iskra1132

Вук Драшковић ће докрајчити СЦГ не само као државу већ и сам народ у њој

КАТАСТРОФАЛНА СПОЉЊА ПОЛИТИКА СЦГ Оно што није успела фамозна г-ђа Олбрајт, тада шеф САД Стејт департмана, ратом од 78 дана 1999. године, успео је, неких шест година доцније, „државник", министар спољњих послова СЦГ и председник Српског покрета обнове (СПО), Вук Драшковић. Он је то успео, без опаљеног метка - само својим потписом, дакле - да за НАТО алијансу извоју- је тоталну окупацију СЦГ (Мада Споразум формално подразумева транзит НАТО трупа до жаришта која угрожавају „мир на Балкану", а пошто је сам НАТО привилегован да тумачи шта све угрожава „мир" и где је он угрожен, једнострани Споразум очигледно ствара услове за неометану, брзу и 'легалну’ окупацију СЦГ, ако и када, НАТО-у то затреба. У том суштинском смислу, овде и даље, употребљавам реч окупација). Кад се, пак, овај Драшковићев „успех" сагледа из пер- спективе националног интереса, најблаже речено, реч је о правој правцатој његовој - издаји! Питање је овде: како се то десило, да човек који је основао своју странку да би „обновио" баш то српски национални интерес - у пози „државника", њега издаје?! Прилично дуга је то прича, али је вредно испричати. Због нових, тек долазећих и будућих водећих српских генерација, како би оне сагледале да је бављење великом народном политиком огроман, мучан, одговоран, озбиљан и сопствени све-жртвујући посао, у коме је лични интерес непостојећи. Из овог би се дало закључити да

уколико, дакле, то бављење великом народном политиком није инспирисано искључиво љубављу према свом народу, као по неком правилу и упркос великих слоганских „обнова", на овај или онај начин, увек се завршава неком катастрофом по

свој народ.

Власт - Драшковићева коб, али и Србије Задржаћу се, међутим, само на Драшкови- ћевом политичком деловању из деведесетих година прошлог столећа које коинцидирају са Милошевићевим успоном на власт, распадом СФРЈ и почетком тзв. „вишестраначког" политичког живота у Србији. Сходно задњем, он је основао своју странку, СПО. Кроз њу је испољио, чини се, доминантну црту свог карактера - власт! И то ону, најгоре врсте - по сваку цену! Мислећи, пак, да ће брзо на власт, у свом „демократском" СПО, увео је аутократски режим?! За програм СПО узео је „традиционалне српске вреднос- ти" са осмехом на монархију и православље, с тим да их „обнови" путем неке своје визије четничке иде- ологије. То је био српски национализам, са притајеним

нагласком шовинизма. С тим у вези, чувена је била Драшковићев убојни поклич - „Српске границе су тамо где су српски гробови!" Делујући на принципима горе усвојене идеологије, он је окупио око себе, углавном све оно што није било за Милошевића. Поларизовао је Србију: СПО - комунисти! Врхунац његове популарности био је 9, март 1991. године, када се јуришало на ТВ Србије - тј. „ТВ Бастиљу", чиме је Драшковић хтео да покаже, да је Револуција коју он води, слична оној Француској, само уместо краљевских требало је да се „котрљају" комунистичке главе са Милошевићем и Миром на челу. Да није био омађијан својим успехом том приликом - а без ђинђићевске, одговарајуће пред-припреме са мафијом и Монтгомеријем, оне „октобарске" из 2000. године Милошевићева глава за мало да се није котрљала. Већ исте вечери све је било касно - Милошевићеви тенкови су закрчили београдске улице. Драшковићев СПО је била највећа опзициона партија, али га је већ тада, највише због његовог аутократског наступа у СПО, напустило око 10 посланика, међу којима је био и др Војислав Недељковић, редовни сарадник Искре. Дошло је и до ратова око СФРЈ наслеђа. Упркос чињенице да су Драшковић и Шешељ били кумови, а идеолошки врло слични, између њих је дошло до расцепа и личног непријатељства на питању политичког ривалства. Наиме, Шешељ је имао знатну предност у паравојним формацијама на ратиштима у Хрватској а доцније и у БиХ. Да би парирао Шешељу, Драшковић је основао своју „Српску гарду", чији је командант био неки тип из подземља под именом Гишка, и послао је на ратиште код Госпића. Како изгледа, ти његови гардисти се тамо нису баш много „чојствено" понашали: више се бавили пљачком и осветом него ратом. У сваком, пак, случају, расцеп између Драшковића и Шешеља, додатно је поцепао исто гласачко тело, па од тада почиње Драшковићев све нижи политички рејтинг, а Шешељов огроман узлет, који траје и дан данас. У сваком случају, власти гладан Драшковић, остаје изгледа дубоко психолошки повређен, па је тако поред Милошевића још и Шешеља задобио не само као политичког већ и крвног непри- јатеља, коме освета не гине... САД уцењују Драшковића - Хаг или власт! Наравно, ја немам увид како је код Драшковића дошло до преокрета од 180 степени, како је он од (програмског) заштитника српског националног

Катастрофална ... интереса, доспео у позицију његове издаје. Мало размишљања о чињеницама овог обрта, међутим, дало ми је идеју по којој, једно објашњење (у следећем параграфу), може бити у приличној сагласности са стварношћу. Знано је да је Драшковић имао своје пара- војне формације у Хрватској; даље, да се оне нису ни мало људски и војнички понашале тамо. То су, међутим, знали и Американци, јер су, кад се радило о Србима, пошто су они били унапред назначени за кривце разбијања СФРЈ, будно пратили свако одсту- пање од правила рата, како би оправдали свој анти- србизам. Они су, међутим, знали и нешто више, знали су да је Драшковић буквално гладан власти. 1/1 суочили га вероватно врло недипломатски: г. Драшковићу, пред вама су два пута: Хаг или власт! Омогућујемо вам власт, али под условом да у Србији, кад се попнете на њу, морате да спроводите не српску већ нашу поли- тику, наравно увијену у српску реторику. Ако се опре- делите за власт, а одступите од „уговора" - Хаг!; или, можда, Ђинђићев сценарио! Љубав за влашћу пре- вагнула је код Драшковића над евентуалном оном другом према народу. Као сваки слабић, он није могао да се одупре искушењу и тако се нашао на путу на коме га сада видимо. Неовлашћено ли је и шта је потписано са НАТО-м? Потребно је, међутим, сагледати шта је то Драшковић потписао, у име СЦГ и Србије, са Холанђанином Јап де хоп Шефером, генералним секретаром НАТО-а. Претходно, пак, да ли је то он учинио неовлашћено, на своју сопствену иницијативу? По његовој сопственој изјави (Б92 од 23.7.) при Савету министара СЦГ основан је још 4.12.4. Преговорачки тим за припрему Споразума са НАТО и да је то обављено у присуству премијера обе чланице: и Србије и Црне Горе. То је вероватно тачно, али одмах настају и недоумице. Влада Србије тврди да је први нацрт тог Споразума био потпуно неприхватљив, да није дала сагласност, а да је о коначном тексту сазнала тек пошто је он потписан. Драшковић, пак, тврди да су примедбе владе Србије биле незнатне. Шта је истина, тешко је рећи, али је највероватније да коначан текст Споразума, како је морало, није био прослеђен владама Србије и Црне Горе. Према томе, Драшковић је у коначан текст могао да стави и све оно што је за владу Србије неприхватљиво. Такође и сама иниција- тива Споразума је вероватно дошла од самог Драшковића. Шта је и због чега је Драшковић ставио свој потпис на НАТО споразум? Пре свега, на самом почетку текста Споразума, противно Драшковићевој изјави после потписивања да је Споразум због Косова, говори се о његовом циљу: „...присуство НАТО на Балкану има за циљ извођење операције подршке миру које су установиле Уједињене нације и друге међувладине организације ради подршке одржању мира и стабилности у читавом региону". Дакле, ништа о Косову као циљу. Мало даље свега једном се поми- ње Косово и то не у Драшковићевом смислу већ, напротив, да овај Споразум не треба тумачити „као дерогирање права установљених постојећим међуна- родним инструментима" (Резолуција УН 1244 и кумановски Војно-технички споразум). Даље, у брзој сукцесији говори се: да су друмови, водени и ваздушни путеви, жељезнице СЦГ, све је подређено НАТО

потребама у муницији, опреми и људству (члан 2); и олакшицама, с тим у вези, које СЦГ могу да пруже НАТО-у (чл. 3); због брзине НАТО операција, он „нема обавезу": на спискове инвентара, царињења особља (које не подлеже „пасошким и визним" прописима по чл. 7), опреме и другог материјала (као и плаћању дажбина по чл. 12); напротив, органи СЦГ „олакшавају свим адекватним средствима" ове транзитне операци- је; за горње услуге НАТО ће плаћати „разумне цене", али он „неће дозволити ометање транзита" због договора око плаћања (чл. 4); особље, имовина, средства НАТО-а уживају „привилегије и имунитете" по одредбама Конвенције УН (13.2.1946) (чл. 5); назначени у чл. 5 поштују законе СЦГ али само „у мери у којој је" ово поштовање „у складу с повереним задацима" (чл. 6); униформисано и неуниформисано особље НАТО-а може носити оружје; СЦГ прихватају возачке дозволе држава учесница у НАТО операција- ма без својих пореза и такса (чл. 8); дозвољено ношење застава држава учесница (чл. 9); кривични и дисциплински преступи НАТО особља су у надлежнос- ти држава учесница у операцијама (чл. 10); НАТО особље „ужива имунитет од хапшења и држања у притвору"; у случају грешке, особље се одмах предаје НАТО-у (чл. 11); НАТО, ради обезбеђења комуникаци- је, има приоритет над СЦГ у „бесплатном коришћењу... целокупног електромагнетског спектра" СЦГ (чл. 13); „Одштетни захтеви за штету или повреде особља или државне имовине СЦГ или приватних лица или имовине подносе се на поступак одређеним пред- ставницима НАТО преко извршних органа СЦГ" (чл. 14); спорови у вези тумачења одредаба (чл.15); одредбе овог споразума односе се потпуно и на особље држава које нису чланице НАТО, али учеству- ју у операцијама (чл. 16, чл. 18); „додатни аранжмани могу бити закључени како би се разрадили даљи детаљи" (чл. 17); „одредбе овог споразума остају на снази до окончања свих операција подршке миру у региону Балкана или како се стране другојачије договоре" (чл. 19); Овај споразум ступа на снагу на дан када СЦГ обавести НАТО да су испуњене све проце- дуре за ступање на снагу овог споразума, а примењи- ваће се привремено од дана потписивања (чл. 20). Споразум гори од оног Тројног пакта од 1941. Коментаришући овај Споразум, др Срђа Трифковић, наш познати политички аналитичар, рекао је: „...Споразум са НАТО (је) неупоредиво гори од одредаба о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту које су потписане у Бечу 25. марта 1941. године". Међутим, оно што додатно ову окупацију

IZ SADRŽAJA Kako је Drašković predao SCG NATO-u ............................................... 4 Potrebna temeljna revizija sporazuma sa NATO-m.............................. 7 Šta nam se dešava ..................................................................................... 9 Analiza dokumenata „Srebreničkog masakra”................................. 11 Kad se neljudi dočepaju vlasti ............................................................ 18 Prikaz poslednjeg dela Dragoša Kalajića .......................................... 19 Patrijarh Arsenije III Čarnojević (1) ................................................. 22 Potočari - zloslutno pretvaranje u centralno kultno mesto .. 25 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (106) ........................ 27

Iskra 1. septembar 2005

НАТО-а чини тежом по СЦГ, јесте чињеница да у Споразуму нема ни једне речи о процедури отпочињања и краја НАТО операција у смислу ко и како се иницирају ове операције. Из текста Споразума се са сигурношћу једино може закључити да СЦГ у тој одлуци неће имати никавог удела; друго је све у магли. Импликација је, међутим, да то може бити или сам НАТО или НАТО као егзекутор УН одредба. Практично то значи да је Драшковић упалио НАТО-у зелено светло за могућу вечиту окупацију СЦГ. Четири аспекта НАТО окупације Овде се сад поставља једно питање од судбоносног значаја по СЦГ. Оно је: због чега би уопште НАТО требало да врши било какве операције у СЦГ? То питање има четири аспекта односно потреба: (1) НАТО-а; (2) народа СЦГ; (3) САД-а; и (4) самог Драшковића. Што се НАТО-а тиче, те потребе су јасно истакнуте на самом почетку Споразума: ............. присуство НАТО на Балкану има за циљ извођење операције подршке миру које су установиле Уједињене нације и друге међувладине организације ради подршке одржању мира и стабилности у читавом региону". Пошто су СЦГ централни део Балкана, путем њих се могу контролисати „безбедносне рупе" не само на просторима бивше СФРЈ, већ и било где другде на Балкану. У погледу, пак, самог простора бивше СФРЈ, специјална потреба НАТО-а јесте контрола простора где Срби живе, јер они, у психи Запада, важе као „реметилачки фактор историје" - да се то никад више не би поновило. И због Косова могу бити НАТО операције, али не због Шиптара (њихова побуна од марта 2004. године, сад се то јасније види, није била спонтана већ планирана, уз вероватну асистенцију самог Запада, а у циљу да се статус независног Косова што хитније почне да решава), већ да се случајно косовски Срби не побуне и/или да Србија војно не интервенише ако би Косово стварно добило независност. „Вицекраљ" БиХ, Педи Ешдаун, намеран је да укине Дејтонски споразум и тако елиминише Републику Српску да би се на место ње створила „цјеловита" БиХ идеал пок. Алије Изетбеговића, коме ју је Клинтон, истина потајно, још у Дејтону обећао. По НАТО оцени, ту може да дође до побуне Срба, па је његово присуство и у Србији и БиХ неопходно да би се спречила та евентуална побуна. Сам, пак, народ СЦГ нема никаве потребе за НАТО окупацијом. Проблем је, међутим, у томе, што тренутно политичко вођство СЦГ и Србије, без референдумске верификације тог потеза са народом СЦГ, безглаво хрли у „евро-атланске интеграције" односно ЕУ, па да би се ова умилостивила, самоиници- јативно позива НАТО на окупацију СЦГ, да би тај при- јем у ЕУ био сигуран и што скорије (најраније - 2012. године?!). По вести Б92 од 11.8.5., „Влада САД је СЦГ на потписивање понудила споразум о безбедносној сарадњи и споразум о статусу снага"; (Дакле, два нова диктата, јер израз „на потписивање" сугерира „узми или остави", а никако да се о споразуму ради). „Споразумом" о „статусу снага" би се „детаљније" дефинисала права војника САД који би учествовали у операцијама већ потписаног НАТО спо- разума. Дакле, уколико САД војници и друго особље на

територији СЦГ почине „ратне злочине", они се изузи- мају од јурисдикције Међународног кривичног суда (МКС) у Хагу (кога, узгред, САД не признају). Такав споразум је већ био понуђен СЦГ после оснивања МКС (јула 2004), али је некако пао у заборав, па га сад САД „на мала врата" оживотворавају. Да би, међутим, овај диктат мало „засладиле", САД кажу: „потписивање споразума било би увод у остваривање билатералне сарадње после 50 година и први корак" ка „интеграци- јама", али не пре него што се Младић нађе у Хагу. А САД амбасадор при СЦГ, Мајкл Полт, појашњава горњу вест Б92 и каже да је реч о три споразума: први са НАТО-м, који је већ потписан; други (о „статусу снага) је дискутован напред, док се трећи „споразум", о „безбедбносној сарадњи", каже сам Полт, „у основи односи на помоћ коју ће снаге САД, као део НАТО-а, пружити СЦГ за развој војних капацитета.” За задње tie САД дати око $ 80 милиона; (не каже се, међутим, колики ће бити доларски удео СЦГ у овом „партнер- ству"). Најзад, „потписивање (трећег) споразума је основа за добијање помоћи и за демократизацију друштва у целини (читај: финансирање НВО), цивилну контролу Војске (читај: поткупљених српских поли- тичара, дакле - САД контрола) и повећање ефикас- ности одбране и безбедности” (против кога?). Кад се, пак, Полтова дипломатска фразеологија оголи до суштине постаје кристално јасна судбина СЦГ; она чак и формално постаје - колонија САД-а! Да би се отклониле овакве „црне слутње" Срба, Б92 је позвао два страна амбасадора при СЦГ да Србима „засладе" овај иначе врло „горак" залогај. Оба причају о великим парама које ће пристићи. Тако амбасадор Норвешке, Ханс Ола Урстад, каже да такви споразуми доносе „међународно признање", а „то је очигледан знак (страним) инвеститорима, компанијама и другима који ће се наћи у таквој сарадњи, да је земља поуздана и да јој се може веровати". Амбасадор Словачке, Игор Фурдик, пак, каже да њихови аеро- дроми из совјетске ере нису били адекватни; био је потребан велики новац да се они оспособе, па су „скоро половину потребне суме инвестирали наши партнери” из НАТО-а. Што се, пак, тиче самог Драшковића, он, поред „интеграција", има један свој специјалан, приватан разлог за НАТО и САД окупацију Србије. Он верује да ће га, на следећим изборима, те окупације инсталирати директно на Коштуничино премијерско место у Србији. Јер, он је доказао да има највећи утицај на странце, специјално САД, у смислу интеграција; они само њему верују и само с њим потписују „споразуме"; најзад, на унутрашњем плану, он је једини озбиљани поуздан бедем (евентуалним позивом НАТО снага да умарширају у Србију) против „васкрса" милошевићева- ца, с једне, и очување „демократског блока" за даље владање Србијом, маргинализацијом Шешељевих радикала, с друге стране - јер да није њега ови би си- гурно отели власт у Србији од демократског блока и тиме, од Србије, у очима Запада, поново начинили безбедносну „црну рупу". Још кад његову борбу, про- тив горе наведених анти-демократских снага, јавно похвали председник САД Буш, што ће он засигурно учинити, ето, Драшковићу тако дуго прижељкивано - премијерство у Србији! Штеточински министар спољњих послова СЦГ Захваљујући Соланиној Уставној повељи, створен је у Савету министара СЦГ, са председником Светозаром Маровићем на челу, прави политички

Iskra 1. septembar 2005

Рамбује - 6 година после Рамбујеа, или

КАКО ЈЕ ДРАШКОВИЋ ПРЕДАО СЦГ НАТО-у ПОД МАСКОМ „МИРА НА БАЛКАНУ"

Како је јавно изјавио министар правде у влади Србије, Драшковић је потписао споразум са НАТО-м упркос негативног мишљења о нацрту споразума које је дало његово министарство. Сличну изјаву су дала и друга консултована српска министарства, као и порт-

Катастрофална ... вакум, услед чега, Унија СЦГ уопште не функционише. Драшковићевим доласком за министра спољњих послова СЦГ, нешто се, ипак, променило, али на горе. Вук је искористио вакум па је, у њега, неку своју личну политику агресивно наметнуо за спољњу политику СЦГ. У таквом амбијенту родили су се многобројни његови политички слогани, који дирљиво коштају (или ће тек коштати) српски народ у погледу његовог су- веренитета, достојанства, обавеза, па и самог новца. Да споменем само неке. „Хаг је наша међународна обавеза". Овим слоганом он је принудио Коштуницу да од Хага - који му, како рече, није био „приоритет" - постане најажурнији испоручитељ - истина „добро- вољних" - хашких оптуженика на жртвеник Карле дел Понте. „Нек’ сви опросте свима"; то се завршило овако: СЦГ је одустала од тужбе пред Међународним судом правде (опет у Хагу) против НАТО држава за агресију и бомбардовање СРЈ; БиХ и Хрватска своје (пред истим судом) против СРЈ, свака у вредности $ 100 милијарди, нису! Слоганом „Више од аутономије, мање од независности" буквално је, и пре преговора, признато Шиптарима независно Косово. Да му Хрвати кад је, као министар СЦГ, најавио своју посету Хрватској, нису рекли, због Госпића, да је „персона нон грата", он би заједно са Тадићем отишао у Сребреницу да се оба тамо „кају" али се побојао да му Муслимани, као и Хрвати, не кажу да је „непожељна особа". Најзад, ту су и сви ови споразуми, које је он, на своју руку, како иницирао тако и потписао или ће их тек пот- писати, а који ће докрајчити СЦГ не само као државу већ и сам народ у њој. Крајње је време да се Коштуничина влада тргне из летаргије и над овим штеточинским Драшковићевим деловањем дубоко забрине, а у циљу да би се спасло оно што се још може спасти. Као прво, влада Драшковића, као министра спољњих послова СЦГ, мора опозвати. Влада Србије има на то право и могућност: само је потребно да се каже Маровићу да он нема више поверење Владе Србије; овај га по Уставној повељи мора сменити. Влада се, пак, не треба плашити да ће Драшковићева демисија изазвати кризу владине коалиције, јер он од својих оригиналних 13 посланика у Скупштини Србије има још само 4 посланика иза себе; 9 посланика га је напустило, изгледа због његовог штеточинског деловања, међу којима је и унук Драже Михаиловића, са којим је он, иначе, доказивао своје четништво. Као друго и одмах, влада Србије мора да јави НАТО-у, да Споразум није ратификован, чиме се он аутоматски гаси; иначе, ако она то не учини, Споразум је у важности (привремено) од дана потписивања (чл. 20).

парол Коштуничине републичке владе. Јавност је нарочито оштро осудила правдање споразума потре- бама „мира на Балкану" и тобожњом ефикаснијом заштитом косовских Срба у случају нових погрома, констатујући да оно што недостаје НАТО-у на Косову није количина оруђа и број војника, већ њихова савезничка наклоност Шиптарима и одсуство политичке воље да Србе стварно заштите. Споразум углавном набраја огромна права и привилегије НАТО- а и његовога особља свих врста и обавезе СЦГ које из тога проистичу, а тек узгредно и наша суверена права, махом условно, да их раслаби. Шта ли ће рећи Драшковић кад његов „споразум" НАТО искористи да исфорсира и осигура „мирно" проглашење независ- ности Косова - чему Запад очигледно стреми - упркос резолуције СБ 1244? Јер и то би било сагласно плаштформули „мира на Балкану". Независни геополитички аналитичар, Небојша Малић (ANTIVVAR, Imperial Policy in Action - Rights of Passage, 28.7.2005. - Превод: Искра) овако оцењује ову маскараду: „Србија-Црна Гора је 19. јула са НАТО-м потписала споразум дајући Алијанси несметан пролазак њеном територијом. Вест је била шок за српску јавност још увек љуту због НАТО агресије пре више од шест година. Неки листови су чак подсетили да је 1999. било сличне одредбе у неславном ултиматуму из Рамбујеа, анекс Б, који је Милошевићева влада оправ- дано одбила. Генерални секретар НАТО-а, Јап де Хоп Шефер, појачао је понижење на конференцији за штампу која је уследила, изјављујући да је рат 1999. био „потпуно оправдан" те да је „тешњи однос" са НАТО-м пут Србије да избегне положај „усамљеног бунтовника који сеири над умишљеном историјском неправдом". Нико није очекивао било какву врсту покајања од НАТО чинбеника за оно што се догодило 1999. Мада је то био чин голе агресије и сасвим јасна повре- да међународног права, али Алијанси је било дозво- љено да призове победу и не буде кажњена за своје поступке. Каријере су саздане, племства добијена, књиге продате и фондови за изборне кампање створени захваљујући „славној победи" НАТО-а на Косову, па је немогуће да било ко повезан са тиме другачје о томе мисли. Оно што запањује јесте спремност Шеферових домаћина, српских власти, да прихвате овакву НАТО самооправдавајућу прокламацију, још мање да потпишу споразум који даје Алијанси приступ својим територијама после свега што се тамо догодило. Нерв и безобразлук НАТО лидера умешаних у агресију 1999. лакше се разуме када се схвати да их њихове жртве изгледа искрено грле. Најзад, није ли Хавијер Солана, Шеферов претходник који је руководио бомбар- довањем СРЈ. отац-оснивач садашње Србије-Црне Горе.

Н. Љотић

Iskra 1. septembar 2005

После потписивања споразума, српске власти упорно покушавају да створе утисак, махом у соп- ственом народу, да се ради о партнерству са НАТО-м (Империјом). Сваком другом је јасно као дан да Србија гланца чизму која је гази." *

* *

Званичан текст споразума:

ДОКУМЕНТИ Ради подршке миру на Балкану Србија и Црна Гора, коју представља Савет министара Србије и Црне Горе, његова екселенција Вук Драшковић, ми- нистар спољних послова Србије и Црне Горе и Организација северноатлантског пакта (НАТО), коју представља његова екселенција господин Јап де хоп Шефер, генерални серкетар Организације северноатлантског пакта. Имајући у виду да присуство НАТО на Балкану има за циљ извођење операције подршке миру које су установиле Уједињене нације и друге међувладине организације ради подршке одржању мира и стабил- ности у читавом региону; С обзиром на то да Србија и Црна Гора потврђују спремност да дозволи снагама НАТО и земаља нечланица НАТО које дају трупе за операције подршке миру да прелазе преко њене суверене тери- торије; С обзиром на то да ће између две стране, НАТО и Србије и Црне Горе, бити успостављени одго- варајући аранжмани ради одређивања статуса ових снага, као и за дефинисање потребних средстава за такве операције; Поштујући суверенитет и територијални интегритет Србије и Црне Горе, сходно резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244 (1999), с тим што се подразумева да се одредбе овог Споразума не примењују на НАТО, особље НАТО и активности на Косову сходно резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244 и Војно-техничом споразуму с њом у вези, нити се тумаче као дерогирање права установљених постојећим међународним инструмен- тима; Споразумели су се о следећем: Члан 1 За сврхе овог споразума следећи изрази имају значења која им се овде дају: „Операција” означава подршку, примену, и учешће од стране НАТО и особља НАТО у операцији подршке миру у региону Балкана; „Особље НАТО” означава војно и цивилно особље, цивилну компоненту, укључујући особље под уговором које одреди или упути или запосли Организација северноатлантског пакта, њене земље чланице и земље нечланице НАТО које дају трупе,

Iskra 1. septembar 2005

изузимајући локално ангажовано особље; „Особље под уговором” означава пре- дузетнике и њихове запослене који нису држављани Србије и Црне Горе и које НАТО и земље чланице НАТО ангажују у оквиру операције, изузимајући локално ангажовано особље; „НАТО” означава Организацију северноатлантског пакта, њена супсидијарна тела, војно седиште и све њене конститутивне националне еле- менте / јединице које подржавају припрему и учествују у операцији; „Транзит” означава неометан пролаз без плаћања, као што се наводи у овом споразуму, те присуство неопходно за транзит НАТО и особља, опреме или робе, материјала, оружја, муниције, експлозива, возила, пловила и ваздухоплова НАТО. „Особље” значи НАТО особље и особље под уговором као што је дефинисано овим чланом. Члан 2 Србија и Црна Гора дозвољава слободан пролаз/транзит преко територије Србије и Црне Горе, укључујући ваздушни простор и територијалне воде Србије и Црне Горе, копненим, железничким, друм- ским, воденим или ваздушним путем за све особље и било коју врсту терета, опреме, робе и материјала, укључујући муницију, који су потребни НАТО за извођење операције. Трансфер опреме, робе и матер- ијала обављаће се у складу са важећим међународним споразумима о непролиферацији. Члан 3 Србија и Црна Гора ће размотрити могућност пружања или помоћи у пружању, по најнижој цени, оних олакшица или услуга које НАТО буде сматрао потребним. Члан 4 Ради извођења таквих операција, а имајући у виду да је за адекватно извршавање поверених задатака потребна брзина акције, НАТО нема обавезу да доставља списак инвентара или другу рутинску царинску документацију о особљу, опреми, потрошном материјалу и залихама који улазе, излазе или транзи- тирају преко територије Србије и Црне Горе у циљу подршке операције. Органи Србије и Црне Горе олакшавају свим адекватним средствима све покрете особља, возила и / или материјала преко лука, аеро- дрома или друмским путем. Возила, пловила и ваз- духоплови у транзиту не би требало да подлежу прописима о издавању дозвола или регистрацији, нити осигуравању. НАТО не захтева да буде изузет од плаћања разумних цена за тражене и пружене услуге, али се неће дозволити ометање транзита услед пре- говора о плаћању таквих услуга. НАТО унапред обавештава Србију и Црну Гору о начинма транспорта. О рутама ће се заједнички постићи договор. Члан 5 Одредбе Конвенције Уједињених нација о привилегијама и имунитетима од 13. фебруара 1946. које се односе на експерте у мисијама примењују се,

Како је Драшковић ... мутатис мутандис, на особље НАТО ангажовано у тим операцијама, осим ако се другачије не предвиди. Штавише, НАТО, његова имовина и средства уживају привилегије и имунитете наведене у тој Конвенцији и како је предвиђено у овом споразуму. Члан 6 Сви чланови особља који уживају привилегије и имунитет поштују законе Србије и Црне Горе у мери у којој је поштовање тих закона у складу с повереним задацима / мандатом и уздржавају се од активности које нису у складу с природом операције. Члан 7 Србија и Црна Гора признаје да је за особље НАТО потребно експедитивно спровести поступак одласка и доласка како би се олакшало одвијање операција. Особље НАТО не подлеже пасошким и визним прописима, те регистрационим прописима који се примењују на странце. Особље НАТО носи са собом идентификациони документ и од њега се може захте- вати да га покаже органима Србије и Црне Горе, али се неће дозволити да се таквим захтевима омета или одлаже извођење операција. Члан 8 У складу с прописима НАТО, те националним прописима, војно особље обично носи униформу, а особље НАТО може поседовати и носити оружје ако је за то овлашћено наредбом. Ношење униформе није услов за поседовање и ношење оружја. Органи Србије и Црне Горе прихватају као важеће, без наплате пореза и таксе, возачке дозволе које особљу НАТО издају њихови национални органи. Члан 9 НАТО се дозвољава да истиче заставу НАТО и /или националне заставе конститутивних националних елемената / јединица на било којој униформи, пре- возном средству или објекту НАТО. Члан 10 Поред тога што подлеже одредбама Конвенције Уједињених нација, особље НАТО подлеже у свим приликама и увек, искључивој правној надлежности својих националних елемената у погледу кривичних или дисциплинских дела које евентуално почини у Србији и Црној Гори. Органи НАТО и Србије и Црне Горе пружају међусобну помоћ колико год је то могуће у вршењу својих надлежности. Члан 11 Као експерти у мисијама, те у складу с Конвенцијом Уједињених нација, особље НАТО ужива имунитет од хапшења и држања у притвору. Особље НАТО које се грешком ухапси одмах се предаје орган- има НАТО. Члан 12

територије Србије и Црне Горе од плаћања свих дажбина које се могу установити. Члан 13 Србија и Црна Гора дозвољава НАТО да обавља сопствене телекомуникационе везе. Ту спада право да се користе она средства и везе који су потребни да би се обезбедила пуна могућност кому- никација, те право бесплатног коришћења у ту сврху целокупног електромагнетског спектра. Приликом коришћења овог права, НАТО ће учинити све разумне напоре како би се координирале и узеле у обзир потребе и захтеви одговарајућих органа Србије и Црне Горе. Члан 14 Одштетни захтеви за штету или повреде особља или државне имовине Србије и Црне Горе или приватних лица или имовине подносе се на поступак одређеним представницима НАТО преко извршних органа Србије и Црне Горе. Члан 15 Уколико се не постигне претходни договор, спорови у вези с тумачењем или применом одредаба овог споразума се решавају између Србије и Црне Горе и представника НАТО дипломатским средствима. Члан 16 Одредбе овог споразума се, такође, примењу- ју на цивилно и војно особље, имовину и средства националних елемената / јединица земаља НАТО у вези са операцијом помоћи цивилном становништву, који, међутим, и даље остају под националном коман- дом и контролом. Члан 17 У складу с начелима међународног права, додатни аранжмани могу бити закључени како би се разрадили даљи детаљи. У погледу члана 4 овог спо- разума детаљни аранжмани за имплементацију ће бити израђени без одлагања. Члан 18 Србија и Црна Гора даје земљама нечланица- ма НАТО и њиховом особљу које учествује у операцији исте привилегије и имунитете као што су они који се дају земљама чланицама НАТО и њиховом особљу на основу овог споразума. Члан 19 Одредбе овог споразума остају на снази до окончања свих операција подршке миру у региону Балкана или како се стране другачије договоре. Члан 20 Овај споразум ступа на снагу на дан када Србија и Црна Гора обавести НАТО да су испуњене све процедуре за ступање на снагу овог споразума, а примењиваће се привремено од дана потписивања. У потврду чега, горе споменути прописно

Србија и Црна Гора изузима особље НАТО и његову конкретну покретну имовину у транзиту преко

Iskra 1. septembar 2005

Dr Srđa Trifković

POTREBNA JE TEMELJNA REVIZIJA SPORAZUMA SA NATO-m Ovako nejednak sporazum NATO nema ni sa jednom drugom državom. Za pandan dokumentu koji su potpisali Šefer i Drašković treba se vratiti više decenija unazad. Najbližu paralelu imamo u sporazumu koji je Velikonemački Rajh, u ličnosti opunomoćenog generala Edmunda Glez fon Horstenaua, sklopio 1941. godine sa Nezavisnom Državom Hrvatskom o pravima i statusu nemačkih trupa na teritoriji NDH. Uzgred dodajmo da je Sporazum sa NATO neuporedivo gori od odredbi o pris- tupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu koje su potpisane u Beču 25. marta 1941. godine. Krajnje je vreme da se trezveno i bez propagandističkog žara razmotre posledice potpisivanja Sporazuma Srbije i Crne Gore sa NATO o slobodnom kopnenom, vodenom i vazdušnom tranzitu trupa i opreme zapadne vojne alijanse preko teritorije SCG. Ozbiljna debata preko je potrebna jer sporazum koji su u Beogradu potpisali generalni sekretar NATO Jan de Hop Šefer i ministar inostranih poslova SCG Vuk Drašković predstavlja najvažniji i po implikacijama najdalekosežniji dokument koji je, zvanični Beograd potpisao od pristu- panja Trojnom paktu 25. marta 1941. godine. Analiza je preko potrebna i s obzirom na činjenicu da je jedan dokument od životne važnosti za nacionalne i državne interese SCG - za državnu zajed- nicu u celini, ali pre svega za Srbiju kao najdirektnije zainteresovanu stranu - pripreman krišom. O njemu su, navodno, četiri godine vođeni pregovori, ali iza zatvorenih vrata i bez ikakve javne debate. Sporazum je potom potpisan bez prethodnog informisanja stručnih krugova o tome šta se sprema (o široj javnosti da ne govorimo), bez obaveštenja poslanicima republičkih skupština i parlamenta državne zajednice i bez ikakve debate u tim telima, a navodno i bez učešća vlade Srbije u čitavom procesu. Srbija i Crna Gora ulaze u obaveze sudbinske prirode, ravne radikalnoj izmeni svojih Ustava i Ustavne povelje državne zajednice, a taj se proces

овлашћени представници су потписали овај споразум. Сачињено у Београду, дана 18. јула 2005. године у два оригинална примерка на српском, енглеском и француском језику, при чему су сва три текста једнако меродавна.

За Србију и Црну Гору Вук Драшковић

odvija netransparentno, nedemokratski, zakulisno, po principu svršenog čina. Prvi član Sporazuma navodi da je cilj eventual- nih operacija NATO, radi čijeg se sprovođenja ovaj ugo- vor zaključuje, podrška miru u regionu Balkana. Ovo je drastično šira i dvosmislenija definicija od usmenog tumačenja ministra inostranih poslova SCG Vuka Draškovića da je prvenstveni cilj Sporazuma da omogući brzo pojačanje snaga NATO na Kosovu i Metohiji u slučaju ponovne ugroženosti preostalih Srba u Pokrajini, dakle da spreče situaciju uporedivu sa tragičnim zbiva- njima 17. marta 2004. Staviše, podrška miru u regionu Balkana predstavlja daleko sveobuhvatniju definiciju i od formule ponuđene u čuvenom Aneksu diktata iz Rambujea. NATO i 17. mart U samom tekstu Sporazuma o navodnoj nameri dveju strana da prvenstveno zaštite preostale Srbe od novog pogroma nema ni pomena, a generalni sekretar NATO Sefer upadljivo se uzdržao da u svojoj medijskoj izjavi na ma koji način podrži Draškovićevo neobavezu- juće tumačenje. Postavlja se više pitanja povodom tako dubokog jaza između usmene interpretacije ministra i sadržaja samog dokumenta: 1. Ako NATO želi da pomogne Srbiji da zaštiti srpske spomenike i svoje preostale građane na Kosovu i Metohiji, najjednostavnije rešenje bilo bi da se u celini ispoštuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedi- njenih nacija koja predviđa učešće snaga SRJ (sada SCG) u obezbeđivanju srpskih spomenika i granice sa Albanijom. Pogrom od 17. marta 2004. delimično je posledica nesprovođenja Rezolucije SB UN 1244, koja i dalje ostaje mrtvo slovo na papiru prvenstveno voljom zemalja - članica NATO. 2. Ni postojeće snage NATO na Kosovu i Metohiji nisu adekvatno odgovorile na albansko divljanje 17. marta 2004, što drastično ilustruje kriminalna pasivnost nemačkog kontingenta u Prizrenu. Stoga je teško videti šta bi se izmenilo hitnim pojačanjem tih snaga u slučaju novog pogroma, ukoliko nije prethodno iskazana politička volja zemalja-članica NATO da bez oklevanja upotrebe sva sredstva radi sprečavanja nasiIja nad preostalim Srbima. 3. Ako ni posle 17. marta 2004. vojno- obaveštajni i policijski aparat NATO na Kosovu i Metohiji nije sposoban da blagovremeno otkrije pripremu novog pogroma i da ga osujeti već raspoloživim resursima, eventualno uz neophodna pojačanja upućena na najbrži mogući način (vazduhom), teško je zamisliti kako bi se nasilju stalo na put upućivanjem snaga iz baza u Bavarskoj ili Baden-Virtembergu, maršrutom dugom hiIjadu i više kilometara. Dok bi se konvoji pripremili i na odredište stigli evropskim drumovima, i ono malo preostalih Srba bilo bi pobijeno ili proterano, a od

За Организацију северноатлантског пакта Јап де хоп Шефер Вечерње Новости 20. 7.2005.

Iskra 1. septembar 2005

Potrebna je ... Patrijaršije, Dečana ili Gračanice ostala bi samo zgarišta. Ako je prvenstvena namera potpisnika sporazuma da spreče novi kosovski pogrom, iznenađuje nespremnost da se to izrazito navede u samom tekstu, pa makar i u okviru formule podrške miru u regionu Balkana.

Гувернер државе Илиноји српског порекла, уврстио „геноцид" у Сребреници у школски програм Гувернер из Чикага Род Благојевић данас је потписао закон којим се од јавних основних и средњих школа у Илиноју захтева да у свој програм уврсте лек- ције о геноцидима који су почињени у свету. Ова мера ступа на снагу одмах и проширује раније захтеве да ученици морају

Zlokobna formula Nameće se zaključak da je Draškovićevo usmeno tumačenje netačno i da je imalo za cilj zavara- vanje srpske javnosti, s obzirom na to da je bilo realno očekivati njenu negativnu reakciju na sporazum. Podrška miru u regionu Balkana zlokobna je formula koja će daleko verovatnije biti upotrebljena: 1. Da se spreči ma kakav pokušaj Srbije da upotrebi određena sredstva (npr. blokadu administra- tivne granice prema Kosovu i Metohiji) kao odgovor na sada već sasvim izvesno proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine tokom iduće godine. . 2. Da se tobožnji nemiri u Raškoj oblasti, uz inscenirane incidente i propagandnu kampanju nevladinih aktivista, iskoriste za intervenciju NATO snaga, a sve radi podrške miru u regionu Balkana, naravno. Stratezima zapadne alijanse podrška miru u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Prijepolju i Novoj Varoši omogućava da se spoje kosovskometohijski i bosan- sko-hercegovački protektorati. Prekidanjem veze između Srbije i Crne Gore njihov geostrateški položaj bukvalno bi se vratio na pretkumanovski nivo, što bi dalo dodatni podstrek separatistima u Podgorici.

3. Da se na sličan način podržava mir ukoliko bude ugrožen u Preševskoj dolini ili severnoj Bačkoj, ili ma gde drugde u SCG. Time se daje snažan podstrek svima koji intervenciju NATO priželjkuju kao sredstvo ostvarenja svojih političkih ambicija što iziskuje dalju destabilizaciju Srbije i dalju parcijalizaciju srpskog etničkog i političkog prostora.

Prebacivanje u Brisel Takve operacije NATO bi prema Sporazumu mogao da vodi na svoju ruku, bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. U Preambuli se jasno navodi da operacije koje su predmet Sporazuma mogu da ustanove Ujedinjene nacije i druge međuvladine organi- zacije, tj. sam NATO. Zvanični Beograd je sada i formal- no prihvatio da se međunarodno-pravno pokriće za sve buduće aktivnosti NATO u SCG prebacuje sa Ist Rivera u Brisel. Umesto da doprinosi tzv, evroatlantskim integracijama Srbije. Sporazum će da ih odgodi. Premda ova konstatacija na prvi pogled deluje kontradiktorno, ona je savršeno logična. NATO sada ima sve šta mu od Srbije treba, a da pritom nije prihvatio ma kakve obaveze prema Srbiji. Puštanjem Srbije u Partnertstvo za mir (da o punopravnom članstvu u alijansi ne govorimo!) NATO

да уче о холокаусту, да морају имати лекцију о геноциду у Јерменији, Босни, Камбоџи, Руанди, Судану и Украјини. Благојевић каже да је важно да ученици разумеју расну, националну, етничку и верску мржњу која може да доведе до трагедије. Род Благојевић, који је иначе српског порекла, на овај начин је прогурао у образовни систем државе Илиноји лекцију у којој ће млади Американци учити како су неки Срби, последњи варвари с Балкана, извршили геноцид над тамо неким Бошњацима. Тако ће Срби бити изједначени с нацистима и њиховим злоделима. Све ово не би било толико чудно да сам гувернер Благојевић није српског порекла и да у његовој држави не постоји велика концентрација грађана САД српског порекла. Овакав његов потез изазвао је велико негодовање српске заједнице у Чикагу. Закон су подржали државни представник Џон Фрици и сенаторка Жаклин Колинс, обоје демократе из Чикага. Глен Мекги, бивши управник јавних школа, каже да би учење о геноциду могло да буде компонен- та образовања будуђих лидера. 7.8.2005.

Српски Национал

bi prema Srbiji preuzeo i izvesne obaveze u pogledu poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koje nisu prisutne u Sporazumu i koje bi samo remetile već uveliko zacrtano rešavanje kosovskog pitanja na način nepovoljan po Srbiju. Ovo objašnjava inače nejasan deo uvodnih napomena Sporazuma, gde se navodi poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i Crne Gore, shodno Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (1999), s tim što se podrazumeva da se od redbe ovog sporazuma ne primenjuju na NATO. Sporazum sa NATO pruža poslednju priliku premijeru Koštunici da nastupi odlučno i brzo u sprečava- nju dalje destabilizacije i parcijalizacije srpske države i etničkog prostora. Makar i po cenu krize vlade i novih izbora, on mora da iznudi smenu ministara Draškovića i Davinića i da Sporazum podvrgne temeljitoj reviziji. To iziskuju nacionalni i državni interesi Srbije, poštovanje legalnosti i razvoj sada već opasno ugrožene demokrati- je u zemlji. Večernje novosti, 25.7.2005.

Iskra 1. septembar 2005

Летња шема

ШТА НАМ СЕ ДЕШАВА Амбасадор Каи Еиде, представник Генералног секртара УН "за свеобухватну оцену спровођења стандарда на Космету", жури да пре јесени заврши свој посао. Истиче да ће ићи шире од "свеобухватне оцене", не каже на шта се "ширина" коју има у виду односи и да ли је и њу тражио Савет безбедности, или није. Ширина, разуме се, има позитивну конотацију, за разлику од "уског прилаза" са којим је у појмовном пару. Остаје да се надамо да ће норвешки дипломата искористити ширину да изврши анализу докле су УНМИК и КФОР, након шест година свог стациони- рања, стигли у (не)извршавању резолуције СБ УН 1244 (1999.), у стварању услова за миран, безбедан и дос- тојанствен повратак 250.000 Срба и других неалбанаца, у обнови попаљених и порушених цркава, манастира, домова, у демилитаризацији и разоружању тзв. ОВК (какогод се она данас звала), у пресецању илегалног увоза оружја, трговине дрогом, женама и децом, у разјашњавању судбине више хиљада убијених и несталих од јуна 1999. до данас, и привођењу прав- ди одговорних, у разјашњавању веза тзв. ОВК са међународним тероризмом, лоцирању упоришта муџа- хедина и Ал Каиде у Покрајини, у санацији последица бомби са осиромашеним уранијумом, у успостављању владавине права... У изградњи мултиетничког, мулти- културног... друштва. За свој шири прилаз добио је подршку Вашингтона. Стигао је и до Москве да ослушне шта ће Москва подржати. Све, ипак, пре или касније, долази на сто Савета безбедности, па не би ваљало да буде изненађења. Годишњица злочина у Сребреници, онако како је медијски припремана, како је обележена и про- праћена, пре је позледила тек засушене ране грађанског рата у Босни и Херцеговини него што је допринела помирењу. Појачане су постојеће политичке поделе у Србији, у Републици Српској, између српског и муслиманског корпуса. Зашто, да ли је неко то желео? Због дуплих стандарда, сатанизације, плана за стварање унитарне БиХ? Не, то никако. Сви злочини јесу злочини - поручује са ТВ екрана активисткиња за људска права, али злочини које су Срби чинили тежи су од злочина над Србима. Срби су одговорни за етничко чишћење и геноцид. Други нису. Срби су водили четири рата. Други нису. Тачно је да новац добија од Сороша и других Сороша из и ностранства. Од кога би, иначе, кад се и влада задужује у инос- транству! Говори и ради из уверења. Указивање на сличност њених ставова са Сорошевим и других Сороша, је малициозно. Ако народ мисли другачије, шта она ту може. Није политичар да је се то тиче. Педи Ешдаун је решен да у Босни и Херцеговини направи државу по европским стандар- дима. Она створена 1995.у Дејтону и Паризу, уз ућешће и сагласност шефова највећих сила, оверена у Савету безбедности УН, је превазиђена, нерационална. Готово да је била резултат заблуде њених твораца. Република Српска је без лидера који разумеју нова кретања. А и народ није богзна какав, никако да схвати шта му је добро. Педи тако укида надлежности и институције у Бања Луци и преноси их централној власти у Сарајеву. Ефикасношћу правог Европљанина смењује министре, октроише једну царину, једну поли-

Iskra 1. septembar 2005

цију, једну војску... што мање Републике Српске то ближе Европи. Ко схвати, схвати. Ех, да је Солана приближно ефикасан у односима Београда и Подгорице. Не у томе да поново састави расточене заједничке функције Државне заједнице СЦГ, већ ни у томе да бар сачува трагове "једног субјекта у међународним односима (организацијама)". Заиста, пошто је Педи Ешдаун, углавном, завршио важније послове демонтаже Дејтонског споразума и изградње унитарне државе, како би било да улоге у региону замени са Соланом. Солани коме не полази за руком да сачува ни трагове заједничких функција у СЦГ, не би било нарочито сложено да у Сарајеву доврши пре- остали формални део посла, док би Ешдаун у Београду и Подгорици имао још много тога суштинског да уради - од увођења једне монете, једне царине, једне полиције, једне дипломатије... Зашто би се све то обједињавало после, а не у припреми за чланство! У летњој шеми политичари одмарају. Народни посланици су на распусту. Коалицији на власти је лакнуло што, бар привремено, одлаже продубљивање бламаже због "ко у клин, ко у плочу" политике, опози- цији је лакнуло што не мора јавно да напада деликатне, а очигледно веома штетне потезе власти на унутрашњем и нарочито, на спољно-политичком плану. Доношење новог устава проглашено је за при- оритет још пре пет година. Није донет и не зна се када ће. И ЕУ је журила да донесе свој устав, па ето до чега је журба довела. И грађани Србије, далеко било, могу затражити да им се врати одузети суверенитет, и шта ћемо онда. Осим тога, нови устав значио би нове изборе, бирање нових председника, премијера, ми- нистара... А коме је данас до луксуза и трачења енергије толико потребне за реформе, реструктуирање јавних предузећа и других стратешких посло- ва! Рок фестивал на Петроварадину је за нама, а коментаре других, мање важних политичких збивања лидери Србије су препустили својим неуморним савет- ницима. Два министра, ипак, (ко то рече - нажалост!) не одмарају - одбране и спољних послова. Месецима су у тишини припремали споразум "о копненим линија- ма комуникација НАТО трупа преко територије СЦГ" који је ових дана потписан. Летња шема и нека чудна апатија су неки од разлога што овај догађај у почетку и није наишао на одговарајући публицитет. Његов значај, како се испоставило, у почетку нису схватили ни уредници многих медија. За РТС и низ других ТВ то је била осредње важна вест, за многе писане медије места за њу било је тек на 5.,6. страници. Изузетак чине неки медији који, изгледа, имају јаке клима уређаје па их летња шема мање обавезује. Разлог неадекватном публицитету овог чина налази се како у лошем временском темпирању, теко и у пропусту да се одмах јавности предочи интегрални текст споразума. Одмах би се видело да је у питању чист технички спо- разум и тако у старту запушила уста демагошким снагама, злонамерним критизерима, остацима бивших режима и опортунистима свих провинијенција, који тврде да је споразум штетан, да је њиме нарушен уставни поредак и суверенитет земље, да Србија и СЦГ тим споразумом прихватају обавезе а не стичу

било каква права, да страни војници стичу у Србији већа права од грађана Србије, да се то у међународном праву зове систем капитулација, да НАТО ни досад није штитио Србе на Косову и Метохији, да проблем безбедности Срба и других неалбанаца није у малом броју војника НАТО у Покрајини већ у недостатку по- литичке воље да се спроведе резолуције СБ 1244 (1999.) и сл. Или су, можда, министри процењивали да ће управо ускраћивањем детаља споразума заголи- цати знатижељу јавности и тако повећати публицитет и подршку. Али, ето, испоставља се да, народ као народ, овај наш, није му ни до каквог голицања. Навикао да све добије кад је већ готово. Што би бри- нуо о државним пословима, техничким, или политичким, кад има демократски изабране министре, владе, председнике који најбоље знају шта је добро за народ, а шта није. Кажу појединци да споразум није у складу са Уставом и законима, да није донет по процедури. Поменути министри одговарају да то није тачно. Процедура се, додуше, каже министар одбране, може унапредити и обећава да ће о томе у сличним приликама убудуће водити рачуна. Једино, није рекао које би то сличне прилике биле, јер других војних савеза попут НАТОа нема, а и када би постојали, било би тешко замисливо да у исто време по њеним путевима, железницама, аеродромима, равницма и гудурама, истовремено крстаре трупе различитих војних савеза. Најважније је да је овај посао завршен, како тако. И министар је ту у праву. Критичари кршења устава и процедуре губе из вида важне моменте. Прво, да је кршење устава и закона, заобилажење институција система поодавно у пракси демократске власти. Треба ли подсећати да је молба за учлањење СРЈ у Уједињене нације као нове државе поднета без одлуке Савезне скупштине, да је СРЈ укинута потписима неовлашћених домаћих и страних политичара, да не помињемо разне уредбе са законском снагом и сл. Ко то рече, част уставу и законима, али увек су најпречи су интереси Србије! Друго, критичари губе из вида да тако важан споразум тешко да би могао бити усвојен, бар не тако ефикасно, да су његови идејни твроци инсистирали на процедури, надлежностима, карактеру Државне заједнице, Уставу, законима... На крају још један детаљ. Влада Србије и њен Премијер тврде да нису консултовани, нису видели споразум нити су дали сагласност да се потпише. Министри одбране и иностраних послова тврде супротно. Једна страна не говори истину. Која, није битно. А чине коалицију која одговара за судбину државе и народа. Нису трице у питању. APTEJl, 25.7.2005. <artel.co.yu>

Живадин Јовановић Председник Бгд форума за свет равноправних

Срби са Косова да верују Србији.

Заменик председника СРС Томислав Николић рекао је да Срби на Косову и Метохији "не смеју да прихвате ниједан план

који

је

сачињен

без

Србије,

па

ни

план

децентрализацији". "Не верујем никоме ко у Београд

РЕПУБЛИКА СРПСКА НИКАД НИЈЕ ПРИЗНАЛА УБИСТВО 8,000 БОШЊАКА Премијер Републике Српске Перо Букејловић рекао је да РС никада није признала да је у Сребреници убијено 8.000 Бошњака и да неће више мирно посматрати како се тиме манипулише, додавши да тражи истину о сарајевским Србима. Букејловић је за „Вечерње новости” појаснио да Влада РС никада није изнијела податак да је у Сребреници убијено 8.000 Бошњака, него је само владина комисија средила спискове несталих и упозорила да је провјера њихове вјеродостојности задатак будућих истраживања. Он је навео да спискови несталих у Сребреници не показују датум и мјесто нестанка, као ни начин и узрок смрти код до сада ексхумираних, те да владина комисија није, нити је могла да утврди, ко је од њих жртва злочина, а ко је страдао на неки други начин. „Тачан укупан број страдалих биће могуће утврдити тек након завршених ексхумација и идентификација”, додао је Букејловић. Он је навео да нијед- на организација, осим донекле МКЦК, није емпиријски провјеравала вјеродостојност пријава несталих, које су у појединим случајевима непотпуне, а често и контрадикторне. Букејловић је рекао да је правно квалификовање тих догађаја засад још преурањено и биће могуће тек након завршетка судских процеса и цјеловитог и комплексног научног истраживања. Он је рекао да надлежни органи РС већ раде на прикупљању документације и релевантних чињеница, које ће помоћи потпуном расвјетљавању догађаја у Сребреници, али и на читавом простору БиХ. Премијер РС оцијенио је да је формирањем Комисије о Сребреници РС показала историјску зрелост, снагу и одлучност да се суочи са истином о догађајима из протеклог трагичног сукоба у БиХ, али да се, нажалост, у Федерацији БиХ то још није десило па ни након годину дана није формирана комисија о злочинима у Сарајеву. Букејловић сматра да би с циљем истраживања страдања Срба и других народа у Сарајеву заиста требало формирати комисију са истим компетенцијама које је имала комисија за Сребреницу и истиче да је због недјеловања надлежних институ- ција у БиХ затражио од високог представника да иско- ристи своја овлашћења и формира такву комисију. Он је оцијенио да манипулације са извјештајем о броју несталих наносе заиста велику политичку штету РС, али и БиХ. „Једностране, злонамјерне и погрешне интерпретације Извјештаја у појединим домаћим и међународним круговима могу да донесу тренутну корист тим круговима, али, дугорочно, наносе штету процесу помирења и стварању климе повјерења у БиХ и региону, као услову трајног мира”, поручио је преми- јер РС. Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић изјавио је да су над српским народом у Сарајеву почињени бројни злочини те да је само потпуна истина пут помирења на овим простори- ма. Дукић је поздравио иницијативу предсједника Владе РС Пере Букајловића којом тражи од високог представника да формира комисију за истраживање залочина над Србима у Сарајеву. Оцјењујући успјешном недавну вишедневну посјету делегације Савеза логораша РС САД, он је рекао да су упознали америчке конгресмене о потреби да се открије истина о страдању Срба у БиХ и Југославији током протеклог рата, не умањујући жртве осталих народа. 1. 8. 2005. Вечерње новости

куртоазно сврати на један сат... а проведе месец дана међу Албанцима. Не верујем у његову објективност". (Вести, 16.8.2005.)

Iskra 1. septembar 2005

Emil VLAJKI

ANALIZA DOKUMENATA „SREBRENIČKOG MASAKRA" NASER ORIĆ - PRIZNATI NAUČNI AUTORITET ,,ZA SRPSKI GENOCID NAD MUSLIMANIMA" (Prvi rezime analitičkog „srebreničkog masakra", 20.7.2005.)

uvida

dokumente

Naslov nije vic. Tragično je ozbiljan i potiče iz srpskog pera! Mislim, da je ovo jedinstven slučaj najbolesnije forme mazohizma koji je ikad zabilježen u Ijudskoj povijesti. Ovo je još jedan od dokaza da samodemonizacija Srba nema granica. Ali, pođimo redom. Prvi dokumenat koji insistira na srebreničkom masakru, a kojeg sam analizirao, nosi nasiov “BiH, Republika

Srpska, Viada Republike Srpske, Komisija za istraživanje događaja u i oko Srebrenice od 10-19 juia1995.~ juni 2004”.

podataka o srpskom “srebreničkom masakru” nad muslimanima! je!

Iskreno rečeno, ako je i od samih Srba, previše

Nevjerne Tome <http://www.vladars.net>.

mogu

ovo

provjeriti

sajtu:

P.S. Kada otvorite sajt, recimo latinični, na iijevoj strani, pri dnu, imate rubriku: ‘Izjave, saopštenja, izvje- štaji’. Kliknete na to i među izvještajima pronađete 11. 06.2004. - Izvještaj Komisije za istraživanje događaja u i oko Srebrenice. Otvori se Acrobat Reader i na 37. strani nalazi se knjiga Nasera Orića.

TRAKTAT O “SRPSKIM ŠKORPIJAMA” (Analiza br. 2, 25.7.2005.)

Radi se o izvještaju grupe javnih i “naučnih” rad- nika Republike Srpske sajednim pridruženim strancem. Izvještaj je napisan ubojitije od onoga što bi ga i sama Karla del Ponte mogla smisliti. Po Komisiji, vojska Republike Srpske je u naznačenom periodu pobila najmanje osam hiljada (8000) muslimana, s tim što to još nije konačan rezultat (dakle više nego što to i sami muslimani tvrde)! Iza navedenih ovakvih stavova stoje svjedočenja sa muslimanske strane, muslimanski spiskovi nestalih i svjedočenja par optuženih Srba koji, uglavnom, ništa nisu vidjeli niti su u bilo čemu učestvo- vali, ali su zato sve čuli od drugih. Precizno su, međutim, prvenstveno od strane srpskih “svjedoka”, naznačena mjesta gdje su se

Nedavno je Sonja Biserko (S. B.) koja je, pored Nataše Kandić, najveći borac za Ijudska prava u Srbiji, svijetu, univerzumu i crnim rupama, priredila zbirku tek- stova “Srebrenica, od poricanja do priznanja” (ed. Svedočanstva, 22, Helsinški komitet za Ijudska prava, Beograd, 2005). Objavljivanje knjige su pomogli Vlada SAD (!) i njemačka fondacija Heinrich Boll koja, u ime “Ijudskih prava”, djeluje uglavnom tamo gdje su SAD (para)vojno intervenirale i / ili gdje imaju posebne interese. Knjiga ima 800 stranica, a autor ovih redaka će, po već najavljenoj metodologiji, analizirati samo one priloge koji imaju za osnovu činjenice koje se mogu provjeriti iz različitih izvora, dok se komentarima i lamentaci- jama neće baviti.

Ali kako to obično biva, najljepše dolazi na kraju... Naime, svaka naučna studija mora imati svoje izvore, pa tako i ova. Dakle, ova “naučna studija” na kraju kaže:

Orvelovo doba je karakteristično po tome što se namjerna laž zamotava u ogroman broj bezvrjednih informacija, tako da jedino oni koji imaju strpljenja, zna- nja i poštenja mogu upornošću doći do izvornih laži.

odvijaii pokolji hiljade muslimana!

‘U obradi podataka korišćeni su različiti izvori’: Među tim izvorima postoji rubrika 'Knjige’. I sada, vjerovali ili ne, prva knjiga koja se citira u prilog ‘srpske genocidnosti’ je slijedeća:

“Naser Orić, „Srebrenica svjedoči i optužuje” (nije naznačen izdavač ni godina izdanja)!!! (uskličnici su moji). Kada sam naišao na ovaj “naučni” podatak, nisam vjerovao vlastitim očima. Pet puta sam provjerio ono što je bilo jasno napisano. Da Naser Orić, jedan od najvećih zločinaca nad Srbima u toku nedavne srpske kalvarije (snimao je i video filmove o svojim zločinima, bude od samih Srba proglašen kao vjerodostojan izvor

Iskra 1. septembar 2005

Drugim riječima, kome danas od običnih građana pada na pamet da čita djelo od 800 stranica? Ali će zato prosječan građanin pomisliti: ‘Ako je već napisano 800 stranica, onda mora, da je to o čemu se piše ipak istina’! Autor ovih redaka će pokazati da je inflacija bezvrjednih informacija o Srebrenici prisutna i u drugim djelima slične vrste, na primjer, u izvještaju parlamen- tarne komisije Francuske o Srebrenici koji ima 2000 stranica! lako smo rekli, da se nećemo baviti inflatornim tekstovima, priređivač ove knjige, S. B., ipak zaslužuje nekoliko redaka.

Analiza . . . -S. В. ZNA da je “srebrenički masakr” Srba nad muslimanima izvršen i da je to, kako ona tvrdi, najmonstruozniji zločin počinjen tokom jugoslavenskih ratova 1991-99. Po njoj, nakon holokosta nad Jevrejima postoji prvenstveno genocid u Ruandi (milion ubijenih) i “sre- brenički genocid” počinjen od strane “srpskih škorpija” (Vojske Republike Srpske.) koji su to radili ‘na očigled cijelog svijeta i likvidirale blizu 10.000 muških civila, nebirajući ni godine ni uzrast’!* *S obzirom na navode, S. B. je čak kritičnija od zvanične optužnice koja govori o 6-8.000 pobijenih muškaraca i mladića (u slijedećem prilogu ćemo dati preciznije podatke), a ne o 10 000 muških civila ‘bez obzira na godinei uzrast’ što uključuje, dakle, muške bebe, djecu, itd.* *S. B., isto tako, ne pravi razliku izmedu ‘muškaraca’ i ‘muških civila’, pošto su i oni, čak najzlon- amjerniji, priznali da se među navodno pobijenim muškim muslimanima nalazio popriličan broj zarobljenih vojnika regularne (Izetbegovićeve) ‘armije BiH’ koji su godinama vršili zločine nad srpskim stanovništvom oko Srebrenice. Mutatis mutandi, po S. B. nitko nije imao pravo hvatati i hapsiti naciste i njemačke vojnike, jer čim bi odbacili uniformu, automatski bi se pretvarali u civile!* *Pored ovih “nepreciznosti”, S. B. ne brinu oko 300 američkih (para)vojnih intervencija u svijetu nakon Drugog svjetskog rata i milijune poginulih uslijed tih intervencija: oko milijun u Indoneziji, tri milijuna u Vijetnamu, po UNICEFU preko milijun nastradale djece u Iraku kao direktna poslijedica američkog bombardiranja te zemlje i nametnutog embarga, itd.* *Ne, po S. B., nije američka zločinačka politika, već je Srebrenica "isprovocirala ozbiljne moralne dileme svuda u svetu, osim u Srbiji’1 (kurziv je moj, E. V.; možemo jedino zamisliti na što bi Srbija na moralnom planu izgledala, bez takvih “moralnih lumena” kao što su S. B., N. K„ M. V. i ini!)*

*1 sada dolazimo do onog najljepšeg što jedino “može služiti na čast "priređivaču ovako “značajnog” djela i glavnom sponzoru istog, t.j. SAD-u.* S. B., naime objavljuje, bez ikakve ograde i / ili kritike, a, vidjeli smo, u pohvalnom smislu te riječi, CJELOKUPAN ‘Drugi izvještaj’ komisije Republike Srpske pod naslovom: ‘Izvještaj Komisije a za istraživa- nje događaja u i oko Srebrenice od

10. do 19. jula 1995 - Banja Luka, jun 2004’ (kod S. B., str.784. i dalje).

A, čini se, najznačajnije djelo (istaknuto na prvom mjestu) koje daje "teorijski osnov” srpskog “geno- cidnog ponašanja” prema muslimanima je:-

KNJIGA: Naser ORIĆ: “SREBRENICA svjedoči i optužuje” Dakle, najveći krvnik srpskog naroda od 199295., koji je je svoju zločinačku bazu imao upravo u Srebrenici, označen je od strane samih Srba i prihvaćen od S. B. kao osoba koja je u stanju da meritorno pruži “dokaze” o navodnom “srpskom masakru” “10 000 muslimanskih muških civila svih doba i uzrasta”! Da su časni autori ovog ‘DRUGOG izvještaja’ imali više inspiracije, oni bi, pored ORIĆA, uvrstili u lite- raturu i PAVELIĆA, koji bi zasigurno svojim spisima pružio još bolju teorijsku osnovu o “srpskoj genocidnosti”. Iz svega izloženog, postoji vjerovatnost da bi S. B. i ovakvo proširenje teorijske osnove “srpske genocidnosti” prihvatila i pohvalila.

ODLUČUJUĆI PRILOG HISTORIOGRAFIJI ZA DEMISTIFIKACIJU DIJELA SREBRENIČKE TRAGEDIJE - UN Izveštaj Mazovjeckog -

*Za razliku od “neosviješćene Srbije”, S. B. odaje priznanje Republici Srpskoj: “Čak je i vlada Republike Srpske pod pritiskom pripremila vlastiti izveštaj o zločinu u Srebrenici. Takođe pod medunarod- nim pritiskom, priznala je čak i broj ubijenih i, makar for- malno, izvinila se”.*

U toku deset godina kampanje o masakru muslimana od strane Srba u Srebrenici, u javnosti je o tom navodnom događaju stvorena slijedeća predstava:

Za neobaviještene, Rep. Srpska je dio bosan- skohercegovačkog protektorata uspostavljenog od strane ‘međunarodne zajednice’, gdje namjesnik Ašdaun ima pravo da bezuslovno smjenjuje sve legalno izabrane pojedince i organe, da ukida i uspostavlja zakone, i da šalje vojne kaznene ekspedicije (uglavnom snage ”humanitarnog” NATO-a gdje mu se svidi).

Srbi su 11. jula 1995. godine ušli u Srebrenicu (“osvojili je”), gdje je bilo više od četrdeset tisuća Ijudi, odvojili su vojno sposobne muškarce od žena i djece. Ove potonje su autobusima poslali na muslimanski teri- torij, a muškarce, u broju od oko osam hiljada, su hladnokrvno pobili. Jedan od glavnih “dokaza” za ovakvu sliku događaja bili su američki satelitski snimci na kojima se, uzgred rečeno, ništa od toga nije moglo vidjeti.

(Analiza br. 3., 27.7.2005,)

Ovakva slika je apsolutno netočna, neistinita, lažna. Nikakvog značajnijeg odvajanja regrutno sposobnih muškaraca (možda svega par stotina) od žena i djece nije bilo iz jednostavnog razloga, što takvih muškaraca (osim malog broja njih), kada su Srbi ušli u Srebrenicu, nije ni bilo\

*Prvoizabrana komisija Rep. Srpske je već bila napravila PRVI IZVJEŠTAJ (2002.) koji je dovodio u pitanje “srebrenički masakr”, ali je taj izvještaj, dakako, bio anatemiran. Nakon toga je namjesnik stavio revolver na čelo vlastima Rep. Srpske, što je rezultiralo ‘DRUGIM izvještajem’ kojeg S. B. spominje, gdje su bosanski Srbi priznali i ono što se od njih nije ni tražilo.*

Naime, 10 jula, dan uoči konačnog ulaska Srba u Srebrenicu, petnaest tisuća(15 000) regrutno sposobnih muškaraca-muslimana od kojih je trećina bila

Iskra 1. septembar 2005

naoružana, napustili su njihove žene i djecu, formirali (pro)bojnu kolonu koja se pokušala slijedećih dana dokopati muslimanskih teritorija! Što se je desilo u toku proboja, to je već druga priča i ne spada u predmet ovog priloga i, naravno, ne isključuje naknadne zločine Srba nad zarobljenim regrutno sposobnim muslimanima. Ali, ponovimo, stvorena medijska slika o hladnokrvnom masakru osam hiljada muslimanskih regrutno sposobnih muškaraca-civila koji su bili ostali u Srebrenici i bezdušno odvojeni od njihovih žena i djece (osim u malom broju slučajeva) od strane Srba je lažna. U prilog ovome navodimo dokument iz tog peri- oda napisan i proslijeđen Ujedinjenim Nacijama od strane Tadeusza Mazovvieckog koji je u tom trenutku bio specijalni izaslanikizvjestitelj ove svjetske institucije za bivšu Jugoslaviju. Ova ličnost, bivši poljski premijer, koji nije dugo ostao na vlasti ali je bio apsolutno prihvatljiv za SAD i UN i aktivno učestvovao u demonizaciji Srba u periodu 1991 -95., bio je apsolutno kredibilan za Zapad, uživao je puno povjerenje Zapada. Pošto je konstantno, na svaki način nastojao da ocrni Srbe, u njegov izvještaj upućen Ujedinjenim Nacijama se ni na koji način ne rnože sum- njati. Evo nekih njegovih navoda iz naznačenog dokumenta (Sonja Biserko, Zbornik radova, Svedočanstva 22, Helsinški

komitet, Beograd 2005):

MASOVNA I POJEDINAČNA LIKVIDACIJA CIVILA IZVEŠTAJ TADEUŠA MAZOVJECKOG 22. AVGUST 1995 UJEDINJENE NACIJE Veće za ekonomska i socijalna pitanja E/CN.4/1996/922. august 1995. Original: Engleski; Komisija za Ijudska prava - Pedeset i druga sjednica; Tačka 10. privremenog dnevnog reda. 1. Uvod Sonje Biserko i njena “objektivnost” u odnosu na Srbe (kurzivi i podvlačenja su moji): Tadeuš Mazovjecki, specijalni izvjestilac Komisije za Ijudska prava UN, pratio je sistematski i intenzivno kršenja Ijudskih prava i sloboda na području bivše Jugoslavije, a posebno u Bosni i Hercegovini, gdje je velikosrpski agresor izvršio agresiju, genocid i druge oblike zločina. U svojim je izvještajima značajnu pažnju posvetio Srebrenici, iznoseći brojne činjenice o zločinima nad Bošnjacima u toku 1993... U ovom izvje štaju Mazovjecki, između ostalog, iznosi činjenice o zločinima velikosrpskog agresora u Srebrenici jula 1995.: zločini u Srebrenici i Potočarima, zatim prilikom deportacije civilnog stanovništva na putu Potočari - Kladanj, masovna i pojedinačna pogubljenja, silovanja i dr Mazovjecki dokumentuje genocid nad Bošnjacima u Srebrenici. S tim u vezi, on govori i o razdvajanju muškaraca od žena i djece u Potočarima, stradanju žena, djece i staraca prilikom deportacije, masovnim i pojedinačnim pogubljenjima civila u Kravici, Konjević Polju i Novoj Kasabi, posebno u pokušaju proboja na slobodnu teritoriju (S. B. vjerovatno misli na područja

Iskra 1. septembar 2005

pod kontrolom muslimana, E.V.); (stalna granatiranja, napadi i ubijanja iz zasjeda, upadi u minska polja, itd, itd.). Iznoseći činjenice o zločinima Mazovjecki, zaključuje da "postoje značajni neposredni i posredni dokazi koji ukazuju da su se desila pogubljenja po kratkom postupku, i pojedinaca i malih grupa Ijudi”. 2. Ključni dijelovi teksta Mazowieckog: SREBRENICA A. Opće primjedbe

4. Ovaj izvještaj se zasniva na naiazima misije specijainog izvjestioca prilikom posjete Tuzli, od 22.-24, juia 1995. kao i istrage koju je proveio osoblje Centra za Ijudska prava, vezano za komponentu civilnih pitanja mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPF). Istraživanje ukijučuje intervjue vodene sa raseijenim licima i razgo- vore sa pojedincima iz područja Tuzle, uključujući predstavnike kantonalnih i općinskih viasti, lokainih medicin- skih ustanova i članova srpske zajednice. Također, kon- taktiran je bezbroj međunarodnih organizacija i iokalnih nevladinih organizacija aktivnih u tom području, ukijučujući Ured Visokog komesarijata za izbjegiice pri Ujedinjenim nacijama (UNHCR), Međunarodni komitet crvenog križa, Ljekari bez granica (Belgija), Posmatračka misija Evropske zajednice i Helsinška skupština gradana. Primljene su informacije od nekoliko novinara. Uz to, ovaj izvještaj se zasniva na intervjuima sa mirovnjacima Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) koji su biii prisutni u Potočarima i Srebrenici kada su se opisani događaji u Srebrenici desiii. Tragična odiseja muslimanskog naroda u Srebrenici, započela je padom Enklave, u utorak 11. jula 1995. Izgon cjelokupne muslimanske populacije, pro- cjene govore između 38.000 i 42.000 poprimio je sljedeće oblike: Jedna grupa koja se sastojala, uglavnom, od žena, male djece i nekoliko osoba neregrutne starosne dobi, otišlo je iz Srebrenice u štab Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) koji se nalazio u Potočarima. Ostali su tamo kratko vrijeme prije nego su nasilno odveženi autobusima na borbenu liniju prilikom evakuacije koje su organizovale snage bosanskih Srba. Bolesni i ranjenici su prvo odvezeni u Potočare, a zatim evakuirani na liniju fronte vozilima medicinskog konvoja UNPROFOR, koji su organizovale snage bosanskih Srba. Grupa, koja se sastojala, uglavnom, od muškaraca regrutne starosne dobi, sakupljena je u kolonu i krenula pješke na put, dugačak najmanje nekoliko dana od Srebrenice do linije fronta... B. Situacija u Srebrenici 7. Žestoko bombardovanje enklave Srebrenice započelo je u četvrtak 6. jula, a do sljedećeg utorka snage bosanskih Srba ušle su u grad. Do tada je već hi- Ijade žena i djece stiglo u bazu UNPROFOR, tražeći zaštitu. Malo je bilo muškaraca u ovoj masi. Baza koja je uzavrela od Ijudi, granatirana je popodne. Ljudi su

Analiza . vrištali i plakali na kapiji, a izvještaji govore da je bilo žrtava i da je ubijena najmanje jedna osoba. 8. Započela je evakuacija ovih Ijudi, od kojih su neke odvezli pripadnici UNPROFOR u Potočare na pet kamiona, a ostali su pješke išli za njima. Skoro 95 odsto lica ovog egzodusa sastojalo se od žena, djece i starjiih osoba. Putovanje do Potočara opisano je kao potpuni haos, u kojem su Ijudi visili sa strana kamiona i padali od iscrpljenosti zbog vrućine i teških uslova. Ranjeni iz bolnice su, takođe, evakuirani u Potočare... F. Putovanje pješke. Muškarci regrutne dobi iz Srebrenice skupili su se na brežuljku Buljim-Jaglić, u neposrednoj blizini grada u ponedjeljak 11. jula. Formiralisu vrlo veliku kolonu od 15.000 lica koja je krenula iz grada prema teritoriji pod kontrolom Bosanske vlade. Kolona se, uglavnom, sastojala od muškaraca civila. Izmedu 3.000 i 4.000 bilo je naoružano, a prema izvještajima, oko 10.000 nenaoružano. Malo je bilo žena i djece u toj grupi. 30. Ova kolona, sa dva ili tri lica u redu, pružala se nekoliko kilometara. Izvještaji govore da su naoružani Ijudi bili raspoređeni na čelu, zatim grupa ranjenika, onda civila i, konačno grupa naoružanih Ijudi. Takođe je bilo naoružanih Ijudi koji su bili raštrkani sa strana kolone. 31. U toku putovanja ova kolona se prekidala na mnogo manjih grupa. Kasnije, kako se putovanje nas- tavilo, ove male grupe su se pridruživale ostalim grupama i putovali su zajedno. Teško je ustanoviti jasan niz događaja, pošto je toliki broj Ijudi bio uključen u grupe koje su se stalno formirale i cjepale. Izvještaji svjedoka na taj način teče da daju dio po dio slike onoga šta se dogadalo. 32. Preživjeli sa ovog putovanja govore o napadima i zasjedama koje su postavljale snage bosanskih Srba grupama sastavljenim, uglavnom, od civila... 2 Pitanje da li su ovo bili vojni napadi protiv civila zapravo je ključno u pravnom smislu. Da bi se uspostavilo kršenje međunarodnog humanitarnog prava takvi napadi moraju biti protiv civila. Napadi protiv boraca dozvoljavaju se u toku normalnog ratovanja. Ovim se nameće problem vezan za ovu situaciju, pošto se početna kolona, i kasnije pokidane grupe, sastojala od mješavine civila i boraca. Zato bi trebalo odrediti, na bazi jednog po jednog slučaja, da li se svaki pojedini napad na neku grupu smatra kršenjem međunarodnog humanitarnog prava...

SREBRENICA A. General Remarks. This report is based on the findings of a mission of the Special Rapporteur toTuzla from 22 to 24 July 1995, as well as an investigation conducted by staff of the Centre for Human Rights in conjunction with the Civil Affairs component of the United Nations Peace Forces (UNPF). This investigation involved interviews with displaced persons and discussions with individuals from the Tuzla region, including representatives of cantonal and municipal authorities, local medical institutions and members of the Serb community. Numerous internatio-nal organizations and local non-governmental organizations active in the area were also contacted, including the Office of the United Nations High Commissioner for Refugees (UNHCR), the International Committee of the Red Cross, Medecins sans frontieres (Belgium), the European Community Monitoring Mission, the Tuzla Citizens Forum, and the Helsinki Citizens Assembly. Information was received from a number of joumalists. In addition, this report is based on information obtained from interviews with United Nations Protection Force (UNPROFOR) peacekeepers who were present in Potocari and Srebrenica at the time the events described in the report took place. The tragic odyssey of the Muslim people of Srebrenica began with the fallof the enclave on Tuesday 11 July 1995. The expulsion of the entire Muslim population, estimated at between 38,000 and 42,000, took the following forms: A group of mainly women, children and some nondraft age men went from Srebrenica to the United Nations Protection Force (UNPROFOR) headquarters at Potocari. They remained there for a short period before being forcibly removed by bus to the confrontation line in an evacuation organized by the Bosnian Serb forces. The sick and wounded were transported to Potocari for an initial period and then evacuated to the confrontation line in a medical convoy of UNPROFOR vehicles organized by the Bosnian Serb forces. A group of mainly draft-age men assembled in a large column and embarked on a јоигпеу at least seve-ral days from Srebrenica to the confrontation line on foot. B. The situation in Srebrenica. Bombardment of the enclave of Srebrenica began in earnest on Thursday 6 July and by the following Tuesday, the Bosnian Serb forces had advanced into the town. Ву this time, thousands of women and children had arrived at the UNPROFOR compound seeking protection. There were few men in this crowd. The compound, which was swarming with people, was shelled in the afternoon. People were screaming and crying at the gate, and there were reports of casualties and at least one person killed. An evacuation of these people took place whereby some were driven by UNPROFOR personnel to Potocari in five trucks and the rest followed on foot. Almost 95 per cent of this exodus was comprised of women, children and the elderly.

EVO I KLJUČNIH CITATA IZ ENGLESKOG TEKSTA: UNITED NATIONS Social Distr.Council GENERALE/CN.4/1996/922 August 1995. Original: ENGLISH, COMMISSION ON HUMAN RIGHTS, Fifty-second session, Item 10 of the provisio- nal agenda.

F. The јоигпеу on foot The draft age men of Srebrenica assembled at a hill, Buljim Jaglic, very close to the town on Monday 10 July. They formed part of a very large column of about 15,000 persons

Iskra 1. septembar 2005

vvhich headed out of the tovvn tovvards Bosnian Govemment territory. The column vvas predo-minantly composed of men. They vvere mostly civilians. Betvveen 3,000 and 4,000 were reported to be armed and approximately 10,000 unarmed. There were a few women and children in the group. This column, spanned two or three persons across and stretched back several kilometres. Reports state that it was arranged with armed men in front, then a group of wounded people, then the civilians, and finally a group of armed men. There were also some armed men scattered at the sides of the column.

HOLANDSKA BOIVIBA (HOLANDSKI IZVJEŠTAJ O SREBRENIČKIM DOGAĐAJIMA) (Srebrenica - Analiza 4, 6.8.2005.)

Prije tri godine je Holandski institut za ratnu dokumentaciju (Nederlands instituut voor oorlogsdocumentatie) objavio izvještaj od više od sedam tisuća (7000) stranica o događajima u Srebrenici! Izvještaj, koji je pisan 7 godina, je neobično važan za Srbe jer potiče od one države Zapada čiji su vojnici u doba navodnog “srebreničkog masakra” (juli 1995.) JEDINI bili prisutni na licu mjesta. U tom smislu, Izvještaj je daleko objektivniji od svega drugog - neprijateljskog - prema Srbima što je bilo napisano povodom Srebrenice. Izvještaj, dakako, govori o šest hiljada pobijenih muslimana (ipak ne 8 ili deset hiljada) od strane Srba jer se drugačije nije moglo i ne može pisati. Ali i u toj točki, Izvještaj ističe da holandski vojnici taj masakr nisu viđeli! Pored toga, Izvještaj ne daje direktne dokaze navodnom zločinu. Ako se dakle uzme u obzir činjenica, da Holanđani: a) nisu ništa vidjeli; b) da su se, što se “masakra muslimana” tiče, oslanjali prvenstveno na postojeće spiskove nestalih lica iz Srebrenice koji dolaze iz drugih izvora i c) da u trenutku kada je Izvještaj napisan (2002. godina), nije bilo identificirano vise od stotinjak tijela, Ijada?

postavlja se pitanje, odakle i cifra od šest hi-

Ali, rekli smo, da je “srebrenicki zločin” počinjen navodno od strane Srba gđe je, izgleda, najniža dozvo- Ijena cifra muslimanskih žrtava 6000, nešto što se mora napisati kako bi ono što je napisano bilo prih- vatljivo za objavljivanje na Zapadu. Ako se ta okolnost uzme u obzir, u svemu drugom, Izvještaj je, takorekuć, revolucionaran, jer prikazu- je srpsku stranu jednako, pa i manje krivom od muslimanske u cjelokupnoj situaciji. Holanđani tvrde da Srbi nisu imali ikakve genocidne namjere prema muslimanima, da su ih mus-

Iskra 1. septembar 2005

limani stalno provocirali i da su kršili sve moguće spo- razume, da su muslimanske žrtve većim dijelom bili vojnici Armije BiH, te da su muslimanske trupe prethodno spalile više od stotinu srpskih sela oko Srebrenice i pobile njihove stanovnike! Zbog toga je ovaj dokument od iznimne važnosti i ide radikalno protiv demonizacije Srba, za razliku od svega ostalog što je na Zapadu o Srbima pisalo Evo osnovnih točaka ovog izvještaja: 1. lako su Srbi u velikoj mjeri odgovorni za inten- zitet nasilja prilikom raspada Jugoslavije, ne treba biti sli- jep pred nasiljem drugih učesnika u konfliktu. Hrvati nisu ništa manje krivi, a u BiH muslimanska većina sa Izetbegovićem na čelu smatrala je da raspad Jugoslavije treba da rezultira stvaranjem muslimanske države. “The very large degree of responsibility for the violent nature of the process of disintegration borne by the Serb leaders should not encourage turning a blind еуе to the responsibility of other leaders for the resort to violence. All of the warring factions were guilty of gross violence”. “Although considerable responsibility must therefore be attached to the Serbian leaders, we must not assume that they were the only parties responsible. The nationalist ambitions of many Croat leaders, Tudman in particular, were no less extreme. Tuđman’s attitude towards the Croat Serbs and his claims to Bosnia-Hercegovina did much to fuel the conflict. The Slovenian leaders operated from a relatively homogenous area, with comparatively favourable economic prospects - quite a comfortable position. However, by electing to press for the radical aim of separation, they too shared in the responsibility for the disintegration of Yugoslavia. The role of Bosnia became relevant at a relatively late stage, but by then most of the political leaders were playing their respective nationalist cards, each more fervently than the next. This was fraught with hazard, particularly in BosniaHercegovina since this was the state with a more ethnically mixed population than апу other. There were sizeable groups of Serbs, Croats and Muslims. (Despite the usual religious connotations, the term ‘Muslim’ is used in the Yugoslavian context to denote ethnicity and nationality.) The greatest threat was from the Bosnian Serbs, because they knew they could rely on the support of Milosevic and a significant part of the Yugoslavian army. But Muslims were actually in the majority, so according to nationalist Muslims and their leader Izetbegovic апу division of Yugoslavia should entail Bosnia becoming a Muslim state”. 2. Mirovne snage UN u BiH (Unprofor) nalazile su se između dvije vatre. Demilitarizacija ‘zastićenih zona’ je bilo mrtvo slovo na papiru. Posebno su muslimani provocirali konflikte. U Srebrenici bi muslimani, kršeći sve moguće dogovore o primirju, upotrebljavali ‘prljave trikove’, otvarali vatru na srpske položaje u blizini ‘Unprofora’ koji bi se onda našao na meti srpske artiljerije. S druge strane, srpska blokada je bila frustri- rajući elemenat za muslimane. «UNPROFOR was caught between two fires. The supposed demilitarisation in the enclave was virtually a dead letter. The Bosnian army (ABiH) followed a deliberate strategy of using limited military actions to tie up a relatively large part

Analiza . of the manpower of the Bosnian Serbian army (VRS) to prevent it from heading in full force for the main area around Sarajevo. This was also done from the Srebrenica enclave. ABiH troops had no qualms about breaking all the rules in skirmishes with the VRS. They provoked fire by the Bosnian Serbs and then sought cover with a Dutchbat unit which then ran the risk of being caught betvveen two fires. On the other hand, the VRS blockade policy was a significant contributor to a frustrating and demotivating situation”.

4. Tragičan ishod pada Srebrenice bio je, po Holanđanima (ali, rekli smo, bez direktnih dokaza), ubist- vo tisuća muslimana muškaraca od strane vojske bosanskih Srba. Za razliku od vladajućeg mišljenja, da su žrtve bile uglavnom nenaoružani civili, velik dio ubijenih pri- padali su vojsci bosanskih muslimana 28. divizije ABiH koji su se pokušali probiti kroz srpske linije prema Tuzli u noći 11. jula. Njima su se bili pridružili i vojno sposobni muškarci (civili) i nešto malo žena.

“They were all tarred with the same brush: a phenomenon that has frequently been seen during peacekeeping missions and is recorded in the literature.

Ako je to što Holanđani tvrde točno, kako je moguće stvarno znati koliko muslimana je poginulo u proboju, u borbi, a koliko ih je nakon zarobljavanja, kako se tvrdi, hladnokrvno pobijeno od strane Srba?

A further complication was that, in their skirmishes with the VRS, local ABiH troops had no compunction in flouting all rules (such as the agreed demilitarization) and employing a variety of ‘dirty tricks’, such as shooting at the VRS from a position close to that of a Dutchbat unit, which would then be in danger of being caught in the VRS’ retum fire”.

“The tragic nadir of the fall of Srebrenica was the mass killing of thousands of Muslim men by Bosnian Serbian units. A large number of the men were members of the Bosnian Muslim army (ABiH) who had attempted to break out of the enclave to Tuzla with some of the male population during the night of 11 July.”

3. Početkom jula 1995., Srbi su svojim vojnim đelovanjem htjeli jedino stegnuti obruč oko Srebrenice i zatvoriti cestu prema Žepi. Taj je manevar započet 6. jula. Međutim, otpor muslimanskih snaga (AbiH) je bio toliko slab, da su Srbi, 9. jula odlučili da pojačaju pritisak i da vide mogu li osvojiti Srebrenicu. Da je, sa muslimanske strane otpor bio imalo veći, Srbi bi se bili povuk- li strahujući da netko od unproforaca ne nastrada!

“The tragic nadir of the events described in the report was the mass murder of thousands of Muslim men, committed by units of the Bosnian Serb forces. The majority of the victims were Muslim men who had attempted to escape from Srebrenica to reach Tuzla on the night of 11-12 July 1995, a bid initiated by the 28th division of the ABiH.

Ovakav stav muslimana da ne brane Srebrenicu, izazvao je u ono vrijeme opću indignaciju. “With hindsight there are no indications that the increased activity of the VRS in East Bosnia at the beginning of July 1995 was aimed at anything more than a reduction of the safe area Srebrenica and an interception of the main road to Zepa. The plan of campaign was drawn up on 2 July. The attack commenced on 6 July. It was so successful and so little resistance was offered that it was decided late in the evening of 9 July to press on and to see whether it was possible to take over the entire enclave. In terms of political psychology, it was conceivable that, from fear of a negative reputation for the Bosnian Serbs, the commander of the Bosnian Serbian army (VRS), general Mladic, would have held back from armed resistance with the risk of victims on the UNPROFOR side. His decision to press on to Srebrenica was primarily motivated by the iack of апу significant armed resistance. This indicates that such considerations did play a role with the VRS”. “The rapid fall of Srebrenica (and shortly thereafter of Zepa) and the minimal resistance offered aroused much indignation. It has often been suggested that this course of events was the result of secret ‘deals’. This, it is claimed, offers the only logical explanation. Why did the ABiH in the enclave put up so little resistance? Why was there no assistance from the ABiH outside the enclave?” “The attack on the enclave, and in particular its complete collapse, came as a total surprise to Dutchbat and to all of the other parties involved. This can be explained from the lateness of the decision of the Bosnian Serbs to attack and eventually take over the whole enclave”

Other men, mainly of combatant age, and a small number of women joined the party”. Odluka muslimana da se probiju, dakle da se oružano suprotstave nema sa ,Gnproforom’ nikakve veze, tvrde Holanđani. Bijeg prema Tuzli i navodne egzekucije muslimana, holandski vojnici ističu da nisu mogli vidjeti. Po holandskoj interpretaciji, Srbi, koji su se nalazili u znatnim vojnim poteškoćama, željni osvete te puni mržnje, odlučili su se na egzekucije zarobljenika jer su bili bijesni što su se muslimani nastojali probiti te istovremeno pružiti oružani otpor. Da to muslimani nisu bili uradili, Srbi bi ih bili zarobili, izdvojili osumnjičene za ratne zločine, a ostale poslali u zarobljeničke logore. To je, dakle mišljenje Holanđana, da je masakr nad muslimanima bio provociran njihovim probojem i da nikakvog prethodno planiranog genocida nije bilo. “The decision to break out and thus to give up further resistance was taken entirely outside the UN and UNPROFOR. The flight to Tuzla and the mass executions which followed took place entirely out of view of Dutchbat. Suggestions that the Muslims were killed “under the eyes of Dutchbat” are unfounded in relation to this mass slaughter. The decision on mass executions was most probably made after 11 July when it became clear that the breakout led by the 28th division prevented the handling of affairs that had been planned. No written order has been found. The outbreak was a complete surprise, and it came at a very bad time for the VRS. Along with the already existing hatred, eagerness for revenge and the wish for ethnic cleansing, it was one of the factors that led the Bosnian Serbs to settle accounts harshly with the Muslim population of the enclave. This turned into an organised mass slaughter. It is unlikely that is was planned long in advance with this specific form and scope. It is more

Iskra 1. septembar 2005

plausible to suppose that the Bosnian Serbians had counted on a surrender of the ABiH troops and a deportation of the population from the enclave after ‘screening for war criminals’ and transfer of the troops to prisoner-of-war camps”. “It seems improbable that the mass murders were planned very far in advance, at least not in the exact form and extent that they eventually took. Despite all the atrocities and violent incidents of the wars in the former Yugoslavia, the detailed planning of a mass murder on this scale was never the norm. Indeed the orders for the capture of the enclave specifically stressed the necessity of observing the rules and conventions of warfare. VVhile such enjoinders may have been included purely ‘for formality’s sake’ and can thus be taken with a large pinch of salt, there is no indication that the mass ехе- { cutions had already been planned. It seems more likely that the Bosnian Serbs had reckoned on the immediate surrender of the ABiH troops and the deportation (‘evacuation’ would no doubt have been the term used) of the entire population after the ‘screening for war criminals’. The military personnel would then be transported to prisoner of war camps. It seems very likely that the decision to con- duct mass executions, for which no written order has ever been found, was taken after 11 July, once it became clear that the escape led by the 28th Division rendered it impossible to pro- ceed according to the original plan”. 5. Po Holanđanima, indikacije govore da odluka o zločinu potiče iz glavnog štaba bosanskih Srba, da Beograd nema s tim nikakve veze, a da je uloga Karadžića u tome nejasna. Holandski unproforci smatraju da od izdvojenih muškaraca od žena i djece u Potočarima (baza ‘Unprofora’) kojih je bilo oko hiljadu (za ovu cifru o izd- vojenim muškarcima, posjedujem više izvora, E. V.), ubi- jeno je, vjerovatno iz osvete, od 100 do 400 lica. Od oko, tvrdi se, 7 500 nestalih bosanskih muslimana za koje se misli da su mrtvi, rekli smo da su, po Holanđanima, 6 000 žrtve zločina. Drugim riječima, prema holandskom izvještaju, ostali su nastradali u bor- bama proboja. “There are a number of indications that it was a cen- tral command from the General Staff of the VRS. There are none pointing to political or military liaison with Belgrado. The involvement of the then president Karadzic (Republik Srpska) ( is unclear. A number of Muslim men had already been killed by the Bosnian Serbs in Potocari in a local act of revenge. Their number is estimated at between 100 and 400, with a wide margin. At least seven-and-a half thousand Bosnian Muslims missing, presumed dead. Some six thousand of them were the victims of mass executions”. 6. Ubistva koja su uslijedila nakon pada Srebrenice, daju utisak da su Srbi odgovorni za najveći dio nasilja. To, međutim, vele Holanđani, prema statis- tikama, nije točno. Po njima, sve strane u sukobu, u različitim vremenima, odgovorne su za ogromna nasilja.

Iskra 1. septembar 2005

U tom smislu, smatraju autori ovog izvještaja, postoji poprilična vjerovatnost da jedan dio nasilja koji se pripisuje Srbima, a što su muslimani medijski uspješno koristili, da je bio izvršen od strane muslimana i / ili je bio lažan (Markale, Omarska, Trnopolje...). “The excessive violence of the mass murders which followed the fall of Srebrenica, perpetrated by the Bosnian Serbs, might lead us to conclude that the Serbs were responsible for most of the violence. This would be a rather blinkered view. Published statistics concerning the ethnicity of the victims of the war in Bosnia vary significantly, so it is wiser to refrain from making hard-and-fast conclusions. However, all versions suggest a more or less equal propensity to instigate violence. In апу case, it is apparent that each of the warring parties was guilty of gross acts of violence at one time or another”. “A notable exception to this rule was the doubt that Karadzic managed to sow with regard to the responsibility for certain contentious assaults. He repeatedly posed the rhetorical question of whether these were indeed Serbian actions (as they appeared at first sight) or whether they were in fact Muslim actions, disguised to ‘frame’ the Serbs as the perpetra- tors. Because this seemed quite plausible in a number of cases, the impression of the Muslims as devious and dange- rous gained some ground. It is ironic that the attack on the mar- ket at Markale in late August 1995, which led to forceful action against the Bosnian Serbs, may well have been just such a ‘decoy’ action. News footage from the Balkan region did much to support their case, a memorable example being the pictures from the camp at Omarska. With hindsight, a number of doubts concerning the authenticity of these pictures can be raised. It was established that the footage was not actually of a camp at Omarska, but was shot near Trnopolje. There was no ‘compound’ in the sense of an area fully enclosed by barbed wire. The emaciated, semi-naked person depicted had been specially selected from a group among whom there were others who represented an entirely different version of events. The association with ‘concentration camps’ and hence with the persecutions of the Second World War had already been made by the press, but had failed to attract very much attention”. 7. Karemans, komandant holandskih snaga u Srebrenici, rekao je u jednom intervjuu u Zagrebu 1995., da u ratu u BiH nije bilo podjele izmedu “dobrih I loših momaka”. Svi su bili jednako dobri i jednako loši. Također je rekao da je ponašanje Srba u pogledu Srebreničke tragedije bilo donekle razumljivo, jer su muslimani sa njihovim napadima iz Srebrenice (1992- 1993), do temelja spalili 192 srpska sela i pobili nje- gove stanovnike! “...his statement that there had been “no good guys, no bad guys” was pounced upon by the press. His statements reflected a certain vision of the interrelationships between the combatant parties. Karremans was trying to make it clear that the Bosnian Serbs had not been the only ones to display extreme aggression and violence. In doing so, he drew attention to the ABiH sorties, citing the figure of 192 villages which he claimed had been burned to the ground and their inhabitants massacred in 1993”. Emil VLAJKI

KAD SE NELJUDI DOCEPAJU VLASTI Ovo što sledi nije teorijska rasprava o državi i vlasti. To ostavljamo za neku drugu priliku. Ovo što sledi povezano je sa našom nesrećnom i skorašnjom sudbinom: države Jugoslavije i srpskog naroda naročito. Razbijači Jugoslavije su ‘besprekorni demokrati’ raznih pobuda i motivacija. Siledžije ovog razbijanja su američki predsednik Bill Clinton, nemački kancelar Helmut Khol i belgijski političar i korupcionaš Willy Claes, perjanica moralnog afiniteta članica NATO. Gospodin Claes je postao Generalni sekretar NATO-a: „Damaklov mač” nad srpskim narodom. On nije došao na taj položaj zbog nekih poznatih podviga, moralnih vrednosti i ličnih sposobnosti, već zbog toga što je bio i ostao „američki čovek” i što je član „Bildberške grupe”, koja se zalaže da učvrsti „Novi svetski poredak”, kao srednjovekovna Inkvizicja ne birajući sredstva. Moglo bi se prigovoriti ovom napisu da „čeprka po prošlosti”, a što je već ustanovljeno i u istorju zapisano, da su Srbi glavni vinovnici i krivci za nedela zapada, koji putem svojih velmoža i masovnih medija olajavaju i sataniziraju srpski narod preko petnaest godina. Ne tvrdimo da su Srbi anđeli, ali nisu ni satane kako „međunarođna zajednica” govori deceniju i po. Povod za ovaj napis jeste isticanje u britanskoj (a verovatno i evropskoj) štampi prevare i korupcije bivšeg nemačkog kancelara Helmut Khola tokom 1994. i 1995. g. Po pisanju britanske štampe Daily Telegraph-а i The Times-a, 3. avgusta, iznose se optužbe protiv nekih ministara g. Kohl-a koji su u državnim transakcijama zloupotrebili svoje položaje. Tvrdi se da je gospodin Khol svojim položajem uspevao da zataška pomenute malverzacije. Akad je „kultura pristojnosti” izanđala i postala providnom, vesti izlaze na površinu. Pošto se pored britanske i ostalih, ovim bave i francuska i nemnačka štampa, mi ćemo ukratko izneti slučaj raspredan u pomenutim sredstvim. Prvo: potrebno je izneti profil ličnosti umešanih u Kholovu korupciju. Predsednik Klinton nije bio umešan u korupciju, ali delio je ideju sa Kholom o razbijanju Jugoslavije svim sredstvima. Obojica su propovedali uništenje Srba bombardovanjem. U ovom naročito se istakao Kholov ministar spoljnih poslova Kinkel. Predsednik Clinton je lično inter- venisao u prilog belgijskog ministra spoljnih poslova, kasnije Generalnog sekretara NATO-a, zbog korupcije prilikom nabavke helikoptera iz Italije. Clinton je isticao javno da Amerika ima puno poverenje u Willy Claes-a.. U ovu svrhu angažovao je svog potpredsednika senatora Al Gore-а koji je veoma uspešno odbranio Willy Claes-а. Ovde se jasno vidi da lični interesi u politici moćnika itekako nose prevagu nad opštim, kad i gde je sve dozvoljeno, ako se može nešto sakri- ti. Takođe, treba imati na umu da je u to vreme Klinton bio apsorbovan svojim ličnim problemom krivokletstva zbog Lewinsky slučaja. Ovde treba dodati da se pod Klintonovim predsedništvom, zamenik Bin Laden-a, Аутап el- Zhari, posle bombardovanja Jugoslavije, sa američkim znanjem i odobrenjem, utaborio sa štabom u Skopskoj Crnoj Gori i rukovodio nemirima u Makedoniji.

uzdržanije, opisuju kako je Helmut Khol bio umešan u jedan koruptivni skandal, navodno njegovih ministara i njegovu odbranu njih pred nemačkim sudom. Za gospodina Khola tadašnji grčki ministar spoljnih poslova reko je: „Ovaj čovek ima trbuh Pantagruela (čudovišta u kineskoj bajci), a mozak jednog deteta." Herr Khol bio je 9 godina nemački kancelar, najjače sile u Evropi. U odbrani svog ministra odbrane Ludwig-a - Holger Pfahls-a, optuženog da je primao pare od Saudijske Arabije za isporuke oružja, Khol je tvrdio da ministar u to nije upleten. Khol odbija optužbe i za svog ministra, koji je bio u bekstvu pet godina. Uhapšen je u Francuskoj, gde je na sudu priznao da je bio potkupljen od jednog Kanađanina koji je trgovao oružjem. Khol se do sadaizvlačio od optužbi za kompciju. Međutim, izgleda da je dosta uprljan svojom odbranom korupcionaša njemu potčinjenih. Na političkom planu Khol je bio najveći pomagač Amerike u njenom razbijanju Jugoslavije, a naročito se istakao zahtevajući bombardovanje Jugoslavije od strane NATO 1990. Sve brutalnosti Amerike prema srpskom narodu Khol je poz- dravio i pomogao. U svom političkom delovanju, Herr Khol je bio sličniji duhu i rezonovanju jednog Grnppenfiihrer-a nego demokratskom predsedniku vlade jednog velikog naroda. Nažalost, on je bio i lider velike demo-hrišćanske stranke u Nemačkoj. Međutim ničeg demokratskog ni čovečnog u životu i radu ovog nemačkog kancelara nema. Slični traže slične i udružuju se; otuda družba sličnih preko okeana. Treće: Willy Claes. Ukratko, on je bio belgijski poli- tičar u flamanskom delu Belgije. Sebe je prikazivao kao pred- stavnika Socijalističke stranke. Početkom 1994. postao je Generalni sekretar NATO-a, navodno zbog toga što je „američki čovek”, a ne zbog bilo kakvih drugih preimućstava. Bio je uredan član „Bildberške grupe”. U Kholovoj zemlji, Nemačkoj, takođeje bio smatran kao ‘američki čovek’ koji je mislio da su ideje „Novog svetskog poretka!” dobro prime- njene u Jugoslaviji. Međutim, nije poznato da je ovaj čovek bilo kad protestvovao zbog kriminalnog skandala na Kosovu izraženog u zločinima prema Srbima, rušenju njihovih crkava i manastira, terorisanju Srba, u prostituciji na veliko i trgovini belim robljem. Njegov NATO u punom smislu bio je i još uvek jeste pokrovitelj svih zločina i nevaljalstva na Kosovu. Ovde je potrebno imati u vidu i stanovište senatora J. Libermana koji je jednom prigodom u zanosu prijateljstva sa K.L.A. rekao u Senatu „ ... Idedali KLA su identični sa američkim ide- alima u čemu se slažemo." Willy Claes bio je uspešno optuživan za dela korupcije i njegovog protežiranja Albanaca koji su činili kriminalna dela prema Srbima. Međutim, pošto je važio za ’američkog čoveka', uspešno je izbegavao hapšenje i privođenje sudu. Na kraju, jedna hrabra žena gospođa Veronique Ancia, državni prosekutor, uspela je da Claes-a podvrgne sudskom postupku.

Drugo: Kholov skandal na površini Daily Telegraph, naročito, a The Times nešto

Napred izneto pokazuje kako se ipak zlo udružuje i pobeđuje istinu i pravdu u našem neslavnom dobu.

Balcanicus

Iskra 1. septembar 2005

Приказ последњег дела Драгоша Калајића

ПРОВОКАТИВНИ КОД ПИСЦА Искра преноси из „Књижевних новина" овај приказ у знак сећања на недавно преминулог Драгоша КалајиЋа, оригиналног и сме- лог мислиоца и храброг националног борца. *

* *

Драгош Калајић: Српска деца царства, Књига комерц, Београд, 2005. Нови роман Драгоша Калајића, Српска деца царства изазваће неминовно реакције оних којима је

турбодемократија помрачила ум до мере да су пристали на окупацију духа. Благонаклонији ће поставити питање да ли је реч о књижевном делу или о геополитичком спису. Рекли бисмо да се ради о, условно речено, политичком роману. Политичком зато што говори о непосредним збивањима која још трају, о живим личностима под другачијим или правим имени- ма, о још недовршеној историји. О роману, јер не само да је грађен вештином искусног писца, већ достиже и високе књижевне домете, нарочито у описима Чубуре, Ратног острва или Метрополитена, Њујорка, Бронкса, али и у течним дијалозима. Једном, када нас више не буде и када га буду читали они за које ће данашња историја бити прошлост, овај роман неће више бити политички, већ ће остати као књижевно сведочанство о трагедији српскога народа којој је добрано допринела претходна духовна и национална декаден- ција његове елите.

Роман је саткан и од бројних, вешто уплетених у његово ткиво, есеја о уметности, о сликама, књига- ма, филозофији. Велики делови романа су геополи- тичке мини студије које разбијају црно-беле представе о политици и воде ка њеним узроцима далеко дубљим и разложнијим од онога што мисле њени извођачи радова, политичари, односно марионете интерна- ционално

форсираних стратегија максималног профи- та.

Звучаће парадоксално, али упркос смелости да извлачи на светлост дана табу теме, да на нимало нежан начин разбија неке наше уврежене представе, да ставља пред нас слику живота огољеног до прагме, аутор то чини у име борбе за хуманије друштво и праведније односе, које његов главни јунак, Александар Хркаловић, препознаје и којима се враћа, после дугог боравка у Америци. Садржај је једноставан и служи само као под- лога за промишљање живота из угла плуривалентног интелектуалца, какав је Драгош Калајић, сликар, писац, филозоф, геополитичар. Јунак романа Александар Хркаловић долази, ради прославе годишњице матуре, у Београд, у то „средиште између помрачења и просветљавања човека”, из Њујорка, из тог „порива ка бескрајном гомилању капитала”, после дугогодишњег боравка у Новом свету, у коме је успео да се добро снађе. Ту се сусреће са својом прошлошћу и почиње да трага за Светланом Митровић, великом љубави из младости. Боравећи у Београду пребира у сећањима слике из Њујорка, догађаје, људе, пријате- ље, Ирца Питера О’ Брајана, своју везу са пребогатом

Iskra 1. septembar 2005

Јеврејком Ханом Голдсмит. У преплитању београд- ских и њујоршких призора читаоцу се указује платно догађаја у којима се интелектуални разговори о музи- ци, филозофији, књижевност, сликарству или цвећу смењују са крвавим догађајима и патњама српског народа којима узрок лежи у крају историје и почетку антисторије, што је обележено тренутком када је запад почео да укида зависност човека од природе и да тежи томе да природа зависи од човека. На крају, Хркаловић одлучује да се више не враћа у Америку и одлази као добровољац у Републику Српску. Роман се ефектно завршава тиме да му, тек пошто је стигао тамо, његов друг Владимир омогућава да ненадано пронађе Светлану, објаснивши му да то није хтео раније да учини, иако је знао где се она налази, јер „си то заслужио тек онда када си одлучио да нам се придружиш... Србин се не постаје чином рађања већ на испитима врлина”. Кроз роман пролази велики број измишљених и стварних ликова. Измишљени ликови, боље рећи измишљена имена су Владимир (београдски другар главног јунака). Одвјетник (назван тако, јер ружи срп- ску рају), Песник, Архитект, Пуковник, Књижар, Иконописац, Академик. Али, ту је и велики број стварних и савремених личности. Храброст писца да у своје дело уведе савремене личности, организације и институције, од којих неке у не баш ласкавом светлу по њих, представља чин на који се мало аутора одлучује. Калајић, познат по бритком језику, не зазире од таквог приступа. Препознаће се Вук Драшковић и Војислав Шешељ, као заблудели комунисти преваспитани у српске националисте, осликани до степена карика- туре, при чему један коље Муслимане тупим и зарђалим кашикама, а други сече руке које држе зелени барјак. Професор Драгољуб Мићуновић ће се подсетити своје младости у опису професора марксиз- ма који је, у студентским демонстрацијама 1968. године, убеђивао студенте да је потребно више чистог комунизма и позивао их на јуриш у небо. После тога јуриша студент Влада Мијановић, звани Влада Револуција, заглавио је у затвору, а професор је, схва- тивши отворено друштво као замену за комунизам, постао „медијум англоамеричке стратегије која је уништила Европу”. Аутор није поштедео ни антисрпску улогу Жена у црном, „што за Сорошев бакшиш по Београду вриште против Срба”, нити невладине организације „које служе да прикривају прљаве и неле- галне послове”. Опозиција је „издајничка и немоћна, јер је предводи неспособни шкарт бившег Савеза комуниста Југославије, који је сам Милошевић изабрао и поставио на водећа места... Опањкавају сопствени народ по западним новинама и телевизијама, за коју пару, за коју напојницу за бакшиш... ма и за бадава...” Та опозиција се, поставши власт, претворила у врхушку, која подржава

интернационално растућу моћ капитала и тотално подређивање земље брзом профиту чиме се губи из вида будућност људи. Углед државе нагло опада, због безобзирне сеобе капитала за профитом, што угрожава и сам опстанак државе. Насупрот издајничкој опозицији стоји светли

Провокативни... пример мајора Драгутина Гавриловића када је својим војницима, браниоцима Београда, саопштио, 7. октобра 1915., да су избрисани из списка живих, али затамњен незахвалношћу идеолошки заслепљене масе, маја 1945. године, која га је напала само зато што је носио униформу српског официра, јер другу одећу није ни имао, пошто се враћао из заробљеништва. Умро је од јада због незахвалности свога народа само месец дана касније. Историја нам се понавља, јер једнака незах- валност данас исказује се генералу Владимиру Лазаревићу, уместо да његово и Гавриловићево часно официрско понашање служе као пример како се брани отаџбина. Рајински менталитет, како је Јован Цвијић дефинисао падање на колена пред страним госпо- даром и спремност бестидног служења, предмет су оштрих исказа у роману Српска деца царства. Аутор констатује да су на власти „мајмуни рајинског мента- литета”. Упућује оштру критику либерал-капитализ- му: „Супротно тврдњама његових духовних очева да такав систем привилегује рад ми данас видимо на врху пирамиде богатства преставнике најцрње економије, лихваре, берзанске шпекуланте, пераче новца, трговце оружјем, људима и наркотицима... Немачка, пак, привилегује интерес национале зајед- нице, те зато Немци пре сваког помена либералног тржишта напомињу да је оно друштвено. За немачку школу профит није једини... циљ... а држава има дужност да... штити националну економију”. Тешко би се наше турбодемократе и мондијалисти сложили са овим мишљењем, јер их је неко убедио да је либерал- демократија једини облик демократије на свету. Има, додуше, мислилаца светског гласа, као Ђовани Сартори, који тврде да то није идеалан облик демократије, али да је најбољи. Са друге стране има и оних, такође са запада, који потврђују ове пасусе Калајићевог романа, као што је председник владајуће Социјалдемократске партије Немачке, Франц Минтеферинг, који је, априла 2005., иступио против стратегије профита по сваку цену и угрожавања демократских држава од стране глобализације. Он захтева социјалну тржишну привреду, а не голи тржишни интерес и упозорава немачке капиталисте да морају водити рачуна о националним интересима, а не само о брзом профиту. Тражи да Европска унија буде демократска и социјална. Уте Фогт, његова заменица, позвала је на бојкот фирми које укидају радна места, а канцелар Шредер је позвао на „разговор” директора „Дојче Банке”, зато што има огроман профит, а отпушта пет хиљада запослених. Ова подударност са ставовима из Калајевићевог романа, изнетим пре поменутих водећих немачких политичара, не иде у прилог нашим национално декларисаним новокомпо- нованим либералима. Оптужиће Калајића да је националиста и десничар. Он је на то свикао, али шта је стварно Калајић, левичар или десничар? Он, у своме роману, посредно даје одговор на то питање: „Ја сам и левичар, и десничар, и много шире, а и више од тога: неограничен...” Калајић у своме делу ставља вредности исла- ма и православља испред вредности западног глоба- лизма: „Човек постаје православац само родивши се и одрастајући унутар православне заједнице, упијајући њена зрачења, усвајајући тако, често и несвесно, њен

светоназор, њен доживљај света, њене покрете душе и мисли. Такав човек је истински православац чак и када није крштен, чак и када не учествује у православним обредима, па чак и када не верује у хришћанског Бога”. „У исламу још поштују Бога, а на западу су га заменили новцем. У свету ислама просечни човек је материјално сиромашан, али душевно богат, а Западњак је за новац продао све, па и душу те постао празан и испразан. У исламу породица је жива и здра- ва, велика и напредна, а на Западу је болесна и пропала те је човек постао усамљен као улично псето”. Уметност се на западу претворила у занат производње снова уместо у буђење људи из света обмана. Наравно, Калајић не одриче праве вредности запада, јер „нису сви били тако бесловесни, лакомис- лени и површни, како се могло закључити на основу владајућих појава масовне културе, од покрета деце цвећа до сексуалне револуције”. Филозофска усамљеност човека у гомили је велика тема Калајићевог романа. Основно правило живота у усамљеној гомили Њујорка је не бити умешан. „Ништавност неаутентичне свакидашњице” појачава осећај отуђености. Реални контакт са стварношћу је проблем савременог човека. Питање самоубиства поставља се као питање вредности живота, при чему дух Жан Пола Сартра и Ћезареа Павезеа лебди у рукопису Драгоша Калајића. Суморну привлачност самоубиства побеђује ваљани мотив борбе за спас свога рода. Оштра критика хомосексуализма неће се допасти онима који противприродно понашање сма- трају високим дометом људских права, без обзира колико таква патолошка слобода повређивала људ- ска права оних који немају проблема са кризом иден- титета и сопственом патологијом. У Калајићевом роману-опомени „Европа је тешко болесна од духовне сиде”. Познати италијански писац Рафаел Нигро написао је у свом роману Крстарица Медуза: „Кад год Европа открије да је болесна, увек мисли да може да се излечи на Медитерану”. Овај пут је покушала да се излечи на Балкану од англосаксонских и исламских интереса. Њој није боље, а Балкану је све горе. Зато је меморија страдања Срба постала јача од јеврејске. Суноврат етике и морала, суноврат знања и слободног избора, мера вредности према количини новца у џепу, замагљују идеале и изазивају ноћне море код Хркаловића, па се, у роману, догађа антологиска надреалистичка сцена сна у којој главни јунак, млађи двадесет година, пуца на себе старијег за двадесет година. Из таквог кошмара буде га стихови Рајка Петрова Нога: Из

Србаља туга на Ђурђевдан веје, није све пропало, кад пропало све је! Драгош Калајић је својим романом Српска деца царства приложио нашој књижевној баштини дело високог

интелектуалног и књижевног домета писаног њему својственим провокативним кодом. Скоро да нам се омакне да кажемо да ово није роман лаког читања и да је потребна велика доза свестраног знања за његово разумевање. Зато ће га најмање схватити и прихватити они амбијенти чије је присуство Калајић детектовао као високо опасно по умни и биолошки опстанак људске врсте и цивилизације, онима којима је ментална мастурбација највиши ниво размишљања а стерилни анационални однос према својој земљи

Iskra 1. septembar 2005

Povodom napada MIP-a SCG na Srđu Trifkovića

SRAMOTA, DABOME Ministarstvo inostranih poslova državne zajednice SCG ćute kad treba da se, recimo uputi demarš Kongresu SAD zbog blatantnih I dezavuisanih laži iznetih u nedavno izglasanoj Rezoluciji o Srebrenici. Ćuti i kad se u Kongresu predloži amandman na budžet Stejt departmenta po kome bi se misija SAD u Prištini pretvo- rila u pravu ambasadu, jasno prejudicirajući nezavisnost okupiranog Kosova. Ali zato laje na sav glas kad se neko usudi da kritikuje najblaže rečeno katastrofalnu spoljnu politiku SCG, kao što je nedavno uradio Srđa Trifković u TV-emisiji Olje Bećković “Utisak nedelje”? Veli Ministarstvo: “Najoštrije osuđujemo izjave Srđe Trifkovića o ambasadoru SAD u Beogradu Majklu Poltu, izrečene na Televiziji B 92, 24. jula, u emisiji “Utisak nedelje”. Te izjave nisu smele ostati bez reakcije voditelja, koji je bio dužan da zna ne samo ko je čovek koji je uvrede izrekao, nego i to da se najviši predstavnici stranih država u Srbiji i Crnoj Gori ne smeju vređati.” Kako izveštava “Blic”, Trifković je izjavio da “sada balkansku politiku vode trećerazredni birokrati iz trajnog činovničkog aparata Stejt departmenta.” Ovo očigledno ne vređa ambasadora Polta, pošto je on izvršilac te politike, a ne njen tvorac. Trifković je jasno mislio na Nikolasa Bernsa, bivšeg portparola Klinton-Olbrajtovog SD koji je u međuvremenu obrijao brkove i sad vodi Bušovu balkansku politiku. Pjer-Risar Prosper, Klintonov ambasador za pitanja ratnih zločina (funkcija maltene izmišljena da bi se opravdala američka intervencija u Jugoslaviji) je nedavno predstavljao SAD na ispolitizovanoj komemo- raciji u Srebrenici u društvu zloglasnog Ričarda Holbruka, koji se izgleda na mala vrata vratio u ame- ričku diplomatiju. Ali čak i da je Trifković svojom izjavom uvredio Polta, Holbruka ili Bernsa - a nije - on na to kao ameri- čki državljanin ima apsolutno pravo. Slobodno mišljenje je možda zabranjeno u Srbiji, ali je u SAD još uvek доказ некаквог „европејства”. Схватиће га као утеху оних који у њему виде да, ако се не можемо супрот- ставити насиљу зла, бар има оних који знају шта је зло и имају храброст да га јавно назову злом. Ако га се не можемо отрести, не мораму му бар тепати да нам је са њим пријатно. Оно мора знати да ми знамо да је оно зло. Јер, као што је говорио Сартр: „Знати, то је знати дазнаш”. Калајић зна и то је сасуо у лице злу. Зло ће се побунити. То ће бити добар знак. Значиће да је дело Драгоша Калајића погодило мету. Књижевне новине, 15.6.2005.

Iskra 1. septembar 2005

Драган

Мраовић

zagarantovano. Ustavom, ma koliko često se to ignoriše u praksi. Sloboda mišljenja i govora je očigledno nepoz- nata MlP-ovcima, inače ne bi prozivali Olju Bećković. Otkud je to njena dužnost da brani američke birokrate od kritike američkih građana? Otkud, i otkad, je to posao MlP-a? Zar nije njihov posao da zastupaju interes Srbije i Crne Gore u inostranstvu, a ne stranaca u SCG? Što nije MIP reagovao, pa makar i diplomatski (ako to tamo neko još uopste zna!) na izjave Majkla Polta i ostalih američkih i evropskih dušebrižnika, koji već godinama “sole pamet” Srbiji na najvulgarniji i nimalo diplomatski način? Zar nije Gen. Sek. NATO Jap de Hop Sefer pre neki dan, sred Beograda, izjavio da je ponosan na agresiju iz 1999. i da je to bio pravedan rat? U tom grmu i leži zec. Vuk Drašković i njegov čopor su do te mere opsednuti lizanjem američke čizme da ih i najmanja kritika njihovih gospodara baca u histe- rije. Ne mogu ni da zacvile na svog istinskog gospodara, pa svoje frustracije leče režanjem i ujedanjem svog nom- inalnog gospodara, naroda Srbije i Crne Gore. Živi primer je za to njegova internet-stranica. Skraćenica u adresi je na engleskom (Ministry of Foreign Affairs), kao i cela prva stranica. Na srpsku verziju se dolazi pritiskom na dugme u donjem desnom uglu, koje otkriva stranicu na krljastoj latinici (na pr. Odsustvo slova “đ” u gore navedenom tekstu) uprkos činjenici da Mikrosoftovi programi koje država koristi - podržavaju upotrebu ćirilice (ovaj blog je samo jedan primer) i korektne latinice, sa sve slovom “đ”. Prozvana Olja Bećković je izjavila za “Blic”: “Bilo me je sramota da čitam to saopštenje sa sajta Ministarstva, a mogu tek misliti kako je bilo sramota onog ko je to morao da piše. Ponižavajuće je što MIP smatra da je njegova delatnost prijavljivanje novinara.” Da se razumemo, nije Olju Bećković sramota zbog sebe, već se stidi postupaka svog MlP-a. Ali oni koji stoje iza ove prozivke, i drugih dosadašnjih dela - koja bi u svakom normalnom društvu bila označena u najmanju ruku kriminalnim, a možda i izdaj- ničkim - očigledno nemaju stida. Zato se i sramote toliko slobodno, sramoteći usput i Srbiju. Hoće li, i kada, Srbiju da bude dovoljno stid da tome stane na kraj? 27. 7. 2005. <sivisoko.blogspot.com>

Nebojša

Malić

ПАТРИЈАРХ АРСЕНИЈЕ III ЧАРНОЈЕВИЋ (или ЦРНОЈЕВИЋ)(1) Србин Мехмад - паша Соколовић, 1557. године обновио је Пећку Патријаршију, а свог рођеног брата Макарија, поставио је на место српског патријарха. После њега, патријарх је био Јован Кантул (15921614). Словио је за непомирљивог противника Османлија, због чега га ови и убише у Цариграду. Следећи политички и духовни вођа српског народа (али и Бугара) бејаша патријарх Пајсије Јањевац (16141648). Сматра се, да је он водио нешто помирљивију политику према Турцима. Уз то, обновио је косовски завет, открио мошти Св. цара Уроша у Неродимљу, а написао му је и службу. Наследник овога, на трону Патријаршије из Пећи, био је патријарх Гаврило Рајић. Као и сви његови претходници, и он је много путовао по свим српским етничким просторима, и никада није седео скрштених руку. Нескривајући, анимозитет према Османлијама, испољавао је велику активност повезујући се и са другим православним народима. Стизао је до Влашке, Бесарабије (данас углавном Молдавије), али и до Русије. Нарочиту ангажованост испољио је за време Кандиског рата (1645-1669), када су се у ратној конфронтацији налазили Турска империја и Млетачка Република. Патријарх Гаврило (1648-1655) пострадао је као мученик „за крст часни и слободу златну”, пошто је од Турака у Пруси, разапет 1659. године. Његов, исто тако дични наследник, бејаше патријарх Максим (1655-1674). И он је испољавао завидан ангажман у утврђивању Срба у вери православној. Знао је да прелази и Саву и Дунав, и да се силовито супротставља свим притисцима, исламизације, унијаћења и покатоличавања Срба. Пошто се разболео и повукао, заменио га је патријарх Арсеније III Чарнојевић или Црнојевић. Мање више сви историчари и путописци, слажу се око чињенице да је патријарх Арсеније III Чарнојевић рођен 1633. године, негде v околини Цетиња. Оваквог уверења био je и познати барски надбискуп Андрија Змајевић (покатоличен Србин из истога братства као и патријарх Арсеније III Чарнојевић). Прецизније речено, патријарх јe рођен v Црној Гори, у месту Баицама, близу Цетиња. Познати Јован Ердељановић написао је књигу „О пореклу патријарха Арсенија Чарнојевића III или Црнојевића”. А према њему: „Арсеније потиче из племена Паштровића. Његови стари сy сe доселили из Брда околину Цетиња. Њихово презиме, пре пресељења било је Черни, Црни или Црнокући, у зависности како их је ко ословљавао... Млечани су их преименовали у Каженегро. Ово презиме и данас се среће у Црној

Гори. Световно име Арсенија било је Алексије...” Др Тихомир Николајевић у студији „Прилози Гласника историјског друштва” (Нови Сад, 1940.) тврди „крштено име Арсенијево било је Никола. Отац му се звао Иван (Јован), а мајка се звала Анђелија.. Патријарх Арсеније Чарнојевић се као врло млад закалуђерио и постао придворни монах у Пећкој Патријаршији. Млад и енергичан, добро образован, а чврст у вери православној, убрзо ће од братства бити изабран за игумана пећког. Познати историчар Јован Радоњић (а такође је исцрпно писао о патријарху Арсенију III Чарнојевићу) вели нам и следеће: „Пошто је патријарх Максим тешко оболео марта 1669. године, а његова болест није кретала на боље (стално је био везан за постаљу), почело се у Патријаршији мислити на његова наследника. Изгледа, међутим, да су неки чланови синода мис- лили да се патаријарх може временом још опора- вити, па се дошло на идеју да се оболелом патри- јарху постави помоћник - коадјутор. По свој прили- ци под утицајем оболелог патријарха, избор је пао на младог и способног игумана пећког манастира, Арсенија родом са Цетиња, изгледа од споредне лозе Црнојевића...” И као помоћник оболелог патријарха Максима, игуман Арсеније изабран је 1669. за митрополита Хвостанског (Метохијског). Епископска хиротонија је извршена на Спасовдан исте године (четири године раније били су га изабрали за пећког игумана). Како се здравствено стање патријарха Максима непрестано погоршавало, већ 1672, године митрополит Хвостански Арсеније, изабран је и за срп- ског патријарха са столицом у Пећи. Сам патријарх имао је посебан осећај, како према своме народу, тако и према свештенству и монаштву. Још док је био митрополит дуже времена је проборавио у манастиру Високим Дечанима (1669). Одмах како је постао српски патријарх запутио се у Српску Далмацију. Том пригодом састао се и са својим даљим рођаком барским надбискупом Андријом Змајевићем, који је овако описао младога патријарха: „Патријарх је у добу од 35-40 година, лепа и достојанствена изгледа, и у опхођењу је врло љубазан...” Многе и простране области Пећке Патријаршије, патријарх је готово стално обилазио у канонским визитацијама. На пример, 1674. боравио је у Босни, а две

Iskra ]. septembar 2005

године касније у Браничеву, одакле се запутио и у Срем. Већ следеће године посетио је Жичу, и наново Браничево. Године 1680. био је у Смедереву, а у јулу 1682. непосредно пред полазак у Свету земљу обишао је и манастир Будисовце. Сва ова патријархова путовања по разним српским крајевима, нису баш годила Османлијама. И убразо постао им је врло сумњив. На дуже време, опет је напустио манастир Пећке Патријаршије, када се запутио на ходочасно путовање у Јерусалим. У својству хаџије, боравио је у Јерусалиму 168283. године, када се поклонио гробу Исуса Христа. Сем тога у Јерусалиму, патријарх Арсеније III Чарнојевић био је гост чувеног јерусалимског патри- јарха Доситеја Нотара (1669-1707). За време хаџилука по Светој Земљи, патријарх је водио дневник (тачније путопис). Исти је писан срп- скословенским језиком (српска редакција старо- словенског језика). Овај путопис, који је само делимично сачуван, један је од првих у новијој српској књижевности (данас се чува у Архиву Српске академије науке и уметности У Београду). Непосредно после Ускрса 1683., патријарх се вратио у Пећ и наново се запутио да обилази своју паству по разним српским крајевима. Међутим, за време његовога ходочашћа, почео је већ увелико страшни „Бечки рат” (1683-1699). Потпуни слом турске силне ордије пред Бечом (1683), затекао је патријарха у обиласку манастира Кабларске клисуре, конкретно у манастиру Никољу. Природно, као непомирљиви противник Османлија, њихову војничку страданију пред Бечом, као и многе њихове друге поразе изнад Саве и Дунава са одушевљењем је дочекао. Поузданих историских података нема, али готово је сигурно да је патријарх имао итекаквог ути- цаја на многобројни Српски живаљ у Барањи, Славонији, Срему и Бачкој да се добровољно укључују у аустријску војску противу Агарјана. Врло је вероватно, да је он имао утицаја и на капетана Новака Петровића, да покрене Србе из Баната (тачније темишварског краја) на устанак про- тив Турака (1685). Опет, у северној Далмацији, Лики и Крбави, Боки Которској и Црној Гори, Срби су се жестоко борили са Османлијама, али овде за рачун Млетачке Републике, а сасвим је могуће да је подстрек за то давао патријарх Арсеније III Чарнојевић. Поуздано је познато, да је патријарх имао контакте са српским деспотом Ђорђем Бранковићем (желео да успостави нову и од Турака ослобођену српску државу). Овај је противу Османлија дизао Србе у Трансилванији и Влашкој, а ступио је у везу зарад остварења своје намере и са царском Русијом.

Iskra 1. septembar 2005

Порта није имала никаквог поверења у патријарха и сваки његов покрет је праћен са великим подозрењем. Али, ова велика империја, ипак је тада била у великом расулу. Свуда је владало опште незакоње, корумпираност је досегла незамисливе размере, порез намењен раји је стално растао, а турски зулуми били су неописиви. На српским етничким просторима испод Саве и Дунава владала је глад и неописива беда. За ово заиста неподношљиво стање патријарх Арсније је кривио пре свега султана Мухамеда IV (16481687). Стога је и упутио митрополита Скопског, 1687. године у Русију, где је овај пред царским великодостојницима казивао: „не живимо, него јако патимо од оних који господаре над нама и који намећу на нас тешке неиздржљиве дације (порезе)” (у питању је био митрополит Јефтимије). Турци и Арбанаси, вршили су и масовно биолошко истребљивање српскога народа, те се следеће 1688. године, патријарх жалио руским царе- вима, да је народ ужасно пострадао и да је још веће мноштво у робље (рецимо 1687. године једно српско ропче је продавано за један једини грош!). (У питању су били руски цареви Јован и Петар Алексијевич). После пораза код Харшања, у августу 1687. године, када су Агарјани заувек изгубили Угарску и највећи део Трансилваније уследила је њихова велика бежанија са простора изнад Саве и Дунава. Аустријска војска састављена од самих Срба (највећи део аустријских трупа био је тада већ увелико ангажован у борбама са Французима) под командом маркгрофа Лудвига Баденског надирала је према југу. Истовремено аустриски цар Леополд I (1687) обратио се за помоћ цариградском патријарху Калинику, уз молбу да помогне хришћанску ствар у борби против Османлија. Грци - фанариоти, на чијем се челу цариград- ски патријарх налазио, резолутно су одбили ову молбу, имајући у виду пре свега своје интересе (у самој Турској они су били више него повлашћени) - (1) У том тренутку патријарх Арсеније се нашао у врло деликатној ситуацији. О „Светој алијанси” сас- тављеној од Аустрије (са немачким кнежевинама), Ватикана, Пољске и Млетачке Републике, а која је „ратовала” са Турском он није очекивао ништа посеб- но добро за српски народ. Патријарх није делио наду српског народа, да ће се помоћу ових хришћана, осло- бодити од неверника. Уствари тражило се од њега да утиче на српски народ да пристане сасвим уз Аустрију и Млетке, који су била спремне да ратују до последње капи српске крви. Сасвим добро је знао, да са те стране прети велика опасност српском православљу. Наравно срп- ски архијереји, били су добро упознати са збивањима у Војној граници, где је православље трпило виолентну агресивност и папске курије и бечког двора, а који су користили све и свашта да Србе поунијате или пока-

Арсеније III.

Преко Вардарске котлине доспела је и до Скопља, кога је Пиколомини спалио 16 (26) октобра 1689. године.

толиче. Не мала опасност претила је патријарху и од Јеген Осман - паше, одметника од новога султана Сулејмана III (1687-1691). Јеген - паша је пуне две године (1687-1689) жарио и палио, пљачкајући српски народ од Софије до Пећке Патријаршије, од Видина и Београда све до Охрида. О великом посту 1688. године, дотични раз- бојник се докопао огромног блага Пећке Патријаршије, које се налазило скривено у једној од купола манасти- ра Грачанице (ту је гомилано од времена деспота Ђурђа Бранковића). Све те драгоцености баснословне вредности је однео на девет коња. Ухватио је и патри- јарха и повео га са собом на магарцу. Желео је да му одсече главу „пошто новац послат од ћесара користи да диже војску”. Да би спасао главу, за свој откуп патријарх је морао да му да још 10 хиљада талира. Аустријска војска успела је да освоји Београд 1688. године. Једнаковремено, уз „помоћ” ове сол- датеске, Срби су листом устали на Турке и ослободили Мачву, Стари Влах и Бихор, а под вођством кнезова из породице Рашковић. Исте године од османлијског ига слободу дочекало и Ужице.

је

Следеће ратне године, врло малобројне снаге Аустрије (све њихове трупе биле су претежно ангажо- ване на Рајни противу Француза), уз многобројне српске устанике освојила су Ниш, под командом врло способног генерала Енеја Силвија Пиколоминија. Осим продора на југ, који је текао незадрживо, освојени су и знатни делови данашње Бугарске. У североистичним деловима Јужне Србије (Маћедоније) и делове Бугарске (знаних у времену садашњем под именом као „Пиринска Македонија”), подигао је свој српски народ противу агарјанске немани славни харамбаша Карпош ( у двадесетом столећу постаће он „чистокрвни Македонац”). Патријарх Арсеније као искусни политичар директно није бунио српски народ, али је свакако то чинио преко својих повереника. У стратешком смислу, генерал Енеја Силвије Пиколомини, налоге своје врховне команде је добро испуњавао. Освојио је Косово и Метохију (са свим већим градовима), али је успут спознао када је надирао од Ниша у Вардарску котлину, да се почетком октобра исте године (1689) патријарх Арсеније уклонио из Пећи у Никшић. пред незамисливим терором паше Махмуд - Беговића (такође из Пећи). Две упућене поруке од генерала Пиколоминија да диже народ, он није примио с обзиром да се у међу времену запутио на Цетиње код митрополита Црногорскоприморскога Висариона.

Одатле је упутио позив патријарху Арсенију да се састану, уз имплицитну претњу, да уколико се овај не врати у Пећ, и отворено се не конфронтира са Османлијама, да ћегна' пећки трон поставити новог српскога патријарха. Ситуација по патријарха Арсенија није била никако повољна. Знатни простори Старе Србије (са Новопазарским санџаком) Моравска Србија и поприлични делови Јужне Србије (Маћедоније) уз огроман део Бугарске (тада су ту живели Срби) био је de facto запоседнут од стране Аустрије. Акција Млетачке Републике наспрам Турака је трајала већ врло дуго и млитаво се одвијала, тако да се већа помоћ са те стране објективно није могла очекивати, јер су они рефлектовали пре свега на Дубровник. Знао је такође, патријарх, и да су Аустријанци, уз то 2S. октобра 1689. године лишили и слободе деспота Ђорђа Бранковића, схвативши да он намера- ва да поново успостави српску државу. Од тога, па све до своје смрти 1711. године, он је непрекидно био у сталној интернацији и сужањству, у Бечу или Хебу (град у данашњој Чешкој). Пластично казујући, нашао се патријарх између два жрвња, два неописива зла. Пристао је да сe састане са генералом Пиколоминијем. Срели су се у Призрену 6. новембра, где је Пиколомини стигао од Скопља, преко Качаника и Приштине. Као човек од неоспоривог ауторитета, под команду Пиколоминија довео је више од 20 хиљада српских устаника. Са полагањем заклетве на верност бечкоме ћесару, патријарх, се у ствари и заправо и коначно определио за „хришћанску” ствар, премда је добро знао, да ни са те стране ништа добро не може произаћи за српски народ. Тих дана, Пиколомини је већ боловао од куге, од које је и умро 9. новембра у Призрену (судећи по свему сахрањен је у цркви Богородице Љевишке), а да је последње причешће примио управо од патријарха Арсенија. Умрлог Пиколоминија заменио је охоли безобзирни и брутални херцог Холштајн. Према Србима се понашао као најгори дивљак, те српске трупе почеше да му се осипају. ___________________________________ (1) Фанариоти - становници кварта Фанар (фењер); угледне и богате грчке породице у Цариграду, које воде порекло од грчких арис- тократских породица поштеђених од гоњења после пада Цариграда или касније. Назив за све Грке у Турској који су били на високим положајима и имали велики утицај на цариградску патријаршију. Код нас Срба, фанариоти су били Грци који су долазили у Србију за владике, а истицали су се лукавством и себичношћу. (Наставак у следећем броју). Др Војислав Недељковић

Уз масиве северне Албаније аустаријска вој- ска није успела да избије на Јадранско море, али је доспела до Љуме.

Iskra 1. septembar 2005

Спрема се нешто крупно

ПОТОЧАРИ - ЗЛОСЛУТНО ПРЕТВАРАЊЕ У ЦЕНТРАЛНО ЕВРОПСКО КУЛТНО МЕСТО ИСЛАМА Сви су изгледи да се ствари постављају овако широко и оволико оптужујуће зато да би се Срби забавили одбраном од непостојеће КОЛЕКТИВНЕ КРИВИЦЕ, а Србија изнуривала доказивањем да никакав геноцид није „диригован из Београда”. Како би нови покушај ликвидације Републике Српске - који се увелико припрема - наишао на што мањи и што слабији отпор и из Београда.

историо-психотерапеутске, квазикатарзичне политичке и тв-сеансе које Србима са обе стране Дрине сугеришу и намећу да без признања кривице и покајања неће моћи да се помире ни са самима собом, ни са властитом прошлошћу, ни са бившом браћом-суседима. А ни да заслуже место бар у претсобљу Европске уније и да са каквим-таквим шансама уђу у преговоре о „коначном статусу” Косова и Метохије.

Није спорно да и Срби - након свега што њиховим прецима за време Првог и Другог светског рата урадише дедови и очеви данашњих с р е б р е н и ч к и х , зворничких, власеничких, Србија и Уосталом, да се баш ништа не спрема и рогатичких, братуначких Република Српска током и фочанских Бошњака, а да је Ешдаун уистину искрен кад уверава да до јула 1995. Насер Орић јуна и јула готово да се ничим другим нису бавиле његов посао није да насилно мења већ да са својим убицама и до својом ближом, сре„поштује и спроводи Дејтон”, зар би се могло кољачима - починише бреничком прошлошћу. догодити да у Поточарима нико - ама нико и ни злочине у босанском Суочавањем са њом, као средњем Подрињу. Али, једном једином речју - не помене вероватно шта је права мета да је цела српска прошлост између 1992. и ништа мањи број Срба које звер- ски побише Тихићевог трајућег 1995. искључиво сре„високог це”: „Негирање Бошњаци. бреничка и као да се сви геноцида је последња Срби у том периоду, фаза геноцида”? Коме „дижу лопте” сви који, попут колективно, ничим другим и нису бавили осим хрватског председника Стјепана Месића и Латинке Сребреницом и заверенички радили на геноциду над Перовић (у Новом Саду) изговорише „геноцид” - након Бошњацима. што то не учини нико (баш нико!) од међународних изасланика - говорника у Поточарима? Због чега, у Политичко-верској џенази, одржаној 11. јула у име ког скривеног циља, Ешдаун 11. јула изусти и Поточарима, претходила је незабележена медијска реченицу: ”Начин да се да опрости од КОЛЕКТИВНЕ „артиљеријска припрема”. Три „хора” са својеврсним КРИВИЦЕ је - да се утврди индивидуална кривица „јерихонским” трубама у позадини - међународни, према закону”? Очито алудирајући: да српска КОЛЕКсарајевски и београдски - „певала” су и клицала: „геноцид, ТИВНА КРИВИЦА за Сребреницу доказано постоји... геноцид” и (гласом Џефрија Најса) „српске снаге су убиле између седам и осам хиљада мушкара- ца и дечака у Сви су изгледи да се ствари постављају овако Сребреници”. Са ништа мање злогуким припевањем широко и оволико оптужујуће зато да би се Срби забавили (гласом Сулејмана Тихића и Сакиба Софтића, уз одбраном од непостојеће КОЛЕКТИВНЕ КРИВИЦЕ, а терцирање Ричарда Холбрука): „геноцид је диригован из Србија изнуривала доказивањем да никакав геноцид није Београда”. „диригован из Београда”. Како би нови покушај ликвидације Зато у самим Поточарима - јер је и сама комеморација била замишљена и организована као оптужница против Срба, Србије и Републике Српске никоме од десетак хиљада окупљених, осим понеког задртијег хафиза (зналца Корана наизуст), није нима- ло засметало што се на џенази држе политички го- вори. Нити: што се на џенази аплаудира. Зато посебно бурно беху поздрављени шеф британске дипломатије Џек Стро и нови председник Светске банке Пол Волфовиц, који своје говоре почеше са „Селам але- јкум” и високи међународни представник за БиХ Педи Ешдаун, кад изговори: „Након фазе порицања, Србија сада иде ка фази признавања злочина који су овде почињени у њено име”. Зато је пре све друго него ли изненађење што се и после Поточара наставише - са истом улогом сва три хора и „јерихонских труба" у позадини - тобоже

Iskra 1. septembar 2005

Републике Српске - који се увелико припрема - наишао на што мањи и што слабији отпор и из Београда (као потписника и једног од гараната Дејтонског споразума). А и из Бањалуке суочене са правим ватрометом оптужби од којих су најблаже оне за „најстрашнији масакр после Другог светског рата” и „злочин против целог човечанства”.

Поточари су на несумњив начин - свима који не одбијају да виде, поготово свима који не виде само оцима показали: да се нешто крупно спрема. И да све уопште неће остати ни на досадашњих пет пресуда босанским Србима (генералу Радиславу Крстићу, Видоју Благојевићу, Драгану Јокићу, Драгану Обреновићу и Момиру Николићу), нити се ограничити додатним „мегасуђењем” за Сребреницу када на оптуженичку клупу треба да седну: Љубиша Беара, Љубомир Боровчанин, Вујадин Поповић, Драго

Поточари. Николић, Милан Гверо, Винко Пандуревић, Милорад Трбић и Радивој Милетић. А и Здравко Толимир, Ратко Младић и Радован Караџић - ако се у међувремену предају или буду ухапшени. Да се нешто паклено заиста спрема, поред чињенице да хоровима није дато „вољно”, сведоче и догађања у самим Поточарима. То што је немали број учесника џеназе носио мајице на којима је писало „Дејтонски Устав је писан крвљу жртава Сребренице”. То што је то исто наглашено поновио у свим нашим чорбама неизбежни Холбрук. То што Орићев пајташ Ибран Мустафић доби прилику да се дочепа микро- фона и да некажњено узвикне: ”Смрт геноцидним творевинама”. А ништа мање и то што реис ул улема Мустафа Церић, без и најмањег опонирања са било које стране, изговори: „Сребреница је наше море и наша обала спаса. У њој се сви можемо утопити, али у њој се сви можемо и спасити. Ови шехиди (погинули за веру - оп. аут.) су џенетске (рајске) птице штоно кљуном кљуцају на савјест оних који још неће да знају и неће да признају да је овдје почињен злочин у њихо- во име”. Церићеве речи биле су, нема никакве сумње, најдиректније намењене: Србији и Републици Српској и у Поточарима присутним њиговим председницима - Борису Тадићу и Драгану Чавићу. А оно „обала спаса” - преведено на језик и у релације дневне политике - у Поточарима је било садржано у честим скандирањима учесника џеназе: „живјела Република Босна и Херцеговина”. Јер, да би БиХ била РЕПУБЛИКА Република Српска унутар ње не може бити ни РЕПУБЛИКА, ни ЕНТИТЕТ. Значи: мора нестати. Значи: мора бити ликвидирана, пошто је више него јасно да се неће самоликвидирати, да неће извршити историјско самоубиство. Отуд и хорско „геноцид, геноцид”. Отуд узви- ци: „Смрт геноцидним творевинама". Отуд и Холбрукова терца: „Дејтонски споразум је заиста написан крвљу жртава Сребренице”. Отуд српски злочини у Сребреници некима ни у Сарајеву, ни у Вашингтону, ни у Београду, на жалост, нису ни до- вољно велики, ни довољно КОЛЕКТИВНИ. Уосталом, да се баш ништа не спрема и да је Ешдаун уистину искрен кад уверава да његов посао није да насилно мења већ да „поштује и спроводи Дејтон”, зар би се могло догодити да у Поточарима нико - ама нико и ни једном једином речју - не помене вероватно ништа мањи број Срба које зверски побише Бошњаци? Зар би без и једне једине накнадне офици- јелне реакције - и из Хага, и из Брисела, и из Вашинг- тона - могла да остане тврдња тима америчких и европских експерата, на челу са Едом Херманом, да у Сребреници никако није могло бити ни 8.108, ни 7.800, већ највише - две до три хиљаде бошњачких жртава? Зар би глуво одјекнула готово истоветна тврдња канадског генерала Луиса Мекензија који је у Босни представљао Уједињене нације: да је, од поменутих 8.108, око 5.500 Бошњака са оружјем напустило Сребреницу пре напада и отишло према Тузли и Сарајеву, а да је међу преосталих 2.500 - доста и оних који су погинули током претходних трого- дишњих борби? Да права и главна мета није Република Српска

АКТУЕЛНОСТ АНТИКОМУНИЗМА У новинама Српске патријаршије „ПРАВОСЛАВЉЕ” у броју од 15. јуна 2005. године објављен је чланак Бошка Обрадовића „Актуелност антикому- низма” у коме наглашава да је антикомунизам итекако потребан да би се већ једном разоткрили бројни злочини Броза и комуниста почињени над српским народом у годинама страховладе 1941/1945. и откриле бројне гробнице широм Србије, а што већ годинама коче комунистичка деца, и физичка и духовна, која штите своје и биографије својих очева. Да би уредништво „Православља” поткрепило значај Обрадовићевог чланка, донело је поред истог свој коментар: "СЛОВЕНАЧКИ ПРИМЕР” где стоји: "Двадесет и петог маја 2005. године, на негдашњи велики пагански празник Дан младости, Министарство унутрашњих послова Словеније поднело је Врховном државном тужилаштву на 48 страна кривичну пријаву за геноцид против Митје Рибичића, истакнутог функционера СФРЈ по завршетку Другог светског рата заменика начелника ОЗНЕ за Словенију под оптужбом да је аутор спискова за ликвидацију политичких про- тивника без суђења. Рибичић је оптужен да је наредио и организовао серију масовних ликвидација по ослобођењу Словеније од немачког окупатора. Посебна управа Министарства за истраживање ратних и послератних ликвидација, на челу са главним истражитељем Павелом Јамником, представила је два доказа: изјаву Рибичићевог саборца Алберта Светине, некадашњег високог официра ОЗНЕ, као и докуменат пронађен у Архиву Словеније у коме се налази списак 234 стрељана лица за чију смрт је Рибичић директно одговоран. Према словеначком кривичном закону, за оваква кривична дела предвиђена је казна затвора од 10 до 30 година. Словеначка државна комисија је до сада у Словенији пронашла 411 места на којима је дошло до послератних убистава. Митја Рибичић је током Другог светског рата био партизански политички комесар, док је 1944. и 1945. године био на школовању у Москви, у центру Стаљинове тајне полиције НКВД. По повратку из Совјетског Савеза постао је помоћник начелника ОЗНЕ за Словенију, а од 1947. до 1951. године био је заменик министра унутрашњих послова и тужилац. Рибичић је био и председник Савезне владе СФРЈ и председник Председништва ЦК СКЈ.” Приредио: Бора М. Карапанџић

- и да се у потаји не припрема нови покушај њеног укидања - Хагу би одавно, и јавно, било стављено до знања: да се мора задовољити са двадесетак оптужених „за Сребреницу”. Не би се Поточари фор- сирано и злослутно претварали у централно европско култно место ислама. А и неко би, неко изнад Ешдауна, већ поручио Сарајеву: доста са харанги- рањем у стилу „Дејтонски устав је писан крвљу жрта- ва геноцида”! КОРЕНИ, бр. 51, 22. 7.2005. <www.koreni.net>

Ђуро Билбија

Iskra 1. septembar 2005

Ревизионизам у савременој српској књижевности (106)

ЗАШТИТНИЦА УМЕТНОСТИ БРАНЕ ЦРНЧЕВИЋА Брана Црнчевић (1933), песник, прозни и драмски писац, међу првима је који је изложио кому- нистички режим отвореној сатири. Још давне 1966. године објавио је књигу афоризама, Пиши као што ћутиш, у којој је на вешт и духовит начин указао на слабости режима. Његова најновија књига, Заштитни- ца уметности и друге приповетке,1 избор је његових кратких прича из неколико деценија. Црнчевић се не упушта у критику комуни- стичке идеологије, јер је то у оно време било скоро немогуће (скоро све приче су објављене први пут пре распада комунистичког режима). Он се зато усред- сређује на однос између власти и „поданика” и на сатиру појава у новом друштву. Тако у причи „Вратар” радник је оптужен зато што је одбио да прихвати осуду од стране руководилаца „када смо сви криви, нико није крив”. Он тражи да се пронађу и осуде кривци. Он се расправља са једним од млађих руководилаца „који је, када сам се ја тукао за циљеве од којих он сада тако високо живи, опет рекао да сам ‘дизидент‘ за које сам га питао шта то значи и то му нећу до његовог или мог гроба опростити.”(19) Најгора осуда нове власти види се у причи „Зет”, где руководилац неке установе нерадо прима посетиоце из свог краја, показује тотално незнање прилика у свом родном месту, чак не препознаје у посетиоцу свог рођеног зета.(39) Кад су комунисти били приморани да се играју демократских, „слободних” избора, Црнчевић драстично сатирише њихове махинације показујући како шлогирану бабу носе на изборно место: „Гласала је, значи, без икаквог наговарања, исправно, за народ- ну власт.”(„Баба”, 52) Бивши партизан, коме су због мирољубивости дали надимак Поп, примећује да су Кинези претворили свога цара у баштована, а ми свога уза зид! „Сад Кинези имају цара мање а баштована више, а Руси имају и цара и баштована мање!”(106) Другови замерају Попу што тврди да и непријатељ има душу. Поп објашњава „Само, ми смо душу тражили на погрешном месту, у бубрезима, а душа тамо не обита- ва.” Кад је Поп касније потписао петицију у одбрани Ђиласа, а она објављена у „љотићевској Искри”, опет га нападају као непријатеља. „Ако,” каже Поп, „ако, и непријатељ има душу.”(„Металоглодач”, 111) Променљивост и превртљивости врхушке Брана сатирише више пута. Тако у причи „Качкет и шешир” он пластично слика локалног руководиоца који је протерао циркус из свог места зато што „хипно- тизер успављује народ, мађионичар вади пинг-понг лоптице из ушију и носа, кловн се ваља по пиљевини и назадно се кревељи”. Прочуо се скандал до Београда и комисија га позвала да испита зашто је укинуо на- родну забаву. Они му објашњавају да постоје „два водећа циркуса, први је западни и капиталистички, и као такав наследник римског и других циркуса. Западни циркус обмањује народ и разбија горку на- родну бригу у траљаво весеље. Други циркус је источни, то је добронамерни и прави народни циркус који уморним прегаоцима пружа право задовољст- во.”(55) С обзиром да Совјетски Савез има најбоље

Iskra 1. septembar 2005

циркусе, како је смео да протера циркус? Касније се испоставило да су сами чланови комисије, један кога писац зове Шешир и други Качкет, променили гледишта. „Могу ти открити, писац, само да је Шешир сада либерал. Смета му једнопартијски систем. Само нас, вели, демократија може извадити из рупе у коју смо упали. А Качкет је отишао даље од Шешира, вели да је комунизам просто једна болест Обојица кажу да код нас влада неред. Не могу више да се снађу у овом циркусу. Је ли? А кад сам срушио шатру наредили су ми да је поново подигнем!.”(59) Другом приликом наратор прича како је у „оно време” по дужности гонио свог пријатеља агронома, који није прихватао пропагандне тврдње да је у Совјетском Савезу све најбоље, највеће и најлепше. На пример, агроном је тврдио да су совјетске краве ситније од швајцарских и зато дају мање млека. Швај- царци немају Мичурина јер им није потребан. После 1948. године, пак, тврдио је да је Мичурин свакој земљи потребан и „да нема тог мудоње који ће му про- дати нешто против прве земље социјализма... што га је одвело тамо где га је одвело” (на Голи оток).(73) После Голог наратор је стално радио на агроному да поново мења своја мишљења, ишли су чак у Швај- царску да провере да ли су њене краве веће. Сада су обојица већ старци и наратор је недавно читао да је агроном страдао грешком. („Грешка”) Није ни чудо што народ није могао да се управља према новој власти већ се сналазио како је стигао, као у причи „Лорфа”, где се лепа жена, која се проституисала (била „лорфа”) за време рата са Немцима, то исто ради после рата са совјетским официрима.(88) Са новим режимом дошло је и до темељних промена у друштву, као на пример нова љубав. Кад је Дамјан фијакериста истукао своју жену јавно на улици, протестовали смо против остатака капиталистичких навика и тражили смо правду. Међутим, около нас и даље трају старе навике. Дамјан и даље јавно туче своју жену, официри победници жене се ћеркама ка- питалиста, и супружници и даље варају своје мужеве или жене. („Нова љубав”). Третман бивших противника од стране кому- ниста служи Црнчевићу за сатиру, као у причи о коме- сару који је по ослобођењу ухапсио све интелектуалце: попа који је признао да је у цркви сејао религију, опи- јум за народ; ветеринара; учитеља који је мобилисан и погинуо на Сремском фронту; и доктора, који је стре- љан зато што је у кафани седео и пио са „брадатим” четницима. Доктор је одбијао позиве партизана, четника и љотићеваца да им се придружи, јер се бави само медицином. На саслушању пре стрељања изјас- нио се против слања на Сремски фронт, „изгинуће неискусна деца без потребе.” После четрдесетак го- дина комесар жали доктора, али се не каје - прави револуционар!. А наратор додаје: „Кад проучавам мемоарску грађу, јасно видим да су се наши, кад је то било оправдано и историјски корисно, састајали са Немцима и домобранима, чак и са усташама.” Али је зато земљи ускраћено докторово професионално искуство за

Ревизионизам ... неколико деценија само зато што је случајно ручао са четницима и платио ручак. На његовом гробу самоникао је јоргован, који, како каже гробар, правед- ницима процвета... „Гробар каже да старци, кад оби- лазе своје, свраћају на докторов гроб. Неко остави флашу ракије, неко погачу, нек му се нађе, веселнику. Тако ти је код нас, неко је мртав, а неко се каје. Србија, бог те!” („Човек који је платио ручак” ,104-5)

MILUTIN PROPADOVIĆ „ТНЕ APPALLING ST0RY OF EURO-AMERICAN MEDDLING IN YUGOSLAVIA" (Užasna priča o evropsko-američkom vršljanju u Jugoslaviji) Knjiga na engleskom je dokumentovana iz raznih izvora sa namerom da prikaže pozadinske manipulacije i laži u razbijanju bivše Jugoslavije. Knjiga je u mekom povezu i ima 376

Брана користи и искуства из детињства за сатиру. У новом друштву и деца морају да мењају поз- драве као што су добар дан, помоз Бог, хваљен Исус, љубим руке, господине, госпођо и госпођице, у дру- гарско здраво. Ко употреби „преживеле” поздраве, добије чврге по глави. „Договорили смо се да из спискова избацимо старце и старице јер су дрогирани религијом, а да све остале, до педесет година старости, сматрамо непријатељима.” („Чврге”, 119) Секретар Скоја, Јоца Беда, говори о два човечанства, напредном и назадном. На Истоку су лубенице веће, девојке лепше, а авиони бржи. Ђорђе Шишка, у пан- талонама са уским ногавицама, син фризера, одбија да у то верује и тако за нас постаје први реакционар. Он тврди да има само једно човечанство, на шта му Јоца удари један бекхенд шамар. Шишка се и даље понаша као прави реакционар, пуши Унрине цигарете, на игранкама игра на западњачки начин, и носи фатирани сако, што често доводи до туче и шишања реак- ционара. Шишка се најзад докопао Америке. У посети оцу, Шишка нам је признао да је Јоца био у праву не постоји једно човечанство већ „стотине, чак хиљаде човечанстава. И нигде није најбоље”. ( „ П р в и реак- ционар”, 129)

stranica. Cena knjige je $ 12 (SAD dolara) ili odgovarajući

Дволичност и превртљивост показује се и у младим будућим режимлијама. Занимљив је случај скојеваца који су добили задатак да пишу карактерис- тике о другима. Пошто су победници навалили да се жене ћеркама капиталиста, задатак скојеваца је био да „карактеристикама спашавају другове од госпођица и госпођа. Они пишу карактеристику о Марији, која треба да се уда за капетана нове авијације, а у коју је заљубљен и њихов друг и претпостављени, Павка Корчагин. Капетан се ипак оженио Маријом, јер је имао везе са онима горе. („Карактеристика”, 144)

ti: SAD -$ 12; Kanada - $ 15; Evropa i Australija: obična

Међутим, и под тешким притиском појединци показују чврстину карактера сачувавши смисао за правичност и људске вредности. Миле Шкембе, син попа Луке, морао је да се одрекне очевих проповеди да има Бога, иначе ће изгубити вођство у нашој банди. Присиљен од секретара Скоја да то учини, Миле ипак остаје на ономе што га је отац учио по цену губитка вођства, што је неизмерно волео. („Бог лично”). А у причи „Резикини кључеви”, приликом бежања фолкс- дојчера пред ослобођење, Резика да кључеве од своје куће мајци наратора на чување, у нади да ће се врати- ти кад прође метеж. То се није десило, али мајка није хтела да да кључеве никоме, јер је поштовала поверење које је Резика показала у њу. Иако су кућу одузели и дали другоме, Резикини кључеви су остали код мајке и дан-данас. Чак их и он чува после толико година. „Нису то обични кључеви, то су кључеви комшилука ког данас више нигде нема.” (147) Касније ће сатира у југословенским књижевностима постати много оштрија и директнија, али у шездесетим годинама прошлог века пионирски (оп!)

iznos u drugoj valuti i može se dobiti na sledećim adresama:

Andra Mandić

Mirko Cečavac

1625 S. Clover Knoll Pl.

8 Bairstovv Cres.

NEW BERLIN, Wl 53151-

REXDALE, ONT.

1622 U. S. A.

M9W 4T4 CANADA Dušan Popović 141 Dendy St. EAST BRIGHTON, Vic. 3187 AUSTRALIA

Cena u SAD dolarima ili ekvivalenat u drugoj valu-

САБРАНА ДЕЛА

ДИМИТРИЈА B. ЉОТИЋА 12 КЊИГА МОГУ СЕ У СЦГ НАРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН 011-3582 179 (Од 14 до 20 ч.) ЦЕНА КОМПЛЕТА (12

КЊИГА)

(Просечан број страница по књизи - преко 350)

БРОШИРАН ПОВЕЗ 100ЕВРА ТВРД ПОВЕЗ 120 ЕВРА ИЛИ ЕКВИВАЛЕНАТУ ДРУГОЈ ВАЛУТИ

Плус поштарина за европске и прекоморске земље. покушаји као што су они Бране Црнчевића показују већу дозу храбрости. Отуда је сатира Бране Црнчевића значајнија од многих других после њега. Његов стил писања - непосредно, веома духовито казивање блиско читаоцу, употреба народских израза и надима- ка, па и псовки доприноси његовој популарности као једног од највећих сатиричара у савременој српској књижевности, ако не и највећег.

Васа Михаиловић (1) Брана Црнчевић, Заштитница уметности и друге приповетке (Београд: ИГАМ, 2003.) 280 стр. Бројеви страница цитата су у тексту.

Iskra 1. septembar 2005

Тужан, болан и тежак је растанак са онима који се воле и поштују, са којима нас везују заједнички идеали, истоветна мишљења и уверења, витешке борбе у рату и миру, преживљења страдања и патње, као и радости успеха и победа - скоро цео живот или онај њихов најдрагоценији, најсудбоноснији и највреднији део. Таква жалост је бол срца и јаук душе, жалост без утехе и губитак без накнаде

† ДУШАНА - ДУШКА Ј. ПЕЈЧИЋА Душко је издахнуо у четвртак 28. јула у Келну после тешке болести. Сахрањен је у среду 3. августа на гробљу у Келн-Ниехлу. Опело покојника обављено је у новој, велелепној цркви „Воздвижења часног крста Господњег” на Франкеплацу у Келну. Служио је преосвећени владика Средњеевропски Константин уз саслужење јереја о. Данила Радмиловића. По обављеном опелу владика Константин опростио се са Душаном врло лепим речима истакнувши његов рад за добро СПЦ као дугогодишњи члан управног одбора и да га је за богоугодна дела Патријарх српски Павле одликовао орденом Светог Саве II реда. На гробљу се над отвореном раком са Душком опростио у име Југословенског народног покрета „ЗБОР” и Удружења добровољаца, као и свих живих ратних другова и њихових породица, друг Милан М. Ђорђевић. Опело и погреб били су врло свечани. Присуствовало је око педесет душа, од којих су Немци чинили већину. Присуствовали су бројни новинари и уредници Радиостанице „Deutsche VVelle” и међу њима шефови секција за Хрватску и Македонију. Поред збораша, српских добровољаца и њихових породица из Келна и околине, били су заступљени и припадници Динарске дивизије Југословенске војске у отаџбини. После погреба породица Пејчић приредила је подушје у једном српском ресторану у Келну. Душан је рођен 1921. године у Нишу, у патријалхалној породици у којој је васпитан у духу бого- љубља и родољубља. По завршеној основној школи и гимназији у свом родном граду, започео је студије на Високој економско-комерцијалној школи у Београду. Било је то баш у данима почетка II светског рата и појачане политичке и пропагандне активности домаћих странака и страних агентура. Нарочито активни, опасни и безскруполозни у своме делању били су комунисти, добро припремљени, организовани и материјално дотирани од Коминтерне били су усмерени на студентску, школску и радничку омла- дину, да је увуку у своје редове и искористе за припре- ману револуцију. Душковом домаћем васпитању није било тешко да осети ово зло, које су породиле мрачне силе атеиз- ма, материјализма, индивидуализма и интернациона- лизма са циљем да убију богољубље, човекољубље и родољубље, да убију дух и дах Божји у човеку. Није могао да равнодушно посматра ширење овог зла. Тражио је пут да се адским силама супротстави и спречи њихова завера против Бога и човека. Такоје пришао „Белим орловима” омладинској организацији „Збора”. Ту је нашао Христа и Јеванђење као извор и темељ погледа на свет, ту се упознао са органским схватањем друштва; ту је видео примену народне традиције, искуства и мудрости, ту је открио право родољубље и дружељубље и пут ка социјалној правди и развоју кроз задружну привреду и хришћански морал. Ту је нашао себе и своје идеале и

Iskra 1. septembar 2005

ту је остао до краја живота пролазећи кроз „Сцилу и Харибду” калећи свој дух и уверење, да би остао веран до краја Богу, роду, Учитељу и самоме себи. Када је под немачком окупацијом, 1941. године, избила комунистичко-равногорска оружана активност широких размера противу окупатора и иза- звала крваве репресалије немачке војске по кључу 100:1 тј. стотину невиних српских живота за живот једног немачког војника, запретила је опаснот биолошког истребљења српског народа: Краљево, Крагујевац, Шабац, сва Источна Србија и даље до Тимока, дошао је генерал Недић и основао Српску војску, да својом борбом и својим животима спречи да 100 невиних српских глава плате једну немачку главу. Зато и тада Душко је ступио у Српске добровољце и био међу првима који су кренули у борбу за живот и опстанак свога народа, јер му је било јасно да десеткованом народу и војничка победа у рату значи историјски пораз; да слобода, правда и благостање не требају мртвима; да нико нема право да за рачун неке идеје, идеала или светиње жртвује цео народ. И ако је колаборација са окупатором остала једино средство да се спасе народ и стане злу на пут, онда то није издаја, већ биолошки интерес и спасење народа. Ту истину доказала нам је и сама историја нашег народа. После тоталног пораза комунистичке револу- ције и „Трећег српског устанка” у Србији, када су завладали мир, ред и рад, Душана је као идејно изграђеног, лично Димитрије Љотић, послао за васпи- тача у Завод за принудно васпитање заведене кому- нистичке омладине у Смедеревску Паланку. И на тој дужности дао је завидне резултате кроз слободне дискусије, другарско опхођење и снагу своје ерудиције и утицаја. У јесен 1943., када је Српски добровољачки корпус од батаљона формирао пукове, Душко је враћен у војску на захтев Команде, У априлу 1944. године постављен је за просветара 3. батаљона 5. пука. Као официр био је више друг и пријатељ са потчињенима него старешина. Свој ауторитет градио је својом добротом, ведрином, хумором, популарним предавањима и спремношћу да помогне и учини. Зато је био популарнији од команданта батаљона, старог и доброг мајора Арсе Маричића, који је Душка сматрао мудрим саветником и својим сином. Лета 1944. године сарађивао је и пријатељевао са командантима јединица ЈВуО (Дражиним четници- ма) у Топлици: потпуковником Јововићем, капетаном I класе Најдановићем, капетаном II класе Јулинцем и другима. Ишао је увек без оружја, јер је сматрао да га Бог чува. У опкољеној Куршумлији од босанских пар- тизана лета 1944. године позван је од грађана и избе- глог народа на место одбеглог Среског начелника среза Косаничког и сви су га радо слушали и поштовали. Почетком септембра 1944. године постао је просветар II Гвозденог пука, формираног у Топлици

О књизи:

† Душан Пејчић . од присталица Драже Михаиловића, наоружаних пушкама и митраљезима и командним официрима ге- нерала Недића. И у тој средини брзо је постао цењен и поштован. Када је првих дана октобра 1944. године, пред улазак Совјетске армије, овај пук расформиран, Душко је са Штабом СДК-а напустио Србију и повукао се у Словенију. Марта 1945. године бачен је на Копаоник у елитној групи командоса под вођством капетана Радослава Павловића, са задатком да пропагандним радом и окупљањем тада још бројних противника комуниста, спремају национални устанак уколико дође до сукоба Совјетског Савеза са Западним савезници- ма. Душко је био додељен на Јастребцу, познатом равногорском команданту корпуса капетану Мирку Томашевићу. Био је то тежак и мучан живот, пун стал- них опасности од непријатељских ухода и заседа, од честих потера и борби, данима без хране и одмора, спавања по влажним, земуницама или под ведрим небом, у сталној нервној напетости и страху да не буде жив ухваћен. Трајало је то тако скоро двадесет месе- ци и онда су одлучили да се као група растану и покуша сваки да се појединачно спасава, јер је то било лакше. Растанак је био болан, јер су наде у Западне савезнике за њих била издаја њихове борбе и страдања. Душана је после тога крила и чувала породица још пуне три године. Најзад, 1950. године у јануару успео је, преко Словеније, да се пребаци у Аустрију, да успостави везу са својим друговима који су га преба- цили у Немачку. Био је једини од целе групе коман- доса, њих 30 људи, који се пробио на Запад. Већина је изгинула, док се мањи део нашао у казаматима Титове Југославије. После дугогодишње робије дошли су на Запад још само Момчило Брешић и Раде Козомара. У Немачкој Душко је радио једно време у редакцији „Искре”, затим десет година у Радиостаници „Слободна Европа” у Минхену, и двадесет година у државној радиостаници „Deutsche Welle” у Келну. Крајем 1986. године отишао је у пензију. Душан Пејчић био је угледан члан Југосло- венског народног покрета „ЗБОР”, одличан, доследан и веран ученик свога учитеља Димитрија Љотића, за време рата 1941-45. истакнути официр Српског добровољачког корпуса - војске Недићеве Мајке Србије. Интелигентан, солидно и вишестрано изграђен интелектуалац, прави ерудит. Одличан полемичар писац и предавач. Био је скроман човек, добар и веран друг и пријатељ с којим се сви ми поносимо, срећни што смо га имали. Почивај нам мирно наш драги и вољени Душко нека ти је слава и хвала за све што си чинио за свој народ и отаџбину. У име свих живих збораша, Српских добровољаца и њихових породица изражавамо искрено саучешће и саосећање у тузи и жалости Душковој супрузи Инге и сину Богдану, као и осталој родбини. Још једном се са пијететом клањамо пред се- нима драгог нам друга Душана Пејчића коме сви идемо у сусрет.

„ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ СА ХИЛАНДАРСКИМ МОНАСИМА УСПОМЕНА НА ОЦА МИТРОФАНА” Издавачко предузеће „Сигнатуре” (Београд: Маргоарт) издало је 2004. године књигу са горњим насловом коју је приредио Др Димитрије Стефановић, а рецензент је отац Милош Весин, протојереј, парох цркве Св. Арханђела Михаила у Лансингу, Илиноис, САД. Књига је уствари духовни зборник са разним темама о манастиру Хиландару и Хиландарским монасима, а на крају су некролози оцу Мојсеју (Ћоровићу), проигуману Никанору (Савићу) и о оцу Митрофану (Мишулићу). Цео зборник је посвећен успомени на оца Митрофана. У књизи су наведени многи интервјуи који су вођени у манастиру Хиландару: са проигуманима о. Мојсејем и о. Никанором, затим разне поруке о. Митрофана и разговори с њим, па онда врло лепа објашњења о важним црквеним темама: Тајни Светог причешћа, о молитви, о љубави и непријатељу, о Јеванђељу и другом. Затим су врло лепи написи о српским траговима на Светој Гори, о Византијском појању и иконографији, о Богородици Тројеручици, па дивне приче о Хиландарској братији и монашкој зајед- ници с нагласком да Света Гора има „невидљиво руководство” итд., итд. На крају је наведен последњи разговор са о. Митрофаном који је вођен 22. децембра 1998. године. После ових текстова су споменути некролози, међу којима је и онај чувени књижевника Добрице Ћосића „Мој пријатељ Митрофан”, као и проте Матеје Матејића „Отац Митрофан - сећање на духовног старешину Хиландара” и Владете Јеротића „Хвала ти, оче Митрофане”, а на крају је дивна реч Олге Врањкић „Сећање на оца Митрофана”. Књигу је одлично уредио професор и академик Др Димитрије Стефановић, који је много пута походио Свету Гору и манастир Хиландар, а и у Београду се виђао са оцем Митрофаном, према коме је гајио изузетну љубав и поштовање и да би му се одужио за његов ненадмашни рад на унапређењу манастира Хиландара, припремио је већ два издања ове дивне књиге, која је, уствари Споменица посвећена оцу Митрофану. Господину Др Димитрију Стефановићу одајемо дубоку захвалност на овој лепо уређеној књизи коју најсрдачније препоручујемо Србима и на родној груди и широм света које је о. Митрофан за свог живота посећивао у Аустралији, Северној Америци и широм Европе. За собом је оставио светао траг, а што сведочи и ова књига. На оца Митрофана се могу при- менити стихови бесмртнога владике Његоша: „Благо оном ко довјека живи, Имао се рашта и родити”?

Бора М. Карапанџић

Никола М. Живановић Милан М. Ђорђевић

Iskra 1. septembar 2005

Прилози „Искри” За усопомену на мог покојног мужа Цветка Добросављевића, са молбом Господу да његовој души подари рајско насеље супруга Драгиња £10,За усопомену на све изгинуле и помрле другове добровољце, да их се ми вечно сећамо Недељко Кодић £ 5,Поклон Искри Недељко Кубура Милош Цветиновић

К$ 20 $ 10

Уместо цвећа на гроб Вите Марковића Вера Лазић

К$ 20

Уместо цвећа на гроб недавно преминулог друга Милијана Стојановића Добривоје Ђукић £ 5.Нека милостиви Господ подари покој душа свих другова добровољаца погинулих и помрлих из Првог пука С.Д.К. Ђура Јакшић-„Брица" А$ 50 Да Господ подари вечни покој душа свих српских бораца који с’ вером у Бога настрадаше бранећи своју православну веру и свој род од Косова до данас г. Младен Косић А$ 38 Уместо цвећа на гробове и за успомену на све пале добровољце Весна Голубовић $ 90

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom postom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23,- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Cekove za „Iskra Periodical" slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Paun Vuković, 49 Gaddesby Road, Birmingham B14 7ЕХ. — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Munchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers Paris.

Iskra 1. septembar 2005

Нека милостиви Господ подари покој душа свих мојих драгих упокојених српских добровољаца: супруга Гојка и брата Душана Малешевића; мојих родитеља Стевана и Љубице, ћерке Стаменке, а подари здравље моме брату Богдану Нада Делић А$ 50 За успомену на и молећи се Господу да подари покој душе госпође Маре, супруге Драгана Живановића Протојереј-ставрофор Видо Вуковић са супругом Јелицом £20,Поводом годишњег парастоса мом драгом супругу, вољеном оцу и деди Трајку Јовановићу, а у нади да ће се његови пријатељи саборци радо сећати покојника. Такође и са молбом Господу за покој душе мог милог девера Бранка Јовановића, а поводом двогодишњег парастоса Цана Јовановић са децом £50.Нека милостиви Господ подари вечни покој души драгог, доброг и незаборавног друга још из предратних дана Душка Пејчића Брале Стефановић А$ 20 Нека милостиви Господ подари вечни покој души драгог друга Душка Пејчића, са ким сам се упознао у Радној служби у Снедереву 1941. године, а последњи пут видео на Добровољачком састанку у Немачкој 1987. године Богдан Малешевић А$ 20

Гауен: Сами решите међусобне разлике. Амбасадор Велике Брита- није у Србији и Црној Гори Дејвид Гауен изјавио је да ни Србија ни Црна Гора не треба да очекују од Европске уније да реши њихове међусобне раз- лике, већ да заједно дођу до некаквог решења, базираног на уставном и правном основу. Нагласивши да Велика Британија и даље сматра да је државна заједница најбољи оквир да се СЦГ приближи ЕУ. Гауен је у интервјуу за Вечерње новости рекао да политичке структуре у заједници, Београду и Подгорици треба да у садашњем оквиру одлуче којим ће путем ићи напред. (Вести, 16.8. 2005.) Динкић: Дошло време да се подвуче црта у коалицији. Министар финансија Србије Млађан Динкић најавио је скори састанак владајуће коалиције о кључним питањима, којима је неопходан консензус, наводећи да је, после повлачења оптужнице против Марка Милошевића, „дошло време да се подвуче црта" и види куда иде Србија. На конференцији за новинаре Г17 Плус, чији је потпредседник, Динкић је избегао да конкретно одговори шта је праг толеранције за ту странку, али је навео да ће тражити да владајућа коалиција заузме став да „нема аболиције за породицу Слободана Милошевића" и да „нема праштања". Динкић је рекао да ће на састанку бити речи и о ситуацији у правосуђу уопште, јер је питање зашто против породице Милошевића постоје само две оптужнице и зашто на њима готово ништа није рађено пет година. (Вести, 16.8. 2005.)

☨ ЦВЕТКО ДОБРОСАВЉЕВИЋ У Бермингаму, Енглеска, је преминуо 12.4.2005. бивши добровољац Цветко Добросављевић. Пок. Цветко је рођен 25.3.1922. године, у селу Шурице, код Драгињца, Јадар. i<ao врло млад отишао је у Београд да учи трговински занат. Други светски рат га је затекао као калфу у Београду. После немачког бомбар- довања Београда и уласка немачких трупа, вратио се у родно село. После комунистичког устанка пријавио се у Градску стражу и био на дужности у Љубовији и Београду. Године 1944. се повукао са својом јединицом у Босну. Успео је да се пребаци преко Аустрије у Словенију и придружио се добровољцима, да би са њима прешао у Италију у пролеће 1945. г. Из Италије је пребачен за Немачку и био демобилисан из Мунстерлагера. Након тога пријавио се за рад у Британији. Прво је радио у Шкотској а после дошао у Енглеску, где је радио у разним местима, да би се после пензи- онисања настанио у Бермингаму. Сахрањен је 20.4.2005. на локалном гробљу. Опело је извршио прота о. Миленко Зебић. Вечна му памјат!

Искра

† Отац Максим Продановић, преминуо је у августу у Немачкој. † Душан Ћелпер је преминуо 12. августа у Канади. Више у следећем броју.

ПОМЕН У суботу 13. августа о.г. одржан је оубичајени годишњи помен у цркви Лазарици у Бермингаму свим изгинулим и помрлим бившим Српским добровољцима. Чинодејствовао је протојереј отац Миленко Зебић. Присутни су се са пијететом сећали покојних другова са којима су се заједно заклели на верност Богу, Краљу и Отаџбини и да ће „своју дужност свагда и у свим приликама верно извршавати, јуначки се борити; да војничку заставу нигде и никада неће изневерити а заповести претпостављених старешина слушати и верно извршавати.” Тако нам Бог помогао! Сваке године нас је све мање, али остајемо верни својој прошлости док нас траје! М.Б,

КО УБИЈА БОГА У СРБИМА И другима је било писано покајање и катарза, и други су признавали грехе које нису починили, и други су пристајали да буду мањи но што су, али никоме као Србима није било писано да активно учествују у свом нестајању, и никога као Србе нису натентали да иду подметнутим путем који никуда не води.

Понекад, кад одем у цркву, богохулно примећујем неколико агресивних православних атеиста, ти препредењаци мисле да је згодно да се појаве у цркви, они не служе Богу, они се служе Богом! Црква их трпи, ја не. Браним Бога у себи од агресивних православних атеиста. У цркву имају приступ, у моју душу не.

Енглески атеиста, верујем, свој атеизам исказује тиме што не иде у цркву, одабрао је да на земљи води једини живот који му је дарован, и ту се завршава његов однос према Богу. Просвећени атеизам није агресиван; Бог није клуб за који навија, други живот није његова нада.

Због тога бих, грешна ми душа, да нисам на Златибору, избегао да потпишем Богољубов апел за слободу раба Божјег Архимандрита Јована ког су у Скопљу, на правди Бога, засужњили. Коме иду ти пот- писи? Богу или тромој српској држави. Је ли то молба Богу, или руга немоћној држави у чије је име министар Веља Илић приземио, или није приземио, два авиона којом Србија, на почек, услужује Македонију? Не кажем да су Богољуб и Веља лоши православци, црква их чешће види него мене. Рећи ћу, ако томе дође време, неку у корист Веље и Богољуба, и не гурам их међу агресивне православне атеисте, јер они то нису. Једим се због Београда, и Србије, због православаца који славе крсну, а не могу да се, Бога и засужњеног архимандрита Јована ради, окупе на улицама престо- нице као да им је заједничка крсна слава, да их Бог види и чује, а свет схвати да није успео да убије Бога у Србима.

Део Срба, и Црногораца док су били Срби, обележен је неким чудним и агресивним православним атеизмом који, већ према прилици, час верује у Бога, а час га жестоко оспорава. Сад кад су Срби, и Црногорци, туђом вољом коју својатају подељени, срп- ско православље добило је чак два језика и, после- дично, два Бога, српског и црногорског. Матерњем црногорском језику прикључила се, ето, и матерња црногорска црква, која има и свог митрополита који ће у Хрватској за своје вернике богослужити у католичким црквама, док не изгради свој црногорско- православни храм за четрдесет и четири верника у Хрватској, којима је Дедеић поглавник. Далеко је испредњачила Гора Црна, сад се тамо на врху Румије, вољом државе којој смета завет- ни храм Свете Тројице који је обновио Митрополит Амфилохије, решава да ли ће заветна црквица бити срушена. Не уклапа се црквица у ДУП, читај; детаљни урбанистички план; ДУП тражи да црквица на Румији не буде тако близу небу и српском Богу, јер Црној Гори то, санћим, може замерити онај други, црногорски Бог. Коме један Бог не може да помогне, и два су му Бога мало. Док је Високопреосвештени Амфилохије столовао у Вршцу као епископ банатски приповедао нам је, онако мирно, калуђерски, да је у неком банатском селу под комунистима сахрањен Бог. Досетили су се агресивни српски атеисти преметнути у скојевце и комунисте да Бога, можда, ипак има. Решили су да га сахране, као човека. Написали су на мртвачком сандуку реч Бог, и сахранили су ритуално и атеистички свету реч. Ђаво је ликовао на тој сахрани. Не кажу Срби залуд, описујући претученог човека: убили су Бога у њему! И Турци су покушавали да убију Бога у Србима, и комунисти су се бавили турским занатом, а Бог је у Србима претрајао. Због тога верујем да ће ономад освештена црквица Свете Тројице на Румији претрајати и да би ритуално рушење тог храма било негде између покушаја да се убије Бог у Србима, ако то није покушај да се убију Срби у Црногорцима. Могуће је и једно и друго, трећег нема. Могао бих за себе рећи да сам тром, неспретан и неприметан православац. Сигурно је само да не при- падам кругу агресивних православних атеиста којима само Бог, ако је то воља Његова, може помоћи. Признајем, чешће виђам Храм Светог Саве него он мене. Омакне ми се, грешном, псовка у којој се помиње име Његово. Тада се богобојажљиво прекрстим у себи. Бог то зна, и види. Тешим се помишљу да је Бог свугде, и у мени значи, и да му се могу у себи, ван Цркве помолити. То најчешће и чиним.

Света црква православна изложенаје, ево већ вековима, свакојаким пошастима. Свети Синод није ЦК. Због тога је могуће да епископ херцеговачки Григорије, прекори Љиљу Зелен-Караџић, супругу Радованову, баш као да цитира Вука Драшковића, што у молби свом супругу није поменула државне невоље, и свештеника претученог на Палама који је због Радована страдао!? Тада је, вели, ћутала. Ражалостио ме је владика Григорије. Дан или два касније огласио је Патријарх срп- ски, господин Павле. Нема у обраћању Његове Светости прекора Љиљани Зелен Караџић, Патријарх српски прекорева свет у ком је могуће да породица Радованова, без обзира на то зашто га оптужују, буде изложена нехришћанским притисцима, и моли да при- тисци на Радованову породицу престану. Зато и кажем да Свети Синод није ЦК. Верујем да Владика Григорије служи Богу како зна и уме, али не бих потрчао у цркву у којој он богослужи. Његов прекор угодан је само агресивним српским православним атеистима. Да ли сам осетио, или ми се само причинило да у обраћању Његове Светости моћницима због нехришћанског односа према породици Караџић, блиста и мрва поуке млађахном епископу херце- говачком који повремено, ко зна због чега, испије неки чудан, црквенополитички коктел. Тек, Његова Светост Господин Павле увек, и на време, каже поуку којом залечи моју грешну душу. Тешко је, мрмљам у себи, убити Бога у Србима, док Патријарх Павле раз- говара са Богом о Србима, и са Србима о Богу. П.С. Урекао сам се. Ево и на Златибору студената БК. Да л’ то снага или слабост Србије прикупља потписе за ослобођење Архиепископа Јована? Богољуб се баш труди да задужи Бога, а зна се: Бога не можеш задужити, увек си му у дугу.

Национал, 3.8.2005.

<www.inter-nacional.com>

БРАНА ЦРНЧЕВИЋ