iskra1138

Поводом договора премијера Коштунице и Томислава Николића из СРС

СРБИЈА ПРЕЛАЗИ СВОЈ РУБИКОН!? (Да се најпре подсетимо шта Рубикон значи? Римски војсковођа Јулије Цезар, освајач Галије (данашња Француска), као гувернер живео је у њој. Десило се да је граница Галије према Риму била у се- верном делу средње Италије, на реци Рубикону (улива се у Јадран). Очигледно, Цезар је био неодлучан да ли да се умеша у грађански рат који је беснео у Риму. Кад је најзад одлучио, он је са војском прешао Рубикон да би се сукобио са вођом побуне Помпејом, 49. године пре Христа. Од тада постоји појам „прећи свој Рубикон", што означава покрет без повратка, одсту- пања.) Пре десетак дана, једна је вест, ако не пробудила онда бар, заталасала српску, иначе летаргичну и резигнирану, јавност. Наиме, тог дана, Томислав Николић, актуелни вођа Шешељеве Српске радикалне странке (СРС), изјавио је да се договорио са премијером др Коштуницом да, у случају да Запад наметне решење по коме би Косово и формално постало независно и шиптарско, да би онда Скупштина Србије својом Резолуцијом саопштила свету, да је тај акт Запада нелегалан, противправан и, због тога, про- гласила Косово окупираном територијом. Пре, пак, дискусије значаја и импликација овог по свему пози- тивног договора, задржаћемо се, накратко, ради исти- цања његових добробити, на стању у Србији, које овом договору претходи. Младић - циљна личност притисака Запада! Такозвана међународна заједница врши огро- ман притисак на српске власти ради изручења гене- рала Младића. Као облици притиска, употребљвају се сва могућа и немогућа политичка и друга средства како би се остварио њен циљ. У првом реду ту је г-ђа Карла дел Понте, хашки тужиоц. Она долази у Београд бахато и као да се ради о неком црначком племену из западно-европ- ских, сад већ давнопрошлих, колонијалних дана, наређује да Младић има да буде изручен пре датума њеног контакта са Европском унијом (ЕУ) и Уједиње- ним нацијама (УН) кад она овима подноси свој извештај који ће, каже, ако Младић не буде у Хагу до тог терми- на, бити негативан. Као резултат задње (пре неколико дана) дел Понтеове посете Београду, српска влада, додуше, сазнаје се незванично, сагласна је да термин Младићевог хапшења или добровољне предаје, буде 21. фебруар. ЕУ и НУ подижу своју „цену" У складу, пак, са таквим Карлиним негативним извештајем, Европска унија (ЕУ) одмах подиже своју

„цену". Тако, разговори о Придруживању са ЕУ престају, а што опет значи, нема уласка у ЕУ и остале интеграције као што су Партнерство за мир (ПЗМ) и НАТО. Али, наглашава се стално, ако предате Младића, Србија и СЦГ - само што не кажу - по „хит- ном ће поступку", пре времена и пре других, биће у ЕУ. УН, с друге стране, своју „цену" не подиже директно већ притајено. Наиме, преговори о Косову су у току; тзв. Контакт група прокламовала у погледу Косова три принципа: (1) нема враћање на статус Косова од пре 1999.; (2) нема наметања решења, али и да Косово мора остати мултиетично, што значи децен- трализација Косова, али не и његова подела на српски и албански ентитет ; и (3) нема присаједињења Косова било којој суседној држави. Многобројни представни- ци Запада онда, као своја лична тумачења горњих принципа, дају изјаве да треба очекивати да се пре- говори заврше, најдаље за годину дана, са условно независним Косовом. Најновији такав „лични" став дошао је од Џона Сојерса, из британског министар- ства спољњих послова. По Сојерсовом излагању, Срби практично, сем о децентрализацији, немају о чему дру- гом да преговарају јер је то све већ одређено. Цела ова, дакле, „канонада" која долази од УН и тзв. међународне заједнице, усредсређена је на: (1) да се Младић преда Хагу; и (2) да се Срби психолошки припреме на губитак Косова; „великодушно" им је дато годину дана времена за ову припрему. У вези, пак, са (1) , могуће је да се српским властима приватно каже, ако се Млладић ускоро нађе у Хагу, да Запад може и да промени свој став о условној независности Косова. Србија, без контра става - иде све дубље у пропаст! Док, дакле, Запад тако, српске власти, уместо једног свог јасног контра става, све дубље и дубље, свесно, тону у губљење суверинитета како Србије тако и заједнице СЦГ (Србија и Црна Гора). Хајде, што је то добрим делом последица притиска тзв. невладиних организација (НВО), којих има на хиљаде у Србији, а скоро све су оне плаћене или директно од стране САД, путем тзв. „помоћи" Србији кроз ставку о „невладином сектору", или од разних западних фондација са Сорошевом на челу, поставља се, међутим, питање зашто српска влада дозвољава или је већ дозволила да свака, макако минорна страна институција, има своје директно представништво у Београду? Од најзначајнијих треба споменути: ону из Хага, која „мери" степен сарадње српских власти са Хагом, специфично колико су војна и безбедносна досијеа доступна Хагу, шпијунира о томе где се налазе Младић и Караџић и остали оптуженици.

Србија прелази ... Представништво ОЕБС-а (Европска органи- зација безбедности и сигурности) такође је у Београду. Ово је организација која је, по свом оригиналном ман- дату из Хелсинкија у Финској, требало да се бави проблемом неповредивости спољних граница тадашњих европских држава. Као таква, требало је да сачува суверенитет и интегритет још СФРЈ и спречи бомбардовање СРЈ због Косова, 1999., што све није учинила. Сада се, међутим, противно духу самог Хелсинкија, бави унутрашњим стварима СЦГ и Србије: даје мериторне оцене о разсрбљавању Срба, диктира политичке изборе и верификује ваљаност њихову; ако ОЕБС каже да су избори били ОК, то одмах међуна- родна заједница признаје; у противном изостаје њено признање, а таква држава се аутоматски изопштава из демократског клуба држава. Само се тако могла догодити у Србији аномалија да Српска радикална странка (СРС), најјача политичка странка у Србији, не само што никад није добила власт већ - јер је „кужна" - није чак ни прихваћена као коалициони партнер, тако да Србијом већ годинама, баш „демократски", управљају „мањинске" владе!? Сличан је случај и са Међународним моне- тарним фондом (ММФ). И он има своје представништво у Београду. Та организација буквално контртолише привредну, буџетску и новчану политику Србије. Оно што она нареди Динкићу, министру финансија, Радовану Јелашићу, гувернеру Српске народне банка (СНБ) и Мирољубу Лабусу, потпредседнику владе, они то без поговора спроводе у дело. Нема, због тога, код тих тзв. „експерата" из партије Г17+, способности упоређења привреда других држава, као, на пример, Русије (пре Путина) и Аргентине, које је фискална политика ММФ букавално довела до банкротства, а камо ли да говоримо о визији, рецимо Аргентине, чије је вођство, „притегло кајшеве", сакупило неких око $10 милијарде и отплатило свој дуг ММФ-у - да би се, најзад, ослободило његовог туторства и тако почело да води - наравно с муком сопствену привредну политику, која ће сигурно, јер иза ње стоји и храброст и љубав према свом народу, бити боља него она претходна, ММФ-ова. Најзад, ту је и случај (САД) Пентагона, који је пре кратког времена отворио, такође, своје пред- ставништво у Београду. О томе шта треба да буде његова функција, не треба ни говорити. САД су Србију заокружиле читавом мрежом шпијунских организација, почевши од НГО преко ОЕБС-а и ММФ до климогла- вих „јес-мена" у самој влади Србије и СЦГ, да се заиста не види смисао овог представништа (јер све информације од интереса већ иначе имају), сем ако то није САД, просто победничка, потреба да се и на тај начин наругају Србима. Да је баш то по среди, изрекао је и недипломатски наредио, пре неки дан, нико други већ САД амбасадор у Београду, Мајкл Полт - Младић мора у Хаг без одлагања! Зашто само Младић, а не и Караџић? Да ли сте у овој горњој анализи приметили нешто? Крајњи, за сад, домет свих ових притисака је Младић. Караџић испао као неважан. Ако се уопште помене, то је више по дугогодишњој снази инерције слогана „МладићКараџић", него што иза тога стоји „политичка воља" Запада да га се има, као што је оче- видно да она дефинитивно постоји у Младићевом случају. Какав је, дакле, стваран статус Караџићевог случаја? Лично не верујем да он није више интересан-

тан Западу већ напротив - његово „време" тек долази. Довде су, мислим, ЕУ и САД сагласни зашто Младић сад, а не Караџић. То некако природно произилази из њихове заједничке шеме, оригинално намењене за дресуру животиња, сад доследно примењена над Србима, боље познате под именима - „штапа" и „шаргарепе". Практичан, пак, проблем са овом шемом јесте у томе што је „шаргарепа" - бар што се тиче Срба - недостижна, јер таман сте реаговали на Западов „штап" позитивно, вама као одлакнуло, кад вам он намеће други, нови. И тако у недоглед... Потреба недогледа објашњава, међутим, обе „мистерије": (1) Караџићев нестанак из слогана „Младић-Караџић"; и (2) шта очекују од Србије новим „штапом", под именом Караџић, САД а шта ЕУ? Први, САД, захтевају судске доказе да су Срби у ратовима 1991 - 1995 били агресори, а ове, САД, у распарчавању СФРЈ невине и хумане; како је, пак, за њих (САД) „суочавање са прошлошћу" једновремено и „мера" српског „разсрбљавања", а ово практично неоствариво, то значи, да ће за САД бити потребни све нови и нови караџићи, а кад их и не буде више - измислити их као, уосталом, и све досадашње. Са ЕУ, међутим, ствар је нешто другојачија: сваким новим „штапом" одлаже се пријем СЦГ и Србије у ЕУ; с обзиром, пак, да на пријем новог чланства у ЕУ посто- ји неисказан мораторијум, зависно да ли је привемен или сталан, нови караџићи ће, респективно, и ЕУ бити неопходни да би се за СЦГ, „шаргарепа" звана ЕУ, одложила, ако не за стално оно бар до 2020. године. „Договор" Коштуница - Николић Негде је напред поменуто да код српских власти не постоји никаква отпорност на западњачке „штапове", чак и поред чињенице да за обављени „штап" нема одговарајуће „шаргарепе". Због тога, Запад је некако постао „размажен" односно „навикнут" на доследно, безпоговорно спровођење својих захтева од стране српских власти. То би вероватно тако и остало, да није, пре неки дан, Томислав Николић избацио у јавност, већ поменути на почетку овог написа, свој, по много чему, „договор" са председником српске владе др Коштуницом. Ово је одмах изазвало буру протеста на Западу: како сте могли, како сте смели... Како се влада Србије није освртала на Николићеву изјаву, погурани од Б92, јавили су се одмах српски мондија- листи, оптужујући владу због ћутања, али и кукњавом како нас то, ето, свађа са светом... повампирани милошевићевизам који је разбио СФРЈ, итд. Међу мондијалистима предњачио је Вук Драшковић, министар спољних послова СЦГ. Између осталог, рекао је он како треба избегавати „терминологију прошлости",

IZ SADRŽAJA Ne važi više rezolucija 1244 ..................................................................... 5 Profesor Suzana Vodvord u „Politici” .................................................... 7 Moralna i duhovna slabost Evrope .......................................................... 8 Uglavnom tačna zapažanja TV komentatora......................................... 11 Bauk Putina kruži svjetom ...................................................................... 13 Pretnja proglašenjem okupacije nije uplašila ........................................ 17 Kako je razbijena Jugoslavija .................................................................. 19 Ubistvo episkopa Varnave Nastića (2 ).................................................... 23 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (111) . . . . 2 6

Iskra 1. mart 2006.

па се онда упитао, ко је окупатор, те одмах сам цинич- ки и одговорио: СБУН (Савет безбедности УН)?; поли- тичка и војна сила УН?; и ЕУ? (заборавио је да помене САД, као окупатора; можда због „молитвеног доруч- ка"!?). Да би „утешио" Србе додао је још да одлуку о независности може донети само СБУН (као да овај није САД фасада!?). Најзад се јавила и влада Србије преко свог портпарола. Он није поменуо Николићеве наводе, али је истакао да већ по самој Резолуцији Скупштине, од пре неколико месеци, независност Косова не долази у обзир. Тек је, међутим, сутрадан, Андрија Младе- новић, портпарол Коштуничине ДСС, не спомињући Николићеву изјаву, јасније објаснио позицију ДСС: за Србију је обавезна Резолуција Скупштине Србије где се каже да би неко наметнуто решење било про- глашено нелегалним, противправним и неважећим. Надодао је још: да није суштина у томе како t\e се наз- вати отимање територије, већ је она у томе да се не дозволи кршење међународног права. Саветник пре- мијера Коштунице, Александар Симић, био је још одређенији: Србија никад неће прихватити независ- ност Косова; у случају, пак, да се то догоди, Србија задржава право да поврати себи све што је про- тивправно изгубила. Симић је још и поменуо могућност референдума Србије са питањем: Да ли су грађани Србије спремни да препусте део своје територије косовским Албанцима? Договор о суштини се ипак догодио По свему, дакле, изгледа да су се ипак Коштуница и Николић о нечему суштинском, у вези Косова, стварно договорили, али нужно не како је то Николић представио. Могуће је да је у договор ушла и ставка да Николић на свој начин то објави, а да се влада, по питању Косова, ограничи само на Резолуцију Скупштине. Такође, врло је могуће да је и сам договор са Николићем дошао на Коштуничину иницијативу. По свему, циљ овог двојног наступа био је да се Западу унапред стави до знања да се не шали са Косовом јер то неће проћи. Запад - терао зеца, истерао вука... А, ако то ипак Запад учини, а Србија прогласи окупацију Косова, цео регион (Косово, Србија и окружење) остаје за Запад једна огромна „безбеднос- на рупа". Кад се узме у обзир да је главна мотивација западњачког ангажовања на Косову да се овај регион учини безбедносно стабилним (мислили су да се то постиже најлакше једноставним задовољењем шиптарских аспирација о њиховом, независном Косову, а то је због тога јер су Срби, због уласка у ЕУ и друге интеграције, већ иначе довољно „препарирани" за његов губитак), дошао је сад Запад, после Николићевог иступа, у ситуацију сличну оној коју народ описује као - „терали зеца, а истерали вука" (срећом - не Драшковића!) Овим, пак, искораком још је нешто стављено Западу у свест - неће нас преломити „штап" под именом „нема уласка у ЕУ". То се неће догодити, чак и ако нас оставе коалициони партнери Вук и Лабус. Јер са СРС, ми из ДСС, имамо већину у Скупштини Србије, најмање 135 од 250 посланика. Први отпор и штете - због претходног одсуства Најзначајније, пак, у целој овој ствари јесте чињеница да је ово прво отворено супротстављање

Iskra 1. mart 2006

једне постмилошевићевске владе иначе необузданим западњачким диктатима и захтевима. Огромна је штета по Србе и српске интересе, међутим, што се Коштуница није присетио много раније да је било могуће Србијом и Косовом, као могућим „безбедносним рупама", „плашити" Запад и тако још много раније онемогућити разне њихове „штапове", који су, у недостатку отпора, буквално покопали Србију и СЦГ као међународни субјекат. А десило би се то као сигурно, да српске власти, без обзира на „цену", нису за најважнији свој приоритет, истакле улазак у ЕУ и остале евро- атланске интеграције. Да су, пак, уместо тога, СЦГ заузеле један незаинтересован став, онда би Запад - да би од регије коју покривају СЦГ и Косово начинио у безбедносном смислу крајње стабилно подручје - морао да прави напор и уместо „штапова" одмах нуди „шаргарепу" - молимо вас, уђите у ЕУ и остале инте- грације под партнерским условима. Да је то учињено, отпале би хашке, ММФ-ве, као и све друге, уцене. Мада са закашњењем, ипак је добро да је до овог супротстављања дошло. Запад ће морати у будуће да води бар делимичну бригу и о српским интересима и осећајима. Поготово је то случај јер Запад мора да је свестан да се сад понудом о уласку у ЕУ, Коштуница - јер је прешао свој Рубикон - више не може „купити", а безбедносна стабилност региона, без Коштуничиног учешћа и кооперације, Западу је неза- мислива. Могуће реакције Запада Питање је сад како ће ЕУ реаговати на ову новонасталу ситуацију, изазвану Николићевим испадом. Ово због тога што ту постоје два фактора који би могли бити сметња ЕУ реаговању како је приказана горњом анализом, која је, мада у суштини објективна, ипак виђена из српског угла. Та два фак- тора су САД и косовски Албанци. САД реаговање је за сад непредвидиво, пого- тово јер су судбине Косова као и Републике Српске формално пренете на ЕУ, мада оне још увек желе да по оба питања имају, ако не одлучујућу, а оно бар важну улогу. С те стране гледано, они су недвосмис- лено за независно шиптарско Косово, условног карак- тера. Тешко је, пак, предвидети да ли српски искок у вези Косова, и за њих, као за ЕУ, значи погоршање безбедносне ситуације у региону. Но, чак и да јесте, а САД будући некомпромисне, уз то и trigger happy (увек ратно настројени), могу, уколико их ЕУ не убеди друго- јачије, наметнути своје решење силом чак и према самој Србији. (Уосталом, захваљујући Вуку Драшковићу, али и Тадићу, Коштуници и Ђукановићу, и сам НАТО може умарширати у Србију чак и без одобрења српских власти.) Постоји ипак јака доза вероватноће, да САД, специјално после ирачког дебакла, неће приграбити ратну опцију. Без обзира, међутим, на САД реакцију, досадашњи српски колони- јалан статус, потребан је и даље САД-у - због Хага. Јер, овај није, за САД рачун, још обавио свој задатак - Срби агресори и узрочници ратова у разбијању СФРЈ, а САД, у целој тој трагедији, невине, али и обавезно хуманитарне! С обзиром, пак, на српски искок у вези Косова, прилично је тешко претпоставити, да тај српски колонијални статус потребан САД-у, може да остане неокрњен, па је то један могући даљњи разлог зашто би се САД могле ослонити на опцију силе. Могуће је, међутим, да српске власти јавно изјаве да је сарадња са Хагом и даље „наша међународна обавеза". Све у свему, добри су изгледи да САД тор- педују српски план којим би се избегла условна неза-

Србија прелази ... висност Косова, али, у сваком случају, не и саму Резолуцију, по којој је Косово окупирана српска територија. Самим тим чином Косово и цело његово окружење остају (бар у теорији), противно интересима Запада нестабилно подручје! Пошто су и сами Шиптари већ мање-више убеђени да им је косовским преговорима обезбеђена условна независност, напред поменути искок Србије, ће свакако да изазове њихову оштру реакцију у смис- лу да Запад случајно не попусти пред српским иско- раком и остави Косово у оквиру Србије, са широком аутономијом за њих. У том случају, они ће вероватно запретити оружаном супростављању таквом решењу. Запад да би то избегао, највероватније ће од два зла прихватити, по његовом мерилу, мање - независност шиптарског Косова. Поготово, што очекивана српска Резолуција, у том случају, не говори о рату већ само о праву Срба да поврате окупирано. Кад? Прећутало се можда намерно, нек то остане енигма - и за Запад и за Шиптаре! Троструки позитиван значај Резолуције Све у свему, оваква српска Резолуција има, по српске позитивне интересе, троструки значај. О прва два је већ било речи, па ће се ови само сумирати, док ће се о трећем мало опширније рећи која. Ево, дакле, тих позитивних учинака најављене Резолуције: (1) Србија неће ставити свој потпис на било који докуме- нат којим би Косово било одузето од Србије; тиме Србија себи задржава право да кад се укажу прилике - поврати отето!; (2) од 5. октобра 2000. године, ово је прво одбијање српских власти многобројних Западних диктата и наредаба и тако пресекло опасно клизање српских највиталнијих интереса у незаустављив њихов ход ка амбису уништења; и, најзад, (3)... Ова тема је додиривана у више наврата, али увек узгредно, тако да никад њена важност није изби- јала у први план. Реч је о „најширој аутономији,, за Шиптаре, ако они, у преговорима који треба да отпочну овог 21. фебруара, пристану да Косово остане у сас- таву Србије. На изглед, формално само, тако би и требало да буде, али у оваквој дефиницији постоји један моме- нат који би временом могао бити катастрофалан по српске интересе, а „најшира аутономија", у овом тренутку, не само да га не отклоња већ га нужно подразумева. Тако, по њему, Шиптарима, као грађанима Србије, припада неотуђиво право да сло- бодно долазе у Србију и да се у њу насељавају. Кад се томе дода чињеница „беле смрти” морталитет код Срба већи него наталитет - и чињеница потпуно супротног смера међу Шиптарима (у просеку, 4-5 новорођених према једном умрлом), онда постоји велика могућност да Шиптари за две генерације, педесетак година од данас, постану већинско становништво и у самој Србији. Одатле до преузимања политичке власти у њој је свега један корак. Дакле, предвиђена Резолуција и ову опасност дугорочно от- клања све док се не оствари повратак Косова у оквир Србије. Тада, опасност тог проблема треба решавати тако да буде и праведан али и да максимално заштити интересе Срба. Најбоља, пак, заштита Срба била би, међутим, одмах започета, не само политика укидања тренда беле смрти већ и она којом би наталитет Срба био, отприлике, раван оном шиптарском. Н. Љотић

УН окупација не може се преточити у илегалну независност и отимачину Косова Око ове непотребне терминолошке забуне са термином „окупација”, ствар је кристално чиста. Ваља употребити важеће међународно-правне преседане, који не застаревају премда би тзв. међународна заједница волела да нас увери у супротно: 1. На Берлинском конгресу 1878. године АустроУгарска монархија је споразумом великих сила — тј. вољом тадашње „међународне зајед- нице” — добила право да ОКУПИРА Босну и Херцеговину („укопација”, што би рек’о Давид Штрбац). Понављам, БиХ је ОКУПИРАНА, али легално, у складу са тада важећим међународно- правним инструментима. 2. Са становишта Србије (као неформалног претендента на ту територију) и са становишта Отоманске царевине (као непорецивог носиоца тада још увек међународно признатог суверенитета над БиХ), та ОКУПАЦИЈА није била жељена нити добро дошла, али јесте била ДОБРОВОЉНА, тј. легална јер су и Београд и Цариград прихватили одлуке Берлинског конгреса — баш као што је званини Београд прихватио нежељену, али снагом соп- ственог потписа легализовану, окупацију Косова у Куманову јуна 1999. 3. Када је Аустро-Угарска легално ОКУПИ- РАНУ територију Босне и Херцеговине 1908. године илегално АНЕКТИРАЛА, тј. променила јој уставни, државно-правни и међународно-правни статус унилатералном одлуком без утемељења у међуна- родним конвенцијама или пракси, избила је криза која је привремено завршена легањем Србије на руду услед тадашње слабости Русије (после рата са Јапаном и револуције 1905.). Таквог „легања на руду” око Косова овог пута НЕЋЕ БИТИ! Дакле, на потпуно исти начин, садашња окупација је консензуална и легална (СБУН 1244, премда неиспуњен), а евентуална независност би имала исти карактер и статус као анексија 1908. — са истим средњерочним последицама за пре- кршитеља (Беч 1918, ЕУ 2018?)... Како било да било, званични Београд има правни преседан за став да је прихватио „консен- зуалну окупацију” 1999. због УНСБ 1244, која је испала превара, али да неће прихватити отимачину. 14.2.2006. ctrif kovic @ netzero.com>

ДрСрђаТрифковић

ТАДИЋ: АХТИСАРИ НЕМА МАНДАТ ДА НАМЕЋЕ РЕИЈЕЊЕ. Председник Србије Борис Тадић изјавио је да је Марти Ахтисари међународни прего- варач и да нема мандат да намеће решење и одлучује о Косову и Метохији, него само да обезбеди дијалог који би приближио неким решењима везаним за будући статус покрајине. „О томе шта је коначно решење одлучује Савет безбедности УН. (РТС, 19.2.2006.)

Iskra 1. mart 2006.

Soren Jesen-Petersen, šef Unmika:

NE VAŽI VIŠE REZOLUCIJA 1244! Budućl status Kosova neće biti zasnovan na Rezoluciji 1244, već na osnovu nove rezolucije koja će je zameniti - najavio je u intervjuu “Novostima “ Soren JesenPetersen, šef Unmika. Predstavnik misije UN na Kosovu kaže da rezolucija 1244 ne nalaže kakav će biti budući status južne pokrajine, odnosno da li će ona biti deo Srbije ili će imati neki drugi status. - Sve što Rezolucija 1244 govori u tom pogledu, jeste da daje ovlašćenja specijalnom izaslaniku da olakša proces koji će dovesti do konačnog rešenja. Naime, budući status Kosova neće biti zasnovan na Rezoluciji 1244, već na osnovu nove rezolucije, koja će je zameniti. Ako rezolucija 1244 nije garantovala suverenitet Srbije zašto se donosi nova. Zbog rešenja? - Postoji jedno pitanje na koje nikada ne dajem odgovore, a to je kakav će biti budući status. To ostav- Ijam na dogovor pregovaračkom timu. Kako gledate na rešenja o formiranju entiteta koje nudi srpska platforma za pregovore? - Ako bih dao neki komentar u vezi sa tom platformom, mislim da bi u Beogradu imali žešće probleme sa onim što bih ja rekao. Međutim, mislim, da je sada važno, to što je proces pregovora počeo i što ga vodi jedan od najkompetentnijih Ijudi iz međunarodne zajednice Mati Ahtisari. Sada je na dvema stranama da se angažuju u ovom procesu koji Ahtisari treba da dovede do kraja. Decentralizacija je prva tema o kojoj će se raz- govarati krajem meseca u Beču. Šta očekujete od ove runde pregovora? - Nadam se da će razgovori u Beču biti fokusi- rani na potrebe Ijudi, bez obzira na to da li su oni Srbi, Bošnjaci, Albanci. Naime, svako bi želeo da na lokalnom nivou ima vlast u obrazovanju, zdravstvu, religiji. Ako se razgovori koncentrišu na ove potrebe, mislim da bi u tom slučaju oni mogli da budu veoma uspešni. Ali, ako razgovori krenu u pravcu teritorija, mislim da ćemo se naći u problemima. lako nećete da prognozirate konačno rešenje Kosmeta, recite nam barem šta bi, po vašem mišljenju, bilo najbolje? - Pravi ishod je onaj koji će uzeti u obzir želju većine, ali i to da ta većina uzme u obzir želje i očeki- vanja manjine. Ne znam zašto Ijudi misle da je to nemoguće i teško, jer to je slučaj koji postoji u mnogim delovima Evrope. Na osnovu kojih argumenata insistirate da nadležnosti policije / pravosuda prenesete na privremene kosovske institucije, kada je jasno da ih osim Albanaca, ostali stanovnici Kosmeta ne prihvataju?

Iskra 1. mart 2006

- Ne slažem se sa vama da niko osim Albanaca ne priznaje te privremene institucije, ali se slažem sa vama da ih većina manjina ne priznaje. Imajući na umu da je prenos ovih nadležnosti, Beograd žestoko kritikovao, ponavljam da će komesar Unmik policije i specijal- ni predstavnik, odnosno ja, ostati nadležni za bezbednost na ovim terenima sve dok je Unmik ovde prisutan. Istovremeno, međunarodne organizacije će i dalje biti nadležne za organizovani kriminal i za druga krivična dela. Uz to, ovaj transfer će biti postepen, ograničen i biće urađen u fazama. Preći ćemo u drugu fazu, samo ako budemo zadovoljni rezultatima prve. Takođe, mogu da kažem da je prenos ovih nadležnosti bio pitanje koje su naše kolege u Njujorku veoma pažljivo procenjivale. I sve dok nismo dobili njihovu saglasnost i uveravanja da je taj proces u saglasnosti sa Rezolucijom 1244, nismo mogli da krenemo sa tim. Stiče se utisak da ipak postoji žurba u zaokruživanju albanske vlasti na Kosmetu s namerom da se u određenom trenutku samo legalizuje nezavisnost? - Rezolucija 1244 ne predviđa da mi možemo da prenesemo ijednu nadležnost koja je povezana sa pita- njem suverenosti. I, naravno, svaki prenos nadležnosti koji smo do sada obavili morao je da bude odobren od pravne kancelarije u Njujorku. U stvari, oni nas ne kri- tikuju što vršimo prenos nadležnosti, već što se to obav- Ija suviše sporo. Da li verujete da će se do kraja ove godine biti rešen konačni status Kosmeta? - Da, verujem! EIDEOV IZVEŠTAJ Čini se da ste želeli da utičete da izveštaj speci- jalnog izaslanika za procenu standarda Kaja Eidea bude pozitivan i da se standardi, prikažu ostvarenim? - Uveren sam da je ovo pitanje gotovo uvreda za ambasadora Eidea, jer je on četiri meseca radio na ovom pitanju i napravio jedan veoma kredibilan izveštaj. On je izvukao zaključke, napisao kakvo je stanje i ja mislim da je on taj koji bi, u tom slučaju, trebalo da preuzme odgovornost. BEZBEDNOST Kako ocenjujete bezbednost u Pokrajini i šta ste konkretno, lično vi, učinili da se ona poboljša, pre svega, za Srbe? - Ako posmatrate statističke podatke, bezbed- nosna situacija, uopšte nije loša, pogotovu ako je pore- dite sa situacijom u drugim zemljama u regionu. Ali, opet to nije dovoljno dobro, jer čak i kada se nagovesti da inci- dent ima etničku pozadinu, dovoljno je da kod Srba iza-

РЕАГОВАЊА НА СЕДНИЦУ СБ УН 14. 2 .2006.

Лицемерно излагање шефа Унмика Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић изјавила је синоћ да „у овом тренутку звати Србе да уђу у косовске инсти- туције, у ствари је бацање прашине у очи, односно доказивање мултиетничности, које је веома потребно албанској страни пре почетка преговора”. Према њеним речима, суштинско испуњавање стандарда има свој ред ствари. „Најпре треба поразговарати о децентрализацији и о другим темама као што су културна и црквена баштина, економија, привати- зација, а потом када се види да Албанци мисле озбиљно, да су омекшали свој став и пружају руку према Србима, тада треба размишљати о повратку у институције”, рекла је Рашковићева. Јучерашњу седницу Савета безбедности УН обележило је лицемерно излагање шефа Унмика Серена Јесен-Петерсена који се, нажалост, више бавио начином на који је протекла сахрана председни- ка Косова Ибрахима Ругове него патњом српског на- рода у протеклих седам година, оценио је у изјави Танјугу члан српског преговарачког тима Марко Јакшић. Ничему бољем се од Петерсена нисмо надали имајући у виду да је увек до сада прикривао оно са чим се суочавају Срби, за разлику од председника Србије Бориса Тадића који је објективно представио стање у којем се Срби налазе, што је подржао и представник Русије изјавом да принципи по којима се решава косовско питање морају бити универзални, рекао је Јакшић. Шеф посланичког клуба Српске листе за Косово и Метохију Ранђел Нојкић је казао да су главни актери јучерашње седнице Савета безбедности били Петерсен и Тадић и да су и овога пута исказана два опречна става. Независни политички аналитичар Фатмир Шехоли оценио је да би и српска и албанска страна требало да се уздрже од било каквих изјава које пре- јудицирају статус Косова јер ће будући статус ипак бити плод компромиса. Уколико се Срби буду држали изјава попут Тадићеве на седници Савета безбеднос- ти да је Косову загарантована широка аутономија а Албанци инсистирали на независности, међународна

Ne važi... zove uznemirenost. Mada sam u tom pogledu uradio više stvari, pomenuću, recimo, da sam uticao da se značajno poveća broj srpskih policajaca u Kosovskoj policijskoj službi, u oblastima gde su Srbi većina. Tako Kosovska policijska služba ima 7.500 policajaca, od kojih je 27 odsto iz redova manjina, a 20 odsto od njih su Srbi. Novosti, 20.1.2006.

Dragana

заједница биће принуђена да наметне решење, што никоме овде не иде у прилог, закључио је Шехоли. Политички представници косметских Срба сложили су се синоћ, у изјавама Танјугу, да је председ- ник Србије Борис Тадић на седници Савета безбед- ности Уједињених нација посвећеној Косову и Метохији изнео платформу српског преговарачког тима за решење косовске кризе. Председник Српског националног већа се- верног Космета Милан Ивановић оценио је да је нас- туп руског амбасадора у УН Андреја Денисова био охрабрујући, да је Денисов својим говором показао да залагање представника међународне заједнице може ићи у правцу правде када је у питању решење косовског проблема. Према оцени Ивановића, шеф Унмика Серен Јесен-Петерсен још једном је изнео проалбанске ставове и показао своју пристрасност. Потпредседник Српског националног већа централног Космета Рада Трајковић запазила је да је председавајући седнице у УН, амерички амбасадор Џон Болтон, представљајући председника Тадића изразио велико поштовање према Тадићу и његовој функцији. Функционер Г17 плус Чедомир Антић оценио је синоћ да председник Србије Борис Тадић пред Саветом безбедности УН није рекао ништа ново и додао да је „практично поновио говор премијера Србије Војислава Коштунице пред тим телом”. Антић је рекао да је кључни проблем што српска страна прак- тично нуди пуну независност Албанцима, под условом да Косово само формално остане у Србији, и додао да понуда о замрзавању статуса на 20 година значи „да у том периоду Србија неће бити завршена држава”. Он је оптужио српску политичку елиту да се „удвара народу” и избегава да му каже „болну истину” у нади да неће доживети потпуно понижење. (Танјуг) Приштина задовољна „Представници власти и опозиције на Косову изразили су задовољство јучерашњом седницом Савета безбедности Уједињених нација и оценили да је на њој изнета реална слика стања у тој покрајини под управом УН. Косовски политички представници су као посебно значајно истакли то што је на седници био и премијер Косова Бајрам Косуми, који је први пред- ставник привремених институција самоуправе који је присуствовао неком састанку Савета безбедности о Косову. (Бета) Политика, 15.2.2006.

ZEČEVIĆ

Iskra 1. mart 2006.

Професор Сузана Вудворд у „Политици":

БУШОВА АДМИНИСТРАЦИЈА СМАТРА ДА ИМА МОРАЛНУ ОБАВЕЗУ ДА ЗАВРШИ СА „МИЛОШЕВИЋЕВОМ СРБИЈОМ”

Србији надокнада за губитак Космета

Постоје две врсте спољашњих ограничења која утичу на решавање „косовског проблема”, каже за „Политику” Сузана Вудворд, професорка поли- тичких наука Њујоршког универзитета, један од највећих америчких стручњака за Балкан. Прво про- изилази из односа САД и Европске уније. Друго из међународноправног положаја Косова и Метохије.

Да се не би видело колико се међусобно не слажу, дакле, сви пребацују одговорност на УН, праве се да је мисија УН та која је задужена за преговоре, иако је Марк Гросман из америчког Стејт департмента био тај који је рекао да се „мора кренути напред са мртве тачке”, и иако је из Брисела кренула иницијати- ва о прелазној влади на Косову.

Како односи САД и ЕУ могу утицати на решавање косметског питања?

Проблем је што смо се, са таквим понашањем, нашли тамо где смо били и 1991. и 1992. године: види- мо размимоилажење међу главним политичким игра- чима, који шаљу различите поруке, и ослањају се на УН како не би признали да немају заједнички став.

- Стратегија је администрације председника Буша да брине о „великим играчима” на светској сцени, као што су Иран, Кина, Русија... не о малима попут Србије, Косова, па и већег дела Европе. У исто време, Европска унија, као начин да се искупи за оно што је пропустила да овде уради деведесетих година прошлог века, сада жели да преузме пуну одговорност за Балкан. То је урадила у Македонији и БиХ, упући- вањем својих полицијских мисија и, у случају Босне, преузимањем цивилне администрације од Педија Ешдауна. То већ извесно време намерава да уради на Косову. Многи у Србији сматрају да је америчка поли- тика на Космету под утицајем јаког албанског лобија у САД, док Београд није умео успешно да представи своје интересе пред администрацијом најмоћније земље света? - Тачно је да је албански лоби у Вашингтону већ дуго веома активан, и да тамо нема јаког српског лобија, али то, у ствари, уопште више и није тако важно. Свеједно је ко у Вашингтону лобира за решавање косовског питања: главни актери су у Европи. Има, додуше, мишљења да САД имају утицаја на албанско становништво на Косову, и да зато мора- ју тамо задржати своје војно присуство. Али, за то не постоји никакав интерес ни у ЕУ ни у САД. Америка је нарочито незаинтересована да држи своје војнике на Косову јер би желела да их пребаци у Ирак, где ствари лоше иду. У тим условима, веома је важно шта ће пре- поручити међународна Контакт група и Ахтисаријев тим. Кажете да су главни косметски актери у Европи, али чини се да све европске земље немају исто мишљење о начину решавања овог питања ? - Европска унија, додуше, има заједничку спољну политику, али и много чланица, и свака од њих има своје мишљење. И Контакт група има више чла- ница, и све оне се такође разилазе у ставовима шта урадити у Србији, како поступити на Косову. Зато су сви одабрали најбезболнији начин да се суоче са косовским проблемом, а то је да се позову на међуна- родно право, на Резолуцију Савета безбедности УН 1244.

Iskra 1. mart 2006

Зашто УН не би биле кључни играч на Косову и Метохији? - Уједињене нације су организација саставље- на од држава чланица које на окупу држи принцип суверенитета. Нико не зна шта да ради у ситуацији кад се овај принцип не може применити, а то је сад случај са Косовом. Идеја о „условној независности” коју је изнела Европска комисија и предлог београдске дипломатије о „независности у свему, осим у имену”, нису применљиве јер за то нема правне основе. Никоме није јасно како то да изведе. Предвиђам, дакле, да ће Косово ускоро добити независност, а шта ће она значити са становишта суверенитета, решаваће се на два начина. Први је успостављање прелазне владе која ће бити под јаким мониторингом ЕУ и међународне заједнице (нарочито ће се пратити поштовање права мањина, Срба и осталих, рецимо Рома и Турака). Други је - и ту је права суштина преговора како ће се Србији надок- надити губитак Косова. Јер, Србија је Косово фактич- ки већ изгубила. „Надокнада за губитак Косова” у српској јавности лоше звучи, као да је реч о трговини. - Али, то је једино што се још може учинити у овим условима. Реч је само о томе какво ће обештећење бити, и ко ће га платити. Психолошка надокнада значила би да нема промене граница, али у том случају нема ни суверенитета Косова. Економска надокнада би могло бити брисање спољног дуга Србије, међутим, тешко да ће ММФ на то пристати. Политичка надокнада је убрзано приступање Србије Европској унији. Могуће су и друге понуде, све зависи како he се преговори одвијати. Немојте ми рећи да „то није фер”. Тврдоглавим одбијањем да признате реалност и да понудите решење које ће бити прихватљиво и за међународну заједницу само везујете руке онима који су вам наклоњени у преговорима. Став (или, пре бих рекла, изборни слоган) председника Тадића и премијера Коштунице да „Србија не сме изгубити Косово” отежа-

Др Срђа Трифковић:

МОРАЛНА И ДУХОВНА СЛАБОСТ ЕВРОПЕ И ПИТАЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ И КОСОВА

То што ниједну важнију одлуку житељи Балкана, па и Србије и Црне Горе не могу да донесу без директног посредовања и одобрења западних сила, говори о подређеном, неоколонијалном положа- ју тих земаља.

Какав је однос западних сила према судбин- ским питањима одвајања Црне Горе од Србије и осамостаљења Космета? Зашто западне силе толеришу албански екстремизам и насиље на Космету и примењују тактику застрашивања и притиска на Србију да се одрекне великог дела своје територије? Зашто толеришу тактику застрашивања којој прибегавају црногорске власти у периоду припрема за историјску референдумску одлуку? И каква је судбина хришћана на Балкану и Европи под притиском ислам- ских заједница? Познавалац балканских и светских спољнополитичких кретања, др Срђа Трифковић, директор Центра за спољнополитичке односе у Рокфорд Институту, САД, сматра да западне силе воде дволич- ну политику према евентуалном одвајању Црне Горе

Бушова администрација ... ва положај пријатељима у иностранству који би желели да вам помогну, а не могу то да учине. Све док се суверенитет Косова и званично не потврди, они неће моћи да позову на одговорност косовску владу за оно - што, рецимо, чини или не чини према Србима. Независност Косова је, у том смислу, добро техничко и правно решење за низ практичних проблема са којима се тамо суочавају грађани. Нарочито у првим годинама, док траје ЕУ мониторинг, косовска прелазна влада ће желети да се што боље покаже, као озбиљна и одго- ворна, и убедиће становништво да поштује људска и права мањина. Каква је, онда, овде улога САД? - Има људи у Бушовој администрацији, пре свих то су државни секретар Кондолиза Рајс и њен заменик Николас Бернс, задужен за политику према Балкану, који сматрају да САД нису завршиле започети посао на Косову, а имају моралну обавезу да то учине. За САД је то и начин да својој јавности објасне зашто (још) не могу да повуку своје трупе са Косова и пошаљу их у Ирак, до чега им је, иначе, веома стало. Шта за САД значи „незавршен посао”? - Пуна независност Косова. Вашингтон сматра да је Милошевић био тај који је својом политиком изгу- био Косово, и да ће тек независно Косово значити крај Милошевићеве Србије. Политика, 19.1.2006.

Апександра Мијалковић

од Србије. Црна Гора већ годинама живи у предреферендумској грозници у којој режим Мила Ђукановића контролише токове новца, држи све полуге државне управе и медије - а да везе са организованим крими- налом и не помињемо, каже Трифковић. У тој ситуаци- ји очигледно је да поборници опстанка заједничке државе имају подређен положај и да нема ни говора о некој објективној и отвореној референдумској дебати. Трифковић је лично искусио како изгледа та дебата у Црној Гори. Покушај његових колега, попут амбасадора Џејмса Бизета и њега лично да допринесу тој дебати озбиљним, аналитичким и професионално заснованим приступом био је пропраћен од стране суверениста оптужбом да је Трифковић терориста који припрема убиство премијера Ђукановића и његове породице. „Већ сам тај детаљ вам довољно говори о атмосфери страха и атмосфери зебње и неизвесности која се наднела над Црном Гором”, наглашава Трифковић, „где сада имате тројке које чини један општинар, један ДПСовац (припадник владајуће странке) и један полицајац у цивилу. Они иду од куће до куће и врше притисак на људе да се изјасне да ли ће подржати суверенистичку опцију када до референ- дума дође.” Трифковић сматра да су ово чињенице које су познате западним представницима, али који се праве да је све у најбољем реду. Мирослав Лајчак, изалсаник ЕУ у Црној Гори, једна безначајна фигура, понаша се како кажу његови налогодавци у Брислу. Ти налого- давци се вербално изјашњавају за отворен дијалог између власти и опозиције и за демократске услове, али де факто подржавају сепаратистичку опцију. Као што смо видели из налаза „Венецијанске комисије”, полуформалног органа ЕУ, они чак подржавају искључивање црногорских држављана који живе у Србији са бирачких спискова. Дали су и амбивалентан суд и по питању квалификоване већине бирача која би требало да одлучи исход. Независна Црна Гора и судбина њених Срба „На попису становника претпрошле године у Црној Гори преко 30% житеља Црне Горе се изјаснило као Срби, а преко 60% се изјаснило да говоре српским језиком. Ако узмемо у обзир да неких 20% житеља Црне Горе чине Муслимани („Бошњаци”) и Албанци, значи да се од православног живља у Црној Гори трочетвртинска већина изјашњава да говори српски док је близу половине њих, упркос медијском притиску власти, још увек очувало свој српски етнички иден- титет,” наглашава Трифковић. „Упркос томе, на један илегалан, противуставан и надасве неморалан начин, Министарство просвете Црне Горе је потезом пера одлучило да се уместо српског уведе некакав „матер- њи” језик. О научној заснованости те флоскуле боље да не говоримо. О томе могу да посведоче никшићки средњошколски професори, њих 26 који су избачени с посла зато што су одбили да предају тај фантомски

Iskra 1. mart 2006.

„матерњи језик” Трифковић указује да власти у Црној Гори протурају нову варијанту црногорског идентитета, која не само што себе проглашава одвојеном и различитом од српског, него чак и изричито супростављеном срп- ском идентитету: „Када кренете путем одрицања од својих корена, одрицања од свог стварног историјски утемељеног идентитета и културних и верских тради- ција, онда морате да одете у другу супротност и да постанете непријатељ тога идентитета. Једна неза- висна и суверена Црна Гора, заснована на дукљанском миту и на дукљанској интерпретацији црногорске кул- туре и историје, интерпретацији Штедимлије, Јеврема Брковића и пре њих Ива Пилара, би била најантисрп- скија, најусташкија земља на свету. У њој би се људи који се осећају као Срби дефинитивно осећали као грађани другог реда.”

Став је Запада и будућност Косова и Метохије Видели смо шта се на Косову десило у јуну 1999. године, када је после повлачења српских поли- цијских и војних снага, а пре усласка НАТО снага, извршен погром и етничко чишћење неалбанског живља. Видели смо поново шта се десило 17. марта 2004. године. Албанци на Космету настављају са насиљем над Србима, укидају струју и пресецају теле- фонске каблове српским селима, без икаквог страха од последица. Трифковић истиче да је све то већ виђено. Став Запада диктиран је жељом да се избегне сукобљавање са Албанцима. Способност Албанаца да примене насиље у било ком тренутку има карактер трајне уцене западних институција које су принуђене да се понашају као да је све у најбољем реду - као да се побољшавају стандарди, као да је Косово на путу да постигне све оне потребне предуслове за једну нор- малну суверену демократску, европску државу. Реч је о једном Потемкиновом селу у коме сви знају праву истину, али сви се праве да ствари стоје другчије. То ће бити тако и у будуће, тврди Трифковић.

Београд ништа не губи ако не потпише независност Косова Званични Београд апсолутно нема шта да изгуби одбијајући да потпише сувереност Косова, сма- тра Трифковић, додајући да уколико буде чак и понуђено убрзано преговарање о чланству у Европској унији - од тога нема ништа: „Србија, а ни Црна Гора, Македонија, или Босна и Херцеговина, у Европску унију неће ући. То тврдим са свом одговорношћу дугогодишњег искуства и информисаношћу из брисел- ских кругова. Неће ући из разлога који се тичу унутрашњих односа у сада већ увелико проширеној Европској унији од 25 чланова.” С друге стране, ако Србија одбије да потпише независност Косова сигурно да јој неће бити уведене економске санкције. Сама помисао да би Савет безбедности УН уз учешће Русије и Кине прихватио наметање санкција једној земљи због тога што одбија ампутацију једног дела своје суверене територије напросто је у сфери фантастике, закључује Трифковић.

Iskra 1. mart 2006

Став Запада по питању карикатура објављеним у Данској и захтевима исламиста „Проблем са карикатурама потпуно је погре- шно постављен. Једна личност која је оставила тако мрачан печат на историју човечанства, као што је то Мухамед, не треба да буде предмет благонаклоног и врло умереног сатиричног третмана који смо видели у данским новинама, јер се тиме на свој начин наноси увреда милионима жртава џихада кроз четрнаест векова”, сматра Трифковић, иначе аутор књиге о историји Ислама. Мухамед треба да буде анализиран као једна од важних личности у људској историји - али не нужно и позитивних личности: „Он је оставио у наслеђе човечанству једну ‘свету’ књигу која садржи безброј позива на поробљавање и убијање тзв. неверника, немуслимана. Он нам је оставио у наслеђе поделу света на дар-ал-Ислам и дар-ал-харб, свет вере и свет рата. Веома сличну поделу, манихејски црно-белу, спроводили су у своје време нацисти и бољшевици. Он нам је оставио у наслеђе и склоност ка насиљу и проповедање насиља за остварање верских и политичких циљева”, каже Трифковић. Спор око карикатура одражава тежњу исламиста за свеже изливе мржње. Они желе да држе напетост и полако принуде западни свет на уступке и специјални третман исламских заједница: „На пример, у Француској, после свих разарања и насиља прошле јесени, они су добили де факто повлачење полиције из предграђа у којима Муслимани чине већину и повећане издатке из државног буџета за њихово образовање, за отварање нових радних места и за програм тзв. афир- мативне акције. Овај програм, мада није формално конституисан, де факто значи да ће потомци досе- љеника из Северне Африке, Алжира, Туниса и Марока, имати преференцијални третман у односу на Французе при запошљавању и приступу образовним институци- јама. Насиље се исплатило у предграђима Париза, баш као и на Косову!” Трифковић сматра да је то одраз пре свега моралне и духовне слабости Европе, слабости која има и своју демографску компоненту. Ако се ствари нас- таве овим темпом неће проћи много година, тридесе- так до четрдесет, пре него што Европа буде неповрат- но на путу своје трајне исламизације, демографске, политичке и духовне. О концепту мултикултуралности на западу Трифковић каже да је реч о „анти-културалности” која проповеда релативизацију свега постојећег, сузбијање сопствене културе и традиције земље домаћина: „Једном када прихватите мултикултурни принцип треба да будете врло пажљиви, осетљиви и опрезни у афирмацији сопствене културе а да истовремено свима осталима дате шансу да сопствене културне традиције афирмишу до ентог степена. Тако смо били сведоци захтева да у Онтарију Муслимани буду подвргнути шеријатском праву у међусобним грађанским парницама. То је само један од захтева које ћемо чути све чешће и са све већом жестином како буде растао број муслиманских емиграната у западним земљама”, закључује Трифковић. CKCU 93.1 FM (Отава, 13-2-2006)

Боба

Боројевић

Словеначки модел за Црну Гору

ТАЈНА СТРАТЕГИЈА ВЛАДАЈУЋЕ ЦРНОГОРСКЕ ПАРТИЈЕ У документу ДПС-а се наводи да се, уколико се исцрпе сва демократска средства, до независности може доћи по словеначком сценарију Посланик Демократске српске странке Драгица Перовић у току јучерашњег заседања црногорског парламента, у два наврата је посланици- ма ишчитавала „тајне препоруке ДПС-а” за понашање активиста те странке уочи референдума о самостал- ности. То је, наводно, уједно и упутство за понашање активиста пред локалне изборе у Мојковцу. Посланици владајућег ДПС-а су игнорисали њена два јављања. Није било ни демантија ни потврде ових навода. „Ово је тајни документ ДПС-а, који је подељен председницима општинских одбора ДПС-а и активис- тима. У посед документа смо дошли захваљујући "за- боравном" активисти ДПС-а. Документ је наша парти- ја доставила високом изасланику ЕУ Мирославу Лајчаку и очекујемо његову реакцију”, казала је Драгица Перовић, посланик Демократске српске странке, за „Политику”. Перовићева додаје да је посебно брине препорука ДПС-а да се у случају неуспеха референдума примени словеначки модел одвајања из државне заједнице. Нејасно је да ли креатори овог документа подразумевају и рат, као што је био случај у Словенији, и на то питање ће бити дужни да одговарају наредних дана, како црногорској забринутој јавности, тако и међународним медијаторима, који посматрају предреферендумски процес у Црној Гори. Изводе из документа који смо добили од посланика ДСС-а Драгице Перовић ексклузивно доносимо: „Србија је на путу да још једном направи грешку, као са Словенијом. Уколико се исцрпе сва демократска средства у нашем настојању да дођемо до независности, није искључено да се она реализује управо по словеначком сценарију. При том треба избе- гавати било какав конфликт са Европском унијом. Партнери из ЕУ су нам потребни, пре и после рефе- рендума. Настојимо да те односе балансирамо и задржимо кроз добру комуникацију, иако ставови ЕУ у последње време у потпуности не кореспондирају са нашим ставом о независности. Однос са покретом за независност треба гле- дати кроз чињеницу да је носилац идеје влада и државни органи Црне Горе. Ми (ДПС) не утапамо се у Покрет, али ако нам у реализацији неко може помоћи, добро је дошло - пише у наводном тајном документу. „У сусрет референдуму нипошто не треба занемарити или потцењивати гибања у бошњачкомуслиманској популацији. Истина је да ће у случају црногорске независности доћи до расцепа муслиман- ског народа у Санџаку, али та чињеница не сме угро- зити нити дестабилизовати ово подручје. Са крајњом упорношћу треба разбијати такво размишљање и по том основу не бисмо смели изгубити ни један глас.” Као најзначајније, активисти ДПС морају исти-

цати и афирмисати: „Да је инфлација испод три одсто годишње, дефицит буџета испод три одсто, раст индустријске производње 13 одсто, број незапослених смањен за 28.0, раст прихода од туризма 17 одсто, урађена Созина и ради се тунел Врмац.” „Приватизација - одмах и сад, као услов општег привредног напретка. Опозиција је против при- ватизације, а то уједно испуњава њихов мото "што горе народу - то боље за опозицију"”. „Истицати да је влада у потпуности припреми- ла привредни и друштвени амбијент за независну Црну Гору. Сва давања према грађанима ће до референду- ма бити ажурирана, дан за дан. Време је да се адапти- ра политичко деловање у сусрет изборима (референ- думу), да се више уважавају лична и појединачна питања грађана.” У инструкцијама активистима и изборном штабу ДПС каже се да локални избори у Мојковцу морају бити „још једна потврда наших политичких циљева и залагања у сусрет референдуму". „У том смислу неопходно је професионално дефинисати све партијске органе по општинама. Бирачки спискови морају бити дневно ажурирани, уз преглед неизвршених обећања по месним одборима и узети активно учешће у акцији изградње станова по Програму Међународне банке. Основни политички циљ - сваки дан број гласова "за". Потенцирати причу да влада и комисија раде све на убрзању приближавања ЕУ, док опозиција прича једно, а ради на свађи са суседима, НАТО и Хашким трибуналом. Основни проб- лем заједнице СЦГ су српско-српски односи и насто- јање Србије да преко војске и СПЦ влада Црном Гором.” Према наводима из документа, референдум је „најважнији задатак и тест за ДПС и за будућу егзистенцију ове партије и он се мора одржати до априла 2006.године. Уз бројне анализе о опозицији, занимљиво је и следеће у документу: „Са нашом опозицијом се не разликујемо по томе ко је за Црну Гору, а ко против, већ по људским вредностима које баштинимо. Док се ми залажемо за добре међудржавне, међунационалне, међуверске односе и исте негујемо, они су декларативно за ЕУ, без Хрвата, Албанаца, без чланица HATO, залажу се за једну државу, један народ, цркву, уједно су за Србију и Србе до Токија. Проблем наших односа са Србијом јесте чињеница што су демократске снаге у мањини. Већину чине радикали, националисти Коштуничини и Слобови”, пише у документу Демократске партије социјалиста. Политика, 19.1.2006.

Iskra 1. mart 2006.

Информациони центар - Коментар

УГЛАВНОМ ТАЧНА ЗАПАЖАЊА ЈЕДНОГ НЕЗАВИСНОГ ТВ КОМЕНТАТОРА Слављеничка еуфорија се коначно стишала, полако улазимо у годину која ће бити пуна различитих искушења, како на домаћем, тако и на међународном плану. Како ствари стоје, мале су шансе да ће се исплатити сервилност српске власти, те да ће кооперативни став спречити даље растакање српских територија. Као што у животу појединца постоје преломни моменти у којима треба брзо реаговати, тако и у жи- воту нације наиђу времена када се морају доносити одлуке чије су последице далекосежне. Ми нашу при- лику за обједињавање историјских и етничких тери- торија нисмо искористили 1991. године највише зах- ваљујући корумпираној и неспособној власти која није ни покушала да дефинише националну стратегију, а камоли да је спроведе у дело. Ко зна колико ће вре- мена проћи да би дошли у позицију у којој смо били пре петнаестак година. Са друге стране, Албанци знају шта желе и не крију да им је циљ стварање компактне, етнички очишћене територије, која ће обухватити делове Црне Горе, Космета, југа Србије и западне Македоније. Они су исправно проценили да је српска позиција још увек слаба те да су се створили услови за формирање Велике Албаније. Уз себе имају НАТО и атлантистичке центре моћи којима је циљ продор на исток, а затим разбијање и окупација Русије. Албанци су у тој комби- наторици добили улогу дежурних дестабилизатора Балкана, како би се у сваком моменту створили услови за „хуманитарне” интервенције и мењање међудржавних граница. Погрешна је теза, коју можемо чути од српских политичара, полицајаца и експерата за тероризам, да је давање условне независности Космету опасан пре- седан који ће изазвати ланчану реакцију у државама тзв. парламентарне демократије. Правила која важе за Шпанију и Француску, Британију и Турску, Израел и САД, не важе за нас. Марко Ницовић није у праву када у емисији „Паралеле” тврди да албански нарко- картели добијају помоћ од исламистичких кругова, пренебрегавајући чињеницу да је Космет окупирао НАТО, а не нека панисламистичка армија. Албанске вође су ислам ставиле на десето место знајући да би им етикета исламиста шкодила на Западу. Бракови између шиптарских наркофисова и авганистанских нарко-босова не би играли никакву улогу, нити би Албанци били реметилачки фактор, да управо САД и Запад не стоје иза такве политике. Југославија је деценијама водила отворено прозападну политику па јој то није вредело да преживи пад Берлинског зида и распад Источног блока. Исламистичке организације јесу директан производ рада западних обавештајних служби, јер су вишеструко корисне за продор мултинационалног капитала и глобализовање света. Као што је бољшевизам био увертира за експанзију либе- ралкапитализма у источну Европу, тако је и ради- кални ислам појава која даје повод за атлантистичке војне походе и окупације читавих континената. На крају крајева, да је само економија мотив до сарадње би дошло без огромних разарања, сукоба високог и ниског интензитета, те програмираног хаоса.

Iskra 1. mart 2006

Ирак је најбољи пример. Садам Хусеин је био западни савезник и економски партнер све док није уобразио да ће угрозити позицију Израела као најјаче регионалне силе. Своју политичку каријеру окончао је оног тренутка када се прогласио за модерног Набукодоносора чије ће ракете сравнити израелске градове. Кувајтска епизода био је мамац на који су га намамили западни центри моћи, увукавши га у серију ратова од којих се Ирак деценијама неће опоравити. Ционистички јастреб Доналд Рамсфелд је осамдесетих долазио у Багдад да би у име Реганове администрације преговарао са ирачким диктатором о новим испорука- ма оружја за његову армију. Прави мотиви Првог и Другог заливског рата нису одбрана Кувајта, иско- ришћавање ирачких резерви нафте (то јесте један од разлога, али није главни) или увођење демократије, већ изазивање новог ратног жаришта које ће дестаби- лизовати читави Блиски исток. Узроци распада СФРЈ ни до данас нису истражени ни званично објашњени; мало ко се труди да догађајима из 1991. године да објективну истори- ографску димензију. Српски званичници се понашају као да смо сви оболели од амнезије, па нам једног од главних разбијача, Стјепана Месића, представљају као великог миротворца и хрватског Вили Бранта. Тако су и вест о Руговиној смрти многи, укључујући дежурне штеточине Маровића и Тадића, пропратили као одлазак „косовског Гандија”, иако је такво поређење (најблаже речено) имбецилно. Док се Махатма Ганди борио против британске колонијалне управе у Индији, дотле је Ибрахим Ругова стварао паралелне институ- ције како би урушио државни суверенитет на територији међународно признате државе у којој су његови земљаци били (и остали) нелојална мањина. Он је као политичка фигура био много прихватљивији за запад- но јавно мњење, а самим тим и опаснији, од лидера терористичке ОВК . Да је српска позиција веома тешка сведоче и руски извештаји („Russia Today”) где се о покојнику говори с пијететом достојним западних ТВ станица. У тренутку је изгледало као да смо се грешком преба- цили на Би-Би-Си или Скај. Српска дипломатија очигледно не ради до- вољно на придобијању политичких групација које би имале интерес да Космет остане у саставу Србије. Као што је исправно приметио академик Драган Недељковић, српска квазиелита не уме да одржи при- јатељства са личностима и групама које су се деведесетих истицале у подршци српском народу. Приучени амбасадори и дипломате погрешно сматрају да су јавне личности од интегритета биле део „Милошевићеве пропагандне машинерије” па им не пада на памет да некога од њих позову у Београд или да преко њихових веза у иностранству организују кампању за повратак српских снага безбедности на Космет. Ти идиоти нису у стању ни да прогласе оку- пацију Космета, што ради свака, па и најслабија држа- ва, јер би тиме морали да признају да су Косово узурпирали њихови ментори са којима планирају „евро-атлантске интеграције”.

▼

Углавном т а ч н а . . . С времена на време се појави и неко ко грађански рат посматра из другачије визуре. Некадашњи председник Председништва Југославије, Борислав Јовић, у неколико наврата је објашњавао своју улогу у судбоносним догађајима из 1991. године, када су до изражаја дошле некомпетентност, издаја и „добре услуге” ЕУ-а. Гост БН телевизије био је у праву када је суштину Дејтонског мировног споразума видео као слање позивнице НАТО пакту да се стационира у Босни и Херцеговини под фирмом одржавања примир- ја. Миц по миц, Дејтонски споразум се све више мењао, да би ових дана опстанак Републике Српске био дове- ден под знак питања. Одан титоистичком погледу на свет и политику, Јовић је задовољан што је Дејтон донео „мир и толеранцију” у Босни и Херцеговини, уместо да се тежило разграничењу и припајању срп- ских територија матици. У погледу опструкције леги- тимних националних интереса, Борислав Јовић је био раме уз раме са својим шефом који је сарадњу са САД платио монт-процесом. Са друге стране, у праву је када тврди да Кутиљеров план није омогућавао Америци и њеним сателитима свођење ове државице на протекторат. Иако је велико питање да ли би суд- бина српске нације била другачија да су је предводили националисти, не сме се никада заборавити да су управо такви као Борислав Јовић сваки дефетистички подухват партијске централе проглашавали за „гени- јални дипломатски потез”, „трасирање пута ка мирном разрешењу југословенске кризе” те „корак напред ка скидању неправедних и ничим изазваних санкција”. У таквој политици су имали здушну подршку већине опозиционих партија, које су после 5.10.2000. године постале позиција. У емисији националне телевизије „Упитник” (емитованој 17.1.2006. године) сучелили су се бивши чланови последњег Председништва СФРЈ - Борислав Јовић и Васил Тупурковски. Водитељка Оливера Јовићевић, у жељи да испадне „објективна”, упорно је инсистирала да су за распад државе и грађански рат криви Срби. У појединим моментима била је толико тенденциозна да је Тупурковски деловао као српски родољуб, а Бора Јовић као идеолог српског национа- лизма. Гост из Скопља није могао а да не понови давно превазиђене и нетачне ставове, као што је закључак да је економски развој предуслов демократије. Довољно је узети у обзир економски раст Немачке у првих шест година Хитлерове власти или економску снагу Јужне Африке у периоду апартхејда, па схватити да економски просперитет не мора да иде руку под руку са демократизацијом друштва. Неке од најтоталитарнијих држава у историји имале су равномеран економски развој. Тупурковски, који је у бившој Југославији словио за „спонтаног” и „прозападног” комунисту, нас- тавио је стопама првог председника Бивше Југо- словенске Републике Македоније Кире Глигорова, те сматра да ће Срби проћи кроз националну катарзу када се окончају суђења у Хагу. „У међународној јавности Хаг се доживљава као ултимативна правда” - наставља бивши председник Кошаркашког савеза Југославије. „Србија и Хрватска немају више разлога за нови рат” - бодри Тупурковски - „тако да ће за обе државе врата Европе бити широм отворена.” Таквих „коначних решења” смо се у прошлости

нагледали и наслушали па је свако озбиљан макар опрезан када су у питању добросуседски односи Хрватске и Србије, као и „европска перспектива” земаља Западног Балкана. Иста је ствар и са тзв. македонском државом, која је распадом Југославије добила „самосталност” као прва бивша југословенска република која је на своју територију стационирала НАТО трупе. Без обзира на њих, Албанци су постали конститутивна нација, спремна да у првом погодном моменту посегну за територијалном аутономијом и отцепљењем од Скопља; Грци не признају име Македонији; а Бугари негирају македонску црквену и националну посебност. Какав је састав савезничких трупа, у чијим редовима би требали да се нађу екс-Југословени, сведочи књига „Волим своју пушку више од тебе” Кајле Вилијамс, бившег наредника у 101. падобранској дивизији која је у Ираку провела годину дана (од марта 2003. године до фебруара 2004. године). У Би-Би-Си- јевој емисији „Тежак разговор” („Hard talk”) изнела је искуства из Другог заливског рата када је пијане, „загореле”, колеге умало нису силовале, као и када је, попут колегинице Линди Ингланд, ислеђивала голе ирачке заробљенике, кршећи женевску конвенцију на коју се САД и друге државе ревносно позивају у случа- ју ратова на тлу бивше Југославије. За разлику од „сестре по оружју”, која је завршила на трогодишњој робији зато што је спроводила наређења претпостављених, Кајла је постала списатељица. Након неколико недеља суспензије, у етар се 16.1. вратио и Денис Латин, чију ауторску емисију резигнирани бранитељи и драговољци зову „ћирили- ца”. Свеједно, после „Туђмановог наслеђа” и претње да ће се следећи гаф казнити избацивањем са ХРТ-а, Латин је емисију посветио избеглицама и расељеним лицима које су југословенски конфликти развејали по региону и свету. Упркос умереним ставовима већине учесника, гледаоци су на референдумско питање „желите ли да се избегли Срби врате?” одговорили са (очекиваних) 77% против. Улога Дениса Латина је да представи „другу Хрватску”, „демократску”, „плура- листичку” и „толерантну”, у којој Србе-повратнике не шиканирају и не убијају, у којој не каменују право- славне цркве и не кољу старце, међутим, такве норме понашања још дуго неће заживети код већине која своје фрустрације традиционално истреса на православним комшијама. Једноставно, Хрватима стоји мултиконфесионалност и владавина права као што циркуским псима и мајмунима стоје капутићи и црвени мундири... Осим што су 2006. годину прогласили Теслином иако је његово родно село више пута страдало од помахниталих католика - хрватске власти су кренуле у ревизију историографије и уклањање доказа о геноцидности Павелићевог режи- ма. Нова поставка логора Јасеновац била је тема „Клопке” ( 25.1.). „Церемонијал мајстори” Борис Тадић, Вук Драшковић, Војислав Коштуница и Светозар Маровић још увек нису упутили званичан протест због одлуке Хрватске да у новој поставци уклони све што би подсећало посетиоце на стравичност Јасеновца. Све власти од 1945. године су покушавале да мини- мализују геноцид који је извршен у НДХ, тако да је ини- цијатива хрватске владе последња фаза у негирању било каквог злочина и скидање одговорности са Хрватске као државе настале на геноциду. Крај на стр. 14/2

Iskra 1. mart 2006.

Emil VLAJKI

BAUK PUTINA KRUŽI SVIJETOM Putin i „nevladini" špijuni Ah, taj Putin, taj divljak, taj diktator, taj novi ruski car! Umjesto da s povjerenjem prihvati ono što mu Zapad na tanjiru nudi, on u to sumnja, odbija, kontrolira! Radi njega i njemu sličnih, Zapad se čak odrekao klasi- čnih špijuna, te umjesto njih, u Rusiju, i u druge bar- barske zemlje, salje „nevladine organizacije" koje se špijunažom bave na potpuno nov, „human" način. I umjesto da Putin shvati suptilnosti ove špijunsko-huma- nitarne tehnike, on je odlučio da ove organizacije stavi pod drakonsku kontrolu! Kad li će se ta Rusija više civi- lizirati? Zamislite skandala! „Nevladine organizacije" morat će ubuduće da podnose detaljne izveštaje o tome ko im je i koliko novca dao. Kao da se to ne zna! I zbog čega, konačno, taj stepski mužik hoće da ukine posled- nju oazu slobodne misli koja može naškoditi Rusiji? Ovaj Putin je zbilja opasan za cijelo špijunsko društvo (pardon: „civilno društvo") u Rusiji koje se u ovom trenutku sastoji od oko pola miliona „nevladinih grupa", stranih i domaćih. Mnogi posmatrači donošenje zakona o nevladi- nim organizacijama povezuju sa podozrivošću prema strancima, koja je u porastu poslije takozvanih „narodnih revolucija", koje su u Gruziji i Ukrajini dovele na vlast prozapadne političke garniture. I potpuno su u pravu! Javna je tajna da je „narandžasta revolucija" u Ukrajini bila vođena i financirana iz inostranstva, preko „nevladinih organizacija". Za Putina je očito, i zbog toga mu možemo jedino čestitati, da aktivnosti „nezavisnog civilnog sektora", posebno onog koji ima veze sa inozemstvom i koji je financiran od Evropske unije i/ili SAD, sigurno predstavljaju krajnje ozbiljnu prijetnju ruskom državnom suverenitetu.

Srpski „humanitarci" osvješćuju narod Ono što je za Putina očito, za srpske vlastodršce nema značenja. Doduse, ima za to i dobrih razloga. Rusija ima kakav-takav suverenitet, dok ga banana- republika koja se zove Srbija, uopće nema. Sjedinjene Države su tamo u vlasti postavile svoje marionete, tako da „nevladine organizacije" u toj „oazi slobode", vršljaju, špijuniraju i razaraju tu zemlju bez pardona i pijeteta! Doduše, mora se priznati da to rade sa „iskrenom nam- jerom" da „osvijeste narod" koji će, kad mu se to u pot- punosti desi, konačno nestati sa Balkana! Tako je predsednica Helsinškog odbora za Ijud- ska prava u Srbiji, Sonja Biserko, apelirala prošle nede- Ije (januar 2006) na „međunarodnu zajednicu" (čitaj: SAD) da podrži tužbu BiH protiv Srbije za genocid! Uz obrazloženje: „То je jedan od uslova za suočavanje Srbije s nedavnom ratnom prošlošću.To je i uslov za nor- malizaciju odnosa u regionu i za pravilnu interpretaciju ratova na prostoru bivše Jugoslavije".

Iskra 1. mart 2006

Ostavimo, međutim, ideološku frazeologiju (Sonjino obrazloženje njenog apela) i uhvatimo se ekonomije. Ako bi tužba bila prihvaćena, to bi Srbiju koštalo oko sto milijardi dolara. Pošto, uz postojeći dug, to ni u slijedećem milenijumu ne bi mogla otplatiti, došlo bi do (za Biserku) „nezgodnog" paradoxa: srpski narod bi izumro davno prije nego što bi se mogao osvijestiti! Uzgred rečeno, pošto i Hrvatska tuži SiCG za sličnu sumu i sa istim motivom (vjerovatno Helsinški odbor ima isti „principijelan" stav i po tom pitanju), postoji šansa da srpski narod više puta izumre od gladi prije nego što dođe do potpunog osveštenja! Srbi su ne samo „genocidni", već i „klevetnici" „Osvješčivanju" Srba od strane „nevladinih organizacija" i njenih trabanata: raznoraznih Sonja, Nataša, Vasića i sličnih, pridružila se još edna udruga, tzv. ‘Komitet pravnika za Ijudska prava’ na čelu sa Biljanom Kovačević Vučo koji je u decembru 2005. tužio beograd- skom Okružnom sudu kolumnistu ‘Novosti’ Željka Vukovića i glavnog urednika istog lista Manojla Vukotića za „direktan govor mržnje baziran na etničkim predrasu- dama" povodom teksta „Dečak i njegova kuća", objav- Ijenom 13. novembra 2005. na drugoj strani „Novosti". U tom tekstu, govorilo se o 11-godišnjem Slobodanu Stojanoviću kogajejuna 1992. godine mučila i likvidirala 21 godinu starija Albanka-komšinica Elfeti Veseli. Kovačević Vučo i njen Komitet u tužbi tvrde da je taj tekst opasan i „suštinski amoralan jer zloupotrebljava tragediju srpskog dečaka kako bi potvrdio užasan stereotip koji vlada u javnom mnjenju o zverskom ponašanju Albanaca. Još je veći grijeh nađen u ovim autorovim rijecima: „Oni koje je potresla tragična sudbi- na... Slobodana Stojanovića, pitali su me proteklih dana: a šta bi se desilo da je, kojim slučajem, nesrećni dečak bio musliman ili Albanac, a njegov dželat Srpkinja? Znam da ne bi vladao muk. Nevladine žene i mediji u Beogradu, zaduženi i dobro plaćeni da prevaspitavaju i sa prošlošću suočavaju srpski narod - digli bi sigurno svoj glas". Potom su citirali i slijedeći Vukovićev stav: „...dečak je ubijen zato što mu je ime Slobodan Stojanović, a iz istog razloga su prema njegovom stradanju ravnodušni upravo oni kojima je pripalo da po sudnicama, seminarima, tribinama i medijima dele prav- du za zločine počinjene u ratnoj ostavinskoj raspravi bivših Jugoslovena". Željko Vuković, kao jedna od rijetkih normalnih osoba, rekao je nešto potpuno zdravorazumsko i duboko istinito. Uostalom, zasto su o ovom zločinu, a nije jedini, šutili i Sonja Biserko i njen Helsinški odbor za Ijudska prava? Srbi jesu činili zločine na Kosmetu i od toga ne

Bauk Putina . ..

Углавном тачна ...

treba bježati. Takve zločine treba kažnjavati i o tome treba pisati. Ali što su „nevladine organizacije" uradile povodom tjeranja na različite načine Srba od strane Albanaca iz te provincije prije NATO-agresije. Što su uradile povodom ubistava tisuće policajaca, vojnih službenika i njihovih porodica od strane Albanaca u, recimo, posljednje dvije decenije? Što su uradile povodom kolaboracije albanskih terorista sa NATOagresorima? Što su uradile povodom izgona 250 tisuća Srba i ne- Srba sa njihovih ognjišta nakon Kumanovskog sporazu- ma (1999.)? Što su uradile povodom ubistava (,,nes- tanka") preko tisuću Srba nakon NATO-agresije, onih Srba koji su bili toliko naivni da su htjeli ostati i živjeti u miru unutar čistih albanskih sredina i koji su svoju naivnost platili životom? Što su „nevladine organizacije" uradile povodom uništenja stotina spomenika srpske kulture na Kosmetu?

Иво Голдштајн, који је у емисији бранио хрватску страну минимализујући број убијених, правио је паралеле са положајем Ираца у Енглеској, иако у Британији нису постојали сабирни логори за Ирце, нити их је у скоријој прошлости неко клао зато што су католици. Напротив, по свим статистикама, они су интегрисани у британско друштво и има их више у Енглеској него у Републици Ирској. Током разговора је логор, у коме су се усташе такмичиле ко ће више људи поклати за ноћ, преименовао у „радни”, јер су у Јасеновцу, забога, постојали „индустријски погони” од виталног значаја за економију НДХ. Иво Голдштајн се ни ту није зауставио, већ је очигледну политику Титовог режима да уништи сваки траг геноцида, тиме што ће развући аутентичне зграде, представио потребом локалних сељака да искористе цигле за своје потребе. Тако је, за разлику од осталих концентра- ционих логора у Европи чије су поставке аутентичне, Јасеновац претворен у обичан парк где су довођене екскурзије из бивше Југославије.

Hoće li se „nevladina organizacija" izviniti srpskom narodu zato što ga je demonizirala? Ono što, čini se, nitko nije primjetio i radi čega bi u svakoj pravnoj državi državni tužilac reagirao optužnicom, je činjenica da je tzv. ‘Komitet pravnika za Ijudska prava’ u svojoj tužbi protiv ‘Novosti’, praktično oklevetao čitav srpski narod ustvrdivši da je Vukovićev tekst opasan i: „suštinski amoralan jer zloupotrebljava tragediju srpskog dečaka kako bi potvrdio užasan stereotip koji vlada u javnom mnjenju o zverskom ponašanju Albanaca". Odakle ‘Komitetu’ pravo da tako nešto ustvrdi? Na osnovu čega je donio takav zaključak o srpskom javnom mnijenju? Dali je po tom pitanju vršio naučna istraživanja? U svakom slučaju, ovakva paušalna ocjena zahtijeva, u najmanju ruku, javno izvinjenje i, uzgred rečeno, u krivičnom je pogledu daleko teža od onoga za što dotični ‘Komitet’ tuži ‘Novosti’. Jer, ulazeći u suštinu stvari, čini se da je stvar upravo obrnuta! Sukob Jugoslavije sa Hrvatskom završio se istjerivanjem / bijegom od više od 400 000 Srba iz Hrvatske, dok je nakon NATO-agresije, Kosmet ostao kraći za 200 000 Srba. S druge strane, koliko je autoru ovih redaka poznato, u oba sukoba nije bilo progona ni Hrvata ni Albanaca iz Srbije! Vjerovatno je to jedan od rijetkih primjera u svjetskoj historiji o velikodušnosti jednog naroda prema neprijatelju! Sve u svemu, nasuprot „užasnom stereotipu koji vlada u javnom mnijenju o zverskom ponašanju Albanaca", ispada sasvim suprotno, a to je da se narod Srbije ne zna svetiti! A sam Bog zna da bi imao i te kakvog razloga za suprotno! Ne treba više trošiti riječi o pogubnom djelova- nju „nevladinih organizacija" za Srbiju i njen narod. Jasno je, da bi nad ovom bratijom trebalo uspostaviti barem financijsku kontrolu da bi se vidjelo točno tko ih plaća za politički terorizam koji vrše u vlastitoj zemlji. Ali, gdje li su u Srbiji srpski Putin i srpska Duma? Emil VLAJKI

Ово је потврдио и Цадик Данон, преживели логораш чијих је четрдесет пет чланова породице страдало у Јасеновцу. Његово сведочење о патологи- ји усташког система мучења и убијања било је нешто најпотресније што су гледаоци могли да чују протеклих година на некој српској телевизији. По Иви Голдштајну и Јовану Мирковићу, историчару и кустосу Музеја жртава геноцида у Београду, утврђено је између 80.000 и 100.000 страдалих, иако извори Српске православне цркве, која је имала пописе православног живља на тери- торији НДХ, тврде да је минимална бројка 600.000, док је 700.000 била званична цифра у Титовој Југославији. Ако власти нису желеле да умање геноцид, као што тврди гост из Загреба, зашто су масовна стратишта остала необележена, личке, далматинске и херцегов- ачке јаме бетониране, а оригиналан логор уништен? Зашто Титови партизани никада у току рата нису напали логор? И зашто је Музеј Холокауста у Вашинг- тону предао архиву Хрватској? Биће да сме да се пише и прича само о геноциду над „изабранима”, док су жртве других погрома гурнуте у запећак. Иво Голд- штајн је само један од представника селективног сећања и њега не треба кривити што је службеник одређене политике када сами Срби нису вољни да говоре о својим жртвама. Да ли код нас постоји телевизија која би организовала серију емисија (које не би трајале сат времена; као да их праве за ментално ретардиране који не могу да се концентришу на тему дуже од петнаест минута) о Јасеновцу и НДХ, где би гостовали еминентни историчари из земље и ино- странства и чија би се садржина преводила на већину страних језика? Зашто о тој теми не би говорио и режисер Лордан Зафрановић који је од 1990. године непожељан у Хрватској због филмова у којима је разобличавао спрегу Римокатоличке цркве и НДХ? Пуно је питања, а врло мало иницијативе. Нико нас не може уверити да је само реч о „традиционалној српској амбивалентности”, већ о пажљиво смишљеном сценарију где о најзначајнијим питањима главну реч воде некомпетентни и перфидни. ТВ Коментар, 7.2.2006. Стефан БРАНИСАВЉЕВИЋ <komentar.co.yu>

Iskra I. mart 2006.

ANATOL LIVEN 0 RUSKOM STAVU 0 KOSOVU Miodrag Vidić BBC, London Anatol Liven, stručnjak za Evropu, Rusiju, Balkan i centralnu Aziju iz vašingtonske fondacije Nju Amerika govori o politici Moskve i Zapada prema Kosovu Šta zapravo stoji iza ruskog stava da rešenje kosovskog pitanja ne sme biti presedan u međunarod- nim odnosima?

grupe, u prvom redu SAD i Velike Britanije, u Londonu uzmu u obz\r stav ministra Lavrova

BBC je objašnjenje potražio od Anatola Livena, stručnjaka za Evropu, Rusiju, Balkan i centralnu Aziju iz vašingtonske fondacije Nju Amerika.

Ako Lavrov kaže da će Rusija tada biti spremna da, na primer, prizna nezavisnost Abhazije, mislim da će joj tada biti zaprećeno raznim merama.

Liven: Ako Zapad bude insistirao na nezavisnosti za Kosovo, onda je stav Rusije da bi isti princip trebalo primeniti i na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.

Ja nisam siguran koliko je Zapad u tome spre- man daleko da ide, jer su u ovom trenutku u igri mnoga druga pitanja, uključujući recimo članstvo Ukrajine u NATO-u.

To se odnosi na region Transdnjestra, Abhazije, na Južnu Osetiju, na Nagorno Karabah, a ubuduće i možda i na neke druge teritorije, na kojima živi većina Rusa, ali pripadaju republikama, nastalim posle raspa- da Sovjetskog Saveza.

Ako Rusija bude smatrala da je ćuškaju i povodom Kosova, i povodom Ukrajine, i na Kavkazu i, naravno, povodom Irana, mislim da će negde uzvratiti.

Zapad, međutim, to neće prihvatiti. Razgovarao sam sa visokim američkim i evropskim zvaničnicima i nema načina da se rešenje za Kosovo na Zapadu prihvati kao presedan za region Zakavkazja. To naravno ne znači da je Zapad u pravu. I Zapad i Rusija su bili sasvim nekonzistentni povodom raznih pitanja.

Liven: Oni će to odbiti i tada će od Lavrova želeti da saznaju koliko je daleko Moskva spremna da ide.

Anatol Liven Ako dobije uveravanja da NATO neće skoro primiti Ukrajinu, Rusija tada ne bi ulazila u diplomatsku krizu zbog Abhazije. Međutim, ako Rusija bude smatrala da je ćuškaju i povodom Kosova, i povodom Ukrajine, i na Kavkazu i, naravno, povodom Irana, mislim da će negde uzvratiti.

Na nekim mestima Zapad insistira da se sve izbeglice vrate.

Treba dodati i to da Rusi žele da povežu ostala međunarodna pitanja sa svojom saradnjom oko iranskog nuklearnog programa.

Ono čime će se Zapad rukovoditi, kada je reč o Kosovu, nisu rasprave sa Rusijom, niti rasprave na samom Zapadu, već je to jačina pritiska kosovskih Albanaca.

Oni tu raspolažu diplomatskom polugom, jer mogu da kažu: ‘Ako narušavate naše interese na drugim mestima, zašto bismo sarađivali sa vama oko Irana’.

Anatol Liven Na drugima, kao što je na primer Palestina, to se potpuno ignoriše. Negde se insistira na teritorijalnom integritetu, kao što je to slučaj sa Gruzijom, a drugde, kao što je Kosovo, kažu: ‘Ne, Pokrajina može da se odvoji’. Ono čime će se Zapad rukovoditi kada je reč o Kosovu nisu rasprave sa Rusijom, niti rasprave na samom Zapadu, već je to jačina pritiska kosovskih Albanaca. Ako se na Kosovu pojavi masovan pokret za rano priznavanje nezavisnosti ili dođe do još jednog izbi- janja ozbiljne pobune i etničkog sukoba, Zapad se tome neće suprotstaviti, jer ne postoji volja i ne postoje vojne snage, već će se prosto ići na nezavisnost Kosova i ruske primedbe će tu biti nadglasane. BBC: Anatol Liven uveren je da ne postoje šanse da ministri inostranih poslova iz zemalja Kontakt

Iskra 1. mart 2006

BBC: Najnovije izjave ruskog predsednika naišle su na odobravanje zvaničnika u Beogradu. No, kakvi su izgledi Srbije u daljem toku pregovora o statusu Kosova, s obzirom na složene medunarodne odnose? Liven: Iskreno, za Srbiju su u ovom trenutku slabe nade kada je o Kosovu reč. Kratkoročno, sve što Beograd može da uradi jeste da apeluje na zapadno javno mnjenje i da ističe vrlo loš učinak kosovskih Albanaca u odnosu prema manjinskim etničkim zajednicama. Iskreno, za Srbiju su u ovom trenutku slabe nade kada je o Kosovu reč. Anatol Liven I da ističe da će preostali kosovski Srbi biti isterani pre ili kasnije ako budu prepušteni državi Albanaca.

Emil Vlajki

ZNAJU Ll NOJEVI LAJATI Sve što se u Srbiji događa od «oktobarske revolucije» 2000., je demagoški, lažno, besramno i zločinački. Kad nema nasilja, onda demagogija vlada ovim prostorima. Tako je prije par dana Tomislav Nikolić dao «revolucionarnu» izjavu kako bi trebalo da Srbija, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosmeta od strane «međunarodne zajednice«, proklamira Kosmet okupi- ranim! Ova izjava koja je izazvala «velike polemike« na srpskoj političkoj sceni (mora da se SVI čelnici partija zajedno dogovaraju kako će zaglupiti narod sa ovakvim štosevima) odražava, pored demagoške komponente i slijedeću žalosnu realnost: -Sa psihološkog stanovišta, očito je da politički establišment priprema narod na gubitak Kosmeta (piše se o tome, što će se raditi nakon gubitka)! Stvar je, izgle- da, samo u tome, da li će se to prihvati na uobičajen, poltronski način, ili će to biti začinjeno i sa malo dema- gogije. Doduše, ruku na srce, od ovakvih političara koji danas djeluju u Srbiji, ništa se drugo, osim izdaje i rasprodaje svega srpskog, nije ni moglo očekivati. A sada ponešto o demagogiji. Nikolićeva «revolucionarna» izjava može jedino proći kod Srba i Marsovaca. Kod iole razumnijih osoba, počevsi od pet godina pa nadalje, ova izjava može samo izazvati podsmjeh. Sve u svemu, KAO DA KOSMET VEĆ OKUPIRAN! I to dvostruko: i od Albanaca i od NATO-a!

NIJE

Pored toga i Albanci i NATO se smiju u brk Srbima, uništavaju na Kosmetu njihov kulturni identitet, ubijaju Srbe ko zečeve, zabranjuju im povratak na rodnu grudu i sprdaju se sa rezolucijama Ujedinjenih Nacija.

Anatol Liven .. . Zapad će na to naravno odgovoriti da nudi čitav niz garancija da do toga neće doći i ja smatram da će te garancije biti dovoljne da se spreči otvoreno etničko čišćenje. Ipak, to neće sprečiti dalji sporiji proces odlaska Srba sa Kosova. Vlada Srbije s velikim pravom može da kaže da će, ako Zapad tako učini, izuzetno ojačati radikalni nacionalisti u Srbiji, da će biti oslabijen dugoročan napredak za Bosnu i tako dalje.

NE, REKAO Bl NOJ (suvremeni srpski političar), NEMA OKUPACIJE DOK JA TO NE PRIZNAM ! I što ti nojevi rade povodom ovakvog stanja? APSOLUTNO NISTA! Čekaju, da zajedno sa američkom «međunar-od- nom zajednicom« legaliziraju zločine prema srpskom narodu i ovu okupaciju, pa da tek onda (eventualno) svršeni čin proglase «okupacijom». UMJESTO, NARAVNO, DASTANJE OKUPACI- JE KOSMETA ODMAH, SADA PROGLASE! Kasnije, kada samostalnost bude proglašena i uđe u međunaro- dne pravne akte, mogu jedino lajati za karavanom (mada ni to nije sigurno, jer nojevi ne znaju lajati). Ali, zar poltroni i plaćenici i mogu imati hrabrosti, patriotizma i digniteta? Na koncu konca, tko bi ih za to plaćao? A sada situacijama:

ponešto

hipotetičkim,

tragikomičnim

-Recimo, kao u naučnoj fantastici, da se nađe neki hrabar srpski lider i da kaže: Nama rezolucija UN daje pravo na policijsku i administrativnu prisutnost na Kosmetu, te da pređe s riječi na djelo i to poduprto vojskom (nemojte se prepasti, nema takvog srpskog li- dera). NATO bi, naravno intervenirao i to s vojskom preko Srbije zahvaljujući ratificiranom sporazumu od 4. novembra 2005. godine koji mu to omogućava; mogao bi, u takvom slučaju, ako bi se netko protivio, i da legalno okupira Srbiju! Koji su to «revolucionari» i «patriote» glasali za jedan ovakav sraman, izdajnički sporazum? -Vojvođanski Mađari sada hvale Koštunicinu nebulozu za Kosmet: «više od autonomije, manje od nezavisnosti». Vele, ako se «međunarodna zajednica« odluči za ovakvu varijantu, oni će je odmah primjeniti na Vojvodinu. I opet ista priča. Recimo, da se Srbi tome silom usprotive, NATO ponovo intervenira, itd. opet isto pitanje: zašto je ovakav izdajnički sporazum ratificiran? -U svakom slučaju, Amerikanci uživaju kad vide da imaju posla sa ovakvim ulizicama i kvislinzima. ) Rasčetvorit će, raskomadati ovu zemlju koja se zove Srbija! Naravno, ) izdajnici će otići sa svojih položaja, postati pošteni građani i baviti se kućevlasništvom (teško je to, kad netko mora biti i ministar i imati niz vlastitih stambenih blokova za upravljanje), vaterpolom i pisati memoare. Za to vrijeme će narod živjeti u nekoliko novih država: mađarskoj Vojvodini, srpskoj Vojvodini, Sandžaku, Medveđovac-Albaniji, Albanskom Kosmetu, Samostalnoj Crnoj Gori i Srpskoj Republici-Crnoj Gori te gubiti vrijeme tražeći nove domovnice, putovnice i vize, ukoliko takav narod, vidjevši tko ga vodi, uopće i preživi. Emil Vlajki

Čini mi se da će na to uslediti odgovor - time sebi sprečavate mogućnost da uđete u EU i to je vaš problem. <bbc.co.uk/serbian/news>

SN15,1.2.2006.

Iskra 1. mart 2006.

Одбрана без оружја

ПРЕТЊА ПРОГЛАШЕЊЕМ ОКУПАЦИЈЕ НИЈЕ УПЛАШИЛА СВЕТ

Запад више не рачуна на српски пристанак на независност Космета Ако је долазак радикала на власт у Србији цена коју међународна заједница треба да плати за независност Косова, онда Запад пристаје и на тај дил. То се, сазнаје „Политика”, да закључити по држању западних званичника који ових дана бораве у Београду и које у овом часу највише занима како би евентуална независност била примљена у Србији. Запад се претерано не плаши промене власти у Србији до које би, како њихове анализе показују, највероватније довело отцепљење територије. То, сматрају у западним престоницама, неће дестабилизо- вати регион. Од неколико могућих сценарија расплета косовског проблема долазак радикала на власт за њих, дакле, више није најнеповољнији. Неповољније од тога би било да крај ове године дочекају без решеног статуса Косова (или барем утврђене динамике за стицање независности). На Западу, наиме, процењују да би и пролонгирање решења ста- туса, које би садашњој власти у Србији вероватно било по вољи, такође ишло наруку радикалима. Зато међу западним чланицама Контакт групе постепено преовлађује уверење да „условна”, односно одложена независност није добра опција: нити ће Србе одобровољити, нити Албанце задовољити. Про- глашење независности пре краја године делује им зато све примамљивије. То се у Њујорку дало видети по изјавама Џона Болтона, америчког амбасадора у УН, који је на седни- ци Савета безбедности поновио малтене све тврдње којима је Британац Џон Сојерс прошле недеље испровоцирао косовске Србе и Београд (независност је могућа опција, понављао је Болтон током седнице на коју је позвао и косовског премијера Бајрама Косумија, што је само по себи било преседан). На најновији при- тисак Американаца Војислав Коштуница је јуче у Орашцу поновио да би дељење Србије „отимањем Косова и Метохије” представљало „директно кршење” међународног права. То ће западне чланице Контакт групе вероватно додатно учврстити у уверењу да ниједна српска влада, свеједно да ли Коштуничина или Томислава Николића, неће хтети да потпише документ у којем ће пристати на независно Косово. То им је постало јасно оног тренутка када је Коштуница одбио да за губитак Косова окриви Милошевића, како су га наговарали Марти Ахтисари, Френк Визнер и Џон Сојерс. Асошијетед прес је јуче пренео да је амерички амбасадор Џон Болтон „прећутно одбио” и предлог Бориса Тадића да се решење за Косово орочи на 20 година, а да се о коначном статусу расправља после тог рока за преговарачким столом. Болтон је на овај предлог одговорио констатацијом да је Косово веома специфичан случај. И претње проглашавањем окупације над неза-

Iskra 1. mart 2006

висним Косовом, којима се домаћа јавност бавила протеклих дана, изгледа нимало нису заплашиле оне којима су упућене, напротив. Та опција, било да њоме прете радикали, или Коштуница, како се тумачило иступање Томислава Николића, за чланице „тврдог" крила Контакт групе није неприхватљива, уколико значи брзо решење. А одбијање признавања независ- ности Косова је, све је очигледније, можда и једино што Србија може, а неки сматрају и треба, да уради. „Највише што Београд може да учини јесте да каже да не признаје независност Косова" каже Џорџ С. Томас, гостујући професор из Америке на београд- ском Факултету политичких наука. Иако би та независност била нелегална, јер је, подсећа Томас, 1916. на Лондонској конференцији Косово признато као део Србије, што је потврђено и Резолуцијом 1244 Савета безбедности, није искључено да ће, осим Запада, још неко признати независност. „То ће сигурно урадити муслиманске земље. Русија и Кина као чланице Савета безбедности би могле да ставе вето на било коју резолуцију којом би Косову била дата независност, али не верујем да ће се то десити, јер оне не желе да покваре односе са Западом, тако да ће пре бити уздржане" сматра Томас. Потпуно наивна очекивања једног дела српске јавности да ће Русија спречити одвајање Косова произашла су из изјаве руског председника Владимира Путина да би у случају проглашења нез- ависности Косова то морало да буде правило а не изузетак, како Запад жели да реши целу ствар. Русија, наравно, преко Косова, решава проблем сателитских квазидржава по бившим совјетским републикама које Путин хоће да врати под своје окриље или да макар има више утицаја на њих. Ништа више од тога. Русија се у целу ствар неће уплитати ништа више него што је и у бомбардовање СРЈ 1999. године, које се легализу- је преко независности Косова, каже Томас. За Запад решење по којем се Србија неће одрећи Косова, а које ће они дати на коришћење Албанцима ако се све заврши у што краћем року, сада изгледа идеално чисто. Проглашење окупације неће, како то сматра Горан Свилановић, бивши министар спољних послова и члан Међународне комисије за Балкан, бити сметња преговорима са међународном заједницом, која би у том случају, ваљда, била окупа- тор. Ни Ирској није сметало да у Европску унију уђе са уставом (претходни устав Ирске, промењен 1999. године) у којем се наглашава да ће Северна Ирска и Ирска бити једна земља ако и када, мирним путем, то одлуче њихови грађани. Ако је пример Ирске образац за Косово, а има назнака да може да буде, онда ни претензије Србије да поврати део изгубљене територије не значе нужно и рат или некакав активан приступ државе том проблему, што окупација подразумева, како тврди Свилановић. Ирски Уставни

На шта Србија не сме пристати у вези Космета

ГОРКИ ПЛОДОВИ ПОСЛУШНОСТИ Политички директор британског Форин офиса, Џон Сејерс, ових дана је прво Србима на Космету, а онда и Влади Србије „скресао у брк” да је статус Космета практично већ решен и да ће оно бити неза- висно. Ма колико земљотресна, изјава Сејерса и није била права бомба: она је само круна онога што су пре Велике Британије већ изрекли министарка спољних послова Швајцарске, председник Словеније, госпођа Дорис Пак, Међународна кризна група, Група за ста- билност Балкана и разне друге пилотиране стране и наше невладине организације. На све такве безочне насртаје на територијал- ну целовиту Србију, наши званичници не само што нису адекватно одговарали, него су се скоро извињавали што поводом њих морају нешто минимално да кажу. Уместо званичних протеста и обраћања Оебсу и Савету безбедности због неуважавања Резолуције СБ 1244, такви атаци без преседана на територијалну целовитост Србије били су или бескрвно регистровани, дакле, примани к знању, или млако и скоро увиђајно оцењивани као „непримерени” и да „не могу да користе предстојећим преговорима о Космету”. Према једином зрачку светлости у том мрачном тунелу - изјави председника Путина о уни- верзалности примене решења статуса Космета - став наших званичника је био више неутралан него позити- ван и активан. Питомо постављање према западним чин- иоцима у вези са Косметом није од јуче. Све наше послеоктобарске владе су веома педантно настојале да се што више допадну Западу и да се што видљиви- је дистанцирају од Русије и Кине. Може се слободно рећи да је отварање решавања статуса Космета затекло званичне власти, и нашу политичку елиту уопште, на спавању. Као последица пропуштања благовременог политичког рада са Русијом и Кином - јединим сталним члановима Савета безбедности који имају интереса да се ветом

Претња проглшења ... суд је, наиме, тадашњу владу ослободио било какве обавезе да ради на уједињењу две Ирске. Не и могућности да се тако нешто деси. А Србију ће, сма- трају на Западу, сама могућност да Косово једном опет буде њено смирити. Можда и због тога што је процена Запада да Србија нема снаге ни расположења да ратује за нешто што се већ неко време сматра изгубљеним. А на идеју да је Косово изгубљено Запад Србе привикава неко- лико месеци уназад, покушавајући да је натерају да се од њега и опрости. Док нису схватили да би Срби лакше прогутали „до виђења” уместо коначно „збо- гом”. Политика, 16.2.2006. <politika.co.yu>

Драгана Матовић Влада Радомировић

супротставе територијалном комадању једне чланице ОУН - Русија није желела да буде већи католик од Папе и прошле године је у Контакт групи прихватила фамозна „три не”, што нас је опасно усамило пред све отворенијом политиком дезинтегрисања Србије која се води из неких утицајних западних земаља. Да ли је већ све изгубљено и да ли треба да се усредсредимо на мање циљеве, као што је осигурање положаја преосталих Срба у будућем независном Косову? Одговор је: Није и неће бити све док се сами не одрекнемо своје тапије на Космету. Наши наводни нови пријатељи на Западу неће моћи, ни смети, због својих ширих интереса, да насилно отргну Космет из државног тела Србије и прогласе га независним. Нашим добровољним или наметнутим одрицањем од Космета њихови шири интереси били би заштићени од сваког домино ефекта на остале европске и друге вишенационалне државе. Без нашег одрицања ти њихови интереси били би непосредно и опасно угрожени. Процењујући да ниједна влада Србије неће пристати на ампутацију Космета од Србије, нарастајућа галама о независности Косова представља више димну завесу да би се обећање дато Албанцима да ће их ослободити су- веренитета Србије извршило преко стицања статуса републике, која би са Србијом и, највероватније, Црном Гором, била у некој врсти конфедералне везе. То би био лепак компромиса на који би Србија требало да се ухвати. Али то би значило пристанак Србије на коначан и бесповратан губитак те покрајине. Зато само непоколебљиво и доследно инсистирање на нашем несумњивом праву, нашој тапији на Космет представља поуздану брану остварењу недобро- намерних циљева неких западних сила у вези са Косметом. Глас јавности, 8.2.2006. Владислав Јовановић <glas-javnosti.co.yu> б. мин. спољних послова СРЈ

ВУЧИЋ НАЈАВИО МИТИНГ ПОДРШКЕ ВОЈИСЛАВУ ШЕШЕЉУ. Генерални секретар Српске радикалне странке Александар Вучић најавио је данас да ће у петак, 24. фебруара, на Тргу Републике бити одржан митинг подршке председнику странке Војиславу Шешељу, у знак протеста што га хашки суд држи у затвору без суђења већ три године. Вучић је, на кон- ференцији за новинаре, рекао да већ три године не почиње суђење Шешељу и да се у Хагу против њега измишљају оптужнице, фалсификују чињенице и по сваку цену покушавају да оптуже срапски народ за све оно што се дешавало на простору бивше СФРЈ. Он је подсетио да је главни тужилац Карла дел Понте јуче изјавила да мора да има хашког оптуженика Ратка Младића до краја фебруара, да би могла да припреми оптужницу до годишњице Сребренице, а то је за четири месеца. „Ми постављамо питање - а шта спре- мају Шешељу и каква је то оптужница, када три године нису у стању да је припреме." (РТС, 19.2.2006.)

Iskra 1. mart 2006.

Svedočenje Branka Kostića, bivšeg člana Predsedništva SFRJ, u Hagu

КАКО JE RAZBIJENA JUGOSLAVIJA U nastavku suđenja Slobodanu Miloševiću, 1. februara 2006., produžio je svoje svedočanstvo profesor Branko Kostić, bivši crnogorski predstavnik u jugoslovenskom SFRJ Predsedništvu. Profesor Kostić je posvedočio da je Milošević bio opredeljen očuvanju multietničke Jugoslavije. Tužilaštvo je tvrdilo da se Jugvoslavija raspala jer neSrbi nisu hteli da žive u Jugoslaviji kojom domini- raju Srbi. Problem sa ovom tezom jeste činjenica da Jugoslavijom nisu NIKADA Srbi dominirali. Kostić u svom svedočanstvu detaljno navodi etničku strukturu Jugoslovenske narodne armije (JNA). U 1991. godini dezintegracije Jugoslavije - vrhunski generali JNA su bili sledeće etničke pripadnosti: jedan Jugosloven, dva Srbina, osam Hrvata, dva Slovenca, dva Makedonca i jedan Musliman. U isto vreme predsednik savezne jugoslovenske vlade, njen ministar spopljnih poslova, ministar za razvoj i ministar finansija bili su svi Hrvati. Predsednik jugoslovenskog državnog Predsedništva bio je Stipe Mesić, takođe Hrvat. Jasno je da strah od srpske dominacije nije bio motiv secesionista. Kostić je posvedočio da su Slovenija i Hrvatska bili ekonomski najrazvijeniji regioni Jugoslavije - ne Srbija. Kostić je posvedočio da je rat izbio u Sloveniji 1991. kada su slovenački paramilitarci ilegalno preuzeli kontrolu granica SFRJ. Predsednik vlade Jugoslavije, Ante Marković (Hrvat), poslao je JNA snage u Sloveniju da povrate kontrolu granica i tada su otpočele borbe. Tužilaštvo tvrdi da je Miiošević izazvao rat u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. Tužilaštvo navodi da je Milošević bio tvorac ogromne zavere ili - „udruženog zločinačkog poduhvata". Tužilaštvo je prethodno tvrdilo da je zavera imala za cilj stvaranje velike Srbije, ali je nedavno tu tvrdnju povuklo. Nije jasno šta sada tužilaštvo smatra da je cilj navodne zavere bio. Milošević ima mnogo prostije objašnjenje. Milošević tvrdi da je do rata došlo jer su secesionističke snage ilegalno preuzele kontrolu suverene jugoslovenske teritorije i jednostrano proglasili otcepljenje, što je povredilo Ustav Jugoslavije kao i prava jugoslovenskih građana (uglavno Srba) koji su želeli da ostanu da žive u Jugoslaviji. Da dokaže ovo Milošević je prikazao vdeo-snimak intervjua Džemsa Bejkera (James Baker), bivšeg SAD državnog sekretara (1989 - 1992.). U ovom intervjuu Bejker nesumnjivo tvrdi da je građanski rat izbio u Jugoslaviji jer su secesionisti u Bosni, Hrvatskoj i Sloveniji jedonstrano proglasili nezavisnost od Jugoslavije. Bejker je kazao da su njihovi

Iskra 1. mart 2006

postupci povreda Završnog akta u Helsinkiju i uzrok izbi- janja rata. Milošević je zatim prikazao video-snimak Bejkreovog sledbenika na položaju SAD državnog sekretara, Lorensa Iglbergera (Lavvrence Eagleburger) (1992 - 1993.). Igleberger je tu otvoreno rekao da je Buš (stariji) priznao secesioniste iz prostog razloga da tako pokuša da pridobije glasove HrvataAmerikanca na predsedničkim izborima 1992. godine. Milošević je prikazao i video-snimak govora Franje Tuđmana gomili pristilaca na Trgu bana Jelačića u Zagrebu. Tuđman na ovom snimku priznaje da do rata ne bi došlo da Hrvatska nije insistirala na secesiji od Jugoslavije. Profesor Kostić je ukazao na slične izjave Alije Izetbegovića. Specifično je naveo Izetbegovićevu notornu izjavu da bi on „žrtvovao mir za suverenu Bosnu". Vredno je pomenuti da je Izetbegović dao ovu izjavu februara 1991., godinu dana pre nego što je rat izbio u Bosni. "Trešnja na kolaču" ovog svedočanstva bila je kada je Milošević pročitao paragrafe 19 i 20 originalne njegove optužbe za Kosovo koji glase: „ Slovenia je proglasila nezavisnost 25. juna 1991., što je dovelo do izbi- janja rata"; „Hrvatska je proglasila svoju nezavisnost 25. juna 1991. što je izazvalo borbe"; „Bosna i Hercegovina je proglasila nezavisnost 6. marta 1992. što je izazvalo rat širokih razmera posle 6. aprila 1992.''. Dakle, tekst tužbe samog tužilaštva jasno ukazuje da je jednostrana secesija Bosne, Hrvatske i Slovenije izazvala izbijanje rata. Profesor Kostić je svedočio o ulozi JNA u Hrvatskoj. Kaže da je JNA bila štit između hrvatskih paravojnih snaga i srpskih sela. Opisao je balvan-pobunu krajinskih Srba 1991. godine. Svedoči da pobuna nije bila ofanzivne prirode. Nazvana je balvan-pobuna, jer su krajinski Srbi upotre- bljavali balvane da blokiraju puteve u svoja sela kako bi sprečili ulazak hrvatskih paramilitarnih snaga u njih. Profesor Kostić je pomenuo da su Srbi 1991. činili 12 odsto stanovništva Hrvatske, a danas ih je manje od 4 odsto. Kostić pripisuje ovu promenu u etničkom sastavu neprijateljskim akcijama hrvatskih oružanih snaga protiv srpskog civilnog stanovništva. Svedok kaže da je Tuđman izazvao borbe kada je 5. maja 1991. proglasio da hrvatska ekonomija treba da se spremi za rat. Odmah sledećeg dana hrvatski teroristi napali su postrojenja jugoslovenske mornarice u Splitu i ubili jednog JNA vojnika izvlačeći ga iz oklopnih kola, udavili ga. Kostić je svedočio o razbijanju Jugoslavije i dvoličnoj ulozi međunarodne zajednice u tome. U 1991.

Како је razbijena ... predstavnici Kosova. Vojvodine, Srbije i Crne Gore u jugoslovenskom Predsedništvu blokirali su promociju Stjepana Mesića za predsednika Predsedništva SFRJ jer je javno izjavljivao da podržava otcepljenja i da će on biti „poslednji predsednik Jugosiavije". Na suprot svojim kolegama, predstavnici Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne podržali su promociju Mesića. Odnos 4:4 izazvao je krizu u jugoslovenskom Predsedništvu. Evropska Zajednica (EC) intervenisala je da razreši krizu. EC je garantovala da neće priznati nijednu od secesionističkih republika, ako članovi Predsedništva koji su blokirali Mesićev izbor, promene svoj stav. Posle toga Mesić je izabran. Ali kada su Slovenija i Hrvatska nelegalno objavile svoje otcepljenje, EC je izneverila svoje obećanje i priznala ih. Profesor Kostić nastavlja sutra svoje svedočenje. Na kraju današnjeg zasedanja, sudsko veće je odložilo do 6. februara svoju odluku o mogućnosti da Milošević ode u Moskvu radi lečenja. Nastavak suđenja, 2. februar 2006.

Međutim, pošto je Jugoslavija zvanično bila u neposrednom stanju rata - preostala 4 člana Predsedništva mogli su legalno da donose odluke u ime celog Predsedništva SFRJ. Kao dalji dokaz da nije izvršen puč, Kostić je ukazao da se sam Mesić vratio 18. oktobra da predse- dava na sednici Predsedništva - posle više od 2 nedelje pošto je, po njemu, navodni puč izvršen. Kostić je kazao da ovo četvoročlano Predsedništvo nikada nije naredilo JNA da preduzima bilo kakve ofanzivne akcije, mada je to moglo da učini. Niti je koristilo svoje pravo da vlada ukazima, što je takođe moglo da čini. Četvoročlano Predsedništvo je sačinilo Vansov plan. Po Vansovom planu JNA se povukla iz Hrvatske, a zamenili su je UN mirovnjaci. Trebalo je da UN mirovnjaci ostanu u Hrvatskoj dok mirno rešenje ne bude nađeno. Kostić je posvedočio da je Milošević odušev- Ijeno podržao Vansov plan. Kostić je posvedočio da je Vansov plan bio nesaglasan sa bilo kakvim aspiracijama na „veću Srbiju". Svedok kaže da Milošević nije nikada zagovarao veću Srbiju. Kaže, Milošević je bio advokat jednakosti naroda i očuvanja Jugoslavije.

Sudenje Slobodanu Miloševiću je nastavljeno daljim svedočenjem profesora Branka Kostića, bivšeg člana Predsedništva SFRJ iz Crne Gore.

Optužnica za Hrvatsku tvrdi da je ,,od 8. oktobra 1991. u Republici Hrvatskoj postojalo stanje međuna- rodnog oružanog sukoba i delimične okupacije"

Kostić je počeo detaljnim svedočenjem o ratu u Hrvatskoj. Objasnio je da 1991. dok je Jugoslavija još uvek bila međunarodno priznata država, hrvatske para- vojne snage su napale zapadnu Slavoniju i razorili 28 sela gde su Srbi činili većinu stanovništva.

Optužnica takođe tvrdi da je „SFRJ postojala kao suverena država do 27. aprila 1992. kada je proglašen Ustav Savezne Repulike Jugoslavije (SRJ), kao zamena Ustavu Socijalističke Federativne Repub- like Jugoslavije (SFRJ) od 1974."

Posvedočio je da je režim Franje Tuđmana nelegalno oružao pristalice HDZ političke partije, te da su hrvatski paramilitarci blokirali kasarne JNA u Hrvatskoj. U odgovoru na hrvatsko nasilje Predsedništvo SFRJ je izdalo 14 naređenja o prekidu borbe. Nažalost hrvatska strana nikada nije to učinila; naprotiv, pojačavala je svoje ofanzivne aktivnosti. Za vreme svoga ranijeg svedočenja, Stipe Mesić, je optužio Miloševića da je izvršio puč, kada je 1. oktobra 1991. Predsedništvo SFRJ proglasilo ratno stanje. Profesor Kostić je objasnio da nije bilo puča. Šest članova Predsedništva SFRJ sastali su se u Beogradu 1. oktobra 1991. i proglasili postojeće ratno stanje u Jugoslaviji. Predstavnici Slovenije i Hrvatske su izabrali da ne prisustvuju ovoj sednici Predsedništva SFRJ. Međutim i da su odsutni članovi glasali protiv postojećeg ratnog stanja, odluka o proglašenju bi prošla jer je imala potrebnu dvo-trećinsku većinu. Sledeća sednica Predsedništva je zakazana za 3. oktobar. Nažalost tada su i predstavnici iz Makedonije i Bosne odlučili da prestanu da prisustvuju sednicama.

Potpuna apsurdnost optužnice je razgolićena ovim dvema tvrdnjama. Kako SFRJ jednovremeno može da „okupira" Hrvatsku od oktobra 1991. i u isto vreme postoji kao suverena država do aprila 1992.? To je totalna glupost i pokazuje površnost u pripremi optužnice. Ako je SFRJ postojala do sredine 1992., onda su hrvatski paramilitarci de fakto bili okupatori delova Jugoslavije. Optužnica tvrdi sasvim suprotno. Stvarno, Jugoslavija nije okupirala Hrvatsku. Delovi Jugoslavije bili su okupirani od hrvatskih paravojnih snaga. Kao dalji dokaz da Jugoslavija nije „okupirala" delove sopstvene teritorije u Hrvatskoj, profesor Kostić navodi da su hrvatske paramilitarne snage držale kasarne JNA u blokadi. JNA nije mogla da izađe iz svojih kasarna pa ni da napusti Hrvatsku. Dalje, na dan 8. oktobra 1991. Stjepan Mesić (Hrvat) bio je predsednik SFRJ i Ante Marković (drugi Hrvat) predsednik vlade SFRJ. Koji blesavko bi mogao da kaže da je Jugoslavija okupirala Hrvatsku dok dva Hrvata imaju najviše pozicije u jugoslovenskoj vladi? Za odgovor potrebno je samo da čovek vidi da je Carla del Ponte optužnicu potpisala u Zagrebu. Optužnica tuži Miloševića da je razbio

Iskra 1. mart 2006.

KURIR

DIPLOMATSKI PUČ Đukanović navodno izdao naredbu ambasadorima iz Crne Gore da 15. februara bespovratno napuste misije i vrate se u Podgoricu Crnogorski državni vrh, koji se poslednjih dana nalazi u stalnom zasedanju zbog novonastale političke i društvene situacije nakon teške železničke nesreće, odlučio je da krene na sve ili ništa uoči referenduma o nezavisnosti. Kako saznaje Kurir, na inicijativu Mila Đukanovića dogovoreno je da 15. februara svi ambasadori SCG koje je delegirala Crna Gora sinhroni- zovano napuste ambasadorske funkcije i vrate se u zemlju!

još 11 ambasadorskih mesta. Svi oni, tvrdi izvor Kurira, na mig iz Podgorice sešće u avione 15. februara i krenuti nazad za Crnu Goru!

- Kao izgovor za ovaj potez biće upotrebljeno nešto iz već viđenog repertoara koji dolazi iz Podgorice, uz naglasak na činjenici da je dalji ostanak funkcionera DPS na ambasadorskim mestima neodrživ pošto će svi najaktivnije biti uključeni u kampanju za nezavisnu Crnu Goru - navodi izvor Kurira, blizak kabinetu premijera Mila Đukanovića.

Podsetimo, Crna Gora je dala ambasadore u Albaniji, Argentini, Belgiji, Danskoj, Finskoj, Italiji, Kanadi, Rusiji, Velikoj Britaniji, Sloveniji, Španiji, ali i pri misijama Oebsa u Beču i Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Za kolovođu ovog “ambasadorskog prevrata” Milo Đukanović je odredio aktuelnog ambasadora SCG u Moskvi Milana Roćena, koji je pre odlaska u Moskvu bio njegov spoljnopolitički savetnik i jedan od dugogo- dišnjih najbližih saradnika. Roćen je, prema izvoru Kurira, jedini kandidat za budućeg ministra spoljnih poslova u “nezavisnoj Crnoj Gori”. Pored Roćena, Crna Gora je u raspodeli diplomatskih misija po formiranju državne zajednice dobila

Jugoslaviju. Kostić na to primećuje, da i da je tsunami zadesio Jugoslaviju, tužilaštvo bi verovatno i za to krivi- lo njega. Da dokaže da Jugoslavija nije razbijena zbog njega, Milošević je pustio kasetu govora Stjepana Mesića u hrvatskom Saboru. Na dan 5. decembra 1991. Mesić je ustao i obratio se klicajućem hrvatskom Saboru: „Obavio sam svoj zadatak. Jugoslavija više ne postoji. Hvala vam." Povezujući ovo sa Mesićevim komentarom da će on biti „poslednji predsednik Jugoslavije" i sa njegovom knjigom „Kako sam razbio Jugoslaviju" postaje kristalno jasno ko je razbio Jugoslaviju. Milošević je takođe prikazao i video-snimak jednog intervjua sa Lordom Karingtonom (Carrington). U tom intervjuu Karington je objasnio zašto je u Jugoslaviji došlo do građanskog rata. Karington je kazao da su u Bosni i Hrvatskoj secesionisti pokušali da se otcepe od Jugoslavije bez potrebne saglasnosti svih konstitutivnih naroda. Objasnio je da su ustavi Hrvatske i Bosne zahtevali koncenzus Srba i Hrvata, a u Bosni i Muslimana takođe, pre nego što bi bilo kakva vrsta otcepljenja bila legalno sprovedena. Org. za odbranu S. Miloševića, 1. i 2. 2. 2006. <slobodan-miloševic.org> Prevod: Iskra Napisao: Andy

Wilcoxson

- Sve to uz jasno deklarisanje da povlačenje nije privremeno već definitivno, odnosno da titulu ekselenci- je mogu da ponesu samo kao ambasadori nezavisne i međunarodno priznate Crne Gore - tvrdi sagovornik Kurira.

Na mig Đukanovića, ka Podgorici će 15. marta krenuti Marko Cimaj (ambasador u Albaniji), Ivan Saveljić (Argentina), Milica Pejanović-Đurišić (Belgija), Vladimir Radulović (Danska), Igor Jovović (Finska), Darko Uskoković (Italija), Perko Vukotić (Kanada), Milan Roćen (Rusija), Dragiša Burzan (Velika Britanija), Ivo Armenko (Španija), Ranko Milović (Slovenija), Vesko Garčević (Oebs) i Nebojša Kaluđerović (Ujedinjene nacije). Odlaze i konzuli Osim 12 ambasadora, za put u Crnu Goru 15. februara spremaju se i konzuli koje je delegirala vlast u ovoj Republici. Ukupno ima pet crnogorskih generalnih konzula, a pored njih, tu su i savetnici koji su prema diplomatskom rangu odmah iza ambasadora. Međutim, većina njih još uvek nije obaveštena o paklenom planu iz Podgorice, pošto Đukanović i društvo maksimalno nas- toje da čitavu stvar drže u tajnosti. Diplomatija po Milu Upitan nedavno zbog čega ambasadori iz Crne Gore, protivno politici državne zajednice, forsiraju priču o nezavisnosti, crnogorski premijer Milo Đukanović je nedavno odgovorio da je “uveren da to ne rade na štetu Srbije”. - Ne očekujem da se njihov profesionalizam i patriotizam potvrečuje time što će prećutkivati inače notornu činjenicu, opštepoznatu međunarodnoj javnosti, da politička većina u Crnoj Gori, kojoj najčešće i sami pripadaju, preferira nezavisnost kao državni status Crne Gore - poručio je Đukanović. Kurir, 30.1.2006.

t Љубица Ананић, супруга нашег друга добровољца покојног Boje Ананића, умрла је у Торонту, Канада, 11. фебруара 2006., а сахрањена на манастирском гробљу у Милтону, 14. фебруара. Вечан јој помен!

М. Ч. Iskra 1. mart 2006

НОВИ РОМАН САВЕ ЈАНКОВИЋА Сава Јанковић: Протићеви. Сремски Карловци: Каирос. 2005. 300 стр. * * *

Роман Саве Јанковића Протићеви, по изгледу се разликује од ранијих ауторових књига, али као и раније и овај се роман чита брзо и лако. И ово је романсирана истинита прича, о једној угледној, имућној грађанској породици из Рочишта, у Срему, између два светска рата. Отац породице, Славко Протић, дошао је незнано од куда и обогатио се незнано како. Деспотског држања према трпељивој жени која му је родила четворо деце, његове се интиме одигравају ван породице, на тобожњим „пословним” путовањима. Према деци је строг и не показује топлину. Најстарија кћи, Мила, очева је љубимица. Имају сличности: љубав према коњима. Најлепша је девојка у Рочишту али без животног искуства а с богатом маштом, заљубљује се на први поглед у лепог „циркузанера” Стевана. Иако је ноћ с њим про- вела само у шетњи и разговору, то се сазнало и она, у страху од оца, бежи са њим. Одмах се венчавају у Манастиру Гргетегу, али је се отац јавно, преко но- вина, одриче. Мила води напоран и сиромашан живот на који није навикла. Кроз њу, аутор нам каже: Ма колико волела Стевана, њена првобитна безгранична срећа почела је полако али неумитно да се претвара у несрећу... У живот је ушла као мала принцеза а нас- тавила да живи као одбачена и понижена жена једног кловна из другоразредног циркуса. Љубав сама није довољна за срећан брак. Такорећи кроз све своје јунаке, аутор нам даје сопствена искуства и поруке. Иако је писана лако, ова књига је свесно поучна, плод ауторовог живота гледан из зрелог доба. И раније је примећено да Сава Јанковић успешно дочарава интимни свет жена (као и његови узори велики руски реалисти). Пише у трећем лицу. Не само мисли, већ и духовна преживљавања, слика кроз дијалог. Тако нам исказује и своје мишљење о централним темама романа: супротности и сукоб између духовности и идеала, с једне стране, и овоземаљске практичности (Мила Протић и њен отац Славко), сукоб политичких идеја (кроз браћублизанце, Младена и Мирка), али као представник неореализма, хришћанског реализма (његов избор термина) показује да се љубављу све може успешно пребродити и наћи срећно решење. Политика и религија су теме које га заокупљају. Љубав као спона људских бића кроз брак, породицу, другарство, зајед- нички рад и узајамну помоћ. Третира теме које су третирали велики руски реалисти, али их ставља у ново време: двадесети век посматран из двадесет и првога. Показује које вредности су још увек на снази јер су вечне. Слика стање мира, узроке и почетак рата, окупацију и ослобођење. Почетна идилична слика света се разбија. Нација и већи део света пролазе кроз сукобе, преломе, страдања. Кроз ту борбу и патњу појединци и нације траже себе, сазревају, и многи кон- ачно налазе свој пут и смисао постојања.

Кроз ову причу о једној породици, аутор (који је, незаборавимо, и успешан, искусан сликар и портретиста) даје скицу српског грађанског друштва пред рат и за време велике драме Другог светског рата. Књига је пуна супротности, као и сама стварност, што аутор показује на примеру старије и млађе генерације Протићевих. Близанци, Младен и Мирко, иако се разликују по философско-политичким уверењима, неће те разлике узети као оправдање за крвопролиће (тема библијска али и трагично све- присутна у нашој националној, поготову новијој, историји). За Јанковића такав рат је „самоубилачки” а не „грађански”. Браћа Протићи носе у себи снажну љубав која ће сачувати и њих, и породицу, аутор који је и одраније називан „писцем без мржње”. Јанковић верује да је љубав јача од свега и у њој сагледава решење које води слози, хуманости и братству, очу- вању сваке заједнице. То је, очигледно, ауторова порука на националном и глобалном плану. Грађански породични роман Протићеви добродошао је у нашој новијој књижевности из више разлога. Не само зато што добре књиге увек стижу на време и увек су добродошле, већ и зато што децени- јама нисмо имали довољно породичних романа, а још мање са становишта српске грађанске класе. Она је, у међувремену, пролазила кроз драстичне и драма- тичне друштвено-политичке промене и услове егзис- тенције. Важно је напоменути да је и Сава Јанковић (као и бројни други представници савремених писаца старијих генерација) одгојен на руској књижевности која му је узор, али је био изложен директним утицаји- ма Западне културе и књижевности, што му омогућа- ва поређење. Аутор Јанковић свој књижевни поступак назива нео-реализмом или хришћанским реализмом. Док третира исте теме - природно - он се и разликује од реализма једног Лава Толстоја, Фјодора Досто- јевског, или Гогоља (његових омиљених писаца). За Саву Јанковића карактеристична је намера да иза себе остави књижевност као докуменат свога времена из сопственог (несвакидашњег) животног искуства и угла, истиниту причу из живота, одевену у уметничко рухо (као и његови савременици Матеја Матејић и Васа Михаиловић, на пример). Он мења имена својим личностима, али се понекад служи и аутентичним именима очевидаца и учесника у важним историјским догађајима (експлозије у Смедереву, рашчишћавање рушевина од стране Белих орлова, подмлатка Покрета Збор). Писци као Боривоје Карапанџић и Давид Дамјановић, инсистирајући на књижевности као доку- менту времена, користе аутентична имена и податке о лицима и местима око историјских збивања. Без обзира који приступ користе, ако им је циљ истина, а обдарени су талентом, њихова књижевност ће сједи- њавати истину и лепоту и трајно остати као све- дочанство једног времена у коме су се „на муци поз- навали јунаци” и у коме се знало жито од кукоља. О томе ће, надајмо се, одлучивати време и „далека нека поколења.” Мирјана Н. Радованов-Матарић

Iskra 1. mart 2006.

УБИСТВО ЕПИСКОПА ВАРНАВЕ НАСТИЋА (2) (Наставак из прошлог броја) Такође, и сам Епископ, априла 1964. изрекао је следеће: „Намеравам да одговорим на позив Амбасаде САД и посетим је, пошто очекујем да ми врате америчко држављанство, јер желим да одем у Америку”. У контексту свега овога, Брозова власт је си- гурно већ тада донела одлуку да ликвидирају епископа Варнаву. Значи уствари, да је потоње, привремено слабљење стега око њега, било једино у функцији заваравања стране јавности, архијереја СПЦ-е, као и самога Владике. Последњи часови епископа Варнаве, а према речима његовог стрица (г. Ристе Настића) описани су у књизи протојереја Саве В. Јовића: „Свештеномученик епископ Варнава Настић”, стр. 144-145: „Дошао сам код Владике пре 15 дана и све време био код њега гост. У четвртак 12. новембра (1964.), пре подне, ишли смо његовим аутомобилом код зубара (Дом здравља - Беочин - п.а.). У повратку пожалио ми се у колима да га избија неки зној. Тако смо стигли у манастир (успут повезли једнога лекара и супругу му, који раде у болници поред манастира). Било је време ручка, око подне- ва, ја сам, као и увек, отишао у кухињу по ручак, донео га и поставио сто. Очитали смо молитву по обичају и сели. Владика је захватио супу и понео кашику устима, затим ју је одједном спустио натраг и рекао: „Стрико, мени је тешко, ја морам да легнем”. Устао је од стола и легао на кревет полеђушке. Жалио се да му је хладно, нарочито ногама. Изуо сам га, масирао ноге и покрио ћебе- том, но све без успеха. Било му је све више хладно и све теже. Наишао је неко од „домаћих” и замолио сам га да позове лекара. За неколико минута лекар је већ био ту. Пред сам улазак лекара или баш у час њего- вог уласка, Владика је јаукнуо, подигао руке у више себе, у висини главе и чврсто стегао песнице. Лекар му је брзо пришао, раскопчао, дао му ињек- цију, а онда, пошто је Владика престао да дише, покушао је да изазове вештачко дисање. Све је било узалуд. У том међувремену стигао је још један болнички лекар (у то време поред манастира Беочина постојала је болница за лечење туберку- лозе, која је касније претворена у полицијску школу), који је помогао оном првом но без узпеха. Онај први лекар је најпосле, сав у зоју, устао и рекао ми: „Примите моја саучешће, све је свршено, он је мртав”. Иначе, лекари који су указивали помоћ почившем Владици раде обојица у болници поред манастира и зову се: др Дејан Милин, интерниста, пензионер и др Војислав Михаиловић, лекар на стажу. Да ли сте се увек заједно хранили? - упитао је неко стрица, Ристу.

Iskra 1. mart 2006

Увек заједно, из истога лонца - одговорио је стриц. Овај неко, је очито посумњао да је владика Варнава отрован и није био, наравно једини.” Е, сада да покушамо реконструисати шта се заправо догађало, у последњим часовима живота епископа Варнаве Настића. Мало је познато, али Владика понедељком, средом и петком није ништа јео. Уторком и четвртком јело му је спремано на води, а суботом и недељом на уљу. Од меса је користио само рибу и то повремено. Када је умро био је четвртак, а што значи да претхони дан од јела није ништа конзумирао (ово је важно, јер као што је познато из токсикологије, отрови се лакше ресорбују на празан стомак). Инкриминисаног дана, био је код стоматолога (зубара) у Дому здравља Беочин где је извршена интервенција. Није прецизирано каква. Уколико је то било вађење (екстракција) зуба, свакако је добио локалну анестезију. Највероватније био би то Прокаин, који не сме да се даје код неких болести срца (само Владика није био срчани болесник). Много је вероват- није да је то био стоматолошки захват у виду поправке кариозног зуба. У оно време, приликом тога захвата, није се давала локална анестезија.него је зуб очишћен од кариозног процеса и могуће је да је настала шупљи- на (кавум) зуба попуњена врло верованто са амал- гамом живе или цементом (они никако нису токсични да би довели до смрти). Мало је вероватно (било би то на граници фантастике), да је Владици у кавум зуба уграђена капсула неке соли цијанводоничне киселина (цијанкалијум, цијан натријум итд.). Таква тровања, али у самоуби- лачке сврхе, позната су и из литературе, али и живота (нацистички зликовци). Ако је то било, премда ову могућност сасвим одбацујем, значило би то, да када би Епископу пукла пломба, промптно би дошло до тровања и брзе смрти. У конкретном случају су описане неке клин- ичке манифестације, за које је могуће да се јаве у случају оваквога тровања (главобоља, слабост, несвестица тоничан грч (горњих руку), престанак ди- сања. Код пострадалог од тровања овакве врсте, врло брзо се јавља већином оштар мирис, а мање мирис на горак бадем (знатно се ублажава кад се одстране унутрашњи органи). На помисао да је у питању овај отров навела ме је тврдња једне особе (а врло је ау- тентична) да су Владику једноставно распорили, извадили из њега црева, која су однели за Нови Сад, а тек у даљем следу дозволили су његову сахрану. Много је вероватније да је тровање учињено преко хране. Прецизно одредити који је отров био у питању је веома тешко, јер није учињена токсико- лошка анализа хране из тањира Владике, а ни лонца из којега је храну узео (а и да је учињена резултат би опет био исти). Намеће се и мисао, да су то били отро- ви из групације арсена, неорганског типа. Они могу да се унесу у организам помешани са чврстом или течном храном (у питању је била супа).

Акутно тровање, код Владике било је могуће уколико је узео већу дозу отрова на празан желудац (тако је и било). Онда се отров одмах ресорбује (упија) и доводи до иритације (надражења), а убразо и пара- лизе централног нервног система. Могуће је да се јави и сметња од стране желуца (може и без њих), а понекад одмах имамо сметње у виду главобоље, при- тиска и тежине у глави, вртоглавице, онесвешћености, грчева руку, парализе дисања. Смрт може наступити и у току првог сата од тровања (нешто слично је било код Владике). На телу отрованог нема никаквих нарочитих знакова, а што нас и упућује да они који су га упокојавали, ништа посебно нису уочили. Ово што пишем, сада је већ спекулација, али у обзир долази и тровање (интоксикација) са антимоном или родентицидима (арсенско једињење, такође). Родентициди се обично користе за уништавање гло- дара. Најпознатији од њих је Сцила маритима (морски лук). Он не може да се повраћа, а веома брзо проузрокује поремећаје рада срца, укључујући и срчани застој. Српска православна црква аутописију (обдук- цију) тела епископа Варнаве Настића свакако није тражила, уосталом шта је са њом могла и да добије? Аутопсију је иницирала, тадања власт, желећи да одстрани од себе „сваку сумњу” да је насилно уклони- ла Владику. Исто, опет имплицира, да је власт и сама била свесна да нико не верује у природну смрт Епископа. А и због чега аутопсија ако је смрт била природна, и због „болести срца” како ће се успостави- ти да је и „била” после ње. Када је у питању природна смрт разлога за обдукцију нема, сем уколико особа није умрла у првих 24 часа по пријему на лечење. Аутопсију тела епископа Варнаве Настића учинио је проф др Анте Премеру, шеф Института за судску (форензичку) медицину, Медицинског факул- тета у Новом Саду. Он је рођен у Сплиту, где је похађао основну школу и гимназију. Студије медицине је завршио у Београду. Од 1933. радио је на Институту за судску медицину и криминалистику загребачког Медицинског факултета, где је 1940. изабран за асис- тента. Као припадник НОП-а, 1942. године је био заточен у Јасеновцу и Старој Градишки, одакле је пуштен. Од тада је боравио у Загребу и Сплиту, да би се 1944. године поново прикључио НОП-у. После рата је био у комисији која је испитивала усташке злочине у Јасеновцу и Старој Градишки (већ тада је започело минимизирање броја српских страдалника). Исте године (1945.) постаје професор судске медицине на Медицинском факултету у Загребу, а годину дана кас- није и продекан. Од 1948. до 1953. године, предаје и на Правном факултету у Загребу. Одлази онда у Београд у Савезни секретаријат где обавља дужности везане за судску медицину. Године 1960. у Нови Сад, где га по оснивању Медицинског факултета бирају за редовног професора. Хонорарно предаје и на Правном факултету, а главни је организатор и оснивач Покрајинског центра за криминалистику при СУП-у Војводине. Умро је у Новом Саду 1980. године у 75 години живота. Аутопсија је извршена, по свему судећи у мртвачници болнице за грудоболне која се налазила покрај самога манастира Беочина, на дан смрти или

могуће је дан касније. У закључку исте др Анте Премеру, дао је готово неодрживу констатацију: „да је смрт наступила услед инфаркта срца због тромба (угрушка крви - п.а.)” Упућенијима у медицину, знано је да емболије коронарних (веначних артерија које хране срце) нису баш честе. Настају најчешће код субакутног бак- териског ендокардитиса (значи запаљења унутрашње срчане опне). Коронарна тромбоза (када спонтано долази до запушења крвног суда, а на основи тога што је он веома оштећен због артериосклерозе) стоји са емболијом (значи угрушак затвори крвни суд, пошто се претходно откинуо и дошао до некога крвног суда кога зачепи), у односу 46:1. Други су извори емболија код коронарних крвних судова: париетални (зидни) тромби срца (код предкомора), тромби на атероматозним плочама аорте, септични (запаљенски) тробофлебитис пул- моналних (плућних) вена (код гнојних процеса плућа), а каткада су ембоилије мултипне (вишеструке), те узрокују развитак мултипних септичких инфаркта или апсцеса срца (овде то никако није био случај) са кон- секутивном (пратећом) акутном (наглом) инсуфицијен- цијом (попуштањем) срца. Будући, да све ово није долазило у обзир код владике Варнаве Настића, јер он није био ни кардиолошки ни плућни болесник, евидентно је једино да је умро насилном смрћу, односно да је отрован од кому- нистичке власти. Опело, блаженопочившем епископу Варнави, након заупокојене литургије извршио је епископ срем- ски Василије (Ђорђевић) са славонским епископом Емилијаном и епископом рашко-призренским Павлом (садашњим српским патријархом) и шест свештеника. Опелу је присуствовао и тадањи патријарх Герман и епископ тимочки Емилијан. Уз одар је стајала и најближа родбина, а сахрани је присуствовао и амер- ички амбасадор са два члана амбасаде. Дакле, сахрана је обављена 14. новембра 1964. године у манастиру Беочину. Владика Варнава Настић, сахрањен је у манастирској цркви, у самом углу, десно од улаза. тј. у паперти са јужне стране. Др Војислав Недељковић

АХТИСАРИ: У ИЗГЛЕДУ НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА. Специјални изасланик УН за Косово и Метохију Марти Ахтисари изјавио је да је Контакт група, на свом последњем састанку у Лондону, утврдила да становништво Косова, на крају, треба да се изјасни о будућности покрајине и тиме предочио да је у изгледу независност јужне српске покрајине. „Шта мислите како ће становништво Косова одлучити", запитао је затим Ахтисари, у интервјуу немачком политичком магазину „Шпигл", подсећајући притом на чињеницу да на Косову живи 90 одсто Албанаца. Ахтисари је рекао да се у процесу решавања косовског питања он мора придржавати упутстава генералног секетара УН Кофија Анана и захтева Контакт групе, нагласивши да је међународна заједница утврдила да садашњи статус Косова не може даље трајати. (РТС, 19.2.2006.)

Iskra 1. mart 2006.

О НИН-овом чланку

„ПАРТИЗАНСКА KATAP3A” У београдском НИН-у бр. 2868 од 15. децем- бра 2005. године објављен је из пера Батрића Бачевића чланак с горњим насловом, коме је над- наслов „Црвени терор”, а поднаслов: „Историчари кажу да је после ослобођења Србије ликвидирано око 30.0 „издајника државе и револуције”. Ни данас се не зна где су гробови тих људи. Може ли Србија, суочена са великим злочинима из недавне прошлости, да се суочи са ликвидацијама из јесени 1944. године”? И пишући чланак, писац је позвао у помоћ историчара Срђана Цветковића и служио се изјавама тадашњег мајора ОЗНЕ Милана Трешњића, који је сведочио о том времену „црвеног терора”. По исказу Срђана Цветковића, који припрема књигу „Репресија у Србији од 1944. до 1953. године”, процењује се да је у Београду ликвидирано око 7.000, а у целој Србији 30.000. Чланкописац додаје, да „угледни историчар млађе генерације Коста Николић верује да је број жртава већи од 35.000. Мајор ОЗНЕ Милан Трешњић не даје број, али сведочи - „да је план био да се побије што више сарадника окупатора и непријатеља револуције и да је то обављено успешно”. Потом писац чланка пореди та стрељања са стре- љањима у Француској где је „судске процесе прошло 120.0 људи због сарадње са Петеновом владом”, али не наводи број побијених. (У Француској је било процеса, а у Србији тога у јесен и зиму 1944/45. није било. У Србији, је довољно било да се прстом пружи на „колаборатера”, па да буде стрељан - примедба БМК). Очито је да ти Бачевићеви „историчари” нису читали ни домаће изворе, а још мање писаца у емиграцији, чија сведочења говоре да број стрељаних премашује на стотине хиљада. На пример, редакција „Погледа” у Крагујевцу издала је посебно издање где стоји да је у Србији побијено сто педесет хиљада невиних људи, а у књизи „Југословенско крваво про- леће 1945. - Титови Катини и Гулази”(Б.М. Карапанџић, Минхен 1976. и Земун 1990.) стоји да су Броз и његови партизани побили, што у Србији, што у Словенији, двестапедесет хиљада људи, а др Ратибор Ђурђевић сведочи у својим делима да је побијено око пола милиона људи. Никад се то неће тачно утврди- ти, док се не укине фамозни „Закон о заштити имена и дела Јосипа Броза Тита” којим се штите сви бројни Брозови злочини. А то, свакако, неће учинити деца Брозових генерала, министара и дипломата, који данас владају Србијом и Црном Гором. Друго је нешто важно у овом чланку Батића Бачевића. Ту историчар Срђан Цветковић даје изјаву: „Треба разумети те ратне околности, на 100 кило- метара од Београда гинуло се на Сремском фронту, у град улазе борци из Лике, са Баније и Кордуна, који су једва преживели усташе и крећу у обрачун. (С ким? Са браћом из Србије - примедба БМК). Иако је међу стрељаним било доста сарадника окупатора ту је си- гурно страдала већина невиних људи, јер сви записи и сведочења говоре да је у Србији још од пре Првог светског рата владало јако антигерманско расположење и, ако изуземо Љотића, не можете да нађете пример неке групе која је отворено пропаги- рала нацистичку државу”. Тако говори историчар

Срђан Цветковић. Постало је као неписано правило да се ама сви Брозови историчари очешу о Димитрија Љотића. Али, ето и постброзовски историчари не могу, а да не нас- таве традицију својих претходника учитеља. Да је Срђан Цветковић прочитао и један спис Димитрија Љотића, нашао би да Димитрије Љотић није пропаги- рао „нацистичку државу”. А могао је ту на дохват руке наћи два издања Сабраних дела Димитрија В. Љотића: „Новог видела” из Београда и „Нове искре” из Новог Београда. Али, господин Цветковић се није нимало потрудио, јер је он напросто био васпитан у духу бро- зовштине, па не може да се ослободи епитета који су Љотићу дали Титови „историчари”. Препоручили би му да прочита макар једну једину ствар Димитрија В. Љотића „Ни фашизам ни хитлеризам”, па ће видети да такав човек није могао пропагирати „нацистичку државу”. А када већ спомиње Брозове борце из Лике, Баније и Кордуна могао би прочитати бар сведочења мајора ОЗНЕ Милана Трешњића који сведочи да је Друга Личка дивизија на своме „победоносном путу” у Србију побила на хиљаде своје браће Србијанаца. И ја сам живи сведок, када је упала у Ваљево 15. септем- бра 1944. године побила је две хиљаде Ваљеваца. Још увек су њихови гробови неопојани и неосвећени. А тако је свуда по Србији: Београду, Смедереву, Чачку, Крушевцу, Крагујевцу, Нишу и тако редом. А и господин Батрић Бачевић начинио је један пропуст. Наиме када је написао да се Недић борио против Немаца у Другом светском рату, дужност му је била да наведе да се и Димитрије Љотић са својим пуком итекако борио против Немаца. Љотић је био једини од српских и југословенских политичара који је био командант пука у Другом светском рату и борио се против Немаца. Ја сам живи сведок да је у Бијељини формирао Шести пешадијски допунски пук „Краља Александра I" и са пуком преко села Бадовинци фор- сирао Дрину и отишао на положаје код Сремчице у одбрану Београда. Сви брозовски историчари избе- гавају да то наведу. Божја правда и невино побијени захтевају да се већ једном открију масовне гробнице побијених у Србији од стране Брозових партизана, као што се деценијама окривају масовне гробнице у Словенији о којима писац ових редова пише пуних педесет година. Тамо је до сада откривена 451 гробница, а само Бог зна колико их има по Србији. НИН је уз Бачевићев чланак донео изјаве шефова „хуманитарних” организација у Србији: Биљане Ковачевић-Вучо, Наташе Кандић и Соње Бисерко које унисоно изјављују „да се нису бавили случајевима из периода Друго светског рата и да се искључиво баве догађајима од деведесет прве до деведесет девете”. Разуме се, чувају образ Брозу, а пљују на све оне којима се приписује Сребреница, Сарајево, Овчара, па и Косово. Оне имају два различита аршина по којима мере своју правду...

Бора М. Карапанџик

Ревизионизам у савременој српској књижевности (111)

СЕЋАЊА СВЕДОКА ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА СВЕТОМИРА Р. ПАУНОВИЋА Светомир Р. Пауновић, плодни писац прозе, приповедака, сатире и историјских записа, објавио је недавно књигу Сећања сведока једног времена\ у којој бележи своја сећања, мишљења и историјске закључке из доба свог детињства, школовања и искуства у Другом светском рату. Како вели Драган Суботић, „Књига представља сведочанство о крвавој историји 20. века, једног од најкрвавијих векова у људској историји, у којем су се одиграла два светска рата, са великим жртвама, и појавиле две погубне идеологије: фашизам и комунизам. Ова књига је значајна и зато што први део обилује етнолошким записима о Јужном Банату, а други озбиљним поли- тичко-антрополошким студијама.” Мада је први део необично интересантан, нас интересују углавном ауторова запажања о политичким појавама из тог вре- мена, нарочито политички програм Димитрија Љотића и народног покрета Збор, као и Српски добровољачки корпус. Будући и сам члан Збора, Пауновић има много шта да каже о настанку и развијању тог покрета у Банату. неколико општих чињеница. Пре свега, Југословенски народни покрет Збор регистрован је код власти 1. децембра 1934. године (дакле потпуно легитимно политичко тело), а његови Начела и Смернице покрета донети су 6. јануара 1935. године. Њен главни послератни орган, који и дан-данас излази, Искра, појавила се јуна 1949. године у Лингену, Западна Немачка, под уредништвом Боривоја Карапанџића и Влајка Влаховића, а мало касније, Ратка Парежанина и Ратка Обрадовића. (Занимљиво је да је Парежанин позвао Милоша Црњанског да пише у Искри серију о Балугџићу). Многи су били „...жељни да виде шта хоће та нова политичка организација, која њиховим очевима „не нуди”, као све остале странке, него од њих захтева; не обећава, као оне, оно што не може испунити, него борбу за остварење народних идеала и за домаћински принцип.”(143) Љотић је „указивао на неморал у друштву, непоштење влада- јућих, на корупцију, и истицао потребу несебичног служења народу, Краљу и отаџбини.”(135) Камосреће да је данас такав политичар на власти! Један од главних циљева Збора био је бескомпромисна борба против комунизма, што је изазвало бесомучну пропаганду комуниста против Збора, нарочито папагајско понављање ‘истине' о Љотићевом фашизму оличеном у корпоративном систему, као код Мусолинија. Пауновић разложно објашњава апсурд- ност такве оптужбе: „Они који тако говоре не знају шта су корпорације, како су организоване, ко су њихови челници, ко их је изабрао. Стога им се чини да је сталешко уређење - како су га замислили Димитрије Љотић и његови сарадници идентично корпорација- ма... У сталешком систему какав су заговарали Димитрије Љотић и покрет Збор, одабир се врши од доле па навише, а чланство у организованом сталежу није обавезно. Даље, руководиоце сваког сталежа бирају чланови тог сталежа (у селу, општини, срезу, итд.). Влада би могла њихов избор само да потврди а

никако да их замени људима по свом нахођењу. При оваквом одабиру од доле, па навише, чланови сталежа ће знати кога бирају, јер познају људе у своме селу, у општини, у срезу. Бираће поштене и способне представнике.”(372) Други „аргуменат” комунистичке пропаганде био је фама о зборашком „грбу”, чиме опонашају фашисте и нацисте. И о томе је Пауновић говорио у једном интервјуу: „Сваки иоле обавештен човек морао је знати да се у ‘грбу Збора' није налазио фашистички амблем, нити је Збор имао грб. Несавесном новинару мало је било да ме оцрни као фашисту, кад је боље да ‘фашиста1 испадне игнорант, необавештен о предрат- ним догађајима у земљи. Стога у једном питању о Милану Стојадиновићу пише ‘у моје име‘ да је Милан ‘сновао одреде омладинаца ‘Зелене шајкаче'. Стојадиновићева фашистичка омладина носила је зелене кошуље, али то је био део ‘гардеробе1 а не назив омладине JP3.”(368) На несрећу, у Другом светском рату комунисти су дигли револуцију. Љотић и Збор нашли су за преку потребу да се одупру њиховим настојањима да дођу на власт у име борбе против окупатора, са ким су Збораши наводно „колаборирали”. У једном другом интервјуу Пауновић одговара на питање да ли је тачно да су Збораши, као „савезници” Немаца у рату, имали у Немачкој привилегован положај као емигранти и да су им додељиване пензије на основу чинова које су имали у окупираној Србији: „Збораши нису били савезници Немаца у рату. Напротив, војни обвезници Збораши одазивали су се мобилизацији, а већина омладинаца Збора у Војводини јављала се добровољно у војску; тако сам и ја допао ропства... Циљ комунистичке пропаганде одувек је био упрљати политичког противника.”(369) Питање антисемитизма међу Зборашима такође је често злоупотребљавано од стране њихових противника. По среди је лаж да су Збораши проузроковали смрт извесних Јевреја. Пауновић побија и ту лаж: „Да су ‘љотићевци1, којима је било познато ко су Магдалена и њен супруг, стварно мрзели Јевреје, логично би било да одмах под окупацијом то на видан начин докажу. Али, по ‘љотићевцима1 моја професорка је могла мирно да дочека крај рата и оку- пације...”(131) Љотића и Збораше нападали су и други политички противници, као на пример, Милан Стојадиновић и његова партија. „Код нас се није постављало питање ‘униформисања' омладине, о чему противници истине и данас радо причају. Не само што Димитрије Љотић то није допуштао, него су и он и сви чланови Покрета исмејавали Милана Стојадиновића и његову уни- формисану омладину. Али, и у Збору у почетку су се нашли људи различитих погледа... Сви који се нису прилагодили Покрету напустили су га или су били замољени да оду... У Збору у Вршцу имали смо мате- ријално помажућег члана Јеврејина... Кад су Немци

Iskra 1. mart 2006.

ушли у Вршац, тадашњи њихови петоколонаши наши комунисти састављали су списак Срба које треба стрељати као ‘непријатеље Немачког Рајха‘, на коме се нашао и мој отац.”(154-55) Пауновићу период рата служи као основа за аргументе супротне комунистичкој пропаганди. Он наводи Љотића: ,,‘Јесмо ли ми говорили и писали још давно пре рата шта ће се догодити? Али нас нико није слушао.‘ ...Тада сам у његовом гласу приметио горчину и тугу човека који је за добробит свога народа живео и радио, борио се у ратовима, писао и говорио неуморно у миру, а изроди су га оклеветали, прикачивши му етикету издајника.”(219) У самом рату понашање Збораша било је сасвим супротно понашању кому- ниста. Ту Пауновић доноси интересантне детаље: „За разлику од наших школских другова скојеваца, већина зборашке омладине одмах се пријавила војној Команди места, односно генералу Станковићу, да у случају рата ступи добровољно у војску... Пред стани- цом сачекаше нас двојица млађих цивила. ‘Куда ћете?‘ повикаше углас. ‘Држава је пропала. Идите кући!‘ Шеф станице нам рече: ‘Не слушајте ону дво- јицу, то су комунистички омладинци. Они свакога ко овуда наиђе овако дочекују.1 Ту смо први пут видели пету колону на делу, југословенске комунисте, који су саботирали одбрану државе и сејали пометњу међу онима који су похитали да је бране... И овај пример показује да су се Збораши одазивали мобилизацији, док су је комунисти, послератни ‘борци против фашизма‘, саботирали... Неколико војника запиташе шта ће са пушкама, а онај им одговори да их баце, јер им више неће требати. Војници га послушаше... Тада онај младић са дечацима покупи бачено оружје и некуд понесе. Ми из вагона пратимо их погледом. Као и један сељак који је терао волове па стао поред пруге да се одмори . Од њега сазнадосмо да је оно био ‘Ратко Митровић студент и опаки комуниста1. Свуда успут били смо сведоци комунистичког деморалисања војске, стварања расула и сакупљања оружја.”(160- 63) Касније у рату, кад је генерал Дража Михаиловић добио из Лондона наређење да његове трупе не смеју да нападају Немце из заседе, чиме се изазивају одмазде по кључу стотина за једног, „његови команданти нападали су добровољце,”(233) иако су добровољци током целог рата покушавали да сарађују са четницима у борби против партизана. „Познат је и догађај, говорили су ми, када су на Ибру Дражини чет- ници и Српски добровољци заједно држали фронт према партизанима, који су покушавали упад у Србију. Спремајући се на јуриш, Радојко Ђурић узвикну: ‘Другови, ко је с нама?‘ ‘Бог!‘ сложно од екну познати одзив бораца. Тада четнички командант повиче: „Четници, ко је с нама?‘ ‘Српски добровољци!‘ громко одговорише браћа четници.”(233) Пауновић наводи и феномен анти-зборашког делања Клуба Светог Саве Слободана Драшковића, чији је члан Ивановић у књизи Ко су љотићевци клеве- тао Димитрија Љотића и покрет Збор. Они су покушавали да владици Николају ‘пруже могућност* да се одрече познате своје орације над одром Љотићевим у капели Динарске четничке дивизије у Светом Петру у Истри. На њихову жалост, Николај Велимировић није искористио дату ‘могућност‘.”(263) Све то ипак није сметало виђеним политичарима, приликом посете Јаше Љотића Лондону, који су после богослужења „поскочили са седишта и љубазних осмеха похитали

Iskra 1. mart 2006

да грле и љубе нашег председника. ‘Јашо, брате, где си!‘ узвикивали су грлећи га и љубећи, ваљда по неком реду и старешинству, Милош Трифуновић, Милан Гавриловић, Бока Влајић, Радоје Кнежевић, др Миша Секулић, Коста Павловић и други.”(267) Светомир Пауновић гоовори и о дуготрајном утицају комуниста на наш народ. Тако он спомиње случај наших богословија након Другог светског рата, да оне нису биле на потребној висини и наводи разлоге за то: „Нити су васпитаници комунистичких средњих школа, у којима се није учила веронаука, после четири године проведених у њима, били припремљени за богословију, нити је наставнички кадар (част изузеци- ма, ако их је било) био дорастао задацима које је Црква пред њега постављала. Младом свештенику с таквом спремом често недостаје и домаће васпитање, а није стекао солидно богословско образовање. Такав се често хвалише пред неуком паством како је ‘много учен‘, а тешко се одваја од ‘градива1 комунистичке школе, поготово од материјализма, који је многима за срце прирастао и пратиће их до гроба.”(39) Међутим, „Сада ће се у богословским школама тешко наћи младићи партизанског педигреа, жељних хлеба без мотике. Све више је оних које ум и срце вуку ка служењу Богу и народу.”(39) И после дужег времена многи нису могли да се отресу тог комунистичког утицаја, већ су и подсвесно настављали да му следе: „Људи рођени у Титовој СФРЈ, одрасли и васпитани на лажима комунистичке пропаганде, кад су се малчице освестили и схватили да су их лагали, и сами су почели да лажу. Стицали су потребну подобност. Многи српски историчари на лажима и фалсификатима 'ослободилаца' добили су дипломе, стекли докторате, који су им приобрели углед у Партији, на институтима и универзитетима. Неки су ушли и у Српску академију наука и уметности... Несрећа је у томе што истраживање историјске истине блокирају они који би били дужни да је истражују и откривају долазећим поколењима српског народа... Тако један наш добронамеран и необавештен ‘стручњак'... у недостатку литературе храбро је ‘ство- рио свог Љотића* којег ми не познајемо и представио га је својим читаоцима онаквим каквога је сам желео!”(370-71) Занимљив је и случај Војислава Шешеља, који је усвојио стереотипно касније председнику мишљење о Зборашима: „Много Српске радикалне странке моја давнашња помоћ чинила се као да сам га ја ‘оно онда‘ врбовао за Збор, мада је Збор увек тражио само сој а не број, само јунаке а не шићарџије. Људи одрасли, васпитани и образовани у Титово време владања овом државом, не могу да разумеју да неко хоће да им учини нешто забада- ва.”(356) Чак и они који су из неког непојмљивог разлога прихватили фашизам у данашњој Југославији / Србији, обраћали су се Зборашима за финансијску помоћ, сматрајући (после полувековне комунистичке пропаганде) да су им они природни савезници: „Већина младих људи, спремних ‘да се жртвују за фашизам', мислили су да ‘љотићевци‘ имају много пара, само што не знају коме да их дају, па су ‘стали у ред испред замишљене благајне‘.”(354) Остаци тог комунистичког утицаја осећају се и данданас чак и међу добронамерним људима. Пауновић спомиње и стање на београдском уни- верзитету. Признајући да је сада далеко боље него пре рата и за време комунистичке диктатуре, он указује на такав један остатак: „Данашњи студенти

Ревизионизам .

t Живко С. Живковић

Београдског универзитета не знају да су, све до почетка 1929, године, организовани студенти кому- нисти силом држали све факултете, сва удружења на њима. Надајмо се да ће, сада после комунизма, неком на Београдском универзитету професорима или сту- дентима доћи на ум да укину комунистички празник и да се врате Светом Сави, својој Слави, коју су свечано прослављали академијом, на којој су додељиване награде за есеј о Светитељу или за есеје о другим историјским личностима.”(133) Став према Димитрију Љотићу, Зборашима и добровољцима ипак се полако мења. Каракте-рис- тичан је пример једног четничког официра приликом посете Хиландару: „Касно увече прве вечери у Хиландару, таман сам заспао, кад у собу уђе капетан Сотировић и диже ме иза сна: плаче, признаје да је клеветао Српске добровољце и моли мене за опроштење, јер намерава ноћас да се причести. Пружио сам му руку, тешио га, јер није он једини који куди добровољце ‘љотићевце‘. Многи се на њих блатом бацају, али ономе ко се покаје и сам Господ Бог опрашта.” (344-45) Пауновић је понекада разочаран темпом про- мена у Србији, што се види из његових утисака са посете Србији после низа година: „Комунисти су, ако ништа и никога другог ослободили псовку. Псује мушко и женско, старо и младо. Највише Бога и Богородицу. Да ли из лојалности према атеистичком режиму, или зато што их је он васпитао у своме ‘напредном духу‘. Бога псују у љутини, некоме с ким се свађају.”(359) „Све сам то видео, куд год сам путовао, једино нигде у Србији тих дана нисам могао видети одушевљење, борбеност омладине, као у доба моје младости пре Другог светског рата. Омладинци које сам виђао, у поверењу говоре да ‘једва чекају да падне комунизам‘. Како да падне, зар сам од себе, као гњила крушка?! Зар није Свети Никола саветовао утопљенику: ‘Махни и ти мало рукама, мало ногама, па ћу ти и ја помоћи!‘”(360-61) Поред многих књижевних вредности, Сећања сведока једног времена поседују доста материјала о ревизионизму у српској књижевности. Иако се од Светомира Пауновића и могао очекивати овакав став, сама чињеница да се овакве књиге објављују данас у Србији говори о стварима које су тек колико јуче биле незамисливе и указује на велики талас откривања истине и достизања правде, за које се чекало више од пола века.

После дужег боловања, преминуо је на дан 12. јануара 2006. бивши активни официр Краљевине Југославије, капетан Живко Живковић, који је за време Другог светског рата био припадник Српског добровољачког корпуса на служби у Првом пуку. Покојни Живко рођен је у Врању, 26. августа 1916. г. од оца Симе и мајке Цвете, рођене Катанић. После повлачења националних снага, маја 1945. године у Италију, капетан Живковић проводи две године у војноизбегличким логорима у Италији, а после мира савезника са Италијом, долази пребаци- вање целе групе Југословена, који су били у логору Еболи, за Немачку, где су, после неколико месеци добили статус 'расељених лица’, и затим растурени по разним ДП логорима. Живковић се пребацује у амер- ичку окупациону зону и налази себи запослење у јед- ној америчкој војној болници, где ради у лабораторији. Ово му је помогло да по емигрирању за САД, добије слично запослење у болници, у мањем месту Ла Крос, у држави Висконсин, где упознаје и своју будућу супругу Рут, са којом је био у срећном браку дуго го- дина. Из здравствених разлога, прелазе да живе у државу Утах, где Живко уз помоћ једне мормонске породице, добија место у једној болници и у току тог рада проналази нове начине за извесне анализе, што и патентује. Као побожан човек, а пошто није било другог излаза, он и породица, жена и ћерке, постају Мормони. Када су ћерке одрасле, неколико пута су узимале учешћа у мисионарским подухватима своје цркве. Задње три године Живковић је провео у болесничком дому, где је у наручју своје супруге Рут и умро. Иако, нажалост није одржавао блиске везе са својим друговима добровољцима, сем са извесним појединцима, Живко је до краја остао веран оним иде- алима који су га од младости водили кроз живот. Живко је сахрањен 21. јануара. Нека му је слава и хвала за све што је кроз дуги живот добро урадио. Супрузи Рут и ћеркама, наше искрено саучешће, а покојнику нека Господ подари вечан покој у Царству небеском!

Стеван Пироћанац

Васа Михаиловић 1) Светомир Р. Пауновић, Сећања сведоке једног времена (Београд: Издање писца, 2004), 389 стр. Бројеви страница цитата из ове књиге назначени су у тексту.

ПРЕГОВАРАЧИ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ, НА СУСРЕТУ У БЕЧУ, којим формално почињу преговори о будућем статусу Косова, разговараће и о надлежности- ма нових општина. Њихов број и границе нису на дневном реду скупа, који ће у понедељак 20. фебруара ујутро почети у бечкој палати „Даун-Кински", уводним говором заменика специјалног изасланика генералног секретара УН за преговоре о будућности Косова Албера Роана. (РТС, 19.2.2006.)

РАЗГОВОРИ О УСТАВНИМ ПРОМЕНАМА У БиХ. Лидери српских и бошњачких политичких странака приближили су данас ставове око спорних питања о уставним променама у Босни и Херцеговини и у начелу постигли договор да убудуће БиХ има једног председника и два потпредседника. Учесници данашњих разговора, постигли су сагласност да се чланови Председништва БиХ и убудуће бирају непосредно, на изборима, и то два на подручју Федерације БиХ и један у Републици Српској, без јасно дефинисане националне припадности. Председништво БиХ ће сачињавати председник и два потпредседника, са сопственим надлежностима, а мењаће се сваких 18 месеци. Према истом извору, остаје на снази ентитет- ски начин гласања у Парламенту БиХ, где неће бити испоштован досадашњи принцип ротације. Усаглашени ставови српских и бошњачких лидера нису и коначни, јер у данашњим разговорима нису учествовали и пред- ставници хрватских странака у БиХ. (РТС, 19.2.2006.)

Iskra 1. mart 2006.

Писмо Уредништву НИН-а Б. М. Карапанџића

ПОВОДОМ НЕИСТИНЕ ДА СУ НЕДИЋ И ЉОТИЋ ТРАЖИЛИ ДА CE НАШИ ЉУДИ ШАЉУ НА ИСТОЧНИ ФРОНТ Поштовани Господине Уредниче!

ЈЕДНЕ СРПСКЕ САБЉЕ И ПУШКЕ!”.

Ово је треће писмо које Вам пишем и најлепше Вас молим да ме не дезавујишете јер сам живи сведок догађаја који су се за време немачке окупације, комунистичке револуција и грађанског рата одигравали у Србији 1941-1945. године.

Разуме се, није их било захваљујући Милану Недићу и Димитрију Љотићу, који је имао храбрости да се одлучно одупре немачком генералу полиције у Србији Августу Мајснеру, кад је тражио чету добровољаца за Источни фронт. Зато је Мајснер тражио да се добровољачки одеди у Србији разоружају.

Данас је стигао у Кливланд НИН бр. 2873 од 19. јануара 2006. г. где је на страни 40 објављен чланак Милене Милетић: "Откуд сада Недић”, где је, поред других сведока, донела и изјаву о генералу Недићу „политиколога” Михаила Михаилова који је изјавио: ”...Тешко је рећи и да је он (Недић) спречио одлазак наших војника на Источни фронт. Ишли су тада Французи, сви који су били окупирани, чак је и Љотић тражио да се наши људи тамо пошаљу, али је то одбила немачка команда.” (Подвлачење БМК).

Препоручио бих госпођи Милени Милетић и њеним сведоцима у поменутом чланку да прочитају књигу Ратка Парежанина „Димитрије Љотић у рату и револуцији” (Минхен,1961) и Боривоја М. Карапанџића: „Грађански рат у Србији 1941-1945” (Минхен 1958, Београд 1990), „Југословенско крваво пролеће 1945 - Титови Катини и Гулази” (Минхен 1976) и „Под знаком Ипсилона - Тито-Мак Линов споразум о ликвидацији Југословенске националне емиграције" (Београд, 1997), где ће видети пуну истину о Милану Недићу и Димитрију Љотићу.

Господине Уредниче, лично познајем г. Михаила Михаилова. Када је као дисидент дошао у Америку, упознао сам се с њим, састајао и разговарао. Једног дана цело поподне и вече провели смо у разговору у Колумбусу, Охајо, коме је био присутан и један од највиђенијих српских свештеника у Америци. О свему је било разговора и ниједном речју није овако „сведочио" и о Недићу и Љотићу, као данас Вама у НИН-у! Мора да је много остарио, па и није свестан шта све говори.

6. фебруар 2006.

Пуних 55 година пишем о историјским догађа- јима на тлу наше несрећне Отаџбине. Био сам сведок и учесник у многим догађајима. Био сам сарадник и гене- рала Недића у Централном Пресбироу Претседништва Владе, као и блиски сарадник Димитрија В. Љотића па Вам са сигурношћу могу рећи - да никада ни генарал Недић ни Љотић нису „наше људе" нудили Немцима за Источни фронт. Напротив, када су Немци то од њих тражили одлучно су то одбили. То сведочи и британски дипломата Стевен Клисолд, који је 1947.Г. у Мунстер Лагеру ,,Y” саслушавао у име Британске Владе 140 Југословена, припадника Дражиних четника, Недићевих стражара и Лзотићевих српских добровољаца, који су требали бити изручени Брозовој комунистичкој влади као „ратни злочинци”. Међу њима сам био и ја заједно са својим старијим братом Адамом, капетаном Краљевске југословенске војске. Господин Клисолд је британском Форињ Офису послао новембра месеца 1947. г. МЕМО- РАНДУМ у коме је навео: "Недићева администрација се успешно одупи- рала Немцима, њиховом притиску да пошаљу једно оделење добровољаца на Источни фронт, и оно није никада послато". То исто је сведочио и амерички новинар и писац Давид Мартин, који је писао "да једини међу европским народима Срби и Пољаци нису дали ни један једини војнички одред за активну подршку немачкој војсци. “ А када је Милован Ђилас 1946. године отишао у посету СССР-у, Стаљин га је послао у ВОЈНИ МУЗЕЈ да види трофеје Совјетске Армије. Ђилас је у одушевљењу узвикнуо: „БИО САМ ПОНОСАН ДА ТУ НИЈЕ БИЛО НИ

Захвалан Уредништву, Боривоје М. Карапанџић

+ БОСИЉКА-БОСА ФАБРИО У смирају дана 15. јануара уснула је у Господу наша драга Боса Фабрио. Боса је супруга нашег друга Николе-Никше који је преминуо пре две и по године. По доласку у Аустралију свили су своје гнездо у предграђу Сиднеја - Варивуд. Овај крај био је познат по стакленим баштама у којима су многи новодошли гајили парадајз, као и породица Фабрио. Боса је много радила да би помогла Никши, а уз то је гаји- ла и њихово троје деце. Напоран посао који је изискивао и хемиско прскање садница утицао је и на здравље Босе и Никше. Пре четири године продали су своју фарму и уселили се у нову кућу. Но последице рада биле су немилосрдне. Покојна Боса је родом из Шибеника из угледне и познате породице Секулић. Са својом старијом сестром Анкицом расле су сретно у дому својих родитеља. Као последице рата, било је спасавања најпре од окупатора, а концем 1944. напуштање родног краја и повлачење са јединицама добро познатог војводе Момчила Ђујића. Што је генерал Милан Недић био за српски род у Србији, то је у Далмацији био војвода Ђујић. Покојна Боса сахрањена је у истом гробу са њеним Никшом. После опела у храму Св. Саве на Еланора Вису 19. јануара и испраћена од сестре Анкице Шећеров, деце Катарине, Динка и Ивана, снахе Пру и унучади Марине, Петра, Николе и Мелисе, као и од многих чланова наше заједнице следбеника Димитрија Љотића. У име родбине покојне Босе захвалио се присутнима и ево- цирао успомене из живота у родном крају, рођак Душан Поповић из Мелбурна, који је на погреб дошао са својим братом Миром. Почивај у миру Господњем драга наша Босо. Твој увек насмејан лик остаће нам у дубокој успомени. Твојој сестри Анкици, и осталој породици и сродницима наше искрено саучешће. Б.С.

Iskra 1. mart 2006

+ МИРКО ЈОВИЧИЋ земљи и ту провели остатак нашег живота, радећи разне послове. Мирко се најзад настанио у Челтенхаму у срцу Енглеске. Оженио се и засновао своју породицу. Његова оданост нашој заједници није имала премца, јер је био увек на расположењу да изврши сваки задатак који му је дат. Његова је највећа заслу- га да имамо исцрпан списак имена оних који су прошли кроз Српски добровољачки корпус, а тај списак ће остати у Лазарици да сведочи будућим генерацијама о нашем постојању. Покојни Мирко је уживао велико поштовање својих другова, баш и због тога што се није никада жалио на изгнанички живот. Сахрану је обавио на локалном гробљу протојереј-ставрофор о. Миленко Зебић. У име преосталих добровољаца се од Мирка опростио Марјан Берета. Нека му милостиви Господ подари рајско насеље и заслужени мир његовој напаћеној души. Његовој породици наше најискреније саучешће. Нека му је слава и хвала!

Искра

У Челтенхаму, Средња Енглеска, преминуо је 21. јануара ове године наш друг бивши припадник Српског добровољачког корпуса Мирко Јовичић. Покојни Мирко је рођен 23. маја 1922. године у патријархалној породици Јовичића у селу Тавник, где је добио солидно традиционално, родољубиво васпитање по чему је тај крај наше отаџбине добро познат. Зато није никакво чудо да је он био један од оних храбрих младића који су се у оне страшне дане Другог светског рата, када је окрутни окупатор вршио немилосрдне одмазде над недужним народом, ставили на расположење тадашњем председнику Владе наро- дног спаса, генералу Милану Недићу, да спасавају у Србији оно што се спасти може. То је било у доба када су комунисти дигли устанак у Србији, не убијањем оку- патора него два српска жандара и са тим практично почели своју револуцију. Мирко је био патријархално одгојен и знао је шта су праве вредности. На првом месту примио је од својих родитеља дубоку веру православног хришћа- нина у домаћина целе васионе, Господа Бога, а са тим и осећање верности врховном домаћину нашег народа - своме Краљу. То су били главни мотиви да се Мирко одлучи да ступи у Српски добровољачки корпус. Мирко је ступио почетком 1943. године у Пети батаљон С.Д.К. од кога се следеће године фомирао Пети пук. Нашао се у батаљону који је у другој полови- ни 1944. године послат у Црну Гору на расположење заменику команданта С.Д.К. Павлу Ђуришићу. Познато је да је тај батаљон имао неколико крвавих борби са комунистима у Црној Гори и да је претрпео тешке губитке. Мирко је све то преживео и вратио се са остатком батаљона у Србију. Он се храбро борио заједно са својим другови- ма у свим борбама које је водио Пети пук у Србији и у Словенији све до преласка Соче у Италију и одласка у изгнанство. Провели смо заједно заробљенички живот по логорима у Италији и Немачкој да би се смирили у овој

+ ДРАГИЋ СТОЈКОВИЋ У Бермингаму, Енглеска, преминуо је 20.1.о.г. бивши припадник С.Д.К. Драгић Стојковић. Покојни Драгић је рођен 1. марта 1910. г. у селу Ристовац код Врања, где је добио солидно традиционално и родољубиво васпитање саграђено на традицијама Првог светског рата, херојског повлачења наше војске кроз Албанију и пробоја Солунског фронта. Од ране младости је радио у суду као судски писар и одатле понео велико поштовање према праву и правди. Због тога је за време Другог светског рата било природно да се залагао за одржавање мира и свесрдно помагао напоре владе генерала Милана Недића. Њега је нарочито фасцинирала визија Дими- трија Љотића о улози Недића, који је водио Српски народ по једној уској стази, којој је са једне стране била висока литица немачког неразумевања, а са друге стране провалија српске лудости. Због тога се свесрдоно залагао за мир и ред у поробљеној земљи. У својим расправама се нарочито замерио онима који су веровали западним савезницима па су га они зато и ставили под слово „3”. То је био један од разлога да ступи у Српски добровољачки корпус, где је био рас- поређен у главни штаб корпуса у судски одсек. Ту је остао све до завршетка Другог светског рата. Био је са нама у логорима Форли и Еболи у Италији, а затим у Мунстер лагеру из којег је изашао као избеглица-изгнаник у цивилни логор. Пријавио се за рад у Енглеској где је радио разне послове све до пензионисања. Био је веран и одан друг и веома цењен у нашој средини. Опело је служио протојереј-ставрофор о. Миленко Зебић и од Драгића се опростио пригодним говором у Лазарици. У име преосталих добровољаца се на гробљу од Драгића опростио Марјан Берета. Нека му милостиви Господ подари рајско насеље и заслужени мир души. Његовој породици наше најискреније саучешће. Нека му је слава и хвала!

Искра

Iskra 1. mart 2006.

Прилози „Искри” Уместо цвећа на гробове недавно преминулих другова Мирка Јовичића и Дра- гића Стојковића Живан Лазаревић £10.Уместо цвећа на гробове мога мужа Аце Васиљевића и пријатеља Пауна Вуковића Вера Васиљевић £20,-

За успомену и уместо цвећа на гроб Пауна Вуковића Раде Минић £ 5,За успомену и уместо цвећа на гробове Мирка Јовичића и Драгића Стојковића Бора Радовановић £10.Добришко Ђукић £10.-

За успомену и уместо цвећа на гроб мога мужа Мирка Јовичића Снежана Јовичић са децом £20.-

За успомену и уместо цвећа на гробове Мирка Јовичића, Драгића Стојковића и Пауна Вуковића Драгослав Милојевић £15.-

За успомену и уместо цвећа на гроб Мирка Јовичића Маца и Живко Ћирјанић £10.Милан Трубарац £10.Станко Васиљевић £ 5,Драгомир Петровић £ 5,-

Уместо цвећа на гроб недавно премину- лог £ 5.друга Драгића Стојковића Славко Косић

Нека се дуго код нас одржи сећање и успомена на следеће преминуле другове: Пауна Вуковића, Јовицу Милетића, Драгића Стојковића, Мирка Јовичића, Милинка Новаковића, Жарка Лукића, Бранка Је- шића, Драгољуба Алексића, Богдана Луки- ћа, Душана Васиљевића, Стојадина Илића, Ацу Дамњановића, Бранка Петрови- ћа, Алексу Степановића, Стојана Пајића, Свету Илића, Новицу Ружића, Станоја Бељића, Миливоја Станковића, Душка Играчева, Љубишу Мирчића, Ратка Дам- њановића, Воју Арсића, Љубу Стојановића, Душка Купусаревића, Љубу Стојковића, Предрага Мађаревића, Станоја Седларе- вића, Ђоку Скенџића, и Милорада Павло- вића Јефтимије Вучинић £25,-

Iskra

За успомену и уместо цвећа на гроб Пауна Вуковића Раде Минић £ 5.Уместо цвећа на гроб недавно преминуле много поштоване и веома цењене Прије- дорчанке Радојке Слијепчевић и као успо- мену на њеног супруга Др Ђоку Слијепче- вића и њену сестру Др Драгојлу Остојић- Пивац. Радојкиној ћерки Др Љељи нај- искреније саучешће Марјан Берета £20.Уместо цвећа на гроб Радослава Додића Елвира Давидовић К $ 20 Уместо цвећа на гроб Љупчета и Неше Живановић, као и сећања на старе дру- гове Бошко и Саша Боројевић А $50 Као знак сећања, уместо венца покојној Боси Секулић Фабрио Душан и Криста ПоповићА А $30 Миро и Нада Поповић За успомену и уместо цвећа на гроб мом командиру капетану Живку Живковићу Марјан Берета £10.Уместо цвећа на гроб покојне Љубице Ананић Даница Павлица К$ 30 Мирко Чечавац К$ 30 Миодраг Бркић К$ 20 Васа Кошевић К$ 20

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 93 Bridgevvater Drive, Northampton, NN3 3AF, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Iskra 1 .mart 2006.

Нека милостиви Господ подари покој душе нашем другу Радисаву Додићу Даница Павлица, Милан Билбија и Стојан Арсенијевић сви по К$ 50 Текић Драгољуб и Чечавац Мирко по К$ 30 Драгашевић Бора К$ 25 Пиперски Миленко, Бркић Миодраг, Кошевић Васа, Лазић Вера, Драшковић Нада, Ратковић Милован, Поповић Бранислав и Давидовић Елвира сви по К$ 20 Нека Господ подари покој душа Ирене и Срећка Александрића Миодраг Бркић К$ 20 Као знак сећања на друга Душка Ћелпера Миодраг Бркић К$10 Нека милостиви Господ подари вечан помен и покој душа драгим друговима који су обављали са великом љубављу своје дужности у нашој заједници, Пауну Вуко- вићу и Мирку Јовичићу Братислав-Брале Стевановић А$ 20 Уместо цвећа на гроб наше драге Босиљке-Босе Фабрио, суруге пок. Николе- Никше, да јој милостиви Господ прими напаћену душу у Своје Царство. Њеној деци Каћи, Динку и Ивици, унучићима, као и сетри Анкици Шећеров - наше искрено саучешће Добровољачка група Сиднеј А$ 50 Вида Кљајић и Нанси Вукобратовић по А$ 30 Вера Живојиновић, Ђуро Пољак, Миле Радосављевић, Живана Синковић, Брале и Марион Стевановић сви по А$ 20 За успомену на Мићу Радотића и Воју Масловарића и све пале и помрле доброровљце С.Д.К. Ото Хајнцл (Други пук) А$ 40 Са жељпм да Господ подари покој душе старешини добровољачке групе у Мелбор- ну на дан годишњице његовог упокојења Мртав ниси о друже мили, Још се чује твој громки глас. Твој дух силни у нама живи, Твоја душа лебди измеђ’ нас. Слава другу старешини Крешимиру! Добровољачка група Мелборн А$100 Као знак сећања и да би Господ подарио покој душа Миленка Јакшића и Гордане Кецан Андра Мандић $10

Поклон Искри Стево Добрић Стојановић Милан

К$ 30

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Čekove za „Iskra PeriodicaV' slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: ,Jadran“, c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Dragan Zivanović, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF. (Čekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Нека милостиви Господ подари рајско насеље души драге другарице Милене Ковчић. Вечна јој памјат! Сека Ојдровић $ 10

Нека милостиви Господ подари покој душе и као знак сећања на доброг и вредног друга Пауна Вуковића Андра Мандић $ 23 Миша Јовановић £ 5.Љуба Атанасковић £ 5,-

Уместо цвећа на гроб мога брата Богдана и свих погинулих и помрлих добровољаца Душан Ивковић £ 4.Уместо воштанице на гроб Пауна Вуковића. Његовој супрузи Барбари и ње- говим најмилијима искрено саучешће Петар Петровић, Београд 67,50

Нека Господ подари покој душе друга и земљака из Врања и Лесковца Додића из Торонта и нашег вредног друга Пауна Вуковића са молитвом Господу да им подари рајско насеље. Вечна им памјат! Зоран $ 40 и Анет Миљковић Нека Господ подари покој душе и као знак сећања на Радојку Слијепчевић и Рада Додића Андра Мандић $ 20 Нека Господ подари покој душе и као знак сећања на капетана Живка Живко- вића и Милене Ковчић Андра Мандић $ 20

ЗАХВАЛНОСТ Пошто нисам у могућности да се јавим и захвалим свима друговима, дру- гарицама и пријатељима мог покојног супруга Пауна који су ми изјавили саучешће у болу то се на овај начин најсрдачније захваљујем свима. Барбара Вуковић

NOVI SVETSKI POREDAK - KOLONIZACIJAI RAĐANJE ROPSTVA Razbijači Jugosiavije rekli su nam na početku da će preurediti svet da primi ideale ‘nove demokratije’. Inžinjeri ove ideje bili su odmah demantovani, jer su doneli nasilje i rasističku diskriminaciju prema srpskom narodu. Mržnja i laž sa nasiljem utabali su put za stvaranje nove ustanove ropstva, prostitucije na Kosovu. Kosovo je za Srbe ono što i Jerusalim za Hrišćane i Jevreje, ima isti značaj. Izgradnja crkava i manastira u srednjem veku svedoči i srpsko opredeljenje za najveće vrednosti hrišćanske religije. „Međunarodria zajednica” ili lažni pokrivač američkom kolonijalizmu, doveo je do toga da su NATO i UNO na Kosovu ustanovili i prihvatili od kosovskih Albanaca organizovanu prostituciju, Britanska vodeća dnevna štampa, poduže vremena kri- tikovala je stvaranje prostitucije belim ženskim robljem. KLA ili kosovski borci za otcepljenje Kosova od Jugoslavije i Srbije albanskog porekla, pošto im je NATO izvojevao pobedu, dali su se odmah na unosan posao trgovine belim robljem, mladih žena i devojaka. Počeli su trgovinu u baltičkim zemljama, Letoniji i Litvaniji, a takođe i u istočno-evropskim, istočnoj Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Prevarom i nasiljem uspeli su da pridobiju veliki broj mladih žena i devojaka za tobožnja zaposlen- ja u bogatim zapadno-evropskim zemljama. U napisu londonskog lista ,,Sundy Telegraph” na prvoj strani velikim slovima naslov glasi: „Trgovci prostitucijom osudeni na 18 godina robije”. O ovome lon- donski list ,,Sundy Times" opširno je pisao, o petorici mladih kosovskih Albanaca 2. decembra, od kojih su dvojica bili glavni organizatori i finansijeri prostitucije na Kosovu. Zapad se nekada sa pravom ponosio ukida- njem ropstva. Britanska imperija, nekada sa velikim bro- jem robova, ukinula je trgovinu 1833. godine. Veliku borbu za ovo vodili su liberali i kvekeri, koji su protivnici nošenja oružja, nasilja i ropstva. Kasnije, u drugoj polovi- ni 19. veka, posle građanskog rata, i Amerika će ukinu- ti instituciju ropstva. Danas, pak, pod skutom i Britanije i SAD, njihovih političara, prostitucija i organizovan kriminal na Kosovu cvetaju! Velika je sramota vlada Britanije i SAD što su dozvolile, nažalost i ohrabrivale kosovske Albance, na trgovinu robljem i zločine prema srpskim stanovnicima Kosova. Uz ove dve vlada treba dodati i Nemačku, koja je doprinela lavovski deo u razbijanju Jugoslavije i stvaranju haosa i bezakonja u međunarod- nim odnosima, što se tiče srpskog naroda. Kad se završio kriminalni napad na Jugoslaviju 1999. godine, pisao je ugledni kanadski list: „National Post” da su gg. Klinton, Bler, R. Kuk, gospođa Madelene Olbrajt, general Wesley Clarke, komandant NATO i Havier Solana: „pošli u krevet sa KLA bandom”. Drugi listovi u Engleskoj i Kanadi nazvali su to „otišli u

postelju sa škorpijom.” Tvorci utabanog puta prostituciji ćute Odgovorni faktori, gg. Klinton, Bler, Helmut Kol i drugi, odgovorni su pred Bogom i istorijom za zločine i prostituciju koja Kosovom vlada bez obzira što su tu UNO, najveći svetski forum, koji bi trebalo da se bori i štiti narod na Kosovu. Umesto toga kriminal protivu pre- ostalih Srba na Kosovu raste geometrijskom progresi- jom. Porasla je i prostitucija, ponovo moramo reći, za- hvaljući velikom prisustvu dobro plaćenog UNO osoblja i soldateske NATO zemalja. Srbima u Srbiji i Crnoj Gori vezale so ove svetske organizacije ruke, da ne mogu da intervenišu i zaštiti svoje sunarodnike na sopstvenoj teritoriji, koju je osvajački tuđin oduzeo i omogućio porast svakovrsnog kriminala. Ćutanje „Visokog predstavnika” Evropske unije Predstavnik, gospodin Havier Solana, koji se do sada istakao, ne na nekom humanitarnom i čovečnom radu, već u rušenju i ubijanju srpskog naroda. A ono Srba što je preostalo od Solaninih bombi, ostalo je ne da živi, već da životari, jer su im razoreni infra-struktura i uslovi za preživljavanje. Taj srpski narod još grca pod sankcijama „Velikog inkvizitora” našeg neslavnog doba. Neslavno ogledalo našeg doba jesu inkvizitorove institucije na Kosovu, kriminal i prostutucija. Ugledni britanski nedeljni časopis „Spectator” od 11. marta 2000. kritikovao je gg. Klintona i Blera da su lagali svoje narode, da je Milošević vršio genocid nad Albancima, već da su Albanci na Kosovu pod zapad- njačkom patronažom izvršili „Insurrectiori’ / pobunu u državi, koju bi, po rečima pesnika i čuvenog dramaturga Harold Pintera, svaka država sa pravom nastojala da uguši. Ne tvrdimo da je Milošević potpuno nevin, ali je osvajanje Kosova i njegovih rudnika, bilo za NATO “conditio sine qua non” opravdanja i dokazivanja sopstvene egzistencije. Demokratije su se odlučile za nasilje. Odlučile su se za dvostruki, fizički i kulturni, genocid nad Srbima na Kosovu, njihovim progonom i izgonom i total- nim razaranjem srpske srednjovekovne kulture, rušenjem do temelja 180 manastira i crkava. Ovde se mora istaći da za vreme fašističke i kasnije nacističke okupacije Kosova u Drugom svetkom ratu, nije srušena ni jedna crkva, dok ih je oštećeno 12, koje su se mogle popraviti. Sram je veliki UNO-a da se ova svetska organizacija svojim ćutanjem poistovetila sa „međunarodnom zajednicom”, firmom pod kojom se skrivaju nasilnici na zapadu. QUO VADIS OCCIDENTE? Zašto se vraćaš u dane paganskog Rima?

Staniša Vlahović