iskra1133

Недоумице о потреби емигрантског писања о политици СЦГ

ЗАШТО ИСКРА ПИШЕ КАО ШТО ПИШЕ? Има неколико дана како један, иначе мој добар пријатељ, добронамерно рече, да се он не слаже са мојим писањем у Искри. Специфично је истакао да се то највише односи на критику садашњих власти СЦГ и Србије у њиховом настојању да СЦГ уведу у Европску унију (ЕУ) и остале евроатланске интеграције (ЕАИ) као што су НАТО и Партнерство за мир. Имплицирао је још да код тог вођства можда постоји нека добронамерност и иде- ализам да се том народу помогне, да га се извуче из блата у кога су га увели комунизам, Милошевић, ратови око растакања СФРЈ, санкције против Србије, бомбардовања, итд. Ова добронамерна критика подстакла ме је да себи поставим и нека додата питања. Као прво, како у погледу критике садашњих власти СЦГ и Србије стоји ствар са тзв. емиграцијом, а каква је она у земљи? Друго, имамо ли ми, који живимо у емиграцији, права да људима у земљи саветујемо или, још горе, намећемо како ће они живети, какву политику водити према себи, а какву опет у односу на окружење и свет? За тренутак, претпоставимо да немамо; онда се јављају све нова и нова питања: смемо ли, рецимо, да нападамо Хаг, да смо против процеса суочавања са прошлошћу што је тренутно у Србији, а у вези Сребренице, од стране извесних тзв. невладиних организација (НВО) у земљи, плаћених иначе од страних влада, дигнуто на ниво тзв. белог усијања, да смо против растакања Републике Српске (РС) и њеног утапања у цјеловиту Босну Алије Изетбеговића, да смо против независног Косова? С напред изнесеним уводом, покушајмо сад да нађемо један објективан одговор на прво питање: како у погледу критике садашњих власти у СЦГ и Србији, стоје ствари у тзв. емиграцији, а какве су оне у земљи? Статистика критике власти СЦГ у емиграцији... Већ је у претходној дискусији под натукницом против врло објективно, изражен став емиграције тј. оног дела кога витално интересује проблематика земље, што представља, по мојој грубој процени, мишљење од 40-60%; (ради, пак, једноставности, да се то заокружи на 50%). Од осталих 50%, бар код половине тај интерес постоји у већој или мањој мери. Поводом бомбардовања СРЈ од 1999. године, на мно- гобројним масовним протестима, тај интерес је, могло би се слободно рећи, букнуо у пуном сјају и код ових 25%. Преосталих 25%, међутим и на жалост, потпуно

је изгубљено за отаџбинску ствар. Што се, пак, тиче старосне одреднице, у првој групи тј. 50%, преовлађују старији; у других 50%, углавном су млађи. Кад се у фокус ставе образовање и религиозност, у првој групи од 50%, образованост је мања а религиозност већа, док је код друге групе од 50% статистика обрнута. Из ових врло грубих процена ипак се може извући један општи закључак: првој групи припадају углавном они који су напустили Југославију од непосредно по рату до, рецимо 70тих година прошлог века; другој групи (од 70-тих до данас) припадају осталих 50%. Коначно, у првој групи доминирају како су комунисти волели да их дефи- нишу - конзервативне и поражене снаге; у другој групи доминирају они који су углавном рођени и одрасли под комунизмом. Реално је такође очекивати, с обзиром на старосни фактор, да ова груба подела од 50/50, почне, ако већ и није, рапидно да се помера на рачун прве а у правцу друге групе. Велико је питање, међутим, да ли то старосно померање значи и одговарајуће идеолошко?! ...и у земљи У вези горњег питања, како стоје ствари у земљи? Прилично прецизна статистика се може добити ако се анализирају резултати последњих из- бора у земљи (децембар, 2003). Ова статистика се односи на стање у тренутку избора, али се ти подаци екстраполацијом могу приближити садашњем (2005) стању. На тим изборима Српска радикална странка (СРС) добила је 83 посланика у Скупштини Србије; Коштуничина ДСС - 52 посланика; Демократска странка - 37 посланика; Лабусова Г17+ - 33 послани- ка; коалиција В. Драшковић / В. Илић (ВД/ВИ) - 23 посланика; од којих је, изгледа, првом припало 13, а другоме 10 посланика; Милошевићева СПС - 22 посланика. У, дакле, тренутку избора, оријентисаност посланика према критици претходне, проамеричке досовске политике била је 180 према 70 (против су биле само ДС и Г17+; Г17+ је идеолошки била за ДОС, али персонално у свађи са њим). Одмах је. међутим, из тога антидосовског круга изопштена, као недемократска, СРС, па је формирана тзв. мањинска влада са 108 посланика (ДСС, Г17+, ВД/ВИ) коју се обавезала да помаже Милошевићева СПС, тако да Вл&да може да рачуна као да има подршку 130 посшника. Под притиском Запада, Коштуничина ДСС, ио5гин®‘!прилично невољно, опредеЛила се безусловно

Зашто ... за европске интеграције; коалиција ВД/ВИ такође, мада је Драшковића, изгледа, по том питању, напусти- ло 9 посланика од 13. Без обзира да ли су у Влади Србије или не, коначно, дакле, за прозападну поли- тику опредељено је, изгледа, 136 посланика (ДС - 37, ДСС - 52, Г17+ - 33, ВД/ВИ 14) а против су 114 посланика (СРС - 83, СПС - 22, ВД/ВИ 9); у процен- тима то је 54.3% за ЕАИ према 45.7% против. Ако се, пак, ове цифре пројектују на народ као да је то његово идеолошко расположење, онда је ту неопходна и једна коректура у смањењу за определења. Рецимо, Коштуничина ДСС, или она В. Илића, као типично националистичке странке, морају рачунати на мању подршку грађана, тако да се у, коначној анализи, са приличном сигурношћу може рећи да је однос грађана Србије по питању ЕАИ око 50/50 посто. Што је овај за однос, много вокалнији него онај против, има се зах- валити чињеници што је у самом Београду тај однос вероватно 55/45, а ту је и концентрација медија и поли- тичке моћи тј. оних који промовишу ЕАИ. Право емиграције на учешће у политици СЦГ, под лупом Следеће питање јесте имамо ли ми, који не живимо у земљи, морално право да одређујемо поли- тику земље? Мислим да је одговор јасан: нама не при- пада то право; поготово јер је оно моралне природе. Међутим, држим, да ми, управо онај део који се готово свакодневно бави отаџбинском проблематиком, иако немамо право на одређивање земљине текуће поли- тике, мислим, ипак имамо право да обелодањујемо своја мишљења и евентуално дајемо своје савете, поготово кад се ради о крупним и судбинским питањима, као што су, на пример, питања: виталних на- родних интереса (државног суверенитета, народног идентитета и достојанства; посебно, односи према питањима: Косова, Црне Горе, Санџака, Војводине и Републике Српске), а и некритичког односа актуелних српске власти, с тим у вези, према тзв. међународној заједници, која је разбила СФРЈ, изазвала ратове у њој, бомардовала СЦГ, а све те иначе крајње ружне ствари приписала искључиво Србима, са очевидним циљем да се путем Хага то ружно приписано Србима, њиховим осудама - документује и тако, пред историјом, њихове иначе крајње прљаве ствари, лажно се прикажу као - хуманистичке! Кад по тој, по српски народ трагичној ситуацији, актуелна српска власт, као ној, забада главу у песак, и пошто-пото намеће се ЕАИ, онда је наше емигрантско мишљење, по мом суду, не само потребно већ и обавезно. То, од нас, мислим, захтева - родољубље и боље познавање суштине тзв. међународног окружења наше земље! А, чини ми се, да је само родољубље, покадкад, и веће него оно у земљи; мислим искључиво на многе у актуелној срп- ској власти.

свом месту. Практично, пак, гледано, постоје ту вели- ки проблеми, а највећи је што, рецимо, у Америци - а, чини ми се, да тзв. цивилизовани свет верно њу подржава - поред све, иначе много хваљене, независ- ности медија (новине, радио, ТВ), по извесним темама, међу којима је још увек и српска ствар, постоји гори монополизам (једноумље) него што је икад био онај под комунизмом. Парадокс јесте, али је истинит. Обично се под изразом парадокс подразумева противуречност, у смислу да две ствари, не могу ићи заједно. У поменутом случају: независности и моно- полизма медија, те две ствари су у парадоксалном односу, тј. не би требало да оне постоје једна поред друге, али, оне - конкретно, по извесним темама, српска ствар укључена у њих - а ово је кључно за разумевање овог парадокса ипак несметано обитавају заједно. Кад се то каже, не треба мислити да ће ваш неки напис о српској ствари, бити одбијен, или, као резултат, посетиће вас FBI - не!; чак, напротив, ваш напис, у већини случајева, може бити и штампан. Завера ћутања и ћутањем Где је онда монополизам? У ћутању!, односно буквалном игнорисању вашег мишљења. Ова, пак, чињеница, међутим, није ни мало наивна, као што можда изгледа. Она има дубоке своје реперкусије. Наиме, уколико ваше мишљење није предмет дискуси- ја (позитивних или негативних, свеједно) великих медија као што су, на пример, Њујорк Тајмс или Вашингтон пост или великих ТВ кућа (СВС, NBC, АВС), нема шансе да ваша мисао допре до ушију актуелне власти. То је тачно оно што се десило и дешава са српском ствари. Као контраст, то је тачно оно што се није десило нити се дешава са албанском, бошњачком, а само донекле, с хрватском ствари. Велике медије њихове написе не само што нису игнорисале, већ су их зачињавале мученичко-хе- ројским ореолом, тако да власт не само што није смела да остане глува на те вапаје већ је одмах предузимала и адекватне политичко-војне мере да се њихово мучеништво ублажи, а казне се узрочници ових недаћа Срби! Велики напори Срба да се дође до САД власти Овдашњи, пак, Срби нису само износили своја мишљења пред медијама, већ су радили много више од тога. Да споменем само неке од многих напора у том правцу. За време ратова око растакања СФРЈ, САД део Српске православне цркве (САДСПЦ) имала је свој биро, у сред Вашингтона, чији је једини задатак био да пред САД властима презентује српску ствар у свет-

Разбијање заблуде Запада - улога емиграције Неко би из земље могао потпуно добронамер- но приметити, да је наша брига добро-дошла, али да је окренута у погрешном правцу, па би могао на то још и надодати: оставите нас да ми решавамо своје проб- леме како знамо и умемо, а ви своје преобилно родољубље упрегните у огроман посао разбијања заблуда самог Запада у погледу проблематике која вас брине. То би била највећа ваша помоћ нама овде. Чисто теоретски гледано ова примедба је на

IZ SADRŽAJA Srbija mora da se trgne i povuče crtu ..................................................... 5 Revolucija, geopolitika i naftovodi ......................................................... 9 Priča o prostituisanom novinarstvu ................................................... 15 Kosovu ograničena nezavisnost .......................................................... 17 Postavljena i osvećena spomen ploča u Kočevju ............................... 19 Patrijarh Arsenije Čarnojević III (2) ................................................. 21 Borba za istinu o slučaju majora Stankovića .................................... 24 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (107) . . . . 25 O posmrtnoj knjizi Uglješe Krstića ............................................................27

2

Iskra 1. oktobar 2005

лости веродостојних докумената. Изузев што су представници овог бироа били љубазно примани од нижих и средњих представника власти, учинак овог иначе великог напора је био практично - нула. Кад су сред- ства СПЦ била исцрпљена, онда је тај биро преузео Конгрес Српског Уједињења (КСУ) који још и данас постоји. Изузев лепих обећања од стране представни- ка власти, чини ми се, да је и учинак КСУ сличан оном СПЦ. Па су се појавиле књиге на енглеском од аутора као што су др Емил Влајки, др Срђа Трифковић, Милутин Пропадовић. Десило се да случајно знам нешто о дистрибуцији књига задњег аутора. Поред угледних САД приватника, књига је послата свим важнијим медијама, ТВ кућама, библиотекама, члановима Конгреса и власти. Изузев неколико похвалних коментара приватника и локалних медија, и може бити, неколико захвалница (без коментра) од стране власти и великих медија, све остало је било - ћутање! Могуће да је напред употребљени израз монополизам неадекватан за српску ситуацију; можда је израз конспирација или завера ћутања и ћутањем истинитији појам!

Анти-беспућне снаге - последња одбрана Србије Па шта нам је онда радити? Земља нам могуће поручује да се окренемо свету, а да њих оставимо на миру, а овде, где смо, наилазимо на непробојну заверу ћутања. Остаје нам, значи, да бацимо копља у трње. То би можда и био излаз, да није јасно и очито, да власти у СЦГ и Србији воде народ, без његовог прис- танка, противно самом постојећем Уставу, у - беспуће! Кад се томе дода и чињеница да и саме - да их тако назовем - анти-беспућне снаге у земљи, под при- тиском огромне медијске и прозапдњачке пропаганде и акције, јењавају и умањују се, онда је, мислим, наша дужност: прво, да и сами не поклекнемо; и, друго, да се тај опасан тренд код анти-беспућних снага покуша не само да заустави већ и да му се удахне стара мисао, само у новој форми, по којој је постојање анти- беспућног покрета у земљи Србији, у исто време, и неопходан, битан и сушаствен разлог даљњег посто- јања српског народа као историјског субјекта. Хоћу да кажем, дакле, да кад власт, која је плаћена да то ради, не само да не чува народ од пропасти већ га директно у њу увлачи, онда је, као последња одбрана народа, остао само анти-беспућни покрет. Да ли је ово позив на револуцију? Не! Апсолутно - не! Запитаће се, пак, све неверне Томе: како то, онда, анти-бес- пућни покрет спасава народ од пропасти? Одговор је врло прост: Постиже он то самим својим постојањем! Овде је, бојим се, потребна боља елаборација, што је и предмет следећег и завршног поглавља. Коначна победа анти-беспућног сентимента Нисам фројдовац јер сматрам Фројдову науку перверзном и недостојном људског достојанства. Има, међутим, код њега, покаткад, и по које зрнце истине. Реч је о његовој теорији заборава. По њој, кад се ради о тешким преступима, као што су, на пример, злочини, нема случајног заборава; постоји само онај намерни. А заборав преступник остварује гурањем, изгоном непожељних састојака свести у подсвест; како, пак, свест не може бити у вакуму, у њу спонтано придолазе они пожељни састојци, што се додатно постиже, пијанством, дрогама и другим лаким уживањима. Тај Фројдов заборав, изгледа, добро дејствује поједи- начно. Чини се, међутим, да он или не дејствује или не

Iskra 1. oktobar 2005

дејствује довољно ефикасно кад се ради о колек- тивној свести. И, ето нас тако, поново у нашој стварности. Две су колективне свести ту у игри: српска и САД. Ова друга, САД свест, свесна је да је починила злочин у односу на српски народ и то је пече, те, због тога, свој- ски прибегава фројдовској формули заборава, али, будући колективна - не успева! А свест односно савест (која овде није она морална, покајничка, већ прљаво политичка) и даље пече... изгубисмо, пред светом, свој хуманитарни лик... шта нам је радити? питају се Амери. И присетише се САД стратези свог мача са две оштрице. Прва оштрица је спољашњег карактера, Хаг је симболизује: он би требало правнода утврди истину по којој су Срби једини кривци за ратове у СФРЈ. Ова друга оштрица је унутрашња, симболизу- је је слоган суочавање са прошлошћу. По њој, Срби би сами требало да признају да су они једини кривци за све злочине почињене у ратовима који су беснели од 1991. до 1995. године. Десило се, међутим, да су српске досовске и постдосовске власти, жељне лаког (на изглед само) новца, мада без позива и пре времена, искочиле, по народној, као ждребе пред руду, са својим евро- атланским интеграцијама, па су тако Америма, ставиле директно у руке нову оштрицу која обилно помаже и једну и другу напред поменуте. Хаг, који је сам по себи, практично, доспео у ћор-сокак, диктатима и претња- ма да нема новца од ММФ, да нема уласка у ЕУ и ЕАИ, да ће Косово постати независно, а да ће Србија бити огољена још и од Црне Горе и, евентуално, Санџака и Војводине, добио је, ако не правну тј. квалитетну, а оно квантитетну битку против Срба - целокупно политичко српско вођство из ратова нашло се у њему. И суочавање с прошлошћу, није рђаво прошло. Главни згодици су ту: (1) Тадићево, у име Србије, кајање у Сребреници; (2) извештај (број 2) Комисије РС по коме су Срби побили 8000 Муслимана; (3) растакање деј- тонске РС, на што власти СЦГ, као потписнице Париског мира који је ратификовао такву РС, нису чак ни уложиле свој протест - а морале су! - на безочне, недемократске и колонијалне радње неизабраног вицекраља БиХ, Ешдауна; и (4) генерално опадање анти-беспућног сентимента. О, да, умало не заборавих, реч је још увек о томе како, на који то начин, анти-беспућне снаге спасавају српски народ самим својим постојањем!? Сећате ли се Фројда и његових непожељних састојака који код једне колективне свести, као што је САД, никако да оду у подсвест већ и даље њоме вит- лају. Е, видите, ти јадни састојци свести који су, уз то, још и непожељни нису ништа друго до колективна срп- ска свест, исказана путем анти-беспућног сентимен- та. Докле год он постоји - витлаће он и неће давати мира САД савести. Независно од тога што ће Хаг као засигурно осудити Милошевића и целокупно српско друштво тамо, злочиначки део САД савести, ипак, неће наћи свој мир. Притисци ће се појачати да се анти-беспућне снаге униште. Међутим, њиховим даљим опстанком, СЦГ неће бити примљене у евроатланске интеграције, па ће тако, оне, индиректно, спречити да СЦГ, под колонијалним условима, уђу у ЕУ. У САД, међутим, постоји, за нерешене, а исцрпљујуће, политичке ситуације, једна врло практична изрека САД политичари је побожно на себи примењују! -, која гласи: if you can’t beat them, join them (ако не можеш да их победиш, придружи им се). Уколико, дакле, српски анти-беспућни сентимент не попусти, практични САД људи морат ће се приклонити

3

POSLANIK I BIVŠI MINISTAR MlCHAEL MEACHER U LONDONSKOM THE GUARDIAN-U:

BRITANSKE I SAD SLUŽBE POMAGALE ISLAMSKE TERORISTE U RAZBIJANJU JUGOSLAVIJE Bivši ministar u Vladi Velike Britanije optužuje britanske i američke tajne službe da su pomogle formiranje terorističkih grupa za razbijanje Jugoslavije.

vlade iz 2002. godine, da je tadašnja administracija SAD dala “zeleno svjetlo” grupacijama, od kojih se neke danas nalaze na listi terorističkih organizacija Stejt departmenta, uključujući i libanski Hezbolah, da operišu u Bosni.

Zapadne obavještajne službe pomogle u stvaranju terorističkih ćelija.

“Ovo je epizoda koja dovodi u pitanje kredibilitet globalnog rata protiv terorizma, koji je naknadno proglašen.

Skoro čitavu dekadu SAD su pomagale islamističkim pobunjenicima iz Čečenije, Irana i Saudijske Arabije da destabilišu bivšu Jugoslaviju. Njima je dozvoljeno da se pomjere ka istoku, tačnije da se prebace na Kosovo. Pred kraj rata u Bosni, na području Bosne, Hrvatske i Kosova bilo je desetine hiIjada islamista. Većina njih se kasnije prebacila na Zapad, uglavnom Austriju, Njemačku i Švajcarsku”, piše Mičer.

Video-snimak bombaša samoubice Mohameda Sidika Kana, koji se nedavno pojavio u javnosti, mogao bi da preokrene fokus istrage o julskim bombaškim napadima u Londonu, te da u prvi plan stavi političku realnost koja je prethodila svemu tome, smatra Majkl Mičer (Michael Meacher), laburistički poslanik u britan- skom parlamentu i ministar u Vladi Velike Britanije od 1997. do 2003. godine.

On je u autorskoj kolumni u britanskom “Gardijanu” (10.9.2005.) optužio američke i britanske obavještajne službe da su uz njihovo “saznanje i saučesništvo” napravljene terorističke ćelije u svijetu.

“Tokom sovjetske okupacije Avganistana osamdesetih godina SAD su bile te koje su okupile veli- ki broj džihadista i sve to preko pakistanske tajne obav- ještajne službe (ISI). Kasnije SAD su ponovo imale želju da osnuju nove džihadističke korpuse, takođe preko svojih opunomoćenika - samo ovaj put da bi pomogli bosanskim muslimanima. U ove korpuse bili su uključeni i Pakistanci iz Britanije”, piše on.

Prema izvještaju koji je nedavno objavila Fondacija “Obzerver riser" iz Delhia u Indiji, jedan kontingent mudžahedina u BiH je poslala tadašnja pa- kistanska vlada (Benazir Bhutto) na zahtjev Klintonove administracije.

“Ovaj kontingent je formiran od pripadnika tero- rističke grupe Harkat-ul-Ansar (HUA), a obučavali su ih pripadnici ISI-a.

U izvještaju se navodi da je više od 200 Pakistanaca rođenih u Britaniji obučeno u HUA kampo- vima da bi se zatim pridružio HUA kontingentu u Bosni”, navodi Mičer.

Navodi da je i britanska vlada bila povezana s jednom islamističkom terorističkom grupacijom.

“Britanska obavještajna služba koristila je Al Muhadžirun, islamističku grupaciju iz Londona, da regru- tuje islamističke militante s britanskim pasošem za rat na Kosovu.

Jedan od navodnih članova grupacije Al Muhadžirun jeste i Harun Rašid Asvat, za kojeg se vjeru- je da stoji iza julskog bombaškog napada na London", piše Mičer u uvodniku “Gardijana”.

“Ostaje da se vidi da li će lov na počinioce i saučesnike julskog napada na London prevladati nad močnim političkim snagama. I zaista, postavlja se pita- nje, da li će Skotland jard u svojoj namjeri da otkrije istinu nadvladati nad pokušajima MI6 da prikriju svoje tragove i sve to pod pokrićem zvanim nacionalna bez- bjednost”, zaključuje Mičer SN206, 10.9.2005. <www.nezavisne.com>

D. RADUŠKI

Dodaje, pozivajući se na izvještaj holandske

Јесен-Петерсен: Косово никад ближе циљу Зашто . . . мудрости те своје изреке. А, онда ће и пријем СЦГ у ЕУ бити под истински партнерским условима, на Косово ће се благонаклоније гледати, вратиће се статуса РС на начела Дејтонског уговора, па чак и реви-зије хашких пресуда неће изостати. Ето, зашто је неопходно одржавање тог антибеспућног покретау земљи, као и емигрантско писање по том питању.

Н. Љотић

4

Шеф цивилне мисије УН на Косову Сорен Јесен Петерсен оценио је данас да Косово никада није било ближе остваривању својих циљева и затражио јединство институција, политичких партија и грађана Косова...ЈесенПетерсен је инсистирао да сви на Косову раде заједно, како би сигурно ишли ка раз- говорима о статусу Косова. „Ми очекујемо да председник преузме вођење овог процеса и верујем даје председнику јасно да ће Косово ићи ка разговорима о статусу уједињено”, рекао је Јесен Петерсен. (Бета, 12.9.2005)

Iskra 1. oktobar 2005

Др Срђа Трифковић, у интервјуу „Чачанском гласу"

СРБИЈА МОРА ДА СЕ ТРГНЕ И ПОВУЧЕ ЦРТУ Оштар у изношењу ставова и политичких про- цена, Срђа Трифковић, аналитичар међународних односа, спољнополитички уредник и колумниста часописа „Крониклс", америчког Рокфорд института у Чикагу, последњих месец дана усталасао је домаћу политичку јавност „неугодним" изјавама. Ценећи озбиљност времена у коме живимо, озбиљност листа за који је већ говорио, а још и чачански зет, чак ни у журби светског путника, Срђа Трифковић није заобишао „Чачански глас". Колико склапање споразума о проласку НАТО трупа кроз нашу земљу угрожава суверенитет наше државе?

- У споразуму стоји да је циљ отварања, не само физичког простора Србије већ и читавог елек- тромагнетног спектра, вршење операција Северно- атлантског савеза у циљу очувања мира на простору Балкана. Значи, у самом споразуму Косово и Метохија се нигде не спомињу, а дефиниција - очување мира на простору Балкана може да буде искоришћена у било коју сврху ангажмана НАТО-а било где на простору Србије и Црне Горе. Конкретно, то значи да би у случају евентуалне кризе у Рашкој области, односно у Санџаку, у случају немира у Сјеници, Тутину или Новом Пазару, или у случају заоштравања ситуације у Прешевској долини, или не дај Боже неких национал- них немира на сверу Бачке, у Суботици, или Кањижи, исто тако, ова дефиниција била искоришћена од стране Северноатлантског савеза да инсистира на извршењу споразума, односно, на отварању граница Србије, и на проласку трупа НАТО-а без претходне најаве каква ће бити снага тих трупа, који ће бити њихов састав, каква ће бити национална структура тих јединица, јер видимо да је сада и Мађарска члан НАТО, једном речју, Србија више неће имати контролу над својом судбином. Врло је битно да Косово и Метохија нису поменути, јер ми-нистар иностраних послова Драшковић је изричито апострофирао Косово и Метохију као изговор за споразум, али се његов сагов- орник, генерални секретар Шефер строго чувао да ни на који начин не саучествује у том његовом објашњењу. Значи, очигледно је да Драшковићево подуже објашњење да је споразум имао за циљ заштиту преосталих Срба на Косову једна превара. Јер НАТО-у је више него довољно да постојеће снаге на Косову искористи уколико има намеру да Србе заштити. Као што смо видели, на пасивности немачких трупа у Призрену 17. марта 2004. године, уколико не постоји политичка воља да те трупе буду ангажоване у одбрани преосталих Срба, онда није битно да ли је њих пет хиљада, педесет хиљада или петсто хиљада.

америчке дипломате у Београду. Оштро сте одреаго- вали на пасивност домаће дипломатије када суувреде на рачун сопствених интереса прећутане. До када ћемо се удварати свету, није свако „клечање пред сул- таном" Милошева дипломатија, а овде се то изгледа и превише буквално схвата?

- Књаз Милош је имао концепт националног и државног интереса и његово клечање и подилажење је вазда било у функцији јачања Србије и у функцији испуњења српских националних интереса и државних аспирација. Шеф дипломатије Србије и Црне Горе, се јако потресао зато што сам, наводно, увредио амбасадора САД у Београду Мајкла Полта, што, узгред буди речено није истина. Нити сам га увредио, нити сам имао намеру да то учиним. Али, није реаговао када је Стипе Месић у Сребреници изјавио да су Срби тамо починили геноцид, није одреаговао када је исти тај председник Хрватске изјавио, да ће признати Црну Гору као независни државу без обзира под којим условима био изведен референдум и без обзира на став остатка међународне заједнице, није одреаговао на десетине, на стотине грубих увреда и блаћења Срба и Србије од стране и „але и вране", укључујући тог истог његовог саговорника Шефера, који је изјавио да је рат против Србије 1999. године био праведан и легалан. Другим речима, он не реагује када се Србија пљује и блати, од стране великих и малих зверки у међународној заједници, а погодило га је што сам изјавио да су бивши амбасадор Монтгомери, садашњи амбасадор Полт и амбасадор за људска права Проспер, трећеразредни доносиоци одлука у америчкој структури моћи. То што сам изјавио је стро- го технички опис њиховог статуса, зна се ко су прво- разредни. То су Буш, Чејни, Рамсфелд, Кондолиса Рајс; другоразредни су чланови и преседници спољнополитичких одбора у Представничком дому и Сенату, то су људи ван нормалних структура моћи, али врло утицајни, аутсајдери као што је Ричард Холбрук. Ово је трећеразредна екипа у смислу емпиријског описа, а не неког вредносног става. За људе, нездра- во фасциниране Америком, као што су министар Драшковић и његов саветник Раде Стојановић, незамисливо је да било који Американац може бити ма шта друго него прворазредан и зато се они понашају на један денунцијантски начин. Оног тренутка када у Београду буде постојала једна кохерентна власт, у којој неће бити размимоилажења између председника Србије и премијера Србије, између шефа дипломатије савезне државе и шефова ресорних министарстава, тада ћемо и имати једну националну стратегију опстанка. Србија улази у тешке тренутке, у следећих годину дана биће решена и судбина Косова и судбина заједничке државе, и судбина Републике Српске и питање односа према Хашком трибуналу и судбина одштетних захтева заснованих на хашким пресудама, а пре свега на великој сребреничкој лажи. У тај пери- од, Србија, нажлост, улази крајње неприпремљена, са једном некохерентном политичком екипом где и даље лева рука не зна шта ради десна, где и даље један иде

БРИГА ЗА АМЕРИКАНЦЕ, А У НЕСПРЕМНОЈ СРБИЈИ - КО У КЛИН, КО У ПЛОЧУ Велика прашина се подигла када сте у емиси- ји „Утисак недеље" крајем јула, наводно, увредили

Iskra 1. oktobar 2005

5

Србија мора ... у клин, а други у плочу. Важите за некога ко се на западу залаже за легитимне српске националне интересе. Назвали су Вас, тачније Јеврем Брковић, „злогласним вођом српске Алкаиде из Чикага". Чиме сте се замерили Милу Ђукановићу и шта мислите о дезинтеграцији федерације, односно, независној Црној Гори?

- О Јеврему Брковићу његова биографија гов- ори довољно. За ваше читаоце који нису упућенији у његове личне идеосинкразије довољно је рећи да он жали што Црна Гора није пришла унији са Римом и признала римског папу за шефа црногорске цркве још неколико стотина година уназад, јер би онда била заиста аутентична и своја, а не, подложна Светосавским замагљивањима изворног, како он тврди, црногорског идентитета, који у ствари није ништа друго, него јужнохрватски идентитет у спрези са римским и венецијанским духом и интересима. То што ме дотични господин оптужио да сам српски „терориста из Чикага" има своје коренове у једном тексту који је изашао у једној црногорској про- сепаратистичкој новини која се зове „Недјељни жур- нал" где је изнесена тврдња да сам упутио претећа писма Милу Ђукановићу из Чикага. Реч је о једном грубом и врло примитивном фалсификату. Чак, да су се потрудили да то изведу мало уверљивије и да то онако изгланцају на начин који би могао да личи на нешто што сам ја написао, можда би ме и више погоди- ло, али свеједно, ствар је била озбиљна. Ја сам пре тога довео једну екипу страних стручњака да под окриљем Покрета за заједничку државу одрже три- бине широм Црне Горе на тему „Будућност Црне Горе после раздвајања" и они су се користили аналитиком да упозоре, да би судбина Црне Горе била врло слична судбини Македоније. Знамо шта се њој десило са Охридским споразумом 2001. кад је постала држава са ограниченим суверенитетом, где једна трећина њене територије није више под контролом Владе из Скопља. Уместо да уђу у аргументовану дебату са стручњацима Рокфорд института, режимски послушници у Подгорици су ето, покушали да наместе једну ситну удбашку причу, тобоже мојим претњама Милу Ђукановићу. Докторирали сте на усташком покрету. Срби су историјске жртве геноцида и етничког чишћења. Како коментаришете једнострано понашање међународне и домаће дипломатије у случају Сребренице?

- Оно се потпуно уклапа у једнострано понашање које има свој континуитет још из 19. века. Што се Сребренице тиче, имамо посла са једном типично постмодерном митоманском фабрикацијом, са једним покушајем стварања нечега ни из чега, другим речима, из једног континуираног међунационалног сукоба који на подручју Сребрнице траје од краја 1992. године до лета 1995. извучена је само једна епизода. Почетак тог сукоба, најкрвавије његово распламсавање је покољ Срба од стране муслиманских муџа- хедина предвођених Насером Орићем у зиму 1993. године, конкретно, на Бадње вече и на Божић. Кулминација тог процеса је дошла у јулу 1995. године са ликвидацијом извесног броја бораца из сребрничког џепа и сасвим, допуштам и ту могућност, извесног

6

броја недужних цивила мушког пола између 18 и 50 година старости, или ту негде. Али, да је било речи о геноциду не долази у обзир, то су глупости, геноцид укључује уништавање и беба у колевци, и стараца, и жена. Геноцид су спроводили наравно, Хрвати и Муслимани над Србима у периоду 1941-45. и то је био једини геноцид на територији Балкана у 20. веку. Да ли је реч о масакру, сасвим могуће, о масакру сасвим упоредивим са оним што се догађало Србима у Братунцу и околини, што се догађало Србима у Сарајеву, Србима у Мостару, Србима у Крајини, Србима у западној Славонији, и тако даље. Сваки рат је трагедија, ратови на подручју Балкана су посебно трагични, зато што неминовно каче и цивиле. Сребреница се уклапа у континуум балканских ратова од 1941-45. преко 1991/ 92/95. до 1999. на Косову. Србима је истина о Сребреници преко потребна и она не излази из параметара оног што су сами Срби искусили у ратовима за југословенско наслеђе, а посебно у поређењу са геноцидом над Србима 1941- 45. ТЕРОР НАД СПЦ - НЕМОРАЛНО ЋУТАЊЕ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Догодило се и хапшење митрополита Јована у Скопљу. Колико је Српска православна црква угроже- на и какви су коментари у Америци?

- Коментара у Америци нема. Насупрот ономе што би се десило да је рецимо новопазарски муфтија или београдски муфтија, не само ухапшен и осуђен на затворску казну, него само приведен, и да му је евен- туално претресен стан. Оно што се догодило пароху Паљанском и његовом сину са премлаћивањем од стране НАТО-а и оно што се догађа нон-стоп митро- политу Амфилохију и митрополији Црногорско-при- морској у виду медијских напада, у виду непрекидног притиска власти и илегалних упада у црквене објекте од стране секташа, тзв. Црногорске православне цркве, само представља илустрацију терора коме је подвргнута Српска православна црква ван саме Србије. Оно што се догодило у Скопљу, представља најдрастичнији пример кршења националних, верских и људских права једног црквеног великодостојника, а изостанак адекватне реакције међународне заједнице већ сам по себи довољно говори, са каквом заједницом имамо посла. Она користи принципе ситуационог морала, а не апсолутног, а ситуациони морал није ништа друго него неморал. ЊИХОВ ЦИЉ ЈЕ УНИШТЕЊЕ ВОЈСКЕ А пропо суверенитету и интегритету једне земље, колико на устројство војске и служби државне безбедности могу утицати обичне цивилне и невла- дине организације у свету и захтевати њихову „транс- парентност" онако како се то догађа код нас?

- Врло мало, зато што у Америци рецимо, пос- тоји агенција за националну безбедност НСА, која је потпуно ван ока јавности, не зна се чак тачно ни коли- ки је њен буџет, у Француској постоји Сирете, У Енглеској постоји служба MI6. Било би напросто смешно говорити о транспарентности тих установа, оне се, наравно, заснивају на, јасно хијерархијски дефинисаном устројству које је у надлежности врхун- ских доносилаца одлука, конкретно председника САД, председника Републике Француске, премијера бри-

Iskra 1. oktobar 2005

танске Владе, али, да ту сад могу да се појављују некакви невладини активисти, поготову кад би били финансирани из страних земаља, рецимо Кине или Русија, као што је код нас случај са невладиним сек- тором који је финансиран из западноевропских и америчких извора, и да покушавају да добију податке који се тичу функционисања таквих установа, то би било напросто смешно. Будите сигурни да у западним земљама постоји још увек здрава доза свести о нужности заштите националних и државних интереса на начин који не задире у транспарентност парламен- тарне процедуре. Није ли онда апсурдно и лицемерно оно што се догађа нашој војсци?

- Наравно да јесте, али њихов циљ није уопште транспарентност, њихов циљ је уништење војске, као што им је циљ уништење свих других националних институција од САНУ, преко Винче, до Универзитета, до Српске књижевне задруге и наравно Српске православне цркве. Како називате „Њих"?

- Не морам да их називам, они довољно већ говоре сами за себе. Мени је драго што се понашају како се понашају, из разлога што тиме јако помажу очвршћењу и освешћењу Срба и њиховог сагледавања шта им се заиста из те кухиње спрема. Кад би били лукавији и вештији, можда би били и успешнији.

-

ЗАШТИТА ОД СВЕТСКОГ ТЕРОРИЗМА БЕЗ АВАНТУРА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ

Као спољнополитички уредник и колумниста „Хронике" компетентни сте да процените како ће се развијати међународна политичка ситуација с обзиром да је у овом тренутку Иран одбио све економске и политичке уступке и погодности и наставио за разво- јем нуклеарног програма?

- Иран је врло тврд орах и не верујем да ћемо имати понављање ирачке операције зато што би то био прекрупан залогај за америчку војну структуру која је ионако пренапрегнута досадашњим околностима. Опасност је првенствено у томе што постоји једна супротност америчке политике која тежи глобалном хегемонизму, а истовремено код куће и даље допушта исламским имигрантима да их преплављују, да неометано и даље насељавају Америку и тиме пружа- ју могућност петоколонашким активистима из редова џихадиста да успоставе своје базе на америчком тлу. То се увелико десило и западној Европи. Све док Запад буде жртва сопственог самозаваравања, да постоји некакав толерантни, мирољубиви ислам, који је заиста аутентични и да постоји нека маргинална група терориста који изневеравају учење тог изворног ислама, они ће бити осуђени на понављање и 11. сеп- тембра, и Мадрида, и Лондона, и Казабланке, и Истанбула... Тек када буду спознали да у самој сржи аутентичног исламског учења постоји потенцијал за терористичку интерпретацију, онда ће схватити да је једина одбрана, захтев за редефинисање западног простора као нечега што припада западним нацијама, а не отварање двери мултикултурализму. Неометани прилив нових милиона исламских имигранатаје гаран- ција нових, још невиђених терористичких напада који

Iskra 1. oktobar 2005

се неће зауставити пре него што се над једним од великих западних градова не наднесе злослутна нук- леарна печурка. Колико Србија у експанзији исламског тероризма може бити потенцијална жртва?

- То ће највише зависити од саме Србије. Уколико се буде нудила као саучесник у авантурама на Блиском истоку о којима није ни на који начин одлучивала, онда ће та опасност бити далеко већа. Њена је нужност сада да се окрене себи и да буде прво и пре свега способна да редефинише сопствени иден- титет и сопствене интересе, пре него што се буде упуштала у ма какву комбинаторику у којој би вадила туђе кестење из ватре. НИШТА ОД ЕУ Шта предлажете у тим будућим европским или неким другим интеграцијама, с ким се удруживати, ко нам је стратешки партнер, каква нам је уопште будућност?

- Што се стратешких партнера тиче, нико Србију неће третирати као озбиљног партнера докле год она буде потпуно расточена и са тоталним одсуством осећаја за националне и државне интересе које вреди штитити, бранити и заступати на један трезвен и рационалан начин. Дакле, све док Србија буде оваква каква је сада, она ће бити третирана као Алајбегова слама којом могу да се награђују сви окол- ни народи и да своје интересе испуњавају, а тај процес уопште није окончан. Ту су још увек на тепету и Рашка област, и Прешевска долина, и север Бачке и евенту- ално данас-сутра и Хомоље, источна Србија, и Браничево, и Банат. Докле год се Србија не тргне и не схвати да треба негде повући црту и да себе треба реафирмисати као народ, нацију и државу достојну поштовања, партнера једноставно неће бити, јер би и потенцијални партнери одбијали да Србију узимају озбиљно. Што се европских интеграција тиче, та је одлука већ донета у име Србије исходом референдума у Француској и Холандији, у мају месецу ове године. Апсурдно је говорити о уласку у Европу, Србија јесте у Европи и географски и духовно, и историјски и кул- турно од самог свог настанка, али уласка у Европску унију неће бити и то на дуге стазе. Главни разлог у позадини тога, премда је то политички некоректно да се каже у једној Немачкој и Француској јесте одбијање Европљања да Турску приме у своје редове, јер су # свесни да би то био крај Европе, односно, да би се онда потихо и на мала врата завршио процес који је почео са инвазијом Отоманске империје у позном средњем веку и који је наизглед био окончан са пора- зом турске опсаде Беча 1683. године. Дакле, веома ће бити интересантно како ће политички врх ове земље објаснити чињеницу, да у тим европским интеграција- ма они могу да наставе да причају и да понављају обећања која ће им давати безначајни бриселски бирократи, али ни у супсантивном смислу следећих 20 година нове земље неће бити примане и да од тих Евро-атлантских интеграција што се Србије тиче до даљњег нема ништа. Како ћете се бранити од анатеме да сте српс- ки националиста?

- Ја не желим Србији ништа више, ни боље, ни

7

Србија банкрот?

Србија мора специјалније о д онога што Жак Ширак жели Француској, Џорџ Буш Америци и свакако желим мањи ексклузивизам у погледу српских националних и државних интереса, него што Стипе Месић жели својој Хрватској, или што Адем Демаћи жели својим Албанцима.

БОЈИМ СЕ ДА СЕ СРБИЈА ПРЕТВАРА У НЕОКОЛОНИЈАЛНУ САТРАПИЈУ... Шта замерате Коштуници и шта му саветујете?

- Не могу да кажем да Коштуници ма шта замерам, јер је он човек на мукама и не знам ни ја, како бих се поставио у сличној ситуацији? Оно што бих му од свег срца саветовао је, да не искључи могућност двој- не коалиције са Српском радикалном странком као средством превазилажења једног немогућег стања, јер, у овом тренутку имамо немогуће стање да је дипломатија СЦГ и Министарство одбране СЦГ у рука- ма људи са крајње неизвесном лојалношћу, и с крајње неизвесним личним и професионалним амбицијама и циљевима. Да у тој истој коалицији на нивоу Владе Србије, СЦГ има једну странку која се амбивалентно односи према питању будућности државне заједнице, а то је Г17 плус. Та иста странка својом политиком прецењеног динара и потпуно ирационалним уништавањем домаћег банкарског сектора и отварањем двери једној, не само дивљој приватизаци- ји, него и дивљем увозу и подилажењу увозничком лобију по цену уништавања остатка остатака српске производње, претвара Србију у једну неоколонијалну сатрапију која неће више бити способна да производи ма шта, већ ће само извозити оно мало примарних производа што још има. НИСУ МЕ ПРИВЕЛИ У ЦГ На то сам ја, противно њиховим очекивањима узвратио тако што сам отишао у Подгорицу, одржао конференцију за штампу у седишту Покрета за зајед- ничку државу и рекао да тиме оптужују и Америку за тероризам. Ако су спремни да изнесу тврдњу да ја из Чикага кујем завере против живота Мила Ђукановића и против стабилности Црне Горе, то је оптужба за тероризам. Ако Америка тероризам толерише на својој територији, значи они оптужују Вашингтон да, упркос својој реторици о рату против терора, заправо толерише једно тврдо језгро српских екстремиста који су спремни на насиље, ето, против шефа владе Републике Црне Горе. Рекао сам да је то озбиљна оптужба, за коју, ако имају доказе, морају да их проследе ФБИ-у , а ако их немају, да се покрију ушима и да признају да су лажови. Тренутно је судски процес у току. Поднео сам тужбу и против листа и против његовог уредника лично, а поднећу и против државе Црне Горе, јер лист се правда тиме да је материјал дошао из Агенције за државну безбедност. Уколико је Агенција упутила тај материјал листу, она је прекршила закон, јер једини овлашћени примаоци њених докумената су или тужилаштво, или полиција, ради привођења. Ја сам у Црној Гори био у три навра- та сада и нисам приведен, то довољно говори само за себе. „Чачански глас" ЗОРИЦА ЛЕШОВИЋ СТАНОЈЕВИЋ 19.8. 2005.

8

Међународни монетарни фонд је одлучио да заобиђе Млађана Динкића и да се обрати премијеру Војиславу Коштуници како би упозорио на предстојећу катастрофу која Србију чека крајем октобра. Порука је била јасна - ваша влада је заказала и лагала и сада мора да сноси последице. Конкретно, ако Динкић не успе да испоштује рок до краја октобра, на распола- гању вам се неће наћи 900 милиона долара и петого- дишњи рад на отпису дуга Србији ће бити безвредан. Значи, ништа од 900 милиона долара, а још ће Србија морати да почне да отплаћује стари југословенски дуг од неких 15 милијарди долара - и то одмах. У писму ММФ Коштуници јасно се ставља до знања да је у мају Динкић дошао у Вашингтон „на коленима” да моли - с комплетним Г17 тимом експе- рата, укључујући и Мирољуба Лабуса - за још мало времена да се испуне захтеви ове финансијске инсти- туције. Министар Динкић је обећао да ће до августа пен-зије бити драстично смањене и да ће почети про- даја рафинерија. ММФ сада схвата да је у мају треба- ло да каже Динкићу да је он потпуни промашај, диле- тант који се уопште не разуме у финансије и банкарство и да је довео Србију на ивицу финансијске катас- трофе.

- Довољно је лоше то што је министар Динкић некомпетентан као банкар, али поражавајуће је што је за пет година научио само како да лаже Запад, баш као што је то чинио Милошевић. А ми знамо шта се дешава с лажовима који се као Милошевић играју са Западом - рекао је један од чланова ММФ тима, а Српском Националу пренели чланови ДСС, шокирани оним што је снашло Коштуницу и то у пет до 12. Сазнали смо да ј.е Коштуница „запенио” због невоља које је створио Динкић. Влада неће имати другог избо- ра осим да смањи пензије на пола и одмах се отараси рафинерија како би надокнадила губитак времена које је Динкић протраћио лажући ММФ. Ово ће сигурно довести до великог социјалног незадовољства, кад се буду дигли пензионери и радници нафтне индустрије. Отпуштање великог броја радника је део договора на који је Динкић пристао за продају рафинерија.

- Уместо да се суочи с проблемом и да учини нешто како би испунио захтеве ММФ, Динкић и његов експертски Г17 тим је протраћио драгоцено време, покушавајући да нађе начина да својим људима обезбеди функције у рафинеријама. Сада нико неће имати користи од рафинерија јер ће пасти влада, а Србија ће пропасти финансијски. Аргентина ће се чинити као рај на земљи у поређењу с оним што чека Србију, захваљујући Динкићу - каже наш извор из ДСС. Марко - Динкићев алиби И док је Коштуница седео у свом кабинету шокиран над писмом ММФ, Динкић је сазвао медије да ствара политичке интриге око Марка Милошевића.

- Ја се стидим што је повучена потерница за Марком - рекао је Динкић додајући да у Србији нема места за Марка Милошевић а и остале чланове његове породице, наговештавајући како би Г17 могла да изађе из владе у знак протеста због Марка Милошевића.

- Због Марка Милошевића?! Не, Марко нема ништа с потенцијалним одласком Г17 из владе. Динкићу је потребан изговор за одлазак и да сакрије нуклеарну катастрофу коју је направио у Србији на свим нивоима српских финансијских институција - изјавио је извор Српског Национала из ДСС.

13.8.2005.

Српски

национап

Iskra 1. oktobar 2005

F William Engdahl - Bitka za Evroaziju

REVOLUCIJA, GEOPOLITIKA I NAFTOVODI Posle kratkoročnog pada cene petroleja na ispod 50 dolara, cena je probila nivo od šezdeset dolara i izgleda da će ići i dalje. U ovoj situciji neko bi mogao da pomisli da bi najava otvaranja novog velikog naftovoda koji će da pumpa kaspijski petrolej na svetska tržišta moglo da zaus- tavi neprekidan rast cena.

Međutim, čak i kad se Organizacija zemalja izvoznica petroleja 15. juna o.g. saglasila da podigne kvotu produkcije za 500,000 barela dnevno, reakcija NYMEXAje bila da će buduće cene da rastu, ne da padaju. Očekuje se da će svetska potražnja petroleja u drugoj polovini 2005. prosečno da poraste za najmanje 3 miliona barela dnevno, više nego u prvoj polovini godine.

Ulje je postalo centralna tema planiranja svetskih političkih i vojnih operacija, čak kada se o tome otvoreno i ne govori.

Kaspijski naftovod otvara Pandorinu kutiju U ovoj situaciji vredno je pogledati u opšti značaj majskog otvaranja naftovoda između Bakua i Cejana u Turskoj.

Ovaj 1,762 kilometara dugi naftovod bio je završen nekoliko meseci pre predviđenog roka. Baku-Tibilisi-Cejan (BTC) naftovod počet je 2002. posle četiri godine žestokog međunarodnog spora. Koštao je oko 3.6. biliona SAD dolara, čineći ga jednim od najskupljih naftnih poduhvata ikada preduzetih. Glavni ulagač bio je Britiš petroleum (BP), čiji je predsednik Lord Brovvne, bliski savetnik britan- skog premijera Toni Blera. BP je gradio naftovod pomoću jednog konzorcijuma koji uključuje Unocol iz SAD, Turkiš petroleum Inc i druge partnere.

Uzeće najmanje do kasnog septembra pre nego 10.4 miliona barela budu upumpani; potrebna količina da počne isporuka nafte turskom mediteranskom pristaništu u Cejanu (Ceyhan). Cejan je prigodno blizu SAD vazduho- plovne baze Incirlik. BTC naftovod ima SAD strateški pri- oritet od kad ga je predsednik Bil Klinton prvo podržao u 1998. godini. I zaista, na svečanom otvaranju u maju, prisustvovao je SAD sekretar za energiju, Samuel Bodman i pročtao i ličnu poruku pohvale SAD predsednika Džordža W. Buša.

Pošto je poltička sadržina Centralno azijsko- kaspijskog regiona složena, naročito jer je raspad Sovjetske Unije otvorio inostrano nadmetanje u nafti bogatom kaspij- skom regionu, najviše iz SAD, važno je zapaziti, glavne blokove snaga koji su se tu pojavili.

Ima ih dva. Na jednoj strani je savez SAD - Turska - Azerbejdžan i posle "ružičaste" revolucije, Đurđija, mala ali kritična zemlja pošto je na direktnom putu naftovoda. Protiv njega, u odnosu na put kojim naftovod sa kaspijskim petrolejom treba da ide, je Rusija, koja je do 1990. kon-

Iskra 1. oktobar 2005

trolisala čitavo Kaspijsko jezero, izuzev njegove iranske obale.

Danas Rusija ima ne lak ali ipak siguran savez sa Iranom i Armenijom, u opoziciji prema pomenutom SAD savezu. Važno je razumeti da su ove dve grupe saveza nastale u ovom regionu posle 1991. godine.

Sada kada je BTC naftovod konačno završen i nje- gov put kroz Đurđiju čvrsto u rukama vašingtonskih Ijudi - bitna pretpostavka da se završi naftovod - otvara se pitanje kako će na to Moskva da reaguje. Ima li predsednik Vladimir Putin bili kakvu ozbiljnu opciju, izuzev poslednje - nuklearne.

Jasna strategija Geopolitička šema postala je jasna tokom zadnjih meseci. Sa dokumentovanom otvorenom i tajnovitom podrškom i finansiranjem Vašingtona postavljeni su, jedan po jedan, novi prijateljski prema SAD režimi u bivšim sov- jetskim državama koje su u strateškom odnosu prema mogućem putu naftovoda sa Kaspijskog mora.

Ukrajina je sada više ili manje u rukama od Vašingtona podržanog "demokratskog" režima Viktora Juščenka i njegovog predsednika vlade, milijarderke Julije Timošenko, poznate u Ukrajini kao "gas princeze" zbog bogatstva koje je napravila kao vladin činbenik, navodno sumnjivim poslovima sa ranjim ukrajinskim ministrom za energiju Pavlom Lazarenkom i Gazpromom. Domaće poverenje u Juščenkovu vladu, kako javljaju, počinje da bledi kako euforija ukrajinske "orandžaste" revolucije ustupa mesto ekonomskoj realnosti. U svakom slučaju, Juščenko je 16. juna bio u Kijevu domaćin specijalnog sastanka Svetskog ekonomskog foruma iz Davosa koji je diskutovao moguće investicije u "novu" Ukrajinu.

Posle ovog sastanka u Kijevu, Timošenkova vlada je najavila da planira izgradnju novog naftovoda i gasovoda od Kaspija preko Ukrajine u Poljsku, koji bi smanjili Ukrajinsku zavisnost od nafte i gasa iz Moskve. Timošenkova je takođe objavila da ukrajinska vlada vodi pozitivne razgovore sa Ševronom, bivšom kompanijom SAD državnog sekretara Kondolize Rajs, o tom projektu.

Nepotrebno je govoriti da su takvi projekti protivni ruskim regionalnim interesima. Jedan od razloga jake podrške Vašingtona Juščenku prošle godine bila je da kon- trira odluci Kušmine vlade i parlamenta da preobrati tok naftovoda Brodi Odesa od planiranog puta iz crnomorske luke u Poljsku.

Originalni Odesa - Poljska put bi vezao Ukrajinu za Zapad. Sada Ukrajina diskutuje sa Ševronom izgradnju novog naftovoda koji bi učinio to isto. Ukrajina sada dobija 80 odsto svoje energije iz Rusije.

Ukrajinski vladin i državni NAK (Naftogas Ukrajine) diskutuje drugi projekat sa francuskim Gaz de France za

9

Revolucija .,. izgradnju gasovoda za prirodni gas iz Irana koji bi zamenio ruski gas. Ako bi se to dogodilo simultano bi oslabilo veze zajedničkih interesa između Rusije i Irana, a takođe između Rusije i Francuske.

Istog dana kad i konferencija u Kijevu. kazakstans- ka vlada je rekla na jednoj međunarodnoj ulagačkoj konfe- renciji u Almati da takođe pregovara sa Ukrajinom da izvozi kazakstansko ulje kroz predloženi novi ukrajinski naftovod do Baltika. Ševron je takođe predvodnik glavnog konzorci- juma koji razvija kazakstansku uljnu industriju u Tengizu. S obzirom na političku prirodu "velikog ulja" SAD, više je nego verovatno da Rajs, potpredsednik Dik Čejni i administracija u Vašingtonu imaju vrlo veliku ulogu u ovim pregovorima oko ukrajinskog naftovoda. Sa gledišta njenih SAD spon- sora, "narandžasta" revolucija malo ima zajedničkog sa stvarnom demokratijom, mnogo više sa vojnom i uljnom geopolitikom.

Naftovodi i SAD - Azerbejdžan veze Baku - Cejan naftovod originalno je proklamovan od strane BP-a i ostalih kao projekt veka Bivši SAD nacionalni savetnik za bezbednost Zbignjev Bžežinski, koji je bio savetnik BP-a za vreme ere Bil Klintona, urgirao je u Vašingtonu da se pomogne ovaj projekt. U stvari Bžežinski je neslužbeno otišao u Baku 1995., u ime Klintona, da se sastane sa tadašnjim predsednikom Hajder Alijevim da pre- govara o novom nezavisnom putu Baku naftovoda uključujući i sve drugo u vezi BTC projekta.

Bžežinski je takođe u upravi impresivene, mada malo poznate, SAD - Azerbejžan Trgovčke komore (USACC).

Predsenik USACC u Vašingtonu je Tim Cejka, predsednik ExxonMobil Exploration. Drugi članovi uprave USACC su Непгу Kissinger i James Baker III, čovek koji je lično otišao u Tifilis 2003. da kaže Eduardu Ševernadzeu da Vašington želi da on odstupi u korist treniranog u SAD đurđijanskog predsednika Mihaila Šakašvilija. Brent Scovvcroft, bivši nacionalni savetnik za bezbednost Džordža H W Buša starijeg, je takođe u upravi USACC. I Cheney je bio član te uprave pre nego što je postao pot- predsednik SAD. Jači tim vašingtonskih geopolitičkih mešetara bilo bi teško zamisliti. Ova grupa dobro poznatih osoba ne bi sigurno odvojila ni jedan minut svoga vremena da ovaj region nije bio od najvišeg geopolitičkog i strateškog značaja za SAD ili nekih moćnih interese tamo.

Pošto je sada gotov BTC naftovod do Cejana, rasmatra se druga faza gasovoda ispod mora, koja bi poveza- la Kaspijsko more sa Kazakstanom i Turkmenistanom i nji- hovim bogartim rezervama gasa, skretajući ove izvore energije od Kine prema Zapadu i SAD-UK kontrolisanom putu.

Važno je zapaziti u vezi sa ovim da je Buš lično putovao u Tifilis 10. maja da se obrati gomili na Skveru slo- bode u svojoj zadnjoj promociji kampanje rata protiv tiranije u ovom regionu.

Hvalio je „obojene revolucije" u Ukrajini i Đurđiji. Nastavio je napadom na podelu Evrope u Jalti Franklina D Rusvelta 1945.

Dao je čudnu izjavu: „Nećemo ponoviti greške drugih generacija, popuštajući ili izvinjava- jući tiraniju i žrtvujući slobodu u uzaludnom traženju stabil- nosti", rekao je predsednik. „Naučili smo lekciju; ničija slo- boda ne može se zapostaviti. Gledajući na dugu stazu,

10

naša bezbednost i stvarna stabilnost zavisi od slobode drugih."

Buš je nastavio: „Sada širom Kavkaza i centralne Azije i na širem Srednjem Istoku vidimo istu želju za slo- bodom koja plamti u srcima mladih Ijudi. Oni zahtevaju svoju slobodu - i oni će je dobiti."

Koje će boje biti azrebedžijanska revolucija?

Ne iznenađuje da je taj govor bio „napred" signal za opozicione grupe širom Kavkaza. U Azerbejdžanu četiri omladinske grupe Jok (Nel), Jeni Fikir (Novo mišlenje), Magam (Vreme je) i Orandžasti pokret Azrbejdžana pred- stavljaju nastajuću opoziciju, po ehu Đurđije, Ukrajine i Srbije gde su SAD ambasada i posebno trenirani aktivisti nevladinih organizacija orkestrirali dolaske režima naklo- njenih SAD uz pomoć SAD institucija National Endovvment for Democracy, Freedom Housea i Soroševih fondacija.

Prema novinarima iz Bakua, ukrajinska Pora (Vreme je), đurđijanska Kmara (Dosta) i srpski Otpor navode se od sve četiri azerijske opozicione grupe kao uzori. Opozicione grupe takođe smatraju da Bušov febru- arski sastanak u Bratislavi sa liderom Pore Vladislavom Kaskivom znakom da Vašigton podržava njihovu stvar. Izgleda da isti Vašingtonski tim eksperata za promene režima koji je bio pozadi nedavnih obojenih revolucija priprema „obojenu revoluciju" za novembarske izbore u Azerbejdžanu.

Posle smrti bivšeg azeriskog predsednika Hajder Alijeva predsednik je postao, grubom manipulacijom izbora, njegov sin zavodnik llam Alijev, koje je Vašington legitimizo- vao jer je Alijev bio ,,naš tiranin", a desilo se da kontroliše i izvore ulja iz Bakua.

Ilam, bivši predsednik državne petrolejske kom- panije SOCAR, povezan je sa bazom uticaja svoga oca i očigledno sada se smatra nepodesnim za novu naftovodnu politiku. Verovatno jer traži suviše veliki zalogaj pljačke. U svakom slučaju obe vlade, Blerova iz UK i Stejt depart- manov USAID sipaju novac u azerijske opozicione grupe, slično Pori u Ukrajini.

SAD ambasador Reno Harniš je najavio da je Vašigton spreman da finansira „post-izborna ispitivanja". Ova „ispitivanja" u Ukrajini su bili ključni faktor za uspeh opozicije tamo.

Moskva pažljivo prati azerijska zbivanja. Moskovski dnevnik Komersant pisao je 26. maja: „Dok naftovod bude pumpao ulje sa istoka na zapad, duh ,,obo- jene revolucije" teći će u suprotnom pravcu." Komentar dalje sugerira da zapadne vlade hoće da unaprede demokratizaciju Azerbejdžana iz želje da zaštitite svoje zamašne investicije u naftovodu. To je međutim samo deo strateške igre. Drugi deo je ono što strategisti Pentagona nazivaju „strategijsko lišavanje".

Do nedavno SAD su podržavale bezobzirnu korumpiranu diktaturu Alijeva jer je porodica igrala igru saglasnu geopolitičkom planu SAD u regionu, mada je Hajder Alijev bio vrhunski KGB činbenik u Sovjetiji ere Mihaila Gorbačova. Ali 12. aprila, sekretar odbrane Donald Ramsfeld odlazi u Baku u svoju drugu posetu u toku 4 meseca, da razgovara o zahtevu da SAD stvore SAD vojnu bazu u Azerbejdžanu, kao delu SAD globalnog preraspore- da vojnih snaga uključujući Evropu, Srednji istok i Aziju.

Iskra 1. oktobar 2005

Pentagon stvarno već vojnički vodi Đurđiju preko SAD oficira Specijalnih snaga i Đurđija teži da pristupi NATO organizaciji. Vašington sada zahteva direktnu bazu u Azerbejdžanu bližu Rusiji kao i Iranu.

Pentagon je takođe namenio 100 miliona dolara za formiranje specijalnih snaga Kaspijske zaštite, navodno za odbranu BTC naftovoda, mada je ovaj namerno građen podzemno da bi bio bezbedniji, jedan od razloga njegove skupoće. Deo novca Pentagona ićiće na izgradnju komandnog centra opremljenog radarima u Bakuu, sposobnog da prati ceo pomorski saobraćaj na Kaspiju. SAD traži vazdušne baze u Azerbejdžanu koje će u Teheranu i Moskvi prirodno biti viđene kao strategijska pro- vokacija.

U svim ovom manevrisanjima Vašingtona i 10.

Dovvning Street-a strateški cilj geopolitičke kontrole Evroazije igra veliku ulogu. I sve je jasnije da je ne samo Putinova Rusija cilj novog vašingtonskog „rata protiv tirani- je". Mnogima sada postaje jasno da veliki plan Evroazije u Vašingtonu nije da spreči napade Osame bin Ladena i nje- govih „pećinskih stanovnika".

Sadašnja strategija Vašingtona cilja na mnoge bivše evroazijske sovjetske republike koje nemaju rezerve gasa i ulja za koje se zna. Ono što one međutim imaju, to je vojni i geopolitički strateški značaj u politici Vašingtona za dominaciju budućnosti Evroazije.

Ta politika ima Kinu u svom geopoiitičkom, ekonomskom i vojnom centru. Pogled na mapu Evroazije i zemlje na koje SAD podržane obojene revolucije ciljaju čini to nepogrešivo jasnim. Isočno od Kaspijskog mora Vašing- ton danas na neki način kontroliše Pakistan, Avganistan, potencijalno Kirgistan, Ubekistan i Kazakstan. One služe kao potencijalna SAD-kontrolisana brana ili bafer-zona između Kine i Rusije, kaspijskih i iranskih izvora energije. Vašington nastoji da spreči Kini laki zemni put Rusiji, Srednjem istoku ili uljnim i gasnim poljima Kaspijskog mora.

Na koju će stranu Kirgistan?

Posle rane 2005. kada je došlo do serije opozi- cionih protesta povodom pristrasnosti parlamentarnih izbo- ra u februaru i martu, Kirgistan je došao na rastući spisak evroazijskih republika koje se suoče sa velikom opasnošću promene režima ili obojenom revolucijom. Uspeh bivšeg kir- gijskog premijera Kurmanbek Bakijeva u smenjivanju predsednika Askar Akajeva u tkz. „tulip" revoluciji u toj zemlji, tako postajućl privremeni predsednik do julskih predsedničkih izbora, neizbežno priziva poređenje sa „orandžastom" revoiucijom u Ukrajini i đurđijanskom „ružičastom" revolucijom. Vašingtonski Radio Liberty naširoko objašnjava da kirgijska opozicija nije SAD delo, već spontana reakcija naroda. Činjenice međutim drugačije govore.

Prema izveštajima SAD novinara poznatih listova, među kojima Craig Smitha u Njujork Tajmsu i Philip Shishkina u Wall Street Journalu, opozicija u Kirgistanu imala je - da parafraziramo pesmu Bitlsa - „mnogo više nego malo pomoći od SAD prijatelja". Aktom SAD Kongresa u 2004. godini više nego siromašan Kirgistan primio je ukupno 12 miliona dolara pomoći SAD vlade za podršku „izgradnji demokratije". Ovo će kupiti mnogo od demokratije u jednoj ekonomski opustošenoj i zaboravljenoj zemlji kakav je Kirgistan.

Iskra 1. oktobar 2005

Potvrđujući izdašnu pomoć Vašingtona, Edil Baislov, u komentaru o anti-vladinim protestima u februaru i martu, hvališe se „bilo bi apsolutno nemoguće da se to dogodi bez te pomoći."

Po Smithu iz Njujork tajmsa, Baislovljeva organizacija, Koalicija 'za demokratiju i građanska prava, finansirana je od National Democratic Institute for International Affairs, neprofitabilne organizacije sa sedištem u Vašingtonu koju finansira Stejt departman Kondolize Rajs. Baislov je rekao Radiju Liberty da je bio u Ukrajini svedok taktike „orandžaste" revolucije i da je bio impresioniran.

Ali to nije sve. Čitav tim demokratskih karaktera bio je zaposlen u Biškeku i okolini podržavajući demokrati- ju američkog stila u opoziciji „anti-američkoj tiraniji". Vašingtonski Freedom House izdašno je finasirao nezavis- nu štampariju u Biškeku koja štampa opozicioni list MSN, kaže njihov čovek, Mike Stone.

Freedom House je organizacija sa imenom koje lepo zvuči i dugačkom istorijom od vremena svoga osni- vanja kasnih 1940-ih da pomogne stvaranje NATO-a. Predsednik Freedom House-a je James Woosley, bivši direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) koji naziva sadašnju seriju promena režima od Bagdada do Kabula „Četvrtim svetskim ratom". Drugi članovi' ove kuće su svuda prisutni Zbignjev Bžežinski, bivši Klintonov sekretar za trgovinu Stuart Eizenstat i savetnik za nacionalnu bezbednost Antony Lake. Na spisku finansijskih pomagača Freedom House-a su USAID, US Information Адепсу, Soroš fondacija i National Endovvment for Democracy.

Jedna od mnogih nevladinh organizacija aktivnih u promociji nove demokratije u Kirgistanu je Civilno društvo protiv korupcije koje finasira National Endovvment for Democracy.

(NED). NED sa Feedom House-om je bio u centru svih velikih obojenih revolucija poslednjih godina, a osnovan je od Ronald Reganove administracije da stvarno funkcioniše kao nezvanična CIA, privatizovana da bi imala veću slobodu delovanja, ili ono što CIA voli da zove „uspešno poricanje". NED-u predsedava, Vin Weber, bivši republikanski kongresman, blizak neo-konzervativcu Bill Bennett-u. NED-ov predsedmik od 1984. je Carl Gershman, prethodno član Freedom House-a. NATO ge- nral Wesley Clark, čovek koji je predvodio bombardovanje Srbije 1999. takođe je u upravi NED-a. Allen Weinstein, koji je pomogao nacrt zakona kojim je stvoren NED, rekao je 1991.: „Мподо od onoga što radimo danas, CIAje radila prikriveno pre 25 godina."

Ne treba da se zaboravi, najmanje u slučaju sadašnje „tulip" revolucije u Kirgistanu, jeste Sorošev Institut za otvoreno društvo, koji je takođe sipao novac u srpsku, đur đijansku i ukrajinsku obojenu revoluciju. Na čelu Građanskg društva protiv korupcije u Kirgistanu je Tolekan Ismailova, koja je organizovala prevod i distribuciju revolu- cionarnog priručnika upotrebljenog u Srbiji, Ukrajini i Đurđiji koji je pisao Gene Sharp iz Albert Ajnštajn instituta (za- nimljivog imena) u Bostonu. Sharpova knjiga, kako da se rukovodi obojenim revolucijama, naslovljena je ,,Od diktature ka demokratiji". Sadrži upute o nenasilnom otporu - kao „nošenje zastava i simboličnih boja" - i građanskoj neposlušnosti.

Sharpova knjiga je bukvalno biblija obojenih revolucija, vrste „promena režima za glupave". Sharp je stvo- rio svoj Albert Ajnštajn institut 1983. uz podršku Harvard

11

Revolucija ...

Univerziteta. Finasiran je od SAD Kongresa, NED-a i Soroš fondacije, da obučava Ijude u studiji teorija „nenaslja kao vrste ratovanja". Sharp je radio sa NATO-m i CIA-om godinama obučavajući aktiviste u Муаптаги, Litvaniji, Srbiji, Đurđiji, Ukrajini i Tajvanu, čak i u Venezuli i Iraku.

Ukratko, stvarno svaki režim koji je bio meta SADpodržanih mekih pučeva za poslednjih 20 godina uključivao je Gene Sharpa i obično njegovoga saradnika, pukovnika Robert Helvey-a, penzionisanog obaveštajnog specijaliste SAD vojske.

Treba pomenuti da je Sharp bio u Bejdžinu dve nedelje pre studentskih demonstracija na Tajnamen skveru 1989.

Pentagon i SAD obaveštajna služba su usavršili veštinu ovih mekih pučeva vrlo mnogo. RAND planeri ih nazivaju „naletima", u odnosu na nalete omladine, tipično povezane kratkim porukama i obaveštenjima na web-sajtu, koja može da se po komandi mobiliše da destabilizuje režim na meti.

Sledeći Uzbekistan...?

Uzbekistanski tiranski predsednik Islam Karimov rano je prikazao sebe odlučnim prijateljem vašingtonskog „rata protiv terora" nudeći mu bivšu sovjetsku vazdušnu bazu za SAD vojne upotrebe, uključujući napad naTalibane u Avganistanu kasne 2001. Mnogi su smatrali Karimova isuviše bliskog Vašingtonu da bi mogao biti u opasnosti. Naparvio je od sebe „dobrog" tiranina u očima Vašingtona.

To takođe nije više izvesno. U maju je Rajsova insistirala da Karimov izvrši „političke reforme" posle nasil- nih zatvorkih pobuna i protesta koji su usledili oko prilika u Fergana dolini u regionu Andijan. Karimov se žestoko odupro nezavisnom uviđaju u tvrdnje da su njegove trupe pucale i ubile stotine nenaoružanih demonstranata. On insitira da su pobunu uzrokovali „spoljni" radikalni musli- manski fundamentalisti saveznici Talibana u nastojanju da stvore islamski kalifat u uzbekistanuskoj Fergana dolini koja se graniči sa Kirgistanom.

Dok je zbacivanje Karimova nejasno u ovom trenutku (Karimov se u stvari održao na vlasti i sada zahteva povlačenje SAD iz vazdušne baze. - Iskra), vodeći vašingtonski podržavaoci Karimovih „demokratskih reformi" sada su se okrenuli u neprijateljske protivnike. Kako je jedan SAD komentator objasnio: „Karakter Karimovog režima ne može se dalje ignorisati odbranom strateške korisnosti Uzbekistana." Karimov je sada meta za obojenu revoluciju u vašingtomskom nezadrživom „ratu protiv tiranije".

Sredinom juna vlada Karimova je najavila promene u uslovima za upotrebu SAD vazdušne vojne baze Karši- Kanabad u Uzbekistanu, uključujući zabranu noćnog lete- nja. Karimov se demonstrativno pomera bliže Moskvi a možda i Bejdžinu u poslednjem poglavlju nove „Velike igre" za geopolitičku kontrolu Evroazije.

Posle doga đaja u Andijanu, Karimov je obnovio prošlo „strategijsko partnerstvo" sa Moskovom a takođe dočekan krajem maja u Bejdžinu sa crvenim tepihom uključujući i 21 topovski pozdrav. Na junskom NATO sa- stanku u Brislu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Ivanov podržao je Karimova izjavljujući da nema potrebe za međunarodno isleđivanje onoga što se dogodilo u Andijanu

12

Tadžikistan, koji se graniči sa Avganistanom i Kinom, do sada je jedina preostala centralno-azijska repub- lika koja nije podlegla uspešnoj SAD predvođenoj obojenoj revoluciji. Ne zato što se nije pokušalo. Već nekoliko go- dina Vašington pokušava da odvoji Dušanbej od njegovih tesnih veza sa Moskvom, uključujući ekonomskom „šargarepom" SAD podrške Tadžikistanu za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Bejdžin je takođe bio akti- van. Kina je nedavno poboljšala svoju vojnu poć Tadžikistanu i nastoji da pojača veze sa svim republikama u Centralnoj Aziji koje se nalaze između nje i izvora energije na evroazijskom zapadu, od Rusije do Irana. Za Kinu zav- isnu od ulja u pitanju je najveći ulog.

Vašington igra kinesku kartu Jedina sila u Evroaziji koja ima mogućnost da stvori stratešku kombinaciju koja bi mogla da zaustavi glo- balnu dominaciju SAD jeste Kina. Kina, međutim, ima svoju Ahilovu pet, koju Vašington vrlo dobro zna, a to je ulje. Pre deset godina Kina je bila neto izvoznik ulja. Danas je Kina drugi po veličini uvoznik posle SAD. Potreba Kine u energiji raste godišnje više od 30 procenata. Kina grozničavo nastoji da obezbedi na dugu stazu snabedvanje uljem i gasom, naročito posle iračkog rata koji je Bejdžinu jasno pokazao da je cilj Vašingtona da kontroliše i militarizuje najveći deo glavnih svetskih izvora ulja i gasa. Nova bora u potražnji crnog zlata, ulja, su jasni podaci koji potvrđujuju da su najveća svetska naftna polja u padu proizvodnje, dok nova otkrića nisu u stanju da zamene taj obim proizvodnje ulja. To je pre-programiran scenario za rat. Jedino je pitanje, kojim oružjima?

Poslednjih meseci Bejdžin je potpisao velike uljane i ekeonmske poslove sa Venecuelom i Iranom. Napravio je ponudu jednoj velikoj kanadskoj kompaniji enregije i nedavno smelu ponudu da kupi kalifornijski Unocal, part- nera u kaspijskom BTC naftovodu, Ševron je odmah istu- pio sa svojom protiv-ponudom da spreči Kinu.

Bejdžin je takođe nedavno pojačao važnost 4 godine stare, Šangajske organizacije saradnje ili SCO. SCO sačinjavaju Kina, Rusija, Kazakstan, Uzbekistan, Kirgistan i Tajdžikistan. Ne iznenađuje da su mnoge od ovih država u središtu SAD podržanih pokušaja mekih pučeva i obojenih revolucija. SCO sastanak u julu uputio je ponude Indiji, Pakistanu i Iranu da učestvuju kao posmatrači.

Ministri spoljnih poslova Rusije, Kine i Indije su ovoga juna imali sastanak u Vladivostoku gde su podvukli ulogu Ujedinjenih nacija, potez jasno usmeren protiv Vašingtona. Indija je takođe razgovarala o svom projektu da investira i razradi rusko dalekoistočno polje Sahalin I, u koje je već investirala oko 1 bilion dolara u naftne i gasne poduhvate. Značajno je da su na tom sastanku Rusija i Kina rešile svoj desetine godina dug granični spor, a dve nedelje kasnije u Bejdžinu razgovarale o mogućem razvoju ruskih sibirskih dobara.

Pažljiv pogled na kartu Evroazije počinje da najavljuje šta je ovde tako bitno za Kinu i stoga za buduću dominaciju Vašingtona Evroazijom. Cilj je ne samo strate- gijsko okruženje Rusije serijom NATO baza od Bond Steel- a na Kosovu do Poljske, Đurđije i možda Ukrajine i Belorusije, koji bi omogućio NATO-u da kontroliše ener- getske veze između Rusije i EU.

Iskra 1. oktobar 2005

Politika Vašingtona sada predvida seriju projekata „demokratskih" ili mekih pučeva koji bi strategijski odsekli Kinu od pristupa bitnim uljanim i gasnim rezervama u Kaspiju, uključujući Kazakstan. Raniji azijski Veliki svileni put vodio je trgovinu kroz Taškent u Uzbekistanu i Alamatu u Kazakstanu iz očiglednih geografskih razloga, u jednom regionu okruženom velikim planinskim lancima.

Geopolitička kontrola Uzbekistana, Kirgistana i Kazakstana omogućila bi kontrolu svakog mogućeg naftovodnog puta između Kine i Centralne Azije, baš kao što okruženje Rusije dozvoljava kontrolu naftovoda i drugih veza između nje i zapadne Evrope, Kine, Indije i Srednjeg istoka.

U ovom kontekstu, vredno je ponovo citirati spoljnopolitičke članke Zbignjeva Bžežinskog od septembra / oktobra 1997. godine: Evroazija je dom mnogih politički nametljivih i dinamičnih država. Svi istorijski pretendenti na globalnu moć poreklom su iz Evroazije. Najmnogoljudniji svetski pretendenti na regionalnu hegemoniju, Kina i Indija, su u Evroaziji, kao što su i svi potencijalni politički ili ekonomski takmaci američkom svetskom prvenstvu. Posle Sjedinjenih Država, šest najvećih ekonomskih i vojnih potrošača su tamo, kao što su i sve, izuzev jedne, otvorene svetske nuk- learne sile, i sve, izuzev jedne, od prikrivenih. Evroazija sadrži 75 odsto svetskog stanovništva, 60 odsto GNP (gros nacionalne proizvodnje) i toliko isto svetskih energetskih izvora. Kolektivno, potencionalna moć Evroazije prevazi- lazi čak i Ameriku.

Evroazija je osovinski superkontinent sveta. Sila koja dominira Evrazijom vršila bi odlučujući uticaj nad dva od tri ekonomski najproduktivnija regiona u svetu, zapadnu Evropu i istočnu Aziju. Pogled na mapu takođe nagoveštava da bi zemlja dominantna u Evroaziji gotovo automatski kontrolisala Srednji istok i Afriku. Sa Evroazijom sada kao odlučujućom geopolitičkom šahovskom tablom, nije više dovoljno imati jednu politiku za Evropu, a drugu za Aziju. Ono što se desi sa distribucijom moći nad evrazij- skom zemljišnom masom, biće od odlučujuće važnosti za globalno prvenstvo Amerike...

Ova izjava Bžežinskog pisana dosta pre SAD predvođenog bombardovanja bivše Jugoslavije i SAD okupacije Avganistana i Iraka, ili BTC naftovoda, pomaže da se nedavne proklamacije Vašingtona o „oslobađanju sveta od tiranije" i širenju demokratije stave u nešto drugačiji kon- tekst od onoga koji obično pominje Buš. „Prosto, dragi Votsone. Radi se o globalnoj hegemonije - ne demokratiji, budalo."

Asia Times, 30.6.2005.

(Prevod - Iskra)

F VVilliam

Engdahl

F VVilliam Engdahl je pisac knjige: „Vek rata; Angloamerička uljana politika i Novi svetski poredak".

УКРАЈИНСКА КРИЗА HE РАДУЈЕ ЗВАНИЧНУ МОСКВУ Раскол и слабљење владајуће коалиције на Украјини, одлазак у опозицију данас најпопуларнијег у републици политичара Јулије Тимошенко апсолутно не радује званичну Москву. Ма шта говорили руски поли- тичари и политиколози, акумулирани током послед- њих месеци дугачки списак претензија према „Жан д’ Арк" украјинске „наранџасте револуције", за владу Русије, поред осталог за њен „економски блок", очигледне су штете које носи предстојећи још један дуготрајни период нестабилности и непредвидивости унутар суседне државе. Помоћу управо покренутог руско-немачког пројекта директног извоза руског гаса у Европу, зао- билазно око Украјине, Русија ће елиминисати најмање један проблем. Али не одмах, већ тек кроз две-три године. А до тада земља захваћена кризом може нас- тавити - на нивоу извршиоца, да краде руски транзит- ни гас, што је не једном доводило до кризе у билате- ралним односима. И за време владе Тимошенко за Русију је био најзаоштренији проблем преиспитивања односа корпоративне својине на Украјини, или, једно- ставније речено, одузимања од власника, поред оста- лог и руских бизнисмена, акција кључних украјинских предузећа. Идеологија нове власти у Кијеву је очигледно смислила ту легалну пљачку ради тога, да ослаби ути- цај руског капитала у земљи. Међутим, у року од неко- лико месеци очекује се потпуно јасна представа о томе ко ће бити опљачкан, а ко не. Сада испада да је за Русе, а и не само за њих, инвестирање у украјинску привреду не само рискантно, већ што је још горе и пре- времено рискантно. И једино гаранције руске државе, поткрепљене споразумима са сада ослабљеним председником Украјине Виктором Јушченком, могу на неки начин помоћи. Враћајући се на питање идеологије нове, сада распаднуте власти, можемо казати да Украјина држи Русији тешку, али и корисну лекцију. Прецизније речено, подсећа је на ону руску лекцију из почетка 90- их година, када су либерално расположени реформатори у првом председничком мандату Бориса Јељцина такође маштали да „развију" Русију у правцу Запада, али од те политике нису добили ништа, већ су само изгубили власт. Европа није спремна да Украјину прими у Европску унију, изјавио је пре неколико дана на заседањима дискусионог клуба „Валдај" истакнути политиколог Француске, директор Француског инсти- тута за међународне односе Тјери де Монбриал. Бирократске структуре ЕУ, можда и избегавају сасвим јасну дијагнозу, али за саму нову украјинску власт то је већ оцигледно неко време. И вероватно је то и заоштрило њену кризу. Мишљење аутора не мора да се подудара са ставом редакције. Москва, 9.9.2005. РИА Новости

Дмитриј

КОСИРЕВ

Napomena Iskre: Poznatija imena u tekstu data su u našoj transkripciji; manje poznata ostavljena su u ori- ginalu.

Imena SAD institucija instrumentalnih u američkoj politici uglavnom su ostavljena u originalu, jer im se različitim prevodima iako gubi trag.

Iskra 1. oktobar 2005

13

Истраживање Агенције Фактор плус

КОШТУНИЦУ ПОТУКАО И СЛОБА Више од 70 одсто грађана Србије забринути су, уплашени, немоћни, бесни или незадовољни због укупног стања у ДРУШТву

Занимају их плате, стандард, развој економије, сузбијање корупције, а све мање сарадња с Хагом, Косово, демократија... Више од 70 одсто грађана Србије забринути су, уплашени, немоћни, бесни или незадовољни због укупног стања у друштву. Они немају поверења у институције, сматрају да су парламентарни избори неопходни (70 одсто испитаника), али чак 51 одсто трвди да неће гласати или још не знају да ли би то учинили. Занимају их плате, стандард, развој економи- је, сузбијање криминала и корупције, а све мање сарадња с Хагом, проблем Косова, развој демократи- је и односи с Црном Гором. То су само неки од резул- тата августовског истраживања Агенције Фактор плус, представљени на јучерашњој конференцији за но- винаре у Медија центру, али сасвим довољни да се цела Србија запита „да ли смо џаба кречили”, како је то метафорично рекао др Дарко Маринковић, поли- тички аналитичар. Он је мрачну слику поткрепио податком неких других истраживања која говоре да 70 одсто младих жели да оде у иностранство.

- Оно што највише забрињава јесте трајање неповољне ситуације. На делу имамо закон спојених судова. Сви су на власти. Имамо владајућу коалицију, па власт у Београду, па на локалном нивоу различите шаролике коалиције. Систем повезаности и условљености, народски речено, своди се на то „не дирај ти мене у Нишу, па нећу ја тебе у Београду” и слично. То је катастрофална политичка ситуација у којој је илузорно и говорити о било каквом моралном аспекту. То вам је као да се возите са пијаним возачем који скреће у пуној брзини преко пуне линије, а ви седите поред и ћутите да га не бисте увредили - рекао је Маринковић. Владајућа коалиција има чврст консензус управо кад је у питању опстанак на власти, што би могло да одложи изборе, који су очигледно неопходни како због политичке, тако и економске ситуације, афера које потресају власт и незадовољства грађана.

- Опозиција жели да појача свој рејтинг и чека да власт направи још грешака. Живимо у прљавштини. А медији су пуни написа о томе ко је кога више пре- варио и ко је од кога више украо. Шта је то заједничко што повезује и оне који ће после следећих избора доћи на власт и који према рејтингу могу ући у парла- мент? Сви треба да се запитамо да ли то значи про- дужетак агоније - упитао је Маринковић истичући да је одржавање позиција или опстанак на власти једино око чега се постиже и има консензус. Грађани се, према свим показатељима, питају шта више овде има да траже, немају поверења ни у

14

једну институцију, чак 65,7 испитаника сматра да правни систем лоше, или претежно лоше, функционише. Маринковић напомиње да и даље имамо лидерске странке и да је тешко очекивати демократско понашање од оних који га не испољавају ни „у својој кући”. Владимир Пејић, генерални директор Фактор плуса, казао је да нема већих промена у односу на ранија истраживања када је у питању рејтинг страна- ка, политичара. Он је нагласио да се све убедљивије издвајају четири странке и то - СРС 30,2 одсто, ДС 22,8 одсто, Покрет снага Србије (ПСС)- Богољуб Карић 17,5 одсто и ДСС 8,9 одсто. На граници изборног цензуса је и СПС, док је у успону и Либерално демократска фракција (ЛДФ) Чедомира Јовановића (3,4 одсто) која је условила благи пад популарности ДС. У незнатном паду је и СРС, док је ДСС од децем- бра изгубио чак више од 8 одсто популарности. Г17 плус, СПО и Нова Србија сада су по рејтингу испод ЛДФ-а, а СПС је изгубио нешто поена, док је рејтинг Слободана Милошевића ојачао и у њега поверења има чак 20,1 одсто испитаника. Највећи добитник је ПСС, који је забележио раст од 2,5 одсто. Процене су да се међу онима који још нису одлучили да ли би гласали крије највише симпатизера СПС-а, тако да би они могли у изборној утакмици и досећи изборни цензус. Антрфиле: У паду и поверење у Цркву Поред пада поверења грађана у институције председника Србије, премијера, војску и полицију и црква је од маја изгубила око 7 процената поверења. Уместо 59,8, сада поверење у ову институцију има 52,3 процента грађана. И поред овог пада, једино је црква задржала поверење више од половине грађана, док су на дну полиција и синдикати са мршавих 19 процената. Милошевић популарнији Занимљиво је да грађани виде премијера Коштуницу као оног ко би најбоље решавао питање односа са Хагом, чак 30 одсто. То, према мишљењу Маринковића, представља цинични расплет с обзиром на то да он сада има мањи рејтинг од Слободана Милошевића. Док Милошевић има 20,1 одсто, Коштуница бележи тек 18,6 одсто обожавалаца. С друге стране, у Владу Србије поверење има само 13,7 одсто испитаника тако да је у овом тренутку хашки оптуженик Милошевић популарнији од целе владајуће коалиције, па и од њеног првог човека који при томе и даље бележи пад рејтинга.

- Садашња власт је испраћала хашке оптуженике са музиком, куповала њиховим синовима аутомобиле, не размишљајући о мајкама чији су синови страдали на ратишту. Наравно, нико није крив док то не каже суд, али је овакав однос шкодио владајућој коалицији, па и нама грађанима. Нас осам милиона, због оваквих потеза власти, постали смо власници „акција” одговорности за ратне злочине - рекао је др Дарко Маринковић.

9. септембар 2005.

Глас јавности

Isfcra 1. oktobar 2005

Priča o prostituisanom novinarstvu - ili

KAKO MASAKRIRATI ALBANSKE CIVILE I SPALITI IH U BORSKIM TOPIONICAMA Nedavno je izišla knjiga Miloša Vasića (M.V.) koja objašnjava Đinđićevo ubistvo. M.V. je izričit: ubistvo je izvršila mafija! Što bi drugo mafija u jednom demokratskom ustrojstvu radila već ubijala predsednike vlada. Tu je uostalom i razlika između demokratskog i totalitarnog ustrojstva. Dok je totalitarac Milošević bio na vlasti, on je, po navodima opozicije, naređivao sva poz- nata ubistva; ona su dakle bila politička! Odkad je na vlast došla demokracija, “oktobarskom revolucijom” 2000., nema više političkih ubistava! Gavrilovića, Buhu, Đinđića i ostale je ubila mafija!

Na ovo bi neki zlobnik cinično primjetio, kako su na vlast 2000. došle mafijaške strukture, ali bi to bilo apsolutno netočno!

Zadivljen ovako nadahnutom tvrdnjom M.V. o Đinđićevom ubistvu, upitao sam se, u kojoj se mjeri autoru ove knjige može vjerovati? Pregledao sam svoje arhive i nepobitno pronašao sve o istinoljubljivosti i hrabrosti M.V. koji je sa Filipovićem, Kandićkom, Biserko i inima, a u sudejstvu sa Sorošom i Bijelom kućom, inau- gurirao objektivno, angažirano, demokratsko i, posebno, patriotsko novinarstvo. Evo i adekvatnog primjera.

U članku: “Ekskluzivno, ispovest vozača hlad- njače: mrtvi putuju...” (“Vreme” broj 546), naš “novinar” Milos Vasić ide dalje od Roya Gutmanna koji je na osnovu iskaza dvojice Muslimana objavio istinitu istinu o srpskim “Logorima smrti”. Đavo bi ga znao. Možda će jednog M. V., kao i Gutmann, za ovakav tekst M.V.dobiti Pulicerovu nagradu. Tekst M. V. jasno pokazuje i zašto je Milošević morao biti kidnapiran i predat legalnom tri- bunalu u Haag-u. Po tekstu koji je tragična ispovjest re- zerviste i vozača hiadnjača Nikole (fiktivno ime), izgleda da su Srbi pobili čak dvostruko više albanskih civila nego što to NATO tvrdi kako bi opravdao svoju nužnu inter- venciju protiv Jugoslavije 1999. godine. članka.

Evo nekih momenata moralnog herojstva ovog Naš novinar M. V. piše:

“Nikola je bio mobilisan početkom februara 1999. kao rezervista. Kao ratni raspored dobio je kasarnu u Boru, dakle nedaleko od mesta gde je inače živeo.

Posto sam u vojsci bio vozač, odmah po dolasku dobio sam kamion hladnjaču, prazan, sa naređenjem da ga odvezem na Kosovo, u jedan vojni logor istočno od Prištine. Moje je bilo da ne pitam, nego da vozim. Napravio sam desetak tih tura Kosovo-Bor; uvek sam vozio sa Kosova za Bor noću; kamion sam predavao policajcima na ulazu u topionicu bakra u kompleksu Rudarsko-topioničarskog bažena Bor. Čekao sam na porti da mi vrate prazan kamion. Ubrzo sam shvatio da vozim leševe; nije tu trebala velika pamet.

Iskra 1. oktobar 2005

Kad sam se odlučio (da to više ne radim, - E.V), zatražio sam pomoć dvojice prijatelja iz mog mesta koji- ma sam verovao. Dogovorili smo se da me sačekaju na skrovitom mestu pre Bora; vozio sam brže, jer sam imao tačno određeno vreme kada moram da se javim policiji na ulazu u topionicu, a hteo sam da ništa ne bude sum- njivo; uštedeo sam pola sata za ceo posao. Prijatelji su me čekali po dogovoru i dok sam se presvlačio u civilno odelo, oni su otvorili hladnjaču. Bila je puna leševa, do pola metra od plafona... Moji prijatelji fotografisali su unutrašnjost hladnjače, a ja sam tada pobegao dalje. Oni su onda odvezli hladnjaču na skrivenije mesto i pobrojali leševe.

Bilo ih je 78: uglavnom civili, među koji- ma i jedna žena, ali i tri vojnika Vojske Jugoslavije. Jednog od njih prepoznali su - bio je to dečko iz našeg mesta.”.

Iz Republike Srpske Nikola i njegova žena pre- bacili su se u Hrvatsku početkom maja 1999, dakle skoro tri meseca posle odluke da kamion otvori.

Da li je priča istinita ili nije? Evo dva elokventna stava za koje bi netko rekao da su protivurječni: a. M.V.: “Nikolina priča takva je kako je ovde prenesena na osnovu njegove lične ispovesti i dopunskih iskaza “časnih Ijudi i pouzdanih svedoka” (Danilo Kiš u “Grobnici za Borisa Davidovića”). Da li je i u kolikoj meri ta priča kriminalistički istinita, “Vreme” nije bilo u stanju da proveri do kraja iz više razloga, b. Idući Nikolinim tragom, “Vreme” je u Zagrebu i na još nekim mestima došlo do potvrda cele priče, ali i do dopunskih informacija, koje su u gornjem tekstu ispričane van znakova navoda. Na ponovljeno insistira- nje vašeg novinara, izvori iz istražnih organa Haškog tri- bunala - dva istražitelja, od kojih je jedan direktno umešan u slučaj - donekle preko volje potvrdili su da raspolažu dotičnim svedokom i da je njegova priča istini- ta.” (Čitaocima je jasno, da je priča istinita jer su je potvrdila dva haška istražitelja) Moralna hrabrost Ne možemo, dakle, sumnjati u to, da sve što Nikola priča, je istinito: Srbi su, eto, naveliko klali albanske civile po Kosovu, vozili do uže Srbije i tamo ih spaljivali, bacali u Dunav i zakopavali. Što radi Nikola sa svojom istinitom istinom?

- Odlazi u Zagreb da to tamo nekom ispriča. Zagreb, za kojeg zlobnici tvrde da je u zadnjoj deceniji služio kao glavni centar anti-srpske propagande, gdje su se izmislile priče o srpskim “logorima smrti” i “logorima za silovanje”, što je dakako krajnje netočno i neukusno..

- Susreće se sa predstavnicima jedne velike,

15

Како masakrirati . .. zapadne sile kojima tu priču prodaje. Kao i sve druge velike zapadne sile, ta velika sila je učestvovala u otkri- vanju istine o srpskoj bestijalnosti, razotkrila srpsku odgovornost o masakrima na sarajevskim tržnicama, kao dio NATO-a s pravom okupirala dio Jugoslavije, bombardirala “Republiku Srpsku”, u skladu sa međuna- rodnim pravom, te ponovo učestvovala je u bombardiranju jedne genocidne zemlje, Jugoslavije / Srbije 1999.

- Konačno Nikola sklapa sporazurn sa haškim tribunalom, legalnom i humanorn institucijom koja je osnovana i financirana od SAD-a, najhumanitarnije zemlje na svijetu i čiji je jedan od glavnih zadataka da širi istinu o Srbima.

Kao Srbin, treba stvarno biti moralno hrabar pa sa svojom istinitom istinom dolaziti i tražiti zaštitu od onih koji su dokazali da im je do istine o Srbima stalo iznad svega.

Evo i odgovarajućeg teksta M.V-a.

M.V.: “Iz Republike Srpske Nikola i njegova žena prebacili su se u Hrvatsku početkom maja 1999, dakle skoro tri meseca posle odluke da kamion otvori. Gde su bili i šta su radili u ta tri meseca, Nikola ne želi da kaže. Od dolaska u Hrvatsku, međutim, njegov trag može se pratiti pouzdanije: obratio se izvesnoj humanitarnoj orga- nizaciji reformisanih hrišćana, koja ga je dovela u kon- takt sa izvesnim zagrebačkirn advokatom, poznatim po moralnom integritetu i zalaganju za Ijudska prava.

Advokat je postupio veoma oprezno, kontaktirajući sa izvesnim diplomatskim predstavništvima za koja je pret- postavljao - ili znao - da su bliska Haškorn tribunalu. Zbog operativne bezbednosti i opravdanog nepoverenja u hrvatsku vlast i njena osećanja kad je Hag u pitanju, uspostavljanje kontakata uzelo je nekoliko dana opreznog rada.

U ovom dijelu teksta se nikako ne radi o crnom humoru.

M.V.: « Oko 20. maja 1999. Nikola ulazi u ambasadu jedne velike sile u centru Zagreba. Razgovor koji je usledio odigrao se u posebno zaštićenoj “gluvoj sobi >> ambasade, uz prisustvo jako naoružanog i uni- formisanog obezbeđenja. Nikola je ispričao svoju priču i pokazao svoje fotografije, ali iz njegove ruke”, kako deca kažu, bez ustupanja; sagovornici su tražili nekoliko dana da provere autentičnost fotografija pre nego što Nikoli daju garancije za ličnu bezbednost i izvuku ga iz Hrvatske u neku treću zemlju. Nikola je tražio da njega i ženu prvo izvuku iz Hrvatske, pa će im tek onda dati sve detalje i slike i odgovoriti na sva dopunska pitanja kojih je bilo mnogo.

Natezanje je trajalo neko vreme, da bi na kraju predstavnici te velike sile pristali na Nikoline uslove; izgleda da su fotografije bile suviše uverljive. Tiho i diskretno Nikola i njegova žena izvučeni su u jednu zemlju Evropske unije i tamo žive pod zaštitom inače veoma efikasne tajne službe te zemlje ».

(Ozbiljnost teksta M.V., netko bi rekao: za ma- loumne, se nastavlja: Nikola ne daje dokumente iz ruke!,

16

strana sila ozbiljno provjerava Nikolinu priču!; oni su, naravno, ozbjljno provjeravali sve istinite svinjarije koje su se o Srbima pisale u to doba, Nikola postavlja uvjete stranoj sili!, i konačno, strana sila kapitulira pred Nikolom jer su fotografije SUVIŠE uvjerljive!)

SAD, novinar M. V., Milošević i Hag Čitaoci će primjetiti, da naš novinar M.V. u svom tekstu posebno, preko Nikole, ističe činjenicu, da su Srbi skoro svakodnevno i masovno klali (masakrirali, ubijali) albanske žene, djecu i starce PRIJE nego što je NATO napao Jugoslaviju. To, naravno, nije sporedan detalj. Putem njega se dokazuje, kao što to i prosrpska haška optužnica kaže, da je Miloševićev režim, posebno u 1998. i na početku 1999. godine, činio masovne zločine prema Albancima, pa je NATO, jasno je, morao humano intervenirati kako bi spasio albansku populaciju od istre- bljenja.

Vrlo lijepa koordinacija M.V., Nikole i Hag-a, zar ne?

Upravo za Pulitzera!

Malo nevjerovatne koincidencije nikad ne škodi.

Kreativna mašta je nešto čega M.V., američke psi-službe i naš Nikola imaju, izgleda, u obilju. Tako Nikola veli da od tri mrtva jugoslavenska vojnika u hladnjači, da je jedan bio iz njegovog mjesta!!!. Bravo, to se zove koinci- dencija! Od pedesetak hiljada vojnika koji su u februaru 1999. godine bili na Kosovu i kada skoro da među njima nije bilo mrtvih, da jedan od rijetkih poginulih bude upra- vo iz njegovog mjesta i da bude upravo te noći pronađen!!!

Naravno, samo bi zlobnici mogli pitati što su tri mrtva jugoslavenska vojnika radila među “mučki ubije- nim albanskim civilima”, i zbog čega bi jugoslavenske vojnike trebalo spaljivati sa ostalim albanskim Iješevima. Ubijeđeni smo, da će naš novinar M.V. i tajanstveni Nikola to objasniti jednog lijepog dana!

Napad na zločinačku jugo-vojsku Čitaoci će primjetiti da je Nikola, kao rezervista, angažiran od vojske. Isto će tako primjetiti da je “jedan general” naveo Nikolu na zločinačku djelatnost razvoženja albanskih Iješeva. Dakle, jugoslavenski vojni vrh je znao i navodio na zločine.

Eto, što je nemoralnost, nepatriotizam. Jugoslavenska vojska, predvođena svojim oficirima, vodila je zločinačku borbu protiv 19 najpravednijih zemalja svijeta, umjesto da shvati svoju krivicu, da bez otpora dopusti bombardiranje vlastite zemlje, pa čak i da sama sebe bombardira!

Neka čitaoci vide dio teksta M.V.- Nikoline priče gdje se simbolički i konkretno stavlja u u pitanje ovakva vrsta vojske i njen vrh: M.V. “To što sam u vojsci bio vozač, odmah po dolasku dobio sam kamion hladnjaču, prazan, sa naređenjern da ga odvezpm na Kosovo, u jedan vojni logor istočno od Prištine. Čim sarn stigao, jedan general me je odveo na stranu i počeo da me ispituje. Skofo pun sat pitao me je o mojoj prošlosti, političkim opredeljenji- ma, jesam li putovao u inostranstvo i već celu tu priču -

Iskra 11 oktobar 2005

За „Блиц„ из Брисела тврде да су стандарди блеф

КОСМЕТУ ОГРАНИЧЕНА НЕЗАВИСНОСТ Европска унија тражи решење за. статус Косова и Метохије које ће бити нека врста условне независности.

ница, сазнаје „Блиц” од извора блиских високом представнику ЕУ Хавијеру ^олани.

То решење ће бити наметнуто и Београду и Приштини, али Косово ипак неће бити права држава, чак ни ако добије независност у односу на Београд, јер ће његов суверенитет ограничити међународна зајед-

- У ЕУ се разматрају две кључне одреднице везане за статус Косова, а то су питање независности од Београда и питање суверенитета, односно ограничавање државности Косова од стране међуна- родне заједнице - тврди извор „Блица”.

jesam li patriota, želim li da branim zemlju i te stvari. Pošto sam odslužio vojni rok, znao sam odgovore na ta pitanja od ranije.

Dok smo mi tako razgovarali, hladnjača je bila natovarena i zapečaćena negde - ne znam gdje, nikada me nisu puštali blizu i dovezena natrag. Moje je bilo da ne pitam, nego da vozim”. Čudno je, da na Kosovu još uvijek ima albanske populacije. Možda je ipak najoriginalniji dio teksta našeg M.V-a onaj koji je implicitne prirode. Naime, Nikola tvrdi kako je maltene svake noći vozio u Bor po jednu hlad- njaču punu albanskih Iješeva. U hladnjači može stati 80 Iješeva. Prema tome, u deset tura, Nikola je odvezao 800 albanskih Iješeva na spaljivanje, Logično je, međutim, za pretpostaviti da Nikola to nije sam radio. Recimo da je bilo samo desetak takvih vozača koji su svaki dan odvozili mrtve Albance. To znači po 800 “mučki ubijenih civila” svaki dan, odnosno 24 000 mjesečno! Recimo, da se u doba NATO-napada srpska zločinačka represija prema kosovskirn Albancima pojačala, što čini, otprilike, 100.000 za februar, mart, april i maj 1999. godine. Eto, to su prave implikacije članka N.N-a, odnosno Nikoline price.

Pored svega, pažljivi čitaoci će primjetiti da to upravo odgovara cifri od vjerovatno mučki pobijenih 100. 000 albanskih civila od strane Srba, koju je Predsjednik Clinton iznio prilikom humanitarnog napada NATO-a na Jugoslaviju. I tako se krug zatvara. Svi su tu: Clinton, zapadne službe za psihološki rat, zapadni mediji, naši istinoljubljivi mediji tipa M.V., naši hrabri i istiniti svjedoci kao Nikola, ogromne albanske žrtve, haški tribunal, optužba protiv Miloševića i vojske i s pravom demoniziran srpski narod. Jer, nemojmo se zavaravati time da su samo Milošević i par Ijudi u pitanju. U očima Zapada, masovna ubistva Albanaca uključuju sve one (vojnike i poiicajce) koji su ta ubistva radili, vojnu i policijsku komandu, vozače Iješeva, One koji su te Iješeve spalji- vali, izvjestan broj administrativaca, itd.; sve / Ј svemu, skoro svi Srbi. Jedini koji su stvarno izuzeti iz srpskih zločina su naš novinar M. V., njegov Nikola i njima slični čestiti Ijudi.

Nakon ovog teksta, čitaocima je jasno, da sve ono što M. V. kaže ili napiše, da je to apsolutna istina. Prema tome, Đinđića je stvarno dala ubiti mafija, a tadašnje političke strukture i njihovi američki prijatelji nemaju a ma baš nikakve veze sa navedenim zločinom!

Истичући да по питању суверенитета има напретка и у Приштини и у Београду, наш извор каже да по питању независности тренутно нема никаквог помака. Саговорник „Блица” додаје да у ЕУ и не очекују да ће Београд и Приштина сами доћи до спо- разума, па је одређено наметање решења „више него реална опција”.

- Ићи ће се на шатл-дипломатију, иако би ЕУ волела да у једном тренутку дође до директног раз- говора Београда и Приштине - објашњава наш саго- ворник и додаје да би такво наметнуто решење ипак било компромисно.

- Преговоре ће водити фински дипломата Марти Ахтисари и имаће три помоћника. То ће највероватније бити Марк Гросман, као представник САД, Стефан Лене испред ЕУ и Владимир Цизов из Русије - каже наш саговорник. Према његовим речима, прича о стандардима од почетка је била блеф међународне заједнице.

- Албанци су то на време прочитали и нису их испунили. Ићи ће се на преговоре у наредних пар месеци иако стандарди нису испуњени. У ЕУ су свесни да је направљена грешка што је у претходном периоду превише толерисано понашање Албанаца. Зато косовски Срби и Београд могу да уђу у преговоре о статусу са нешто бољих моралних позиција - објашњава саговорник „Блица”. Он додаје да се специјалном изасланику генералног секретара за оцену испуњености стандарда Каију Еидеу са једне стране жури да заврши извештај, јер не верује да је статус кво одржив, али да ће истовремено покушати да га мало одгоди јер му то даје и лични значај. Одлагањем извештаја, додаје наш саговорник, Еиде може да изврши и одређен утицај на Албанце јер такав утицај неће више имати након објављивања извештаја. Извор „Блица” на крају истиче да ни ЕУ ни САД још увек немају јасно дефинисане позиције када је ста- тус Косова у питању.

- У ЕУ су данас много ближи ставови међу чланицама него пре две године, када су постојала два супротстављена блока - за и против независности. Сада су се приближили, иако још увек има земаља које су нервозне када се спомене реч „независност” - закључује наш' саговорник. Блиц, 7.9.2005. <www.blic.co.yu>

Дејан Вукелић

Emil Vlajki

Iskra 1. oktobar 2005

17

-

УВОЗ КАТАРЗЕ У МАЈЧИНУ НАМ СРБИЈУ Србија је обданиште у које са свих страна стижу васпитачи и васпитачице. Уче нас да перемо зубе и историју. Тежак, али добро плаћен посао. Виљушка не служи, поучавају нас, да би некоме ископали око, нити је нож само прибор којим се ваде људски гркљани. Катарза је омиљени предмет свих васпитача и васпитачица упућених у запуштено обданиште, у мајчину нам Србију. Однекуд се на екрану појави енглески амбасадор у СЦГ, и препричава нам, онако енглески и пријатељски, истину због које смо истерани из европ- ског раја, објашњавајући како да се у рај, ако смо нор- мални, вратимо. Дирне ме та амбасадорска брига, али рај је седам хиљада дана далеко, пијем светско, а наше, и тугујем. Дође ми да дигнем руку на себе, и одустајем. Што бих дизао руку на себе, има ко то да ми учини. Хаг је станица кроз коју Срби морају проћи на свом дугом путовању у рај, а катарза је возна карта. Без возне карте нема путовања, а Европа је строг кондуктер. Неће им се слепи путник прошверцовати у рај. Перверзна ревизија српске историје претвара се у сексуалну оргију. Српску историју силују, поучавајући нас да је силовање, само у овом случају, мањи грех од онанистичке катарзе коју препоручују Србима. Мучи ме несаница. Сам сам томе крив. Могао бих да пишем поезију за децу и покајничку прозу, а изабрао сам лудо занимање; добровољни сам хроничар Хашког трибунала. Био бих слаб и јадан хроничар без штедре помоћи Б92, највећег домаћег обданишта за децу и одрасле. Какво позориште у кући. Пометњу у позоришту Б92 изазвао је некатарзични слепи путник Војислав Шешељ који, на ужас присталица катарзе, колоквијални српски језик претпоставља светским дипломатским језицима. Господин Најс, с главом положеном на длан руке као да сањари о викторијанској моћи енглеске империје, зачуђено гледа господина Шешеља. Зашто не прихва- та покајничко уже које му он добацује? Најсово уже могло би га извући из живог песка правосудне пусти- ње у коју је закорачио. Господин Робинсон показује више разумевања за сведока. Повремено га упозорава да не виче, јер то омета преводиоце и није од помоћи судском већу. Шешељ каже да је повишени глас карактеристика његовог темперамента. И тако у круг. Као хроничар Хашког трибунала бележим за себе, и свог читаоца, природно, да ми одговара Шешељев повишени глас. Сам сам у соби, а добацујем господину Робинсону као да сам у судници: Господине Робинсон, Шешељ говори природно, у његовом гласу виче понижена и увређена Србија. Знам да ме господин Робинсон не чује, баш као ни најглувљи Срби који су, негде у свету, или овде, завршили обуку из катарзе. Лакше ми је кад им нешто добацим, зато и добацујем. Тежак је играч господин Шешељ, стално је пред Најсовим голом, узалуд га господин Најс фаули- ра. Не кријући задовољство, Најс слуша Шешељево признање да је својевремено, у политичкој борби с

18

господином Милошевићем и његовом партијом, пустио машти на вољу, и, по правилима о психолошком рату омиљеном на Западу, лагао кад му је то било корисно. „Ако сте лагали тада", вели господин Најс, „како да верујемо да не лажете сада; ја тврдим да сте ви лажов, господине Шешељ”. „Не, господине Најс, ви сте лажов”, вели Шешељ. „Кад се будете усудили да господина Буша назовете лажовом јер је напао Ирак тврдећи да Садам поседује оружје за масовно уништење, а после је приз- нао да таквог оружја у Ираку нема, кад будете Буша назвали лажовом, можете тако назвати и мене”. Господин Најс је тај ударац примио енглески хлад- нокрвно, али овом се хроничару причинило да је Најсова глава малчице утонула у длан руке и да су шарени рукави његове кошуље, рукави који вире испод тоге, малчице задрхтали. И тако у круг. Мислим да нема тежег новинарског задатка од оног који, ових дана, припада госпођици Гојгић, иначе врсном познаваоцу догађаја у Хашком трибуналу. Неприлике у које Шешељево сведочење баца госпо- ђицу Гојгић више су него очигледне. Б92 зна, види, и осећа да Шешељ у Хагу обавља посао који не иде у прилог највећег обданишта за децу и одрасле у Србији. Некада популарни Радио Б92, који је успешно дириго- вао звиждаљкама, шерпама и лонцима, тим оркестром који је најавио пад господина Милошевића, добио је принову. Тако је рођена ТВ Б92, легитимни наследник Радија Б92. На годишњици Б92 господин Тимофејев, ако ме сећање на вара, признао је да су измишљали и правили догађаје који су ишли на штету режима госпо- дина Милошевића. Револуције ради, природно. Служећи се логиком господина Најса, неко би могао упитати Б92: „Ако сте лагали онда, како да верујемо да сада говорите истину?” Господин Тимофејев сигурно зна да су револуције контраре- волуционарне. Госпођица Гојгић, изгледа, не зна. Неки други лонци, шерпе и звиждаљке звижде сад и лупају против Б92. Није фер од господина Верана Матића, или господина Тимофејева (успешно избегавам да поменем име господина Сороша, јер он није службеник Б92, напротив!) да, избегавајући неприлике, оставе госпођицу Гојгић саму на бојишту. Свим новинама и новинарима, и другим ТВ станицама, остављено је на вољу да без коментара прате Шешељево сведочење. А госпођица Гојгић мора свој ТВ Процес да опрема коментарима. Било би занимљиво да се види како би се на њеном месту снашао господин Веран Матић. Или господин Тимофејев. Па чак, што да не, господин Сорош. Сад кад је најважнијим револуционарним флоскулама истекао рок употребе свугде, изузев у Скупштини Србије - тамо се понекад употребљавају, као лек купљен без рецепта под именом Реплике - није фер да госпођица Гојгић сама обавља немогућ катарзични посао везан за Хашки трибунал. Потрошена је најважнија петооктобарска флоскула: Нећемо да разговарамо са онима који су нас довде довели. Срочен је радикални одговор: „Не, господо, ми смо вас довели донде, а ви сте нас довели оданде довде”. Национал, 10.9.2005. <www.inter-nacional.com>

Брана Црнчевић

Iskra 1. oktobar 2005

60 година после Кочевске трагедије

ПОСТАВЉЕНА И ОСВЕЋЕНА СПОМЕН ПЛОЧА НАД ГРОБИШТЕМ ПОБИЈЕНИХ ДОБРОВОЉАЦА брат, Веља, тежак рањеник „исчезао" из болнице одмах по „ослобођењу" Београда, октобра 1944. године. Давид је до пре неку годину живео као бивши добровољац-изгнаник у Хај Викомбу, јужна Енглеска, када се вратио са оболелом супругом Новком у родну Мачву. Давид је прошле године 2004. са својим месним свештеником обишао стратиште у Кочевју и одржао помен над јамом. О своме ходочашћу одмах је писао другу Јовици Милетићу (један од педесетчетворице који су избегли Кочевје; умро почетком ове године), чијим посредством се и Удружење добровољаца укључило у овај комеморативни чин.

Давид и Јовица су наставили да остварују замисао, док је Удружење добровољаца помагало саветима и преузело финансирање целог подухвата. Давид је у свом месту нашао мајстора-каменоресца који је урадио спомен плочу од црног квалитетног гранита, којаје 140 (сантиметра) висока; 77 широка на врху, а 85 на доњој ивици, дебљине 10 сантиметара. Плоча је подигнута на постоље око 25 сантиметара високо. На врху је уклесан велики добровољачки знак, а затим следи текст који се може прочитати на фотографији плоче.

Текст на спомен плочи Шестог септембра 2005., шесдесет година после страшног комунистичког масакра разоружанихнационалних снага широм Словеније маја / јуна 1945., над јамом на Кочевском рогу, где је побијено људство три пука Српских добровољаца, вероломно и на превару изручених од стране Британаца из Корушке Титовим партизанима, најзад је постављено и освећено достојно спомен обележје.

Тако урађена плоча била је готова да се постави над јамом о годишњици масакра, маја ове године. Појавиле су се, међутим, тешкоће око увоза плоче из Србије у Словенију. Тешкоће су углавном отклоњене крајем августа, предусретљивошћу и помоћу др Тинета Великоње, пуномоћника словеначке владе за ове послове. Др Великоња је предложио и место за поствљање нашег обележја, поред путање

Иницијатор овог племенитог дела и нашег скромног одужења дуга према грозно усмрћеним друговима је Давид Петровић, добровољац Трећег пука СДК, сељачки син из малог подрињског села Красаве, чији стриц, четири рођака и седам других сељана леже у Кочевју, док му је рођени

Iskra 1. oktobar 2005

19

Постављена ...

од Великог крижа према главној јами и централној капели подигнутој од слове- начких власти близу саме капеле, на њеној северозападној страни. Тако је наша спомен плоча најзад узидана 6. септембра. У самом постав- љању плоче свесрдно је помогао кочевски католички жупник са својим верницима. Чин освећења плоче и помен је почео паљењем свећа пред посмртним плаката- ма за сваки од три пука СДК, који гласи: „Официрима, подофицирима и редовима (број) пука Српског добровољачког кор- пуса, чије кости леже у овој вечној јами, нека Бог подари вечну памјат и нека им душу прости. Слава им и хвала. Онима што их побише, нека Бог опрости, јер свест им је била невином крвљу помрачена и нису знали шта чине. Удружење добровољаца" Свеће је припалио представник Удружења добровољаца и аутор плаката, Давид Петровић. Освећење плоче и помен су служили кочевски парох из Митрополије загребачкољубљанске и целе Италије, о. Горан Шљивић и парох из Мачванске Митровице, о. Драгиша Стефановић.

У.С.Д.

Жао ми је ваше младости, јер ће многи од вас погинути... Али, вишe од тога ми је жао, што ћете и ви морати да убијате, јер у бор- бу идете... (Д. В. Љотић при испраћају првих Српских добровољаца на терен)

О. Maтeja Матејић

КОЧЕВСКИМ ЖРТВАМА

Mojim saborcem in našim mučencem, srbskim dobrovoljcem in slovenskim domobrancem.

Jeruc O. Dimitri

Жице су се усекле у руке, Кундаци се ломили по вама. Тела млада грчиле су муке, Па их после прогутала јама. Када су вас косили рафали Брат до брата, друг до друга, ви сте Загрљени чврсто ћутке пали; Нисте клели, јаукнули нисте.

Почивајте мирно, жртве свете, За вас смрти не може да буде. Ви са нама заједно идете Дану Жељном наше родне груде.

20

VETRINJE Na zemljevidu iščem svete kraje, Golgote vaše, bratje i junaki, in hodim od postaje do postaje, a težki, trudni moji so kroci.

Bila pomlad je, use bilo u svetju in zemlja je dehtela mladih, bujnih sanj, a srca vaša u čudežnem spočetju odrpala so se žrtvam mukam darovanj.

O, sveti kraji naše zemlje svete, u trpljenju, v bolu ljubim te svetinje; in nove pesmi, nikdar še zapete, slavile bodo Pliberk in Vetrinje.

Iskra 1. oktobar 2005

ПАТРИЈАРХ АРСЕНИЈЕ III ЧАРНОЈЕВИЋ (ИЛИ ЦРНОЈЕВИЋ)(2) Незнајући да правилно оцени реалност ситуације, дивљао је он по Јужној Србији (Маћедонији) где је попалио и опљачкао Штип и Велес.

Аустриску посаду из овога града Агарјани су пропустили, када су започели са опсадом града, а свеукупни српски живаљ (око 4 хиљаде душа) једнос- тавно су поклали.

Османлије почеше да се консолидују. На чело њихове војске дође Шиптар из Анадолије Мустафа - паша Ћиприлић.

Више од три месеца трајала је одмазда над „неверном рајом”. А ценећи околност да је она била добро осмишљена и немилосрдна, може се сматрати да је имала сва обележја тоталнога геноцида са кул- туроцидом.

За свога сераскера (врховног војсковођу) поставио је такође Арнаутина Халил-пашу. Прилично брзо велики везир Ћиприлић реорганизовао је турску ордију, чије је ударне трупе чинио башибозук (војници нередовне турске војске), потом више десетина хиљада Арбанаса (највећа могуће глу- пост, јесте тврдња неких историчара да су у „Бечком рату”, ови дивљаци били на страни „Свете Алијансе”), и коначно 100 хиљада Татара са Крима (под командом кана Селима Гираја). Аустријској војсци под командом Георгија Кристијана од Холштајна, очигледно се ништа није писало добро. Татари су крајем те 1678. године, попалили многа села код Тетова, Скопља и Куманова, да би онда избили на Косово поље уз пљачку и паљевину Приштине и околине. Након неколико узастопних пораза. Османлије су угушиле и устанак Карпоша кога су набили на колац у Скопљу. Најзад последњих дана 1689. (око католичког Божића) уследила је битка и слом ћесарске војске код Качаника. После њега, аустриска војска се дала у безглаву бежанију према северу. Српски народ остао је једноставно на цедилу. На све стране Арнаути су са Татарима вршили масовне покоље српског народа по широким областима Јужне, Старе и Моравске Србије. Небројено српскога живља је одведено у робље, а што је претекло спас је тражило у збеговима. Све је гутао пламен. И градове, и села, и ле- тину, и винограде и многобројне српске светиње. Пострадале су небројене Српске цркве и манастири. Ужасно је страдала Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Милешево, Сопоћани, Грачаница, Ђурђеви Ступови, Раваница и Студеница. Завладала је незапамћена глад и куга. Напаћени српски народ, а препуштена на милост и немилост турској освети кренуо је онда у Сеобу. Кретао се пред турском силом на север, а предводили су га свештеници и монаси на челу са патријархом и његовим придворним калуђерима. Велике масе српскога народа и у бежању су пострадавале од Османлија и Арбанаса (пре свега). Треба указати да такву сувовост Турци нису показивали према војницима Аустрије. Илустровати се може са ситуацијом Ниша.

Iskra 1. oktobar 2005

Томе и таквоме, тешко описивом дивљању турске војске на свим ратиштима од Дрине до Софије супростављали су се једино Срби, колико толико успоравајући војно надирање Османлија, Арбанаса и Татара. Међу, данашњим Србима, готово су сасвим затурена имена Антонија Знорића, потпуковника српске милиције, капетана Томе Колашиновића и капетана Страхиње, а који су итекако успорили офанзиву Османлија и тако спасли небројено много српских живота, дајући им могућност за повлачење. Огромне масе српскога народа слегле су се у Београду и његовој околини већ јуна месеца 1690. године. Дволични аустиски цар Леополд I, интересант- но је то, још 6. априла исте године упутио је проглас свим балканским народима да се дижу на устанак против Турака (мислио је сигурно само на Србе). Царево писмо и проглас патријарх Арсеније је примио тек крајем јуна у Београду и одмах је сазвао збор народних и црквених главара. Српски високодостојанственици унисионо су се сложили да се тај позив за генерални устанак не може никако прихватити. Одлучено је да се, збегови избеглица који су се са невероватном брзином ројили око Београда, пре- баце преко Саве и Дунава у слободну Аустрију. Одмах су признали Леополда I за српског краља, а као народни пуномоћник послат му је умни Исаија Ђаковић, епископ јенопољско - арадски. Од цара, он је морао захтевати да се српском народу призна слобода вере и народна аутономија, као и да могу слободно између себе бирати и постављати архиепископа, који би имао власт да по старим обичајима управља црквено - народним животом. У Бечу је Исаији Ђаковићу, у састављању пунктација (тачака) Привилегија много помогао деспот Ђорђе Бранковић. Српске жеље цар Леополд I је у свему уважио и 21. августа 1690. издао је привилегију којом је патри- арху Арсенију III Чарнојевићу: „била призната власт над целокупним српским народом као што беше и под Турцима”.

21

Арсеније ... Српски народ прешао је у Аустрију, и пре него што је добио одговор од ћесара, а последњи транс- порти са Србима за Аустрију су кренули непосредно пре поновног пада Београда у турске руке (значи 8. октобра 1690). године. Тачан број Срба, који је тако прешао под власт „царствујшчег Беча” није могуће ни апроксимативно одредити. Поуздано се зна да је прешло око 40 хиљада српских породица и могуће је до 500 хиљада појединца (мора се узети у обзир бројност тадањих српских породица). Објективно гледајући, бечкоме двору Срби су били добродошли. Они су насељавали полудивљу и готово сасвим пусту област која се звала Угарска. Будући да су били и најбољи војници у Европи, Срби су по рачуници Беча требали бити и непробојни штит пред Османлијама, што ће се показати као одлична идеја пошто се „Бечки рат” отегао још готово читаву деценију. Затим све ове запустеле крајеве, требало је и обрађивати и оплемењивати, што је са економског аспекта било више него пожељно. Са друге стране, овакав демографски губитак за јужне српске етничке просторе омогућио је и почетак арбанашке провале у Метохију, делимично на Косово и Јужну Србију (Маћедонију). Непорецива чињеница јесте, да је то до данас била и остала најопаснија и најдивљија провала фундаменталистичког ислама у Европи. Управо тада започео је геноцид (најтачније холокауст) који Шиптари и дан - данас спроводе над „Светим српским земљама”. Касније анализе су указале да су се Срби највећима иселили из области Кратова, Полога, око- лине Скопља, Куманова, Прешева и Качаничке клисуре. Значајно су остали испражњени градови Призрен, Приштина, Пећ, Митровица, Јањево, Вучитрн, Врање и Нови Пазар. Велика сеоба из 1690. године, захватила је и становништво Понишавља и Поморавља, знатне делове Шумадије, неке делове источне Србије и Бугарске, као и ширу околину Београда. Дошли су тако Срби у Аустрију, међу своје саплеменике (они на просторима изнад Саве и Дунава према изворима Рима живе још из Првога века нове ере). Мора се подвући, да је у својој молби цару Леополду, Исаија Ђаковић и за њих тражио иста права као и за оне новодошле Сеобом, а што је Беч вечито изврдао делећи Србе изнад Саве и Дунава на „ста- ринце” (њима је све ускраћивано) и на новодошле (за њих су Привилегије биле „важеће”). Долазећи у Аустрију, српски живаљ је са собом носио своје народне светиње, старе рукописне књиге и мошти својих светаца.

22

Пешке, колима или лађама, Срби су се у Аустрији кретали претежно према северу. „Прекрили” су потпуно десну страну Дунава, све до Будима, Коморана и Пожуна (данас Братислава), премда је један мањи део Срба стигао и до Влашке. И тако су Срби постали готово једини становници у Славонији, Барањи, Срему, Бачкој и Банату, док су у Влашкој имали релативну већину. Ова околности је жестоко узнемирила зло- гласног бечког кардинала и језуиту Леополда Колонића. У сарадњи са такође језуитом Хевенешијем, а свемоћним тајним саветником и исповедником цара Леополда I, израдили су они детаљан план за један подли геноцид за новодосе- љене Србе у Аустријску Монархију, у смислу тога да их поунијате или покатоличе. И док је српски народ крварио у рату са Османлијама, већ 1688. године започела је унијатска акција међу Србима - старинцима у Аустрији. Тако је за унију „придобијен” епископ Лонгин Рајић, викар београдског митрополита. И док патријарх Арсеније још није са народом прешао у Аустрију, 18. јануара 1690. године, у Печују је на свечан начин извршено превођење многих Срба на унију иако они о томе појма нису имали. Дакле, језуити или исусовци (најагресивнији ред католика) већ су увелико започели лов на српске душе, са намером да од њих створе „православне католике”. Исто тако и племство и жупанијске власти, нису много уважавали Српске привилегије, а државне власти на све могуће начине су гледали да их изигра- ју. Иронично јесте, али и тачно јесте, само неко- лико година касније од Сеобе, аустријски генерал Хајзлер поднеће чак и писмени предлог: „како да се скуче и изиграју Српске приви- легије и разбије компактност Српске војне силе!” Евидентно опет јесте, да је проглас цара Леополда од 6. априла 1690., као и привилегије од 21. августа исте године уз ону од 11. децембра текуће године, уз оне од 1691. и 1695., такође, послужиле као основ Српско - црквеној аутономији у Хабзбуршкој Монархији. Привилегије су потврђивале и каснији владари из Бече: Јосиф I 1706., Карло III 1713. и 1715., и царица Марија Терезија 1743. године. Са свим овим потврдама Привилегије су, исти- на доста и сужаване и мењане, али су оне ипак ре- гулисале правни положај Срба све до 1779. године (прецизније до Народно - црквеног сабора у Темишвару - такозвано „привилегијално доба”). Велике тешкоће, са свих страна притиснуле су патријарха Арсенија III Чарнојевића. Само патријарх, као народно - црквени поглавар уживао је огроман углед и код народа и епископата у старом крају, који никако није хтео приз- нати од стране Турака наметнутог „пећког патријарха” Калиника I (Грка по националности, а бившег свештеника из Скопља, кога су Османлије „хирото-

Iskra 1. oktobar 2005

нисале” 1691.). Стога је патријарх будно и пажљиво морао да прати шта се догађа његовом народу који је остао под влашћу неверника. Не мање брига имао је и због фрањеваца. Ови су се одједном појавили широм целе Далмације где су развили виолентну прозелитску делатност. (Ватикан их је „делегирао” да из Босне дођу у српску Далмацију). Када је прешао преко Саве и Дунава у Срему се патријарх одмах конфронтирао са католичком про- пагандом која је у овом чистом српском крају добила силан полет одмах по ослобођењу од Турака. Значи патријарх је морао по сваку цену да спречава унијаћење и однарођавање Срба од једине праве вере (православне), али и да се сукоби са про- цесом мађаризације, пре свега Срба - староседелаца, који је такође узео маха. Важно је истаћи да је после смрти унијатског епископа за Срем, Лонгона Рајића (1694), цар лично поставио архимандрита Петронија (од тада „Петра”) Љубобратића за унијатског епископа у Срему, са столицом у манастиру Хопову (пре унијаћења бејаше генерални викар Митрополије београдско - сремске). Да би парирао унијатима, патријарх је још 1690., посветио архимандрита Стевана Метохијца за епископа (1690) и дао му наслов Београдско - срем- ског митрополита. Ово уствари значи, да је главни задатак епископа Стевана Метохијца био да се бори противу унијата у Срему. Сналажљиви Метохијац, веома је потиснуо унијатског „епископа” Петра, те је овај морао да се повуче у Осек, а при самом крају живота да пређе у Пакрац, где је делао као унијатски епископ за Срем и Доњу Славонију. Непосредно пред смрт, Петроније или „Петар” се покајао и у једном писму је све своје препоручио на патријарха (1703). По дијаболичном плану језуита, требао га је наследити синовац Јанићије. Али он то одби, па про- даде патријарху и кућу и цркву у Пакрацу и оде за Русију. Крај унијатским владикама у Срему и доњој Славонији, учинио је патријарх 1705. године, кадаје на Спасовдан у манастиру Крушедолу за пакрачког епископа хиротонисао Софронија Подгоричанина. Патријарх Арсеније, значи одмах је одлично схватио суштину католичке пропаганде и напросто задивљјује како се успешно са њом носио. У свом видокругу непрестано је имао и зби- вања са Србима у Лици, Крбави, Славонији и Барањи, где су они били стална мета Римске курије, а преко унијатских акција. Борећи се противу и Беча и Ватикана, патри- јарх је пуни 16 година водио немилосрдну борбу за спас свога народа. Стога се стално налазио на путу, обилазећи српске етничке крајеве. Своју сталну резиденцију он никада није имао. Његова стална резиденција био је сав териториј на коме је живео српски народ.

Iskra 1. oktobar 2005

Становао је у Сентандреји, Ковину, Сиригу, Хопову, Сечују и Пакрацу непрекидно уређујући своју цркву. У сталној и опасној борби противу католичанства, патријарху је свакако помогао и напредак аустријске војске помоћу српских трупа. Тако је 9. августа 1691. на Михањевцу код Сланкамена, највише заслугом српске полиције (први и једини пут борила се самостално ппод вођством Јована Монастерлије) Еуген Савојски поразио турску војску (тада је погинуо велики везир Мустафа паша Ћиприлић). Испољивши завидно политичко умеће, а након посете Бечу (почетак 1691) повратио је патријарх срп- ском народу славни манастир Грабовац. Дипломом од цара, 27. јуна добио је на ужи- вање Сечујски спахилук (одузет му је четири године касније). Закључити се може, да су препредени језуити испрва покушавали да га придобију помоћу материјал- них добара. Не осврћући се на ове језуитске лукавштине, купио је патријарх око себе прогоњено српско свештенство на ужасавање католичког Беча. Уследио је онда као гром из ведрога неба, када је у Печуј, довео епископа Јеврема Јанковића, родом из Тетова. Услед оваквог делања патријарха, почеше тужбе усмерене на његов рачун. (Тежи да на своју страну привуче унијате, да у унијатске цркве поставља своје калуђере и сл.). На ове тужбе из Беча, примас Угарски, карди- нал и министар Леополд Колонић, поручује патријарху врло озбиљно и то у име царево: „да му се не допада што се патријарх меша у послове римске цркве, који њему не припадају, и ако се у томе не умири, што му се догоди, нека сам себи припише...” На претње језуите патријарх се и не осврташе. Него на Божић 1692., оде у манастир Лепавину, где смрси конце унијатских владика из манастрира Марче. Исте године са дозволом Беча поче да врши канонске визитацмје по Угарској Славонији (такође и њеном западном делу - односно Хрватској), Херцеговини и Далмацији. Најпре посетио је, Вараждински генералат (Крајину), где је ситуација са унијаћењем била врло драматична: „Посета патријархова Вараждинском гене- ралату, са кнежевском пратњом од 2 - 3 стотине лепо одевених и богато наоружаних коњаника и пешака, импоновала је свуде, будила је национални понос и јачала преданост цркви и вери”. Само годину дана касније поново патријарх долази у манастир Ораховицу. А његово делање у Ораховици и манастиру Грабовцу уз враћање владике

23

KAD SE KLUPKO POTPUNO RAZMOTA DOLAZIISTINA A šta onda? Tada se pojavljuju mnoge stvari, do tada potpuno nepoznate. A pošto se radi o ljudskim odnosima, mnoge ranije neistine i laži koje su figurirale kao „neopozive” istine izblede i nestanu bez traga.

Ministarstvom odbrane, ali је ministarstvo ljubomorno čuvalo tajne svojih dostavljača koji su teretili majora Stankovića.

Tema o klupku u ovom napisu jeste slučaj britanskog majora, srpskog porekla, Miloša Stankovića, sina Ratka i Dane Stanković. Saga o majoru Stankoviću autora knjige na engleskom jeziku (A useful Mole) „Uslužna krtica” bila je prikazana i diskutovana u ovom listu u nekoliko navrata. Saga, ili priča, mnogo je opširna. Zbog toga nećemo se, sem uzgred- no, na nju vraćati u detaljima. Major Stanković je bio tumač za srpskohrvatski jezik i oficir za vezu britanskog generala Sir Michael Rose-а, komandanta trupa Ujedinjenih nacija u Bosni devedesetih godina prošlog veka. On je bio glavni tumač u opštenju sa doktorom Karadžićem i generalom Ratkom Mladićem. Pošto je odslužiom svoj termin u Bosni, major Stanković je vraćen nazad u Britaniju, gde ga je Kraljica odlikovala najvećim odlikovanjem (za vojničke vrline) MBE. Od svojih nadležnih starešina major Stanković je preporučen da studira u vojnom koledžu Bracknell za prevođenje u ge- neraštabnu struku, gde je proveo dve godine.

najurilo iz službe pomoćnika šefa policije ministarstva.

Da se njegova karijera normalno razvijala, on je već mogao biti do sada brigadni ili divizijski general. Nažalost, njegova generalštabna priprema bila je iznenadno prekinuta, od strane tajne policije Ministarstva odbrane. Njegovo školo- vanje je prekinuto, a on stavljen pod istragu. Dodeljena mu je samo nominalna dužnost činovnika za rutinski kancelarijski posao.

Ubrzo je bio skinut i sa te dužnosti i stavljen pod kri- vičnu istrag.u. Optužen je od policije Ministarstva odbrane da je špijunirao za bosanske Srbe Karadžića i Mladića odajući im strogo poverljive stvari. Nije mu rečeno ko su tužitelji, niti pak šta je specifično dostavljao srpskim liderima u Bosni.

Njegov advokat je u međuvremenu počeo borbu sa

Арсеније ... Јеврема у Печуј (одакле су претходно били одлуком католика протерани сви православци) брзо је показа- ло своје резултате. Свеукупно гледајуући, са свим овим постигну- тим достигнућима патријарх Арсеније није био у пот- пуности задовољан. Решио је безусловноно да мора извршити реогранизацију наше православне цркве у целој Хабзбуршкој Монархији. И преуредивши Српску православну цркву, патријарх је 28. јуна 1694. године, поднео предлог цару Леополду да потврди седам епархијских архијереја, јер су се еипископски редови нагло проредили. Као што је знано, ова патријархова преставкау Бечује примљена са запрепашћењем.

Dve i po godine kasnije ugledni nedeljni list Sunday Times objaviće iznenadnu vest, da je Ministarstvo odbrane Između nekoliko prljavih stvari, ministarstvo je saopštilo daje pomoćnik šefa izmišljao lažne krivice koje su teretile majora Stankovića. Međutim, ministarstvo ipak nije htelo da pruži pune podatke Stankovićevom advokatu. Ništa dalje nije izlazilo na javnost, sve do 11. septembra 2005. godine kad je Sunday Times objavio krupnim slovima na prvoj strani: „Vojni Sef (Načelnik Glavnog generalštaba) general Michael Jackson biće (glavni) svedok na suđenju majoru Stankoviću.” General je odmah odbio novinarsku insinuaciju da „ranije nije hteo da svedoči”. General Jackson je podvukao, da je on rani- je svedočio i da će to ponovo da učini. Suđenje se predviđa za iduću godinu.

U napisu lista ističu se vrline majora Stankovića i njegovi podvizi u Bosni. On jedini britanski oficir koji je tada dobio najviše odlikovanje. Bio je britanski „Sindler” u Bosni, jer je spasavao i pomagao sve bez razlike, pa i Srbe.. .(To je upoređenje sa nemačkim industrijalcem iz Drugog svetskog rata, koji je spasavao Jevreje.)

U članku se navodi da je major Stanković po završetku generalštabne pripreme imao šanse da dostigne najviši generalski čin. Takođe se ističe njegova lična hrabrost, oličena u slučaju spasavanja ranjene muslimanske žene u Vitezu u Bosni, kada je pod kišom puščane i mitraljeske vatre, izneo ženu na svojim leđima i odneo je do bolnice. Optužbe o navodnoj špijunaži upropastile su njegovu vojnu karijeru, a i život njegove porodice, kaže Tajmsov novinar. Ovome, tvrdi Tajms, treba dodati uništenje njegove reputacije. Optuženi major Stanković poricao je sve optužbe i insinuacije protiv njega. A dopisnik navodi i mišljenje dr Jovana Zametice lek- tora na Kembridžskom univerzitetu, koji smatra optužbe protiv majora Stankovića lažnim klevetama i insinuacijama.

Ponovno suđenje ovog slucaja predviđeno je na Velikom sudu za iduću godinu, gde će glavni svedok majora Stankovića biti Načelnik britanskog Generalštaba, general Sir Michael Jackson. Advokat majora Stankovića Quaiser Khanzada predviđa punu rehabilitaciju. On smatra da se Amerika umešala u građanski rat u Bosni da bi minirala mirovna nastojanja predstavnika Ujedinjenih nacija. Pored pune rehabilitacije Stankovićev advokat predviđa milionsku sumu odštete upropašćene karijere i napada na njegovu čast.

Kad se potpuno do kraja odmota ‘klupče’, bez daljeg pokazaće se rugoba nasilnika i razbijača Jugoslavije, a time i Bosne, koji su sebe zamotali u ofucane dronjke svoje demokratije i neljudskih prava, čiji su tragovi zakužili prošlo stoleće.

Staniša Vlahović

(Крај у следећем броју)

Др Војислав Недељковић

24

Iskra 1. oktobar 2005

Ревизионизам у савременој српској књижевности (107)

ВУНЕНА ВРЕМЕНА ГОЈКА ЂОГА

Гојко Ђого (1940), један од водећих српских песника данас, објавио је 1981. године можда најоштрију сатиру о Јосипу Брозу Титу у збирци песама Вунена времена 1, у којој је на најоригиналнији начин карикирао Тита годину дана после његове смрти. Власти су оштро реаговале оптужујући Ђога за блаћење „светлог” имена великог вожда. Песник се позивао на уметничку слободу, колеге су га браниле, понеки чак негирали да је реч о Титу, али песник је осуђен на две године затвора, које је делимично издржао. Тако је постао case celebre. Он је писао и пише и друге песме, али ће вероватрно остати чувен највише по овој збирци. Очигледно је да песник циља на диктатуру у земљи. Има и директних алузија: „штакор са Дедиња” (зна се ко је живео на Дедињу), „велики врач” из чијих уста излећу пчеле, „ћесар” чија глава неприкосновено господари. Ђого на сликовит, песнички начин описује „вунена времена” као период у коме је вуна (мекоћа) освојила људе, онемогућујући их да стоје усправно и реагују на збивања око себе као храбри, досто- јанствени људи. Песник се жали у име народа: „Не знам ко сам, али знам да би с ђаволом у колу играо, само да смем ђаволу казати да је црн.” (Испит зрелости. 14) Ђого описује тешке животне услове: „Кад ти се умрачи пред очима па дрхтиш ноћима, кад ти миш гризе бубрег и кад у теби гори ђубре, забоди сулунар у леђа, зазидај га међу плећа и на врх метни певца да се дим не враћа унутра.” Ђого се вајка:

(Проветравање плућа, 16)

„Сретне државе имају рогате поданике а не шутиће и ћутиће, луду браћу што под камен језик мећу а вуну носе у трбуху.” (,Рогови, 18) Песник покушава да осоколи свог земљака као целину да се отараси немани, јер је

бодном, неримованом стиху, пуном херцеговачких израза и песничких слобода, усредсређује се на Титову личност. Песник, додуше, напада и болесне појаве у комунистичком друштву, али то се види најбоље кроз Титов лик и карактер. У песми Светилиште оца Црнбога, Ђого назива Тита једноставно богом коме је све дозвољено и који све зна и уме: Наша света недеља има 365 дана, преступног дана нема, наша година згрчка траје већ 40 година и још се није завршила. Наш светац никад неће умрети, године му уназад бројимо, млађи је него лане и нове зубе има, очњаке... Мале звезде имају велике овчарске псе, свака гуја има стотину гуштерица, а сваки славуј има свој оркестар у коме свира хиљаду гајдаша. Наше је светилиште познато у свету. Кад наш пророк говори, слушају црни и бели. Више не зуримо у мрачан животињски дроб и не читамо хороскоп, ми имамо своју судбину. Кажу да у пророчиштима смрди Код нас тога нема, нема чирева, ми одсецамо здраво месо, пре него иструли. (21). Тито је бесмртан и добронамеран али има зубе очњаке. Његова владавина је неограничена и сви играју на његов миг. Цео свет слуша кад он говори и ми смо познати и цењени у целом свету, како се годи- нама веровало у његовом „светилишту”. У њему нема трулежи јер се то унапред спречава голом силом - „одсецањем здравог меса”. Па ипак, како Ђого каже, „паства не разуме шта пастир свира..."(Мерилац вре- мена, 11) И у другим песмама Ђого шиба Тита немилосрдном сатиром као „о страшилу на њиви”: Зарђао је мргуд, мрк и грк раскорачио се на башти шупаљ му шлем на глави. Не уме да пева, ни да се смеје и никад није научио да заметне два бела узла на нашем језику.

„доста драо сува солила и гутао пљувачку...” (Завезани језик, 10) Цела збирка од тридесет девет песама, у сло-

Iskra 1. oktobar 2005

- Можда је везан за небеса? На црној се њиви не виде црна вешала. Стари глумац зна како се игра

25

Ревизионизам ... у луткарском позоришту. Кад се он љуља и наше се уши затежу: везани црним концем, набијени на туђе прсте и ми играмо с њим. Пауци, губари, гусенице плету му свилене мреже и од наше коже праве његове добоше. Али зверчице виде колико је сати и не плаше се више старе клепетуше. Џедна стара песма, 28) После Титове смрти. Ђого даље даје најцрњу карактеристику о њему у песми Звер над зверовима: Велики медвед звер, господар стада мрких бескућника и самозвани звери цар, имао је гвоздене зубе и војску вештих укољица. По закону своје зверске ћуди, клао је све што му на жуљ стане, давио у мраку најбоље другаре и гутао своју децу. А сад мртав лежи и шапе му лижу безумне животиње, њушци својој стока не верује: није умро већ се ућутао? Нико не сме да му измери реп и огледало под нос принесе, може звер да васкрсне и седне за Столицу. (60) Ђого се подсмева лажном оптимизму и пропа- ганди да је у земљи све најбоље. И ми имамо своју златну грозницу: „Исправили смо све кривине... три смо имали жетве... грожђе нам није најслађе, па смо на време купили шећер... Дебела је наша стока, може целу зиму да не једе ништа, хаџије нам доносе шап из Азије али ми смо пелцовани од истока... једном смо козорогу капиталцу осолили реп да га убије, кад дође, велики гост имаћемо најлепше рогове на свету...” А за све то ОН добија златне значке. (.Златна грозница, 25) У песми Јунак наших дана Ђого мала жалосну слику „вунених јунака”, укључујући и себе, који су све то трпели пола века. Ова химна трпежу и бескичмењаштву заслужује да се у целини цитира и стално чита по школама:

Живео сам од песама посвећених пророку, бесмртном међу смртнима, и од љубави једне виле-овце правио златне лестве за врте небеске. Имао сам товар вуне

26

за капу и под-капу и капљу млека од чувеног млечара. Све што сам знао, нисам знао или сам се претварао да не знам, на једно сам око гледао а на друго жмурио: под носом ми је пола света ћутало у мраку, пола истине и пола живота с листа длана избрисано. Лизао сам сахан и носио седло и самар, притезао трострук каиш да се не преврне јахач, Веровао сам у шта веровао нисам и подупирао криво дрво накриво да не расте: кад је секиру дићи требало, користио сам унутарњи монолог, ћутао и кад сам рећи могао. Вазда сам се дивио другу пужу што има рошчиће, а своје сам нокте кидао, прао руке и на време скраћивао: тридесет посто био мањи кад устанем него кад дворим клечећи. По цео дан сам ватру гутао а пепелом се увече посипао: био зец и лисица а понекад и вук - мењао длаку, чувао главу. Муза моја водиља водила ме на игранку, играо сам на конопу препетом између две слепоочнице, између леве и десне певнице - ни на истоку ни на западу, ни у својој кући. (33-34) Песник замера и поданицима што из његове пљувачке праве мелеме и што „његовим знојем мажу слепе очи и чиреве а труднице испијају воду у којој умива лице...” (Велики врач, 22) Савет који песник даје својим суграђанима је тужан и скоро безнадежан: „Мој јаране, купи прње и бежи преко воде.” (Шапат у Чеки, 54) Не треба заборавити да су ове песме писане пре преокрета октобра 2000 и да почетком осамде- сетих нико није могао знати да ће до тога доћи. На крају збирке, у краткој песми Последња вест, песник опомиње: „Лампа у ноћи светли, ноћ светлост не подноси.”(61)

Као што је и раније опомињао: „Умрећеш и ти, к’о мољац у библиотеци...” (Мерилац времена, 11)

Iskra 1. oktobar 2005

О посмртној књизи Угљеше Крстића

„НА СРЕМСКОМ ФРОНТУ ЗАТИШЈЕ” Угљеша Крстић: „На Сремском фронту затишје”, стр. 248, 21 см., илустровано, Београд; „Вајат”, уредила Аника Крстић, 2004. * * *

Ово је књига која је дуго била похрањена у заоставшини угледног српског писца покојног Угљеше Крстића. Вероватно, „није још време да се пише” - како се обичавало говорити када је у питању Сремски фронт и страшне српске жртве, које је он прогутао. Међутим, сада се ћерка Крстићева прихватила посла да уреди и објави књигу свога покојног оца. Да кажемо укратко коју реч о писцу. Угљеша Крстић рођен је у Београду 1926. године од оца Орестија и мајке Зоре, рођене Николић из чувене Охридске казе Николића из Корче. Породица је дошла у Банат 1756. године и настанила се у Мокрију. Одатле је 1881. године дошла у Србију. У Првом светском рату отац Орестије је на Солунском фронту био у Првој Српској ескадрили. Син Угљеша је завршио школу у Трећој мушкој гимназији у Београду. У Априлском рату 1941. године учествовао је као ђак приправник у Шестој ваздухопловној ескадри, следећи свога оца. Доласком комуниста на власт Угљеша је 1946. године био ухапшен и осуђен на 12 година затвора и присилног рада. Помилован је општом амнестијом 9. маја 1947. године. По изласку из затвора радио је као грађевински радник. Потом се одао новинарству. Радио је у разним редакцијама: у „Вестима” (1953), „Минерви” (1953-1960) и другим. Године 1981. основа сопствену издавачку кућу „Вајат” која постоји већ преко 20 година. „Вајат” штампа „Књижевни гласник”. Крстић је објавио више књига и знатај број чланака. Једна од најзначајнијих књига му је:„Равногорска историјска читанка 1941-1944”. Такође је и преводио са француског на српски. Умро је 28. децембра 2002. године. Ово је језива књига по описима ратних зби- вања на Сремском фронту за који Крстић пише да је апсолутно био непотребан, а када је већ вођен, каже - да би каплари и подофицири Краљевске југословенске

Срећом, до тога није дошло, али се 1981. године то није знало. Простор ми не дозвољава да цитирам и друге значајне песме (Балада о hecapoeoj глави, Овидије у Томима), али и цитирано указује на књижевно дело које ће трајати вечито. Књигом Вунена времена Гојко Ђого је показао не само огромну смелост већ је уметничким постигнућем стао у ред наших најбољих сатиричара као што су Радоје Домановић и Петар Кочић.

војске паметније га водили него што су то чинили Брозови генерали, који су тотално били неспособни за борбу на фронту као што је то било сремско бојиште. И такво недорасло и нестручно командовање прогутало је хиљаде и хиљаде непотребних жртава. Али Тита и комуниста нимало се није тицало колико ће српске младости ту изгинути, јер после погибије читавих батаљона и бригада, довођени су све нови ешалони српске деце. Та недовољно оспособљена и слабо обучена деца Србије, у масама су гинули широм целога Срема, који је био претворен у једно непрегледно гробље. Страшни су описи Угљеше Крстића погинућа српске деце на Сремском фронту. А још страшнији су описи како родитељи из целе Шумадије са воловским запрегама иду мочварним и блатњавим путевима Срема тражећи своје мртве синове да би их однели у Србију и тамо сахранили. Такође описује како острашћени политички комесари отварају ковчеге и претражују да који жив не би био изнешен из тог срем- ског пакла. Описује случај када је комесар пронашао једног живог, те му цео шаржер аутомата сасуо у тело. То је била невиђена кланица - пакао на земљи. Колико је младости Србије коштао Сремски фронт? Десетине хиљада? Стотину хиљада? Писац не наводи тачан број, али каже да се целом Србијом разлегао лелек српских мајки и да су се српским сели- ма и варошима вијориле црне заставе. И сама земља је проплакала. Никада Србија то неће опростити Брозу и комунистима. То је био „партизански допринос” савезничкој победи у Другом светском рату. Нажалост, тзв. „савезници” нису се ни освртали на то, као што се нису освртали ни на бројне ликвидације недужних Срба широм целе Србије у јесен 1944. и у пролеће 1945. године. Иако су биле бројне стране мисије при Брозовој влади, ниједна ни прстом није мрднула да би спречила или бар ублажила та ликвидирања недужног народа. На једном месту Крстић пише, како је амерички амбасадор обавестио своју владу да је Тито 1944/1945. г. побио 400.000 (четири стотине хиљада) Срба да би учврстио своју власт. И ником ништа. Пишући своје белешке у ратно време, када су партизани били опијани својом победом и када су на сваком кораку комесари и Титови официри псовали све изреда, тако је и Крстић употребљавао бројне псовке и то са пуним глаголом. Комесар је рекао „Нема Бога”, па га у жаргонистици на фронту није ни било. Зато се псују Бог и Богородица и све изреда. У те ратне дане није се томе могло ни чудити, али да је све те псовке унела у књигу ћерка Угљеше Крстића и то још девојка, то је просто непојмљиво. Иако је књига несумљиво једно сведочанство за историју, уредница књиге јој је убила књижевну и људску вредност. Било је сасвим излишно уносити те бројне псовке...

Бора М. Карапанџић

Васа Михаиловић (1) Гојко Ђого, Вунена времена (Лондон: Наша реч, 1982.), 66 страница. Бројеви страница цитата из ове књиге назначени су у тексту.

Iskra 1. oktobar 2005

27

У САД се припрема нови устав БиХ Бивши амерички амбасадор у Уједињеним нацијама и некадашњи специјални изасланик за Балкан Ричард Холбрук изјавио је у Берлину да се у САД, у оквиру једне невладине организације, припрема нови устав БиХ. Холбрук, који је најављен као архитекта Дејтонског споразума, поводом десетогодиањице пот- писивања овог документа, говорио је у Америчкој академији у Берлину, чији је и предсједник. Уколико нови устав БиХ, који је у припреми, заиста буде усво- јен, требало би, како је рекао Холбрук, да у року од двије године буде укинуто трочлано, а уведено једночлано предсједништво државе. Некадашњи специјални изасланик америчког предсједника Била Клинтона за Балкан подржао је и иницијативе Међународне кризне групе да се забрани Српска демократска странка. Говорећи о времену које је претходило Дејтонском споразуму, Холбрук је навео да су САД и НАТО „били свјесни да су у БиХ били „муџахедини”, и да се, „да рат у БиХ није завршен, борба против Ал Каиде не би водила у Авганистану, већ у Тузли”. Холбрук је, коментаришући могући расплет ситуације на Косову, рекао да t>e „коначан исход бити независ- ност Косова”. „При томе је нужно обезбиједити изузетно врсте гаранције за Србе који остану на Косову, као и дуготрајно међународно присуство да би се осигурала безбједност”, рекао је Холбрук. (Бета, 11.9.2005)

Скупштина РС укинула Војску РС Посланици Скупштине Републике Српске донели су одлуку о преносу надлежности са ентитета на државни ниво у систему одбране. Овиме се предвиђа укидање Министарства одбране, Генералштаба и трансфорамција ентитетске војске у оружане снаге БиХ. За прихватање те одлуке био је 61 посланик, док је 10 било против, а три су се уздржала. На основу предложеног концепта реформе одбране БиХ од 1. јануара наредне године РС неће имати министарство одбране, генералштаб и војску РС, преноси РТС. Идентичну одлуку о преносу надлежности са ентитетског на државни ниво треба да донесе и пар- ламент Федерације БиХ. Нове оружане снаге БиХ, према предложеним решењима, бројаће око 10.000 професионалних војника, који ће бити организовани у три пука и имаће јединствену контролу командовања на нивоу БиХ. (ФоНет, 30.8.2005.)

МАРЈАНУ БЕРЕТИ ОРДЕН СВ. САВЕ Свети Архијерејски Синод С.П.Ц. доделио је високо одликвање, орден Светог Саве II степена, Марјану Берети, дугогодишњем председнику Црквене општине Св. кнеза Лазара у Бермингаму, Енглеска, „за предану љубав према Светој мајци Цркви и истрајно сведочење Христа васкрслог”. Орден мује предао Њ. Пр. епископ британскоскандинавски г. Доситеј приликом прославе 40 година од освећења темеља цркве Лазарице у Бермингаму.

28

† Драгољуб-Љупче ЖивановиЋ У Мелбурну, Аустралија, се у једној болници упокојио 23. вгуста о.г. после краће болести Драгољуб-Љупче Живановић. Покојни Драгољуб је бионајстарије дете пок. генерала Драгутина и г-ђе Еме Живановић. Рођен је 20.1.1918. год. у Одеси, Русија, одак- ле му је мајка родом, а где је његов отац био у то доба на специјалном задатку послат од стране Српске врховне команде. Вратили су се у тада звану Краљевину СХС 1919. год. када је Драгољубу било 14 месеци. Породица Живановић је живела по разним местима предратне Југославије, будући да им је отац био активни официр Југословенске војске, премештан по потреби службе у разна места. По завршеној гимназији пок. Драгољуб је одлучио да следи стопама свога оца и ступио у нижу школу Војне академије, одакле је после 2 године изашао као млад потпоручник. Дошао је несрећни априлски рат 1941. г. и пок. Драгољуб је допао, као и његов отац, немачког заробљени1тва. У пролеће 1945. г. Драгољуб је успео да се домогне Словеније, где су тад већ биле јединице С.Д.К. Ступио је у јединицу у којој се тада налазио његов братНенад-Неша и од тог момента дели судбину Српских добровољаца. Пролази кроз све избегличке логоре у Италији и Немачкој. Дошло је време да се емигрира у неку прекоокеанску земљу и да се прекине са животом безнађа и очаја у Европи, Драгољуб је изабрао Аустралију и са својим родитељима и млађим братом Нешом се искрцао 1949. г. у луци великог аустрали- јског града Мелбурна. Као већина емиграната, одмах се запослио и вредно радећи настојао да се окући и оснује продицу. Оженио се 1951. г. Тином, која је као врло млада девојка дошла са својим родитељима и браћом из Македоније. У срећном браку су имали две сина, Милорада и Павла, који ус сада одрасли људи и са својим породицама. Драгољуб је редовно долазио на наше добровољачке славе, сем ове године када је због болести изостао. Искру је редовно читао. Био је узоран домаћин, муж, брат и отац. На опелу у петак 26. августа о. г. у цркви Свете Тројице, његовом парохијском храму, прота Мирослав ХаџиПоповић је у својој беседи истакао све позитивне стране покојника износећи их као пример. На сахрани је било родбине, преосталих сабораца и пријатеља. Сахрањен је на гробљу манастира Св. Саве у Илајну, где су сахрањени његови родитељи, брат Ненад и зетови Драган Стједи. и Мијат Бардак, поред осталих сабораца и пријатеља. Бог да прости доброг човека и саборца Дра- гољуба и нека му подари рајско насеље. Супрузи Тини и осталој породици наше искрено саучешће!

Богдан Малешевић

Iskra 1. oktobar 2005

† ДУШАН-ДУШКО ЋЕЛПЕР Августа 20. о.г. престало је да куца срце човека који је цео живот посветио своме народу. Умро је ДушанДушко Ћелпер у 87. години живота. Животна одисеја Душкова почиње рођењем 1918. године у Бугојну у дому Јована и Стане Ћелпер. Душко је био један од осморо деце у породици. Када је имао девет година умрла му је мајка. Основну школу и средње образовање завршио је у родном месту, да би 1938. године дошао у Београд на студије ликовне уметности на Београдском универзитету. Када је после несрећног априлског рата 1941. године, Југославија била распарчана од стране нациста и фашиста, те створена ткз. Независна Држава Хрватска, у Србији је подигнут устанак прво од стране националиста под командом пуковника Михаиловића, а мало касније Комунистичка партија наредила је устанак да би се помогле совјетске трупе на Источном фронту. У Србији је поред окупације започео страшан грађански рат. За сваког убијеног немачког војника. окупа- тори су убијали стотину Срба. Да би се спречило биолошко уништење српског народа, генерал Милан Недић се примио да оснује владу народног спаса, да Србија са што мање жртава сачека крај рата. Као члан Белих орлова, Душан Ћелпер је постао Српски добровољац, у саставу Другом пуку под командом Марисава Петровића. У борбама је био храбар и увек сталожен. Када су почетком јесени 1944. године добровољачки пукови испред најезде Совјетске арми- је напустили Србију и прешле у Словенију, да тамо наставе борбу против комуниста, и Душан Ћелпер је пошао са њима. Пред крај Другог светског рата добровољци и многи четнички одреди прешли су у Италију и положили оружје Савезницима. Главни логор у коме су били српски националисти био је у Еболију, премда су у логору биле и мање јединице Хрватске армије и Словенаца. Априла 1947. године, све јединице из Еболија биле су премештене у Немачку, када је њихов војни статус био промењен у Расељена лица звани „дипи- јевци". Душко је из Немачке прво емигрирао у Енглес- ку где је радио до 1951. године, када је стигао у Канаду и све до краја свог живота живео у Тотонту. Био је запослен код Онтаријског хајдра и у тој фирми радио до пензије. Марта месеца 1959. године Душко жени девој- ку свога срца Љубицу Стефановић и у сретном браку провели су 47 година. Доводе из отаџбине два братанца Ненада и Душана, који оснивају своје породице. Неколико година пред смрт, Душко је почео да побољева и временом стање се погоршавало. Његова верна супруга неговала га је до краја живота. Преминуо је на њеним рукама у болници 20. августа 2005. године. Тело му је почивало у капели на гробљу Јорк семетери, где је прота Михајло Додер у уторак служио помен коме су присуствовали многобројни пријатељи и кумови, поред ратних другова. Сахарањен је из капеле на гробљу. Заупокојено опело служио је прота Михајло

Додер који се са покојником опростио врло дирљивим речима, посебно наглашавајући чврсту веру и карак- тер покојника. У име ратних другова опростио се Бора Драгашевић, који је евоцирао животни пут покојника од рођења до смрти. На крају се Мирко Чечавац, у име Српских добровољаца опростио и захвалио свима на доласку на сахрану. Поред многобројних венаца, истицао се и венац добровољаца. Сахрањен је на гробљу поред гроба свог венчаног кума Гојка Протића. Душко Ћелпер је био оличење смирености, аристократског понашања; у расејању је сматран ретким џентлменом. Његова чврста вера у Бога и истрајност борбе против комуниста и свих непријатеља српског народа красили су његов карактер. Био је поштован, цењен и вољен од свих без обзира да ли делили и његово политичко мишљење. Међу Српским добровољцима био је омиљен и често је кумовао на венчањима и крштењима. Дубоко ожалошћена сурпуга Љуба, захваљује се проти Михајлу, затим Мирку Чечавцу и Бори Драгашевоћу на опроштајним говорима, свим кумови- ма, њиховој деци и поштоваоцима који су дошли на сахрану и испратили Душка до вечне куће. Нека је вечан помен Душку Ћелперу, нежном супругу, верном другу, побожном хришћанину и скром- ном човеку. Вечан му спомен!

Б. Драгашввић

ТРАЖЕ СЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О СТРЕЉАНИМ ДОБРОВОЉЦИМА ТРЕЋЕГ ПУКА: ПОТПОРУЧНИК МИЛЕТА ЛЕВАЈИЋ (ИЗ ШАПЦА) И НАРЕДНИК МОМЧИЛО БЈЕКИћ (ИЗ ВАЉЕВА) Ако се неко сећа ових добровољаца или зна нешто више о њиховој погибији (вероватно на Дрини), моли се да јави Искри. Један пријатељ добровољаца из Аустралије добио је следећу поруку из Србије: Један мој пријатељ истражујући у Књигама умрлих за Бабину Луку нашао је следећу белешку: ,,Дана 17/04. 09. 1944. год. Милета (Веселина) Левајић из Шапца, потпоручник добровољац пратећа чета 3. батаљона Трећег пука погинуо. ,,Момчило Бјекић из Ваљева наредник добровољац погинуо.,, Прибележио свештеник Ратко Госпић дошао са стране, јер су њихови попови били пострељани на Бањици. У народу се прича да су њих двојица ухваћени заједно и без суда стрељани, зна се од кога - партизана, и сахрањени један поред другог на старој водици званој Крајинац у Бабиној Луци."

Искра

Iskra 1. oktobai' 2005

29

† ЈОВАНКА-ЈОКА ЋИРАКОВИЋ Између 30. и 31. августа ове године преминула је наша другарица, бивша болничарка Српског добровољачког корпуса, Јованка (међу нама познати- ја као Јока) Ћираковић. Ја сам се са њом упознао 1942-43. године у Београду у месној организацији „Белих орлова”. Рођена је на Убу 19. јула 1925. године и крштена по нашем православном обичају. Била је веома дру- штвена и увек спремна на дискусију. По доласку комуниста на власт, мајка јој је била одмах ухапшена и ништа се више није чуло о њој и не зна се где јој је гроб. Њен отац се негде сколонио и о њему се ништа није дознало тако да се не зна ни где је сахрањен. Јока је имала једну сестру и два брата. Браћа су јој преминули у послдње две године, а сестра Јелена има сада 84 године. Јованка је напустила Београд са целом групом наших породица и девојака. Стигли су до места Лангендорф на Чешкој граници. Како се Црвена арми- ја приближавала, наш друг капетан Будимир Никић је успео да их пребаци у Словенију у Љубљану. Ту су у једном женском манастиру имали курс за болничарке који је трајао петнаест дана. Потом су послате у место Логатец где су организовале пољску болницу са врло оскудним болничким прибором - чак нису имале дово- љно ни дезинфектанта. Водиле су бригу о рањеним и болесним добровољцима, а касније су им слати и придошли четници болесни од пегавог тифуса. Зима је била страшна, а наше другарице су се несебично жртвовале да било како помогну својим пацијентима. Тада је тифусу подлегао и наш млади друг доктор Витомир „Баја” Станојевић, који је, иако веома деликатног здравља, неуморно лечио болеснике. Тамо је и сахрањен. Јованка је са осталим нашим девојкама прошла кроз све тешкоће у Логатецу а, хвала Богу, њихова младост, одлучност, самодисциплина и вера су им помогли да ни једна од њих не подлегне тифусу. Пошто се Црвена армија приближавала према Словенији, наша је болница добила наређење да се повуче према италијанској граници. Већина болесника је пребачена, чак и воловским колима, а неке од сес- тара болничарки су са целом групом ишле пешице све до Кормоса, где су се привремено зауставили и одмах организовали амбуланту. Из Кормоса Јованка је са целом групом пешачила до Палманове одакле су их енглески камиони пребацили прво у Ћезену па онда у Форли где је одмах, под најтежим околностима организована амбуланта на спортском простору и отвореном пољу. После су Енглези пребацили целу групу на југ Италије у Еболи. Тамо су наше сестре болничарке имале врло тежак посао да би одржале болницу да успешно и ефективно обавља свој посао лечења болесника. Чак су одатле наше сестре болничарке слате у енглеску болницу број 92 у Напуљу. Када су Италијани потписали мир са савез- ницима, ми смо морали да напустимо Италију па су и наше сестре болничарке пребачене у Дипхолц логор у Немачкој, а одатле касније у логор у Линген. Из Лингена је Јованка са једном малом групом другарица отишла за Шкотску, где су радиле у фабри-

ци конопље. То је био много тежак посао и за Шкотске раднике, а камоли за наше младе и неискусне девојке. Јованка је успела касније да са Лелом Деспотовић - доцније Чубрило - дође у Оксфорд у Радклиф инфер- мери. После Оксфорда Јованка се преселила у Есекс где је наш друг Тоша Јеремаз радио у једној болници. Јованка се ту није дуго задржала. Преселила се у Лондон и била приморана да ради разне послове - чистила је возове на британској железници, а касније је радила и у једном затвору. Живела је веома скромно, али је успела да купи кућу коју је касније продала да би купила радњу за продају новина, а онда је и то продала да би отво- рила супермаркет који је добро радио и омогућио јој да купи нову кућу. Нажалост, имала је здравствене проб- леме и морала пре тридесет година да има операцију отворена срца. После извесног времена је опет про- дала и кућу и радњу и преселила се у Клактон он си. Ту је купила већу кућу. После прве операције морала је да ради лакши посао и једна њена пријатељица јој је нашла запослење у једној Швајцарској банци. Јованка је пре девет године имала поново операцију срца и од тада није више могла да ради. Пре три године била је шлогирана и то је направило да је постала непокретна и од тада је само седела у столи- ци - и дању и ноћу - нико није могао да је натера да легне у кревет. Пре шест месеци лекари су открили да има рак. Особа која јој је дала посао после прве операције постала јој је нераздвојна пријатељица и у послење време била стално са њом и гледала је до последњег. Захваљујући њој Јованка је имала најбољу негу. Сахрањена је 9. 9. о.г. на локалном гробљу у Клактон он си. Чинодејствовали су протојереји- ставрофори о. Миленко Зебић и о. Видо Вуковић и отац Александар Хејг. На крају опела прота Миленко се опростио пригодном беседом, евоцирајући успомене из ратног Београда, када је упознао Јованку и кад су једно време били на истом послу, наглашавајући њен антикомунистички став. Нека јој милостиви Господ подари мир души!

Михаило Чубрило

30

Iskra 1. oktobar 2005

Прилози „Искри” Доживотна порука остатку српског наро- да: Дошли смо до седамдесет и прве годишњице смрти оног чији је мото био „Брат је мио које вере био” и који је био отац и ујединитељ Југославије, а не њен гробар, као неки од потомака. Отуда сваког деветог октобра станимо мирно и погнуте главе одајмо дужну пошту покој- ном краљу Александру I Карађорђевићу уз тужни ламент: Планинама твојим и пољима цветним Орила се песма - поезије крила И радост се плела фрулицама сетним, А ти данас плачеш Отаџбино мила! Из неизмерно дубоког поштовања према нашем блаженопочившем краљу Алек- сандру I, прилажем скроман прилог Искри да би што дуже могла да наставља наш завет Краљу и Отаџбини. Драгољуб Шестић £ 50Уместо цвећа на гроб Јованке-Јоке Ћираковић и као захвалност за све што је учинила као добровољна болничарка Српског добровољачког корпуса. Нека би јој милостиви Господ подарио вечан мир у царству своме! Раша Жунић £ 20.Бранислав Лазаревић £ 20,Марјан Берета £10Паун Вуковић £ 5,Са великим поштовањем према покојном оцу Максиму Продановићу са молбом Господу да му подари вечни мир у царству Своме. Милан Трубарац £5.-

Iskra

За успомену на другарицу Јоку Ћираковић. Нека јој милостиви Господ подари мир у царству Своме. Даница Павлица К$ 50 Нека Бог подари покој души племенитог човека и пријатеља Креше Самодола Мирјана Толмачев S 50 Уместо воштанице на одар пок. Драгољуба-Љупчета Живановића Миро и Нада Поповић, Душан и Криста Поповић, Богдан Малешевић и Нада Делић сви по А$ 20 Нека милостиви Господ подари покој души мог драгог супруга Душана Ћелпера ЉубицаЋелпер K$100 Као знак сећања и да Господ подари покој душе нашег драгог друга Душка Ћелпера Др Ранко и Елвира Давидовић K$ 100 Милован Ратковић К$ 100 Даница Павлица, Милан Билбија Чечавац Мирко и Арсенијевић Стојан сви по К$ 50 Џагић Сретен К$ 40 Нада Драшковић К$ 30 Драгашевић Бора, Марковић Маргарета, Лазић Вера, Текић Драгољуб, Бркић Миодраг, Кошевић Васо, Чотрић Љубо, Пиперски Миленко и Николић Милорад сви по K$ 20 За вечиту успомену и уместо цвећа на гробове изгинулих и преминулих другова и другарица широм света Добривоје Пауновић K$ 40 Као знак сећања на пок. оца Максима Продановића, Душка Ћелпера и Душка Пејчића Раша Жунић £ 20,Бранислав Лазаревић £ 20.За успомену на Милијана Стојановића Добришко Ђукић

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i ađministracija (Publisher): Iskra Periodical, 93 Bridgewater Drive, Northampton. NN3 3AF, England.

Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England.

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić.

Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, LTK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16,- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28).

Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama.

Cekove za ,. Jskra PeriodicaV' slati na adresu Administracije.

Poverenici: AMERIKA: ,,Jađran‘\ c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Paun Vuković, 49 Gaddesby Road, Birmingham B14 7ЕХ. — KANADA: Mirko Cečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. —FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers Paris.

£ 5,-

ра и Душана Пејчића Зоран и Анет Миљковић

$80

Нека милостиви Господ подари покој душа драгих нам другова Душана-Душка Пејчића и Душана Ћелпера Марко и Радмила Сунара $ 30 Нека милостиви Господ подари вечан мир и рајско насеље души драге нам и незабо- равне другарице Јоке Ћираковић Марко и Радмила Сунара $ 20

Ко је крив... За рођене седамдесет неке Ни осамнаест нису имали Пуни илузија... Вечерас ћемо молити Не питај На чијој су страни били Koje су вјере националности Преко њихове младости Тенкови су прошли Остале су Недосањане љубави Изрешетане илузије Недопјеване пјесме На зборном мјесту Испод неког великог Крста-крижаполумјесеца Свијеће горе Вечерас... Вечерас ћемо за њих молити

Богдан Узелац (Из збирке „Спаљене пјесме")

Богдан Узелац рођен је у Врховинама, надомак Плитвичких језера. Објављене књиге: Бол (1999., 2001.), Спаљене пјесме (2003.) и Земља иза дуге (2004.). Добитник је неколико награда у Будимпешти, Кракову, Суботици и у Новом Саду. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи у Загребу.

Нека милостиви Господ подари вечан мир и рајско насеље души доброг друга Душка Ћелпера Милан Трубарац £5,Као знак сећања на скоро преминуле другове Душка Пејчића и Душана Ћелпера Драган Живановић £10,Уместо цвећа на гроб скоро преминуле другарице Јованке Ћираковић Драган Живановић £ 5,Као знак сећања и нека Господ подари покој душе Душка Ћелпера Андра Мандић $10 Нека милостиви Господ подари вечан мир и рајско насеље души моје добре другарице Јоке Ћираковић Сека Ојдровић $15 Као знак сећања и нека Господ подари покој душа Душка Пејчића и Јованке-Јоке Ћираковић Андра Мандић $ 10 За вечиту успомену нека милостиви Господ подари покој душа драгих другова оца Максима Продановића, Душка Ћелпе-

† МИЛИЈАН СТОЈАНОВИЋ У Хадерсфилду, на северу Енглеске, преминуо је 21. јуна о. г. наш друг бивши добровољац, Милијан Стојановић. Пок. Милијан је рођен 15.3.

1921. г. у селу Горић код Ваљева. У добровољце је ступио почетком 1944. г. и распоређен у пратећу чету првог батаљона Првог пука. Учествовао је у свим борбама које је његова јединица водила, прешао Сочу и допао у изгнанство. Прошао кроз логоре у Ита- лији и Немачкој и на крају дошао у Енглеску на рад. Сахрањен је 29.6. о.г. у локалном гробљу. Опело је служио протојереј о. Жарко Недић. Његовој супрузи наше искре- но сучешће, а Милијану нека мило- стиви Господ подари вечни мир души у царству Своме.

Искра

Iskra 1. oktobar 2005

31

Od teksta u Novostima „Sramota do poslednjeg metka" do

SRAMOTE OD NOVINARSTVA Sramota od novinarstva - Ovoliko laži je previše i za novinare žute štampe a ne za jedan ozbiljan list poput “Večernjih Novosti” - Nataša Kandić postala “naučni fenomen” pa “njenom” DNK metodom “utvrđuje” i sa kojeg je lokaliteta žrtva.

- Škorpioni nisu učestvovali u operaciji Srebrenica, a Radovan Karadžić je sve vreme bio sa mnom i još jednim gospodinom u svom kabinetu na Palama, odakle smo posebnim vezama pratili odvija- nje cele operacije.

Ovo je originalni tekst e-mail poruke poslate no- vinaru “Večernjih novosti” Veljku Laliću na osnovu koga je on napisao “naučnu fantastiku” pod naslovom “Sramota do poslednjeg metka” a koji u nastavku možete pročitati.

------- Original Message -----------From: “Zvonimir Trajkovic” <tico@eunet.yu> To: “Veljko Lalic” < vlalic@novosti.co.yu> Sent: Thursday, August 18, 2005 10:33 AM Subject: Re: Vecernje novosti Gospodine Laliću, jedan deo, kraj filma o navod- nom streljanju muslimana kod Trnova iznad Sarajeva, 160 km daleko do Srebrenice, nema nikakve veze sa događa- njima i oslobađanjem “zastićene zone UN”. Kako sam ja informisan ceo film je snimala grupa Škorpiona koji u operaciji Srebrenica nisu ni učestvovali, sa lokalnim dečacima iz okoline Trnova. Namera im je bila da film navodnog streljanja prodaju za dobre pare velikim svetskim medijskim kućama. Ali se od toga odustalo jer je film tehnički loše snimljen a i “glumci” su samu scenu streljanja loše odglumili.

Evo šta je gospodin Lalić, vajni novinar, od ove kratke e-mail informacije napisao (Iskra prenosl samo deo teksta iz „Novostl" koji se direktno odnosi na gornju poruku g. Trajkovića):

Sramota do poslednjeg metka NOVOSTI, 18.08.2005.

KRAJ KOD MILOŠEVIĆA Bivši savetnik Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića, Zvonimir Trajković juče je “Novostima” ponovo rekao “da snimci ubistva Muslimana u Trnovu nisu tačni”.

- Taj film snimala je grupa “Škorpiona” koja nije učestvovala u operaciji Srebrenica. Na filmu su neki lokalni dečaci. Oni su hteli da film navodnog streljanja prodaju velikim agencijama. Kasnije se on vrteo po Šidu. Bez završetka, jer se na kraju vidi kako streljani ustaju - ispričao nam je Trajković.

On je dodao i da je autor filma Milan Vidojević, diplomirani kamerman, na čijem se sajtu, takođe, nalazi deo filma. Trajković nam nije omogućio da pogledamo film, “jer je on kod Miloševića, kome ne dozvoljavaju da raskrinka još jednu laž”.

Na naše ukazivanje da je jedna majka prepoznala kako joj sina streljaju na tom snimku, Trajković je odgovo- rio: “To su kao neke majke. Da smo prikazali magarca javila bi se neka majka...”

V. LALIĆ

Kasnije se taj film vrteo po Šidu i okolini da bi ga neki novi klinci prepakovali i bez završetka prodali Nataši Kandić. Bez završetka jer na kraju se vidi da “streljani” usta- ju i da je “streljanje” bila samo filmska igra.

Snimatelj filma Milan Vidojević uplašen svime što se bez njegovog znanja sa filmom dogodilo stavio je kraj tog filma na svoj sajt <www.milanvidojevic.com/download /srebrenica.avi> kako bi pokazao da film u stvari ima sasvim drugačiji kraj i da to nije bilo nikakvo streljanje mus- limana već obična filmska igra.

Sajt je ubrzo blokiran ali je snimak preuzeo sajt <www.srpskapolitika.com> gde se i danas može videti, uz propratni tekst koji bliže objašnjava celu filmsku montažu.

U prilogu imate moj autorski tekst o događanjima u Srebrenici, a koji je objavljen i na mom sajtu <www.trajkovic.co.yu>.

Možete koristiti i delove tog teksta ako vam je to potrebno.

Komentar: Kada se pre 10 godina izvodila operacija Srebrenica Nataša Kandić nije ni znala gde je Srebrenica. Ja sam tada bio savetnik R. Karadžića i direk- tni učesniktih događaja. Sutra dan od ulaska naših trupa u Srebrenicu bio sam poslat od strane predsednika Karadžića da nadgledam evakuaciju civila za Tuzlu. Ali ovom novinaru sve to nije važno, važno je napisati izmišljotine Nataše Kandić. Da bih mu pomogao, poslao sam mu u prilogu e- mail moj analitički tekst (na 4 strane) <http://www.trajkovic.co.yu/komentari/22.06.2005.html> u kome kao direk- tan učesnik opisujem celu operaciju, iz koga on nije uzeo ni jedno slovo.

Za naše novinarstvo je nevažno šta o događaju, celom ambijentu, akterima kaže neko ko je bio direktni učesnik. Važno je citirati nebuloze nekih “nevladinih plaćenika” da nam objasne šta se to tamo događalo, šta smo videii, i šta bi trebali da prihvatimo kao zvaničnu istinu.

Srbijo, zajedno sa novinarstvom, daleko si dogurala.

S poštovanjem Zvonimir Trajković

Srpska politika, 23.8.5. www.srpskapolitika.com

Zvonimir Trajković www.trajkovic.co.yu