iskra1134

Српске власти прихватају без поговора сваки диктат Запада

НА ПУТУ ИСТОРИЈСКОГ и МОРАЛНОГ Готово једновремено, а у вези са СЦГ (унија Србије и Црне Горе), догодиле су се ових дана две важне ствари. Прво су министри спољњих послова чланица ЕУ на састанку у Луксенбургу, 2. октобра одобрили отпочињање преговора о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању СЦГ и ЕУ. Други важан догађај дошао је непосредно после тога. Наиме, генерални секретар Уједињених нација (УН), Кофи Анан, препоручио је Савету безбедности, отпочињање преговора о будућем статусу Косова. Он је то учинио и поред тога што је његов специјални иза- сланик по питању Косова, амбасадор Каил Еиде, у свом извештају дао прилично лошу слику о испуњењу стандарда на Косову, а нарочито у погледу мулти- етничких односа. Истина, и сам амбасадор Еиде је препоручио почетак преговора, јер, каже, садашње неодређено стање неће побољшати ствар са стан- дардима, већ се они преговорима, у ходу, морају узи- мати у обзир и тако обавезивати Албанце на њиховом испуњењу.

Одушевљење и затеченост српских власти Како су српске власти, реаговале на ова два догађаја? По питању придруживања са ЕУ, српске власти, најкраће, ту су вест примиле са одушевљењем. Премијер Коштуница је рекао да је то доказ ис- правности политике његове владе, а сам догађај је назвао историјским, док је благоглагољиви пот- председник владе, Мирољуб Лабус, заборавио своје сопствене песимистичке прогнозе по овом питању - ваљда због чињенице што је Оли Рен, комесар УН за проширење, већ за 10. октобар, својим доласком у Београд, најавио формално отпочињање преговора -, па само што није изашао са новим „пророчанством" о пријему СЦГ по „хитном поступку", са новцем и инвес- тицијама које само чекају ту, иза ћошка, да покуљају у Србију. По питању Косова, српске власти су, опет најкраће, реаговале - затечено и нервозно. „Шта ћемо сад? Мислиле су оне да ће „веће од аутономије а мање од независности" да им „купи"неодређено време, а оно се, уместо тога, испољава груба стварност по којој Шиптари, већ сад, и пре почетка преговора, имају обезбеђену најмање неку врсту условне независности и то не у оквиру Србије већ у оквиру тзв. међународне заједнице; што би значило да је Србија, већ на старту, испала из игре.

Успаване српске власти Врло је симптоматично, међутим, да нико у

Србији не придаје - ваљда због „успеха" са придружи- вањем - никаву важност чињеници једновремености ова два догађаја -што, узгред, најблаже речено, ма- нифестује успаваност српских владајућих структура, - и поред тога што су се већ и саме САД огласиле по питању Косова: (1) резолуцијом Конгреса; и (2) најавом Николе Бернса, подсекретара за Балкан у Стејт департману, по коме ће САД у преговорима имати свог специјалног изасланика. Постоји, међутим, по писању београдског Курира, још летос усаглашен тајни план између УН, ЕУ и САД о Косову. По том плану, Косово би добило непотпуну независност, било би изузето из Србије, демилитаризовано, а под управом Високог пред- ставника ЕУ, по узору на Ешдауна у БиХ, са правом мењања и суспензије закона, владе, странака, итд.; Срби би имали више него пропорционални утицај у власти и парламенту, док би објекти СПЦ били под специјалном заштитом. Што се тиче „преговора" о ста- тусу, они ће бити на бази „узми или остави". И поред, дакле, писања Курира, нико у српској власти да се сети шта је прави разлог једновременос- ти питања Косова и преговора о уласку СЦГ у ЕУ? А, по Куриру, стварних преговора о будућем статусу Косова неће ни бити, јер ће се све то одвијати на бази „узми или остави", док ће се одбојност српских власти према независном Косову, и његовом изузећу испод суверенитета Србије, истопити пред дилемом, пред коју ће их тајни план ставити: или непотпуна независ- ност Косова или ЕУ? Оба не долазе у обзир. Планери овог тајног плана, међутим, овом, на изглед само, дилемом ништа стварно не ризикују у смислу да би се она могла окренути у своју супротност тј. да се српске власти одлуче за Косово. То долази из њиховог искуства по ком су сви српски витални интереси, као што су, на пример, сопствени суверенитет, достојан- ство, Хаг, па ево сад и Косово, већ за дуже време, унапред подређени и жртвовани на олтар евро- атланским интеграцијама и ЕУ. Ето, чему води политика диктата коју САД, УН и ЕУ, већ годинама, спроводе према Србији, а којој се српске власти уопште не супротстављају, а све због живљења у лажној нади да ће издаја неког свог виталног интереса бити „последња", а да ће, после, Србијом потећи „мед и млеко".

Сагибање пред Западом, почело са Милошевићем Истини за вољу, тај катастрофални тренд срп- ских власти почео је још са Милошевићем. Наиме, док

На путу ... је он .био чврсто опредељен у својој антизападној политици разбијања СФРЈ, онда су Западњаци долазили код њега и опседали га, као да се ради о „■Наби" (то је, мислим, онај „црни камен" у Меки, Јужна Арабија, коме муслимани целог света сваке године иду на „хаџилук"). Десило се да су, на Ђурђевдан 1993. године, босански Срби одбили Венс-Овенов план који је усвојен у Атини од Запада, Милошевића, док је Караџић свој потпис ставио уз услов ратификовања плана од стране Скупштине РС. Да би план подржали на Пале су дошли ради притиска на Скупштину РС, Милошевић, Ћосић и грчки премијер Мизотакис. Скупштина РС је, међутим, план одбила. Овим актом Милошевић је био лично увређен па је прекинуо помагање војске РС. САД су одмах искористиле ово неслагање, па су убедиле Мило- шевића да ако он затвори границу према РС, да ће му оне скинути санкције за период од 100 дана. Милошевић се полакомио на ту понуду, па је чак увео и своје санкције према РС. Што се, пак, тиче санкција према СРЈ и Србији, овај Милошевићев полакомљени акт је дошао, у најкритичнијем моменту по њих, кад су и саме САД, до тог момента, већ стицале уверење да санкције против СРЈ немају ефекта и почеле тражити нове могућности притиска. Једном пронашавши Милошевићеву слабост, а да би га што чвршће задржале на анти-караџићевском курсу, САД су „преокренуле лист"и почеле ласкати његовој сујети. До тад је он био „балкански касапин", од тад он постаје „државник", „човек од формата", „централна личност Балкана", највећи „мировњак". У том смислу отпочео је још већи „хаџилук" странаца Милошевићу, нарочито оних из САД. Тако, примерице, Холбрук, који ће му на крају, пошто је „црнац" одиграо „своју улогу", да запечати судбину, постаје његов „лични пријатељ". Та, од Запада прокламована Милошевићева „величина", са одговарајућим попу- штањима у санкцијама, трајала је све док Милошевић, у име босанских Срба, а на њихову штету, није запечатио, по Запад повољни Дејтонски споразум. После тога постепено долази до „захлађења" (САД му уводе „спољњи зид санкција") јер је Запад почео да „загрејава" питање Косова. Остало је знано: Рачак, Рамбује, 78 дана дуго бомбардовање СРЈ, НАТО окупација Косова, а Милошевић лично, од „величине" тј. главног фактора решења балканског проблема, пао је, по речима фамозне г-ђе Олбрајт, на ниво по коме је он сам проблем, а његово смакнуће једино решење свих оних других, балканских. Као што је већ знано, ово се њено „пророчанство" завршило - 5-то октобарском „револуцијом" и Хагом! Приликом првог Милошевићевог помака у прозападном правцу, а против РС, у закључку уводника Искре, 1. јун 1993. писало је, између осталога, и ово: „Бесан што га нису послушали, он сада уводи свој „ембарго" на тамошње Србе, не би ли некако умилостивио Запад да овај не уводи своје по- оштрене санкције а што, у крајњој линији, доводи и саму његову власт у питање. Узалуд се, међутим, Милошевић труди да докаже Западу да је променио ћуд... Па је и овај његов акт против Срба из БиХ примљен тамо са крајњом сумњом. Траже се од њега „опипљиви" докази. Запад he, пак, сваки његов доказ прих- ватити али he одмах тражити даље „доказе". Санкције, међутим, неће скинути. И тако све док се, у име „новог светског поретка", не постигне тачно све што је од самог почетка било намерно да се постигне... Ствари ће се отприлике овако одви-

јати. Пошто се оконча б-х криза по мери Запада, на тапет долазе: Крајина, Косово, Санџак, Војводина, могуће чак и Црна Гора - да се издвоје из СРЈ. Кад и то буде готово како моћници Запада одлуче, онда he се тражити изручење „ратних злочинаца", међу којима ће и Милошевић, без сумње, бити... Милошевић не схвата, сиромах, да Срби из БиХ бију, у крајњој линији, и његову личну битку!"

Колонијална психа српских власти И, ево нас сад, октобар 2005. године, поново на главној теми тј. чему води сервилни и колонијални пристанак (о било каквом отпору није вредно ни го- ворити) српских власти на све диктате Запада. Да би, пак, трагедија била још већа, врло често, чак изричити диктати и не постоје, али српске власти, својом колонијалном психом, да би се - мисле, „успешно"- додвориле Западу, подмећу саме своје највиталније националне интересе на жртвеник западњачком Молоху. Таква је, на пример, природа наметања СЦГ за улазак ЕУ. Да је сачекано, да Србија и Црна Гора буду позване од стране ЕУ - а морале би, јер Запад не сме да остави Србију као „рупу" у свом безбедносном сис- тему - СЦГ би имале шансу да у ЕУ уђу под истински „партнерским" условима, а не као сад под овим, „узми или остави", колонијалним. Или, онај сраман потез претходног премијера Србије, Зорана Живковића, који је на своју руку, исти- на са прећутном саглашношћу СЦГ и Србије, отишао у Вашингтон и понудио, тадашњем САД шефу Стејт департмана, Колину Пауелу, 1000 војника војске СЦГ за Ирак и Авганистан кроз Партнерство за мир. Иако су САД тада биле „гладне" било какве, а специјално војничке, помоћи, срећом по СЦГ, Пауел га је љубазно одбио. Или, пак, најновији потез Вука Драшковића, који је сам и иницирао и потписао Споразум са НАТО- м, и тако овоме дао право да окупира Србију кад год му се прохте. Како, међутим, владе Србије и СЦГ, нису отказале овај Споразум - а још увек могу на основу чл. 20 то да учине значи да и оне стоје иза ове Драшковићеве флагрантне повреде Устава и су- веренитета Србије и СЦГ. Поред оваквих „државника" Србима, заиста, нису потребни непријатељи!

Крајњи домет сервилности српских власт? Циљ овог написа, као што се види, јесте да се укаже куда, у крајњој линији, води ова политика са- гибања пред Западом, започета невољно под Милошевићем, извојевавши му Хаг, а одушевљено

IZ SADRŽAJA Intervju Ričarda Holbruka ................................................................. 4 Kako se razbija Rusija ......................................................................... 6 Bilo nam je bolje ................................................................................... 9 Sve je počelo sa Jugoslavijom .............................................................. 11 Kosovo i Metohija - šta sada? .............................................................. 16 Odjeci afere u državnom vrhu SCG ................................................... 19 Patrijarh Arsenije III Čarnojević (3) .................................................. 22 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (108) ..................... 25 Dobrivoje Tomić: „Crveno sunce u zenitu” ....................................... 27

Iskra 1. novembar 2005

настављана под Ђинђићем и, сад, ево, Коштуницом... Већ смо видели да је Косово и без притисака унапред жртвовано фамозном формулом „више од аутономије, мање од независности" и Запад сад тачно по томе и поступа диктатом „узми или остави": Шиптарима условна независност, али не још увек под Србијом већ под Западом, као да је овај неки ориги- налан суверен Косова!? Отпочели су и „преговори" око Споразума за придруживање са ЕУ, али је одмах избачено у први план да о „придруживању" нема говора док Младић и Караџић не буду изручени Хагу. Највероватније је да ће и њих Коштуничина власт ако не директно ухапсити, онда бар „убедити" у „добровољну" предају. Дакле, уколико се ова двојица мученика буду дали преваспи- тати у „добровољном" смислу, ето и њих у - Хагу!? Али и поред тога СЦГ неће бити у ЕУ! Јер требало би да СЦГ усклади, како рече експерт ЕУ за безбедносне студије Џуд Бат, а говорећи да самостална ЦГ нема капацитете за тај посао, неких 80 хиљада страница „тековина и законских аката ЕУ". Није јасно да ли је у 80 хиљада страница укључен и нови Устав ЕУ који се мора прихватити. Привилеговане државе, као Француска и Холандија, међутим, Устав не само да не морају прихватити већ га чак могу и оборити, што није, на жалост случај, са „пионима" као што су СЦГ. За њих важи правило „узми или остави". Овај „ситан детаљчић", о привилегованим нацијама у ЕУ и оним које то нису, само открива неједнаке, да не кажем, ропско-колонијалне односе који ће бити намењени СЦГ кад се оне једном, ако икад, нађу у ЕУ. Али, у сваком случају, процес „придруживања" ће врло дуго трајати... Под, пак, претпоставком да се Караџић и Младић „добровољно" нађу у Хагу и да се на задо- вољство бриселске бирократије сврши посао са 80 хиљада страница и Уставом ЕУ, у којима ће сигурно бити и таквих изричитих одредница по којима Устав, сва законска акта и „тековине" ЕУ имају апсолутну предност над оним одговарајућим СЦГ. С тим пак у вези, по постојећем Уставу СЦГ, већ и сама делатност - придруживање - за улазак у ЕУ јесте, значи, противуставна. (Нов српски Устав, ако икад буде остварен, мада ће по својој суштини обеснажити било какву потребу за њим, морао би у себи укључити и такву неуставну клаузулу по којој ће Устав ЕУ имати примат над Уставом СЦГ. На томе (доследном опису чињеничког стања) би морао настојати премијер Коштуница, иначе и сам не би био доследан, као што јесте, професорства уставног права).

Србија - београдски пашалук!? Дакле, под претпоставком задовољења и Хага и бриселске бирократије, ствари за СЦГ, у погледу ЕУ и „евроатланских интеграција" битно се неће измени- ти. Уместо тога, биће и даље много пропаганде о „лепом и богатом животу" у ЕУ, али, само ако се, ре- цимо, у Војводини оствари нешто налик на већ фамозну „мудрост" наших „државника": „више од аутономије, а мање од независности", а у Санџаку, бар за почетак, најшира политичка и територијална аутономија. А ко зна, можда ће се у међувремену, појавити и нова етнично-кризна подручја, као што су она на северу (Власи) и крајњем истоку (Бугари) делови Источне Србије, па најзад и Роми, као „монета за подкусур" за улазак у ЕУ.

Гласачко тело Србије преполовљено Али, једном и то остварено, све ће и даље ићи

по старом, већ уходаном сценарију: „слађење" живота под ЕУ, али „под условом да"... Рецимо, законска забрана постојања „недемократски" оријентисаних партија и странака у Србији. Како ствари сад стоје, значило би то, дакле, одстрел бар половине гласачког тела Србије - СРС и СПС! На притужбе уверених али и наивних српских демократа, да би то био један недемократски акт, искочио би Вук Драшковић са сво- јим већ пословичним ослоном на „нашу међународну обавезу", па би, у случају стварног отпора, позвао НАТО да „отрезни" „недемократски блок" у погледу стварне моћи „међународне обавезе". На крају краје- ва, није ли то један од кључних разлога његовог ини- цирања и потписивања Споразума са НАТО-м?! Под исти, типично комунистички, сценарио, може се наћи чак и Српска православна црква (СПЦ), па би јој се могло ставити до знања: „само у црквеној згради је ваше!; изван ње запамтите то - је наше"!

Српски референдумски пуцањ у себе!? Па већ би, наравно, и слепима јасно било чему све то води, само нашим слепцима на власти то изгле- да није. Не верујем да ће се отрезнити чак ни онда ако једног дана као услов за улазак у ЕУ дође диктат, Срби се морају референдумски изјаснити са ,,yes" на следећа два питања: (1) Срби су једини кривци за ратове око растурања СФРЈ и (2) те ратове Срби су водили ради геноцидног остварења - Велике Србије! Не би изненадило, ако би уз то постојала још два додатна услова: (1) проста ,,yes" већина није довољна; двотрећинска најмање; и (2) најмања излазност гласачког тела 75%. Са оваквим референдумским резултатима „у џепу", ЕУ би евентуално примила СЦГ у Унију, али једино ради запушења „рупе" коју Србија представља у њеном безбедносном систему. Велико је питање да ли би СЦГ биле примљене као пуноправан члан или, као што је Аустрија недавно тражила статус „придруженог" (непотпуног) чланства за Турску, па би баш она могла и иницирати тај статус и за СЦГ. У сваком, пак, случају, без обзира на формалан њихов статус, СЦГ ће ЕУ служити искључиво за депонију свог смећа и нуклеарног отпада, без „меда и млека", на- равно. Пред Западом таква је судбина сваког народа без достојанства. Кад га они не чувају, зашто би га ми морали чувати!

Србија и физички и морално разорена; САД једини корисник Највећи, међутим, добитник поменутих референдумских резултата, и уопште целе те политике притисака, биле би САД. Јер су оне оствариле свој циљ: физички разорити Србију, уништити Србе као народ, као историјски субјект и претворити их у безличну, послушну конзумерску (потрошачку) масу. Можда су, на самом почетку растакања СФРЈ, САД анти-српске акције биле усмерене само да се изнађе „кривац" иза кога би САД сакриле своју не малу улогу у том прљавом послу. С пигмејским, пак, односом постмилошевићевских власти према сваком диктату Запада, САД су највероватније добиле идеју да једном и за свагда униште Србију као могућег „реметилачког фактора" њихових планова о Новом светском поретку и Рах Americana!

Н. ЉотиК

Iskra 1. novembar 2005

Интервју Ричарда Холбрука у „Фокусу":

О УНИТАРНОЈ БиХ, СРБИЈИ БЕЗ КОСОВА И АПСУРДНОЈ ДРЖАВИ СЦГ Немачки политички дневник „ФОКУС” (тираж 400.000) доноси 26. септембра 2005. године интервју са Ричардом Холбруком, бившим америчким дипло- матом, који је својевремено 1995. године закључио мир У Дејтону. Ранији амерички дипломата Холбрук наводи своје грешке у босанској политици и предлаже Европској заједници још строжији став на Балкану. Фокус (ф). Ви сте 1995. године као шеф мировне делегације у Дејтону склопили уговор. Јесте ли задовољни његовим резултатом? Холбрук (X). Задовољан сам, да није опет дошло до рата. То је најважнији резултат, то је добра вест. Али смо могли још боље да учинимо - грешке нису дошле из самога уговора, већ од његове примене. Задњих 10 година не припадају лепом поглављу. Највећа грешка је, да Радован Караџић и Ратко Младић нису ухапшени. Ф. Које су биле грешке тога уговора ? X. Највећа је била да централној влади нисмо дали довољно ауторитета. Што смо допустили три армије. Нисмо смели да дозволимо три председника република, босанског, хрватског и српског. Алија Изетбеговић је тражио 9, Хрват Туђман и Србин Милошевић по 7 - аналогно југословенском моделу колективног вођства. Да их сведемо на 3, био је напредак. Било би боље имати само једног председ- ника Босне и једну истражно-међуетничку комисију, по угледу на Јужну Африку. Уз то је српска република добила велику моћ. То Србима да дозволимо била је велика грешка, као да су посебна република.

према Истоку. Ф. Ви сте 1995/96. убедили Караџића да се повуче са свих политичких позиција. Зашто је тако тешко њега ухватити. X. Јако сам срдит да га досада нису ухватили. Први НАТО командант после Дејтона, УСА адмирал J1. Смит, у пролеће 1996. године одбио је да га ухапси, када је његов зелени мерцедес био паркиран пред канцеларијом на Палама. Сви су знали где је. Два војника су једноставно могла да се попну уз степенице и да га затворе. потере?

Ф. НАТО трага стално за њим. Да ли су то озбиљне

X. Не верујем да га они тако интензивно траже. Али ни бин Ладен није ухваћен. Када сам био у Сребреници упитале су ме удовице: „Садама сте ухватили, зашто не и Караџића”. Али ми нисмо Садама кроз претресе и трагање ухапсили. Једина могућност је наћи човека који је спреман да га изда. Верујем да је он своју белу косу обријао; живи у једном манастиру у источној Босни и чувају га калуђери и војници. Ф. Многи верују, да постоји споразум између САД и Караџића, који га после његове оставки штити од затвора? X. То је он протурио. Он мора свој пораз његовим људима да објасни и тако је овај тобожњи ’дил’ пронашао. То је лаж. Верујете ли српским првацима? Они припадају највећим лажовима мо- дерне историје. Ф. Његова супруга и син су га позвали на предају. Шта he учинити?

X. Војна реформа је у току, о другим реформа- ма се дискутује. Европска заједница има све у својим рукама. Пре него се ове реформе не заврше, ЕУ не треба да води озбиљне разговоре (о прикључењу БиХ ЕУ),

X. Када сам то чуо, слатко сам се насмејао. Задрже ли НАТО трупе његовог сина у притвору, показује се таква реакција. Ти људи су слабићи. Кад се притисну - падају и ломе се. Верујем да ће се Караџић једнога дана предати; ништа друго му не пре- остаје. Али ми морамо наш притисак да повећамо.

Ф. Одозго стварати мултиетничку заједницу - није ли то илузија ?

Ф. Ускоро треба донети коначну одлуку о статусу српско-албанске покрајине. Како ће она изгледати?

X. Хоћетели тиме да ми кажете, требало је да дигнемо руке од тога проблема и дозволимо свакој групи да оснују по једну малу државу. Покрајинске државе не би преживеле; међусобни рат би се и даље настављао. Људи морају да науче заједно да живе.

X. Бушова администрација је у другом ман- дату своје власти активна на Балкану - након 4 године кад ЕУ, УНО и САД ништа не предузеше; то су изгубљене 4 године. Ситуација се за то време погоршала, затегнутост се повећала. Ма шта се на Косову догодило, Албанци морају добити власт. То им припада као већини, а Срби као мањина морају добити заштиту и гаранције. Тај процес на Косову ће проћи кроз неколико фаза. Узнемирава ме вест да је председник Ругова оболео од рака на плућима. Он једини може Албанце да уједини. Без њега ће тај про- цес бити хаотичнији.

Ф. Грешке се могу поправити?

Ф. Како их присилити кад они то не желе? X. Да се рат заустави једина шанса је била, сами-Да уђемо, босанске Србе да бомбардујемо и да их присилимо, да до заједничког споразума дођемо. Годинама сам од Европљана слушао: „Ми не можемо ништа да урадимо”. А тада смо уз њихову помоћ и рат завршили. Сигурно да ми нисмо довољно учинили, али је свет, а нарочито ЕЗ, без овога рата боље изгледала. Да је он и даље трајао, Европа се не би проширила

Ф. Како допустити?

Србе

убедити

Косову

независнот

Iskra 1. novembar 2005

Poema o Novom svetskom poretku

VI Vi Sadašnji gospodari svijeta Globalnog sela I neokolonijalne imperije Koji ste proglasili Vašu konačnu supremaciju Dominaciju VAŠIH Ijudskih prava I konac historije. Vi Uzročnici eko katastrofa Humanitarni koljači Hitlerovi nastavljači Novog poretka Nametnutog U ime racionalnosti Funkcionalnosti Univerzalnosti Tržišta Profita I efikasnosti.

I bezdušne krvnike. Mi smo za vas priglupa raja Animirane mašine Neizmjerna masa Pokusnih kunića I krdo krava Bez svijesti Posebnosti Bez osjećaja I Ijudskih prava. Stavljate nas Bez porote i suda U tamnice U okove i lance Mržnje Religije I nacionalnih predrasuda Prezirući nas Arogantno i otvoreno Kao gomilu cirkusanata Levata I dvorskih luda.

Vi Koji zabranjujete Svaku kritiku Samostalnost I polemiku Tjerajući sve druge U jeftinu prostituciju I kulturnu redukciju Stvarajući od nas Birokrate Idiote Konsumacijske debile Topovsko meso Bratoubilačke svite Olovne vojnike

Vi Skorojevići i silnici Hipokrizijski dušebrižnici Krvavi humanisti Koji nas najviše volite Kada nas nadzirete Dijelite Ucjenjujete Demonizirate Mučite i ubijate. Vi Totalitaristi Državni teroristi Termiti i terminatori Uništivači tradicija I emocija Obožavaoci sofistikacija Manipulatori informacija Negatori dostojanstva Tolerancije Pravičnosti I nezapadnih civilizacija. Vi Grobari čitavih nacija.

Emil VLAJKI (Iz zbirke: ‘Biti i Nebiti’, ed. Nova knjiga - Rast, Zagreb, 2005.)

Интервју .. . X. Кључ зато има ЕУ. Она мора Србима објаснити, да имају на избору: да се окрену Бриселу - или Косово да држе; не преостаје им ништа друго. ЕУ мора ту улогу да прихвати и да је никако из руку не испусшта. Ф. Предстоји ли даље дељење Југославије. Црна Гора одржава у пролеће 2006. године референ- дум да прогласи самосталност? X. Југославија не постоји више, она је мртва. Постоји Србија и Црна Гора, једна апсурдна творевина. Држава у којој један део има 10 милиона, а други 600.000 становника - са две војске, две полиције, два новчана система, унутрашње границе - то не може да функционише. Србија и Црна Гора као држава не може да остане. Превео: М. Ђорђевић

Iskra 1. novembar 2005

Ексклузивно

КАКО СЕ РАЗБИЈА РУСИЈА

Русија понавља исте грешке које смо ми Срби скупо платили

Madeleine Albright (Мадлен Олбрајт) је као амбасадор САД у УН једном приликом изјавила да је неправедно да половином свих светских ресурса располаже само једна држава. У тој реченици која није изговорена случајно налазе се сви проблеми данашње Русије иако би то требала да буде велика срећа за ту земљу. Са распадом СССР и гашењем „Варшавског пакта" требало је да буде завршена и епоха хладног рата. За Русију као стожера бившег СССР-а тај рат је завршен поражавајуће али Америци очигледно то није довољно. Она је са позиција хладног прешла у позици- је „подгрејаног рата" односно империјалистичке експанзије, по систему отми све што је могуће отети. Фундамент ове америчке империјалистичке стратегије постављен је за време владавине Ronald W. Reagan (Реган) (1981-1989) и једног од најмоћнијих директора ЦИА VVilliam Casey (Кејси). Реган је ту био само глумац статиста кога је Кејси ословљавао са Рони и који је у рад ЦИА увео нову крилатицу: „Ангажуј битанге ако мислиш да брзо завршиш посао". Тако се моћна обавештајна служба претворила у најмоћнију мафију на свету која хара по свету смењујући и постављајући председнике и режиме, разбијајући државе. Свака мафија је проблем али политичка мафија је врхунац свих проблема. Јер она има на располагању државну инфраструктуру, војну силу, специјализоване службе, правосудни систем, има све што има свака држава а све се налази у рукама групице људи скривених иза легалних политичких функција. Показало се да се мафијшким методама може постићи завидна ефикасност али какав ће то свет и државе бити које воде Кејси мафијаши и битанге можете замислити. Може ли се у таквом свету и државама живети, дали ће се та накарадна политика једног дана срушити као кула од карата или ће на крају мафија уништити и планету и себе. Ових дана у Републици Српској ухапшен је син Радована Караџића и 10 дана је држан у затвору уз све облике тортуре да би се на породицу Караџић извршио додатни притисак како би се његов отац оптужен од Хашког трибунала предао. То хапшење су извршиле НАТО снаге а оне су тамо званични чувари мира испред УН. То једино ради мафија. Званични органи или суд било које државе нити има права нити може да некога хапсити како би се на његовог оца извршио притисак и изнудила предаја. Овај мали пример показује докле је запад отишао у примени мафијашких метода и кршењу основних људских права. У тим прљавим пословима инсталирања марионетских режима а све са циљем политичко-економ- ског поробљавања земаља све је представљено наводно бригом за демократију, грађанске слободе, људска права. Овај механизам дисциплиновања држава и утеривања „демократије" ослања се на неколико важних полуга: 1. Корпус „Невладиних организација" (НВО) за демократију, људска права, слободно друштво... цела једна мала армија локалних пробисвета, пропалих

политичара, поткупљивих интелектуалаца и ана- ционално настројених личности спремних да за мале паре спроводе добро утврђене програме разбијања своје државе. Иако су сва њихова деловања пред- стављена наводном борбом за демократију, грађанске слободе и људска права, главни циљ је у ствари стварање амбијента за промену постојећег режима. 2. Студенти, омладина, њихове организације и удружења су посебно важан сегмент који се организу- је и помаже јер је бунтовност у самој природи младих људи коју треба искористити. Осим тога студенти се у свим земљама посматрају као авангардни део друштва па се на њихове акције увек гледа са симпатијама и подршком осталог дела грађанства. 3. Синдикати и синдикалне организације где се синдикалне вође врбују, финансирају и усмеравају на штрајкове. При томе незадовољни радници и не слуте да иза њихових најчешће оправданих протеста због лошег стандарда стоји у ствари нешто сасвим друго, планска дестабилизација државе и за запад нело- јалног руководстава. 4. Разна удружења попут неких масонских ложа, Ротари клубова, привредних и других бизнис асоцијација. 5. Врло важна полуга тог рушилачког механиз- ма су медији који треба да својим ТВ програмима и писаним текстовима промовишу нове „демократске" лидере и објасне народу да ће их они довести до прос- перитетне будућности уз обимна страна улагања која су наводно једини спас за ту земљу. 6. У вишенационалним срединама посебна пажња се поклања верским покретима њиховом јачању све до нивоа сукоба, да би се све то на крају претворило у локалне верскограђанске ратове каквим је и Југославија разбијена. Тако је ова служба (ЦИА) формирала, обучавала и оружјем снабдевала муслиманско фунда- менталистички покрет Талибана како би из Афганистана протерала трупе СССР-а. У том фунда- менталистичком покрету створен је Осама Бин Ладен и снажно терористичко језгро као герилска компонен- та у борби противу легалног афганистанског режима подржаног од стране СССР-а. И све је у духу Кејси крилатице: „Ангажуј битанге ако мислиш да брзо завршиш посао". У зависности од унутрашњих околности и спо- љних фактора мењају се и комбинују полуге и методи деструкције али суштина деловања остаје иста. Срушити постојеће непослушно руководство и поставити марионетску власт која ће безусловно спроводити налоге својих ментора. Понекад се то ради кроз форму „демократских избора", где је само прозападни кандидат „демократа", сви остали су диктатори, конзервативци или националисти. А ако то није могуће, онда пучем, уличним протестима, терористичким акцијама, свиме чиме се постојећа власт може деста- билизовати. Све такве, у суштини недемократске

Iskra 1. novembar 2005

методе, добију симпатична имена као „Плишана ре- волуција" у Београду 1991, „Ружичаста револуција" у Украјини, претходна у Грузији. Све ове изборне махинације, мини револуције и наведене помоћне полуге финансирају се из наводно независних извора попут Сорош фондације, „Фондације за слободно друштво и демократију", а цела рачуница је врло проста. У деструкцију одређене државе и довођење марионетског руководства на власт уложићемо 20, 50, 100 милиона долара, али ћемо после из те земље кроз разне облике привати- зација, овладати њиховим природним и привредним ресурсима моћи да извучемо милијарде долара. Плус приходи од отварања нових тржишта, скупих (лихварских) банкарских аранжмана, консалтинг услуга. У овој пљачкашкој рачуници нова контролисана власт има задатак да донесе пакет нових „напредних" закона како би уклонила све законске препреке за несметано пљачкашко деловање моћних западних компанија. Ова борба за овладавањем над природним ресурсима у свету постаје све оштрија јер се они због обимне експлоатације све више смањују. Тако се свет суочава са латентном кризом мањка нафте и природног гаса па цена тих енергената стално расте. Приходи од експлоатације тих сировина постају енормно велики а то је додатни мамац за велике мултинационалне компаније да се тих богатстава домогну. Оне врше притисак на своје владе да поли- тичким па и војним средствима овладају тим прос- торима како би експлоатација тих сировина била под њиховом контролом. С тога до Ирачког рат није дошло што је Ирак био неки расадник тероризма нити што је Садам Хусеин био реална опасност за Америку већ што су Америци потребни ирачки извори нафте и гаса. У Суседној Саудијској Арабији још је на снази шеријатско право, она је главни финансијер многих мусли- манских фундаменталистичких покрета, па и сам Осам бин Ладен је Саудијац. Но све то за Америку није проб- лем, од ње се не тражи „демократизација" земље, јер америчке компаније експлоатишу саудиску нафту.

западним рецептима. Може да се види и зашто је до такозваних демократских промена морало доћи у Грузији и Украјини јер будући и постојећи нафтоводи и гасоводи иду преко територија ових некада бивших совјетских република. Обавештајне службе Америке су овај касписки регион одавно запоселе. Сад је у току организовање криза како би се у нестабилним државама (бившим републикама СССР) инсталирали марионетски режи- ми који западним мултинационалним компанијама треба да омогуће несметану експлоатацију нафте и гаса. Програмиране кризе ће се у тим државама сваким даном увећавати све док се не овлада целокупним касписким регионом. То је зона будућих локалних ратова ниског интензитета, револу- ционарних смена државних руководстава, уличних протеста, а све под плаштом неопходних „демо- кратских" промена. Дуготрајни сукоб у Чеченији не води чеченски народ ради неке квази слободе већ то по афганистан- ском рецепту форсирају америчке службе покушавајући да и тај део отргну Русији. Зато се тероризам у Чеченији не третира исти као и тероризам у земљама запада. Он наводно и није тероризам већ ослободилачки покрет и Русији се предлаже да са тим „ослободилачким покретом" преговара. Док се нама Србима наређује да са албанским терористима прего- варамо да ли ће Косово и Метохија уопште остати у саставу Србије и ако је то била српска покрајина. Постоје две битне разлике - тероризма које је Русија добро осетила и тероризма који погађа западне земље. Тероризам у Русији је подстрекиван од стране запада како би се Русија дестабилизовала, а теро- ристичке акције на западу су одраз војне немоћи да се муслимани одупру америчкој политици поробљавања. Тим терористичким акцијама муслимански фундамен- талисти желе да се одупру овој пљачашкој политици и демотивишу америчке савезнике да у тој политици учествују.

Где је крај ове експанзионистичке политике

После терористичког напада 11. септембра дошло је до још агресивније америчке спољне поли- тике у свету а све је то правдано борбом противу тероризма. Али Америка није свету понудила јасне одговоре на неколико врло важних питања:

Крај ове пљачкашке политике је Русија. Она мора бити сломљена како би се окупација Касписког нафтног басена несметано одвијала и како би се дошло до сибирских богатстава Русије. Јер изјава Мадлен Олбајт са почетка овог текста јасно говори о будућим стратешким потезима Америке.

Како је могуће да до тако спектакуларног терористичког напада дође ако је било много озбиљних упозоравајућих информација да се таква акција припрема. Како то да ни једна од 20-так америчких безбедносних служби није предузела ништа да макар такве информације провери и напад осујети. Или је такав напад био потребан одређеним америчким круговима како би своју и светску јавност уверили у неопходност потребе за вођењем агресивне спољне политике. Зато је одмах под изговором борбе противу тероризма нападнут Афганистан, а нешто касније и Ирак а лансиран је читав списак земаља које чине осовину зла и са којима се Америка мора обрачунати.

Русија је направила велику грешку када је поверовала и Америци помогла да преко своје тери- торије, Узбекистана, Тајикистана нападну Афганистан у наводној борби противу тероризма. Нити је теро- ризам сузбијен нити су путеви дроге из Афганистана блокирани. Транспорт и количина дроге су чак за неколико пута повећане а Америка је одмах искорис- тила нову геостратешку позицију да те земље које су јој пружиле гостопримство дестабилизује, односно покуша да у њима инсталира своју „демократску власт". По већ виђеном сценарију све је ишло уз помоћ горе наведених помоћних полуга, НВО у комбинацији са верским покретима и локалном мафијом. Где се локална мафија користи као „улична артиљерија" за стварање већих нереда уз спорадичну употребу оруж- ја. И све је по Кејси рецепту.

Међутим на овој мапи се врло јасно виде прави разлози напада на Афганистан као незаобилазног пута за будуће нафтоводе како би се нафта могла да експлоатише у Казакстану и Туркменистану. Види се прави разлози зашто је нападнут Ирак и зашто се Ирану стано прети да се мора демократизовати по

Iskra 1. novembar 2005

Кад већ говорим о нарко мафији морам да подсетим на још једну врло симптоматичну чињеницу.

Како се ... Задњи нарко бос осуђен је у Америци још давне 1990. Да ли је за ових 15 година сузбијена трговина наркотицима или су тим прљавим али врло уносним пословима почеле да се баве неке државне институ- ције и значајне политичке личности. Нама Србима многи препоручују да формирамо јак „кокус" (лобистичка група) за лобирање у америчком Конгресу и Сенату. Кажу то је неопходно ако мислимо да пози- тивно решимо питање дела своје територије, Косова и Метохије. Лобирање значи: Потплаћивати групе кон- гресмена и сенатора да они заступају твоје интересе, односно потврде да је Космет неотуђиви део наше територије - иначе они могу да донесу и другачију одлуку па да ми изгубимо део своје територије. Свуда у свету се потплаћивање политичара сматра корупци- јом али се у „демократској" Америци то зове лобирање и не да није кажњиво већ се препоручује. Само поли- тичка мафија може да своје политичке ставове изграђује на основи као колико плати. Али да се вратимо теми. Русија овакве грешке око уступака Америци, а све под изговором борбе про- тиву тероризма, више не сме да понови. Ту никаквих уступака нити помоћи не сме да буде јер се ради о америчкој окупацији региона а не о анти терористичкој борби. Русија мора да се тргне ако мисли да одбрани сопствене границе и интересе. Њена је обавеза да помогне новооснованим државама које још нису изградиле стабилну државну инфраструктуру да би се могле саме одупрети оваквим спољним притисцима. Она мора, ако другачије не може, без много устручавања да наметне тим бившим совјетским републикама чвршћи облик повезивања у Заједницу независних држава све до нивоа заједничких безбед- носних структура и војних снага за брзо деловање у кризама. Иако је званично завршена ера хладног рата, НАТО (у повељи дефинисан као одбрамбени савез) није укинут већ га сваким даном јачају и шире новим чланицама. Не зна се само од кога НАТО сад треба да брани своје чланице? Ако поред НАТО-а и ЕУ изграђује своје безбедносне снаге па чак формира војне јединице за брзо деловање и интервенције, има ли право и Русија да мисли о безбедности својих граница. Докле ће Русија мирно гледати како јој запад у њеном дворишту поставља анти руске владе. Да ли је Русија толико слаба или, се ради о крајној неспособ- ности и неорганизованости руских служби да томе парирају. Председник Путин је ових дана најавио забрану финансирања разних НВО из иностранства али то је само један мали почетни корак који неће бити довољан. Мора се изградити посебна анти мафијашка стратегија којом би се то „демократско деловање" са запада сузбило. У ту сврху неопходно је оспособити специјализоване службе које су у стању да таква деловања паралишу. Многи читаоци ових редова ће помислити да сам ја заговорник новог хладног рата. Не господо, ја сам заговорник врућег рата, јер хладног више нема а неће га ни бити јер се свет битно променио. Политичко мафијашко деловање се не може сузбити апелима јер једино што мафија разуме је речник силе. Ако Русија није у стању да одбрани своје интересе у Грузији хоће ли чекати да те интересе брани у Москви. Када го- ворим о рату уопште не мислим да ће се Америка усу- дити да војно нападне Русију, јер то и није у њеној

стратегији. Такви методи резервисани су за мале земље које нису у стању да узврате ударац. Русија ће бити нападнута изнутра, стратегијом мафије и горе изнетим западно „демократским" методама. Русија је у ствари већ нападнута изнутра деловањем разним специјализованим службама, али ја хоћу да нагласим да ће се тај напад сада појачавати. Ово је век у којем ће службе имати главну реч и где ће се класичне војне снаге користити спорадично тек када службе добро разоре дотичну земљу. С тога Русија више нема прос- тора за повлачење јер се офанзивна империјали- стичка политика запада већ води на њеним простори- ма. Ми Срби смо ту стратегију сталног повлачења врло скупо платили. Милошевић је стално бежао од рата, разоружавао се према захтевима запада чинећи уступак за уступком на штету српских националних интереса. Испуњавао је све захтеве запада, али јед- ноставно тим захтевима нема краја. Тако су нас мрвили и слабили 10 година да би нас ослабљене на крају бомбардовали, а наше политичко и војно руководство стрпали у Хаг како би свој злочин разби- јања Југославије приписали нама. Стратегија успешне одбране је требала да буде сасвим супротна. Не прих- ватати ни један уступак и јачати своје снаге. Да смо за 3 милијарде долара набавили и направили ефикасни- је системе ваздушне одбране, а могли смо, не би ни помислили да нас бомбардују. Овако су нам направили штету од 50 милијарди долара и данас смо поробљена земља са марионетским режимом који заједно са западом свој народ пљачка, угњетава и понижава. Осама бин Ладен је схватио да је цела запад- на моћ у новцу, па је с тога једном приликом изјавио: Да ће све његове визије бити остварене када цена сирове нафте достигне ниво од 70-80 долара за барел. У тој једној реченици види се цео магични круг на којем запад заснива своју моћ. На бази јефтине нафте запад је пореским наметима од 200% на бензин и остале деривате пунио своје буџете из којих је финансирао своју војну моћ. Када нафта буде релативно скупа неће се моћи тако порески оптерећивати па ће и војнобезбедносни буџети бити знатно тањи. Неће бити новца да би се могла финансирати агресивна импери- јалистичка политика. Тада ће земље извознице ост- варивати велике профите из којих ће без уцењивачких западних кредита лако уздићи своје економије и ојачати своју безбедност. Контрола касписког нафтно- гасног базена у будућности ће доносити 300-400 ми- лијарди долара годишње, а то је више него цео амерички војни буџет без кога Америка не би ни била светска суперсила. Читаоцима ових редова може се учинити да се пренаглашава улога служби и с правом се поставља питање а где је ту обичан човек. Пита ли се он уопште макар и када гласа. Обичан човек у оваквом свету интереса уз све техничке могућности, медијску преси- ју које масмедији врше, у ствари бива преварен без могућности да ту превару уочи или схвати. Оба- вештајне службе више не броје колико ко има авиона и тенкова - то се одавно зна, оне сада имају задатак да креирају свет. Тако да грађани несвесно постају њихови сарадници. Ко у том рату уложи више новца, знања и енергије добија рат. Русија тај рат са лакоћом може добити, али се на томе мора врло одлучно и студиозно радити. Београд, 2. 8. 2005.

Звонимир

Трајковић

<www.trajkovic.co.yu>

Iskra 1. novembar 2005

Piščev Ijetni zapis

BILO NAM JE BOLJE 1. Zagreb Negdje u maju sam mnogima u svijetu obećao da ću rasčistiti pitanje Srebrenice i da ću rezultate mojih istraživanja pošteno objaviti, bez obzira na zaključke do kojih ću doći. Sada je polovica osmog mjeseca, četrde- set pet dana nakon jedne neugodne operacije koju nisam mogao izbjeći. Mogu, konačno, nakon rekovales- cencije, krenuti na put. Znam što mi je raditi. Shvatio sam, da se srebreničko pitanje može početi riješavati jedino zahvaljujući informacijama pokupljenih dole na terenu. Nešto novca mi je stiglo od osoba koje su me u mom poduhvatu htjele ohrabriti. Bit će mi dovoljno za barem mjesec dana. Kupujem, radi štednje, autobusku povratnu kartu Pariz-ZagrebPariz, a kad jednom budem na licu mjesta, onda ću vidjeti. U Zagrebu, gdje su mi prijatelji ostavili stan, pada kiša. Svejedno. Setam ulicama grada u kojem sam završio fakultetske studije. U susret mi dolazi osoba koja mi se javlja. Prepoznao sam je. -Bok (Bog, Zdravo) Emil. Kak si kaj? -Dobro sam, kao što vidiš. -Otkud si se dopelal? -Iz Pariza. -Bil sam tamo. I u čitavoj Francuskoj. Putujem po svijetu. Ima jedna jedina zemlja u koju nikad ne bum išel. U četničku Srbiju. Nemam komentara. Pozdravljamo se. Kupujem novine. Hrvatski klubovi su otpali iz europskih takmičenja. U Rijeci navijači krive za neuspje- he Žilića, golmana iz SiCG. Traže od uprave da ga po- šalje “natrag u Srbiju”, inače će bojkotirati utakmice svoga kluba. Tisak piše i o nekom Mađaru koji je kupio kola sa srpskom registracijom koju je zaboravio skinuti. Kada je došao na Jadran, kola su mu se, vološebno, našla u morul Čitam nadalje kako je jedan hrvatski funkcioner u BiH (suvremeni Hitler-Gebels), «naučno, genetski ustanovio» kako Hrvati nemaju ama baš nikakve veze sa Srbima, te da su Hrvati, pored Njemaca (a sve « genetski dokazano), najstariji narod u Europi. Svijet se dokopao ovog «naucnog članka» i ismijao njegovog autora u međunarodno napriznatijem časopisu ‘Nature’! Pored ove, znam za još jednu mnogo goru sramotu koja, ovog puta, pritišće Zagreb. Kada je HDZ došao na vlast, jedan od ultranacionalista, Merčep, pobio je sa svojim trabantima zagrebačku (srpsku) porodicu Zec , iz čista mira. To se je činjenično i dokaza- lo! Hrvatske novine su o tome obilno pisalel^Merčep, međutim, još uvijek slobodno šeta Zagrebom! Čak se je dva puta kandidirao za predsjednika republike! Ali u tisku ima i drugačijih tonova. Otvara se istraga, doduše sramežljivo, povodom Glavaševe

Iskra 1. novembar 2005

odgovornosti za masovne zločine nad Srbima u Osijeku i Sisku ranih devedesetih. U Splitu se obnavlja proces zbog sličnih zločina u luci Lori. Nakon prvog suđenja svi su optuženi bili oslobođeni! Vrhovni sud Hrvatske je obnovio proces. Točno je da su sada četvorica optuženih od ukupno devet pobjegli i da sve skupa više liči na farsu, ali ipak. I sadašnja Sanaderova vlada čini osjetne napore za demokratizaciju svoje zemlje; otklanja spomenike i nazive ulica sa imenima ustaša, što je nasli- jeđe Tuđmanovog perioda. Srpske humorističke serije prikazuju se na televiziji. TV politička emisija ‘Latinica’ otvoreno denuncira diskriminaciju Srba u Hrvatskoj. Srbi, međutim, nisu glavna preokupacija Hrvata. Srba sada ima u Hrvatskoj oko 3,5%. To je točno onoliko koliko je Tuđman, “sretan što mu žena nije ni Židovka ni Srpkinja”, a došavši na vlast, predviđao, tako da je “srp- sko pitanje” u toj zemlji uglavnom “riješeno”. A od onih 400 000 Srba koji su u izgnanstvu, teško da će se više od par postotaka vratiti. Pošto «srpska opasnost» više ne postiji, Hrvatima, u ovom času, zadaju glavobolju dvije stvari: Slovenci i hrvatska mafija. Ustvari, sukob sa Slovencima dostigao je nivo međunacionalne mržnje. Naizgled, stvar je banalna. Slovenci traže za sebe epikontinentalni pojas oko nji- hovog dijela Jadranskog mora. Međutim, zbog male morske površine koju posjeduju, nemaju, po međuna- rodnom pravu, na to pravo. Hrvati, koji taj pojas kontroli- raju, brane ga mornaricom. Sve bi izgledalo kao bura u časi vode, da se iza toga ne kriju krupni ekonomski interesi, pošto je taj epikontinentalni pojas izuzetno bogat gasom i mogao bi podmirivati slovenačke potrebe za slijedećih 50 godina. Naravno, Hrvati, za sada to ne daju, ali će, izgleda, morati popustiti pošto njihov (ne)ulazak u Evropu ovisi o mogućem vetu Slovenije koja je član Europske unije! Mafija je druga preokupacija Hrvata. Nije pretje- rano reći da u političkim i ekonomskim hrvatskim struk- turama mafija caruje. Tuđmanova desetgodišnja vla- davina bila je, na gospodarskom planu, prokletstvo za Hrvatsku. Tuđman je smatrao da svega 200 porodica treba da vladaju hrvatskom privredom. Što je mislio, to je, praktično, i uradio. Mnogi probisvjeti koji su se njega držali, postali su, preko noći, milijarderi. Ono što su opljačkali, nisu investirali u hrvatsku ekonomiju, već su novac, uglavnom, iznjeli u inozemstvo. U ovom času, ništa se u Hrvatskoj ne odvija regularno, zakonski. Sve ide zahvaljujući: « ti meni, ja tebi ». Najveći dio sudskih procesa se uopće ne riješava što je u oštrom tonu kon- statirao Europski sud pravde u Strasbourg-u. Nezaposlenih je preko 20%. lako je službeni prosjek plaća 450 eura, pretežan dio istih ne prelazi 250 eura; cijene su, međutim, svjetske... Pored Srba, Tuđman mu je glavni krivac za njegovu bijedu. Štrajkovi i prosvjedi su posvuda. Čak se i jugonostalgija širi. Kada je Milena Dravić gostovala u Zagrebu sa svojom kazališnom trupom, na kraju pred- stave u najvećoj koncertnoj sali ‘Lisinski’, gledaoci su,

Piščev zapis ... zajedno sa glumcima, masovno plakali. Kemal Monteno, i Goran Bregović, deklarirani Jugosloveni, izazivaju ovacije kod Zagrebčana.. Nešto manje nego u BiH, osni- vaju se u Hrvatskoj jugoslavenske udruge. Naravno, povratak na staro je nemoguć, ali Ijudi po medijima izjavljuju: (prije osamostaljenja) bilo nam je bolje.

2. Banja Luka Kod Nove Gradiške prelazim granicu i ulazim u Republiku Srpsku, jedan od dva entiteta Bosne i Hercegovine (drugi je Muslimansko-Hrvatska Federa- cija). Prvi utisak: sve djeluje mnogo siromašnije nego u Hrvatskoj. Autobus se zaustavlja desetak minuta. Kupujem novine. Na prvoj strani banjalučkog ‘Glasa’ asocira se na otvoren i besraman kriminal državnog vrha. Čitava stvar djeluje gotovo nevjerovatno. Jedan bivši premijer RS odobrio je prodaju neke banke dvojici srpskih biznismena iz inozemstva za milijun i šesto tisuća eura. Nakon šest mjeseci (!) ova su dvojica biznismena prodala ‘Ljubljanskoj banci’ istu banku za PEDESET MILJUNA eura! Čista zarada je, dakle, bila 48 miljuna! Drugačije rečeno, bivši premijer je (nesvjesno ?) dozvolio da se opljačka RS za naznačenu razliku. Tko će normalan povjerovati da on osobno nije bio upleten u tu pljačku? Ali on cinično izjavljuje kako je sve bilo po zakonu! U ovom času je ministar vanjskih poslova BiH! Razmišljam. Dok se u Hrvatskoj ovakvi ma- rifetluci nastoje sakriti od javnosti, u RS se nitko ne krije. Pored vodećih političkih ličnosti, prateća društvena infrastruktura (administracija, policija, mediji, itd.) vjerovatno uzima svoj dio kolača. Ako je tako, onda od RS nema ništa. Kaubojsko mafijaštvo koje sada karakterizira RS prvenstveno se očituje u situacijama beznađa. ‘Među- narodna zajednica’ koja se svim silama trudi da ukine Republiku Srpsku, i u tome je vrlo efikasna, stvorila je malodušnost kod elita. Pošto se bliži kraj ovom entitetu, svak grabi što može. Samim tim, njihov otpor onima koji žele da unište srpski identitet na ovim područjima posta- je ništavan. Pored svega, dok se Hrvatska trudi svim silama da područja nastanjena Hrvatima u BiH integrira u najvećoj mogućoj mjeri, Srbija kao da ne haje za Republiku Srpsku. Dolazim u Banja Luku. Autobuska stanica je bukvalno na ledini i krajnje je zapuštena. Dvojica kolega, sveučilišnih profesora, od kojih je jedan moj bivši stu- dent, dočekuju me sa kolima. Nakon kraće vožnje dola- zimo na Filozofski fakultet odakle uspostavljam komu- nikaciju sa određenim ličnostima. Cilj mi je, da prona- đem što više materijala u vezi Srebrenice. Posebno me zanima nešto što sam pronašao u prethodnim istraživa- njima. Naime, 1997., prilikom prvih izbora nakon rata, u Srebrenici se prijavilo za glasanje 3000 žena koje do tada (prema podacima iz 1991.) nisu tu živjele. Ako je to tako, onda postoji velika vjerovatnost da su se te žene konstituirale^ kao dio dviju organizacija: ‘Majke Srebrenice i Žepe’ te ‘Žene Srebrenice’. Kao takove, pri- javile su muške članove njihovih obitelji, palih u ratu, kao “žrtve srebreničkog masakra”. Ako uspijem tu manipu- laciju dokazati, onda je to prvi pravi ozbiljan udarac sre- breničkom mitu, te stavlja u ozbiljnu sumnju i ostatak tog mita.

popisa iz 1991. kao i za 1997. Pitam ih, da li su vršili komparativnu analizu podataka. Kažu mi da nisu. Navodno, prije godinu dana, svi su im krediti za tu vrstu istraživanja bili ukinuti. Bijesan sam, jer posao koji me očekuje je ogroman. Moram usporediti 1997. sa 1991. eventualno pronaći razliku o kojoj sam govorio. A radi se 0 desetinama tisuća osoba. Za tu komparaciju se ne može napraviti dobar kompjutorski program jer izvorni spiskovi vrve greškama. Na trenutak mi se učini da i nije sve tako crno u ovom entitetu. Njegov premijer Bukejlović, tvrdi da se u Srebrenici može govoriti od eventualno osam tisuća nestalih, a ne hladnokrvno pobijenih Muslimana od strane Srba. Za prikupljenih nekoliko hiljada ostataka tijela koji se nalaze u Tuzli i čekaju na identifikaciju, Premijer veli da se ne zna koje su nacionalnosti ni u kojim su uvjetima umrli, odnosno poginuli, a ni kada! Reakcija u svijetu na njegovu izjavu je burna: «Eto, još jedan Srbin koji negira stravičan zločin počinjen od strane vojske Republike Srpske po naređenjima Karadžića i Mladića»! Nastojim doći do Bukejlovića. Tražim intervju. Nakon tjedan dana, zakazuje mi sastanak. Ulazim u kabinet predsjednika vlade Republike Srpske. Premijer je osrednje visok i krupan. Način izražavanja mu je jed- nostavan, narodni. Prima me sa svoja četiri suradnika. Nakon njegovog odobrenja, uključujem magnetofon. Ali tu me čeka iznenađenje. Umjesto da ja njega inter- vjuiram, on intervjuira mene. Što mislim o međunarodnoj situaciji, kako vidim položaj RS u Bosni i Hercegovini, kakav je odnos Europe i SAD, kada će se BiH oslobodi- ti protektorata, Da li će se Dejton održati, i niz sličnih pitanja. Govorim više od sat vremena. Kada je iscrpio sva pitanja, daje utisak da mu se žuri. Uspijevam da ga pitam par stvari o Srebrenici, ali on mi ponavlja svoju izjavu datu novinama. Na kraju jedna korisna stvar. Dobivam dopunski izvještaj o Srebrenici na onaj iz jula 2004. godine gdje vlada R.S. praktično priznaje masakr 1 izvinjava se Muslimanima. Ovaj dopunski izvještaj je znatno nijansiran. Odajem u sebi, zbog njegove hrabrosti, izvjesno priznanje Bukejloviću koji u 2004. nije bio premijer. U Banja Luci, s prekidima, ostajem petnaestak dana. Prisustvujem mnogim univerzitetskim i kulturnim manifestacijama. Na jednoj pjesničkoj večeri u čast Pere Zupca, mostarske legende, čitam neke svoje pjesme. Svi me hvale. Pero Zubac i njegov kolega Mišo Marić, predlažu da recenziraju moju zbirku. Naravno, pristajem. Nakon desetak dana, u Zagrebu, zbirka ‘Biti i Nebiti’, se objavljuje sa njihovim recenzijama. Moji bivši studenti, urednici TV programa RS, intervjuiraju me u sklopu jedne popularne emisije. Pitaju me kako je došlo do rata u BiH i kada će međunacionalna mržnja na tim prostori- ma prestati. Kažem, da su pored naših nacionalizama, SAD, Njemačka, Austrija i Vatikan, najodgovorniji za ras- pad Jugoslavije i za niz ratova koji su slijedili, te da smo mi svi: Hrvati, Muslimani i Srbi žrtve «međunarodne zajednice». A što se tiče mržnje, ona će se početi sma- njivati kada BiH prestane da bude protektorat i kada se prekine neokolonijalna eksploatacija tog područja. Ali «međunarodna zajednica» (čitaj: SAD) sa svojim činovnikom Ešdaunom nastavlja sa započetom rabotom: konačnim, faktičkim, uništenjem Republike

U informacionom centru dobivam sirove podatke

Iskra 1. novembar 2005

Ив Батај, француски геополитичар ексклузивно за „Огледало,,:

„СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО CA ЈУГОСЛАВИЈОМ, А CBE ЋЕ CE ЗАВРШИТИ CA КИНОМ”

За један народ су идентитет и достојанство много важнији од просперитета и економског благостања *

Ради се на томе да се направи лом у Русији, како би је спречили да створи Велику Европу *

Суверенитет малих држава је немогућ

Све је учињено да се Космет одвоји од Србије

Американци су претили разарањем Београда

комплетним

Наметнута демократија је, уствари, владавина странаца, мафије и новца *

Са Русијом и Кином ће бити саграђена

Srpske. Do mog dolaska, već su skoro sve entitetske nadležnosti prešle iz Banja Luke u Sarajevo, u ruke države kojom vlada Muslimansko-Hrvatska Federacija. Za mog boravka na tim područjima, konačno se to desilo i sa policijom, zadnjim simbolom srpskog entiteta. Otpor je bio velik, ali tada su Amerikanci stupili na scenu optužujući Srbe da spriječavaju, sa njihovim provincija- lizmom, integraciju BiH u Europu! Srbi su, konačno, popustili. Stvar je komična, protivurječna (contradictio in adjecto), pošto SAD sve čine da se Europa što sporije i što lošije ujedini. Što bilo da bilo, ovim činom Dejton je praktično ukinut; lišen je svog sadržaja, bolje rečeno: Srba, i od njega je ostala prazna Ijuštura. Ponovo razmišljam, mada ne znam čemu mi to služi. Ako je točno da sve entitetske nadležnosti (nadležnosti provincija) u BiH treba skoncetrirati u državne ruke kako bi ta zemlja što prije ušla u Europu, zašto «međunarodna zajednica« nema isti aršin i za analogne slučajeve. Na primjer, Kosmet je srpska provincija (SAD su je kao takvu okarakterizirale u okto- bru 2005., a i po važećem međunarodnom pravu). Dakle bilo bi logično da Amerikanci koji su prisilili Banja Luku da svoje nadležnosti prenese (centralizira) u Sarajevo, da isto tako insistiraju da se provincijske nadležnosti iz Prištine prenesu (centraliziraju) u Beogradu kako bi i SiCG brže ušle u Europu. Ali, jok! Izgleda, da to ipak nije ista stvar! Ovim se moj Ijetni zapis završava. Slijedit će jesenji i zimski zapisi o Srebrenici, ako mi financijske mogućnosti to dozvole, pošto mi je ovo «ljetovanje» istrošilo svu pomoć koju sam sa različitih strana bio dobio. Čeka me dugačka i mučna analiza sirovih podataka koje sam dobio u Banja Luci. Tko zna što će iz toga ispasti.

Emil Vlajki

Iskra 1. novembar 2005

велика Европа на рушевинама Картагине са оне стране Атлантика

Нове

* * *

* Неоспорна је жеља Србије за уласком у Европску унију. Да ли је то реално и постоји ли нешто важније од тога за Србе?

У последњих пет година Слободан Милошевић је проглашен кривим за све несреће: за рат, за социјалну беду, за изолацију земље, за санкци- је, чак и за бомбардовање. Све је било његова грешка. Био је сатанизован пре него што је елиминисан. Плаћеници Запада и њихови спонзори су тврдили како се нестанком Милошевића и његовог режима све вратило у ред, како се вратио просперитет, да је рехабилитована Србија повратила своју слободу, своја права и сигурност признатих граница. А после пет го- дина очигледно је да се ништа од свега тога није деси- ло. На политичком плану имамо парламентарни неред, анархију, сиромаштво, изнуђивање изручења оних који се опиру Хашком трибуналу и претњу отцепљења Косова. Да парафразирам Жака Бенвила: „Све је само још горе”. Профитирајући од ситуације неки су се само ужасно обогатили. У овом контексту разговори о условима и роковима уласка у Европу не узбуђују масе. Политичари и не говоре о Европи, већ користе термин америчког државног министарства „Евро-атлантске интеграције”, што није исто што и Европска унија. Евроатлантске интеграције очигледно нису Европа, то је растварање европских земаља у колонијално царство САД-а. То је супротност моћне Европе.

Велика Европа је крај за Америку Збигњев Бжежински је лепо објасно у своје две последње књиге циљеве САД-а, и то пре свега гео- политичке и војне циљеве. Ради се о томе да се направи лом у Русији да би је спречили да сутра створи, заједно са западним партијама Европе, око осовине Мадрид - Париз - Берлин - Москва, Велику Европу, која би за Вашингтон значила крај снова о светској доминацији. Ради се и о томе да се јефтино дочепају богатства у региону. За један народ две ствари су много важније од просперитета и економског благостања, то су иден- титет и достојанство. Шта може да значи улазак у институционализовану Европу за заједницу која има осећај угроженог идентитета и исмејаног достојанства и шта значи европска интеграција када се долази из земље која је дезинтегрисана од стране те институ- ционализоване Европе, прилагођене САД-у? На ту тему европски националисти из свих земаља машу заставом једне потпуно друге Европе, оне Велике Европе, Евро-азијском континенталном унијом држава, од Владивостока до Даблина, насупрот Европи под окупацијом САД-а. У Србији је та тенден- ција направила прогрес. Увиђа се да је, насупрот гло-

Ив Батај:. . . балном нападу који спроводе САД, потребан глобалан отпор и да борба не може да буде ограничена на једну земљу.

Ослобађање од америчког империјализма * Да ли је будућност Србије, као и Европе, везана за Русију? - Срби су били веома разочарани ставом Русије за време рата. Док су Хрвати, босански мусли- мани, албански сепаратисти, имали велику подршку споља, независни и узвишени Срби су се нашли изоло- вани и без подршке, осим оне индивидуалне, и ако не рачунамо Грчку, која није ни учествовала у агресији. Словенска и православна солидарност је била поли- тички врло ограничена. Англосаксонски агресори су добили идеалне услове за време неспособног Бориса Јељцина и његовог олигархијског проамеричког окружења које је Владимир Путин успео делимично да редукује. Врхунац је то што руски изостанак није само разочарао Србе, већ је искоришћен од стране русофо- ба да би се додатно дискредитовала Русија.

* По Вама, као да посао дељења Европе још није завршен?! - И није. Посао дељења Европе, који изазива оно што се у Француској назива „државном проли- ферацијом”, није настао са Џорџом Бушом и расту- рањем Југославије. Још 1942. године у Вашингтон посту бивши троцкиста Џејмс Барнам, који је постао теоретичар америчког империјализма, и који може бити сматран оснивачем чувеног „неоконзерватизма” је објаснио: „У светској конструкцији у будућности, каквим се представљају САД и Енглеска, суверенитет малих држава ће бити немогућ” (...) Читањем ових речи боље разумемо англо-америчку игру на истоку Европе и глобално у ономе што називамо Евроазијом, игру која је систематично вођена, ма каква била моћ с оне стране Атлантика и која одговара и речима Строба Талбота, бившег помоћног секретара државе Била Клинтона, изговореним 1992. године за Тајм Магазин; „У наредном веку нације, онакве какве их познајемо, биће застареле; све државе ће признавати једну је- дину и глобалну власт” (...)

Амнезија демократије Термин „попустљивост” је слаб. Европа сноси велики део одговорности у балканском конфликту. Не само да је тражила од САД да пошаљу трупе у Југославију, eeh је у њему и учествовала. То је било пре поновног уједињења Немачке, за коју се веровало да може поново да одигра своју некадашњу улогу у централној и источној Европи. Американци су их оставили да ваде вруће кестење из ватре у Словенији и Хрватској пре него што су то зауставили. 1993. године су уклонили Немце из Загреба на Западу и инсталирали се у Софији на Истоку (ЉГ из ЦИА-е је тада премештан у Сарајево). У тој афери су се европске државе понашале као додатак САД-а. Срби су били веома изненађени држањем Европљана, нарочито оних из Француске. Срби су се још налазили у оном периоду историје где су европске нације имале понос и политичку исправност. С правом су доживели став Париза као издају, откривајући амнезију једне демократије.

Овај глобални програм није усмерен само на Балкан или „евроазијски Балкан”, усмерен је на целу Европу, на планету, чак и на космос. Обележен од диверзије 11. септембра (синематографска суперпро- дукција ХоливудПентагон) и узнемиравајућа тема „рата против тероризма” и „против екстремизма” која оправдава све, актуелни период је само једна фаза „транзиције” коју карактерише неопходност да се управља освајањима „Нових демократских држава” и одговара ономе што је неоконзервативац Роберт Каган назвао „адаптацијом на хегемонију” за потпуну инте- грацију (дезинтеграцију) Царства. Али, све то све више личи на Jla Фонтенову басну о жаби која жели да постане велика као во.

* Да ли ово Царство има Ахилову пету? - Америка неће моћи дуго да подржава те гигантске годишње војне буџете - 800 милијарди долара - а пад свог долара лажно учвршћује производњом нафте. Америка неће моћи да поднесе да јој измакну државе богате нафтом. Неке од тих независних држава, као што је Венецуела, одскора праве своје трансакције у еврима, Кинези доларима и боновима држе Ујка Сема за брадицу, чује се крцкање у здању у Латинској Америци, у Ираку и у централној Азији, где је званично затражено уклањање америчких војних база, Северна Кореја одолева, Јужна Кореја би да се ослони на Gl, и на крају може се предвидети у Евроазији, од Атлантика до Пацифика развој и интен- зитет борби за национално ослобођење од америчког империјализма и поданика.

Освајање Евроазије * Звецкање оружја светске силе осетили смо на својој кожи. Ви сте тада били у Београду са нама. Шта је био прави смисао „косовског рата” и шта прави циљеви? - Оно што се непримерено назива „Косовским ратом” је, уствари, био рат против Србије. Циљ је био да се сруши Милошевић и да се инсталирају политички и војно. НАТО бомбардовање је било само један аспект тог рата ниског интензитета који је трајао од 1991. са принудном дипломатијом, санкцијама, медијском про- пагандом. Англоамерички ратни криминалци посту- пају увек на исти начин: сломе вам ноге па вас затим нападну док лежите на земљи. Кажу да је Милошевић погрешио кад је потписао Кумановски споразум који је дозволио улазак НАТО-а у Приштину, после три месе- ца херојског отпора војске и народа. То је тачно, али треба знати да су Американци претили „комплетним разарањем Београда”, масивним бомбардовањима као што су то учинили са Дрезденом. То би значило још стотине хиљада мртвих у земљи која је већ девет го- дина била изложена рату.

Умрежен отпор На необуздано застрањивање Буша и његових неоконзервативаца, на њихову жељу да распарчају свет по својој вољи, одговара један талас анти- американизма и акција без преседана, које потресају све четири стране планете. Олакшане су помоћу нових техника комуникације као што је Интернет. Добијају једну нову димензију својим могућностима „умреженог отпора”, „рата без вође”, „рата без правила”. У

Iskra 1. novembar 2005

асиметричном рату, као и у рату без правила, нема више потребе да се располаже конвенционалним наоружањем да би се задали тешки ударци непријате- љу. Против ратоборности САД-а се врше нова геополитичка прегруписавања, са којима треба рачунати у будућности преко Организације за кооперацију из Шангаја; Русија и Кина су створиле једну политичко-војну алијансу за пробијање окружења и да би се боље бориле против зачетака инсталације САД- а у централној Азији и Монголији. По питању енер- гетике (и то не само нафте), интереси Евроазије и Кине су фундаментално супротни и биће све више. Тако се ризикује сукоб великих размера са Кином. Како је рекао командант војске Кине, који прави алузију на агресију САД-а на Валкан: „Све је почело са Југославијом и све ће се завршити с Кином”. Зато у будућности Медвед и Змај не треба да се туку међусобно, већ треба да удруже своје снаге за америчку претњу. Резолуција 1244 Уједињених нација није спровођена за Србе. Ова резолуција, која условљава повратак прогнаних Срба и неалбанског становништва, као и присуство снага српске безбед- ности је прекршена од стране истих оних који су били задужени да је спроводе. Све је учињено да се Косово одвоји од Србије. Омогућили су да се изабере парламент који је, уствари, скупина трговаца дрогом, проме- нили су аутомобилске таблице, инсталирали су специ- фичну мрежу мобилне телефоније у којој Мадлен Олбрајт има удела. Клинтон има свој булевар у Приштини, улице НАТО-а цветају посвуда, а три зас- таве висе по зградама: албанска, америчка и НАТО. Дотирани од стране својих подупирача и одлучни да наставе да користе њихово некажњавање, вође албанских кланова спремају наставак, што би било стварање Велике Албаније, која би обухватала Косово, северни и западни део Македоније, северо- источне и југо-источне делове Црне Горе и северо- запад Грчке, назван Шамерија. Томе додају у Србији места Бујановац, Прешево и Медвеђу, као и Санџак и то славо-муслимански, а не албански део. Очигледно је да је овај циљ фактор нестабилности и регионалног рата у будућности, што је у интересу Американаца, чији циљ није (ни овде као ни било где другде), мир ни решавање конфликата, веж поспешивање антагонизма и нестабилности, да би оправдали своје војно при- суство, умножили број микро ентитета, ослабили Европу и кренули у освајање Евроазије.

Пропадање Америке * Из америчке перспективе, значи, да ли се и какав крај назире балканизацији Балкана? - У САД-у се баве одвајањем Косова од Србије. Тражи се свођење Србије на „Пашалук”. На Северу је одвајају од Црне Горе и провоцирају проб- леме у Санџаку, да би створили нови независни ентитет. У Новом Пазару, Сулејман Угљанин би се радо видео као председник. У Црној Гори америчке невладине организаци- је раде већ дуго на томе да искористе сепаратистичке тенденције ослањајући се на премијера Мила Ђукановића, шверцера цигарета и покровитеља мреже проституције, за кога је издат међународни налог за хапшење у Италији. Али, како служи својим англосак-

сонским газдама, тренутно је недодирљив. Црна Гора је добар пример злонамерности и политике обмане Англо-саксонаца. Црногорци са Србима сачињавају исти народ, имају исти језик и исту веру. Не постоји ни најмањи разлог да се Црна Гора одвоји од Србије. Али, пошто не могу више да криве Милошевића и пошто треба наћи нешто друго, покушавају да измисле неки други језик, форсирају расцеп унутар православне цркве, стварају министарство иностраних послова, објашњавају грађанима како ће „улазак у Европу” бити много лакши и профитабилнији без Србије. Будућност односа између Србије и Црне Горе уписана у геополитички оквир светских моћника, и нема, наравно, никакве везе са питањем демократије и људских права.

* Знам да је тешко и незахвапно процењивати развој догађаја. Па, ипак се усуђујем да питам, може ли Европа из „привилеговане економске зоне” да пређе у статус војне и политичке силе која се поштује? - Предвођена људима без доктрине и карак- тера, Европа (мала Европа) је у овом тренутку само политички кепец, али она је ипак војна сила и индус- тријски џин који је већ у економском рату са САД-ом. Очување европског карактера војне индустрије (уко- лико не падне под контролу САД-а) и стварање корак по корак једне националне-европске војне силе, је предуслов за политику моћне Европе. Европа ће наћи своју политичку моћ неопходношћу да брани своју индустрију и рађањем заједничког „економског патри- отизма”. У Француској, динамика створена деловањем премијера Доминика де Вилпена, могућег будућег председника републике, иде у правцу нових тенденци- ја европског одупирања израженог приликом америчке војне експедиције у Ирак. Ступање на власт једне нове европске политике ће се остварити приликом велике кризе са САД-ом, енергетске, монетарне, политичке, и то ће се десити раније него што мислимо, јер су интереси Европе и САД-а геополитички супротни. Тачке пуцања могу бити нађене баш на оним местима где се непријатељ показао најофанзивнијим, нарочито у Србији и Украјини. У том моменту свесни и организовани борци Револуционарног Национализма, Новог Голизма, Национал-европског заједништва, присталице Евроазизма против Атлантизма имали би у првој фази више тога да кажу и у одређеном случају учествовали би директно у власти, због блискости са управљачким круговима или једноставно због разви- јања својих сопствених снага. У другој фази би имали приступ управљачким командама довољним да се уведе Ера евроазијске моћи. У времену које долази капитални развој ће осванути у Русији и Кини, а упра- во са Русијом и Кином ће бити саграђена Велика Европа на рушевинама Нове Картагине с оне стране Атлантика. Са тог становишта, француско и холандско „Не” ће помоћи да се оствари та друга Европа. Србија ће се у таквој европској Европи, Европи без Америке, развити и бити слободна. Србија ће и преживети и надживети Америку без обзира што то тренутно изгледа немогуће. Али тако је, тако мора бити и тако ће бити. ОГЛЕДАЛО, 12. 10. 2005.

Iskra 1. novembar 2005

Јасмина Веселиновиђ

HAVIER SOLANA „MUDRAC” ILIVISOKIPREDSTAVNIK EVROPSKE UNIJE Nisam odvano ništa čuo niti pročitao o ovom „savan- tu”, pravilnije bi bilo reći: Visokom predstavniku Evropske unije, što je već njegova zvanična titula. Počeo sam preturati moje stare spise nebih li nešto u njima našao o gospodinu Solani. Nisam imao sreće u pretraživanju mojih spisa. Moja sumnja ostala je i dalje da on titulu „visokog” nije zaslužio na političkom niti diplomatskom polju. U nedostatku potreb- nih podataka, moja sumnja u pogledu njegove tiitule i dalje ostaje. Interesovala me je i njegova biografija, ali nažalost štampa je bila vrlo oskudna u ovome. Jedva je, poodavno, procurio podatak da je g. Solana bio nastavnik u gimnaziji i predavao fiziku i matematiku. A oni, čiji je on zaposlenik, na međunarodnoj sceeni nisu puštali u promet biografske podatke o njemu. Od kada se on bavi politikom, a posle ove diplomatijom, malo se zna o njemu. Ipak, pored svih ovih nedostataka, on je zvanično Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost. On se pojavio na evropskoj sceni, pošto je prethodno bio španski ministar spoljnih poslova, kad je „demokrata” Bil Klinton, kao predsednik SAD, počeo da kasapi Jugoslaviju i na tom prostoru da stvara nove banana „države”, bomabarde- rima i 'pametnim' raketama. U ostvarenju svog plana predsednik Klinton je kopirao Hitlera i žigosao srpski narod u Bosni i drugde, jer su tada Srbi bili smetnja njegovom ‘progresu’. Gospodin Klinton u svom kasapljenju Jugoslavije ugledao se i na kajzera Wilhelma II u krizi oko Agadira 1902. Kajzer je tada motao na glavu islamsku čalmu i figurirao kao ‘zaštitnik’ Islama, što je samo donekle uspelo da se islamske zemlje u to doba okrenu protiv Francuske i Britanije. Prilikom slamanja srpskog otpora u Bosni, Klinton će uzeti savet Madalene Olbrajt, koja je preporučila da se upotrebi NATO, da kazni Srbi i da uništi njihovu sposobnost da se suprotstave prihvatanju demokratije bombarderima. U isto vreme ovo je bila ‘zahvalnost’ Madame Olbrajt srpskom narodu koji je dao njoj i njenoj porodici utočište, kad su nacisti počeli sa progonima u Cehoslovačkoj. Iskustvo američkog ‘demokratiziranja’ Jugoslavije bombarderima, poslužiće gospodinu Solani kao nauk kako se demokatija i zapadne vrednosti najbrže prenose drugim narodima, a naročito Srbima. Klintonova politika u Bosni inspirisala je Solanu da vrlo brzo apsorbuje političku i diplomatsku veštinu o uspostavljanju demokratskih vrednosti u Jugoslaviji. Gospodin Solana brzo će avanzovati i postati Generalni sekretar NATO-a. Posle uspeha u Bosni „heroj” Solana će se okrenuti prema srpskom Kosovu, prvo oružanjem i trenira- njem albanske KLA za teror nad srpskim stanovništvom, gde će NATO igrati odlučujuću ulogu. Posle ovoga Solana je kre- nuo protivu ostatka Jugoslavije koju je tada „branio” Slobodan Milošević koji nije pao s Marsa, već je izašao iz komunističe štale, koju su stvorili Cerčil i Staljin nametanjem Tita Jugoslaviji. Kakvi su rezultati Solanine intervencije na Kosovu i kasnijeg bombardovanja Srbije punih 78 dana? Rezulatati su velike žrtve koje su Srbi podneli, a zatim trovanje atmosfere i zemljišta, jer su bombe koje je Solana sipao po srpskom narodu bile punjene uranijumom, čija količina - govorio nam je tada g. Solana da zavara svet - gotovo neznatna. Mađutim,

dugoročne posledice su bile osiromašenje i zemlje i naroda, totalnim uništenjem srpske infra-strukture. Na kulturnom planu, pomalo cinički konstatuje londonski Tajms 7. maja 2004.: dve zapadne institucije NATO i UNO instituirale su ustanovu prostitucije na Srbima svetom Kosovu. Pored ovih, nesrećna institucije koju zapadnjačke demokratije ne žele da pominju - njihovi saveznici, albanski teroristi - srušili su blizu dve stotine pravoslvnih manastira i crkava. Za sve ove zločine koje je NATO alijansa izvršila ni reči izvinjenja nije došlo od strane Klintona, Olbrajtove, Blera i ostalih zapadnih moćnika. Ali, iako oni ćute, ovi tragovi će im smrdeti stolećima. Gospodin Solana je ćutao i radio svoj posao, kao što je i Ajhman činio: „Samo naređenja izvršavao, koja su dolazi- la odozgo”. Ipak, na svim ovim nakaznim zlodelima, nije se stalo; trebalo je naći načina da se pod firmom demokratizacije Srbi dokrajče. Od cele Jugoslavije ostale su samo dve republike sa isključivo srpskim narodom, u Srbiji i Crnoj Gori. A i u Srbiju već je prodrla američka ideja, da Srbi sebe pospu pepelom da bi se očistili. Ista preporuka data je i Crnoj Gori, gde je već postignut veliki ‘uspeh’ u demokratiziranju, jer je, eto, Crna Gora stvorila svoju „crkvu”, a od jednog svoga raspopa hoće da stvori svog „patrijarha” na svom „putu ka samostalnosti”. Po mišljenju dobrog dela mlađih Crnogoraca ovaj od demokratije trasirani put, vodi u ustaštvo i ideju KLA. A da bi se tako nezdravo stanje nekako zakrpilo, Evroposka unija došla je na ‘spasonosnu ideju’. Naime stavila je u zadatak svom Visokom predstavniku Havieru Solani da nekako pod jedan kišobran stipa Srbijance i Montenegrine. Međutim, ništa još nije postignuto ni u pogledu zajedničkog jezika, a kamo li zajedničkog života. Bedna Evropo, šta si dočekala, da tvoj Visoki predstavnik još tapa stopama Sekule Drljevića i njegovih ustaških srodnika. Ova atmosfera, po svemu, izgleda mnogo prija Milu Đukanoviću. A šta onda da se kaže o državnosti Srbije i Crne Gore, krpežu g. Haviera Solane? Objektivno gledajući, taj krpež, izuzimajući narod na obe strane, niti je vino niti voda, već splačina. A ovo je, na nesreću, i pravo ogledalo demokratija, koje veruju, kao Mao Ce Tung, da vlast izvire iz puščanih cevi. Sadašnje demokratije su doduše savremenije: šire je bombama, krvlju, rušenjenjem i sataniziranjem srpskog naroda. Gde si zoro što ne svaneš jednom.

Balcanicus

BERNS PREDSTAVNIK SAD U PREGOVO- RIMA O KOSOVU. Američki džavni podsekretar Nikolas Berns izjavio je u Parizu da će on biti imenovan za pred- stavnika SAD u pregovorima o statusu Kosova koji bi, trebalo da počnu krajem novembra. Ocenio je da je sadašnja “status kvo” situacija u pokrajini neodrživa i da treba da bude promenjena kroz razgovore o statusu. Berns je rekao da je upravo o tome razgovarao s francuskim zvaničnicima, “ On mora voditi ka nečemu boljem od ‘statusa kvo’, koji nije doneo ni mir ni stabilnost na Kosovu poslednjih godina”, dodao je Berns. (Vesti B-Mejl, 20.10.2005.)

Iskra 1. novembar 2005

Пет година после „демократских” промена у Србији

ПЕТООКТОБАРСКЕ ПРОМЕНЕ, НА ГОРЕ Зашто су се демократске промене од петог октобра 2000. тако брзо претвориле у нешто сасвим друго и изневериле велика очекивања грађана. Дали је у питању незнање, неспособност или је све то била само велика шарена лажа у режији домаћих и западних интересних група како би се Србија опљачкала. Како пронаћи адекватне речи којима би се могао укратко описати пети октобар 2000 године. Нећемо погрешити ако кажемо да је то био дан велике енергије народа да до промена дође. Каквих, ретко се ко питао. Просто се подразумевало да ће оне бити демократске иако се објективно спроводе на револуционаран а не демократски начин. Велика већина је сматрала да нам горе не може бити и да ће Србија тим променама сигурно почети да излази из каљуге у коју је запала. Озбиљне друштвене промене се не могу догодити без те макро климе усмерене у правцу про- мена. И та клима је била створена. Данима нас је са билборда и предизборних плаката гледао човек „који може да нас погледа у очи”. „Умерени националиста”, одмерена и озбиљна личност, легалиста коме нисмо имали много тога да замеримо. Кад све ово подупремо са још „обезбеђених” 6-7 милијарди са запада које одмах стижу и прегрштом разних других обећања Милошевић и није имао шансе. Коштуницина предиз- борна обећања да ће се као лав борити за Косово, да му не пада напамет да било кога изручује Хагу, да ће отворити питање Срба протераних из Хрватске... деловала су прилично убедљиво јер он је ем националиста ем легалиста, а и запад га хоће, па ће му свакако у томе помоћи. Тај петооктобарски сан великог броја грађана почео је да се мути већ шестог октобра. Динкић „демократски” са калашњиковима упада у Народну банку и Платни промет, Ђинђић у Царину, а ситније ДОС рибице у мање новчане базене. Отварају се сефови и трезори носи и разноси све и свашта. Нема примопредаје дужности и благајни, јер они су ДОС, и ко има права да ту сад у њих сумња. Неки су већ првог дана ДОС демократије добили педалу са посла иако су многи од њих те промене прижељкивали са истим жаром као и лидери 19 удружених странака. У целом метежу заузимања позиција нека ДОС комуњара се сетила старог комунистичког рецепта и почела са формирањем ДОС-ових кризних штабова за упаде и преузимање профитабилних фирми. Коштуница је већ тада био „необавештен” иако су Палату федерације, односно његов кабинет редовно стизали извештаји шта се на терену догађа а догађало се свашта. Вероватно се никада неће знати као је ту шта дрпио, а дрпало се на велико, већ шестог. Шта је са осталим датумима можда ће утврђивати нека КОС коалиција али тек када ДОС, односно његови садашњи остаци, оду са власти. Ових дана навршава се пет година од тих наводно демократских промена и ако сумирамо резул- тате они су више него поражавајући. Не желећи да замарам читаоце бројкама подсетио бих их само на

нека најкрупнија „достигнућа” тих промена: - Мимо свих уставних одредби укинута је Југославија и створена нека квази држава СЦГ која се и даље креће ка распаду, тако да нико не зна каква и колика нам је држава, које су јој границе, и дали ће уопште опстати као таква. Односи са Црном Гором никада нису били на нижем нивоу и пре би се рекло да су скоро непријатељски. - Распродата је готово целокупна привреда претежно странцима, пара нигде нема, нити је стан- дард грађана осетније побољшан. Резултат те убрзане приватизације, пре би се могло говорити о пљачки, је повећање незапослених у односу на период Милошевића за око 300 хиљада људи. - Комплетна привреда је паралисана и све стоји, а Влада и остале државне структуре као да чекају да плафон падне, или да им амерички тајфуни донесу доларе с неба. - Криза на Космету није решена и Космет је све ближи формалном отцепљењу а да у Београду готово ништа на томе озбиљније и не предузимају. Мислим да би било превише дегутантно комен- тарисати апстрактне флоскуле попут „Више од аутономије мање од независности”, јер ни сам „велики аутор” то није у стању да преведе на практичан језик спровођења и примењљивости. - Срби на Космету су постали глинени го- лубови за шиптарска стрељачка увежбавања а о повратку 250 хиљада избеглица се готово и не говори. Избеглице из Хрватске су потпуно заборављене и њихово враћање нико не спомиње јер би се могли пореметити за нас тако важни доби односи са Хрватском. - Почетком владавине ДОС-а отворена је и криза на југу Србије па је сад те крајеве захватио убрзани процес исељавања Срба, исто оно што се са Косметом догађало у периоду од 1968-1985. - Педи Ешдаун плански укида Републику Српску али председника Тадића то не занима а могао би да увреди и своје менторе таквим питањем. Као да није упознат да је Србија гарант и потписник Дејтонског споразума и то као заступник РС. - ДОС-овци су под видом разних реоргани- зација потпуно разорили безбедносне службе а Војску и разбили и разоружали. Просто су се утркивали ко ће на том плану учинити више. Ваљда опет по налозима својих западних ментора или су тиме хтели да покажу ко је газда у кући. - И у Ђинђићевој и у Коштунициној влади афере смењују једна другу а таблоиди по добро утврђеном програму за сваку недељу имају по један крупан скандал како би се народ забављао и одвукла пажња од свакодневних проблема преживљавања. - Ниво корупције, крађе и разних малверзаци- ја је фрапантан. Неки економисти су израчунали да би просечна плата била двоструко већа када би се само тај сегмент ставио под контролу. (Крај на стр. 17/2)

Iskra 1. novembar 2005

КОСОВО И МЕТОХИЈА - ШТА САД? Ако се поштује захтев Апбанаца да не буду под влашћу Београда, онда мора да се поштује и захтев Срба да не буду под влашћу Приштине. Или, ако се прихватио принцип да Космет може да се отцепи од остатка Србије, онда део покрајине са већинским српским становништвом мора да има исто то право! Налазимо се пред почетком одлучујуће фазе у решавању питања Косова и Метохије, која ће, сасвим сигурно, имати велики утицај на стабилност региона и европску будућност Балкана. У овом тренутку, када се очекује да отпочну разговори о статусу покрајине, тре- бало би да се осврнемо и објективно сагледамо резул- тате који су до сада постигнути. После више од шест година од успостављања међународне цивилне и војне администрације на КиМ, да ли смо довољно близу разрешењу вековног сукоба да можемо да постигнемо споразум који би био у складу са основним европским стандардима и који би отворио пут европској будућности покрајине и региона у целини? Како треба да изгледа најбоље решење? Да ли је уопште могуће постићи споразум? Покушаћу да одговорим на нека од ових питања. Ако је наш циљ да постигнемо одрживо решење, неопходно је да на самом почетку одбацимо све максималистичке захтеве. С тим у вези, снажна медијска кампања коју су покренули проалбански лобији, који покушавају да убеде свет да је независ- ност КиМ једино решење које може да обезбеди ста- билност региона, изузетно је контрапродуктивна и штетна. Ова опција уопште не узима у обзир ставове неалбанских заједница на КиМ, а посебно српске националне заједнице, које не прихватају овакво решење јер сматрају да немају будућност у покрајини уколико она постане независна. Сваки покушај да се умањи улога коју Београд треба да игра у проналажењу компромисног решења представљаће фаталну грешку, јер ће се тиме онемогућити постиза- ње било каквог споразумног решења, чиме ће се на неодређени рок продужити нестабилност целог региона.

Исти принципи за све Сваки конфликт могуће је решити само уко- лико сукобљене стране одлуче да подрже ново стање ствари, уколико саме себе сматрају гарантима мировног процеса и решења и уколико нема опасности да такво решење буде окидач за сукобе или насиље другде у свету. Стога решење мора да буде задово- љавајуће и прихватљиво за све стране, укључујући и супротстављене стране унутар саме покрајине. Ниједно решење не сме да буде наметнуто, до њега споразумно морају да дођу све заинтересоване стране, за шта је потребно време. Сваки покушај да се ствари преломе, да се решење постигне преко ноћи или да се наметне биће контрапродуктиван и имаће за последицу дугорочну нестабилност у региону.

Од пресудног је значаја да се исти принципи примењују на све сукобљене стране. Уколико међународна заједница поштује захтев косметских Албанаца да не буду под влашћу Београда, онда она мора да поштује и захтев косметских Срба, који не желе да буду под влашћу Албанаца, односно Приштине. Или, ако је међународна заједница прихватила принцип да КиМ са већинским албанским становништвом може да се отцепи од остатка Србије, онда део КиМ са већинским српским становништвом мора да има исто то право. Ово ни у ком случају не значи да је то идеално решење, али лоше је ако се оваква решења унапред искључе. Она морају да остану на столу зарад непристрасности целог процеса. Ако се КиМ помаже у достизању европских стандарда, онда иста помоћ треба да се понуди и остатку Србије. Међународна заједница треба да се понаша у складу са својим сопственим стандардима, без прављења лоших компромиса, што је у решавању овог питања учињено више пута до сада. С тим у вези, решење мора посебно да заштити права најугрожени- јих у овом конфликту, а то су мањине на КиМ. И, коначно, решење мора беспоговорно да буде у складу са међународним правом и релевантним резолуцијама СБ УН. Овај процес не сме да постане преседан који ће користити сецесионистички покрети широм света. Нема решења које ће успети уколико људи и даље буду мрзели једни друге. Стога је, у име демократије и зарад одрживости постигнутог решења, неопходно сукобљеним странама дати могућност из- бора. Решење за које било која од страна тврди да је једино право решење то, сасвим извесно, није. Истински одрживо решење мора да буде засновано на принципу да је будући статус КиМ мање важан од суштине и квалитета друштва које се гради у покраји- ни. И да ће бити потребне године, чак деценије, да се ови циљеви постигну. У последње време српској јавности се нуди опасно погрешна поставка - да Србија мора да изабере између КиМ и Европе, те да није могуће имати и једно и друго. Наша будућност и будућност наше деце јесте у Европи, и ми смо се недвосмислено определили за такву будућност. Услови које морамо да испунимо у том процесу јасно су постављени и међу њима свакако није захтев да се одрекнемо дела своје територије. Уверен сам да у Србији не постоји ниједна парламен- тарна странка која је спремна да прихвати овакав вид трговине, који би водио независности КиМ. Уколико би КиМ постало независно, то би био пример недоследности и непринципијелности поли- тике међународне заједнице. Не могу а да не напра- вим паралелу са Републиком Српском, ентитетом босанских Срба и још једним протекторатом са међународним војним присуством. РС има отприлике исти број становника и етнички састав становништва који је сличан саставу на Косову и Метохији, где деведесет одсто становништва чини једна национална заједница. Међутим, у РС међународна заједница уништава све симболе и структуре државности у процесу присилне консоли- дације БиХ, што је у супротности са жељама грађана, а

Iskra 1. novembar 2005

са циљем обезбеђивања интеграција и стабилности.

регионалних

европских

На раздаљини од свега стотинак километара, постоји потпуно нови свет када су у питању принципи, стандарди и смернице. Јер ни сат времена вожње јужно од РС та иста међународна заједница гради државу ни из чега и утире пут цепању друге признате државе. Уколико је цела југоисточна Европа на путу европских интеграција, где границе више неће бити важне, што је процес који ће се окончати у наредних десетак година, чему покушаји да се цртају нове границе, и то по цену пренебрегивања да се на том делу Европе и даље крше основна људска права који- ма се Стари континент са правом поноси? Која је логи- ка стварања нових граница, које ће се рушити за неко- лико година? У тренутку када цео регион иде ка Европи без граница, стварање нових изгледа, у најмању руку, је застарело, антиевропско и надасве опасно. Независност би била награда политици национализма и етничког чишћења. То би такође била индиректна награда моћним криминалним групама, којима је потребна политичка подршка да би и се и даље богатили трговином оружјем, наркотицима и људима и проституцијом. Ако је некоме тешко да замисли косметске Албанце како раде у мултиетничким институцијама раме уз раме са својим колегама из централне Србије, како ће ти исти Албанци радити раме уз раме са осталим националним заједницама на мултиетничком Косову и Метохији? Ако нису спремни да разговарају о компромису, већ инсистирају на независности, о чему ћемо онда преговарати? Да ли су спремни на разговоре о суштинским питањима, као што су људска права, децентрализација и слично, или желе да разговарају само о статусу и границама?

Решење захтева време Проналажење одрживог решења захтева стр- пљење свих страна. И захтева време. Потребно је много времена да се залечи дубоко подељено друштво и, што је још важније, да се залече људске душе изранављене ужасним ратом. Могуће је да ће и за пре- говоре бити потребне године, што је у супротности са жељама неких политичара да изнуде постизање решења док су они на власти. Оно што је сигурно јесте да не постоје брза и магична решења, јер површан мир ће можда у овом тренутку значити да нема рата, али то неће бити одрживи мир. Наш главни циљ требало би да буде да косметским Албанцима и осталим националним зајед- ницама на КиМ дамо сваку врсту подршке и да им омогућимо да управљају својом будућношћу без страха да ће бити угрожени, али да том приликом ни они не угрожавају интересе ниједне друге националне зајед- нице, као ни безбедност и стабилност региона. Нема тог статуса који ће бити успешан уколико људи нас- таве да се мрзе и уколико не виде могућности да се развијају. У заједничкој европској кући. Курир, 20.10.2005. <kurir-info.co.yu>

Iskra 1. novembar 2005

(Продужетак са стр.15) Доста набрајања. То сви виде и знају па ако овако наставим ниска „црних бисера” би се могла растегнути на више страна. Оно што можда највише боли људе је уништено достојанство. Национално, државно, људско. Представљају нас гмизавци и постали смо светски отирач. Лове нас као дивљач, испоручују страним квази судовима, суде, пресуђују и пљуцкају по нама чак и они који нам ни до колена нису. Нема ултиматума који наши „државници” нису у стању да прихвате, ма одакле долазио па нам и малена Македонија хапси и осуђује Владике а када ми „жестоко запретимо” они му придају још две године затвора. Наши пауни у фотељама мудро подвију реп јер они су демократе и легалисти а и фотеља је слат- ка. Државни и национални интереси су за њих су нека непозната димензија.

Власт без концепта и одговорности Када је петог октобра 2000 ДОС тако упорно и жарко желео освајање власти, знао је са каквим ће се проблемима срести и шта наслеђује од Милошевића. Требало је да већ тада имају разрађена решења како ће те наслеђене проблеме и решавати. Они за пет го- дина не да ни један проблем нису решили већ су ство- рили нове. Тих пет година владавине квази демократа се претворило у најтежу елементарну катастрофу коју је Србија могла да доживи и коју ћемо дуги низ година морати да исправљамо. Уличари, као их у жаргону а и суштински све чешће називају грађани, дошли су на власт са улице и по свој прилици ће тако са власти и да оду. Чека се само да неки пуковник „полуди” и изда команду, замном! По свој прилици тек са таквом променом власти јавности ће бити доступна сва разарајућа димензија владања ДОС-оваца. Основно оруђе политичара и политичког дело- вања је реч. Кад она изгуби специфичну тежину и значење, политичари постају немоћни да било шта промене. У тим ситуацијама је једино решење сила. Сила која ће рашчистити политички терен и све деви- јације које су се таквим деловањем нагомилале. Само у тако рашчишћеном простору може се обновити стварна демократија али са неким новим личностима и стварним ауторитетима. Овај принцип није непознат и развијенијим демократијама и он се до сад више пута примењивао. Сличне проблеме нашим данашњим ималаје Турска, Грчка... да не идемо даље. Решили су их управо силом, а данас су то земље са солидном демократијом и далеко развијеније од наше. Уосталом и сама реч демократија је грчког порекла и означава владавину народа. С обзиром на рејтинг политичких странака ако се нема слуха ни жеље за међустраначком сарадњом, за правом а не искључиво страначком кадровском политиком на најодговорнијим државним функцијама, онда су сваки нови избори промашај. Према тренутном рејтингу странака СРС и СПС не би могла да освоје 126 мандата па би Влада опет била састављена од „поли- тичког отпада”, односно већег броја малих странака. Поново би смо добили нестабилну Владу где свака странка води неку своју политику и управља се искључиво својим страначким и личним интересима. Тиме би се само продужила агонија јер би поново дошло до непринципијелних коалиција са мање више истим личностима, да не кажем дилетантима, који нити знају нити желе да нешто озбиљније ураде на решавању нагомиланих проблема. 29.9.2005.

Звонимир Трајковић <tico@EUnet.yu>

НебојшаЧовић

Писмо „Искри"

НЕ ДОЗВОЛИТЕ ДА ВАС ПОКОЛЕБАЈУ... ПИСМА УРЕДНИШТВ Писма - као што је већ речено у импресуму - не представљају обавезно и мишљење „Искре“. Мада Уреднишво настоји - у границама својих могућности - да провери наводе и чињенице употребљене у писмима, за њихову тачност и веродостојност одговорни су првенствено сами писци. Уредништво задржава право да писма, вредна за објављивање, скрати или кондензује.

Искра, 1.10.2005.: „Зашто Искра пише као што пише" Иако верујем да уредници и стални дописници „Искре" знају на какав одјек наилазе њихови текстови, како у земљи, тако и у иностранству, ипак осећам потребу да у своје име, али и у име бројне млађе читалачке публике из Србије и осталих српских земаља, напишем неколико реченица. Како је Н. Љотић поделио структуру читалаца на два дела, тако бих и ја учинио, али посматрајући само читалачку публику са ових простора у матици. А. Имамо најпре оне који једва чекају нови број „Искре", да би о важнијим збивањима у вези са поли- тичком сценом у српским земљама сазнали какво мишљење има наша емиграција. Зашто баш они, и због чега нам је стало до њиховог мишљења? Разлози су веома дубоки, али и потпуно јасни онима који бар мало познају политичко кретање у свету и код нас. За „Искру" пишу они којима је до „Мајке Србије" и те како стало и то веома озбиљни људи, који се политиком баве скоро читавог живота, на овај, или онај начин. Потом, следећ и Његошеву максиму да „Ко на брду, ма и мало стоји, више види но онај под брдом", па чак уз додатак наших дана - да је важно да обојица и онај под брдом и онај на брду имају исти вид, долазимо до закључка да наши аналитичари у Искри имају далеко бољи вид од нас, који смо „под брдом", односно који живимо овде у Србији. Прелиставши неколико бројева уназад, долазимо до потврде ових речи, јер толико предвиђања наших аналитичара се већ испунило, да би то могло бити случајно. Очигледно су у питању људи са визијом, са осећајем за реалност и политичке промене. Пада ми на памет уводни текст из „Искре" у тренуцима када је ДОС преузимао власт и предвиђања да ће доћи до разилажења у гледиштима између Коштунице и Ђинђића, те да ће Коштуница бити маргинализован, а власт приграбити демократска стран- ка, са својим послушницима! Ако би смо набрајали, шта нам је све необично звучало кад смо читали, а што се убрзо обистинило, не бисмо имали довољно простора за тако нешто. Осим тога нагомилано вишедеценијско искуство и искреност у политици и односима са јавношћу су уз дела Димитрија Љотића праве смеринце за деловање свих нас којима је стало и до Српске православне цркве, и до Србије, и до својих потомака и очувања дела наших прадедова.

Наравно да постоје и они под Б. У питању су најчешће људи, који су у политику ушли, или о полити- ци причају, без и једног дела прочитаног, које се тиче политичког живота (наравно да марксистичка дела не рачунам), као и они , који су затровани идејама монди- јализма, не схватајући да је то пород гујин, дакле пуни наследник комунистичких идеја. Наравно, врх ове читалачке публике представљају чланови разних невладиних организација, који би да није оваквих, упозоравајућих текстова, које наш лист доноси, и даље уживали углед добротвора у Србији. Сви ови из „армије Б", једнодушни су у оцени да нема разлога да нам неко ко не живи овде „соли памет". Где ли то живе њихови налогодавци? Овакви ће увек рећи, како су љотићевске идеје утопистичке, како политика није црква, те се ту не може бити поштен, нити борити поштеним средствима. Занимљиво, читајући литературу од пре неколико деценија, видимо да су нам на исти начин одговарали и комунисти мондијалисти тог времена. Није ни очекивати да њима пријају чланци, које наши новинари и публицисти објављују, разоткривајући позадину њиховог деловања. Не желећи да превише полемишем са онима под Б, нити да ласкам познаваоцима прилика у свету и у нас, дакле групом под А, желим само да позовем уредништво „Искре" да настави са радом и нама, који ћемо можда једног дана успети да кренемо њиховим стопама, схватајући да нас чекају бројне препреке, пружи основу за даљи рад и помогне нам у њему. У име свих наших читалаца, који имају веру у Господа, наду у бољу будућност српског народа и љубав за све људе добре воље, захваљујем се нашим старијим колегама, браћи и друговима на труду, који до дана данашњег улажу зарад опште ползе. Не дозволите да вас поколебају смутљивци разних, белосветских боја и застава. Будите наши светионици, који из далека показују прави пут ка мирној луци и не дају ветровима да нам поремете курс, или оштете брод!

сцг, 20. 10. 2005.

Зоран T. Аџић

СЦГ ОТКАЗАЛЕ ПОСЕТУ ДРНОВШЕКА.

Србија и Црна Гора уложила је данас протест Словенији због изјаве њеног председника Јанеза Дрновшека да је самосталност Косова, „уз испуњење одређених услова” једина реална опција и отказала његову посету Београду. Председник СЦГ Светозар Маровић, у писму које је данас упутио словеначком председнику, навео је да се, у атмосфери која је створена... посета заказана за 2. новембар откаже. У ноти се истиче да „државна заједница Србија и Црна Гора, као ни Република Србија, не могу и неће, под било којим условима, прихватити проглашење назав- исне државе Косово на својој државној територији и у оквиру својих међународно признатих граница”. Подсећа се такође да је, међународна заједница заузела став да међународно признање као државе могу добити само тадашње републике СФРЈ, и то у непромењеним границама, али не и аутономне покра- јине Републике Србије. (Вести Б-Мејл, 20.10.2005.)

Iskra 1. novembar 2005

ОДЈЕЦИ АФЕРЕ У ДРЖАВНОМ ВРХУ СЦГ ОКО КУПОВИНЕ ВОЈНЕ ОПРЕМЕ ВРЕДНЕ 300 МИЛИОНА ЕВРА Савет министара СЦГ није био упознат са цифром Маровићева милионска превара Питање одговорности Светозара Маровића, Првослава Давинића и врха војске за уговор вредан скоро 300 милиона евра, постаје значајније ако се има у виду како је о томе одлучивао Савет министара. - На телефонској седници Савета министара коју је у августу одржао Светозар Маровић, није било помена о вредности уговора за набавку опреме за Војску и о томе која се опрема купује - тврди један од чланова Савета министара који је желео да остане анониман. - Било је само приче да је потребна опрема, да је то захтев Генералштаба и да треба да се усвоји. То смо сви схватили као чисту формалност. Ко сам ја да се успротивим набавци војне опреме када о томе не знам довољно, а претпостављам да су надлежне службе рашчистиле све што је спорно. Одговорни су Министарство одбране и врх Војске оцењује овај члан Савета министара. И Генералштаб Војске Србије и Црне Горе саопштио је јуче да је за уговор Министарства одбране са предузећем Милета Драгића сазнао из средстава јавног информисања, као и да „до данас Генералштаб није добио ниједан примерак уговора на увид". „Управа за развој Генералштаба ВСЦГ је током 2005. године дефинисала Министарству одбране оперативне потребе Војске, а носилац свих послова везаних за њену набавку је Сектор за мате- ријалне ресурсе Министарства одбране. Генералштаб- ни начелник Драган Паскаш нису упућивали захтеве за склапање уговора са било којим произвођачем", наводи се у саопштењу Генералштаба. Генералштаб Војске СЦГ је најавио да ће медијима и државном врху данас презентовати своја сазнања о спорном уговору с фирмом „Миле Драгић". - Војска Србије и Црне Горе је у тренутку када је закључила уговор вредан 300 милиона евра за набавку опреме већ имала препуне магацине шлемова и панцира којима је могла да опреми око 50.000 војни- ка. Ова опрема набављена је од 1999. до 2003. године за скоро 100 милиона евра управо од „Производње Миле Драгић" - тврди за „Блиц" Станко Тишма, бивши директор развоја у фирми Милета Драгића. Он каже да је податке о дуплирању опреме ових дана упутио Влади Србије. - Шлемови, прслуци и плоче које су наручили непотребни су, јер су магацини Војске СЦГ већ шест година пуни те опреме - прича Тишма и демантује да Војска није набављала опрему последњих 20 година. Он објашњава да је почетком 1999. године формирана интересна група официра из Генералштаба и Министарства одбране која је блиска Драгићу. Као

Iskra 1. novembar 2005

Драгићеве људе, поред Веселина Рудића, бившег начелника Управе за специјалне набавке у Војсци, који сада ради у Драгићевом предузећу, он наводи и Јовицу Вучковића, заменика начелника Управе за развој у ВСЦГ који је недавно тврдио и да је један од аутора пројекта „Војник за 21. век". - Генерал Југослав Коџопељић је постао шеф Драгићевог представништва у Београду. Сви послови са изабраним официрима завршавају се суботом и недељом на Драгићевом имању затвореног типа на Тиси. Павковић је ту боравио бар десетак пута - тврди Тишма. - Пројекат „Војник за 21. век" предвиђа да се скоро 85 одсто програма реализује преко Драгића. Количине за 50.000 војника набављене до 2003. плаћене су око 120 милиона евра, а у то није укључена опрема за специјалне јединице инжињерије, РВ, ПВО... Највеће махинације извршене су у време, док је начелник ГШ био Небојша Павковић, који је заузврат добио два стана - каже Тишма. свету.

Он тврди да наша војска купује најскупљу опрему на

- Спреман сам да Влади Србије доставим и све податке о водећим произвођачима у свету, техничким карактеристикама и ценама истих које су битно ниже од Драгићевих - каже он и додаје да код набавки већих од 10.000 комада цене иду доле и 30-40 одсто. Као пример пословања фирме Милета Драгића он наводи да је од њега тражено да „дизајнира лошије моделе да би сваке године могли да се побољшавају и као нови се продају Војсци". - Пример су униформе које су пре неколико дана представљене као нове, а које су у основној верзији урађене још 2000. године - наводи Тишма. Како „Блиц" сазнаје, пореска полиција, која се од краја прошле недеље налази у фирми Милета Драгића, утврдила је да је исти борбени прслук, који је Драгић продао Војсци за 1.753 евра, његова фирма недавно продавала у много мањим количинама по цени од 695 евра. Сам Драгић изјавио је јуче да је опрема коју производи његова фирма знатно јефтинија од инос- тране опреме истих перформанси. Драгић је на кон- ференцији за новинаре рекао да је панцирни прслук са пратећом опремом који је та компанија требало да испоручи Војсци по цени од 1.753 евра скоро двоструко јефтинији од сличних прслука страних произвођача. „Ја не бих хтео да се уплићем у ове политичке игре, и овде сам дошао као колатерална штета... На овоме може да профитира неко ко ће мене да избаци, ко ће да узме плату од наших домаћих радника, ко ће да изнесе паре напоље и ко ће да купи слабију робу по већој цени и да узме део за себе", рекао је Драгић. Према његовим речима, нису тачне ни презентоване

Одјеци афере ... количине опреме која треба да буде испоручена Војсци. Он је негирао да Министарство одбране преко реда измирује дугове према његовој компанији, истичући да на наплату потраживања од Војске чека осам месеци. У овом тренутку Војска СЦГ фирми „Миле Драгић", према његовим речима, дугује 170 милиона динара. „Ако покушају да раскину уговор са мном, борићу се свим расположивим правним средствима", рекао је ДрагиК

(БЈ1ИЦ, 21.9.2005.)

Никола М. Јовановић Катарина Прерадовић

Председник републике, Борис Тадић

боравећи у САД, на питање да ли би актуелна афера у Министарству одбране могла да погорша односе чла- ница државне заједнице и тако искомпликује процесе неопходне за придруживање ЕУ, Тадић је одговорио да би евентуални дезинтеграциони процеси свакако удаљили СЦГ од почетка преговора, а тиме и од пуног чланства у ЕУ. Тадић је упозорио на то да процеси усмерени на искорењивање корупције не смеју да буду злоупотребљени зарад разградње институција државне заједнице. (БЈ1ИЦ, 21.9.2005.)

ца

Премијер Србије, Војислав Коштуни-

је, отварајући међународну конференцију о борби против корупције и усклађивању домаћег са међуна- родним законодавством, оценио да без формирања правне државе „нема напретка"... Коштуница је додао да правна држава захтева бескомпромисно про- теривање корупције, посебно велике, и одлучно супротстављање сваком покушају, посебно оних који сматрају да су недодирљиви да некажњено крше закон. (БЛИЦ, 21.9.2005.)

Смиривање тензија на релацији БеоградПодгорица Маровић се враћа на посао у Београд Председник СЦГ Светозар Маровић ће у понедељак, бар накратко, своје редовне активности обављати из Београда јер би тада требало да буде одржан састанак државног врха Србије и Црне Горе поводом „афере панцири", речено је „Блицу" у Маровићевом кабинету... Маровић је састанак са врхом Србије и Црне Горе затражио да би се превазишли сукоби на релацији Београд-Подгорица произашли из оптужби министра финансија Србије Млађана Динкића да је председник државне заједнице одговоран за потписивање штетних уговора за набавку војне опреме. Упитан да ли ће се Маровић вратити редовним дужностима у престоници или се још увек плаши неке „бламаже или намештаљке из Србије" па ће све дужности обављати из његовог завичаја - Будве, наш саговорник каже да би „требало очекивати да се председник током следеће недеље нађе у Београду". (БЛИЦ, 21.9.2005.)

Доста злочина!

СВЕТО МАРОВИЋ - СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ НАШЕ ПРОПАСТИ

Председник СЦГ Светозар Свето Маровић најбољи је и најконкретнији доказ да је одсуство морала, образа и доследности предуслов било каквог успеха у српскоцрногорској политици!

Свето је до неслућених државних висина сти- гао управо тако што је по дневнополитичкој потреби мењао и идеологије и мишљење, па чак и национално опредељење! Маровић је доказао да је политичко слу- ганство и удвориштво убедљиво најбољи и најпро- фитабилнији бизнис на овим нашим несрећним прос- торима. Свето је, када је то било корисно и исплативо, био ватрени комуниста, најбољи кумровачки ђак и заклети Југословен, потом се преметнуо у „искреног Србина”, убеђеног слобисту и заговорника рата за Дубровачку Републику, да би најзад, ево, постао чист Црногорац, „модерни Европејац” и председник државне заједнице којој свакодневно ради о глави... Тај и такав Свето Маровић преживео је баш све системе, увек из почетка капитализујући своју спремност и способност да се увуче у гузицу политичком газди. Један подгорички новинар неком пригодом лепо је приметио да би Свето остао у врху власти све и кад би, неким чудом, Црну Гору окупи- рали Марсовци! И заиста, да је Маровић спреман да учини буквално све само да би што дуже остао на власти, ваљда најбоље говори факат да се он зарад функције одрекао чак и свог српског порекла! Своје ђедове и стричеве, славне приморске четнике, радо је и често помињао док је, почетком деведесетих, глумио већег Србина од Шумадинца, али онда је Свето напрасно на све заборавио и „неподобне претке” избрисао из званичне биографије! Пре петнаестак година увек и на сваком месту истицао је Свето своју приврженост српској нацији и српској цркви, а данас се, ето, преметнуо у заклетог Црногорца, који би што пре да се ослободи вековне српске хегемоније?! Наравно, Свето се више не сећа ни својих д...лизачких трактата које је не тако давно упућивао Слободану Милошевићу и Момиру Булатовићу. Заборавио је Свето како је 1991. године за Милошевића говорио да је „најперспективнији и нај- слободоумнији политичар на овом дијелу Балкана”. Не сећа се Свето ни како се после расцепа у ДПС-у 1996. заклео Мому на верност до смрти, да би само неколико дана касније пришао Милу одмах пошто је укапирао да на тој страни леже велике паре и неограничена власт. Они наивни негде на овом месту упитали би зашто је Свето Маровић све то радио. Зашто је прис- тајао да увек изнова полиже оно што је пљувао? Зашто? Зар само због голе власти? Зар само зарад тапациране фотеље? Па, не, наравно да не! Свето, бре, све у животу ради само због пара, а власт је у овој мученој Србији и Црној Гори најкраћи пут до велике количине прљавог, проклетог новца! Јер, погледајте само, Свето Маровић, човек који се никад у животу није бавио ничим другим осим политиком, данас је један од најбогатијих људи у Црној Гори, а и шире. Свето, који је пре двадесетак година имао само неко- лико излизаних одела и малену рибарску барку, данас има и куће и станове и јахте и бесне лимузине... Успео је човек у животу, па му се може да купује оквире за наочаре вредне колико и нов „југо” и да у кафанама оставља бакшиш већи од просечне плате у Црној Гори! Може му се, баш га брига, нема тог ни у Србији, ни у Црној Гори који би испитао порекло његове имовине, нема никога ко би га натерао да објасни како се он то толико обогатио док је обичан свет једва крпио крај са крајем. Елем, тај и такав Свето Маровић, та и таква у основи ситна профитерска душа користи данас и

Iskra 1. novembar 2005

GUBI Ll SRBIJA I VOJVODINU U kakvom ce sastavu Srbija ući u EU, ako jednom uđe? Da li kao “Srbija van teritorija svojih pokrajina”? Da li kao integralna država sa svojim pokrajinama? Ili kao uža Srbija i Vojvodina sa jednom pokrajinom koju je međunarodna zajednica uzela na čuvanje do daljnjeg? I da li će Srbija jednog dana osvanuti pored Dunava kao Beogradski pašaluk, što su joj ne tako davno obećavali hrvatski maspokovci? Rezolucija Evropskog parlamenta o stanju Ijud- skih prava u Vojvodini nije slučajan ishitren korak na evropskoj sceni. Pod kurentnom i aktuelnom frazom prikrivena je dugogodišnja politička aktivnost i dalekometni državni interes i plan, naravno ne naš. Incidenti, ako ih je uopšte bilo, samo su povod, a kada su u pitanju Srbi sa svojim lošim imidžom i izmišljeni incidenti zvone na uzbunu alarmirajući međunarodne snage da već jednom umire “te Srbe”. U Rezoluciji je glavni stav zapravo nedvosmisleni poziv vlastima Republike Srbije i Državne zajednice SCG, koji se ovde već nekoliko dana prećutkuje i u zvaničnim komentarima po medijima preskače. A to je zahtev da se - ponovo uspostavi autonomija Vojvodine kakva je bila do 1989, kada ju je Milošević ukinuo čuvenom jogurt revolucijom koju je predvodio socijalni radnik, Mađar, Mihalj Kertes. Do pre 17 godina Srbija je bila podeljena na tri dela: Užu Srbiju van teritorija svojih pokrajina i na autonomne pokrajine Kosovo i Vojvodinu. Kosovo i

функцију председника СЦГ само да би што више прљавих пара угурао у своје и џепове својих политичких газда из Подгорице. Тако је Свето са сво- јим пајтошима покушао ономад у оној сумњивој набав- ци војне опреме да одради посао свог живота. Мало му је било што се на терет српских пореских обвезника свако мало возика државним авионом, гости по најскупљим белосветским хотелима и наплаћује масне девизне дневнице, него је покушао све са Прлетом Ложачем, Вулетом Марашем и Бата Милетом да у цену оних панцира угради и своју провизију од цирка десе- так милиона еврића. Чисто да се нађе за црне дане, јер ко зна шта носи живот у независној Црној Гори... Ако не верујете, питајте инспекторе УБПОК-а који су истраживали „војну аферу”. Питајте их како је, по плану, вишак лове, после набавке панцира, гаћа и остале војне галантерије, требало да се пресели на Црногорско приморје. Питајте, на крају крајева, Млађана Динкића ко је, зашто и како стопирао истрагу „пљачке века” баш у тренутку када су полицајци заку- цали на врата кабинета председника СЦГ.

П. С. Истрага против Светозара Маровића због покушаја пљачке десетина милиона евра у „војној афери” стопирана је са највишег места због „државног интереса очувања СЦГ”. Наређено је да се све забо- рави, да се сви докази закључају у фиоке. Само, какав то ј... интерес може да оправда лоповлук? И каква је то усрана држава која зависи од добре воље корумпи- раног скота?! КУРИР, 15/16. 10. 2005.

Iskra 1. novembar 2005

Vojvodina gotovo da su bili bez obaveza prema Beogradu i pokrajinski političari su na saveznom nivou imali ista prava kao i srpski, tako da su pokrajine zapravo bile u statusu republika. Zahtev koji su Mađari uspeli da proguraju u Evropski parlament i u pomenutu Rezoluciju ima za cilj da Vojvodina dobije takva državna prava da sutra u EU može direktno da ide na šalter u Strazbur bez usaglašavanja sa Beogradom. Ukoliko bi Novi Sad bio toliko osamostaljen kao što je bio po Ustavu SFRJ iz 1974, vojvođanska delegacija bi mogla da se u Evropskom parlamentu udružuje u razne inicijative sa, recimo, hrvatskom ili mađarskom, pa i kada to nije u saglasnosti sa interesom Srbije. Srbija bi se u Evropskom parlamentu pojavila zapravo kao uža Srbija u granicama Beogradskog pašaluka, kako su joj to već hrvatski nacionalosti prorokovali. Očigledno da postoje ozbiljni politički interesi na evropskoj sceni koji ne žele da u EU vide celovitu Srbiju, baš kao što svojevremeno (krajem 80-tih) nisu dopustili da SFRJ uđe u tada Evropsku zajednicu, već su je raz- bili i izvukli Sloveniju i Hrvatsku van. Naravno da su oni koji vode ovu zemlju morali znati za to i preduzeti diplomatske akcije da preduprede takve strategije. Hronična boljka srpskih političara je što su provincijalni i zabavljeni međusobnom borbom za vlast i revanšizmom, pa ne vide šta se događa oko naših granica, niti poznaju region gde je država kojom bi želeli da vladaju. U ovom slučaju bi trebalo da znaju da je Mađarska vrlo ozbiljna, jaka i uticajna evropska zemlja koja se nikada nije pomirila sa tim da je posle Prvog svetskog rata (Trijanonskim ugovorom) izgubila dve trećine svojih teritorija. Mađarska je uspela da razbije jedinstvenu Habzburšku monarhiju i pretvori je u dvojnu - Austrougarsku, i zatim je preduzimala opširne političke akcije da ceo Balkan drži pod svojom kontrolom sve do Jadranskog mora. Hrvati su spas od ugarske dominacije tražili u nemačkom zagrljaju. Vremena su se promenila, ali ne i političke strategije. Srbija više ne može i ne treba da ratuje, ali njeni političari moraju da uspostave sa susedima takve odnose koji bi pacifikovali njihove ekstremne aspiracije. Za Beograd su jednako važni dobri odnosi sa Budimpeštom, kao što su i sa Londonom, Vašingtonom i Moskvom. Srpski narcizam mora da se ograniči, a srpski provincijalizam da se prevaziđe da bi Beograd shvatio da naše mesto u svetu zavisi i od Budimpešte, upravo zbog Vojvodine, ali i da se u Vojvodini mora izgraditi državna struktura, jer ukoliko ona u Srbiji postoji samo kao teritorija sa glasačima međusobno suprotstavljenih stranaka - Budimpešta neće razgovarati sa Beogradom, već će koristiti brešu koju smo sami otvorili i na svoj način zakrpiti zapostavljenu državnu strukturu. Ovo je tek prva Rezolucija. Nedeljni telegraf, 5.10.2005. <nedeljnitelegraf.co.yu>

Momčilo Đorgović Glavni urednik

Драган Ј. Вучићевић

ПАТРИЈАРХ АРСЕНИЈЕ III ЧАРНОЈЕВИЋ (ИЛИ ЦРНОЈЕВИЋ)(3) У доба преласка патријарха Арсенија III Чарнојевића, на просторе изнад Саве и Дунава, у нашој Српској православној цркви владала је прилична дез- организација. Тада смо поседовали, на тим територијама ове епархије: 1. Будимску, 2. Темишварско - липовску, 3. Бачку, 4. Вршачку, 5. Јенопољско - арадску, 6. Сремску, 7. Славонско (Пакрачку), и 8. Марчанску (припојена је касније Северинско - ле- павској епархији. Патријарх оснива још: 1. Велико - варадинско јегарску (престала је да пос- тоји 1698.), 2. Сигетско - мохачко - печујску (Барањска епархија). Она бива укинута 1733. године и припојена Будимској епархији, 3. Карловачко - сењско - далматинска, касније Горње карловачку епархију, и 4. Костајничко - зринопољско - личка епархија. У њен састав1750. улази Северинско - лепавинска епархија. Овако уједињене, оне 1769. бивају подељене. Тако да северни део (Северинско - лепавинска са марчанском) припадне Славонској (Пакрачкој), ајужни део (Костајничко зринопољско - личка) Горњекарловачкој епархији. У то време, ми Срби, на просторима изнад Саве и Дунава имали смо више од 30 манастира у Банату, три у Бачкој, око педесетак у Срему, 22 у Барањи (простор између Драве, Дунава и Блатног је- зера - Балатона) и тридесетак манастира у Славонији (најзападнији делови Славоније) и Далмацији. Опет треба подвући, да је патријарх Арсеније имао нарочито жестоке сукобе са унијатима, римском црквом и државном администрацијом из Беча (веома жесток сукоб био је око манастира Марче кога су преузели унијати око 1665. године. Патријарх је после Сеобе на овим бескрајним просторима имао само једнога епископа и то Исаију Ђаковића (јенопољско - арадског), а сви други су по- мрли или су се повукли са Турцима. Од епископа, који су дошли приликом Сеобе био је жив једино епископ топличко белоцрквански (куршумлиски) Спиридон Штибица. Без оклевања, патријарх Арсеније, одмах је приступио, дакле попуњавању упражњених епархија и оснивању нових. За нове епископе предложио је осообе из редова досељених (видљиво је то по њиховим презименима), а своје придворне калуђере. Сви они су посвећени у временском интервалу од 1691. до 1694. године, у Будиму или Сентандреји. За епископа будимског и столно-београдског

постављен је Јефтимије Поповић-Дробњак; за епископа мохачко - сигетског Јефрем Јанковић- Тетовац (иза 1701. од стране језуита он је протеран и потом се запутио за Русију). За епископа темишварског је хиротонисан умни Исаија Ђаковић, а за епископа вршачко - себешког Спиридон Штибица (2) Јефрем Бањанин (касније се овај ускопистио и прихватио унију, тако да је патријарх са њиме имао велике проб- леме) устоличен је за епископа јегарског и великоварадинског, док је Стеван (Стефан) Метохијац постављен за епископа карловачког и зринопољског. За седиште епископа предложио је патријарх манастире, и то за уједињену арадску (липовску) и темишварску два, у манастиру Ходошу и Бечкереку (данас Зрењанин, а заправо Петроград), за будимску у манастиру Грабовцу, за вршачко - себешку у манас- тиру Месићу, за мохачку у манастиру Бранина (данас у целости разорен), за сремску у манастиру Врднику и за бачку у манастиру Бођану (једино за епископију једнопољско ђулску великоварадинску није било означено место резиденције. Све ове работе патријарха ужасавале су посе- бице језуите. Цар Леополд премда задрти католик ипак је уважавао ситуацију на бојноме пољу где Аустрији нису цветале „руже”. Запрепастила га је и одлучност патријарха, пошто је он, заједно са подво- јводом Монастерлијом, а без дозволе државног апара- та одржао Народно - црквени сабор у Баји, вероватно почетком 1694. године. На истоме је донета одлука да се за српски народ тражи од Беча посебна територија, ткз „Мала Влашка”, односно област, односно крај око Пожеге и Пакраца, где би била успостављена права аутономија. Учињено ово није било случајно, имајући у виду, да се у непосредној близини „Мале Влашке”, налазила уни- јатска марчанска епископија (манастир Марчу од Србе „преузели” су унијати). Сабор је експлицитно, затражио поново од Хабзбурговаца, да се на слободу пусти и деспот Ђорђе Бранковић (тада најобразованији Србин). Бечки двор на челу са језивим антисрбином генералом Хајзлером одбио је да разматра ове предлоге. Али, да би се ипак некако Срби задржали на страни Аустриске Монархије, цар Леополд I, са својом привилегијом од 4. марта 1695. године, потврдио је овакву организацију Српске православне цркве. Тиме је заправо успостављена Крушедолска, а касније и Карловачка митрополија, административно одељена од Пећке Патријаршије. За њу је речено: „она је више од два века достојно обављала поверену јој мисију у нашем народу за очување, утврђивање и развијање Светосавског српског православља, и с њим тесно скопчане наше Српске националне индивидуалности.” У односу на овакву организацију Српске православне цркве цар је извршио једну измену. Није потврдио предложеног митрополита Стефана

Iskra 1. novembar 2005

Метохијца за сремског епископа, већ га је именовао за епископа Горње-карловачког и зринопољског, а Срем и Славонију оставио је за архидијацезу патријархову, одредивши му за средиште манастир Врдник у Срему или манастир Ораховицу у Славонији. Патријарх се није повиновао овоме захтеву (значи није преоузео ове области) већ је Метохијца вратио у Срем. Поставио га је за свога намесника у Срему, а од 1699., кад доњи Срем остаде под Турцима, постаде Метохијац „фрушкогорски епископ” (тако је Метохијац деловао као владика „фрушкогорски” све до 1708., када је одржан први изборни Сабор у манас- тиру Крушедолу). Реално гледајући, мада су ово били стварни политички успеси патријарха, положај Срба није био битније побољшан.

Премаједним изворима њега је посетио патри- јарх (и био је од Петра Великог богато дарован), док према другима до тога сусрета није дошло. Индиректно, обратио се патријарх цару Петру Великом 1705. године. Писмо српског верског вође за цара је уручено бољару Феодору Алексијевичу Головину, а преко епископа Јеврема (патријарх га у тој писменој поруци означава као митрополита Печујског). У њему се руски цар моли да он „молсествује” (буде вођ или Мојсије) српском народу. У видокругу нашега патријарха била су зби- вања и на другим српским просторима, о којима је такође водио стално бригу.

Какав такав помак на боље, али за кратко постигнут је после победе Аустрије над Османлијама, код Сенте 1697. године, када војсокођа Еуген Савојски понови свој успех над „неверничком немани” опет уз сјајну војничку подршку српских бораца (било је то у септембру месецу).

Па је тако, 1700. године, у варошици Сечуј, источно од Печуја (где је повремено столовао), у такозваној јужној Угарској хиротонисао за Цетињског (црногорско - приморско скендериског) владику Данила Шћепановића, касније прозвнаног Петровићем из Његуша.

У нашем народу патријарх Арсеније уживао је огромно поштовање и имао је углед невиђених размера. Још за живота, захвални српски народ сма- трао га је светим човеком. Називали су га „велики отац и богомољац”, богодаровани Господин, „добри Стари”, „општи отац и учитељ”, као и „блажени богоугодни муж и учитељ наш слатки патријарх Арсеније”.

Мада је у Пећи постављен још изгледа 1693. (или 1691.), од стране Турака нови патријарх Грк Калиник I, ипак је Српска православна црква у Аустарији, сматрана саставним делом Пећке Патријаршије.

Објективно гледајући један од највећих про- тивника патријарха био је кардинал бечки Леополд Колонић. Ништа „бољи” од њега није био, ни такође језуита, јегарски бискуп Фењеши који је јавно обело- данио: „да ће сваки покушај патријарха или његових људи, да му у повереној бискупији обављају било какве функције - спречити оружаном силом!”. Дворски ратни савет из Беча имао је разумевање за Србе, једино и само уколико је Аустрија била угрожена, а у противном, стално се обрушавао и крњио добијене Српске привилегије. Патријарх, уосталом као и сви његови наслед- ници кроз 18., па и 19. век полагали су велике наде у православну Русију. Непрестано су указивали царској Русији, да је у овим крајевима теже стање за верски и национални живот српског народа него под Турцима. И пре Сеобе, као што је већ наведено он је писао руским царевима (Петру и Јовану) и молио је за помоћ. (У „Бечком рату” Русија је била савезница Аустрије). Наводио је између осталога: „достојно дођите што пре роду нашем у помоћ; помозите нам да се спасемо и обновимо.” Познато је, и да је патријарх, децембра 1696., молио руског цара Петра Великог да посредује на Бечком двору да се Српске привилегије у Аустарији обнове и поштују, а посредством рускога дипломате. Цар Петар Велики боравио је јула месеца 1698. године у Бечу. Тада је наводно од кардинала Колонића обавештен о стању српскога народа, што је мало вероватно.

Iskra 1. novembar 2005

Да би се ово стање некако разрешило, „Свети Стари” се 1705., обратио чувеном црквеном писцу, јерусалимском патријарху Доситеју Нотарасу за савет. Овај пак у договору са цариградским Св. Синодом, одговорио му је посланицом под насловом: „О уједињењу епископа Пећке архиепископије”. Из контекста писма вреди извући ово: „...Зато се поштује, хвали и уздиже сва источна, тако рећи сва саборна црква. ...Стога љубазни и слатки брате, иди својим светим путем и жури са свима средствима да дело своје приведеш крају твојих тежњи, ради који си постао мученик без крви у цркви Христовој као Василије, Григорије и остали свети а виђени оци.” Значи из самога писма је јасно видљиво да „Свети Стари” ужива огроман углед код цариградске и јерусалимске цракве. Само сем похвале, патријарху ништа конкретно није саветовано и све је опет препуштено његовој сопственој иницијативи и креативности. Слично веома повољно мишљење о „добром Старом” имао је и руски посланик у Бечу. У своме дневнику он је записао: „да у Сечају живи патријарх Арсеније и да патријарху долазе из побожности православни хришћани из свих крајева.” Рат са Турском је био окончан. Војне услуге Срба Бечу више нису биле неопходне. На сцену ступа „стручњак за српска питање” језуит Леополд Колонић. Свестан је да уз помоћ новца и којекаквих обећања не може нашег патријарха привући на унију. Такође добро је упознат и са чињеницом да је „Свети Стари” иако само верски вођ српскога народа, уствари и политички лидер свога народа, чији се ауторитет никаквим

Арсеније ... језуитским лукавствима и прљавштинама не може подкопати. Утиче на сугестибилнога и приглупога цара Леополда I, па овај писмом од 8. октобра 1701: „ограничава патријарха на територију више Будима, брани му организовање и одржавање Црквено - народних сабора, не допушта му да се меша у јурисдикцију осталих Православних дијацеза, нити да предузима канонске визитације.” Сада српски народ у овој Монархији има два старца заточеника. Деспота Ђорђа Бранковића у Хебу у Чешкој и патријарха Арсенија III Чарнојевића. Патријарх се довијао како је знао и умео да спасе свој народ од католичке напасти. Пошто није могао сам у свој народ, сазове он у Сентандреји сабор („Генерални синод”). Поче да се интензивно и дописује са Турцима, јер се носио мишљу да свој народ врати на стара огњишта. Занимљиво је, да од овакве идеје никада није одустајао. Но, ипак је он био интерниран, а вршен је над њим у Сентандреји и строги полицијски надзор. Плашио се Беч свака његова корака и сваке његове речи. Дознадоше коначно за Сабор који је сазвао у Сентандреји без царева знања, а по својој прилици ухватише и нека његова писма упућена Турцима. Цар Леополд I, онда енергично реагује (зна се уз чији подстицај) и 8. марта 1703.: „забрањујући му и ношење патријаршиске ти- туле, а забрани му и сазивање Сабора, као и преписку са Турцима”. У интеррегнуму, између свих догађања са патријархом Арсенијем, а већ после битке код Сланкамена, српске војне јединице су укључене у разне трупе аустријске војске. Трагично по Србе било је и што. и поред кон- таката са Петром Великим, а највероватније преко царевог пуномоћника Вознисицина нису успели да исходују преко Русије, а са дозволом Порте, да се патријарх врати у Пећ, на своју стару дужност. Нови шок по српски национ уследио је када је крајем 1701., подвојвода Јован Монастерлија званично подчињен Дворском ратном савету, као особа „чисто војничка и службена”, да не би зависило од нечије друге надлежности (мислили су првенствено на патри- јарха, чији су односи са Монастерлијом били све блискији и срдачнији). Нови догађаји, опет су битно променили статус Срба у Хабзбуршкој Монархији. Године 1703. избио је устанак Фрање Ракоција, помаган од стране Француза у Аустриској царевини. Мађари су се дигли на устанак и настало је неописиво комешање. На устанак су се дигли и Срби. Међусобно уједињени, врло вероватно смрсили би они конце Хабзбурзима.

У политици према Србима, Беч одједном прави коперникански обрт. Патријарх се отворено ставља на страну Аустријанаца, а исто чини и српски народ будући да Мађари (понајвише калвинисти чине страшне злочине над Србима). Уз припомоћ страшних српских ратника Хабзурзи успевају да одолевају мађарском устанку. Рат бесни до 1711. и коначно Ракоцијеви устаници биће потпуно скршени. Нажалост, и у овим ратним збивањима наш народ платио је ужасавајућу цену. Мађари устаници починили су страшне покоље и погроме над нашим сународницима. Српски народ највише је пострадао у Славонији, Барањи (до тада је ту био једини етникум) - она је очишћена готово од српског живља, Срему, Бачкој и делу Баната. Мађарски зликовци уз помоћ Турака и ангажо- ваних чета Шиптара, побили су више од 200 хиљада Срба (мађарски историчари склони минимизирању признају само 120 хиљада), и то највише клањем. У знак „захвалности” од државне админис- трације из Беча, негде у августу 1706. „Свети Стари” је за одузете спахилуке Сирач и Сечуј (отети су на пред- лог језуитског злотвора Колонића) добио Даљ код Осека са селима Белим Брдом и Боровом. Покушао је и патријарх да реши и још једну важну ствар. Намеравао је да осигура и сачува старо демократско решавање српских црквених и народних питања на Народно црквеним саборима. У правцу тога се обратио и на цара. Тражено му је и обећано, али се бечки двор тога у даљим вре- менима слабо придружавао. Патријарх Арсеније III Чарнојевић умро је у Бечу 27. октобра 1706. године, где је отишао да се заузме за своју цркву и свој народ (а то је иначе врло често и чинио). Постоје и одређене индиције да је отрован, што се није могло доказати, али стоји чињеница да у Беч није дошао ради лечења. Његово тело, бродом је пренето у манастир Крушедол, где је сахрањен у гробници Св. Максима. Зашто Патријарх Арсеније III Чарнојевић није канонизован, није баш јасно, иако је он већ од стране нашин предака држан за светог човека. Прибележено је да је у време одржавања Народно црквеног сабора у фрушкогорском манас- тиру Хопово, 1721. године, када је по зна који пут запретила опасност од насилног унијаћења нашег на- рода, дошло до омивања моштију патријарха и кропљења водом од тога светога чина свих чланова сабора. Проф. др Радослав М. Грујић сматра да је тада могло бити и говора о могућности канонизације патријарха Арсенија. Сем тога, Радослав М. Грујић (историчар Српске православне цркве), даје патријарху Арсенију, место иза Св. Саве и патријарха Макарија Соколовића. Блаженоупокојени Сава, епископ шумадиски,

Iskra 1. novembar 2005

Ревизионизам у савременој српској књижевности (108)

СЈЕЋАЊА МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА Један од најбољих савремених српских писаца, Меша Селимовић, поред неколико изврсних романа и приповедака, написао је и своју аутобиографију, Сјећања, у којима описује најважније догађаје из соп- ственог живота. Меша се углавном бави својим порек- лом, убиством његовог брата, и његовим односом са комунистичком партијом Југославије. Осим тога, Меша се често дотиче својих дела и њихових корена у његовом животу. Овог пута нас интересују углавном прве три компоненте. О свом пореклу Меша је недвосмислен. Он се с поносом изјашњава као муслиман и Србин: „Ја сам муслиман по рођењу, мајка ми је клањала пет ваката намаза дневно све до смрти. Волим тај свијет из којег сам потекао, али ја сам комуниста и атеиста. Не желим ниједном речју да повриједим муслимане, јер бих повриједио сам себе, али ми је немогуће да говорим као вјерник.”(23) Меша се жали што многи муслимани крију своје порекло као змија ноге: „Многи од нас тачно знају своје хришћанске претке, и могли бисмо да покажемо и директне документе. Али чему то? Шта бисмо тим помињањем постигли?... У име чега зат- варати очи пред истином? Тиме се ништа не мијења, као што се никаква љага не баца на босанско-херце- говачке муслимане ако се укаже на њихово поријекло. Код мене је остала и јака носталгија за завичајним коријеном, мада и Београд веома волим. Ја сам везан за своје босанско и муслиманско поријекло...”(21) Па ипак, њега узнемирава што се многи стиде свог порекла и као да заборављају да су се пресалдумили: „Били смо хришћани, па смо оставили стару вјеру и узели нову, окупаторову. Зар то није отпад-

писао је текст о патријарху Арсенију III Чарнојеви-ћу за књигу „Сто најзнаменитијих Срба”. У завршници свога есеја записао је: „Високу оцену патријарху Арсенију дала је неоактивистичка комисија, иако је према њему непријатељски расположена, у свом извештају бечкој влади када је рекла о њему: 'Тај шизматички народ има за свога поглавицу као неког краља свога патријарха, кога ми називамо српским архиепископом, а његови га зову патри- јархом, па за њим они у свему пристају као пчеле за својом матицом.’”

Др Војислав Недељковић

ништво?”(22) Посматрано неколико векова касније, постаје јасно штаје то „отпадништво” донело свима на Балкану и штаје био његов главни разлог: „Изгледа да моји часни преци нису били сувише крути што се тиче религије, а ни сувише искрени: више их је интересо- вала могућа корист, или мања штета, него вјера. За нас, за своје непознате потомке, нису много мари- ли.”(24) Други проблем који преокупира Мешу је убист- во његовог најстаријег брата од стране комунистичке партије и партизана скоро на крају рата. Шефкија Селимовић, партизански официр, стрељан је крајем 1944. у Тузли, пресудом војног суда, зато што је из ма- газина „народних добара” узео неки намештај за личну употребу. Стрељан је за пример јер је из познате пар- тизанске породице. Њему су усташе раније узели све. Требало је да му дође жена, која је једва преживела логор. Меша је доживео шок. Данима је лежао у кревету и плакао. Шофер му је пренео да је Шефкија био миран пред стрељањем. Поручио му је: „Поздрави Мешу, реци му да сам невин... Шофер није смио да ми каже где је сахрањен, па ни данас не знам гдје му је гроб. Тај невјероватан, слијепи, малоумни чин био је прекретница у животу свих чланова моје породице: сви смо осјетили да су се десиле ствари које никад нисмо могли очекивати. И није ријеч о смрти неког од нас, на то смо били спремни, седморо нас је било у револуци- ји, већ о тако ужасној неправди, без разлога и без смисла.”(191) Меша не објашњава све околности бра- товљеве смрти, каже да је свестан да нешто скрива, „јер ми је непријатно и пред самим собом... Патио сам као никад у животу, а покушавао сам да останем у колотечини коју сам сматрао једино могућом, једино људском. Чак и послије тог нељудског чина! Хтио сам, ваљда, да раздвојим те двије сфере, приватну и општу (као да је то могућно!). Можда сам се плашио да ра- скинем са собом онаквим каквим ме је створила ре- волуција, можда ме вукла инерција: како ћу раскопати себе цијелог? Можда сам мислио да немам права у толиким смртима свој губитак узимати као разлог да напустим револуцију која је постала смисао и суштина мога постојања... Можда сам покушавао да себе рањеног и њега изгубљеног измирим са револуцијом која једе своју дјецу... Али се моја мука није дала ни одагнати ни олакшати, ефекат варке ни као лијек за мене ни као књижевни резултат, није био нарочит, па сам престао да пишем.”(193-194) Меша се ту ипак преварио. Не само да је о томе писао већ је случај убиства брата искористио као главни мотив у свом ремек-делу, роману Дервиш и смрт, где се дервиш суочава са смрћу свог брата под сличним околностима. Меши не остаје друго већ да створи закључак који ће га пратити кроз цео потоњи живот: „Тај мој убијени брат је моја највећа туга, и они који су га убили као да су дуго смишљали како ће ми нанијети највећи

(2) Пошто је „Карловачким миром” (1699.), Банат остао под Османлијама, то је вршачко - себешки епископ Спиридон Штибица, добио на управу „Вуковарску епархију” (тачније нека села око Вуковара и Осека, тј. „Осечко поље”, али без Даља, Борова и Белог Брда). После смрти овога архијереја, ова епископија је укинута и ти крајеви су враћени „фрушкогорској епархији”.

Iskra 1. novembar 2005

Ревизионизам . .. бол.”(42) У том роману Меша разрађује тај основни проблем о сукобу личног осећања и политичког увере- ња, о догми и животу, на врхунски уметнички начин. (Не могу а да не споменем да сам и ја изгубио јединог брата у Кочевју. Иако на супротној страни од Мешиног брата, Миле је убијен, у непуној деветнаестој години, од исте злочиначке руке, по завршетку рата кад су престале све борбе и кад се више није смело убијати без суђења. И мени је остала у срцу велика туга и рана као и Меши. Као он, никада нећу прежа- лити ни опростити убицама док сам жив!) Однос између Меше Селимовића и кому- нистичке партије трећа је важна компонента у аутоби- ографији Сјећања. Као што је већ наведено, Меша је признао да је био марксиста од своје четрнаесте године и члан комунистичке партије од јесени 1941. до 1947. године. Браћа и сестре били су скојевци или чланови партије још од пре рата. Међутим, Меша је стално оклевао да стопосто прихвати гледишта само једне партије. Бојао се да ће једна партија, без обзира колико добронамерна, бити заслепљена влашћу: „Још сам тада почео стицати сурово искуство да ће свака власт, ма каква била, имати довољно помагача и присталица, и да побуњеници, ма колико били у праву, немају никакве шансе, све док власт сама не иструне.”(77) Меша је кривио људе на врху: „Ти хоџини помагачи и батинаши нису постали одатле што су људи зли, већ што су их зли људи навели на зло.”(79) Да се разумемо. Меша је извршавао послушно све налоге партије, али: „Једино нисам хтио да постанем члан КП, нисам хтио ’да изгубим независ- HOCT’... У мојој партијској карактеристици, од 1941. до 1951., увек је, уз остала обиљежја, стајало да сам интелектуалац, индивидуалиста, као сасвим негатив- на карактеристика. Сад мислим да друкчије и није могло бити. Био сам непотпуно прилагођен захтијеви- ма и приликама у периоду револуције. И то својом кривицом: увијек и у свему имао сам своје мишљење, што је и досадно и штетно у једној оружаној револуци- ји која нужно захтијева јединство и дисциплину. Али да сам успио да побиједим своју природу, вјероватно не бих ни био писац. (Не знам да ли да кажем на жалост или срећом.)”(109) Дакле, Меша је рано схватио да индивидуалисти, као што је он био, нема места у једномислећој партији. И тако је тај однос обостраног подозрења трајао целог Мешиног живота. Селимовић је показивао већу оданост револу- цији као таквој него идеологији комунистичке партије. Он се надао да ће револуција исправити социјалне неправде. Међутим, он је и ту показивао знаке окле- вања. Иако је постао члан партије у почетку револуци- је, Селимовић изгледа није био спреман за драстичне акције које свака револуција захтева. Вероватно из тог разлога Градски комитет није никако давао допуштење да иде у партизане, јер је наводно био потребан у граду. Касније је Меша преиспитао и свој однос према револуцији: „Био би ми потребан још један, дуг живот, да опишем нашу револуцију, сву њену сложеност и противурјечност, њену суровост, њено херојство и њене невине жртве. И безмјерну вјеру младих у љепши живот након револуције, и њихову спремност да умру

за идеал, који је у њиховим срцима био љепши од сваке стварности што би је могли замислити.”(116) Дакле: јасан задатак и противречност, херојство и суровост и невине жртве. Интересантно је да Меша спомиње и жртве младих идеалиста. У деценијама после револуције остаје питање да ли су толике смрти младих људи, на којима би боља држава могла да се гради да су остали у животу, заиста биле потребне, једино ако се не мисли на комунистичко освајање власти. Последњих година живота Меша је био под присмотром власти због његовог несигурног става. Као што сам каже, „Кад је телевизија Сарајево снимала емисију 'Савременици’ о мени, три пута је стављена на програм и три пута скидана.” Ништа није помогао његов успех на књижевном пољу, где је он стао у ред водећих писаца, као што су Иво Андрић, Добрица Ћосић и други. Комунистима је било најважније слепа верност партији. Селимовић не описује борбе у револуцији, јер у њима није ни учествовао. Једино на једном месту наводи речи сељака из Братунца које је упутио пар- тизанима: ,,’Драго нам је што сте дошли у Братунац. Али ви сте као вјетар, гдје заноћите ту не осванете. А шта ће онда бити од нас, нарочито ако се привежемо уз вас?’ Нешто смо му одговорили, али нисам био задовољан одговором, јер је заиста имао право: ишли смо за својим путевима, и нисмо могли да водимо рачуна о онима које смо остављали.”(144) Меша је био свестан да је цена револуције била прескупа и да би се социјалне неправде могле исправити на бољи и мање крвав начин. Меша је искључен из партије у пролеће 1947. због недостатка партијске верности. После тога њего- ва породица живела је у веома тешким околностима: „Моја деца нису знала шта је чоколада, млијеко, воће, чак ни ципеле ишле су у подераним и закрпље- ним.”(233) Треба ли овоме додати било какав комен- тар? Занимљив је разговор између Меше и Милована Ђиласа, који га је питао зашто нема никаквих ствари у стану. „Одговорио сам да немам пара да набавим. Али знаш да можеш добити ствари из државног магацина. Е, то нећу, рекао сам, и моје ствари су у рату отете, а нећу да неко због мене плаче. - Каква је то мало- грађанска психологија! рекао је Ђилас. - И какве су то глупе скрупуле! Ти би узео само оно што је твоје!”(225) Са таквим збрканим појмовима као што их је имао Ђилас, један од партијских вођа, није ни чудо што нису умели да решавају ствари како треба и што су оставили државу на цедилу после њиховог силаска са власти. И што поштени људи као Меша Селимовић нису могли да прихвате партијску линију безрезервно. Или је можда Меша мислио да су баш због тога стре- љали његовог брата, па га је бунила партијска дволичност. Меша је умро пре недавног рата у Босни и Херцеговини деведесетих година и није доживео стра- хоте тог рата. Као ни резултате погубне политике једнопартијског режима, пре свега фамозне лажне пароле "братство и јединство”.

Васа Михаиловић 1 Меша Селимовић, Сјећања (Belgrade / Rijeka: Sloboda / Otokar Keršovani, 1975), 365 стр. Бројеви страница цитата из ове књиге назначени су у тексту.

Iskra 1. novembar 2005

Добривоје - Бобан Томић:

„ЦРВЕНО СУНЦЕ У ЗЕНИТУ”

Добривоје-Бобан Томик „Црвено сунце у зе- ниту” Том 1 и 2., стр. 244; 20 см., илустр.., Удружење књижевника Србије - „Књижевне новине, Библиотека Српска дијаспора библиофилско издање, Београд 2004.

Стаљинове Црвене армије и заводили своју власт. Разуме се, уз тзв. „Народно-ослободилачке одборе” долазила је и комунистичка ОЗНА, која је спроводила невиђени терор над српским народом.

У издању Удружења књижевника Србије под уредништвом Предрага Р. Драгића -Кијука објављена је двотомна књига сведочанстава Добривоја-Бобана Томића са горњим насловом.

Како би ушли у које место, тако би одмах настало „чишћење” од „народних непријатеља”, „сарадника окупатора” и „издајника”. Хапсили су све изреда: органе Недићеве власти, трговце, занатлије, виђене људе по градовима и селима, те почели убијати без икаквог суда и суђења. Тако су у децембру 1944. године ухапсили и индустријалца Душана Томића, који је с породицом живео у Параћину. Напросто, дошла је партизанска патрола са двојицом наоружаних стражара и спровела га у Бољевац. Одатле су га послали у Зајечар у тамошњи затвор ОЗНЕ. Породица, супруга Радмила, синчић Добривоје и ћерка Добрила- Билка, отишли у породичну кућу у Бољевац, где су живели и родитељи Радмиле. Одатле скоро свакод- невно Радмила одлази возом у Зајечар и обилази мужа у затвору носећи му преобуку и храну и куцајући на сва врата да би Душана ослободили. Али у тој несрећи, задеси их и друга:долази партизанска патрола у породичну кућу у Бољевцу и наређује Радмили да са децом одмах напусти кућу, јер ју је „народна власт” конфисковала, а већ пре је одузела сву Душанову имовину у Зајечару и Параћину. Мајка хоће да понесе најпотребније своје и дечје ствари, али патрола не дозвољава да ишта изнесу из куће. Шта ће, куда ће, мајка с децом? Одлазе њеним родитељима деди Милораду и баки Милосави. Супруга Радмила иде, што се оно каже - од Понтија до Пилата, да би какву такву правду истерала. Али, где има правде код Броза и његових ознаша. Једнога дана када је однела понуде мужу у Зајечарску ОЗНУ, стражар јој враћа ствари и каже да више не долази, јер јој муж није ту. Настаје плач и кукњава. Иде код виших да би дознала шта јој је са мужем, али без успеха. Муж јој је био ухапшен без икакве писмене одлуке. Имовина му је била конфискована без икаквог писменог образложе- ња. Сад је нестао без трага без икаквог суђења и судске одлуке. На несрећу српског народа, тако је било широм целе Србије, којој је Тито доносио „ослобођење”. У књизи је потресан опис кад супруга Радмила са стотинама жена одлази на зајечарско „Пасје гробље", да тражи мртвог мужа, а одатле их с кундацима разгоне партизански стражари. Те разне „Црногорске”, „Личке” и „Крајишке” партизанске јединице доносиле су собом у земљу Србију и пасја гробља, којих је било од Ваљева, па све до Лесковца. Не само Зајечар, већ цела Србија постала је једно непрегледно „Пасје гробље”, где су побијени најбољи синови српског народа од стране Брозових „ослобо- дилаца”.

* * *

О писцу у обе књиге стоји следеће: „Добривоје-Бобан Томић је рођен у Бољевцу 1931. године, где је завршио основну школу. Нижу гимнази- ју завршио је у Зајечару и Параћину, а на вишој гимна- зији у Београду матурирао 1952. године. Прећутно жигосан као неподобан (по партизанским идеолозима: „дете наших непријатења”) потражио је спас у развод- њеном словеначком комунизму. Уписао се на Рударски факултет у Љубљани (јесен1952.) на коме се од докумената није тражила карактеристика пошто се мали број студената опредељивао за рударство. У јесен 1953. прешао на Медицински факултет Универзитета у Љубљани - до одласка (1955.) у емиграцију. Дипломирао на Стоматолошком, а докторирао на Медицинском факултету у Минхену, где је отворио и приватну праксу. После објављивања стручних радова у немачким часописима отишао, по позиву у Бостон на Форсајт институт Харвардског универзитета где је радио на научном истраживању. По повратку у Немачку радио као доцент и научни сарадник Стоматолошког факултета Универзитета у Ахену (1981.). Поред научних радова патентирао неколико хирушких инструмената за медицину и стоматологију. У емиграцији провео 46 (последњи професионални период провео у Болцану, Италија) активно учеству- јући и у црквеном раду СПЦ у расејању, Сада живи у Београду”. То је у најкраћем биографија аутора. Породица Томић је била угледна и позната у Тимочкој крајини. Добривоје је био син Душана и Радмиле (Стојановић) Томић, који су још имали и ћерку Билку. Душан је био индустријалац. Имао је велики парни млин и фабрику за израду уља. Поседовао је куће у Бољевцу, Зајечару и Параћину. Дуго година је био председник Црквене општине у Бољевцу, а био је и члан Савета Тимочке епархије којој је стајао на челу епископ Емилијан Пиперовић. За време Краљевине Југославије, а и за време окупације 1941-1944., породица Душана Томића је живела мирним животом. Помагала је бројне избеглице које су бежале из западних крајева рас- парчане Краљевине Југославије у тзв. Недићеву Србију. Очекивало се „ослобођење” у нади да ће оно донети нормализацију живота и боље време. Али, авај. Тек тада је наилазила невиђена несрећа. Цела прва књига говори о трагедији породице Душана Томића, али и о трагедији васцелог српског на-рода и земље Србије, која је настала доласком комуниста и партизана у јесен 1944. године.

Након очеве трагичне смрти, породица Душана Томића не остаје у Бољевцу где их вежу стравичне успомене, већ се сели у Београд. Ту настоје да колико-толико нормализују свој живот. Ту ће се ћерка Добрила упознати са младим економистом Русом Димитријем Мирновичем, сином руског емигранта, па ће заједнички емигрирати у Канаду, где ће засновати своју породицу. Доборивоје ће отићи у Љубљану и тамо се уписати на Универзитет. Тиме се завршава прва књига. Друга књига садржи бекство Добривоја Томића

У градове и села широм Србије, а нарочито баш Источне, која се граничи Дунавом, Брозови парти- зани су као шакали долазили уз помоћ или позади

Iskra 1. novembar 2005

„Црвено сунце ... у Беч, Минхен, студирање, женидбу, отварање стома- толошке ординације и 46 - годишњи живот у еми- грацији са описом многих личности из Минхена, Немачке, а нарочито из манастира Хиландара, који је често походио. Године 1955. је група словеначких студената ишла на екскурзију у Беч. Међу њима је био и Добривоје са својом девојком Лепом, такође студентом у Љубљани. Они су унапред донели одлуку да се не враћају него да остану у емиграцији. У Бечу су продали леп путнички кожни кофер и са тим парама узели карту за Минхен. Имали су код себе само једну адресу: проте Алексе Тодоровића, коју је Добривојевој мајци Радмили дала сестра оца Алексе. И разуме се, кад су стигли у Минхен, куда ће него код оца Алексе. Примио их је топло као своје најрођеније. Помогао им да оду у сабирни логор да би добили избеглички ста- тус. Потом су се вратили у Минхен, где се Добривоје уписао на Стоматолошки факултет. Ту у Минхену у капели цркве Св. Владимира отац Алекса је венчао Добривоја и Лепу 5. фебруара 1956. године. У књизи је слика како их о. Алекса венчава. Иза младожење је кум Миодраг Достанић, а иза младе стари сват др Милан Радивојевић (зет покојног Раде Павловића, Недићевог Окружног начелника у Крушевцу). Добривоје Томић је уз стипендију ирске емигранткиње из Америке, Мери Елен Бел, завршио студије, отворио ординацију у центру Минхена и отпочео са успешним радом. Уз то, свестрано се укључио у црквени живот у Минхену и био је пот- председник Црквене општине Св. Владимира. Помагао је у свему оца Алексу и црквену општину. И описујући свој рад у цркви, Добривоје са много лепоте слика портрете оца Алексе, Јакова Љотића, Ратка Обрадовића, др Ђоке Слијепчевића и његове фами- лије, Мике Достанића, Марисава Петровића и других. И у књизи има и оригиналних њихових слика. У браку са Лепом, Добривоје је добио ћерку Биљану и сина Душана, које је крстила Љеља - ћерка др Ђоке и Радојке Слијепчевић. Преко лета је поро- дица одлазила на уобичајени летњи одмор у Грчку. Добривоје би пошао са целом породицом, па је супругу и децу остављао у Јерисосу, а он је одлазио у манас- тир Хиландар. Био је много пута и дивно је описао игумана Никанора, о. Мојсија, о. Саву, о. Митрофана и друге монахе. О свима њима говори с љубављу, а нарочито о манастиру Хиландару као тврђави Православља и Светосавља. Писац наглашава, да је Хиландар светионик српског народа, који осветљава пут васцелом Српству. Хиландар је дика и понос не само Српске православе цркве, већ целога православља и хришћанства. Зато манастир Хиландар посећују не само Срби са родне груде и расејања, већ и странци из европских држава и широм света. Боравећи у Хиландару на дан манастирске славе Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембра 2000. године, Добривоје се срео са др Коштуницом и његовом пратњом, који су дошли у посету овој српској светињи. Том приликом Томић је молио за мишљење, да ли може да се врати у отаџбину. Разуме се, сви су унисоно рекли да је после 5. октобра пао комунизам и дошла демократија, па да слободно може да се врати. И тако се почетком 2001. године Томић, прво сам, а после са породицом вратио у Београд.

Али, кад је тамо дошао, није било оно што су представници нове владе говорили у Хиландару. Сам се у то уверио, а пријатељи у Београду, нарочито прота др Димшо Перић са Топчидера и књижевник Предраг Р. Драгић Кијук су му објаснили, да је у новој власти остало многих из старог режима, који су се преко ноћи „префарбали у демократе”, па се десило да се од грд- них предизборних обећања ништа није испунило. А то је и Томић видео кад је почео трагати за документаци- јом о смрти оца, да би као син извршио његову реха- билитацију. Добривоје Томић је обишао многе архиве почев од државе СФР Југославије, Републике Србије, Београда, Параћина, Зајечара, Бољевца и Ознине у Железнику. Пронашао је поражавајуће ствари. Све саме намештаљке и лагарије од највиших до најнижих државних органа. Тако је у Озниној архиви пронашао образложење стрељања оца написано годину дана после очеве егзекуције. Ту стоји, да је Душан Томић стрељан због „покушаја убиства и злостављања Саве Божидаревића из Параћина”. Добривоје Томић је одмах отишао у Параћин и тамо у општини дознао да никада у Параћину није постојао Сава Божидаревић. Ту нема ни помена о стрељању Душана Томића. И разуме се, Добривоје ништа није урадио. На крају књиге је силна документација која сведочи, да се тамо још увек влада по Брозовим комунистичким законима, а нарочито по питању отете, конфисковане имовине, која се никоме не враћа, већ је држава продаје у бесцење. Треба итекако читати ове две потресне књиге у које је Добривоје Бобан Томић уложио не само силан труд, већ и храброст да их напише и објави. Зато честитамо писцу и препоручујемо обе књиге народу у отаџбини и расејању.

Бора М. Карапанџић

† ДР МИЛАН ВУЧИЋ 8. 5.1923. - 19.9.2005.

У Гленс Фолсу, Њу., САД, на дан 19 септембра, преминуо је бивши добровољац-просветар из Другог пука Српског добровољачког корпуса, који је неколико задњих година свог живота провео код свога сина Петра, који се о оцу старао до задњег дана. Милан се родио у селу Омашница, где је одрастао у патријархалној породици, што је без сваке сумње дало правац његовом будућем животу. Завршио је учитељску школу, али уместо да почне да ради оно што је желео, да учи и подиже децу у школама, он је, као и многи његови вршњаци, чланови ЈНП Збор и омладинске организације Бели орлови, на позив ге- нерала Недића, узео пушку у руку, ставио своју главу у торбу, као некада кнез Милош, и кренуо у бој спасавања Срба од биолошког уништења, које је претило. По завршетку рата, маја 1945, покојни Вучић, пролази кроз војно-избегличке логоре у Италији, затим почетком 1947. ДП логоре у Немачкој, где почиње да студира економију коју је завршио у Питсбургу, Пенсилванија, где је и докторирао. Радни

Iskra 1. novembar 2005

† НИКОЛА П. ТАНКОСИЋ 19. 7. 1925. - 9. 10. 2005. Далеко од свог Бихаћа, изненада је преминуо наш друг и саборац, бивши Српски добровољац, Никола Танкосић у Форт Ворту, Тексас, САД. На две недеље пре смрти, Никола је прошао годишњи лекарски преглед, где су сви налази били одлични, премда је ранијих година Никола имао опасан рак на кожи, бај-пас операцију и неке друге тешкоће. Никола је недавно сломио ногу и пошто је прелом био тежак, била је потребна операција. Операција је успела, али услед тромбозе, која је изазвала мождани удар, Никола је умро. Отац Николин, Петар, жандармеријски офи- цир, умро је када је Николи било само 5 година, тако да је њега и старију сестру подигла мајка Ружица и дала им, поред мајчине љубави и правац у коме ће се њихов будући живот кретати. Средином тридесетих година прошлог века, велики број омладине, Срба, Хрвата, Словенаца, али и Муслимана, спонтано у свим деловима Краљевине Југославије, се одушевљава и свим срцем прихвата идеју да је Југославија најбоље и једино решење за будућност Јужних Словена и велики број њих постају чланови омладинске организације Југословенског на- родног покрета „ЗБОР” - Бели орлови. Међу њима је и још веома млад гимназијалац Никола. Када је 1941. године, после несрећног рата 1941., створена Павелићева Хрватска и када су настали покољи Срба, огроман број Срба је био принуђен да би спасао живот, да бежи у Србију у избеглиштво. Међу њима су и Никола са сестром.

стаж је провео као професор на Висконсин уни- верзитету у Ошкасу, где је имао неколико значајних положаја. Даровити Милан бавио се и музиком. Свирао је одлично на виолини, а у млађим годинама био је и хоровођа неколико црквених хорова у Америци. Уживао је у одгајању цвећа, а такође, до краја живота је остао активан и друштвен, и као такав остаће дуго у сећању свога сина и ћерке, али и многобројних при- јатеља и другова. Милан је био члан наше заједнице и Југословенског удружења „Јадран” у САД, и остао веран заклетви Краљу и Отаџбини до краја живота. Сахрана је обављена 23. септембра у Милвоки, Висонсин. Опело у катедрали Св. Саве у служио је прота Драган Велеушић, који се и заиста топлим речима опростио од покојника, обраћањем Милановим другова и њиховим породицама, и утехом сину Петру и ћерци Вери. Сахрањен је на гробљу Добре наде, поред своје супруге Олге, која је ту сахрањена пре пет годи- на. После сахране породица је приредила подушје у српском ресторану „Стари Град”. Ожалошћеној породици наше дубоко саучешће, а нашем добром другу и саборцу Милану нека је слава и хвала и вечан помен у непролазном царству Христовом!

Стеван Пироћанац

Нажалост и у Србији почиње комунистичко одмет- ништво, што доводи до страшних одмазди окупатора и опасности биолошког уништења српског народа. Поред осталих мера да се то спречи, стварају се оружани одреди владе генерала Недића, међу којима и Српски добробољачки корпус. Као младић од 18 го- дина, Никола ступа у добровољце 1943. године, где су се већ налазили многи његови другови из бањалучке организације Белих орлова и са њима остаје све до завршетка рата, маја 1945. године. Пролази кроз логоре у Еболију, Италија, потом ДП логоре у Немачкој, да би 1948. године емигрирао у Енглеску. У Енглеској Никола среће, такође избеглицу, Немицу из Судетске области Чешке, Елфриду, са којом се жени 5. септембра 1951. године. После неко- лико година они се враћају у Немачку одакле 1961. године прелазе у Сједињене Државе, где се настањују у месту Аурора, у држави Илиноис. Никола налази добар посао и доста брзо постаје предводник у јед- ном департману своје фабрике. Предузеће се потом сели за Тексас и Николу воде са собом. У заиста сретном браку Никола и Елфрида имају два сина, Тонија и Петра; такође и унука Николу. Породици, супрузи Елфриди, синовима Тонију и Петру, унуку Николи, наше искрено саучешће, а драгом другу Николи нека Господ подари вечан покој у Своме Царству небеском!

Стеван Пироћанац

Iskra 1. novembar 2005

† ПРОТОЂАКОН О. МИЛАН ДАРДА У Паризу је 26. септембра 2005. изненада умро протођкон о. Милан Дарда. Сахрањен је у петак 30. септембра. Милан Дарда рођен је 12. априла 1923. године у селу Нистовци код Санског Моста. Родитељи су му били мајка Мара и отац Јован. Основну школу завршио је у селу Ресавци, а гимназију у Приједору. Матурирао је 1946. у Еболију, Јужна Италија, у логорској гимназији „Краљ Петар II". После несрећног Априлског рата 1941. и черечења Краљевине Југославије и страшних прогона Срба у западним крајевима државе, а нарочито у Неазвисној Држави Хрватској, Милан Дарда је избегао у Србију. Када је генерал Милан Недић у јесен 1941. године позвао омладину у борбу против комуниста, који су се у окуприраној земљи, а после немачког напада на Совјетски Савез, подигли на револуцију и тако изазвали братоубилачки грађански рат, Милан Дарда се ставио на распложење генералу Недићу и био распоређен у одреде Српских добровољаца. Прво у добровољачким одредима, а потом у 3. батаљону и касније Трећем пуку Српског добровољачког корпуса (СДК), Дарда се под српским знамењима и командом, широм Србије борио против комуниста. У октобру 1944. пред упад Стаљинове Црвене армије у Београд, одступио је са осталим јединицама СДК у Словенију. Када су савезници Краљевину Југославију дефинитивно теслимили Титу и Комунистичкој партији, Дарда се маја 1945. са националним снагама повукао из Словеније у Италију, где је прво био у логору Форли (средња Италија), а потом у логору Еболи (јужна Италија). Одатле су британске војне власти, после мира са Италијом, пребациле остатке Краљевске југословенске војске, 6. маја 1947. године у Британску зону окупиране Западне Немачке, у познати Мунстер Лагер. После добијања статуса 'расељеног лица’ (ДП), Милан Дарда је са групом студената отишао у Француску, где се у Паризу уписао у Духовну академи- ју Св. Сергија, коју је успешно завршио. Потом је две године на Универзитету у Минхену, Немачка, студирао славистику и филозофију, па се онда вратио у Париз. Ту се 20. септембра 1969. оженио Трајанком из српске породице Кајевић. После женидбе рукоположен је у чин ђакона. Рукоположење је по овлашћењу Западноевропскога епископа Лаврентија обавио руски епископ Петар и о. Милан је постављен за ђакона Српске православне цркве Св. Саве у Паризу, где је до недавно, све до своје пензије, сада већ као протођакон, предано служио. У браку о. Милана и Трајанке родила су се три сина: Јован, Ђорђе и Михаило, сада већ одрасли људи. Отац Милан Дарда бавио се и поезијом већ дуги низ година. Своје песме објављивао је у „Искри", „Американском Србобрану", „Књижевном Веснику", „Новој Искри". Поједине су му штампане у трилогији „Српски добровољци" и у „Кочевској споменици". Године 2001. објавио је збирку својих песама „Одјеци из Париза" у чијем предговору Бора Карапанџић опширније пише о Дардином песништву. Милана Дарду одликује дубока верност иде- алима његове младости. Рекло би се да је школа која

је на њега највише утицала били Бели орлови, где је упознао идеје и идеале ЈНП Збора, и добровољаштво. Ту се код њега пробудила склоност према духовном животу, љубав према другу и ближњему, па и каснији избор свештенства као животног позива. То се лепо види и у његовим песмама, где је човек најискренији. О коме он пева? Од Творца, патријарха, владике Николаја, свештеника и монаха који су на њега утицали; отаџбине, завичаја, мајке, до краља, престолонаследника, генерала Недића, учитеља и идејних предводника; добровољаца јунака, старешина и дру- гова. То су песничке теме и инспирације о. Милана Дарде; то је цео његов живот. Заиста, највернији међу вернима. Са каквом је он младалачком радошћу и духовним оптимизмом, иако већ поодмаклих година, хрлио нашим ’nopo- дичним’ радостима и жалостима, скуповима наше широке зборашко-добровољачке заједнице. Ретки су наши сабори, ходочашћа или већи помени којима протођакон о. Милан није присуствовао. Све нас је сретао својим ведрим погледом, поздрављао братским целивом и чврстим стиском руке; духовно нас све грлио својом топлом љубављу. Његова јектенија на литургији и поменима, произношена одлучном и живом вером, будила су јеванђелску наду и исчекивање. О. Милан Дарда је цео свој живот проживео у идејама и идеалима, па је тако и друге инспирисао. Тако је и своју верну Трајанку приволео да буде један од најак- тивнијих повереника „Искре". Отац Милан је задњих година био 'шећераш', што оставља и своје последице. Изгледа да је од таквих последица на срцу и напрасно умро. Опело је обављено у руској цркви у Паризу, где је о. Милан од кад је у пензији понекад служио. Сахрањен је на нека- дашњем српском војничком гробљу „Тие", недалеко Париза, где многи Срби, међу којима и неки наши дру- гови, већ почивају. Трајанки и синовима наше искрено саучешће, а нашем драгом о. Милану, верном служитељу Божјег олтара, човеку топлог срца и љубави за ближње - молимо се - подај Господе вечни живот у непролазном Царству Христовом!

Искра

Iskra 1. novembar 2005

Прилози Се-ћање на преминуле другове/другарице и пријатеље сахрањене на српско-пра- вославном гробљу у Оснабрику, Eversburg: Милошевић Драгослав, Тодорови-ћ Душан- ка, Боначић Давор, Парежанин Ратко, Ми- лошић Јанез, Стефановић Војин, Вујиновић Милан, Ђурђевић Живојин, Слијепчевић Др Ђоко, Шимрак Милан, Арцибашев Никола, Гаковић Жарко, Радомиров Михајло, Пурић Илија, Милисављеви-ћ Живадинка, Мило- шевић Наташа, Сотировић Миодраг, Ваља- нов Жива, Ваљанов Лазар, Дини-ћ Верољуб Дерикоња Драго, Судар Ђуро, Бјелопетро- вић Светозар, Тодоровић Крсто, Митровић Драган, Парежанин Дара, Релић Митар, Васиљковић Живојин, Радојевић Витомир, Стефановић Др Драгутин, Јевтић Влади- мир, Арцибашев Олга, Арцибашев Никица, Пауновић Др Властимир, Продановић о. Максим, Милисављевић Живан, Чупић Његосава, Бјелопетровић Вера, Проф. Јо- сип Марушић, Ваљанов Славка, Раушки Јован, Лазовић Миодраг, Иванић Др Стеван Будисављевић Лука. Нека им Господ подари вечан мир у царству Своме! Драгиша Трипковић Милутин Остојић Тројанка Бјелопетровић Јулијана Радојевић Војислав Станојевић Александар Рубеша Савета-Цана Арцибашев Тоша Тодоровић

С С S С G С С С

50.50,20.20,20,20,20.20,-

За успомену на све другове који су радили на паковању Искре Хранислав Ђорђевић £10.-

„Искри” За успомену и дуго сећање на моје ратне другове: Давора Боначића, Милоша Карамарковића, Момира Карамарковића, Александра Карамарковића, Владана Јакића, Радована Весића, Ратка Дамњановића, Александра Васиљевића, Предрага Маџаревића и Живана Митровића са жељом да им Господ подари вечни мир у царству Своме! Обрад Јовић £10,За успомену на моје драге кумове покојну Косару и о. Јована (Виту) Радојичић Војан Тодоровић £10,Као знак сећања и са молбом Господу да подари покој душе Милана Вучића - „Уче” Андра Мандић $ 10

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru’" (običnom poštom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Cekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran", c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. —- AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str„ Elwood, Vie. 3184. — ENGLESKA: Paun Vuković, 49 Gaddesby Road, Birmingham B14 7ЕХ. — KANADA: Mirko Cečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale. Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers Paris.

Iskra 1. novembar 2005

течају.)

Са молбом Господу да подари покој душе Милана Вучића - „Уче” Марко и Радмила Сунара $ 20 Нека Господ подари покој душе драгог нам оца Милана Дарде Марко и Радмила Сунара $ 20 У ИСКРИ често видимо имена наших другова које нисмо лично познавали, а ни сретали. За успомену на њих, а и са молбом Господу да подари покој њихових душа, прилажемо ИСКРИ овај мали прилог Марко и Радмила Сунара $ 30 За успомену на покојног брата и ујака Драгољуба - Љупчета Живановића породица Бардак А$100 Уместо воштанице на гроб старог друга Душка Ћелпера Чедомир Бољевић K$ 50 Нека Господ Ћелпера Љубица Ананић

„ISKRA”

Јунаштво је особина закона нашег народног живота, који служи човеку да се брани од другога. Док други народи пишу пароле и фарбају да им војници буду јунаци, нашем народу то није потребно. To је код нашег народа уписано у срцу крвљу његовом. Наш народ је јунак no крви и начелу. Чојство је ната народна особина коју ниједан други народ на кугли земљиној нема. Она је већа од јунаштва. Јунаштво је бранити себе од другога а чојство налаже да браниш другога од себе. To је специфична српска народна воћка...“ (Д.В.Љотић: излагања на командирском

подари

покој

душе

Душка

У Манчестеру, Енглеска, преминуо је 28. септембра о. г. после дуге и тешке болести бивши добровољац Рајко Брнчић. Покојни Рајко је рођен у Загребуу 3.11.1920. године. У добровољце је ступио 1941. г. у Први одред, а потом је био у Петом пуку и са њим прешао у Италију Сахрањен је 4. октобра у локалном гробљу у Манчестеру. За собом оставља супругу, две удате ћерке и сина. Нека му буде вечан мир и покој души. ИСКРА

К$ 20

За успомену и вечно сећање на о. Максима Продановића, Јованку Ћираковић Душка Ћелпера и све остале другове и другарице са жељом да им Господ подари вечан мир у царству Своме Живан Лазаревић £10.Молим се милостивом Господу да подари вечни мир и покој души мог школског друга и саборца о. Милана Дарде Марјан Берета £10,Чика Аци Богојевићу: Ваша племенистост и доброта живеће вечно у нашим срцима. Српски витеже, Твоја љубав и посвећеност циљу биће звезде водиље нама младима - хвала чика Ацо за пажњу и љубав. Оста- ћете заувек у нашим срцима! Слободан Матовић, Ужице С10 Поводом смрти протођакона о. Милана Дарде, желим овом приликом да изразим најискреније саучешће Трајанки и деци. Добринка Милетић £10.У прошлом броју Искре у мом прилогу изостављен је читав стих мог ламента посвећеног Блаженопочившем витешком краљу Александру и целом нашем народу:

Прадедови твоји у прошлости давној, Борише се за те, то беху идеали И потоцима крви историји славној Темељ и повест су они исписали. Драгољуб

Шестић

† РАЈКО БРНЧИЋ

£ 20,-

† ДРАГАН МИЛЕНКОВИЋ У Брадфорду, Северна Енглеска, преминуо је 4.9. о.г. бивши добровољац Драган Миленковић, звани „Брица”. Пок. Драган је рођен у Пожаревцу 1.6.1924. године. Опело је одржано у четвртак 15. септембра о. г. и сахрањен је у локалном гробљу у Брадфорду. Нека му буде вечан мир и покој души. Слава му и хвала! ИСКРА У некрологу пок. Драгољуба - Љупчета Живановића поткрала се грешка. У чланку стоји име „Драган Стједи”, а требало је да стоји „Драган Стојадиновић”. Молимо аутора за извињење.

ТРАЖИ СЕ Моли се свако ко зна нешто о Младену Илићу који је некад био на адреси: 58 George Road VVallsend Тупе and Wear N28 6BU England Молимо да јави на доњу адресу: llić Zoran Galović 15227 D. Crniljevo Serbia and Montenegro

NEUSPELI POKUŠAJ POVRATKA NA JAVNU ARENU Za sada još bezuspešno je pokušavao bivši predsednik SAD Bil Klinton da se javi svetu sa nekog visokog međunarodnog položaja. Uprkos simpatija koje ima u svojoj zemlji Americi, naročito među mlađim ženskim svetom, svi pokušaji sa njegovim aspiracijama nisu uopšte urodili plodom. Klinton je možda zaboravio ili ne želi da se seća da je njegovo predsedništvo praćeno velikim skandalima koji su još u memoriji dveju generacija, kako u Americi takođe i diljem sveta. Njegovi skandali su: onaj sa M. Lewinsky, onda lažno predstavljanje tog njegovog slučaja, zatim javno krivokletstvo. Ovo poslednje, učinjeno je pred najvišim federalnim forumom pravne prirode, Visokom federalnom porotom, gde je on pod zakletvom neistinito govorio. Sve okolnosti, sem jedne, bile su dovoljne da Klinton povuče konsekvencu suđenja pred Senatom, optužbe i javnog degradiranja. Jedina okolnost, koja je išla njemu u prilog, bila je domaće političke prirode. Ako bi predsednik bio degradiran, po ustavu potpredsednik odmah stupa na predsedničko mesto. Republikancima ovo ne bi bilo prijatno, jer bi i demokratski potpredsednik, verovatno, na sledećim izborima bio legalno izabran za predsednika. Republikanci, sa svoga partijskog stanovišta, pravilno su rezonovali i Klinton je tada, uprkos brojnih skandala, ostao i dalje predsednik. Klintonove političke mahinacije Bile su brojne i politički legalne, jednostavno bile su deo predsedničkih prerogativa za vodenje spoljne politike. Otuda dolazi i razbijanje Jugoslavije, stvaranje Bosnie po ukusu onih ala Klinton, dovođenje oko dvadeset hiljada mudžahedina u Bosnu, da vode njegov rat protivu bosanskih Srba. Ovo je omogućilo slobodno kretanje Osame Bin Ladena, jer su njemu na brzinu sklepane strane ambasade i konzulati nove države Bosnie, izdavale pasoše i potrebne vize. Drugo, obezbeđeni su pregovori sa Tuđmanom, koji su više bili izdavanje naređenja. 1) Da Tuđman otvori jadranske luke za brodove sa Srednjeg istoka koji su prenositi oružje i snab- devali mudžahedine u Bosni. 2) Klinton je obavestio Tuđmana da će dva ili tri „penzionisana” američka generala biti na njegovom raspoloženju za snabdevanje oružjem, opre- mom i taktikom prilikom eliminisanja Krajine, koju su krajiški Srbi proglasili nezavisnom. 3) Klinton je obezbedio sebi zagarantovani mir od strane mudžahedina, da mu ne prave neprilike dok traje njegov predsednički mandat. Sve ove činjenice, ja sam ranije pismeno dokumentovao, a koje su bile (i još su) bazirane na pisanju urednika „Strategic Studies” Jossefa Bodinskog (Direktora Tlie Task Force against ter- rorism ofthe United States Senate). Ova nagodba je učinjena u Pakistanu, čega se sigurno CIA još seća. Zamenik Osame Bin Ladena dr Ayman-al-Zawahiri imao je pristup, pored privilegije konzulata Alije Izetbe- govića, da se javlja po potrebi na arapskom satelitu „А1 Jazeera” (The Times 4. avgusta 2005., Daily Telegraph od istog datuma). Izvestan broj mudžahedina ostao je do danas u Bosni. Oni nastavljaju Klintonovu američku politiku dvoličnosti: borbe i saradnje sa А1 Kaidom, kako i kad Americi zatreba. Ovakva bezočna i nemoralna politika učinila je Srbe da budu oprezni šta im Klinton sprema. U saradnji sa ostalim evropskim političarima on je oružao albanske teroriste i spremio ih za rat na Kosovu. A takođe spremao je Nato, kad ustreba, da napadne SR Jugoslaviju.

Neostvariva očekivanja Klinton je očekivao da će se ubrzo pojaviti neko visoko upražnjeno mesto, a takođe finansijski prihvatljivo da on svojim sredstvima obavlja sve materijalne zadatke u vezi sa tim položajem. Britanska vodeća dnevna štampa davala je publicitet željama i nastojanjima bivšeg američkog predsednika. Naročito u ovom su se isticali londonski Tajms i konzer- vativni Dejli Telegraf. Znatan deo američke štampe davao je publicitet Klintonovim budućim aspiracijama, naročito među ženskim svetom. Nažalost, do sada se desilo obratno, t.j. suprotno željama bivšeg predsednika SAD. Položaji na međunarodnom planu, na koje je Klinton aspirirao, koji su upražnjeni, bili su brzo i popunjeni. Od interesa je pomenuti neke od ovih položaja, na koje je bivši predsednik mnogo računao. Računao je na veliku pomoć masovnih medija u Americi i donekle sa pravom. Njegov glavni promoter u SAD, bila je holivudska glumica liberalnog shvatanja Miss Barbara Streisand sa svojim mužem takođe glumcom. Miss Streisand je govorila i pisala da bi pod pritiskom javnog mnenja američki Kongres trebalo da izvrši ustavnu reformu, da dozvoli Klintonu da se kandiduje po treći put i ponovo „usreći” Ameriku i postane njen predsednik. Naravno, ovo je ostalo u domenu ‘pustih želja’. Takođe je neuspeo pokušaj da Bil Klinton postane Generalni sekretar Ujedinjenih nacija kad novi sekretar sekretar bude biran ili Kofi Anan ode u penziju. Drugo mesto, koje bi mnogo odgovaralo Klintonu bio bi položaj Predsednika svetske banke. Nažalost, i ovo mesto je, po londonskom Tajmsu, popunjeno drugim kan- didatom čim se praznina ukazala. Klinton smatra da je on neophodan da deluje na mađunarodnoj sceni i u ovu svrhu već je stvorio ‘firmu’ pod kojom namerava da otpočne rad. Firma se zove „Klintonova globalna inicijativa”. U ovu svrhu onjeujednom uglednom hotelu u Njujorku (Šeraton) održao prvi kolokvijum o njegovoj zamisli. Tu su se okupili njegovi američki i britanski prijatelji. Zapaženi su gospodin Toni Bler, gospođa Kondoliza Rajs, američki državni sekretar, Paul Wolfowitz., Shimon Peres i već pomenuta glumica Streisand. Taj kolokvijum imao je zadatak, kaže Tajmsov dopisnik, Gerard Baker, da „prežvaće Klintonov zalogaj, koji je on već dobro prožvakao...” U regrutovanju, naročito među mlađim svetom, regruti pri upisu dobijaju malu kartu sa imenom Klintonove fondacije. Na toj karti već je napisan sugestivni odgovor: „Obavezujem se da pomažem Klintonovu fondaciju. Prilažem... dolara, obavezujem se da mesečno prilažem da Fondacija uspe u svojoj misiji.” Klinton bi u svojim aspiracijama morao računati i sa posledicama svog krvavog klupka koje je smotao u Jugoslaviji, koje još nije raspleteno, uprkos velikog zalaganja Gaulajtera Paddy Ashdowna. Takođe čeka na dnevni red i njegovo bombardovanje Jugoslavije od 78 dana kao i zločini i anarhija na Kosovu koji su pod njegovim predsedništvom dobili mahniti zamah. Njegov saradnik u ovim zločinima je i general Wesley Clark sa svojom filosofi- jom da će bombardovanjem „svesti srpski narod na nivo kamenog doba”. Zeman mora doći kad tad da se sa pomenu- tim zločinima suoče.

Staniša Vlahović