секретар Ворен Кристофер Милошевића описао у својим сећањима. Током дејтонских преговора Милошевић је заиста добијао похвале од америчке стране као

Iskra 1. april 2006.

U rešavanju sudbonosnih pitanja SCG u 2006.

SRPSKA VLADA NE TREBA DA TRAŽI NITI OČEKUJE SIMPATIJE EU ILI SAD Piše: Vilijem Montgomeri. bvši ambasador SAD u SCG Sjedinjene Države i Evropska unija su ujedinjene u ideji da se tokom ove godine ostvari ambiciozan set ciljeva koji se odnose na Srbiju i Crnu Goru. Prvi je cilj da se reši budući status Kosova garantovanjem uslovne nezavisnosti. Drugi je da Srbija i Crna Gora ostanu zajedno kao ujedinjena država. Treći je da Ratko Mladić i Radovan Karadžić budu u Hagu. Staviše, SAD i EU se nadaju da će ostvariti sve ciljeve, a da će Srbija u isto vreme nastaviti da napreduje u svojoj demokratskoj i ekonomskoj tranziciji, uključujući i pomirenje sa svim susedima. To je nemogući zadatak. Čak i površna analiza otkriva realnost da je svaki od tri cilja složen, kontro- verzan i kao stvoren da pokrene najgore nacionalističke tendencije. Uspešna realizacija jednog od njih bila bi izvanredno ostvarenje i mogla bi se jedino dostići kom- binacijom šargarepa, i umesnog pritiska i podstreka, primenjenih na dobro koordiniran način. Pozabaviti se istovremeno svim trima ciljevima nije samo teško ost- varljivo već je i kontraproduktivno. Koraci preduzeti radi ostvarivanja bilo kojeg od ciljeva otežavaju rešavanje ostalih. Nedavna odluka Saveta ministara EU da sus- penduje pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSA) početkom aprila, ukoliko se Ratko Mladić ne nađe u Hagu, otkriva pukotine u ovoj velikoj strategiji. Pre svega, kad je reč o svim teškim pregovorima koje Srbija mora da preduzme, postoji u svim slučajevima potpuno ista nebulozna nagrada: potenci- jalno članstvo u Evropskoj uniji, u nekoj budućnosti, nepoznatog i nespecifikovanog datuma. Sve što se

најконструктивнији политичар ca Балкана. Владо Надаждин, бивши шеф кабинета Милана Милутиновића, сећа се да је Клинтон за Милошевића у Паризу у децембру 1995. рекао да је потпуно ослобођен од национализма, за разлику од Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана. „Посебно је похвалио његов говор одржан у Јелисејској палати 14. децембра 1995. године, када је потписан споразум о Босни и Херцеговини. Рекао је да је Милошевићев говор визионарски, на траси неких америчких интереса одржавања мира на Балкану. Милошевић и Клинтон су се три пута срели у Јелисејској палати”, каже Надаждин. „Политика", 8.3.2006. <www.politika.co.yu>

Iskra 1. april 2006.

zna jeste da to neće biti ništa pre nego što bi se dogodi- lo pod najboljim okolnostima. Da je datum određen za godinu ili dve, na primer, to bi moglo da obezbedi pod- sticaje neophodne da se ohrabre srpski političari da preduzmu teške korake. Ali, kako stvari stoje, jedino što sadašnja srpska vlada zna zasigurno jeste da će otići s vlasti znatno pre nego što Srbija dobije bilo koju nagradu. Tako će vlada primiti glavne udarce javnih reperkusija zbog srpskih neuspeha u ovoj godini, a ništa neće dobiti zauzvrat kao kontratezu. Staviše, takav podsticaj mogao bi se uporediti sa pištoljem u kojem je samo jedan metak. Šta ćete uraditi kad ga ispalite? Drukčije rečeno, ako Ratko Mladic ne bude isporučen Hagu do kraja marta i pregovori budu suspendovani, koji podsticaji stoje na raspolaganju srp- skim političarima da preduzmu teške odluke povodom Kosova? Koliko puta možete nešto da obećate ili da to uskratite pre nego što izgubi svaku vrednost? Koliko puta i povodom koliko pitanja će birokrate EU izreći istu vrstu pretnji da će suspendovati integraciju, ako Srbija ne preduzme neophodne korake? Ipak, nisam uopšte uveren da bi bilo koji podsticaj mogao na kraju da navede bilo kog srpskog političara da prihvati nezavisnost Kosova. Baš kao što nisam uveren da će srpska vlada biti u stanju da preda Ratka Mladića krajem ovog meseca. Zapadni politički lideri se ponašaju kao da će prave šargarepe biti dovoljne da donesu pozitivne srpske stavove prema tim pitanjima. Nisam uopšte uveren da su u pravu. Realnost je takva da je EU sama sebe gurnula u klopku kad je izrekla takve pretnje. Ako srpska vlada zaista nije u stanju (ili nije voljna) da isporuči Mladića, onda će EU u bilo kom slučaju morati da sprovede svoje pretnje. Kad to jednom bude urađeno, nema lakog povratka nazad. To će ozbiljno dovesti u pitanje izglede za uspeh kad je reč o druga dva cilja. Glavni dobitnici pri takvim akcijama biće bez sumnje snage koje se zalažu za nezavisnost Crne Gore. Koji bi bolji poklon mogle da dobiju upravo u jeku predreferendumske kampanje, nego da se pregovori o SSA sa Evropskom unijom prekinu zbog nedovoljne saradnje Srbije povodom ratnih zločinaca? Tema kampanje bi mogla da bude: “Ne želimo da nas Srbija zadržava”. Prema svim ocenama, rezultat referenduma biće veoma tesan i ako uspe, onda će to verovatno biti upravo zbog tog koraka koji je preduzela EU. To je razljutilo pojedince poput premijera Koštunice da javno iznese svoju želju da Srbija i Crna Gora ostanu zajedno. Dugo sam razbijao glavu zašto su EU i Sjedinjene Države usvojile takvu nefunkcionalnu, kontraproduktivnu “strategiju” za Srbiju i Crnu Goru. Mislim da postoje tri osnovna odgovora. Prvi odgovor jeste da je takva “politika” u stvari amalgam tri različita pitanja, a svako od njih je jedin-

Љ. Милисављевић

KOSOVO NESPREMNO ZA NEZAVISNOST

Srpska vlada . stveno i okuplja potpuno različite grupe entuzijasta. Postoji veoma uticajna, iako ne velika grupa pojedinaca za koje je pitanje ratnih ziočina najvažnije pitanje na Balkanu. To su oni pojedinci koji su, na primer, uslovl- javali američku pomoć Srbiji u proteklih šest godina napretkom u rešavanju pitanja ratnih zločina. Oni su ti koji su sprecili Bosnu i Srbiju i Crnu Goru da se pridruže programu Partnerstvo za mir, dok Mladić i Karadžić ne budu u Hagu. (Čak i ako su takve zemlje poput Belorusije članice već deset godina). Postoji druga grupa koja se koncentrisala da ostvari nezavisnost Kosova, što je moguće pre. I konačno, tu su Havijer Solana i mala grupa simpatizera koji su zainteresovani da očuvaju Beogradski sporazum, isposlovan u pregovorima i u koji su investirali mnogo do svog ličnog prestiža. Drukčije rečeno, različite interesne grupe uspele su da nametnu svoja partikularna pitanju kao neposredne političke ciljeve EU i Sjedinjenih Država. Drugo, Sjedinjene Države su odlučne da odu sa Balkana što je pre moguće i identifikovale su hapšenje Mladića i Karadžića i “rešenje” problema Kosova kao preduslov za to. Kao rezultat toga Sjedinjene Države vrše nesvakidašnji pritisak na Evropljane da potvrde taj raspored. Konačno i što je možda još važnije, realnost koju bi srpski političari morali u potpunosti da shvate jeste upozorenje da će krajnji rezultat insistiranja na rešava- nju sva tri pitanja (u stvari guranje upravo nezavisnosti Kosova) biti povećanje nacionalizma i nestabilnosti u Srbiji što niko ne ćuje, a biće i dalje tako. Da para- fraziram čuvenu rečenicu Klerka Gebla upućenu Skarlet O’Hari u filmu “Prohujalo sa vihorom”: “Iskreno, moja draga, ne dajemo ni pet para”. Baš kao što srpski političari zbog sopstvenih razloga potpuno ignorišu otvorena upozorenja EU i Sjedinjenih Država o konačnom ishodu na Kosovu, tako i zapadni lideri ignorišu stalna upozorenja srpske vlade i drugih da akcije koje se preduzimaju jos više povećavaju podršku Srpskoj radikalnoj stranci, i da bi krajnji rezultat mogao biti pad sadašnje vlade i dolazak radikala na vlast. Na Zapadu je na snazi hladna računica da to više nije mnogo važno. Zapadni lideri smatraju da je daleko važnije da se reši pitanje Kosova, Mladića i Karadžića, nego da se koncentrišu na unutrašnju političku situaciju u Srbiji. Osnovni stav jeste da je jedina šteta koju radikali mogu da nanesu to da spreče ekonomsku i političku integraciju u Evropsku uniju. Prošli su dani kad je Srbija bila značajna vojna i politička pretnja svojim susedima. Sada izgleda da je jedino pretnja samoj sebi. Zaista sam uveren da je međunarodna zajednica donela odluku da ako Srbi žele da se izoluju i zaostanu za ostatkom Evrope, onda će sami Srbi biti jedini koji će biti pogođeni. Zato, srpska vlada ne treba da traži simpatije EU ili Sjedinjenih Država u teškim vremenima koja stoje pred njom. Ti dani su okončani pre nekoliko godina. (Podvukla Iskra)

Danas, 4.3.2006. <danas.co.yu>

Kosovo nije ni politički, ni ekonomski spremno za nezavisnost, ocenio je danas u Međunarodnom pres centru Koordinacionog centra SCG za Kosovo i Metohiju, Silvester Hrušč, poslanik Lige poljskih porodica u evropskom parlamentu, posle trodnevne posete južne srpske pokrajine. Silvester je naglasio da to nije samo njegov stav već i mišljenje njegovih kolega u Evropskom parlamentu iz Grčke, Mađarske, Italije i još nekih zemalja. Prema oceni Silvestera, Ijudi koji ne poštuju osnovna Ijudska prava na kojima se temelje isključivo evropske vrednosti ne mogu da uspostave nezavisnu državu u porodici evropskih zemalja. Uslovi u kojima Srbi žive na Kosmetu, bez saobraćajnih veza sa maticom, bez struje i vode po 23 sata dnevno a ponajviše bez slobode kretanja i ugrožene bezbednosti na svom ognjištu i svojim imanjima, ispod su svakog minimuma normalnog življenja i Ijudskog do- stojanstva, naglasio je Silvester. Gospodin Silvester se zgražava nad činjenicom da organizovane kriminalne grupe Albanaca širom Kosmeta nesmetano uništavaju srpsku baštinu razara- jući kulturnoistorijske spomenike i religijske objekte- crkve i groblja. U takvim uslovima, prema proceni Silvestera, nema razumevanja, nema tolerancije, humanosti, pa ni uslova i šansi da bude uspostavljena nezavisnost. Evropski parlament se, prema mišljenu Silvestera, isuviše bavi problemima Ijudskih prava u Africi, Iraku, Iranu, na Tibetu a nema dovoljno informaci- ja i ne raspravlja o strahotama koje se događaju u srcu Evrope - na Kosovu i Metohiji. Otuda je neophodna brza diplomatska akcija Evropskog parlamenta jer ovakvo stanje na Kosmetu vodi totalnoj humanitarnoj katastrofi. Uz obećanje da će se založiti da njegova zapažanja sa Kosova i Metohije dopru do svih relevant- nih faktora i budu jedna od skorašnjih tema na evropskom parlamentu, Silvester poručuje Srbima da budu jaki i jedinstveni te izdrže golgotu kojoj su izloženi, oce- njujući da se politička situacija u Evropi znatno menja u korist Srbije. Srbi, prema navodima Silvestera, imaju mnogo prijatelja u Evropi i svetu, zahvaljujući svojoj korektnosti i toleranciji, o čemu se i sam uverio, prilikom nedavne poste Vojvodini, gde je zastupljena dvojezičnost u ško- Istvu, državnoj upravi i brojnim ustanovama. U prilog tome Silvester naglašava i svoje zapažanje sa Kosova i Metohije, da Srbi i na ovim područjima, sada i u ovakvoj situaciju, uprkos brojnim nepravdama koje su im učinjene i zala koja su im nanešena, pomažu komšije Albance i leče ih u svojim ustanovama. Najzad, zaključio je Silvester, srpski narod, narod koji ma ovakvu kulturu, tradiciju i toleranciju ima uspešnu budućnost. 3. 3. 2006. <www.kc.gov.yu>

Međunarodni pres centar Kosovska Mitrovica

Iskra 1. april 2006.

Emil Vlajki:

ZNAJU Ll NOJEVI LAJATI (2) «Kada mali broj specijalista sazna za neku bolest, tu je još moguće nesto uraditi. Kada svi za nju saznaju, onda više ništa nije moguće uraditi». (S. Sontag) 2002. godine, Emil Vlajki je dao intervju frank- furtskim ‘Vestima’ koji je objavljen pod naslovom ‘Kalvarija Srba tek predstoji’ gdje je precizno opisao buduće komadanje Srbije koje će se dešavati četiri godine kasnije, dakle, u današnje doba. NITKO SE NA TAJ ČLANAK NIJE N1 OSVRNUO, pa ni Vlajkijev neka- dašnji fakultetski kolega V.Š., predsjednik R. stranke, kao ni njegov zamjenik T.N., iako im je Emil sve rekao uz lignje na žaru u ‘Kapetaniji’ (Zemun). Rezultat je bio smi- jeh, u stilu : ‘Opet taj Vlajki nešto bulazni’. Doduše, taj blentavi Vlajki se sjeća i izjave V.Š. koji je za vrijeme NATO agresije čvrsto obećao da ako se Milošević spo- razumije sa neprijateljem, da će izići iz vlade. S.M. je zaključio sramni Kumanovski sporazum (juni 1999.), ali V.Š. iz vlade nije izišao! AH, ti nojevi. Ponekad se i oglase, pa onda ponovo glavu u pijesak. Vlajki ima utisak, da se nešto slično događa i danas. T.N. je, rekli smo, prije tjedan dana dao «revolu- cionarnu izjavu» kako bi trebalo da se proglasi okupacija Kosmeta, NAKON što ta srpska provincija dobije nezavisnost, dakle kada sve bude gotovo! Vlajki, kao priglupa osoba je dječački reagirao rekavši: ‘Pa Kosovo je već okupirano’ (‘Car je gol’). Treba to SADA reći, kroz parlament ozakoniti, i u funkciji toga djelovati. Jer na osnovu Kumanovskog sporazu- ma, a potvrđeno rezolucijom UN, SRBIJA IMA PRAVO NA VOJNU I ADMINISTRATIVNU PRISUTNOST NA KOSMETU (eto, makar to)! Treba, potpuno legitimno, izazvati međunarodnu krizu, otići na Kosmet i kazati: KAD Ml BUDEMO TAMO, TEK ONDA ĆEMO PREGOVARATI! Ajde što to Tadić, kao predsjednik, nije rekao; upravo je igrao vaterpolo. Ali, ‘revolucionarni’ Toma N., zašto li se ušutio. Jedino se revija ‘NIN' nakon Vlajkija, sramežljivo usudila kazati: ‘Možda je Kosovo ipak okupirano’! I kao za inat, nakon britanskog diplomate, javio se vođa pregovaračkog tima američke ‘međunarodne zajednice’, Ahtisari i ponovio izjavu britanskog diplomate: ŠTO SE NAS TIČE, KOSOVO JE VEĆ NEZAVIS- N0! Treba jedino «pregovarati» o položaju (ono malo) Srba što je ostalo unutar NEZAVISNOG KOSOVA! Iza toga, slijedila je prljavo-otrcano-smiješna retorika Ahtisarija koji je kao ponizna američka papiga izjavio: AKO SRBI NE PRIHVATE NEZAVISNOST KOSOVA, NEĆE UĆI Nl U NATO, Nl U EUROPU! Kako im više ne dosade ove neprekidne ucjene, koje su, pored svega lažne!, jer NECE Nl AMERIKA Nl NATO ODLUČIVATI O ULASKU SRBIJE U EUROPU. Na izjavu Ahtisarija, oglasilo se nekoliko srpskih

Iskra 1. april 2006.

nojeva-pametnjakovića: ‘Nije Ahtisari taj koji odlučuje o nezavisnosti Kosmeta, već Vijeće Bezbjednosti UN! Danas ni mala djeca ne bi tako nešto mogla izjaviti; i ona znaju da su Ujedinjene Nacije američke! A oni koji se nadaju da će Rusija ili Kina staviti veto na takvu odluku, malo sutra!; neće se ni pojaviti na odlučujućem sas- tanku, ili će biti «neutralni». Vjerujte ovom što vam Vlajki govori! On nešto zna iz (povijesti) međunarodnih odnosa. Sve u svemu, ako Srbi sada dadnu Kosmet, ništa više na svijetu neće zaustaviti daljnji raspad Srbije. Kosmet će biti tek početak konačne srpske kalvarije! Možda će se neki nojevi i oglasiti na moj napis i zajedljivo me upitati: ‘Pa što Vi, profesore, predlažete? Ovo je moja konačna riječ, apel, jer ništa drugo nisam u stanju uraditi. Apeliram na Tadića, Koštunicu, Nikolića, Boga, Đavla i koga god još hoćete: 1. Neka srpski i/ili SiCG parlament proglasi okupaciju Kosmeta. 2. Neka izjavi da, shodno Kumanovskom sporazumu i rezoluciji UN, Srbija ima apsolutno i legitimno pravo da bude prisutna na Kosmetu. 3. Neka izjavi da nikakvih pregovora neće biti, dok Srbija to svoje pravo ne ostvari. 4. Neka mobilizira vojne i policijske snage, da u slučaju neprihvaćanja ovog legitimnog zahtjeva, silom to svoje pravo ostvari. 5. Neka izazove međunarodnu krizu i time pola- rizira svoje prave prijatelje i neprijatelje, i neka napokon pokaže svoj istinski patriotski identitet i dignitet. Svako drugo riješenje, koje hoće da izbjegne ovaj postupak, je lažno, kukavičko, nepatriotsko, nojevsko, prazna priča. Rekao sam.

Emil Vlajki

Dodatak: Intervju sa Vlajki Emilom (Beograd, juli 2002)

Srbima golgota tek predstoji Tvorci tzv. novog svetskog totalitarnog poretka, pre svega Sjedinjene Američke Države, još nisu završili posao na Balkanu. Da bi se ometao dalji integracioni proces Evropske unije, SAD nameravaju da nastave sa rastakanjem teritorija bivše Jugoslavije - države koja se u krvi raspala pre 10 godina, a čije je rušenje planski iza- zvano spolja, pre svega od SAD uz asistenciju Austrije, Nemačke i Vatikana. Sada je na redu dezintegracija Srbije, tako da kalvarija (golgota) srpskog naroda tek počinje, ocenio je u razgovoru za “Vesti” prof. dr Emil Vlajki iz Pariza.

Znaju li n o j e v i . . . - Ja bih voleo da nisam u pravu i da se moje procene ne obistine, ali niz činjenica, na žalost, idu u prilog ovom stavu. Naime, nakon propasti Sovjetskog Saveza i socijalističkog bloka u Evropi, SAD su ostale jedina svetska velesila, a najveći konkurent je ujedinjena Evropa. SAD smatraju da se ne sme nikom dozvoliti, pa ni Evropskoj uniji, da Americi preotme vođstvo u domi- naciji nad svetom. O tome govore i pentagonski doku- ment iz 1992. godine, kao i Bžežinski, glavni geostrateg SAD. On u svojoj knjizi “Velika šahovnica”, izdatoj 1996. godine, kaže da se države u Evropi smatraju vazalima SAD i treba da služe interesima SAD. Glavni cilj Amerike je ovladavanje teritorije koju Bžežinski naziva Evroazijom. On kaže: “Ko vlada Evroazijom, taj vlada svetom”, i sve vreme u knjizi poredi SAD sa Rimskim carstvom. Pored toga smatra, i ne samo on, da su SAD novi Jerusalim, da treba da postanu centar sveta odakle će se širiti istina - veli naš sagovornik. Povratak islama Da bi sprečila istinsko ujedinjenje Evrope po De Golovoj zamisli, od Atlantika do Urala, Amerika prvo izaziva seriju balkanskih ratova i tako ranjava Evropu i njeno ujedinjenje, a istovremeno preko NATO kontroliše dobar deo evropskih integracionih procesa. Drugo što čini je stvaranje niza muslimanskih entiteta na Balkanu čime praktično vraćaju islam u Evropu, protiv čega se Evropa borila 13 vekova. Treća stvar je obnavljanje hladnog rata protiv Rusije. Sve to, po oceni dr Vlajkija, spada u američku strategiju za sprečavanje istinskog ujedinjenja Evrope, zbog čega će se i produžiti razbijanje sadašnje Jugoslavije i Srbije. - Oni će nastaviti sa Vojvodinom, Raškom, odnosno Sandžakom i južnim delom centralne Srbije: u Bujanovcu, Medveđi i Preševu. Ja mislim da u Vojvodini i Sandžaku samo čekaju mig velikog američkog brata sa akcijama, sličnim onima u Bosni. Da se počne sa optuživanjem kako su Srbi genocidan narod, da pljačkaju, da siluju muslimanske žene u Sandžaku, odnosno mađarske u Vojvodini. To nije problem iscenirati i propagirati pošto SAD kontrolišu više od 90 posto svet- skih medija direktno ili indirektno. Takođe, iz najnovije istorije nije nepoznato kad god je neko tražio autonomiju na ovim našim prostorima, to se završavalo ratom - opominje dr Vlajki. Osim toga, podseća on, još pre dve godine je u američkom Senatu izglasana Rezolucija koja govori o navodnom genocidnom nastupu Srba prema vojvođanskim Mađarima, da oni moraju napuštati svoja ognjišta u Vojvodini zbog srpske represije, isto kao što su to morali i Albanci na Kosovu, te da se Srbi po svaku cenu moraju sprečiti u tom etnocidnom pohodu, pa se preporučuje predsedniku SAD da sve učini kako bi se sprečio dalji genocid koji vrše Srbi nad ostalim narodima. - Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je 1999. godine na redovnoj godišnjoj konferenciji ministara ino- stranih poslova islamskih zemalja sveta, uz Hrvatsku i Sloveniju, u svojstvu gosta bio prisutan i Sandžak koji je pozvan kao nezavisna država. što se Vojvodine tiče, mislim da će doći do njene potpune dezintegracije. Hrvati imaju aspiracije prema jednom delu, Mađari ka

drugom, pa bi se ti krajevi mogli pripojiti pomenutim državama, a s druge strane ovim autonomašima je samo stalo da budu predsednici ne znam čega - opominje naš sagovornik. Velika Albanija Na jugu centralnog dela Srbije, ukazuje on, već postoji paralelni albanski sistem vlasti koji, po američkom nalogu, toleriše aktuelni režim Srbije. Tamo se već vijori i državna zastava Albanije, kao i na Kosovu i u delovima Crne Gore i Makedonije. - Kada je o Kosovu reč, tu više nema Srba, Crnogoraca, Jevreja, Hrvata. Sve su ih isterali, ali sada ima Nemaca, Engleza, Amerikanaca, itd. I multietnicitet je, da zlobno primetim, zaista osiguran - kaže dr Emil Vlajki. - Kosovo će po nalogu iz Amerike dobiti samostalnost nakon razdvajanja Srbije i Crne Gore. Po Rezoluciji UN 1244 ova pokrajina je u sastavu SRJ, te kad nje više ne bude u SAD će se protumačiti da je Kosovo automatski nezavisno. A i zahtevi za nezavis- nošcu ove pokrajine ucestalo se pojavljuju u američkoj administraciji. Po oceni našeg sagovornika, faktički već postoji velika Albanija, iako ne zvanično, i pitanje je vremena kada će se balkanske teritorije koje naseljavaju Albanci politički i državno ujediniti sa Albanijom. Ta mogućnost, po proceni dr Vlajkija, ukazaće se već nakon tri godine UNMIK uprave na Kosovu i Metohiji, kao i tro- godišnjeg prelaznog perioda unije Srbije i Crne Gore, posle čega će se one razdvojiti. Profesor Vlajki smatra da ni buduća Ustavna povelja o redefinisanim odnosima Srbije i Crne Gore neće sačuvati zajedničku državu ove dve republike. - To je jedna veštačka tvorevina koja ne funkcioniše i nema ničeg zajedničkog, te je samo u pitanju odlaganje onoga što, po meni, tek očekuje SRJ i posebno Srbiju. Praktično Jugoslavije više nema, a ova tzv. unija Srbije i Crne Gore za one koji upravljaju novim svetskim poretkom samo je dobijanje vremena dok ne odluče kako nastaviti dalje razbijanje Srbije, i dok ne završe sa svojom serijom malih ratova u Avganistanu, Iraku ili Somaliji. Tako da se trenutno čini kao da Evropska unija želi da se proces dezintegracije Srbije i SRJ zaustavi, ali ja mislim da time i dalje diriguju Amerikanci, jer su patološko megalomanski raspoloženi, i jednaki su fanatici kao i islamski fundamentalisti. Nikakve razlike među njima nema. Osim toga SAD su nedavno dobile pravo od UN da mogu samostalno napasti bilo koju zemlju u svetu ukoliko procene da otud preti terorizam - ukazuje dr Vlajki. Rastakanje Srbije, nastavlja on, trebalo bi da se događa etapno po već viđenom scenariju od pre 10 godina. - Da je Miloševic ostao na vlasti iz Amerike bi bio dirigovan građanski rat u Crnoj Gori i njeno otcepljenje. Ovako, su za izvesno vreme zaustavili Mila Đukanovića, koji je inače njihova marioneta i kojeg drže pod pretnjom Haškog tribunala pošto je bio crnogorski premijer u vreme rata u Hrvatskoj, kao i pod pretnjom zatvora zbog Kraj na strani 16/2

Iskra 1. april 2006.

Emil Vlajki predskazao smrt u Hagu

UBICE SU U BEOGRADU lli: Kako (ne)ubiti Miloševića i zašto «Elem gospodine, počinili su lažnu vest; povrh svega su proturili neistinite iskaze; drugo, izvršili su klevete; šesto i posljednje, overavali su netačna stanja; oni su lažovi i lupeži».

čitavog srpskog naroda, osudom S.M. će se ta demo- nizacija legalizirati. 5.0dugovlačenje suđenja S.M. produžava tenzi- je i mržnje među narodima na bivšem jugoslavenskom prostoru.

(Vilijam Šekspir, Mnogo buke ni oko čega) U Hagu se odvija zombifikacija Slobodana Miloševića, a preko njega i čitavog srpskog naroda. Ova zombifikacija je fizičke, političke, moralne i psihološke prirode. Kada sam prošlog Ijeta razgovarao sa S.M. o njegovom zdravstvenom stanju, rekao mi je slijedeće: «Emile, kada me, maltene svakodnevno, nakljukaju sa lijekovima za sniženje pritiska, protiv stresa i đavo bi ga znao protiv čega još, potpuno sam omamljen i po dva do tri sata se ne mogu ni pridići iz kreveta»! To je taj «humanistički» Tribunal koji na svojoj duši ima smrt već dvojice Srba: Dr Milana Kovačevića i Slavka Dokmanovića. Miloševića, dakle, tamo dozirano truju nastojeći da ne bude ni živ ni mrtav. Ipak, u ovom času nemaju namjeru da ga dokrajče i to iz više razloga: 1. S.M. koji je (u maju 1999.) bio optužen za ratne zločine od onih koji su izvršili agresiju na njegovu zemlju, logički mora biti osuđen kako bi se ta agresija opravdala. 2.0suda S.M. od strane Tribunala omogućit će realizaciju potražnje ratne odštete Hrvatske i BiH, a na štetu Srbije, potražnje čiji je iznos oko 200 milijardi dolara! 2a.Naravno, Srbija neće imati odakle da to plati, pa će morati pristati na sporazum gdje će, na primjer, i formalno odustati od povratka 400 000 protjeranih Srba iz Hrvatske. 2b.Hrvatska i hrvatsko-muslimanska federacija u BiH će time dobiti moralnu i psihološku satisfakciju, pošto će, osudom Miloševića, Srbija postati jedini krivac za balkanske konflikte. 2c.Osuda Miloševića će biti i alibi za konačno ukidanje Republike Srpske u BiH. 3.0suda S.M. ima i svoje «pedagoške aspekte«. Ona je prijetnja svima koji se suprotstavljaju američkoj hegemoniji i brutalnosti, da saznaju «što ih čeka» u slučaju njihovog suprotstavljanja. 4. Pošto je analizom sadržaja od strane autora ovih redaka (vidjeti ‘Otvoreno pismo K. del P.’) jasno pokazano da je optužnica protiv S.M. optužnica protiv

Iskra 1. april 2006.

6. Konačno, pošto je S.M. jedina «velika riba» koju Tribunal drži, produžavanje ovog tragičnog procesa opravdava i apsurdnu egzistenciju Tribunala čiji su troškovi od više stotina milijuna dolara godišnje. S druge strane, ne treba previše dizati viku protiv Tribunala čije je ponašanje logično i predvidljivo. Ova je institucija instrument agresora i svako njeno drugačije ponašanje bilo bi nenormalno. Što bi netko od otvoreno deklariranog neprijatelja i mogao očekivati? Ovim se želi reći da ubijanje na rate Slobodana Miloševića od strane Haga ne bi bilo moguće da nije postojao niz izdajničkih postupaka od strane srpskih političkih struktura prakti- čno podržanih apatijom srpskog naroda. Izdaja je započela od samog okružja Miloševićevog dok je još formalno bio na vlasti. U sep- tembru i oktobru 2000., vojska, policija i politička birokracija su izdali S.M. u vidu (ne baš prikrivenog) državnog udara. «Revolucionarni» šljam koji je nakon toga došao na vlast, bio je sastavljen od američkih plaćenika koji su u prvom trenutku zagarantirali Miloševiću bezbijednost plašeći se eventualnih komp- likacija. Čim su sanirali situaciju, pokazali su pravo lice. Prvo su ga lažno optužili kako bi ga strpali u zatvor, a onda su ga u gangsterskom stilu kidnapirali i predali Hagu bez ikakvog narodnog otpora. Novija europska historija ne poznaje sličan postupak, niti postoji teorijska vjerovatnost da se to igdje ponovi. Hrvati i Muslimani, kakvi god jesu da jesu, imaju, u ovom pogledu, daleko viši stupanj moralnosti od Srba; ne postoji, naime, ni jedan Haški tribunal na svijetu koji bi ih bio prisilio da na ovako besraman način (i na bilo kakav način) predaju, na primjer, njihove predsjednike, Tuđmana i Izetbegovića, ovoj instituciji, i to bez obzira na njihovo djelovanje. U Austriji, kada je Kurt Valdhajm bio optužen za nacističke ratne zločine, narod ga je izabrao za predsjednika. G. W. Buš je, nakon saznanja o njegovim lažima u vezi Iraka, ponovo izabran za predsjednika sa takvom većinom glasova koja se nije vidjela u dotadašnjoj historiji SAD, itd. U svakoj normalnoj zemlji, izvanjske optužbe na račun rukovodioca, bez obzira na njihovu istinitost, bude prkos naroda. Međutim u Srbiji, kada se radi o onima koji su herojski branili svoju zemlju protiv stostruko jačeg neprijatelja, narod sa indolencijom gleda na lažne optužbe protiv njih, te na njihovo izručenje Hagu, toj nelegalnoj, i zločinačkoj instituciji par excellence. Malo po malo, Milošević je sa jasnim iskaziva- njem istine o NATO-ubicama i njihovoj ulozi u uništava- nju Jugoslavije i Srbije, prešao iz optuženika u tužioca, iz pepela u legendu. Postao je simbolom otpora novom

„Znaju li nojevi lajati ” Prenos sa strane 14

Ubice su u B . . . . svjetskom poretku i njegovim zločinačkim metodama. Optužbe protiv njega su bile toliko iskonstruirane, nakaradno lažne, da su napravile ruglo od njegovih sudi- ja-mučitelja. Sve greške koje je načinio dok je bio na vlasti, a one nisu bile malene i zbog njih mu Hag, naravno, ne sudi, istopile su se pred njegovim novim likom koji snažno nagriza savjest onih koji su uništili ovaj dio balkanskog područja. O izjavama tisuća svjedoka iz čitavog svijeta koji su ustali u njegovu obranu, zapadna sredstva informiranja ni riječ da zucnu. Ova šutnja (po tko zna koji put) jasno pokazuje da su sredstva informiranja na Zapadu, naravno na prikriven i suptilan način, krajnje neobjektivna i totalitarna. Da su neraskidivo vezana sa vladajućim zapadnim političkim i ekonomskim strukturama od kojih primaju naređenja kako da defiguri- raju istinu. U tom smislu, staljinistički totalitarizam je bio malo dijete naspram sadašnjem, zapadnom. Tamo je propaganda bila nametnuta, ali nitko nije u nju vjerovao. Ovdje na Zapadu, ne samo da su laži krupnije i ciničnije (sjetimo se samo Temišvara, Račka, iračkih navodnih oružja za masovno uništavanje, itd.), nego i najveći dio populacija na Zapadu zbilja u njih vjeruje. Tako su, u jednom od brojnih ispitivanja javnog mnijenja, francuski daci naveli Miloševića kao jednog od trojice najvećih zločinaca u historiji čovječanstva!!! U ovom času, ni američki plaćenici Haškog tribunala, ni američki plaćenici u Srbiji, ne znaju što će sa Miloševićem. Ovi ovdje ga ne mogu dokrajčiti fizički iz razloga koji su navedeni. Oni, pak u Srbiji bi bili presret- ni da se Miloševiću nešto desi. S jedne strane bi se manje prljavo osjećali (ako uopće imaju ikakvih Ijudskijih osjećanja). S druge strane, nestanak Miloševića bi, po njihovom, anulirao odštetne zahtijeve Hrvatske i BiH. U trenutačnom nedostatku radikalnijih riješenja, zagorčavaju Miloševiću život koliko je god to moguće. Šikaniraju ga proganjajući njegovu porodicu i odbijajući mu financijske prinadležnosti koje mu zakonski pripadaju. Sve u svemu, lažno su ga optužili, zatvorili, kidnapirali, prodali u bijelo roblje a da nikad nisu dobili pare koje su tražili: Po Đinđićevoj izjavi njemačkim novinama, trebalo je da Srbija, po izručenju Miloševića Hagu dobije milijardu i dvjesta milijuna dolara pomoći od «međuna- rodne zajednice»; dobila je šipak. Izvršili su, dakle, sve predradnje da ga usmrte i sada čekaju Haški završni udarac. Možda je to, na neki način i sreća za S.M. koji je ipak i još uvijek na životu, jer da je bio ostao u Srbiji gđe suptilnost postojećim alama i nije baš jača strana, zasigurno bi prošao kao Stambolić, Gavrilović, Đinđić (kada SAD-u više nije trebao), Buha i mnogi drugi. I da završimo: Kada se radi o «zločincu» Slobodanu Miloše- viću, ne smije se zaboraviti da je pravi zločinac SAD-om predviđena «međunarodna zajednica«. Ona je sve zakuhala, direktno vojno intervenirala protiv Srba, vodila i vodi medijsku kampanju demonizacije istih, a sada se «pravi Englez«, od žrtava pravi zločince, a svoje zločine proglašava «humanističkim». Ali kao što to sada Miloše-vić jasno demonstrira, nijednoj laži nije do zore. Emil Vlajki

šverca koji su mu prethodno dozvolili - smatra naš sagovornik. Nacionalni interes Upitan kad i gde bi se, po njegovoj proceni, mogao zaustaviti raspad Srbije, profesor Vlajki kaže: “Ko će to znati. Sve to može potrajati još10 godina. Moguće je i da ovih 100.000 Albanaca u Beogradu jednog dana proglase autonomiju. Kad dođe do rastakanja teritorije zavlada neko ludilo, nešto iracionalno, svi počinju bivati separatisti, nastaje rat svih protiv svih”. Zato bi, poručuje naš sagovornik, prevashodno trebalo da se misli o integritetu Srbije, da to bude u prvom planu svakoj ekipi koja je na vlasti: - Raspad koji se već 10 godina događa na Balkanu traži u Srbiji snagu jedne politicke partije koja će imati jasnu dugoročnu viziju predvidljive budućnosti i koja će voditi računa o državnom i nacionalnom intere- su. Potreban je vođa koji će očuvati srpski narod i teri- toriju, koji će umeti da se postavi prema silama koje vladaju svetom, kao i prema satelitima koji sprovode naloge tih sila. Takvog vođu ovo područje nema. Nema ni političkog programa ni političke snage za taj program i to je još jedan od razloga daljih dezintegracija Srbije - opominje prof. dr Emil Vlajki. Ekonomski interesi SAD - Pored želje za svetskom moći i dominacijom nad celim svetom, interes SAD u Evroaziji je i ekonomski. Oni u ovom času, kao jedina velesila, znaju da će se u dogledno vreme pojaviti i nove sile: Kina, Rusija i Indija, te nastoje da ušićare što više, osiguraju najvažnije geostrateške tačke i velike resurse nafte iz bivših sovjet- skih republika stave pod svoju kontrolu. Zbog toga je takođe izvršena okupacija Makedonije i Kosova. Da se osigura američki naftovod kojim bi tekla nafta iz Crnog mora preko Bugarske, Makedonije, Kosova i Albanije do luke Flora. Naftovod bi donosio milijarde dolara profita godišnje, a u taj poduhvat SAD su već uložile tri milijarde - pojašnjava prof. dr Vlajki. Nadam se da grešim - U naučnim krugovima postoji teorija koja kaže da će Amerika sada ostaviti Srbiju na miru, pošto je na vlast postavila ekipu koja će služiti njenim interesima, te da je ona sad zadovoljna i da se kalvarija Srbije i srpskog naroda neće nastaviti. Mislim da postoje određene šanse da i ta teorija bude tačna, mada moj stav i činjenice o kojima sam govorio idu u pravcu daljeg rastakanja - kaže prof. dr Emil Vlajki, napominjući da bi on veoma voleo da nije u pravu i da ne dođe do razbijanja Srbije. Voditelj: R. Lončar

Emil Vlajki Kraj

(E. Vlajki je objavio ovaj tekst, 23. 4. 2005. a Iskra ga je štampala u broju od 1.6.2005.)

Iskra 1. april 2006.

Планирање Велике Албаније

УНИЈА АЛБАНСКИХ ДРЖАВА ДО 2010 Стратегија и циљеви великоалбанских сепаратиста су дефинисани још 1878. године, када је одржана Прва призренска лига. Тада је одлучено да се ради на стварању великоалбанске државе од делова територија више балканских држава. Кљуни нови документи који су дефинисали и „оправдали” концепт стварања „велике Албаније” су: „Меморандум” Форума албанских интелектуалаца Косова од 26. октобра 1996. године и „Платформа за решење албанског националног питања” Албанске академије наука из Тиране, која је написана у лето 1998. године, и као и „Меморандум” преведена на енглески језик и послата у цео свет. Једини циљ Албанаца по „Меморандуму” је њихово уједињење у једну јединствену самосталну албанску државу. И албанска Академија наука у својој „Платформи” полази од тога да су Албанци практично подељени у пет држава и сматра да је једини пут за решење албанског питања уједињење у једну државу. Ова „Платформа” албанске Академије наука је запра- во прецизно дефинисана великоалбанска стратегија која је јасно одредила правце деловања, циљеве и развој догађаја на овом делу Балкана. Борба за стварање „Велике Албаније”, по концепту Албанске академије наука, ће се водити на следећи начин: 1. Косово са Прешевом, Бујановцем и Медвеђом у првој фази треба да постане република (држава), а Албанци треба да пруже гаранцију да ће та република подједнако бити отворена према Србији као и према Албанији, чиме ће постати фактор мира у југо- источној Европи. Дакле, најмање што се може прих- ватити у садашњим околностима је да Косово постане конститутивни елемент (држава) у СЦГ; Своје за своје Америка уз помоћ Велике Британије и уз ћутање и помирљив тон Немачке, Француске и Италије намеће, по сваку цену, своје решење о статусу Косова и Метохије (КиМ). Плафон америчког цинизма је у томе што се, у таквој ситуацији Београду нуди да преузме одговорност за активно и конструктивно учешће у преговорима о статусу КиМ и за њихов исход који су они већ унапред предвидели какав ће бити. Американци уз то мудро ћуте да би независно КиМ нанело озбиљну штету улози Србије на Балкану. Имајући све то у виду; не долазе у обзир никакве приче о компензацијама на чијој другој страни су: улазак у ЕУ или евроатлантске интеграције, чак ни о размени територија јер се на крају све своди на трго- вину „своје за своје”. 2. Проблем Албанаца у Македонији, који чине 35 одсто становниства треба решити на један од два начина: или да се Македонија конституише као двона- ционална држава (статус конститутивног народа за Албанце) по узору на Аустроугарску, или тако што ће се у Републици Македонији формирати посебна албанска аутономна покрајина;

тако што онај део компактне албанске етничке тери- торије, коју чине Плав, Гусиње, Рожаје, а то је „северозападно Косово”, треба да постане самостал- на аутономна покрајина, са Улцињем као главним градом. Албанци у Црној Гори чине само 8 одсто становниства, али наводно не уживају национална грађанска права. Због тога су, каже се, православни Албанци из Црне Горе потпуно асимиловани, док су успешан отпор прузили једино католички и муслимански Албанци, само захваљујући томе што имају ком- пактну територију. 4. У Грчкој наводно Албанаца има знатно више него што се то признаје, па у циљу задовољавања и њихових права, треба дозволити да у основним школама албанска деца уче писање и читање на албанском језику, а у средње школе морају се увести предмети као што су историја Албаније, историја албанске књижевности на албанском језику и други њима слични. Наравно, уз све то да се Албанцима који су протерани 1945. године, тј. њиховим потомцима омогући повратак. Границе „Велике Албаније” биле би: Ниш на северу и Епир на југу. Ова „Платформа” је заправо дефинисала циљеве у првој, прелазној фази, када треба створити нове албанске државе и аутономије на Космету, у Црној Гори, Македонији и Грчкој, стећи пре- власт и хомогенизовати територије на којима Албанци живе. У другој, коначној фази те државе треба спојити са матицом Албанијом. У свеалбанској политичкој стратегији у оквиру фазе „Велике Албаније” и феде- рализације „албанског простора” кључ је независност Космета. Стварањем те друге шиптарске државе добило би се језгро које би себи привукло остале „албанске окупиране територије”. Охрабрени подршком дела међународне заједнице и отвореном помоћи САД и Нато политички и војни (терористички) лидери великоалбанског сепа- ратистичког покрета, чије су централе у Приштини и Тирани, су током 2004. године усагласили стратегију и усвојили планове активности за реализацију дефи- нисаних циљева на „албанским етничким територија- ма”. Одређене су, организоване и делимично распоређене војне (терористичке) снаге на подручјима која су на удару великоалбанских претензија. Поред политичко-дипломатске акције великоалбански покрет је, дакле, припремио планове и снаге за војно деловање, које треба да појача политичку акцију ако то буде потребно, и да упути поруку међународној заједници да Шиптари увек могу да прибегну и војним методама решавања кризе и остварења својих циље- ва. Шиптарски политичари и паравојне формације окупљене око терористичке организације „Албанска национална армија”, заједно са њеним политичким крилом „Националним комитетом за ослобођење окупираних територија” дефинисали су 2004. године стратешке интересе Шиптара на Балкану. Њихов циљ је независно Косово (потпуно одвајање од Србије), федерализација Македоније (северозападни део би припао Шиптарима) и уједињење Албанаца кроз про-

3. Албанско питање у Црној Гори решиће се

Iskra 1. april 2006.

Унија ... цесе албанске балканске федерализације (федераци- ја, односно унија албанских држава), што је концепт „велике Албаније”. Тај процес треба да се одвија у више фаза. Планирано је да се „независно Косово” створи у периоду 2005-2006. година; федерализација Македоније да се оконча до 2007. године, а да се успостављање албанске уније обави по принципу стварања Европске уније, до 2010. године. У саставу те планиране нове државе на Балкану били би; Косово и Метохија, југ централне Србије, југ Црне Горе, северозападни део Македоније, северозападни део Грчке и западни део Бугарске. Политичко крило терористичке „Албанске националне армије”, „Фронт за национално уједињење Албанаца” (ФНУА) је крајем октобра 2005. године у извештају „Департмана за дипломатију” упозорило да „територија Косова поред актуелне територије која је под протекторатом ОУН обухвата и друге територије које су колонизовали Срби и други народи, а то су: источно Косово, које обухвата Прешево, Бујановац, Медвеђу и Топлицу и вардарска долина у Маке- донији”. Даље се каже да су „све те набројане тери- торије биле, јесу и увек ће бити албанске, да су све те територије одвајкада националне територије Албанаца и представљају покрајину Републике Албаније која се назива Косово”. Траже Топлицу Ахтисари је амерички емисар. САД отворено говоре да њихов став о статусу Косова и Метохије подржава и специјални изасланик генералног секре- тара УН Марти Ахтисари. Поставља се питање, а ко би смео у то и да посумња у Контакт - групи осим Русије. Таква стратегија озваничена је средином јану- ара 2006. године у „Платформи о специјалном статусу Прешевске долине” коју су усвојили шиптарски одбор- ници скупштина Прешева, Медвеђе и Бујановца. Платформом се тражи решавање „нерешеног поли- тичког статуса албанског становништва” тако што би Шиптари на том подручју добили посебан статус у оквиру Србије („посебан конституционално - тери- торијални регион”), што би била извршена „тотална демилитаризација Прешевске долине”, а питање јавне безбедности било у искључивој надлежности „мултиетничке” полиције. За остваривање тих циљева тражи се формирање заједничког представничког тела-Националног већа, повратак расељеног становништва, уз накнаду штете на њиховим има- њима. Подразумевају се „специјалне везе” Прешевске долине са Косовом. Речју, шиптарски одборници траже да то подручје буде заправо покрајина са статусом републике, што је Космет био у једном периоду. Кључни захтев, међутим, је став да се „одборници обавезују да ће се у случају непоштовања начела Контакт - групе у вези са статусом Косова и евентуал- них промена његових граница, ангажовати за уједи- њење Прешевске долине са Косовом”. План великоалбанских сепаратиста је да се издејствује промена статуса југа централне Србије, а да се током прелазног периода ка коначној независ- ности Космета створе услови за припајање тој плани- раној новој шиптарској држави. Шиптарске политичке вође су веома задовољне садашњим стањем на југу централне Србије јер су ставили под контролу инсти-

туције локалне власти, имају економску и финансијску премоћ, несметано делују на плану стварања услова за специјални статус и отцепљења тог дела територи- је Србије и његовом припајању Космету, а потпуно су скривајуци се иза мањинских права и грађанских и верских слобода, везали руке државним органима да се таквим активностима супротставе. Паралелно са политичким и медијским активностима на плану промене статуса тзв. Прешев- ске долине великоалбански сепаратистички покрет делује и на војном, тачније терористичком плану. За случај да буде потребан додатни притисак на Србију ради независности Космета направљен је план војне акције на југу централне Србије и одређене снаге за ту операцију. Могући нови сукоби на просторима „албан- ских окупираних територија” предвиђени су у Македо- нији и на југу централне Србије и они би по плановима шиптарских сепаратистичких политичких и војних лидера трајали кратко, док је јачи сукоб, који би тра- јао осам до дванаест месеци, предвиђен на североза- паду Грчке. Великоалбански штаб за руковођење могућим војним (терористичким) акцијама на југу цен- тралне Србије налази се у Гњилану, у команди Косов- ског заштитног корпуса. Ратним планом шиптарских сепаратиста за југ централне Србије предвиђено је извођење јачих акција и ширење сукоба са главним циљем да се пресече Коридор 10 и стави под контролу шиптарских формација. План за југ центрапне Србије Пресецање Коридора 10 је од посебне важности за шиптарске стратеге да би могли да пред- ставе своје циљеве и анимирају међународну зајед- ницу по питању дефинисања новог статуса за Шиптаре у три општине на југу централне Србије. Саставни део тог ратног плана, који ће бити реализован ако буде потребан додатни притисак на Србију, је да преко сво- јих лобиста на западу појачавају притисак на Србију да се демилитаризује тај део њене територије. Шиптар- ски стратези процењују да би у случају да пресеку Коридор 10 међународна заједница дала зелено свет- ло Србији да деблокира тај изузетно значајан међународни путни правац, али да би одредила број војника и полицајаца за ту акцију коју би строго кон- тролисали посматрачи. У том случају, сматрају шиптарски стратези, њихове снаге би однеле победу и поразиле „српске снаге”. Ту „победу” би остварили због „премоћи у људству, савременој техници и оружју”, те захваљујући подршци одређених обавештајних и безбедносних структура са запада. Основни циљ шиптарских стратега у том ратном плану за југ централне Србије је да што дуже држе под блокадом Коридор 10, да не дозволе нашим снагама да га деблокирају, па да кон- тролу над Коридором, уз јаку медијску кампању, предају међународним снагама, које би после неуспеха снага безбедности Србије, са Космета прешле на југ централне Србије. Терористи би пред камерама свет- ских телевизија предали Коридор 10 под условом да се наше снаге потпуно повуку са југа централне Србије и да се општине Прешево, Медвеђа и Бујановац ставе под протекторат НАТО или ЕУ. Поново оружје у руке Шиптарски сепаратисти и терористи за сада на Крај на страни 22/2

Iskra 1. april 2006.

GLOSA UZ JEDNO LUKAVSTVO GLOBALISTIČKOG UMA Razorni nemiri i erupcije rušilačkog gneva mladih imigranata iz pretežno muslimanskih porodica poreklom iz crne Afrike i Magreba, koji su krajem prošle godine danima potresali predgrađa Pariza i još nekih francuskih i evropskih gradova, malo su koga mogli ostaviti ravnodušnim. Ustalasalo se zabrinuto javno mnjenje Zapada, oglasili su se mnogobrojni političari i tzv. društveni delatnici, ali i teoretičari, analitičari, eksperti i, naravno, "eksperti”, tražeći i nudeći dijagnoze i objašnjenja suštine ove osobene pojave koja u mnogo čemu izmiče uobičajenim merilima i stereotipnim misaonim matricama. Već danas se može bez ustezanja oceniti da je “intifada u evropskim predgrađima” pokrenula zanimljivu raspravu najšireg značaja, u kojoj je izneto i iznosi se pregršt zanimljivih i podsticajnih ideja koje bude nadu u mogućnost kvalitetnog zaokreta ka objektivnom i intelektualno odgovornom sagledavanju jednog aspekta savre- menog islamskog izazova, iskušenja pred kojim se nalazi hrišćanska (ili posthrišćanska, kako kažu neki) Evropa, ali i sam islam, odnosno evropski muslimani. Udar nađe iskru u kamenu! Šteta je, samo, što se po ko zna koji put potvrđuje da je kritičkoj svesti i savesti potrebno da odavno zapaženi konfliktni procesi dosegnu stepen dramatične eskalacije, kako bi se prenule i ozbiljno suočile s njihovim već ispoljenim teškim posledicama. Islamsko-hrišćanski obračun neminovan je u Evropi ma koliko evropski političari nojevski zavlačili glave u pesak. "Islamski fundamentalizam ima tačno razrađenu strategiju ekspanzije preko cele Evrope!” (Petar Milatović: Za odbranu naroda, 13. maj 1989. godine). Zatočenici raznih vidova “političke korektnosti”, zarobljenici komotnog oportunizma ili određenih poseb- nih grupnih i ličnih interesa, oni koji se smatraju i koje okruženje smatra intelektualcima, po ko zna koji put većinski su pali na ispitu. A trebalo je, recimo, samo pažljivo pročitati još poodavno objavljenu knjigu francuskog islamologa Ala Kepela “Predgrađa islama” i posvetiti dužnu pažnju njenoj vidovitoj poruci i pouci... Nisu, međutim, baš svi nespremno dočekali talas bunta u evropskim predgrađima. Nekima je ova spektakularna socijalna erupcija u samom srcu Starog kontinenta pružila priliku da je ilustrativno i argumentaci- jski iskoriste radi pribavljanja dodatne uverljivosti tezama za koje se programski zalažu. U ovakvim nastojanjima, pojedinci među tim modernim kondotijerima jedne jedine spasonosne Istine za čovečanstvo, a takvih “Istina” je, naravno, više, ispoljavaju zavidnu maštovitost i gotovo mađioničarsku veštinu da svaku pojavu protumače na način koji tera vodu na njihovu ideološku vodenicu. Našu pažnju privukao je jedan u svakom pogledu izuzetan primer opisane teleološke metodologije. Reč je o uključivanju u debatu poznatog američkog profesora

Iskra 1. april 2006.

međunarodne političke ekonomije i geopolitičkog mislio- ca globalističke orijentacije Frensisa Fukujame, čije nijedno oglašavanje ne može proći nezapaženo. Kontroverznom proroku “kraja istorije” i nastu- panja “postideološkog doba” s početka devedesetih godina prošlog veka ništa ne smeta da, neposredno po stu- panju u novo stoleće, jednu veoma istorijsku i naglašeno ideologizovanu pojavu protumači u funkciji promovisanja globalističke vizije poželjnog stanja sveta. Oni koji su primetili, a dobrim delom i na sopstvenoj koži osetili, koliko je istorije proizvedeno od trenutka kad je Fukujama obznanio njen kraj i kakve su sve ideologije u međuvremenu harale i pustošile među Ijudima i narodima, ne mogu a da pred novim Fukujaminim interpreta- tivnim poduhvatom ne zavrte sumnjičavo glavom. LUKAVSTVO GLOBALISTIČKOG UMA Ima li razloga za podozrenje? Mislim da ima, i to mnogo, iako osnovne postavke iznete u njegovom ogledu “Evropa je Meka globalnog islama” (prenosi ga 4. janura 2006. list “Corriere della sera” iz evropskog izdanja “Wall Street Journal-a”) počivaju na delom tačnim premisama. Zavodljiva ubedljivost pledoajea takvih intelektualnih asova i uhodanih propovednika “jedne Istine”, u ovom slučaju liberalno-globalističke, i leži, uostalom, u tome što ne operišu neistinama i dezinformacijama, već uspe- vaju da nepobitne činjenice i utemeljene stručne uvide originalnim misaonim manevrima upregnu u kvadrige svoje opšte zamisli. Pokušajmo da razvidimo u čemu se, bar kako meni izgleda, ovom prilikom, ispoljava to lukavstvo globalističkog uma. Pred tragičnošću terorističkih napada u evropskim prestonicama i onespokojavajućim buntom muslimanske omladine iz druge i treće useljeničke generacije u njihovim predgrađima, F. Fukujama sugeriše da je potrebno korenito promeniti naše poimanje prirode pretnje ekstremnog islamizma. Dosad je, naime, prevla- davala sklonost da se on shvati kao izvozni proizvod nastao u dalekim muslimanskim zemljama, kao što su Avganistan, Pakistan ili područje Bliskog istoka, odakle se unosi, ubacuje na evropsko tle. U skladu s takvim viđenjem, rešenje je traženo u odlaženju i delovanju na licu mesta, vojnim, ekonomskim, političko-diplomatskim i drugim sredstvima, kako bi se opasnost sasekla u korenu i eliminisala, a tamošnje države usmerile na put demokratije. Izvozom demokratije, dakle, protiv izvoza islamizma i terorizma. Podsećajući na to da su izvršioci većine terorističkih napada na evropskom tlu bili muslimani nastanjeni /ili školovani na Zapadu/, Fukujama smatra da ima sasvim dovoljno jakih razloga za zaključak de se glavno izvorište islamskog ekstremizma novoga tipa potraži upravo u samoj Evropi. Učinićemo tešku grešku, ako ideologiju savre- menih evropskih islamista i dalje budemo tumačili kao afirmisanje tradicionalnih muslimanskih vrednosti i kul-

Glosa . . . ture, upozorava on i objašnjava da u svetu islama mladi nemaju problema sa svojim kulturnim identitetom, jer se oni njime, bez mogućnosti za neki drugačiji izbor ili stvarnu dilemu, natapaju iz porodične i društvene sre- dine u koju su uronjeni. Mogu biti samo muslimani i ništa drugo, pa i ne dolaze u iskušenje da sami sebi, i drugima, postave pitanje “ko smo, zapravo, mi?”. Sasvim drugačije, predočava Fukujama, stoji stvar s muslimanskom mladeži u zapadnoevropskim zemljama, jer ona je, u uslovima razapetosti između tradicionalne muslimanske (s kojom je izgubila prisnu vezu) i moderne evropske kulture (u koju nije potpuno integrisana), upućena da napravi izbor, što nije nimalo lako i, uz hronične socijalne nedaće i prikraćenosti, pro- dubljuje osećanje iskorenjenosti i neprihvaćenosti. Da bi potkrepio ovu svoju tvrdnju, F. Fukujama se poziva na stavove saopštene u novoj knjizi uglednog francuskog islamologa Olivijea Roa “Globalni musliman”. Zapadni koreni novog islama, od ranije poznatog po samosvojnoj tezi o “porazu fundamentalističkog i nastupanju postfun- damentalističkog islama”. Roa, rekao bih razložno, kon- statuje da je savremeni islamski radikalizam, zapravo, proizvod “deteritorijalizacije” i, sledstveno, “dekulturaci- je” islama. Mladi evropski muslimani, rođeni i odrasli na Zapadu, za razliku od svojih istovernika u muslimanskim svetu, nemaju ni teritorijalni ni kulturni (islamski) zavičaj, tako da prolaze kroz razdiruću krizu identiteta. U stanju takve pometenosti, mladi evropski muslimani dolaze u dodir s pozivom harizmatskih vođa, kao što je, na primer, jedan Osama bin Laden, a koji im nude viziju uni- verzalističkog i čistog islama, oslobođenog tradicionalnih i lokalnih obeležja. Ako prihvate da se uključe u redove “boraca na Alahovom putu”, postaće uvaženi pripadnici globalne islamske zajednice (Umma), bez obzira na to gde žive i ko ih okružuje. Usavršena moderna sredstva komunikacije i informacije, a prvenstveno internet, zah- valjujući čijem premrežavanju planete se praktično uki- daju vremenske i prostorne distance i dimenzije, moćni su kanali neoislamističke propagande i indoktrinacije. Da bi postao “mudžahid” (“revnosnik džihada”) mladi pariski ili londonski musliman ne mora čak ni da ide u džamiju. Dovoljno je da sedi pred ekranom svog računara. Vera je u srcu, a ne u džamiji, a musliman moliti može bilo gde, obraćajući se neposredno Svevišnjem, bez posrednika. Sve što je dosad izneto, a što je, u stvari, argumentacija O. Roa, a ne F. Fukujame, ne samo da je sasvim prihvatljivo, već, štaviše, predstavlja svež i dragocen doprinos razmatranju i celovitom sagledavanju prave prirode fenomena islamističke radikalizacije kod pripadnika drugog i trećeg pokoljenja muslimanske useljeničke populacije u Zapadnoj Evropi. Moglo bi se, eventualno, samo primetiti da iznetu posebnost, odnosno kvalitativnu promenu prirode islamističkog vjeruju mladih muslimana po periferijama zapadnoevropskih gradova ne bi trebalo apsolutizovati , kao da je to jedini vid radikalizacije u muslimanskim imigrantskim zajedni- cama. Znatan deo starije muslimanske populacije čuva tradicionalne vrednosti, uslovno rečeno, “džamijskog” islama i okuplja se oko svojih imama. Ako i kad se radikalizuje ili, bar, u sve većoj meri izolacionistički ponaša, a takve tendencije su prilično rasprostranje,

onda se ovaj vernički korpus radikalizuje u tradiciona- lističkom ključu, uz variranje od konzervativnijih do većma fundamentalističkih modela življenja u skladu s islamskim načelima. Ukratko, ima i tradicionalističke i netradicionalističke, “neofundamentalističke” radikalizacije. Problemi s uverljivošću i prihvatljivošću Fukujaminih gledišta i (implicitnih) preporuka nastaju u trenutku kad on, postavivši, uz pomoć O. Roa, neophod- nu čvrstu bazu za razvijanje diskursa do kojeg mu je suštinski stalo, kreće u elaboraciju evropske kompo- nente novonastale situacije s mladim muslimanima. Polazeći od prethodno iznete slike duhovno i vrednosno opustošenih mladih evropskih muslimana kao lakog plena ekstremističke džihadske ideologije, Fukujama izvodi zaključak da ono što se njima i s njima Evropi dešava i nije ništa novo i nepoznato. Brza modernizaci- ja i transformacija društva i ranije je na Starom kontinen- tu, kao prateću pojavu, stvarala otuđenost među omladi- nom, iz čega su nastajali anarhistički, boljševički, fašistički, kao i levi i desni teroristički pokreti. Po Fukujami, reč je o tipološki istovrsnim manifestacijama ekstremizma, pri čemu se samo menjala konkretna ide- ološka matrica. Ako je tako, a on tvrdi da jeste, onda problem neće biti rešen “sređivanjem” prilika na islamskom Istoku i uređivanjem života tamošnjim muslimanima izvozom i, ukaže li se potreba, nametanjem demokratije. Za bujanje neoislamističkog radikalizma u nedrima Evrope nije presudno ono što se zbiva u Avganistanu, Iraku, Iranu ili Saudijskoj Arabiji, već tu, kod kuće, gde se nahodi istinsko socijalno i psihološko izvorište te nove samozarazne bolesti. Lek bi, shodno tome,valjalo tražiti na terenu gde i iz koga se patologija generiše. Evropa bi, veruje Fukujama, trebalo da iznađe novi model integrisanja otuđene i dezorijentisane use- Ijeničke populacije iz druge i treće generacije muslimana koji su njeni državljani, pa samim tim i njen problem. Želeći da ostavi utisak uravnoteženog pristupa, objek- tivnosti, a i uvažavanja i razumevanja za evropske real- nosti, ovaj dosledni zagovornik globalističkog nivelisa- nja svih civilizacijskih raznolikosti i “neravnina”, priznaje da protivrečnosti koje postoje i narastaju nije jedno- stavno i lako otkloniti. Američki profesor ocenjuje da se Evropljani jesu, doduše, politički opredelili da u drugi plan potisnu nacionalni identiet (identitete), zarad jednog otvorenog, tolerantnog, “postnacionalnog” evropstva, ali da su u tom “oslobađanju” stali na pola puta. Holanđanima, Nemcima, Francuzima i drugima nastav- Ija da bude svojstveno snažno nacionalno osećanje koje se ispoljava u raznim oblicima i na gotovo svim nivoima mentalne i socijalne strukture individualnog i kolektivnog bića, suštinski i trajno nedostupnog ishodišno neevrop- skim (i nehrišćanskim) useljenicima. A srž konflikta, kao što smo videli,i sastoji se u beznadežnoj nemogućnosti mladih muslimana da se integrišu, pa bi u toj ravni i trebalo tražiti puteve rešenja. Fukujama se svesno usteže da odsečno pre- poruči svoju recepturu za otklanjanje uočenih evropskih protivrečnosti, jer ne želi da se njegovo oglašavanje doživi kao arogantno prekoatlantsko dociranje, na šta su mnogi nedovoljno “postnacionalni” Evropljani (za Fukujamu “gnevni populisti s desnice”) još uvek poprilično osetljivi. Ipak, iako su mu saveti obazrivo for-

Iskra 1. april 2006.

mulisani, njihov smisao je više nego jasan, kao i krajnja meta kojoj smeraju.

KONTRAPRODUTKIVNA POLITIKA MULTIKULTURIZMA Da bi se stvorili preduslovi za skladno uklapanje “deteritorijalizovanih” i “dekulturisanih” mladih muslimana u demokratski kontekst evropskih društava, nužno je, poručuje Fukujama, odlučno raskrstiti s kontrapro- duktivnom politikom multikulturalizma, jer se pokazalo da ona proizvodi (islamistički) radikalizam. Kako bi se ova pilula lakše progutala, Fukujama, naravno, ne dovo- di u pitanje legitimnost mera državne prinude i sile prema izgrednicima i svima koji ugrožavaju poredak, mir, bezbednost i imovinu sugrađana i zajednice. Glavna poruka je, ipak, da je multikulturalizam, za koji su se upravo prvaci “slobodnog” i “otvorenog” društva done- davna uporno zalagali i uobličavali ga u prekorne i oštre lekcije retrogradnim nacionalistima, postao prevaziđen i zabludan, a da praktično nije u punoj meri nigde ni zaživeo! Pa šta onda da se radi? U odgovoru na to ključno pitanje, Fukujama na momenat razotkriva dog- matsko globalističko lice i traži od Evropljana da svoje definicije nacionalnog identiteta preformulišu na način koji će ih učiniti prihvatljivim za građane nezapadnjačkog “bakground”-a. Tu smo, dakle! Čini mi se da je, uz nužno pojednostavljivanje, Fukujaminu logiku moguće protumačiti kao zahtev Evropljanima da se kulturno upodobe stanju u kome se nalaze mladi pripadnici otuđenih imigrantskih muslimanskih zajednice, kako bi se ove lakše i potpunije inte- grisale. Ako su ovi “deteritorijalizovani” i “dekulturisani”, onda takvi u supstvenoj kući, e da bi ona postala zajed- nička, treba da budu i Evropljani. U “postancionalnoj” epohi Francuzi bi, valjda, trebalo da prestanu biti Francuzi, Holanđani Holanđani, Nemci Nemci... Srbima je, uostalom, već poodavno dovoljno jasno i bolno poručeno da nije savremeno biti Srbin, ali su oni, izgleda, u tom pogledu poprilično tvrdoglavi. Kad je ubijen holandski filmski umetnik Teo Van Gog pokazalo se da i Holanđani mogu ispoljiti “srpske” osobine, a bogme i Francuzi provocirani divljanjem po predgrađima svojih gradova. Treba li oni, recimo, da iz svojih školskih knjiga izbace “Pesmu o Rolandu”, samo zato što je ovaj rato- vao sa Saracenima, kao što su neki od Srba zahtevali da se odreknu Njegoša? Hoće li evropski muslimani, zauzvrat, odustati od Kurana, u kome se, pored ostalog, poziva i na borbu protiv “nevernika”? Fukujama priznaje da je “formiranje takvog nacionalnog identiteta koji bi povezivao građane svih religija i etničkih pripadnosti u jednu zajedničku demokratsku kulturu” osetljiv i težak zadatak. Mnogi Evropljani smatraju da je model američkog “lonca za pretapanje” (“melting pot”) neprenosiv u evropski pros- tor, gde identitet i dalje počiva na krvi, tlu i drevnom kolektivnom pamćenju. Možda to tako i mora biti, rezig- nirano se vajka Fukujama, ali će se u tom slučaju evropska demokratija naći u još ozbiljnijoj neprilici kad broj evropskih muslimana bude znatno veći nego danas. A pošto je Evropa jedno od važnih poprišta borbe protiv terorizma, njeno posrtanje odraziće se na sve nas, upozorava, na kraju američki geopoliticar.

Iskra 1. april 2006.

POKUŠAJ RAZEVROPLjlVANjA EVROPE Neke pojave i tendencije u društvenom i kul- turnom životu Evrope, čiji je zajednički imenitelj relativi- zovanje, razvodnjavanje i potiskivanje, sve do ukidanja, određenih vrednosti koje pripadaju samim temeljima evropskog civilizacijskog identiteta, upućuju na to da Fukujama nije bez istomišljenika ni na Starom kontinen- tu. Jedan od glavnih argumenata protiv izričitog poziva- nja na (judeo)hrišćanske korene evropstva u preambuli “Ustava” Nove Evrope bio je upravo zaziranje od moguće negativne reakcije na muslimanskoj strani. Na Deridinom filozofskom tragu, neki mlađi ikonoklasti priželjkuju da, nakon raspamećene političke sfere, “dekonstruisana” treba da bude i ona religijska. Evropa kao da bi trebalo da postane pomno prebrisana “tabula rasa”, po kojoj će neki globalni um (ili možda svetska vlada?) slobodno i proizvoljno iscrtavati nove “postistorij- ske”, “postideološke” i “postnacionalne” koordinate za savršeno manipulisanje Ijudima “bez svojstava”. Neprimereno je u vezi s takvim vizijama rešavanja mus- limanskog i svih drugih problema složene evropske duhovne, etničke i kulturne strukture prizivati u sećanje famozni, i jedinstveni, prekookeanski “melting pot”. Sam Fukujama kaže da je vera bila onaj kohezivni katalizator koji je omogućio da se, neponovljivim sticajem okolnos- ti, raznorodni useljenici u Novi svet stope u jednu, Američku naciju. Od Evropljana se traži nešto sasvim drugo, uz previđanje kapitalne činjenice da oni nisu dođoši s raznih meridijana, već vekovima domaćini u svojoj evropskoj kući i njenim nacionalnim stanovima. Teško je zamisliti da će oni zatrti sopstveno biće, kao što su to učinili američki useljenici s Indijancima, radi raščišćavanja terena za nesmetano integrisanje inorod- nih i inoverskih, izvorno neevropskih novoevropljana. I da li bi to onda uopšte bilo integrisanje (s kim? u šta?) ili osvajanje, zaposedanje razevropljene teritorije od strane “deteritorijalizovanih” i “dekulturisanih”, ali islamski i te kako svesnih “globalnih muslimana”? Srećom, reč je, u krajnjoj liniji, o utopiji, ali zar nam je malo poraznih istorij- skih iskustava s nemerljivim štetama i unazađenjima prouzrokovanim upornim i tvrdoglavim nastojanjima planskog dosezanja raznih utopija? Na poseban oprez upućuje izvesnost da F. Fukujama nikako nije samo još jedan svirač u orkestru bezidejnih globalističkih plaćenika koji opsesivno, ali i repetitivno sviraju na jednoj te istoj žici. Ne, on je potvrđeno originalan, odlično obavešten i podsticajan mislilac, jedan od najuticajnijih na prelasku iz drugog u treći milenijum. Povrh toga, Fukujama je i intelektualno i humanistički odgovoran, što se ubedljivo potvrdilo u njegovim beskompromisnim polemičkim obračunima s tzv. “transhumanistima”, pokretom koji smera da, korišćenjem najusavršenijih tehnologija i vrhunskih naučnih znanja, čoveka “oslobodi” čak i “stega” njegove biološke prirode. RASČOVEČENjE ČOVEKA Ideju da bi revolucionarna biotehnologija čoveku mogla omogućiti da postane sopstveni tvorac i dizajner, uvereni globalista Fukujama ocenio je kao najopasniju zamisao našeg vremena. Nema sumnje da je u tome potpuno u pravu. Ono što dodatno zabrinjava baš zato što je u pravu jeste njegovo (i ne samo njegovo) neuviđanje da receptura koju nudi radi prevazilaženja

Glosa . jednog sve dubljeg unutrašnjeg jaza u zapadnoevropskim društvima ide u istom smeru, odnosno vodi istim, zasad samo “transcivilizacijskim” putem, čija je ne više tako daleka poslednja stanica “transhumanističko” raščovečenje čoveka. Kako ostati ravnodušan pred osvedočenjem da jedno zavodljivo lukavstvo globalističkog uma, smišljeno s namerom da se povod imigrantskog bunta u pred- građima evropskih prestonica tendenciozno ideološki funkcionalizuje, nije zapravo ništa drugo do novi primer autentične, iskrene nesposobnosti razumevanja mesta, uloge i smisla kulture / kultura i tradicije / tradicija u Ijud- skim stvarima. Ima li suštinski modernijeg skulpturalnog izraza od drevnog kikladskoci? Koji je dramski pisac savremeniji od svevremenog Sekspira? Znamo li za neki sekularni moralni kodeks celovitiji i univerzalniji od Deset Božijih zapovesti? Hoće li Evropljani hteti i moći da se liše vlastitog višedimenzionalnog identiteta, koji je i ver- ski i kulturni i etnički i nacionalni, kako bi se beslovesno podastrli ulivanju stranih civilizacijskih supstanci, uvereni da time ostvaruju ideal “otvorenog demokratskog društva”, prihvatljivog svima, a naročito onima koji bi da ga ponište? Odgovor na “evropsku intifadu” nikako ne bi smeo biti neki novi unutarevropski zid, poput onog izrael- skog, ali ni rušenje i poravnavanje baš svih bedema koji su vekovima obezbeđivali kakav-takav poredak i zakonomernost u očuvanju prirodne, i od Boga date, raznolikosti sveta. Naučnici tvrde da se u tom svetu danas govori oko šest hiljada jezika, ali da bi ih za sto godina moglo preživeti svega dvadesetak. Označava li to civilizacijski napredak? Većina se slaže da ne, iako bi se Ijudi globalno verovatno lakše sporazumevali. Pitanje je samo da li bi imali o čemu da razgovaraju, da pri- jateljuju, trguju i da se svađaju. Kako bi im život tek postao nepodnošljivo dosadan da se svi vrate u jedno- jezičku “predvavilonsku” idilul Rajsko naselje obećava blagostanje isključivo u eshatološkoj perspektivi. Svi raniji pokušaji da se ono projektuje i ostvari na zemlji vodili su kroz ovozemaljski pakao, prema kome su buktinje zapaljenih automibila u pariskim predgrađima samo bezazleni svici u evropskoj pomrčini. Čuvajmo se iskušenja, i saveta, da ih pokušamo odagnati globali- stičkom promajom koja će nas sve zajedno povući u preteću neizvesnost potčinjavanja nekoj otuđenoj, hlad- noj volji, ravnodušnoj i prema Bogu i prema Alahu, ali i prema čoveku.. ISTINA, 26.2.2006. Prof. dr Darko Tanasković Ambasador SCG pri Svetoj Stolici

Rusija - devizne rezerve, četvrto mesto u svetu, pooto su njene rezerve, premašile simboličnu granicu od 200 milijardi dolara, 10. marta dostigle 201,7 milijardi dolara. Samo za nedelju dana one su povećane za 3,8 milijardi, a od početka godine za preko 19 milijardi dolara, navodi poslovni dnevnik 'Vedomosti'. (RTS, 20.3.2006.)

Унија . југу централне Србије немају снаге потребне за покретање већих акција, али могу појединачним акци- јама, ако то буде потребно, да подижу напетост и утичу на шиптарско становништво. Већина екстремиста и бивших припадника терористичке организације ОВПМБ налазе се на Косову, у Гњилану и селима дуж административне линије с косметске стране. Носилац активности Шиптара са југа централне Србије на подручју Косова је „Удружење расељених источног Косова-Ватра” чија је испостава у тзв. Прешевској долини „Савет за интеграцију Албанаца источног Косова”. На новембарском састанку представника тих удружења и политичких партија Шиптара „источног Косова” средином новембра 2005. године у Гњилану наређено је да „без обзира на пропаганду српских политичара” за Шиптаре приоритет остаје независност Косова, због чега се мора наставити са притисцима на државне органе Републике Србије, што ће бити „највећи допринос и помоћ Албанаца Прешевске долине браћи на Косову”. „Савет за интеграцију Албанаца источног Косова” је у писму Аљбину Куртију поручио да у случају да „простор источног Косова буде заборављен, албанском народу преостају само две могућности: да поново узме оружје у руке или да одоли српским окупаторима и комплетно се пресели на Косово”. Будући да на југу централне Србије шиптарске војне (терористичке) вође не располажу значајнијим снагама са Космета је недавно убачена специјална двадесеточлана терористичка група која се налази на подручју Великог Трновца. Задатак терориста из те групе је да врбују, регрутују, обуче и наоружају нове терористе са подручја „источног Косова” и да по доби- јеном наређењу с Косова изводе терористичке акције до пристизања главнине терористичких снага са Космета (формације АНА и КЗК) и из Македоније. Помоћ би им пружили и исламски екстремисти попут вехабија које су за годину дана деловања успеле да створе значајна упоришта на том подручју. За војне (терористичке) акције шиптарских сепаратиста на подручју југа централне Србије задужена је „дивизија Адем Јашари”, која је једна од четири „дивизије Албанске националне армије”, са седиштем у Гњилану. Речју југ централне Србије зајед- но са северозападним делом представља наредну етапу након планиране независности Косова у ре- ализацији „уније албанских држава” односно „велике Албаније”. Ако тај антицивилизацијски, анахрони и ратни пројекат буде реализован онда ће за Балкан кључна реч у периоду пред нама уместо мира бити екстремизам, тероризам, криминал и рат. Да ли је то европска будућност Балкана? Глас јавности, 28.2.2006. Милован Дрецун, <glas-javnosti.co.yu> војнополитички коментатор

Помен генералу Недићу у Торонту Бивши српски добровољци приредили су у недељу, 19. фебруара 2006., у Торонту, Канада, годишњи помен генералу Милану Недиђу, председ- нику српке владе под окупацијом.

Iskra 1. april 2006.

ЖИВОТ И МИСИЈА НАШЕГ НАРОДА Шестог октобра 1934. г. био сам у Смедереву са владиком Николајем. Не знам како и зашто за- питао сам га: Преосвећени! Да ли сте читали Милојевића, који је по целом свету налазио српске трагове? Он ми је одговорио да није. А ја, сматрајући да стварно није, почео сам му причати о свему. Када сам завршио он рече: „Верујем да су Кинези подигли кинески зид да би се спасили од рушилачке навале Срба. Даље верујем да Тукидит који је писао о дивљим Скитима, није знао да су они претци Срба. А Омар, који је запалио Александријску, сигурно да је у својој војс- ци имао Срба. Верујем да до осмог века сва рушења, где год је било зла и силе, рушења, пљачке и убијања, да то нико други није вршио него Срби. Све до деветог века када су се окалемили са Христовом гранчицом. Од тога доба дају благородно воће; али не сви. И као што је са окалемљеном гранчицом која даје лепо воће, тако и она дивља, која из дивље подлоге расте, даје ситно, горко и опоро воће, тако исто и код нас је случај. Толико да се зна шта је од Христа, а шта без њега.” Ове су ми се речи владике Николаја урезале у памет. Размишљао сам о томе и сматрам да су Срби до осмог века живели без Христа, а од осмог века боре се две струје: једна окалемљена Христовом гранчицом, а друга без ње. И данас присуствујемо у тој борби. Цела историја српског народа од деветог века није ништа друго до борба сока Христовог и сока душе нехрис- товске. Узмимо само Св. Саву. Код нас се почело са називањем наше цркве „светосавском црквом”. Мислим да Св. Сава, који је био прво Христов па онда све друго, дође данас међу нас морао би сам да протествује против тога. Он је дошао као гради- нар у градину у којој дивље гране желе да угуше питоме. Он је као градинар секао дивље да би калем Христов бујао и цветао. Ми нисмо примили хришћанство од Св. Саве, већ од Ћирила и Методија и пет њихових ученика: Климента, Наума, Саве, Ангелара и Горажда. Св. Сава нас дакле није окалемио, већ они. Али Св. Сава је дошао са тес- тером и маказама у српску градину да сеча оне леторасте, који су израсли из дивље подлоге, да би Христова гранчица могла да успева. То је сва миси- ја Св. Саве. Најинтересантније је да мисао светосавску највише истичу који и цркву називају светосавском и који се најмање држе Христовог пута, Овима то служи да би цркву могли да поведу другим а не Христовим путем. Св. Сава је водио борбу против дивље под- логе и они који добро знају историју могу да виде

Iskra 1. april 2006.

његову борбу против дивље подлоге у својој Немањићској кући. Ко зна историју, тај зна какви су то дивљи изданци избијали у његовој рођеној кући (ја ћу тиме можда саблазнити некога овим речима, али имам увек у виду да истину треба говорити). Он је на себе примио анђеоски лик, постригао се, отишавши у Св. Гору. Отац дође за њим и остави Стевану да влада. А тек што отац склопи очи старији брат скочи на млађега и настаде завада. Св. Сава узе тело свога оца и њиме нагна браћу да се покоре његовој вољи, коју је оставио. Вукан се повуче, а Стеван остаде да влада. Он се женио неколико пута. Са каквим је болом то морао да пос- матра Св. Сава који се свега тога одрекао. Откуд може срећа да буде у таквој земљи где владалац тако влада. А и Стеван склопи очи као калуђер. На престо долази један, па други његов син. Св. Сава све то мора да посматра. Он одлази у Св. Гору, у пустињу, јер види како је тешка борба са злом и то у најбољој српској кући. Св. Сава је умро у туђини, а то је разумљи- во, јер није могао да гледа како у његовој светој родитељској кући дивљи леторасти хоће да угуше Христову гранчицу. И то у кући, која је избила на врх и читавих 200 година владала. Код нас је било Христа на дну; али на врху се брзо Христова гранчица сушила. То је било страшно за српску социјалну и биолошку историју. Непрестано она, Христова гранчица, бива у опасности да буде уништена од оне која је потекла из дивље подлоге. Долази Радослав, кога збацује Владислав. А овога Урош. Уроша сруши силни Драгутин, који се доцније повукао и престо уступио своме брату Милутину. Овај плашећи се да му син Стеван не отме престо, затвори га, ослепи и посла у заточење. Овога, међутим, удави син Душан. Дакле, овде видимо страшну борбу између хришћанског и нехришћанског. Сава Штедимлија, да би показао како су Срби покварени, узима као доказ баш Немањићску кућу. Ја не говорим као Сава Штедимлија, већ жалим и о томе говорим са болом као Св. Сава, који је одлазио у света места да скупи тамо нову снагу, да помогне Христовој гранчици. Живот српског народа је у ствари непрекид- на борба Христа са оним што је нехришћанско. А његова је мисија да помогне хришћанском соку да извојује победу над нехришћанским соком. Много волим воће, и то не само плод воћа него и воћке као биљку. Сам сам посадио велики број воћака. И увек сам мислио каква се борба води у воћки између питомих и дивљих сокова. Сок дрве- та је исти као и крв код нас. И дрво има своју душу, само та душа није као и код нас, али је ипак нешто што дрво разликује од камена. И знате каква се борба води? Тек ако посматрамо интроспективно борбу у нама, тек тада можемо бити свесни борбе између дивљих и питомих сокова у воћки. Таква борба се одиграва у свима нама: борба Христове гранчице и дивље подлоге.

О књизи

Живот и мисија ... Мислим да је ово довољно јасно и увек се морамо чувати да у нама не буде дух плитког и спо- љњег површинског „празнославља”. Дакле, најкраће схваћена историја српског народа јесте борба између хришђанског и нехриш- ћанског сока. А смисао историје српског народа је да помогне да Христова гранчица победи нехриш- ћанску подлогу. У том случају неђе ни у једном на- роду бити на његовом дрвету крупног и тако слатког сочног воћа као на дрвету српског народа, ако срп- ски народ успе да уништи дивље леторасте. Та борба није завршена. Њен завршетак може да буде двојак: да победи Христова гранчица или пак да је нестане. Борба ће стално трајати и изгледа да је у данашње време она добила најтраг- ичнији и најживљи изглед. Она је дошла у апогеју (највишу тачку). Ви у њој учествујете. Зовете се просветари; али да би то име заслужили морате знати ово. Ако ово не знате, никакве користи не може бити од вас. И ништа не знате. Можете, међутим, бити корисни, ако знате ово што сам вам сада говорио и у свом животу будете настојали да дивље леторасте скрешете и сузбијете. Шта се све то у биљци догађа је врло интересантно. Замислите једну вођку на којој су накалемљени три или четири питома калема. Чим се они накалеме, приме се гранчице. Напредују накалемљене гранчице и то тако све бива док не почне воће да рађа. А тада се сви калеми осуше и остаје само дивља подлога. Чудио сам се ја у почетку зашто не остане бар једна питома грана. Али сада размишљам. Корен примио од једне накалемљене гранчице налог (требовање) којој треба толико и толико сока; таквог и таквог мириса, такве боје. И он спрема да испоручи тај налог, а дође налог од друге питоме гранчице, па треће, па четврте и најзад он каже: ово је луда куђа. Не дам никоме ништа. И као последица тога ми видимо сада осушене гранчице и остаје само дивља подло- га. То бива и са људима, који уче разне науке. И ви просветари са највеђом школом сте у опасности, јер сте слични корену који добија разна требовања. Криви су били учитељи који су вас томе учили. А овима пак криви политичари који су им криве путеве показали. Онај који је окалемљен једном гранчицом, тај ђе дати плода; а онај који жели да стиче знање са више страна, тај неђе ништа научити. Ко год је са разних страна црпео храну своју и лутао, тај ђе проћи као јабука на којој су накалемљене гранчице пет врста. Ко мисли да је мудрост читати многе књиге, тај греши. Ја сам мало читао и хвала Богу што сам мало читао. Ово озбиљно говорим, јер сам дошао до закључка да ђе бити исти случај као и код оне јабуке. Зато бирај синко којим ђеш се калемом окалемити. Српски народ окалемљен је Христовом гранчицом. И ко мисли да се може окалемити другом гранчицом, тај ђе прођи као оно ја, кад сам хтео да на једној јабу- ци накалемим више врста. (Из предавања просветарима С.Д.К., март 1945.)

Д. В. Љотић

„ВИДЕЛО У ТАМИ” ДИМИТРИЈА ЉОТИЋА Димитрије Љотић: „Видело у тами”, стр. 176, 20 цм., илустр., Друштво Хиландар, Ваљево 2006., штампа „Ваљево принт”, Едиција „Зидари живота”. Почетком ове године изашла је у Ваљеву у издању Друштва Хиландар у одличној техничкој опре- ми књига „Видело у тами” од Димитрија Љотића. Књига је рађена по оригиналном издању, које је штампано у Еболију, Јужна Италија, у логору Краљевске југословенске војске коју су сачињавали: Шумадијска дивизија (бивши Српски добровољачки корпус), Динарска четничка дивизија војводе Момчила Ђујића, Лички четнички корпус војводе Доброслава Јевђевића, словеначки четници генерала Андреја (Ивана Презеља) и Хрватска армија генерала Матије Парца. Оригинални примерак еболијског издања књиге Друштву Хиландар је поклонио Бора Карапанџић. Књига „Видело у тами” садржи следећа поглавља: Место увода (Бора Карапанџић), Први део: Тежиште историје”, Човек и заједница, Нација и човечанство, Краљ вид нације, Држава - оруђе нације, Омладина - сунце нације, Искре. Други део: Европа без Христа, Највећа светска револуција, Под Христовим знаком, Христолики човек, Лик Димитрија Љотића, Биографија (где је укључен и говор владике Жичког др Николаја Велимировића над одром покојног Димитрија Љотића 23. априла 1945. године.) Књига је посвећена покојном оцу Митрофану Хиландарцу, а доноси и слику рано пеминулог младен- ца покојног Милована-Мила Карапанџића, сина Боривоја и Љиљане, који су у његов спомен помогли штампање књиге. „Видело у тами” је уствари, избор најлепших мисли из целокупних дела Димитрија Љотића, који су у Еболију извршили ученици Љотићеви под руковод- ством Ратка Парежанина, шефа Васпитног отсека Шумадијске дивизије (Српског добровољачког кор- пуса). Свако напред поменуто поглавље је подељено у више поднаслова који одговарају цитираном тексту. Ту су најлепше мисли Димитрија Љотића о Богу, Христу, Краљу, монархији, држави, народу, омладини - сунцу нације, коју је Љотић неизмерно волео и у чију будућност је веровао. У књизи је сажето изнето и учење Димитрија Љотића о органском схватању, што је било у основи његовог државног уређења. Све оно есенцијално што је Димитрије Љотић говорио и писао изнето је у сажетој форми, али тако лепо и јасно да свака прочитана реч и мисао остаје неизбрисиво у сећању. А и лепа насловна корица с ликом Христа, плени читаоца чим књигу узме у руке. Све у свему Друштво Хиландар је обавило одличан посао и свима члановима честитамо на књизи, коју најтоплије пропоручујемо читаоцима и на Родној груди и у емиграцији. Бора М. Карапанџић

Iskra 1. april 2006.

ШТА ЈЕ ПРЕ 26 ГОДИНА ТИТО РЕКАО 0 СТАЊУ НА КОСОВУ Преносимо овај напис из „Гласа канадских Срба" (ГКС) од 26. јануара 2006. који у свом уводу о овом документу, пише и следеће: „... Аутентичне стенографске белешке без икаквих измена о стању на Косову, односно стенографисани део говора који је Јосип Броз Тито одржао војном врху у Карађорђеву 21. децембра 1979. године. (Штета је што пријатељи из ГКС, а у прилог аутентичности документа, не наводе тачан извор из кога је документ узет. - Искра). Гпас налази да су доњи редови веома занимљиви извод из последњег излагања југословенског диктатора, који је, непосредно пред своју смрт, показао више искрености и објективности бар пред одабраним аудиторијумом. Ево шта је он рекао тога дана, а што се односило на стање на Косову (тачно пре 26 година!). Реченице су неизмењене, а нису ушле оне мисли које дивергирају од предмета, што у његовом излагању није реткост". Под претпоставком да је заиста аутентичан, документ јесте врло значајан, па га зато и Искра преноси. * * *

Од нашег војног врха добио сам... опширну писмену информацију. Читајући ту информацију, био сам шокиран изнесеним стајалиштима о сигурносној ситуацији у земљи. Знао сам да је сигурносно стање на Косову... лоше, али нисам знао да су и међурепублич- ки односи пали на тако ниске гране... Створен је неки јаз и нетрпељивост између кадрова српске и албанске националности. Кадрови Албанци из Косова мисле, да ако су по Уставу из 1974. године добили већа права, па дијелом и државности - а ја напомињем да сам био против тога устава - да могу самостално обављати и државничке активности. Тако је недопустиво да могу мимо Републике Србије, а и Федерације, водити државничке разговоре с Албанијом. Тако су, самоини- цијативно, без нашег знања, доводили из Албаније професоре да на факултетима и школама предају хис- торију по албанском програму, да уче нашу дјецу и студенте да је Косово саставни дио велике Скендербегове Албаније, која је привремено под Југославијом. Или ми мало знамо о активности албанске емиграције, а видите, другови, она убире „данак” за школовање Албанаца за командире који ће командирати за често најављивани „народни устанак” на Косову. Имам податак да њихови обавјештајци и виши официри из Сигуримија предају марксизам на Приштинском универзитету, а добио сам податке да неки као Бакали, Хоџа и други имају своју приватну обавјештајну службу, на подручју не само Србије, већ и у другим републикама, а посебно због шверца дроге преко албанских лука. Наиме, јавна је тајна да при албанској морнарици постоји посебан одред за шверц дроге. Све се то дешавало на Косову, па су послије 4. брионског пленума и пада Ранковића, Службу безби- једности разбили и сада царује не само Сигурими, већ и приватне обавјештајне службе у тој покрајини. Замислите. Сви ти који сада вичу: Косоворепублика и који руководе таквом акцијом имали су припремљене спискова које људе из (наше) Службе безбиједности треба уклонити. Сигурими, по нашим подацима има у тој покрајини преко хиљаду својих људи, а они су орга- низирали своје центре и у Хрватској и Словенији, а, на

Iskra 1. april 2006.

жалост, и у Београду. Иако се све то ради тајно, ипак су неке активности откривене. Посебно ме забрињава подршка сепаратизму на Косову од (стране) неких руководећих људи у Словенији и Хрватској... Од рани- је, а посебно од 1974. године и доношења новог Устава, покрајине, а специфично на Косову, играју се великодржавне политике. Тако на Косову, а и у Новом Саду „државници” кажу: „Ми немамо заједничких интереса у спољним и другим државничким проблеми- ма са Србијом”. А, чије су оне покрајине, него Републике Србије! Сјећам се, другови, зиме 1968. године када су у Тетову (у Македонији) разбијене демонстрације албан- ских националиста. Многи, па и осуђени, побјегли су на Косово гдје су несметано наставили школовање... Неки су добили и одговорна мјеста... Придошлицама из Албаније давали су југословенско држављанство с мотивацијом да они бјеже из Албаније због терора. Тко им је то омогућио? Ми, другови. Ево... све до сада иселило се преко десет хиљада Срба и Црногораца. Куће су им откупили Албанци (будзашто) за зелене доларе!. Другови, морам рећи, када је у питању Косово да сви који су гласали за Устав из 1974. бит ће криви за судбину Југославије... А, ви, видите сада када имамо овакав устав, он нам онемогућава контролу посебно... у републикама и покрајинама, те се разбук- тава национализам као на Косову... Пратим, осим Косова, и догађаје и у Словенији и у Хрватској, а то нису ствари чисте. Понављам, волио бих да се варам. Ја сам октобра ове године (1979) косовско руководство отворено упозорио на сва та питања, али користи нема. Наиме, националнисти и иридента на Косову користе нејединство у Југославији око рјешавања косовског питања. Словенија и Хрватска имају нека нерасћишћена гледања на косовски проблем. Као данас, сјећем се наших закључака да је на Косову и Метохији учињено, за вријеме рата, низ сла- бости и грешака... Већина Албанаца од 1941. године била је на страни окупатора. До новембра 1944. и одласка оку- патора нисмо ту имали ни педља ослобођеног тери- торија. Морали смо због војног отпора увести на Косову војну управу, прије тога августа 1944. И поред позива за прекид сарадње с Нијемцима, Албанци су и даље сарађивали с окупатором. Након 1966. године многе се те истине фалцифицирају... У тешкој зими 1944-45., немири се нису дешавали само на Косову. Видио сам и документе о побуни Албанаца и другдје... Те побуне су биле организиране. У Бору, на примјер, у току једне ноћи побуњени Албанци поклкали су све комесаре и команданте својих јединица. У побуни је учествовало око 600 Албанаца. До таквих побуна је дошло и у Вршцу и Панчеву, јер Албанци нису хтјели на фронт против Нијемаца. Ја знам да је то што се (данас) дешава на Косову не само антијугословенска активност, већ да је то и антидржавни акт и треба га под хитно спријечити.

Једна пророчанска руска књига

БЕОГРАД 2048. ЦЕНТАР ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ „Ислам надире... Србија је најистуренија тачка православља и природан је руски интерес за њу. Као што је природно да готово сваки човек у мојој земљи осећа кривицу што Русија није заштитила своју православну браћу” Јелена Чудинова, ауторка „Богородичине џа- мије у Паризу”, књиге која је поделила руску јавност, антиутопије у којој се предвиђа: Париз 2048. године. Срце Европе, главни град државе Еврабије, најјаче исламске земље на свету. Хришћани су сатерани у гето одакле постоје само два излаза: или примити ислам или умрети. Богородичина црква у Паризу претворена је у џамију. Малобројни покрет отпора не успева да се избори са новим владарима света и хришћанство поново одлази у

Шта је пре 26 г... Тако даље не може. Чуо сам да Хоџа, Хасани, Бакали и другови не желе разговарати са републичким руководиоцима у Београду и да их ми и у Федерацији, без изнимке, не занимамо. Кад сам 1974. године (нови Устав!) био против давања такве самосталности покрајинама, Косову и Војводини, тада ми је Бевц (Кардељ) одговорио да сам престрашен од буђења националних осјећања у републикама и да се не могу поновити године 1968. или 1971... Збогтога нисам пот- писао нови Устав и био сам против таквих промјена. Устав је потписао Мика Шпиљак. Но, сада, када морамо говорити ватреном стихијом национализма на Косову, а и аутономаша у Војводини, тешко је бити паметан што учинити. Да ли увести војну управу или још покушати политичком акцијом то спријечити? Ових дана... морамо дати не само политички значај и тежину, већ и други значај у покушају да разбијемо сепаратизам... И да сачувамо интегритет земље. Знам другови, да ту имају своје прсте и наши „пријатељи” са запада. Вјерујем информацијама (ген. Љубичића) да војнообавјештајне службе САД, посебно ЦИА, под шифром „Корњаче” и „Жабљи скок” имају велики уплив на политичко - сигурносно стање на том подручју Југославије... Јер како протумачити да се високи функционери не само САД, већ и Енглеске и Њемачке, толико интересују за ту нашу покрајину и брину се за судбину грађана албанске националности са Косова. Њих не интересира да помогну, већ да нађу савезника за своје планове. Већ сам сада у озбиљном размишљању да у Приштину пошаљемо једну комисију и... да се отворено разговара о насталој ситуацији. Чекат ћу извјештај комисије и ако будем увјерен да других солуција нема бит ћу присиљен, па шта год на западу мислили, увести војну управу. Глас канадских Срба,26.1.2006.

Д.Б.

катакомбе. Исламске власти одлучују да једном за- увек униште гета... То је укратко садржај романа „Богородичина џамија у Паризу” Јелене Чудинове, човека године по мишљењу Клуба православних новинара, ауторке најскандалозније књиге, по мишљењу дела руске јавности. Поднаслов „2048” асоцира на Орвелову „84”, списатељица тврди да ће зло 21. века бити ислам, као што је зло 20. века, по Орвелу, био комунизам. Око романа „Богородичина џамија у Паризу” месецима се ломе копља - једни га сматрају романом упозорења, други шокантном антиисламском књигом. Шта год да је, књига је достигла невероватно велики тираж. Пропаст Запада, сматра Чудинова, почео је бомбардовањем Југославије, чију историју Запад или није знао или га није занимала. Она, уз занемарљиве историјске грешке, помиње пет векова под Турцима, херојски отпор фашизму и сраман период у коме је Запад изазвао рат у Босни, а онда натерао Милоше- вића да „на своје седе власи прими срамоту Дејтонског споразума” и тамо довео своје миротворце да добро пазе „да Срби никако не дигну главу”. Кад му ни то није било довољно, под својим скутима је однеговао ОВК, помогао Албанцима да етнички очисте Косово и Метохију, уништио храмове старе вековима...

Русији, уморној од сталног супротстављања Западу, учинило се да је Милошевић та шапа коју треба дозволити Западу да одгризе, мира ради. Али, то је била погрешна рачуница. На Косову је заиста завладао мир - кад је последњи Србин отуда проте- ран и последњи православни храм сравњен са земљом. Будућност је, по Чудиновој, страшна, Београд постаје центар велике Албаније, а оно мало Срба што је остало, њих око 300 000, сели се у Русију и оснива тамо свој нови Београд. Тиме Русија решава и свој проблем - ненасељеност огромне територије. А ислам се шири, осваја Европу... И тако је 2048. Париз већ главни град државе Еврабије у којој се говори арапски и живи по правилима исламске религије. - Многи су ми, после недавних догађаја у Паризу, када су сваке ноћи спаљивали аутомобиле, а поготову сад, кад се шири талас агресије поводом објављивања карикатуре Мухамеда, рекли да сам пророк. Ја не мислим тако. Само сам сакупила мате- ријал који је свима пред очима и који, мислила сам, сви виде. Али, изгледа да нису видели, па су ти догађаји за њих изненађење - каже за НИН Јелена Чудинова. На примедбу да проглашавајући једну целу религију злом крши основне принципе савременог друштва и цивилизације, списатељица одговара да је тога свесна, али да до тих принципа не држи нарочи- то, и да јој је био циљ само да укаже на чињенице. А оне су, по њеном мишљењу, да Европа уступа пред исла-мом и да се већ данас дешавају ствари које гов- оре да ће у блиској или нешто даљој будућности ислам

Iskra 1. april 2006.

бити владајућа религија. Католичка црква већ сада преиспитује свој однос према историји Христових похода, већ сада се у Шпанији из цркава уклањају статуе Светог Јакова Мавроборца како не би вређале осећања муслимана који евентуално уђу у храм као „архитектонски споменик”... У Русији су тражили да се са грба избаци крст - зато што вређа верска осећања муслимана. Том захтеву, за сада, није удовољено, али зато се муслиманске жене већ сликају за личну карту са марамом. Рат између крста и полумесеца већ је почео - тврди Чудинова, објашњавајући да хришћанство уступа. Ислам је интернационалан, пружа своје пипке по целој планети, ударајући на секуларно друштво које није у стању да се брани. Секуларност не може дуго да постоји, раније или касније, ако нема праве вере - долази лажна. Па и комунизам је био нека врста изврнуте религије. Просто човеку није свој- ствено да не верује ни у шта - кад је све могуће, кад је све дозвољено, човек најпре ужива, а онда, као дете, уморан од сведозвољености, има потребу да му неко каже шта се може, а шта је забрањено. И ту долази ислам, који наређује да се пет пута дневно молиш, да не једеш ово или оно... И човек доживљава олакшање. У Немачкој сваке године све више и више људи прима ислам, исто је у Шведској, Данској... Рецепт за борбу против ширења ислама није рат, тврди она, већ - мисионарство. Хришћанство је покорило свет мисионарством и онда је од њега одустало. Сад се мисионарством бави само ислам. Занимљиво је да у књизи Јелене Чудинове само Русија остаје православна. Уместо гвоздене, појављује се зелена завеса која је штити од продора ислама. Ипак, то је више жеља него уверење да ће тако и бити. - Да би се сачувала од ислама Русија мора пре свега да измени однос према религији. Држава мора да се одрекне секуларне форме друштва и да формира нов начин социјалног уређења у коме би значајно место било удељено титуларној религији православљу. Све док то не буде урађено, ми ћемо губити. Секуларност иде на руку муслиманима - ако је код нас секуларно друштво, муслимани нам кажу - склоните крст, а онда, кад се потпуно избрише хришћанска симболика, а својом демографском поли- тиком они заиста постану већина, рећи ће да нам секу- ларно друштво није потребно и направиће религиозну државу, али муслиманску. Ислам се неће сам од себе зауставити. Чудинова сматра да Русија мора да покаже јаку политичку вољу, да скупи храброст и не дозволи ширење ислама, да попут Француске забрани ношење традиционалне женске одеће, да не треба оснивати посебне школе за азербејџанску, узбекистанску и другу муслиманску децу где се она школују на свом језику - јер ако желе да живе у Русији, треба да имају образовање исто као и руска деца... И тако низ непо- пуларних мера, које углавном противурече савременим европским вредностима. На то Чудинова спремно одговара - да је тренутна ситуација у Европи после- дица управо владања таквих „вредности”. - Европа је, ипак, напокон, почела да се буди. Лагано, али се буди. Наши либерали, у Русији, воде нас

Iskra 1. april 2006.

путевима које је Европа већ прошла. То нам није потребно, можемо нешто да научимо и на њиховом искуству. Муслимани у Москви данас траже дозволу да саграде џамију са минаретом већим од звонаре Ивана Великог. Да ли су толики минарети заиста потребни за молитву? Наравно да нису, то је политич- ка демонстрација доласка ислама. Ислам је увек зас- нован на политици. Према томе, кад говоре да православље не треба да се меша у политику, какав је онда излаз? Моје мишљење се поклапа са мишљењем Холанђана после убиства Ван Гога. Нека живе, нека се богате, нека уживају, али нека знају да је овде прави домаћин православље. То не значи да у православној кући нема места за друге. Али мора да се зна ко је газда, мора се поставити граница трпљења. Један од главних јунака књиге је Србин са Косова, Слободан. Он не може да опрости Европи што је помогла уништавање његове земље. - Србија је најистуренија тачка православља и природан је руски интерес за њу. Као што је природно да готово сваки човек у мојој земљи осећа кривицу што Русија није заштитила своју православну браћу од бомбардовања каже Чудинова, објашњавајући значајну улогу Срба и Србије у својој књизи. На питање да ли је очекивала да ће изазвати толику буру у јавности, Чудинова каже да није, напро- тив, очекивала је нешто много горе - да неће бити примећена. Али, пажњу на њену књигу скренули су управо актуални догађаји, најпре у Француској, а онда и по целом свету. Она не сматра да је књига скан- далозна: - За мене је важно једно - ја читам Достојевског и слушам Рахмањинова и хоћу да и кроз педесет година људи који живе у Русији такође читају Достојевског и слушају Рахмањинова. Говорим руски и хоћу да и они имају право да говоре тим језиком. А какве ће боје бити њихова кожа и да ли ће имати косе очи - мени је свеједно. И тиме ја не противуречим себи. Народ - то је пре свега дух, језик, осећај света, река која се храни потоцима најразличитијих крви. Књигу Јелене Чудинове треба пажљиво читати. У њој има много ствари са којима се савремени читалац не може сложити. Али, има и чињеница над којима се мора замислити. Европско друштво засно- вано је на хришћанским вредностима. И мада се на њима последњих неколико деценија ухватила танка кора „безбожништва”, испод ње и даље остају моћне културне наслаге хришћанске историје. У Русији су се и раније појављивале књиге које су се бавиле најпривлачнијим аспектима исламизма и користима од њиховог могућег укључивања у европску културу. Актуелни догађаји у Европи, који се стидљиво назива- ју локалним конфликтима, а у којима људи гину као у правим ратовима, појава тероризма, жестоко реаго- вање на увреду пророка Мухамеда - нуде још један, другачији поглед на ситуацију. Хиперболишући и доводећи ситуацију готово до гротеске, Чудинова је хтела да упозори. И нека су њене визије погрешне, а средства за решавање проб- лема неадекватна, указују на проблем који заиста постоји. НИН, 23.2.2006.

Љубинка Милинчић

ДОКУМЕНТИ: Ако коза лаже, рог не лаже (5)

ПЕТАР МАРТИНОВИЋ БАЈИЦА: МИЛАН НЕДИЋ

Петар Мартиновић Бајица писао је песме, приповетке, и историјску прозу. Једна од његових најинтересантнијих књига је биографија Милан Недић1, коју је написао из поштовања према свом прет- постављеном, пре и за време рата. Као официр југословенске војске и Српске државне страже имао је високо мишљење о генералу Милану Недићу, помагао његове напоре да спасе што више Срба под окупаци- јом, сматрајући да је Недићева улога од огромне важности за српски народ, не устручавајући се да то и јавно говори, насупрот другима који су одбијали да то чине. У томе он, који је иначе био Дражин човек, раз- ликовао се од других војних лица. Ова књига није потпуна биографија Недића. Мартиновић није научни историчар нити је могао да провери све важне детаље Недићевог живота. Он прати славну историју фамилије Недића, од Кара- ђорђевих дана, владавине Петра I, учешћа у ратовима за васкрс Србије и до спасавања Срба од биолошког истребљења од њихових непријатеља. За Марти- новића, Недић је у свим тим напорима давао све од себе. Добар део података аутор је добио од Милановог брата Божидара, што ће добро доћи будућим историчарима. Међу значајним подацима Мартиновић наводи да се Недић није никад бавио политиком. „Као министар војни, морао се и политиком бавити, јер му је положај у државној управи то налагао. Међутим, он је био пре свега и изнад свега војник. Није био ни у јед- ном војном или политичком комплоту и завери за насилну промену војног или политичког стања у земљи, иако је зват и мољен.”(32-33) Кад су га молили да учествује у преврату против краља, Недић је достојанствено одговорио: „Ја не убијам своје краљеве.” Недић је био одан пријатељима, на пример одбио је предлог престолонаследника Александра да учествује на суђењу Апису, једном од његових најближих и најинтимнијих другова. Увек је био вели- ки оптимиста, чак и кад су га Американци ухапсили у Кицбихелу и у затвору 1945. године ставили на го бетон да спава. Он се ипак није жалио: „Већ је пети месец како лежим у жицама. Ако треба и ако ће то помоћи Србији и српском народу, ево мога тела нека га убију или нека секу. Ја ћу бити најсрећнији кад будем умро за Српство и Правду Божју и људску.”(80) У затвору су га чували Срби бивши заробљеници, који су му нудили да побегне, али је одбио. Кад су дошли судбоносни дани 25. и 27. марта 1941. године, Недић је заузео став трезвеног српског војног лидера. Мартиновић наводи одредбе присту- пања пакту: немачки Рајх ће поштовати интегритет југословенске територије; неће тражити пролаз кроз југословенску територију; неће тражити од Југославије никакву војничку помоћ. Недић је био за Пакт, „јер бољег излаза за народ и државу у оно време није било... 25. март је израз велике невоље а не љубави према силама 0совине.”(104) Сем тога, нова влада је прихватила услове Пакта. „Шта ће пуч када је у целости примљен Пакт?”(106) Недић је написао меморандум новембра 1940. у коме је опомињао надлежне на предстојеће опасности. Недић је био „огорчени противник 27. марта

1941.”(62), као и његовог главног инспиратора, Душана Симовића, чију мудрост није нимало ценио. Иначе, он је скоро увек испољавао трезвену војничку логику, као, на пример, кад је саветовао да земља уђе у рат на страни Западних сила чим их је Немачка напала, јер ће касније бити много тежа ситуација за учешће у рату. Мартиновић као да понавља Недићеве мисли кад каже: „Шта ће некоме рат кад пред првим неприја- тељским војником полаже оружје? Зар је оне славне битке у ратовима српске војске требало заменити кукавичким полагањем оружја на сраман и недостојан начин војника - како сам га и сам положио у саставу моје дивизије, која није имала ни једне забележене борбе, а камоли битке. Зар у земљи није било Срба и мозгова који су знали за несигуран елеменат за случај рата.”(102) Мартиновић наводи мишљења других о 27. марту, у којима се слажу са Недићем и аутором, на пример Мирка Косића: „Ово је најнесрећнији и најкоб- нији дан у историји српског народа. Групица пучиста учинила је незапамћени злочин према народу и држави. Они су изневерили дату заклетву, фалси- фиковали ‘прокламацију краљеву народу1 и продали милион српских живота за енглеске фунте.”(106) Или Јована Ђоновића: „Са каквим правом револуционари и завереници могу да се играју судбином народа? Ко их је овластио за то и зар не помишљају да поједини људи или поједине групе немају ни Божје ни људско право да другима натурају оно што не желе и за што их нико не моли, а још мање овлашћује?”(113) Недић, у једном од својих говора српском народу, слично го- вори: „Ми смо могли остати неутрални до данашњег дана, па да нас ни глава не заболи. Ја сам ово казао усмено и писмено меродавнима још 1940. године као министар војни у влади Цветковићевој. Улазак у рат сматрао сам као најгоре, најкобније решење: прорекао сам расуло Југославије и њену пропаст, а српски народ да ће платити цео цех ове ратне пустоловине.”(119) Мартиновић верује, да је прихваћен меморандум Недићев од новембра 1940. г., да не би дошло до 27. марта. „Избегао би се по нас сраман рат 6. априла. Не би дошао у Загреб 10. априла 1941. г. „квислинг” Павелић. Не би дошло до окупаторских одмазди и усташких покоља над Србима. Избегао би се грађански рат - који је однео собом милион невиних српских живота. И, на крају, не би српски народ пао у ропске ланце, и не би комунизам данас владао Југославијом, на челу са комунистом Јосипом Брозом Титом.”(126) Последице ових мартовских догађаја и, разуме се, немачког напада и поробљавања Југославије убрзо су дошле, како је то Недић предвиђао. После напада Немачке на СССР и устанка комуниста, под претњом непрестаних одмазди и биолошког истребљења срп- ског народа, Недић се примио да образује „владу спаса”, иако је у почетку одбијао. „Изасланства за изасланствима долазили су ђенералу Недићу и прек- лињали га да се прими образовања владе и спасе срп- ски народ.”(147) У почетку Недић је изасланицима „јасно и гласно рекао да не прима никакву службу под окупацијом.”(146) Али, кад му је стављено до знања да ће Србија бити препуштена окупацији српских непријатеља, пристао је тешка срца.

Iskra 1. april 2006.

Важно је истаћи: „Пре доласка Недића за председника владе комунисти су били увукли у немачки Гестапо и свога члана Милинчића, чија је дужност била да Немцима сервира спискове са имени- ма и адресама људи које треба лишити слободе и одвести у логор талаца ради стрељања.” (156) Главну улогу играла је Вера Пешић, утицајан фактор у главној немачкој команди у Београду. „У рукама Вере Пешићеве биле су хиљаде српских живота по разним логорима - на Бањици, по Србији и на земунском сајмишту. Она је хиљаде комуниста и комунистичких сарадника пустила из логора и затвора по налогу шефа главног Гестапоа, а са друге стране хиљаде националиста настанила на вечни починак у Јајинцима и у другим великим заједничким српским гробницама по Србији.”(324) Под таквим околностина „Милан Недић, попут Царице Милице, узе тешко бреме - да спасава Србе од окупатора и од многих српских непријатеља. Исти они који упропастише Дражу Михаиловића доцније, у почетку назваше Милана Недића ‘Квислингом1 иако ђенерал Недић и мајор Квислинг нису у раду имали никакве сличности.”(125) Недићев рад на спасавању српског живља где год је стигао није био нимало лак, из више разлога. „У народу се знало и у то веровало да Недић није никад био немачки оријентисан. Он је био и остао немачки непријатељ свим својим бићем.”(158) Па ипак... „Многи су Недића почели одмагати, па чак и неки од оних који су га преклињали да се прими дужности председника владе. Било је и таквих који су Недића из дана у дан тужакали код оку- патора и подметали му невероватне ствари.”(159) „Недић је блаћен пропагандом свих врста и споља и изнутра, далеко више но ма која личност тога време- на. Као по договору, удружили су се кроз цело време и комунисти и добар део антикомуниста да Недића прикажу ‘немачким човеком и издајником1. У овоме су успевали до данашњег дана код свих који Недића и његов рад нису познавали из непосредне близине.”(173-74) Недић се на ово није обазирао, а ти напади помогли су му код Немаца да спаси више стотина хиљада српских живота... Благодарећи њему и његовој умешности и прегалаштву спашено је од сигурне смрти око четврт милиона избеглица, а толико и српских живота у Србији.”(180) Мартиновић отворено каже да, благодарећи Недићевој политици „више је данас живих бар један милион српских глава. То нам је утеха била у нашем тешком и нимало завидном пословању. То испуњава наше душе, то нас чини срећним, без гриже савести, јер нисмо никад никоме неко зло учинили, а добро јесмо. Народ је жив, а ми не кријемо где смо били и шта смо радили. Ми који смо радили на спасавању народа када је тај народ био осуђен на смрт, а напуштен од војног и политичког вођства, не размећемо се јунаштвом. Нисмо то ни у земљи радили. Јунаштво противу окупатора носило је собом велике несреће по народ. То нису радили родољуби. Те авантуре и та зла по народ радио је Тито, јер то није био његов народ нити је он био на- родни.”(404) Мартиновић сумира Недићеве успехе и неуспехе. У успехе набраја: спречавање даљих пустошења и масовна стрељања; спасавање избегли- ца; спас Србије и народа од усташке, мађарске и бугарске окупације; спас од сигурне смрти хиљада Дражиних бораца; реорганизовање администрације по мирнодопским законима, плате, пензије, итд.; матери- јално помагање српског живља ван Србије; помоћ заробљеницима; завођење делимичног реда и безбед- ности; бескомпромисну борбу против комунизма; напоре на постизању слоге националних снага; пома- гање Дражиног покрета; образовање завода у

Iskra 1. april 2006.

Смедеревској Паланци за спасавање омладине заве- дене од комуниста; логор близу Крушевца за избеглу децу без родитеља; наставак рада школа; обрађивање земље и тиме спас од глади. Неуспеси: није могао да се отресе људи који су трговали његовим именом и ауторитетом за себичне потребе, или оних који су водили германску политику; није створио, са Дражом, јединствен фронт против комуниста; преоштро нападао западне савезнике; дозволио да се објави оптужујуће писмо брата Божидара енглеском краљу; није до краја уклонио комунистичке агенте у Београду; дозволио да се образује Недићева лична гарда; разрешио „владу спаса” на крају и допринео ликвиди- рању неких његових трогодишњих помагача. Мартиновић се често дотиче и несрећне нес- логе и повремене борбе између добровољаца и четни- ка, мада не између четника и недићеваца јер су скоро сви четнички команданти из Србије сарађивали, посредно или непосредно, са Миланом Недићем.(254) Пошто су четничке формације биле слабо наоружане, снабдевале су се, углавном, преко Српске државне страже. „Ту је Милан Недић одиграо мудру и сјајну улогу, што му никад и нико од надлежних није приз- нао.”(137) Мартиновић сматра да је и нетрпељивост између четника и добровољаца било комунистичко масло: „Комунисти су стално подпиривали и про- дубљивали јаз мржње и међусобне борбе између четника и ‘збораша1. Они су убацивали у четничке одреде и штабове своје поуздане чланове партије у циљу спровођења унутрашње борбе међу националистима, што је комунистима доносило огромне користи... Знам позитивно да су поједини четнички команданти на своју руку оружано нападали добровољачке јединице.”(348) Дража „није никад наређивао борбу против Недићевих јединица, и то не само против при- падника Државне и граничне страже него ни проитив Добровољаца. Са друге стране, нису долазила наређења ни са Недићеве стране а нити са стране команданта добровољачких јединица да се врше концентрације и акције против четничких јединица.”(240) Најефикаснији помагачи Милана Недића били су Димитрије Љотић, Збор, и Српски добровољачки корпус. О њима се Мартиновић најлепше изражава кроз целу књигу. У поглављу „Збор Димитрија Љотића” он вели: „Димитрије Љотић важио је као веома паметан, а у истој мери поштен и добар човек. Као министар правде задобио је многе симпатије људи, чак и извесног броја колега министара.”(344) Говорило се да је положај председника владе био понуђен од Немаца Љотићу, али да је он то одбио. „Могло би се тврдити да су све политичке партије у предратној Југославији свесно или несвесно, посредно или непосредно, мање или више користиле комунис- тичкој партији и њеном подземном јачању. У овоме изузетак је био политички покрет Димитрија Љотића ‘Збор‘, који је програмски 1934. г. објавио комунистима рат, позивајући народ да отвори очи и да се бори про- тиву зла које је из дана у дан све више расло и јача- ло.”(284) Мартиновић често коментарише фаму да су Љотић и Збор били фашистички настројени. Он отворено и јасно каже: „У програму ‘Збора‘ нису се назирале никакве фашистичке или диктаторске побуде и жеље.”(344) Комунисти су говорили народу о Љотићевом ‘фашистичком1 покрету и борби за рачун Хитлера, тврдећи како ће Љотић да мобилише омла- дину из Србије и да је шаље на Источни фронт... Ту смишљену комунистичку пропаганду противу Љотића прихватили су многи који нису били комунисти.”(347): "Велики је комунистички успех да су у народу још пре Другог светског рата успели да покрет ‘Збор‘ прикажу

Српски добровољци у Великој Британији прославиће своју славу Светог Великомученика Георгија у недељу 14. маја 2006. године у Бермингаму. Света Литургија почиње у 10 часова пре подне у цркви ЈТазарици. По завршетку Богослужења обавиће се сечење славског колача, а онда се прелази у црквену салу где ће бити служено жито и послужење уз уобичајене другарске разговоре. Позивамо све добровољце, њихове породице и пријатеље да присуствују овој свечаности у што већем броју.

Приређивачки одбор

Документи ( 5 ) . . . народу као фашистичку организацију. Ту комунис- тичку смишљену замку прихватила је доцније и југословенска влада.”(285) Називати Љотића ‘квис- лингом' не само што је погрешно но то представља „кривично дело. Није Љотић довео немачку армију и са њом умарширао у Београд - што је урадио норвешки мајор Квислинг.”(350)

t МИЛЕНА КОВЧИЋ Јануара 27. ове године преминула је Милена Ковчић у Флориди. Милена је рођена 17. јула 1924. године у Срему, кћерка свештеника Глише и мајке Драгице Бабовић. Имала је старијег брата Бошка и сестру Смиљку (удату Мирчић). Највећи дио свог живота у младости провела је у Шапцу, гдје је завршила велику матуру. У октобру 1944. године, прије најезде кому- ниста, напустила је Шабац са сестром и породицама ГГрећег добровољачког пука и повлачи се у Словенију, а затим у Италију и логоре Форли и Еболи, гдје је ради- ла са осталим дјевојкама као болесничка сестра. У болници се упознала са Милутином Милом Ковчићем, добровољцем-официром Првог пука СДК, који је био рањен у борби. Касније су се вјенчали и са осталим породицама одлази 1947. у Њемачку, логор Дипхолц где им се родила кћерка Биљана, а послије у Линген гдје им се родио син Зоран. Године 1951. емигрирају у САД и настањују се у Милвоки, где добијају још три кћерке: Јелисавету, Невенку и Гину. Доживјели су и унучад. Милутин је због болести морао да напусти Милвоки и сви се селе у Флориду. Послије Милове смрти, Милена је због болести живјела са кћерком и мада у болесничким колицима путовала је, па и нас посјетила у Милвоки на дан наше заједничке славе Св. Георгија, када се опет са свима нама видјела. По повратку назад у Флориду здравље јој се нагло погоршава и убрзо умире.

До данашњег дана извесни националисти називају Збораше издајницима. „Ако је оправдана наша борба противу комуниста (а ми у то верујемо), онда су Збораши у тој борби предњачили као идео- лошка група. Колаборирали су они са Немцима за сво време у циљу добијања средстава за борбу противу комуниста. Они то нису крили, ни онда ни доцни- је.”(483)

Молимо се Богу да прими њену племениту душу у своје Царство, а њеним кћеркама, сину и унучадима наше искрекно саучешће.

Мартиновић просто тврди: „Фашисти су били сви они који нису прихватили или бар одобравали про- грам комунистичке партије.”(291)

У Манчерстеру, северна Енглеска, умрла је 23. фебруара 2006., после тешке операције Дороти Антуновић (79), супруга нашег друга Бориса Антуновића. Дороти и Борис су се венчали 1954. године и живели у примерном браку све до њене недавне смрти. Опело у пуној цркви Сент Мајкла обвљено је 2. марта, а потом и сахрана на Урмстон гробљу у Манчестеру. Дороти је ожаљена и испраћена од своје бројне шире породице и многих њених и Борисових пријатеља и дрругова. После погреба приређено је подушје у једном оближњем крикет клубу.

Значај Недићевог рада на спасавању Срба од биолошког истребљења најбоље је окарактерисао Чедо Мамула, чувар штаба Драже Михаиловића: „Ђенерал Милан Недић је највећи српски син свих вре- мена. Нико и никад није спасао толико српских жи- вота колико Недић. То је српско сунце које ће у Српству вечито сијати. Недићева душа била је спа- ситељска, која је српске сузе сушила и лечила тешке српске ране... Српска мајка, то је био Милан Недић. Једини српски спасилац... Он је не само спасавао, но је спасио стотине хиљада избеглица. Спасио је Србију од биолошког уништења. Пред његовим ликом нека се побожно поклони сваки поштени Србин и свака Српкиња. Доста је било лажи и обмана!”(506)

М. С.

t Дороти Антуновић

Доброј Дороти вечан помен, а нашем драгом другу Борису искрено саучешће! Искра

Милан Недић се понео витешки: И на крају четворогодишње трагедије: „Ја слободно идем да ми суди српски народ, јер знам да нисам крив.”(486) Baca Михаиловић 1. Петар Мартиновић Бајица, Милан Недић (Чикаго, 1956), 512 стр. Ова књига је недавно прештампана у Београду, тако да су је могли читати у земљи.

Помен Милану Недићу у Брадфорду У Брадфорду, северна Енглеска, приређен је у недељу, 5. марта 2006., традиционалан помен генер- алу Милану Недићу, као и другим „вождов и војнов" умрлих за краља и отаџбину. Помен је служио прото- јереј о. Жарлко Недић, уз учешће бројне пастве са претходне литургије. После помена приређено је подушје у црквеној сали.

Iskra 1. april 2006.

Прилози „Искри”

Ivo Jankov (93)

Умјесто ружа на гроб драге нам Дороти Антуновић Нада Ивковић £15.Ксенија Цвјетан £15,-

За успомену на другарицу Милену Ковчић и нека јој Господ подари вечан покој и рајско насеље Вера Ћурувија $ 10

Нека милостиви Господ подари вечан мир и рајско насеље души мог драгог супруга Радосава Додића Александра (Саша) са синовима Александром и Андрејом К$ 100

Као знак потсећања на моје храбре саборце и збораше из Ваљева и околине желим овим путем да поменем имена оних којих се још увек сећам: Божу Матића, Властимира - Валају Радовановића, мог побратима Милету Ивковића, Косту Костића и Драгана Јањатовића, Милорада Никићевића, два брата Цокића Драгољуба и Душана, мог присног комшије и школског друга Станислава - Цана Тешића, Миодрага, Боку и Јелену Лома, браћу Гојка и Комнена Табаковића, браћу Перу и Ацу Јеринић, Иву Матковића, Томаша Милића и мог пашенога Душана Микића, свима поз- натог Џигибауа. Вуле Ћирић А$20

Нека милостиви Господ подари покој душа наших другова и другарица: Јованке Ћираковић, Душана Ћелпера, Витомира Марковића и Радисава Додића Ранко и Вера Попадић К$ 100 Поклон Искри Живко Дончић К$ 20 Неђо Букара К$ 20 Ђуро Ђурђевић £ 4,Уместо цвећа на гроб Дороти Антуновић Мирјана и Влада Љотић £ 20.Уместо цвећа на гроб недавно преминулог друга Пауна Вуковића Милош Драгичевић £ 9Нека милостиви Господ подари покој душе драге нам другарице Милене Ковчић и њеног раније преминулог супруга Мила Марко и Радмила Сунара $ 20 За успомену на наше другове страдале у Кочевју и потсећање на драге нам Маце Вуксић и Милене Ковчић Милена и Димитрије Војновић $ 60

За успомену и дуго сећање на Милинка Грујичића, једног од храбрих и верних наших другова. Нека милостиви Господ подари покој његовој напаћеној души! Славко Косић Владан Ћирјанић Радисав Минић Марјан Берета

£ £ £ £

5.5,5,5.-

Помен М. Недићу и Д. Љотићу у Кливланду

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF, England.

У недељу 5. марта 2006. одржан је у Саборној цркви Св. Саве у Кливланду, САД, парастос пок. генералу Милану Недићу и Димитрију Љотићу. Помен су приредиле добровољачке породице. После литургије, помен су служили месни парох јереј о. Живојин Јаковљевић и прота Милан Зобеница, пензионисани вашингтонски парох, уз учешће подђкона 0. Серафима и црквеног хора „Његош". Потом су сви присутни послужени житом и осталим понудама пригодним подушју.

Б.М.К.

Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16.ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Čekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: ..Jađran". c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Dragan Živanović, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF. (Čekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20,81539 Munchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Ми остајемо на својој линији, ми смо Краљева војска. Крст на грудима на коме пише: „С вером у Бога за Краља и Отаџбину“, не носимо узалуд и не од данас, већ од првих дана наше бор- бе, јер смо знали шта је Краљ не као личност, већ као начело. Такви ћемо ocmamu до краја! Д.В. Љотић

Na Zlatnoj obali, Kvinsland, Australija, naš stari drug, Hrvat - Jugosloven, Ivo Jankov, za vreme rata komandant Vrličke brigade u Dinarskim četnicima, proslavio je 23. februara o. g. redak jubilej - svoj 93. rođendan. Tom prilikom posetili su ga mlađi drugovi sa Zlatne obale: Miodrag Simonović - Uča, Mile Kulić, Niko Matušić i Miša Petrović i poželeli mu sretan rođendan. Druže Ivo, živeo nam još dugo godina!

Iskra

+ МИЛИНКО ГРУЈИЧИЋ У Моркамбу, област Ланкашајр у северној Енглеској, преминуо је наш друг Милинко Грујичић, бивши припадник Српског добровољачког корпуса. Покојни Милинко је рођен осмог септембра 1923. године у селу Белошевац код Ваљева. У С.Д.К. је ступио крајем 1943. године у први батаљон Првог пука и био распоређен у пратећу чету у вод топова, код водника Душана Деспото- вића-„Џипса”. Са својом јединицом је учествовао у многим борбама у Србији и Словенији и показао се као веома храбар и савестан војник, цењен од предпостављених старешина. Последња битка у којој је учествовао била је у априлу и мају 1945. године бранећи мостобран на реци Сочи код Горице, где је пратећа чета са водом топова остала све до рушења моста и нашег коначног повлачења у изгнанство. После тога је био у логорима Форлију и Еболију у Италији и кратким временом чувања енглеског дела напуљске луке, да би на крају био са свима нама пре- бачен у Мунстерлагер у Немачкој. Ту је Маклинова комисија извела своју феноменалну глупост. Због тога што су тражили Марисава Петровића задржали су више од једног туцета других Петровића, а због капетана Милисава Грујића, шефа обавештајног отсека добровољачке команде, задржали су и Милинка Грујичића (због сличности имена и презимена). Тако је јадни Милинко, због глупости силника, морао да остане у логору још неколико месеци више од осталих својих другова. После изласка из логора пријавио се за рад у Енглеској. Нажалост, ни ту га срећа није дуго послужила. Много је волео да има моторцикл и уживао да га вози и тако једног дана доживи сао- браћајну несрећу у којој повреди ногу и остане инвалид. Као и све друго и то је храбро и стојички подносио. Његовој супрузи Клари наше најискреније саучешће у њеној жалости, а нашем другу Милинку нека милостиви Господ подари заслужени мир и покој његовој напаћеној души!

Марјан Берета При самом завршетку овог броја добили смо вест да је преминуо наш друг

Стипе Грабовац. Опширније у следећем броју Искре.

Iskra 1. april 2006.

Поводом изјаве апбанског министра спољних послова

АЛБАНЦИ КРОЈЕ ГРАНИЦЕ БАЛКАНА МСП: Отварање врата за нову трагедију на Балкану. ЕУ: Промене граница везане само за статус Космета и државних односа Црне Горе са Србијом. Независност Косова и Метохије, којом међународна заједница намерава да казни Србију, могла би да доведе до нових сукоба на Балкану, које су Албанци спремни да наставе и после Космета, све до остварења сна о „великој Албанији”. To је у уторак увече веома јасно најавио Бесник Мустафај, албански министар иностраних послова, рекавши да у случају да Космет добије независност, власти у Тирани неће моћи да гарантују непроменљивост граница у оним делови- ма региона у којима живе Албанци. На трибини организованој на скопској теле- визији AJl CAT, програму на албанском језику, он је, оспоривши постојеће границе, подсетио да је то рекао и у октобру прошле године у Бриселу пред великим бројем аналитичара и високих представника Европске комисије и HATO-a. - Ако се Косово одвоји, ми убудуће нећемо гарантовати непроменљивост граница, не само према Албанији, већ и у албанском делу Македоније - објас- нио је Мустафај. У Министарству спољних послова СЦГ упозоравају да изјава шефа албанске дипломатије „пред- ставља јасну поруку свим заговорницима независнос- ти Косова да би тиме била отворена врата нове трагедије на Балкану”. - Пројекат јединствене албанске државе увек је полазио не само од присвајања дела државне тери- торије Србије, него и делова Македоније, Црне Горе и Грчке. Једина превентивна одбрана је у строгом поштовању Повеље УН и Завршног акта из Хелсинкија о непроменљивости постојећих међународних граница међународно суверених држава, на чему наша држава упорно инсистира - саопштавају из МСП-а. Шефица македонске дипломатије Илинка Митрева затражила је јуче у телефонском разговору од албанског колеге објашњење његове изјаве, али је добила одговор „да се не доводи у питање сарадња и политика добросуседства”. Како је саопштено из Министарства спољних послова Македоније, министарка Митрева је питала Мустафаја како је могуће да једна држава даје или не даје гаранције за границе друге, суверене, државе и оценила да то могу да раде само државе о чијим је границама реч, или међународна заједница. Митреваје такође упозорила Мустафаја да је Македонија унитар- на држава и да се не може делити. Из Европске уније, пак, уверавају да „једине територијапне промене на Балкану могу бити везане за питања статуса Косова и државних односа Црне Горе са Србијом, а то никако не може довести до мењања граница суседних земаља” (Подвукла -

Искра). - У ставу ЕУ нема никакве промене - изјави- ла је јуче агенцији Бета Кристина Гаљак, портпарол високог представника ЕУ Хавијера Солане. - Међународна заједница и Европска унија су у више наврата чврсто ставили до знања да, какво год буде решење за статус Косова, то не може и неће имати било каквог утицаја на границе и територије суседних земаља. У Македонији, међутим, мало другачије гледа- ју на целу ствар, с обзиром на то да је процес утврђивање македонско-српскоцрногорске границе на делу према Косову и Метохији и даље у жижи тамошње јавности. Овај проблем постављан је више пута на дневни ред, не само у контактима са пред- ставницима СЦГ, привременим органима Космета и Унмика, него и са представницима УН, ЕУ и САД. Македонија захтева да се демаркација границе заврши пре решавања коначног статуса Космета, уз учешће Скопља, Београда, Приштине и Унмика. Серен Јесен Петерсен више пута је изјављивао да подржава тај захтев, али је затим мењао мишљење. Македонски политичари покренули су ово питање приликом посете Мартија Ахтисарија Скопљу, а недавно је и амерички амбасадор у Македонији Џилијен Миловановић у једном интервјуу изјавила да то питање мора да буде решено у току преговора о финалном статусу Космета. М. Томовски M. Р. Петровић

Апбанци не одустају Члан београдског тима за преговоре о статусу Космета Горан Богдановић оценио је јуче да изјава шефа албанске дипломатије значи да Албанци нису одустали од стварања „Велике Албаније”. - Изјава Мустафаја је чиста провокација, која указује и на неугашене аспирације Албанаца на Балкану рекао је Богдановић агенцији Бета. Председница Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић оценила је алар- мантном изјаву Бесника Мустафаја и додала да ће несмотреност давања независности Косову и Метохији довести до великих потреса у региону, „јер се неће стати само на уједињењу Албаније и Косова, већ ће то бити трагичан исход и за државу Македонију, а неће добро проћи ни Грчка”. Политика, 16.3.2006.