iskra1106

Поводом "Венца Димитрија Љотића" у Смедереву

ИПАК СЕ КРЕЋЕ У ПРАВЦУ ИСТИНЕ

Димитрије Љотић, мој отац, у једном од својих многих јавних излагања, испричао је један детаљ који је пронашао у једном апокрифном јеванђељу (то су јеванђеља непризната од Цркве). Један прљав, смрадан, болестан и окужени пас - чекао је ваљда ту своје последње часове лежао је поред пута којим су пролазили левити, фарисеји и књижевници. Ови су, да се не би и сами окужили и упрљали, пролазећи поред пса, пљували, затварали носеве и задизали своје хаљине. Десило се да је ту пролазио и Христос. Христос је застао - наставља јеванђеље помиловао болесног пса и рече: Гле, како има лепе зубе! Пљување и “бели зуби” после 58 година Кад је овај детаљ о псу испричао, Димитрије Љотић ни у сну није могао наслутити, да је он, уствари, насликао своју - и свог дела - будућу судбину. Хајде што је испљуван непосредно по рату што се могло и очекивати, али да неких 58 година после своје смрти, буде поново попљуваван, да људи затварају носеве пред његовим именом, и задижу своје скуте да се не би окужили његовим мислима - и то све са истом ако не и већом жестином и мржњом од оне од пре 58 година - у то заиста није било могуће веровати. Али, ето, у нас дешава се и то. Нађоше се ту, међутим, и неки људи који, и поред све његове кужности, видеше у њему "беле зубе", па рекоше: хајде, да га, због "белих зуба", као Христос пса, "помилујемо". Један кутак његовог градаг као резултат тог "миловања" христоликих душа, требало је да се назове "Венац Димитрија Љотића"! Али није. Зашто? Истину о Љотићу покрећу они који желе да је затоме Дугачка је то прича. Могли би томови књига да се напишу о њој. Али није вредно. Па ћу због тога радије рећи нешто о бар два неотуђива својства истине. Прво њено својство јесте: она мора да се изрази, да се прокаже, да угледа светлост. И поред свих људских настојања у том правцу, она не може остати затомљена! За Бога се каже да су неиспитани путеви Његови. То исто важи и за истину. То је то њено друго својство јер и њени путеви су неиспитани. Ето, конкретно, у Љотићевом случају, истина о њему изабрала је један крајње парадоксалан пут да би почела да избија на површину. Изабрала је - чудно, зар не?! - баш комунисте, и то оне који су себи ставили у задатак да је на сваки начин затоме, да баш њиховом акцијом започне процес отрежења. У вези "Венца Димитрија Љотића", кога је требало Смедерево да добије, процес напада на ту идеју, отпочео је, сад већ

покојни "амбасадор СФРЈ у пензији", Миливоје Максић и, ваљда неочекивано и за њега, он је дискусију о томе пренео са једног чисто локалног догађа на општу срп- ску политичку сцену. Затражио је, наиме, у свом "отвореном писму" влади Србије, да она нареди Скупштини града Смедерева, да осујети идеју о "Венцу". Г. Максић није ни сањао да ће својом акцијом поделити Србију на два дела. Кад се ово каже, обично се мисли да се ради о подели пола-пола. То, међутим, овде није случај, јер г. Максић има већину, огромну већину. Али то са становишта истине није важно. Важна је, пак, чињеница да су се многи људи нашли пред једним менталним чвором кога су морали разрешити. На једној страни су били "бели зуби" и, као резултат, поменути "Венац" а на другој страни упљувци, псовке, харанга и, без икаквих аргумената, најбљутавија пропаганда. О истом човеку два крајње супротна односа то никако не иде! И, као један од резултата, многи људи су се заинтересовали за случај. Путем књига, докумената, итд., почели су да назиру истину и, што је још важније, почели су да је саопштавају. Разне врсте "интелектуапци" долевају уље на ватру Видећи, пак, да је ђаво однео шалу, појављују се да би додатно подупрли кампању покојног амбасадора Максића "група интелектиалца" као и "поштена", "забринута" - и већ ни сам не знам све каква самохвалисава - "интелигенција" да би ствар о Љотићу и његовом неоствареном "Венцу" још више добила у замаху. Па су "интелектуалци" тако повезали са Љотићем и САНУ (Српска академија науке и умет- ности) и Генералштаб и СПЦ као носиоце културног модела једноумља "обележеног тоталитарном и недемократском идеологијом Милана Недића, Димитрија Љотића и триумфом 'филозофије паланке’ Николаја Велимировића" (НИН, 21.11.02). По истом НИН-у, на акцију "поштених" интелектуалца се осврнуо и академик др Никола Милошевић. Он је оптужио ове интелктуалце да им смета нацизам а не бољшевизам смета им подизање споменика у Смедереву, али им не смета што у Београду, и две године од свргавања Милошевића постоји Лењинов булевар. Каже академик Милошевић: "Може се додуше разумети, премда не и оправдати, када се један преводилац и неколико писаца, који никад нису написали ни једну књигу теоријске природе, одваже да читавој нашој културној и политичкој јавности држе лекције на неке превасходно социолошке и социјалнополитичке теме. Невоља је међутим, и то велика, кад се мањак знања удружи са вишком предрасуда".

Ипак се к р е ћ е . . . Нешто као грађански рат - после 58 година!? Да закључим, међутим, причу о неутом- љивости истине, који процес је отпочео с пок. Максићем и већ поменутим друштвом "интелектуала- ца". У комунизму, док је био "у форми", функција интерлектуалаца-партијаца, између осталог, била је да изналази комунизму непријатељске појаве и личности и да ове задње квалификује као "народне непријатеље". Одмах потом, ОЗНА или УДБА су дејствовале и тако успешно "заокруживале" рад комунистичких интелектуалаца. Ти интелектуалци су, наравно, после 5. октобра или нешто пре, на брзину постали демократе - и то најгрлатије! Заборавили су, међутим, да промене менталитет, па су у новим условима, по инерцији ваљда, наставили да обављају стари посао изналажења "народног непријатеља". Само сада резултат њихове акције више личи на понашање "слона у стакленој радњи" него на еле- гантно и ефикасно, без буке, окончање посла. Пребацивањем даљњег поступка на УДБУ за време комунизма, с резултатом сад, као у случају смедеревског "Венца", разбуктале страсти су скоро оживеле грађански рат од пре шест деценија, па су се ту чуле многе псовке, неистине и полуистине, али, Бога ми, и понеки глас истине. Све ово, а нарочито ово задње о истини, није било у опису "радног места" комунистичког интелектуалца за време комунизма. Хтео сам рећи, да преобучени комунистички интелек- туалци, кад се ради о некој контроверзној теми са потенцијалом да изазове супротан ефекат, не може у Европу, док не научи да се у демократијама тада ћути, - не таласа се! - и тако ствар предаје забораву. Конкретно, Љотић би био заборављена тема, да није било Максића и другова. Па како онда човек да не поверује да су заиста неиспитани путеви истине! Пукотине у шеми антифашизам - фашизам У разбукталом, после шест деценија, "гра- ђанском рату", као што и треба, доминирајућа је тема и теза антифашизам (кога код нас данас сачињавају: комунисти, демократе и "демократе") и његова антитеза - фашизам. Наравно, Љотић је ту фашиста, и то још предратни. А са ратом, идеолошки је било пот- пуно логично, да он сарађује с Немцима и да у том смислу створи Српски добровољачки корпус (СДК). Али - гле, чуда! - појављују се ту и мишљења која оду- дарају од генералног тона. Читамо тако у "Политици" у фељтону насловљеном "Димитрије Љотић историја или политички тренд" да историчар др Радош Љушић, после констатације да је у прошлом режиму, за историчаре, грађански рат био "незахвална" тема, па каже: да ни код Љотића "сигурно! није тако црно како се обично мисли и пише". А историчар мр Бојан Димитријевић, и поред тога што су га, како рече, "љотићевци нападали да је четнички историчар" има много тога позитивног да каже за њих. (Наравно, ја ћу да прескочим она места - којих има релативно мало - из његовог излагања где се он прикључио генералном хору комунистичких пропагандних крилатица. Разлог је да се истакну помаци ка истини код српских интелектуалаца.) На пример, у погледу крагујевачке трагедије, он каже (НИН, 28.11.02): "нема сумње да су љотићевци асистирали Немцима приликом затварања талаца" али да је разложно претпоставити да су то урадили јер су морали и да су Немци били толико

гневни због претрпљених жртава да није искључено да би у противном и саме припаднике Љотићевих одреда натерали да плате главом. Коме се ово чини сасвим невероватним, мора да зна да су током 1942. године Немци расформирали и послали у логор неке љотићевске јединице" (11. и 7. добровољачки одред - примедба НЉ). Горњом тврдњом г. Димитријевић је скоро дошао до истине, али није потпуно: добровољци су правили спискове невиних грађана Крагујевца - оних које треба спасти од стрељања - па су у том циљу ишли од куће до куће да прикупљају податке. Само у том смислу се може говорити о њиховој асистенцији Немцима, мада се мени чини да је ово пре била асистенција невином српском народу него Немцима. Даље г. Димитријевић говори да Немци нису имали поверење у добровољце. Томе је допринела чињеница да су "Недић и Љотић одбијали да, макар и симболично, упуте српске јединице на Источни фронт". Додатно се то види јер су им Немци дали "заробљено француско, енглеско, холандско, касније италијанско оружје" па су тиме добровољци били у потпуној зависности од Немаца у погледу муниције; и због неповерења "наоружани су (били) само лаким оружјем". "Генерално узев" - наставља г. Димитријевић - "Немци нису рачунали да ће у случају савезничке инвазије у Србији имати на кога да рачунају. Можда им та процена и није била тачна али тако су они мислили." За љотићевце даље г. Димитријевић каже да им "се не може приписати учешће у холокаусту" (али не због тога, како он каже, јер им Немци нису препуштали Јевреје, хтели су они да их униште, већ због истине да геноцид никад код Збораша није био средство борбе. Треба се присетити још предратне јавно изречене поруке Димитрија Љотића, својим члановима: "не раз- бијајте јеврејске главе, већ планове" - примедба НЉ). Најзад, као "занимљивост" (које никад и нигде у свету није било - примедба НЉ), г. Димитријевић наводи и Завод за преваспитање комуниста у Смедеревској Паланци, па закључује: "То значи да су они који су доспели у логор код љотићеваца (Скојевци - примед- ба Н.Љ.) били практично спашени" а "питомцима по завршеном "преваспитању" било је допуштено да сами одлуче хоће ли у четнике или љотићевце" (или неће нигде - примедба Н.Љ). Замена теза Један други историчар, др Коста Николић, научни саветник Института за савремену историју, дискутује Љотића па каже: "Начелан став Љотића био је да ће Немачка и после рата остати политичка и војна сила. Ако победи - светска, ако изгуби регио- нална, и да зато са Немцима мора да се нађе модус

IZ SADRŽAJA Treba li Nato Srbiji i treba li Srbija Nato-u?.......................................... 5 „Nezavisna” Srbija ................................................................................... 8 Demokratija ili Maflokratija.................................................................... 9 Sudska ujdurma ................................................................................... 10 Sve je u obliku kompromisa ................................................................ 11 Slovaci u srpskoj Vojvodini................................................................. 14 Dijagnoza dijaspore ............................................................................ 17 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (80) ...................... 19 Neobjavljeno pismo generala Mušickog ............................................. 22

Iskra 1. juli 2003

вивенди. Он није имао способност да процени слом Хитлерове Немачке нити је знао да су САД, СССР и В. Британија већ одлучили да воде рат до тоталног уништења нацизма, да се не би поновила грешка из Првог светског рата када Немачка није до краја поражена." Из ових неколико реченица др Николића, осећа се као да би он желео да оправда Љотићеву сарадњу са Немцима. Није знао велике планове САД- а и коалиције, али да је знао, само што то он није рекао, Љотић би другојачије поступао бар не би сарађивао са Немцима, а можда би се приклонио и Дражи Михаиловићу. Захвалан сам др Николићу на покушају оправдања Љотићеве акције, али морам му поручити две ствари: прво, да је мој отац, морао сарађивати с Немцима; и друго, указаћу на грешке др Николића у процени Љотићевог става. Он је, верујем, овако резоновао: Љотић је политичар и идеолог и у свакој ситуацији он се мора идеолошки опредељивати. Пошто је нагињао Немцима, он се определио за сарад- њу; да је знао велике планове Запада он би кориговао свој став. Међутим, оно што др Николић није схватио - а и ко би могао? - јесте да је Љотић са пропашћу и черечењем Југославије, усташким злочинима над Србима, револуцијом у Србији, немачким одмаздним "кључем"од 100 Срба за једног немачког погинулог војника и 50 за рањеног, Љотић је, што политичари никад не раде, напустио сваку идеологију изузев иде- ологије како и на који начин ће тај огањ уништења који се надвио над Србијом и српским народом спречити или бар умањити. Стравичне статистике кључ за разумевање сарадње Доследни томе диктату родољубља, Недић, Љотић и остали родољуби (односно, ако се жели, "издајници") су заоштрили оловке и на основу - не велике математике - већ основачког "простог прави- ла тројног" дошли до трагичних сазнања. Ако се за базу узме, рецимо, немачка статистика крагујевачке трагедије (26 Немаца рањених - 1300 стрељаних Срба и 10 убијених Немаца - 1000 стрељаних Срба; укупно, дакле, 2300 Срба за 36 Немаца) ови родољуби су поставили себи питање колико Немаца би требало бити убијено или рањено да би се истребило целокуп- но српско мушко становништво, које тада није могло да буде више од 2 милиона. И дошло се до запрепашћујућих цифара: довољно би било да само 31 200 Немаца (од тога 22 550 рањених и 8 650 погинулих) буде равно два милионитом српском мушком становништву или, у просеку, 64,2 Србина за сваког рањеног или погинулог Немца. Комунисти тврде да је у Крагујевцу за 36 рањених и погинулих Немаца стре- љано 7000 Срба; уколико је то тачно, онда је ова рачуница по Србе још стравичнија. По тој статистици, рањених или убијених Немаца треба да буде само 10 250 (од тога 2 825 убијених и 7 425 рањених) да би се намирила квота од 2 милиона Срба или, просечно, 195 Србина за једног рањеног или убијеног Немца. Показују даље ове две статистике да су Немци витае ценили Србе него комунисти. Није чудо, дакле, да кад се, за време рата, комунистима указивало да њихова акција води биолошком уништењу Срба, они су на то одмахивали руком па би галантно и великодушно рекли: "ако не буде Срба населићемо Кинезе у Србији". Две сарадње с Немцима Ето, то је та идеологија спасавања српског народа од уништења која је Недића и Љотића нате-

Iskra 1. juli 2003

рала на сарадњу са Немцима и на стварање својих сопствених оружаних снага па и добровољаца. Циљ је био да у револуцији која је била у процесу само један "наш" и један "њихов" буду убијани или рањени а ни један Србин, цивил. Добровољци су ту, дакле, ставили своје животе између, с једне стране, немачке глупости - Немци су својим суровим одмаздама били најефикаснија партизанска "регрутна комисија" јер неви- ни људи нису имали други излаз већ да беже у шуме партизанима - и комунистичке лудости, с друге стране. И та политика је уродила плодом. Немци су вршили одмазде до краја 1942; после тога врло ретко; а на крају 1944, и поред тога што су немачке жртве вероватно биле велике, њих практично и није било. На крају, међутим, треба рећи и ово. Док је сарадња Недића и Љотића са Немцима била, као што смо видели, због заштите голоруког српског народа, пред изгледом англо-саксонске инвазије Јадрана и њихово заузимање наших крајева, партизанска власт је дошла у питање јер четници, као амерички миљеници, доби- јају предност, па је Тито да би то спречио био спреман, да су Немци пристали, да сарађује са њима (чувени "мартовски преговори"), али не због народа Југо- славије већ због своје власти. Што многи данашњи Срби, интелектуалци - и поред "историјске дистанце" од 60 година, за коју се каже да тупи страсти и тако омогућује људима да лакше дођу до истине - могу и даље да пљују и бљују, има се у многоме захвалити свесном политичком самоубиству које су баш ова двојица, Недић и Љотић, починили да би "спасли што се спасти може". Без њихове жртве, тешко да би они били међу живима. Важније, пак, од тога јесте чињеница да смо бар за зерицу ближе затомљеној истини о Другом светском рату на овим нашим просторима. Н. Љотић

СВЕТИ НИКОЛАЈ ОХРИДСКИ И ЖИЧКИ СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР Ванредно саопштење за јавност

Свети Архијерејски Сабор Српске Право- славне Цркве је данас, 19. маја, једнодушном и једно- гласном саборском одлуком унео епископа охридског и жичког Николаја (Велимировића) у календар Светих наше свете Православне Цркве. Овом канонизацијом Сабор уствари свечано потврђује општу саборну свест о његовој светости код народа Божјег не само у нашој помесној Цркви него и у свим другим помесним Црквама. За датуме литургијског спомена и празновања овога Светога јерарха одређени су дан његовог блаженог престављења у Господу, 5/18. март, и дан преноса његових светих моштију из Америке у Србију, 20. април/3. мај. Свечана саборска архијерејска Литургија у част новојављенога Светитеља Николаја охридског и жичког служиће се на празник Светих равноапостол- них Кирила и Методија, Просветитеља словенских, 11/24. маја 2003. године, у храму Светога Саве на Врачару. (Информативна служба СПЦ. 19. 5. 2003.)

AMERIKA GUBI POVERENJE U SVETU “Ja sam bio lud što sam verovao Americi” Ovo je izjavio g. Мах Hastings, istoričar, pisac, žurnalista i urednik uglednih britanskih listova: Daily Telegraph-a, Sunday Telegraph-a i londonskog večernjeg lista Evening Standard-a. Njegova poduža izjava štampana je u Sunday Telegraph-u 1. juna. On na samom početku svog napisa ističe da su životi britanskih vojnika u Iraku žrtvovani zbog jedne prevare koja smrdi. Ovde pisac misli na britansku vladu koja je neodgovorno zagazila u rat pod američkim pritiskom. On dalje ističe da je narod u Americi takođe bio prevaren. Ovo radi toga što je američka propaganda stalno trubila o „oružju za masovnu destrukciju” kojim navodno Irak raspolaže. Ova oružja moraju biti uništena; a pošto to nije moguće izvesti na miran način, rat je jedini odgovor i tim je opravdan. Ista stvar se odigravala i još se nastavlja u Britaniji, narod već oseća i vidi da je predsednik vlade sa svojim kabinetom zagazio u rat radi iste stvari „tajnih oružja za masovnu destrukciju’. Rat se završio, a traganje za tim oružjima je nastavljeno, ali oružju ni traga ni glasa. Ako ih je i bilo, izgleda da su nestala na volšeban način. Jednostavno, što bi Orvel rekao „isparila su se”. Sumnje u Americi Hastings nam kaže da su se sumnje pojavile, pre početka rata, kod nekih članova američke administracije. Pomoćnik američkog ministra odbrane, Paul Wolfowitz izjavio je pre rata da „Amerika nevoljno prekraja priču o postojanju strašnih oružja u Sadamovom arsenalu”. Cak i sam ministar odbrane SAD, Donald Rumsfeld izjavio je pre rata da „postoji malo nade da će se masovna oružja pronaći”! A to sada pita i Мах Hastings! On kaže da su zabluda i prevara učinjene. U Britaniji je poljuljano narodno poverenje u vlasti- tu administraciju. Vlada mora da povuče konzekvence zbog prevare. On preporučuje da se u Britaniji i u drugim državama preduzmu mere da se spreči pogubni američki „unilatera- lizam”, da se stane na put američkoj samovolji. Njen stav otežava stvarnu borbu protivu terorizma i nastavlja srljanje u nove greške. „Čudnovata smrt liberalne Amerike” Ovo je napis Adams Nicolson-a u Daily Telegraph-u od 28. maja. (Daily Telegraph je mnogo naklonjen Americi i njenim interesima). Međutim, list nije više u stanju da se odupire kritici i primoran je da objavljuje kritičke članke. Nicolson za sebe kaže da je „biblijski pisac”. Kroz Ameriku je proputovao mnoge krajeve radi promocije svoje Nove Biblije (Authorised version, odobrenog teksta). U promociji knjige video je da se narodno raspoloženje okrenulo protivu predsednika Buša i njegove administracije. Narod se stalno izvinjava, kaže pisac „zbog brutalnosti, nasilja i zločina koje Amerika čini po celom svetu”. Naročita kritika je uperena protivu rata u Iraku, a i drugde, „gde god Amerika stiže”. Ovde je potrebno znati da je vlada u Americi samo frontalna organizacija. Pozadi vlade su razne ‘elite’, grupe i interesi koji vladi određuju šta i kako da radi. A demokratija? Ko se to usuđuje da pita. To je već izanđali izraz. Fabrikacije laži Fabrikovanje laži potrebno je da dokaže opravdanost

rata protivu Iraka. Navodno rat je počeo zbog smrtonosnih oružja koje je Sadam proizvodio. Međutim, Amerika i Britanija nisu uspele da takva oružja pronadu, jer jednostavno nisu proizvođena. Ovo potvrđuje i UNO, njen Odbor koji je istraživao o postojanju „oružja za masovne destrukcije”, koja još nisu pronađena u Iraku. To je sada muka živa. Britanskog predsednika vlade zbog ove neistine pritegao je parlamenat i veliki deo masovnih medija. Oni zahtevaju da se utvrdi šta je istina. Krivci i u Americi i u Britaniji pokušavaju da mani- pulišu stvari i pokažu svoje opravdanje za vođenje rata. Ovo je samo početak, ali kraj se nazire da se u stvari radi o velikoj prevari, a da je stvarni cilj bio dočepati se iračkog petroleja i nafte po svaku cenu. Miris ovih produkata tako je opojan da je ratnicima dočarao da je momenat sad ili nikad. Ovde nam je nemoguće reprodukovati sve ono što je već objavljeno. Na primer velika laž, upravo skandal o izbavljanju američke devojke-vojnika, Jessike Lynch koja je bila zarobljena na samom početku rata i kako je „hrabro bila odrobljena” od strane američke armije. O ovome cinično piše Milwaukee Journal Sentinel od 22. maja 2003. g. Do sada se saznaje da su američki ministar odbrane Ramsfeld i potpredsednik Dick Cheney izrazili, navodno, sumnje pre početka rata o postojanju smrtonosnih oružja u Iraku. Američka kolonija Srbija i Crna Gora U toj koloniji već funkcioniše feudalni sistem sluge i gospodara. U Crnoj Gori prvi je sistem sluge i gospodara postavio g. Georgeos Soroš, stvaranjem i finansiranjem crnogorskih liberalaseparatista. Kasnije će sama američka država uspostaviti svoju jurisdikciju u ovoj koloniji Sada je američka sila pravi i jedini gospodar. U Srbiji je feudalni odnos nešto kasnije uspostavljen, posle 5. oktobra 2000. g. pošto je Milošević bio pobeđen na izborima. Gospodar je američki ambasador Montgomeri, koji je požnjeo veliki uspeh u organizovanju i vođenju srpske opozicije u rušenju Miloševića iz susedne Budimpešte. Prethodno je takođe Amerikanac, Viljam Voker, pomogao albanske teroriste KOA insceniranjem onog „masakra” u Račku, što je tobože bio povod za rat 19 država NATO-a protivu Jugoslavije. Sve ovo pokriva ne američki autoritet- koji je nekada i dugo postojao - već gruba sila jedne nasilničke imperije. Ovoj imperiji postali su strani, i gotovo neprijatelji, njeni ideali 18. veka, koji su je inspirisali da vodi rat protivu matice Velike Britanije. Danas te ideale ne treba spominjati, jer Amerika u njih više ne veruje. Cak ni ideal demokratije nije u upotrebi u njenom rečniku. Ponekad se još pomalo barata ijudskim pravima’, koja ona nameće bombarderima i "pamet- nim" raketama, zatim ratom i okupacijom. Današnja žalosna Srbija i njeno vođstvo postali su američko roblje koje se dovi- ja i muči kako da se umilostivi feudalnom gospodaru. A ovaj gospodar, svetski žandarm, uči žalosne Srbe da zaborave sve one napore i žrtve od Karađorđa do 1918. g. Sada Srbija mora da nosi jaram, da bi nekad, u dalekoj budućnosti, mogla da bude priznata od „međunarodne zajednice”, tog velikog hohštapleraja Amerike. Srpski narod je imao svoju državu i kulturu gotovo petsto godina pre nego se znalo da Amerika postoji. Sada nas je Amerika podarila položajem nedonoščeta.

Balcanicus

Iskra 1. juli 2003

Dr Srđa Trifković o dilemi:

TREBA Ll NATO SRBIJI I TREBA Ll SRBIJA NATO-U? КО UĐE, KAJAĆE SE - KO NE UĐE, PLATIĆE Ovaj intervju dr Srđe Trifkovića objavljen je u Glasu javnosti <glas-javnosti.co.yu>, 29. maj 2003. godine, a obavio ga je novinar Boba Borojević. U donjem tekstu pitanja voditelja intervjua data su u kurzivu.

Srbija bi time saučestvovala u svom čerečenju. Izgubila bi jedino što joj je preostalo: moraini kapital žrtve grube agresije i prećutno prihvatila da je intervencija 1999. bila opravdana Poseta ministra odbrane Srbije i Crne Gore Borisa Tadića sedištu NATO saveza u Brislu 7. maja označila je još jedan korak ka formalnom ukljućivanju Beograda u tzv. Partnerstvo za mir, što predstavlja prvi korak ka eventual- nom članstvu u Severnoatlanskom savezu. Da se ovakav potez sprema, bilo je jasno još jesenas, kad su Beograd posetili poluzvanični emisari iz vašingtonskog Odbora za NATO, s najavom da, po mišljenju predsednika Džordža Buša, Srbija do 2006. treba da uđe u Severnoatlanski savez. Pitamo dr Srđu Trifkovića, direktora centra za medunarodne odnose Rokford Instituta u SAD, kakve bi prednosti Srbija postigia ulaskom u Partnerstvo za mir a potom i NATO.

- Apsolutno nikakve. Partnerstvo za mir je jedna čekaonica koja mnogo obavezuje, a ništa ne pruža. ...što se eventualnog članstva u Severnoatlanskom savezu tiče, pre svega treba istaći koliko je moralno problematičan ulazak u organizaciju koja je 1999. izvršila agresiju na Srbiju, podvrgla je 78-dnevnom divljačkom bombardovanju, a potom okupirala deo njene suverene teritorije sa koga su Srbi proterani. Da je NATO upao na Kosovo kao nezakoniti okupator, grubom silom, zahvaljujući terorističkom bombardovanju srpskih gradova i sela, van svake je sumnje. Ta je okupacija bespravna, a neotuđivo pravo Srbije da, pre ili kasnije, povrati suverenitet nad svojom teritorijom jeste neprikosnoveno. Ulaskom u Partnerstvo za mir, a možda i NATO, Srbija bi postala saučesnik u sopstvenom čerečenju. Izgubila bi ono jedino što joj je posle rata 1999. preostalo: moralni kapital žrtve grube agresije. Budimo načisto: ulaskom u NATO Srbija bi prećutno prihvatila stav da je vojna intervencija protiv nje bila opravdana, sa svim posledicama koje iz takvog priznanja proizilaze. Čemu lovac F-16 Srbiji Ne bi li ostanak van NATO ipak bio skupo plaćen? - Naprotiv, tek bi ulazak bio preskupo plaćen. Kao što znamo na osnovu iskustava drugih istočnoevropskih zemalja, ulaskom u Partnerstvo za mir, a potom u NATO, zemlja se obavezuje da svoje vojne efektive prilagodi izves-

Iskra 1. juli 2003

nim standardima. lonako oskudni, resursi Srbije bili bi izloženi pritisku da se nabavi oprema prvenstveno američkog porekla, koja je užasno skupa i za stvarne potrebe odbrane zemlje nepotrebna. Kako bi Srbiji pomogli lovći F-16 za suzbijanje albanskog terorizma u Bujanovcu i Preševu? Kao što smo videli u slučaju Mađarske, Poljske i Češke - milijarde dolara potrošene na članstvo u NATO nisu čak ni podložne javnoj debati. Naravno, u Srbiji smo imali tada, a imamo i danas, pojedince koji upravo tako misle: dobili smo šta smo zaslužili. Oni žele da ulaskom u NATO lord Robertson postane i naš generalni sekretar, a Džejmi Šej i naš glasno- govornik. Međutim, ako bi jedna tako sudbonosna odluka bila podložna demokratskom odlučivanju građana - a morala bi da bude nema nikakve sumnje da bi je oni sa gnušanjem odbili. Zar ne bi bilo opasno po Srbiju da, jedina od svih balkanskih zemalja, ne bude u NATO? - Ima i dobronamernih komentatora koji misle da bi trebalo ući u Partnerstvo za mir, a potom i u NATO savez, da bi Srbiju pravednije tretirali savremeni svetski moćnici. Za takav stav nema nikakvih dokaza. članstvo ne garantuje da će sukobi među članicama biti vrednovani na pravičan i uravnotežen način.

Konkretno, eventualni sukobi između Srbije i centralnih vlasti Bosne i Hercegovine oko statusa Republike Srpske, Srbije i Albanije oko statusa Kosova, ili Srbije i Hrvatske po pitanju povratka izbeglica i njihovih prava, ne bi nužno bili arbitrirani na način po Srbiju povoljniji nego dosad. Dobar primer pružaju sukobi između Grćke i Turske. Turska je 1974. izvršila ilegalnu invaziju Kipra i etnički je oćistila Grke sa severnog dela ostrva. Ovo je, naravno, izazvalo duboki gnev u Grćkoj i bilo je katastrofalno po grčke nacionalne interese, ali je Grčka bila nemoćna da ma šta učini. Obe zemlje su članice NATO saveza, ali to nije značilo da su uživale jednak tretman. Naprotiv, tokom čitave kiparske krize bilo je jasno da američka strana naginje Turskoj, ne zato što su Turci u ovom slučaju imali pravo i pravdu na svojoj strani, već zato što su SAD smatrale Tursku daleko važnijim strateškim partnerom. Pobornici ulaska u NATO takođe pominju integra- cione tokove iz kojih ne treba da budemo isključeni? - Srbiji treba evropska integracija, a Severno- atlanski savez sve više prerasta u suprotnost evropskim integracionim tokovima. Osim toga, ne zaboravimo da ulaskom u NATO savez jedna država pristaje na ograničenje svog suvereniteta. U njoj više neće postojati nijedna služba, nijedan dokument s naznakom “Strogo poverljivo”, koji neće biti podložni uvidu i kontroli spoljnih faktora. Američkim obaveštajcima više neće biti potrebno da informacije dobijene od svojih lokalnih doušnika plaćaju

Treba li Nato ... gotovinom ili kafanskim večerama, oni će ih s punim pravom tražiti i dobijati besplatno. Partnerstvo za mir pred- stavljaće samo prvi korak u procesu koji zahteva potpuno podvrgavanje vojske “civilnoj kontroli”. Kad vidimo ko su “kontrolori”, domaći koji su nam barem znani, i strani koji to nisu, shvatićemo katastrofalne posledice takvog zahvata. Sve je to, nažalost, savršeno u duhu rešenosti Đinđićevih političkih naslednika da razgrade sve institucije, od SANU do univerziteta, gde koncept defi- nisanja i očuvanja srpskih nacionalnih interesa još nije sasvim iskorenjen. Da li bismo nešto od svega toga ipak dobili nazad? - Ništal Očigledno je da sa stanovišta SAD - kao glavnog faktora u NATO - svi bivši istočnoevropski sateliti Sovjetskog Saveza sada se tretiraju kao sateliti Amerike i kao kontrateza “staroj Evropi”, odnosno francusko- nemačkoj osovini unutar EU. Ta “stara Evropa” pokušava da pruži otpor američkoj politici svršenih činova. Sa stanovišta nacionalne strategije, smatram da je ta ista “stara Evropa” daleko prirodniji geopolitički partner Srbije. Srpske zemlje geografski, ekonomski i kulturno pripadaju i mediteranskom i podunavsko-panonskom i centralnoevropskom području i u tim okvirima treba da proce- njuje svoje interese i stvara svoja bilateralna savezništva. Ulazak u NATO poremetio bi taj proces. Srbija bi sebi veza- la ruke ulaskom u jednu organizaciju koja. posle kraha SSSR, nema nikakvo opravdanje za opstanak - izuzev kao pomoćno oruđe očuvanja globalne hegemonije jedine pre- ostale supersile.

TAČI O POVRATKU SRBA NA KOSOVO U Londonu je 20. juna boravio lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači koji je, pored ostalog, razgovarao sa predstavnicima Forin ofisa i britanskog parlamenta. U razgovoru za BBC, osvrućući se na najavljeni susret predstavnika Beograda i Prištine na predstojećem samitu Evropske unije u Solunu 21. juna, Tači kaže: "I ja lično i Demokratsa partija Kosova oduvek smo se zalagali za početak dijaloga. Stoga sam nedavno i predložio da se uvede moratorijum na raspravu o konačnom statusu Kosova, a jedna od ključnih odredbi tog moratorijuma bilo bi iniciranje dijaloga između Prištine i Beograda. To je i razlog naše snažne poruke predstojećem samitu kao prilici za početak dijaloga. Očekujem da će najavljeni razgovori doneti pozitivne promene ne samo po Prištinu i Beograd, već i za ceo region. Očekujem da bi neke od tema razgo- vora mogle biti povratak Srba na Kosovo, razvoj započetog procesa decentralizacije, niz ekonomskih pitanja poput energetike i slično". Na konstataciju da nedavno surovo ubistvo tročlane porodice Stolić u Obiliću, najblaže rečeno, baca u senku deklarisano opredeljenje lidera kosovskih Albanaca o povratku izbeglih, te da ozbiljno dovodi u pitanje definiciju šefa UNMIK-a Mihaela Štajnera o pitanju budućnosti Kosova - standardi, pa status, Tači odgovara:

Kad bi u Beogradu postojala ikakva težnja za kreativnim modeliranjem različitih spoljnopolitičkih scenari- ja, mislim da bi se upravo na trenutnoj surevnjivosti između EU, odnosno njenih dominantnih država s jedne strane, i SAD s druge, moglo mnogo postići. Nažalost, to sa sadašnjom vladajućom ekipom nije moguće.

"Moram da naglasim da užasan napad na porodicu Stolić u Obiliću nije bio isključivo uperen protiv kosovskih Srba, već i protiv svih žitelja Kosova i da je naneo štetu svima na Kosovu. Na žalost, ovakvi stravični događaji se rutinski dešavaju uoči poseta važnih predstavnika međunarodne zajednice Kosovu - slično se desilo i za vreme posete Kofija Anana. Počinioci ovih zlodela nisu pri- jatelji Kosova, već neprijštelji i kosovskih Srba i i kosovskih Albanaca i angažovanja međunarodne zajednice u demokratizaciji Kosova. Iskoristio bih ovu priliku da pozovem sve raseljene Srbe i druge sa Kosova da se vrate i nastave da žive na Kosovu i povrate svoju imovinu. Možda nismo u prilici da im odmah obezbedimo radna mesta i bolji standard života, ali ćemo nastojati da im obezbedimo si- gurnost". Međutim, preostali Srbi na Kosovu, kao i veliki broj onih koji su izbegli iz pokrajine ne veruju da kosovski organi vlasti, niti međunarodna zajednica mogu da im garantuju traženi nivo bezbednosti, te da je to jedino ostvarivo putem decentralizacije na etničkoj osnovi. Hašim Tači: "Niko na Kosovu ne bi smeo da razmišlja o uspostavljanju enklava, bilo srpskih bilo albanskih, jer Ijudima mora biti omogućeno slobodno kretanje diljem Kosova. Niko ne bi smeo da razmišlja o podeli Kosova, jer bi to imalo nesagledivo loše posledice po Kosovo i po region. Između severnog dela Mitrovice i Preševa se ne smeju povlačiti paralele. Kosovski Srbi i Albanci se međusobno ne mrze. Miloševi ćev režim je izmanipulisao neke od Srba na Kosovu i mi ne smemo da ponavljamo ranije počinjene greške. Lično sam obilazio delove Kosova naseljene Srbima kako bih video s kojim se problemima susreću. Uspeh je i što će se u dele- gaciji Kosova u Solunu naći i jedan srpski predstavnik. Ali priznajem da još puno toga mora da se uradi".

BOBA BOROJEVIĆ

(BBC VVorld Service)

Nije isključeno da bi bila obavezna da saučestvuje u vojnim intervencijama poput one kojoj je i sama bila podvrgnuta, ili pak da šalje svoje vojne kontingente u sastav nekakvih “koalicija” u pustinjama Arabije ili zabitima cen- tralne Azije. Da li su Srbija i Crna Gora obavezne da postanu članovi tih organizacija? - Osnovna obaveza donosilaca političkih odluka Srbije i Crne Gore jeste pred sopstvenim građanima, a ne pred nekakvom mističnom “međunarodnom zajednicom”. Ta obaveza uključuje definisanje i promovisanje nacionalnih interesa na pragmatičan, vrednosno neutralan način. Insistiranje nosilaca vlasti u Beogradu na približavanju NATO savezu bilo bi protumačeno od “stare Evrope” kao svrstavanje u redove novopečenih američkih satelita. Te evropske zemlje mogle bi da uzvrate postupci- ma koji nisu u skladu sa srpskim nacionalnim interesima - konkretno na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, gde, ne zaboravimo, EU već godinama drži sve ključne položaje preko svojih poverenika, od Venstendorpa i Petriča do Hekerupa i ...Štajnera.

Iskra 1. juli 2003

АДВОКАТИ КОЈИ БРАНЕ ОСУМЊИЧЕНЕ ЗА УБИСТВО ЂИНЂИЋА СТУПИЛИ У ШТРАЈК Тома Фила: Од полицијског третмана пуни су клинички центри

Овај разговор са познатим београдским адвокатом Томом Филом нашли смо на Интернету под датумом 6. јуни 2003. Није јасно у ком је гласилу раз- говор објављен. Питања новинара Б. Митрића Искра је дала у курзиву. *

* *

Убиство премијера Зорана Ђинђића, очиглед- но, изазвало је прави хаос у Србији. Актуелна власт ни данас у појединим поступцима не може да повуче праве потезе. Поготово не када је ријеч о истрази која се води против организованог криминала, али и самог премијеровог убиства. Ha поједине пропусте власти све чешће упозоравају релевантни политички и други фактори. И одлука Адвокатске коморе Београда да ступи у штрајк због тога што се и браниоцима, али и осумњиченима ограничава право у поступцима који се воде против њих само је једна у низу опомена власти за пропусте у вођењу тих поступака. Тим поводом адвокат Тома Фила каже: - Адвокати који бране оптужене за органи- зовани криминал, у договору са својим клијентима ступили су у штрајк. Представници адвоката Војво- дине, Београда, Србије треба да се састану са ми- нистром Батићем. За мене је то само дио борбе јер су одредбе кривичног закона по којима испада да могу да нас саслушавају јер смо разговарали са својим клијентима недопустиве. ~Да ли је Адвокатска комора Војводине затражила смјену министра Батића? - Јесте, постоји одлука њихове скупштине о више тачака по којима они траже његову смјену. Стварно је недопустив овај систем Владе Србије гдје су министри предсједници странака. То нема нигдје. Они гледају како да промовишу своју странку и изго- варају оно што мисле да народу одговара. Ha примјер Батићева изјава да треба увести смртну казну макар једну годину, да се побију људи, или да ће направити кавез у коме ће држати оптужене јер не заслужују боље. Од тих његових изјава ја се јежим јер ти кавези били су предвиђени у Хагу. И кад сам ја пошао у Хаг да браним генерала Ђорђија Ђукића који је доведен са врећом преко главе, ја сам протестовао и они су укинули тај кавез и ту врећу. То је посљедњи пут коришћено у Израелу а сад Батић то предлаже овдје. Овај закон и ови гиганти правне мисли који су подржали ове мјере, који говоре о ретроактивности кривичног закона а да одлуке уставног суда важе и за убудуће то је нормалном човјеку тешко да слуша. ~Да ли су измјене и допуне закона о борби против организованог криминала у нескладу са новим законом о Кривичном поступку. Да ли је ту у питању повреда основних људских права и слобода? - Јесте, то није само корак уназад то је срамо- та за српско правосуђе. Није истина да су те мјере биле неопходне да би се сузбио криминал. Било је

Iskra 1. juli 2003

потребно ванредно стање али најдуже недјељу дана. А тек привођење 12.000 људи! Тога се паметан стиди, а они се поносе. То ни Пиноче у своје вријеме није оку- пио на стадиону. У 13. вијеку у Енглеској један лорд се успротивио краљици зато што је хтјела да убије човје- ка рекавши да нико без доказа не може бити осуђен. Тада је донијет закон по коме су људи могли бити кажњени само са доказима. Од 13. вијека до данас прво је то урадила наша власт. Држе људе у притворима по 90 дана а да не виде суд. -Неки државни функционери пресуђују прије него што је судски процес и започет, па испада да су приче о демократији и владавини права само мртво слово на папиру. Ваш коментар. - Код нас демократије никад није ни било и нажалост ништа добро нам се није десило. Најсмјешније од свега је што су очекивали да ће, када се рушио претходни режим, бити боље. Да Милошевића нијесу издали његови људи, он би још био на власти. Сада се причају исте приче као када је он био на власти само из других уста. Питају се кога је пореметило ванредно стање. Па мене јер нијесам могао да читам новине које хоћу, да гледам емисије које хоћу, морао сам да слушам Атину и Македонију да сазнам шта се дешава у мојој рођеној земљи. Али зато треба да их тужимо да тражимо накнаду штете, као што је онај Пајкић наплатио два-три дана у притвору под Милошевићевим режимом и од тих пара отишао у Црну Гору на море. Треба ту одлуку узети, сви да траже колико је он добио и да оду на Црногорско при- морје, барем да се туризам развија од државних пара. ~Искуства говоре да је већина оптужених који су признали кривична дјела уз присуство адвоката по службеној дужности била тешко претучена и да је те адвокате одређивала полиција? - То је тачно, ми смо такву ситуацију имали са Радетом Марковићем и одбили смо да присуствујемо саслушању. Министар Михајловић треба да се стиди неких својих изјава. Као, ова полиција је боља од Милошевићеве, а ја знам да је ова иста полиција доби- ла генералске чинове код Милошевића. Генерал Лукић је био генерал прије доласка Михајловића. Од њихових третмана пуни су клинички центри, изударали су директора "Радничког” грешком па су му рекли да каже да је ударио главом када је излазио из подрума иначе ће га притворити. Хапшени су људи из ДБ-а неки су држани и по 24 дана без саслушања. Ухапшене више нијесу имали гдје па су их држали у станици милиције гдје су увече доводили пијанце да се отри- језне. -Случај Светлане-Цеце Ражнатовић? - Ја уопште не схватам цијели тај поступак. Са Арканом и његовом странком био сам у контакту док је трајао рат али послије Дејтона ја више контакта са њима нијесам имао. Ја знам да је он имао огромно наоружање и уопште српска добровољачка гарда. На

„НЕЗАВИСНА” СРБИЈА Једна провидна подвала однедавно кружи Србијом: подвала о наводно независној Србији која би раскинула крхку конфедерацију са Црном Гором, која ограничава српску државну независност. Први који су употребили ову климаву изборну крилатицу били су Владан Батић, Милан Ст. Протић и њихова Демохришћанска странка. Кад су почели да је јавно износе и образлажу, одмах смо помислили да Батић и Протић припремају и тајно упућују комите и четнике на Косово и Метохију, као што је Стојан Новаковић, наш познати државник и историчар, крајем деветнаестог века упућивао комите у Стару Србију, која је тада била под турским господством. Јер, како иначе могу замислити независну Србију ако је добар део њене територије окупиран, а преостали под сво- јеврсним протекторатом? Овим вајним борцима за независну Србију то, међутим, нимало не смета. Они настоје да нас убеде да ће Србија бити независна чак и ако Космет и даље буде окупиран, сем ако не подразумевају Србију без Космета, што још не смеју јавно да кажу. Они изгледа заиста верују да наша јадна и бедна држава може бити

Адвокати... крову његове куће била су два противавионска митраљеза. А онда је дошао Раде Марковић и ра- зоружао га. Ово што је нађено код Цеце - она вјероватно појма није имала. Држати је у притвору због тога а сада измислити причу око Обилића ја стварно не знам чему то води. буде јавно?

~Да ли суђење Звездану Јовановићу треба да

- Наравно да треба. Зашто би требало крити ако је постојала организована група да убије Ђинђића, али можда они хоће да сакрију глупости које је Влада дала у својим саопштењима. На примјер, саопштава Владе, а полиција потврђује да је Кум односно један од убијених, пружао отпор рањен и лијечен два дана кас- није. Они кажу да је убијен на лицу мјеста и ником ништа. Данас се манипулише гдје су убијени, како су убијени, причају се глупости. Знате како се то рјешава узме се обдукциони записник који је рађен у Институту за судску медицину. Знам ко га је радио. И објави се то већ једном - да се зна права истина. То би нас поштедјело саопштења Бебе Поповића. Сада овај процес, који се води против Маке - чујем да траже да буде тајан. Ја оног Боривоја Боровића не волим, али истину волим и у праву је човјек што се бори да таква суђења не буду тајна. ~Да ли је кривична пријава полиције против новинара у контексу Повеље о људским правима? - Четрдесет година се бавим адвокатуром и у Европи нијесам наишао на сличан примјер. Да поли- ција тужи новинаре и да тражи заштиту парламента од новинара. То је смијешно и јадно.

независна ако има стране војне базе на својој тери- торији без икаквог реципроцитета, што ће бити једна од последица приступања тзв. Партнерству за мир. Они ниподаштавају наш здрав разум кад тврде да самостално одлучујемо ако под притиском Атлантског пакта повучемо тужбу против његових чланица због извршене агресије 1999, као што је Горан Свилановић већ повукао противтужбу против БиХ. Они нас буквално обмањују да ћемо бити независни ако нам странци пишу нови Устав, "реформишу” војску и спроводе чистку у њој, састављају најважније законе и одређују ко ће бити министар спољних послова или одбране. Они бестидно лажу кад кажу да нам је држа- ва независна ако реагујемо на сваки шушањ из Хага и ако том кенгурском суду изручујемо властите грађане. Чудно је да су овој лажној изборној крилатици насели и релативно озбиљни и разборити економисти какви су Мирољуб Лабус и Младан Динкић, чији је Г 17 плус недавно усвојио "Државни програм европске Србије”, према коме Србија треба да буде "функционална и независна”држава. Како је реч о људима који су са чаушима нових господара света у много ближој вези и од самог Зорана Живковића, очигледно је по среди беспоговорно приклањање политици америчке владе која је, за разлику од ЕУ, већ одлучила да Арбанасима на Космету подари државну независност. А то се лакше може извести ако се у тренутку проглашења независности Космета изазове распад државне заједнице Србије и Црне Горе. На овакву позадину и крајњу сврху "функционалне и независне Србије” указује и чињени- ца да се за њену "независност” залажу и Чанкова Лига социјал-демократа Војводине и Савез војвођанских Мађара, који хоће да Војводину најпре учине државом у држави, а да је потом припоје Мађарској под изго- вором да би таква Војводина, као "европска регија”, пре ушла у ЕУ. Тако су се заговорници "независне” Србије нашли у врлом друштву њених разбијача који, кад го- воре о Србији, као крајњи циљ имају тзв. предку- мановску Србију - Србију без Космета, без Војводине и без Рашке. И таман смо помислили да је залагање за "независну” Србију озбиљна и постојана политика, кад гле, чуда! Чим је високи представник ЕУ Хавијер Солана лупио пар шамара, Батић, Протић и њихова странка подвили су реп и изјавили да извршење свог јединог политичког програма одлажу за три године. А Лабусов и Динкићев Г 17 плус одустао је од представљања свог новог "државног” програма у 115 градова у Србији. При том су и једни и други били "независни” кад су доносили ове одлуке. Глас јавности, 16.6.2003. Лични став

КОСТА ЧАВОШКИ

Б. МИТРИЋ

Iskra 1. juli 2003

ДЕМОКРАТИЈА ИЛИ МАФИОКРАТИЈА Дуга и дубока патогенеза власти и политике у Србији достиже, изгледа, свој врхунац. Последњи критичари комунизма, односно титоизма, тврдили су, поготово у последњој деценији, да су „комунисти донели ослобођење, без слободе", а сада ти исти критичари и аналитичари оцењују да је у Србију „фор- мално дошла демократска власт, али без демокра- тије"! Обе оцене имају своју аргументацију. Суштина им је заједничка: Обе имају апсолутистичке тежње када је власт у питању и обе теже ка успостављању партијског тоталитаризма! И једној и другој власти, вредносни систем почива на партијско-идеолошкој привржености. Можда никада и нигде, а поготово не у овом времену, речи, пароле и заклињање у партијску припадност, нису биле пресудније за место у друштвеној хијерархији, као што је то последњих година у Србији. Доказана креактивност, стручност, знање, образовање и рад су - драстично понижени! О морал- ности, да и не говоримо! Зато је више тачна него цинична констатација једног аналитичара који пред- виђа да ће „ускоро Скупштина Србије донети закон по коме су рад, знање и поштење - кривично дело"! Судећи по већини чланова Владе, нарочито њеним потпредседницима и појединим министрима, ова песимистична и застрашујућа прогноза је објектив- на процена садашњег стања ствари ! Иако су медији у Србији сведени на понижава- јући сервис владајуће политичке воље, иако не посто- ји ни једно опозиционо гласило, ипак се, управо преко штампе, може сагледати право стање у ДОС-у, однос- но српској Влади. Наравно, на то и такво стање не указују новинари, критичари и аналитичари, већ сами чланови Владе, оптужујући један другог. Све се одви- ја по принципу „ја и моја партија смо поштени и сјајни - други су мафија и очајни"! Тако штампа, преносећи само оцене и миш- љења највећих званичника, односно функционера Владе, на то је приморана, указује, мимо своје воље, на сву патологију у врху власти Србије. Иоле упућени одавно знају ко је ко и какав је у тој Влади. Но, држимо се само оцена које можемо прочитати и других поузданих сазнања, на основу којих можемо створити, колико - толико убедљив увид у природу садашње, наводно демократске, власти у Србији. Доскорашњи потпредседник Владе Србије био је пензионисани генерал Момчило Перишић. Био је, кад је требало, несумњиви комуниста. Био је начелник Генералштаба. Имао је велики утицај и власт у претходној деценији. Има је и сада. Откривен је са непобитним доказима као амерички шпијун. И даље је у власти! И даље држи моралистичке лекције народу! Они који су га открили, кажњени су, а наш генерал- шпијун и даље „демократизује" Србију !

ти за озбиљну научну студију о политикантској перверзности, интриганству и профитерству. У такоз- ваном „Милошевићевом режиму" био је човек у врху власти, политичке и државне, са највише функција. Када је као градоначелник Београда, на изборима изгубио власт, основао је, како се тврди, уз богату америчку помоћ, своју партију и тако постао опозиција. Иначе, за Човића, непролазног властодршца, везују се многе афере. Зна се да је као градоначлник батинама и полицијом спречавао штрајк у Градском саобраћајном предузећу. Зна се да је, такође силом, заузимао „Студио Б", градску ТВ стан- ицу, тада опозиционо гласило. Зна се да је увелико мешетарио са пирамидалним банкама (Дафимент и Југоскандик) узимао девизе, тобож за државу, а (ваљда) и за себе. Зна се да је, као један од лидера бившег режима, за себе изграђивао фабрику, спортску халу и свој кошаркашки клуб који сада има европску вредност. Зна се да, тада друштвеним предузећима за те радове није скоро ништа плаћао, него је награђивао само директоре новим положајима или уносним плацевима и грађевинским локацијама у граду. Небојша Човић, потпредседник Владе Србије, спреман је да и преко крви многобројних жртава задржи своје уносно место у власти. Наиме, енглески новинар Тим Маршал у књизи „Игра сенки", тврди да је Небојша Човић у својој фабрици, у време последњих избора, држао арсенал оружја и оружану армаду. „У фабрику је склоњено оружје, на хиљаде комада, а нај- мање две хиљаде обучених и наоружаних људи се скривало у њој. Постојао је план да они као подршка крену на различита места, а пре свега да помогну гомили да се дочепа министарстава"! Дакле, Човић је био спреман да пуца на Београђане чији је градоначелник био! Као председник Координационог центра за Косово, за три године није учинио апсолутно ништа, изузев што је пре неколико дана са Косова допрем- љено седам лешева убијених Срба. Званичници се званично питају где је огромни новац којим је располагао Човић за помоћ Србима са Косова. Данас, Човић не престаје да прича о своме поштењу и демократичности, полемишући на најприземнији начин са власником „ТВ Пинк", такође миљеником бившег режима, као што је то био и сам Човић! Потпредседник Владе Србије Чедомир Јовановић, иначе пропали студент све док није постао власт, јавно се оптужује за блиску и вишеструку везу са мафијашима из Сурчина и Земуна. Он их је штитио због користољубља и снабдевања најскупљим кокаином. Министар пољопривреде Драган Веселинов, марксистички професор, недавно је, у побеснелој градској вожњи у џипу, усмртио девојку, пролазећу кроз зелено светло! Тврди да не сноси никакву одгов- орност. Возач је, наравно, возио онако како одобрава министар Веселинов! Министар за рад и социјална питања Драган Миловановић прети стручњацима, пре свега машинским инжењерима да морају - чистити градске улице, а да њихове инжењерске дипломе не значе -

Најмоћнији потпредседник Владе Србије, Небојша Човић, прича је за себе. Он би могао послужи-

Iskra 1. juli 2003

Sudska ujdurma Dana 5. juna 2003. Ustavni sud Srbije je jednoglasnom odlukom suspendovao dalju primenu pojedinih odredaba tzv. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, kojima je uveden policijski pritvor od 60 dana. Manje upućeni odmah su ovu presudu pozdravili kao veliku pobedu načela ustavnosti, dok su samo malobrojni znalci razabrali da ovom ujdurmom Ustavni sud, pod predsedništvom Slobodna Vučetića, praktično spasava vladajuće

Демократија ... ништа! Није ни чудо, када ни сам премијер Зоран Живковић нема факултетску диплому, када не зна ни један језик и када се и међу портирима у згради Владе налазе и школованији појединци од њега. Директор државне телевизије Александар Црквењаков, који је по вољи Владе, забранио преносе скупштинских расправа, спада у највеће профитере претходног режима и највеће партијске послушнике прошле и садашње власти, за то је дебело награђен! Познат је по томе што је све новинаре који су били у згради Телевизије Београд у време НАТО бомбар- довања, оставио - без посла! Потпредседник Владе и министер полиције, Душан Михајловић, од младости комунистички функционер, коалициони партнер у прошлом режиму, власник профитабилног предузећа „Лутра", такође говори о остацима бившег режима! Вођу земунске мафије, Легију, пар месеци пре убиства премијера Ђинђића, јавно је означавао као „савесног господина", а „Црвене беретке" (јединицу за специјална дејства) за „полицијску организацију са којом би се могле поносити све полиције света"! Данас су „Црвене беретке" озлоглашене и означене као организатори и извршиоци атентата на премијера Ђинђића. Министар полиције и даље држи мора- листичке лекције. Све речено је само мали део онога шта, једни о другима, износе јавно и званично чланови Владе Србије. Народ верује да су сви они у праву када говоре о другим функционерима и партијама, а да једино нису у праву кад говоре о себи. Њихова приземна и компромитујућа свађа, а све у борби за власт, у народу је процењена - најбоље могуће! Најтачнија анегдота, уствари најпрецизнија дијагноза стања власти у Србији ових дана, изгледа овако: „У парку, недалеко од главне железничке и аутобуске станице, познатом као „парк проституције", две поноћне „даме", у лову на пролазнике и борби за наплаћивање својих услуга, почињу да полемишу која је од њих „поштенија"! Ето, то је, најубедљивији одговор како се у народу схватају међусобне полемике и свађе функционера у Влади Србије! АРТЕЛ ГЕОПОЛИТИКА 25. мај 2003.

Милош Марковић, новинар

Dosmanlije. Као predsednik ovog Suda, Slobodan Vučetić je namerno smetnuo s uma da policijski pritvor nije uveden ovim Zakonom nego naredbom Nataše Mićić, a da je ovim Zakonom samo produžen od 30 do 60 dana. Stoga ako je policijski pritvor neustavan u zakonskoj odredbi, on je tim pre neustavan u podzakonskom aktu, tj. u Mićićkinoj nared- bi. I što je još važnije, dok Ustavni sud nije vlastan da odmah ukine neustavnu zakonsku odredbu, nego može samo da je privremeno suspenduje i time pruži priliku Narodnoj skupštini da je sama ukine ili izmeni kako bi izbegla konačnu sudsku odluku, neustavni podzakonski akt se mora odmah ukinuti. I da su Slobodan Vučetić i njegove sudije imale imalo profesionalne savesti, oni bi već 14. a najkasnije 15. marta 2003. proglasili neustavnom Mićićkinu naredbu o uvođenju vanrednog stanja, a naročito njene odredbe o policijskom pritvoru, čime bi preko 3.000 Ijudi bilo zaštićeno od samovoljnog hapšenja i zlostavljanja u policijskom pritvoru bez odluke nadležnog suda. Odmah će se naravno postaviti pitanje zbog čega Vučetić i njegove sudije to nisu blagovremeno učinili. Najpre zbog toga što bi u tom slučaju bili prinuđeni da proglase neustavnom ne samo pomenutu Mićićkinu naredbu, nego i Miloševićev Zakon o merama za slučaj vanrednog stanja od 28. marta 1991. godine na osnovu kojeg je ona navodno doneta. A u oblikovanju tog Zakona, baš kao i u donošenju Ustava od 28. septembra 1990, učestvovao je i sam Vučetić, pa mu je očigledno bilo neugodno da proglasi neustavnim vlastito zakonsko čedo. Uz to je Vučetić, protivno svim starodrevnim pravilima sudske nepristrasnosti, javno prejudicirao svoj stav ustavnog sudije prema vanrednom stanju, tako što je odmah po njegovom proglašenju izjavio da je njegovo uvođenje bilo ustavno, pa više nije mogao, kad je već došlo do ustavnog spora, da sam sebi skače u usta. Znatiželjnu javnost će, međutim, više zanimati praktične posledice ovog sudskog proglašenja neustavnim policijskog pritvora, koji je učestalo primenjivan tokom vanrednog stanja. To najpre znači da je preko 3.000 Ijudi protivustavno zadržano u zatvoru bez odluke nadležnog suda, a da su Nataša Mićić, Duško Mihajlović i ostali pri- padnici zločinačke družine počinili preko 3.000 teških krivičnih dela lišavanja slobode, za koja se može izreći preko 10.000 godina strogog zatvora. I dok osetljiviji pojedinci uveiiko liju krokodilske suze nad hudom sudbinom ovih svojih miljenika, ovi su se već postarali da do toga ne dođe: sproveli su čistku najpre u sudstvu, a potom i u tužilaštvu gde su izbacili na ulicu blizu 120 tužilaca, čime su svim pripadnicima pravosuđa uterali strah u kosti i od njih napravili svoje poslušno oružje. Tako će sve do prevrata, koji željno očekujemo, pomenuti zločinci ostati nekažnjeni. Glas javnosti, 9.6.2003. Lični stav

KOSTA ČAVOŠKI

Iskra 1. juli 2003

U SCG-i

SVE JE U OBLIKU KOMPROMISA Demokratija, višestranački sistem i opšta svetska kretanja podrazumevaju kompromise ali se kod nas kompromisi prave i tamo gde ih nikako nije moguće stvarati, odnosno gde oni prestaju da budu kompromisna rešenja već nešto sasvim drugo. -000Sedim sa prijateljima a atmosfera pobožna. Pijuckamo neki "bajati' Kosovski kabernet iz tamo nekih godina, gledamo TV dnevnik i krstimo se. Više da razbijem tu atmosveru iščuđavanja ispalih u obliku pitanja. Dali mi to živimo u državi kompromisa ili kompromisno-mafijaškoj vladavini državom. Odgovor stiže kao iz topa. Već si napravio nekoliko krupnih grešaka. Državu nemamo, jer ovo je zajednica a osim toga ne znamo ni koje su nam granice te zajednice. Nemamo ustav nego povelju a imamo i različite monetarne i carinske sisteme. Vojska i jeste i nije zajednička pa kad se tome dodaju i stalni ucen- jivački stavovi iz Podgorice to nikako ne možeš nazvati državom. Jedino zajedničko obeležje te papazjanije je mafija na vlasti. Čak je i ona podeljena na Beogradsku i Podgoričku ali im je delovanje vrlo slično ili bolje rečeno kompromisno. Prilično nespretno upadoh u poziciju da branim nešto što mi ni u snu ne bi palo napamet i što se teško i može braniti, ali da bi razgovor dobio na dinamici krenuh u tu avanturu. Nisam uspeo ni da udahnem u nameri da počnem sa odbranom te 'papazjanije' a moji sagovornici prosuše bujicu primera uz obilje argumenata. Evo, na današnoj konferenciji za štampu predsednik Živković izjavljuje da niko iz Vlade nije bio umešan u kriminal, nije štitio niti je sarađivao sa kriminalcima. Znači Vlada je čista. Svuda u svetu termin 'organizovani kriminal' koristi se za povezanost državnog i političkog vrha sa kriminalcima. Ako niko iz državnog vrha nije uhapšen onda nije jasno kakva se to borba protiv 'organizovanog kriminala' vodi. Nije jasno ni kakvu su ulogu u organizovanom kriminalu' imali uhapšeni general Tomić i savetnik Bulatović ali su još uvek u zatvoru. Ispada da je uvođenje vanrednog stanja bilo nužno da bi se rasturile Crvene beretke, pohap- silo dvadesetak njenih pripadnika i nekolicina krimosa iz takozvanog zemunskog klana. S tim da je onaj drugi mnogo stariji i finansijski znatno jači surčinski zaobiđen u velikom luku. Što se klanova tiče, surčinski koji je na vlasti zbrisao je zemunski koji je bio na vlasti. Korumpirani zamenik tužioca i grupa u suštini sitnih rasturača droge kao i nekoliko policajaca na beznačajnim funkcijama završavaju spisak aktera te masovne akcije nazvane sablja. 'Сеса nacionale' je izgleda glavna zverka te borbe sa organizo-

Iskra 1. juli 2003

vanim kriminalom' ili je ona i dalje u zatvoru baš zbog onog nacionale. U današnjoj Srbiji sve što čak i malo miriše na nacionalno treba u korenu saseći i 'sablja' je tu bila vrlo efikasna. Svi ostali trenutno zatvoreni sa kriminalom očigled- no nemaju nikakve veze ali su još u zatvoru jer im se ubrzano spremaju haške optužnice. Njih bi trebalo svrstati u preventivno zatvorene kako bi se taj za današnju Srbiju prvorazredan zadatak što revnosnije obavio. Ministar policije Mihajlović izjavljuje da se u zatvoru nalazi još 23 zatvorenika koji su sa haške liste optuženika. Kako se od Svilanovićevih 7 odjednom došlo do brojke od 23 optuženih nije jasno ali se imena potencijalnih putnika za Hag zvanično ne objavljuju. Među njima su Stanišić, Simatović, Pavković , desetak Ijudi iz crvenih beretki a još desetak je pod velom tajne. Dali su generala Tomića naknadno uvrstili na hašku listu nije još poznato ali ima razloga da se i on na njoj nađe. Drznuo se da na delu uhvati šefa CIA za Balkan i potpredsednika te čiste vlade Srbije u primopredaji špijunskog materijala što svako može biti dovoljan razlog za put u Hag. Sve više izgleda da je ubistvo Đinđića i ekspresno uvođenje vanrednog stanja mnogo ranije isplanirano kako bi se otvorila mogućnost da se 'mnoge stvari obave'. Đinđić je u celoj priči kolateralna šteta kako bi se sa nekima obračunali, medije ućutkali a opoziciju 'ukinuli'. Čudne li ironije da je Rasim Ljajić ovih dana najzaposleniji potpisujući fermane za izručenje Hagu, pa čak i Stanišiću. Ako je Stanišić njegovo antidržavno delovanje tolerisao, Rasim njemu odbranu zemlje neće. Sada je i nevernim tomama mnogo jasnija prošlogodišnja pobuna Crvenih beretki i nihov zahtev za smenu Mihajlovića. Kao da su beretke već tada naslućivale šta im to Mihajlović sprema te da će za odbranu Srpstva biti žestoko kažnjeni. Jedan drugi potpredsednik vlade Nebojša Čović je posle sastanka Vlade saopštio da je napravljen kompromis koji njega u potpunosti ne zadovoljava ali tako je uvek sa kompromisima. Ostalo je otvoreno pitanje dali je tačno ono što je o Čoviću navodio TV Pink i hoće li TV Pink zbog toga odgovarati. Nije jasno ni dali će MUP najavljenu tužbu zbog iznetih neistina protiv Čovića podneti ili se i od toga odusta- lo. Kompromisno je 'rešeno' i pitanje predsednika skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju i člana DOS-a Momčila Trajkovića gde su ogromne pare iz fonda za rad Koordinacionog centra kojim upravlja Čović. Odmah nakon ubistva zvanično je objavio da je Đinđić ubijen iz snajpera velikog kalibra. Nađena snajpers- ka puška Hekler-Koh je kalibra 7,62mm što se nikako ne može ubrojiti u veliki kalibar kojim se obično karaktetišu kalibri oko 12mm. MUP je objavio i fotorobot ubice koji ni

Sve je u ... najmanje ne liči na Zvezdana Jovanovića za koga je kasnije rečeno da je ubica Đinđića. Ako je već u javnost dat 'fotorobot ubice’ on se morao praviti na osnovu proverenih izjava svedoka ili očevidaca celog događaja. Pritom je još i nagovešteno da ubica možda nije ni naš državljanin. Dali je možda i Zveki neko kompromisno rešenje za ubicu jer o organizatorima i naručiocima ubistva više niko i ne govori. Ta uloga će verovatno biti pripisana likvidiranim Spasojeviću i Lukoviću pa oni sigurno neće moći da svedoče. Uz sve ove nedoumice pojavljuje se još jedna veoma bitna. Najavljeno je da će sva ova suđenja biti zatvorena za javnost. Nije jasno zašto.ako je sve tako čisto, pogotovu što su akteri već navodno priznali svoja nedela. Dali zato što javnost može saznati da su mnoga 'priznanja' krivice okrivljenih posebna vrsta 'kompromisa pod batina- ma' te da činjenice nisu tako čvrste kako se najavljuje. Kompromisu se očigledno priklonio i Ustavni sud Srbije. Sa zakašnjenjem od dve godine doneo je odluku da poslanički mandati pripadaju poslanicima a ne strankama. Ako su u proporcionalnom izbornom sistemu gde se takmiče stranke vlasnici mandata poslanici a ne stranke, ko je onda vlasnik mandata u većinskom sistemu. Ustavni sud ocenjuje ustavnost nekog člana ili kompletnog zakona i logično bi bilo da se poništenjem određenih članova izbornog zakona dosad oduzeti mandati moraju vratiti poslanicima. Ali i tu je napravljen kompromis. Ono što je do sad nezakonito urađeno neka tako i ostane, ali u buduće se to nikako ne bi smelo ponoviti. Sasvim je jasno da je ovaj kompromis, kompromisa morao da bude napravljen jer bi Vlada automatski izgubila skupštinsku većinu, nova bi se teško izglasala a mafiji na vlasti to nikako ne bi odgovaralo. Na kraju sam ipak nekao došao do reči. Ja mislim da malo preterujete. Čuli ste od svih tih DOS-ovaca, a najčešće od Koštunice da je ovakva situacija u zemlji plod političke realnosti i da se u datim uslovima nije moglo postići više. E baš taj trojanac je i uveo tu novu praksu čudnih kompromisa. 'Zaboravljajući' da su političari upravo ti koji stvaraju, odnosno kreiraju političku realnost ako znaju ili hoće da je stvore. On je prečesto bio zbunjen i neinformisan pa su mu političku realnost kreirali Đinđić, Solana, Đukanović.... Dali mu je uloga od strane Zapada bila defi- nisana u obliku trojanskog ata, predstavljajući ga narodu kao umerenog patriotu, sada nije ni važno. On je svoju ulogu vrlo dobro odigrao. Važno je to da su mu političku realnost očigledno kreirali drugi, pa smo umesto države dobili papazjaniju. Ne mogu da osporim vaše navode pa mi bar kao domaćinu dozvolite da korigujem svoju, na početku iznetu nesmotrenu izjavu. Za današnju vlast možda je najprecizni- je reći da se radi o kompromisno-mafijaškoj vladavini papazjanijom. Beograd, 29. 5. 2003.

Zvonimir Trajković www.trajkovic.co.yu

ĐUKANOVIĆ: PAD VLADE U SLUČAJU POVEĆANJA CARINSKIH STOPA. Crnogorski premijer Milo Đukanović usprotivio se predlozima Evropske komisije da Crna Gora poveća carinske stope za 56 strateških poljoprivrednih proizvoda i da Srbija snizi te stope za iste proizvode. Kako su preneli crnogorski mediji, Đukanović je objasnio da bi povećanje carinskih stopa građanima Crne Gore donelo velika poskupljenja, a u Srbiji bi došlo do "konačnog sloma posrnule poljoprivrede". Prema Đukanovićevom objašnjenju, nije prihvatljivo ni jedno, ni drugo. On je rekao da njegova Vlada nije izabrana da građanima donosi nove ekonomske nevolje, već da narodu obezbedi "neko blagostanje". Đukanović je dodao da bi, u slučaju povećanja carinskih stopa, njegova vlada morala da padne i pozvao Evropsku komisiju da bude "malo maštovi- tija i kreativnija" u vezi sa Akcionim planom usklađivanja ekonomskih sistema Crne Gore i Srbije. On je to objasnio ocenom da državna zajednica Srbija i Crna Gora nije tipična država i da se ne može uklapati u "uobičajeni šablon procesa stabilizacije i asocijacije". (Beta, 23.6.2003.) POZDRAVLJENA PAPINA PORUKA MIRA. Rukovodstvo Republike Srpske pozdravilo je papinu poruku mira, tolerancije i spremnosti da se među narodima BIH grade odnosi novog poverenja, zasnovani na objektivnom sagledavanju pune istine o svemu što se na ovim prostori- ma kroz istoriju dešavalo. U saopštenju koje su potpisali predsednik RS Dragan Čavić, predsednik skupštine Dragan Kalinić i premijer Dragan Mikerević ističe da su, najblaže rečeno, iznenađeni govorom banjalučkog biskupa Franje Komarice, koji je, kako su ocenili, "versko zamenio neod- merenim subjektivnim, pa i političkim ocenama aktuelnog položaja Katoličke crkve i Hrvata". Ocenjeno je da je upravo proteklih godina evidentan napredak i u povratku imovine i obnovi verskih objekata i zaštiti verskih sloboda. Komarica je u nedelju rekao da se, "Katolicka crkva u široj banjalučkoj regiji, voljom ovozemaljskih moćnika, nalazi pred istrebljenjem". (Beta, 23.6.2003.) "MILOŠEVIĆ ĆE BITI SASLUŠAN POČETKOM NAREDNE SEDMICE". Član Udruženja građana "Sloboda" Dragomir Majkić rekao je da će Slobodan Milošević o "slučaju Stambolić" biti saslušan početkom naredne sedmice. "Milošević jedva čeka da bude saslušan o 'slučaju Stambolić', ali je voljan da razgovara i o svim ubistvima istaknutih funkcionera prethodne vlasti, koja su se desila pre i posle ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i o kojima niko ne govori kao da nisu bili "živi Ijudi", rekao je Majkić. Prema njegovim rečima, to se odnosi na ubistva Pavla Bulatovića, Radovana Stojčića Badže, Zorana Todorovića Kundaka i drugih. Beogradski istražni sudija i tužilac ispitaće Miloševića u Hagu u istrazi koja je protiv njega pokrenuta zbog sumnje da je naredio otmicu i ubistvo Ivana Stambolića. (Beta, 23.6.2003.) HILANDARU 20 MILIONA IZ BUDŽETA SRBIJE. Premijer Srbije Zoran Živković obavestio je starešine manastira Hilandar da je Vlada Srbije iz budžeta izdvojila 20 miliona dinara (oko 310.000 evra) za rekonstrukciju manastirskog konaka i biblioteke, saopštila je u ponedeljak ambasada Srbije i Crne Gore u Atini. Premijer Živković i ministar spoljnih poslova SCG Goran Svilanović posetili su manastir Hilandar na Svetoj Gori po završteku samita EU- Zapadni Balkan. Oni su tom prilikom manastiru poklonili dijaprojektor, laptop kompjuter i štampač. Starešine manastira, Iguman Mojsije i otac Metodije pokazali su gostima manastir i obavestili ih o radovima na popravci konaka i biblioteke. (Beta, 23.6.2003.)

Iskra 1. juli 2003

JUČERAŠNJI SAVEZNICI SADAŠNJI TERORISTI Poslednje sedmice maja meseca britanska dnevna štampa i televizija ispunjavali su svoje stranice vestima o terorizmu naših dana. Moguće je da se istom temom bavila i evropska štampa, a američka verovatno prednjačila je o ovoj temi. Dve ličnosti iz islamskog sveta naročito su isticane kao vođe savremenog terorizma. Na prvom mestu istican je Osama bin Laden, a na drugom njegov pomoćnik Dr Аутап Al- Zawahari. Ovde se moramo poslužiti onom izrekom o čuđenju ,,da čoveku pamet stane”! Zašto? Prvo zato što je Osama bin Laden bio nekad persona grata u Americi. Moglo bi se reći, jeste, ali se on promenio, u hajduke odmetnuo i postao svetski terorista. Dok se ovako opravdanje može naći za Osamu, si-gumo se to ne može reći za Dr Аутап Al- Zawahari. Zašto se ne može prema njemu činiti izuzetak? Nije to bilo davno, kad je Al-Zawahari bio utaboren u Albaniji i na Kosovu, gde je vaspitavao i uvežbao KOA. Nije on radio ovaj posao za sebe, već u režiji NATO-a, t.j. u režiji američke politike na Balkanu, naročito prema Jugoslaviji i srp- skom narodu. Pored Amerike i njenog NATO, Zawahari je imao vrlo srdačne odnose sa britanskom vladom novog labu- rizma. Srdačne kontakte sa njim je uspostavio g. Robin Cook tada britanski ministar spoljnih poslova. Zawahari je nastojao da pošalje u Albaniju svoje specijalne nastavnike za gerilsko ratovanje na Kosovu sa ciljem otcepljenja Kosova od Jugo- slavije. Sve se ovo odigravalo od 1997. pa na ovamo. Glavni nadzornik ovakve politike bio je Havier Solana, birokrata i tada Generalni sekretar NATO-a. On je izdavao naređenja onom američkom generalu koji se hvalio da će svesti Srbe na nivo kamenog doba. I gotovo je uspeo u svom poduhvatu. Nje- gova dalja politika rasčlanjivanja onog što je ostalo posle svi- repog bombardovanja, svela se na ukidanje imena Jugoslavija, a zatim na stvaranje onog nedonoščeta: Srbija i Crna Gora. Prelazak u Makedoniju Posle rata od osmadeset dana, А1 Zawahari prešao je sa Kosova u Makedoniju i utaborio se na skopskoj Crnoj Gori. Njegov štab, prema pisanju britanske štampe tada, čuvalo je oko četrdeset oprobanih muđahedina, koji su sigurno bili iskusni ratnici. Odavde je Al-Zawahari nadgledao i rukovodio operacijama u Makedoniji sa ciljem da se tamo stvori vlada kao u Albaniji ili ona na Kosovu pod američkim okriljem. Ovu politiku i njene smernice vodio je mutavi Havier Solana, sada već visoki diplomata Evropske unije. Ostao je poznat po onim apsurdnim savetima - američkim zahtevima - da makedonska vlada prihvati zahtev albanskih terorista u Makedoniji o stvaranju ,,No go areas”, t.j. zona koje će biti istrgnute ispod jurisdikcije makedonske vlade. Drugim rečima stvaranje „države u državi”. Hvaljeno je tada ovo nakaradno gledište kao progresivni diplomatski potez koji vodi u mir. Gotovo tri godine ovako stanje je vladalo u Makedoniji pod pokrovitelji- ma NATO, KFOR i EU. Bacanje prašine u oči Danas isti ovi faktori koji su pomagali u snadbevali albanske teroriste bacaju nam prašinu u oči, jer su Al- Zawaharia stavili pored Osame bin Ladena, kao ‘terorist’ broj 2. Narod na zapadu ovo ne zna, jer mu se podmeće uzrok za posledicu i obratno. Ipak postoji mali broj koji sve ovo prati i zna i upire prst na one galamdžije o „oružju za masovno uništenje”, koje još uvek nije nađeno.

Diana Johnstone, američki pisac, u njenoj nedavno objavljenoj knjizi „Fools’ Crusade” (Krstaški rat bezumnika) opisala je bezumlje Amerike i njenih satrapa u NATO savezu u ratu protiv Jugoslavije. Rat koji su članice NATO-a po ame- ričkom nalogu vodile protiv Jugoslavije. Ovaj rat odisao je zahuktalom rasističkom mržnjom na kojoj bi im i nacisti zavideli. Ranije je o njenoj knjizi pisano u Iskri. Nažalost, ni Evropska unija nije se bolje ponela prema Jugoslaviji. Njene članice ćutanjem su odobravale varvarizam NATO članica. O američkom pokroviteljstvu Dr Al-Zawaharia pisano je u časopisu ,,Nexus” na engleskom, u broju za novembar i decembar 2002. g. Rat NATO-a protivu Jugoslavije Diana Johnstone opisala je kao nezakonito razbojničko nasilje koje nije imalo nikakvo pokriće Ujedinjenih nacija. Za barjaktare ovog zlo- činačkog rata to je bio ‘moralni rat’, a gospodin Bler ga je na- zvao „Jedini moralni rat u ljudskoj istoriji”. Ovakvo rezono- vanje i ponašanje dovoljno govori i o terorizmu našeg vreme- na koji izvire iz „moralnih" principa stegonoša NATO-a. Upoređenje sa ratom u Iraku Rat u Iraku jeste agresivni rat, istina protivu jednog diktatora, kojeg je naročito Amerika pomagala gotovo jednu deceniju. Ni ovaj rat nije imao pokriće Ujedinjenih nacija, niti se mogao oslanjati na principe međunarodnog prava. Svesni svoje agresije, Amerika i Britanija, da bi donekle ublažile svoje nedelo, a najviše zbog islamskog sveta, rade svim sila- ma da pridobiju za sebe pokoreni irački narod. Pobednici apeluju na irački narod da pomogne u stvaranju nove vlade koja će biti ‘demokratska’. A baš ovde pobednici nailaze na teškoće. Demokratija (oblik vladavine) nije kao sadnica koja se može presaditi i prilagoditi preko noći. A naročito nije pri- kladna kad se nameće bajonetima i bombarderima, čime se zapadne demokratije u poslednje vreme obilno služe. Pobednici u Iraku pozivaju se na Zenevsku i Hašku konvenci- ju i na prava okupiranog naroda. Ukratko, one zahtevaju da irački narod kolaborira sa njima na osnovu tog ratnog prava. Upoređenje sa Srbijom u Drugom svetskom ratu Kad je general Nedić na osnovu istih konvencija formirao administraciju kako bi zaštitio narod, onda su demokate i nedemokrate, hulje i zlonamerni ljudi pljuvali, sramotili, vređali i pretili Nediću i svim njegovim pomoćnici- ma koji su radili na spasavanju naroda, jer okupator nije to hteo, sem da taj goli narod pljačka. Demokratije našeg vreme- na, kao i one prethodne imaju dva ili često i više merila koji im gode i njima se služe. U ratu od pre tri godine demokratije NATO saveza ponašale su se prema Srbima gore od nacista. NATO je uništio gotovo celu infra strukturu Jugoslavije i do danas nije ništa preduzeo, a kamo li uradio, da popravi svoje rušilačke zločine. Komunizam u Jugoslaviji, kao što se zna, nametnut je bombarderima i opresivnom politikom. Komentator BBC radia 4 pisao je u Sunday Times-u 25. maja o.g. o dvoličnosti, hipokriziji i prevari jačeg. On je došao do zaključka da zlo raditi a dobru se nadati nije moguće. Laž i prevara mogu doneti trenutne koristi, ali se na kraju skupo plaćaju.

Staniša Vlahović

Iskra 1. juli 2003

СЛОВАЦИ У СРПСКОЈ ВОЈВОДИНИ У данашњој Српској Војводини, односно у делу што је од ње још преостало постоји и етничка групаци- ја Словака. На наше српске просторе, насељени су они у 18. веку. Било је то онда када је Српска Војводина прилично запустела и када је царска бла- гајна Хабзбурговаца због силних ратова била сасвим испражњена.

право у задњој деценији другога миленијума Словаци нису јавно исказивали незадовољство са својим положајем или евентуалним ограничавањем својих права.

Решење и једног и другог проблема нашло се у насељавању сиромашних који ће обрађивати земљу и из својих прихода попуњавати царску благајну.

„У Бачкој се насељени Словаци 1720, у Бајшу 1740, у Петровац (Бачки) 1742, у Бездан 1760 у Лалић. Око 1770 насељени су Кисач, затим у Гложан, а 1790/91 у Пивнице... Најстарије словачко насеље у Банату је Арадац. 1781 године купио га је заступник Бељског властелинства Исак Киш, па је овде населио Словаке из северних словачких кра- јева. Тако је настао Словачки Арадац. Чоку је населило 1781 Словацима Леринц Марцибањи. У Пардањ су насељени 1784-1787... 1760 гдоине населио је Словаке католички надбискуп гроф Адам Патачић у Селенчу, у намери да их пока- толичи, а када они то, по наговору професора Јана Бона нису пристали.м преселе се у Срем и населе у Стару Пазову 1768-1770.”

Уз Словаке у Српску Војводину, тада су масовно досељавани Немци (побуда је била да се овај простор понемчи), бројни Мађари, у далеко мањем броју Малоруси (Прикарпатски Руси, звани и Хуцули, касније прозвани Украјинцима и најзад Русинима), уз нешто Чеха, Француза и Шпанаца. Угарска дворска канцеларија у Бачкој је нарочито инсистирала на насељавању Словака уз Мађаре. Разлог је био прост и лако објашњив, баш због чињенице да су Словаци живећи вековима уз Мађаре (Угре) а издвојени и удаљени од своје матица, лако и брзо помађаривани. Дакле, путем Словака, Мађари су вековима јачали бројност своје прилично анемичне и стерилне нације. О овој појави пише др Душан Ј. Поповић, у првој књизи „Срби у Војводини” на страни 49 следеће: „Како су Мађари гледали на Словене, најбоље се види из мађарских пословица. Сви народу, по правилу, имају о суседним народима по коју пословицу, реч, примедбе, мање или више непо- вољну, али тешко је наћи народ да има тако велик број пссловица о другим етничким групама, а тако неповољних као што их имају Мађари о Словенима (пре свега Србима и Словацима п.а.). По тим условима, Словенима се не признаје ни једна лепа особина; за њих не постоји ни једна лепа реч. Ништа се не признаје, па су и добре словенске особине приказане као негативне. Све ове пословице приказују Словене као грубе, прож- дрљиве, незналице, абнормалне. Из тих пословица зрачи дубок презир и одвратност. Словен је најбеднији људски створ који носи име човека, заправо он и није човек. (Једна пословица каже: „Словен није човек”, а по другој је: „половина човека”). Словен постане човек, прави и цели, када постане Мађар." Бројност Словака у Српској Војводини, а након Другог светског рата кретала се овако: 1948. било их је 72.032, 1953. године 73.460, године 1961. пописано је 73.830, 1971. године 72795 и 1981. године укупно 69,549. Године 1991., у Србији је пописано 66.863 Словака (значи у Српској Војводини за 2 или 3 хиљаде мање). На последњем попису из 2002. године забележен је засигурно њихов демографски пад, с обзиром да су се многи од њих иселили због верског и грађанског рата који је дивљао на просторима бивше СФРЈ у Републику Словачку (резултати овога пописа не могу се сматрати валидним имајући у виду да је обављен некоректно, а ни његови резултати нису поз- нати широј јавности!). Према извештајима Фонда за Хуманитарно

Др Душан Ј. Поповић у књизи „Срби у Војводини” (том II) на страни 46 бележи:

У књизи „Срби у Војводини” (том III) исти аутор не странама 188/89 записао је и следеће: „У Бачку су се Словаци населили у Пивнице 1791, у Кулпин 1812, у Силбаш 1814, у Лалић 1817, а у Паланку 1859. У Срему је најјаче словачко насеље Стара Пазова, а у Бачкој Петровац (Бачки) и Гложан. Веома вредни, а још више штедљиви, пошто се, уз то, и брзо може, Словаци су убрзо по свом досељењу у ове крајеве почели да потискују Србе у српским насељима, покуповавши доста земље у српским насељима. У прошлости врло лако су се, чак и радо нарочито њихова интелиген- ција, претапали у Мађаре, па и у Немце, али у Србе никада... Средином 19 века населили су се Словаци у Банату, и то: у Арадцу, Хајдучици, Чоки, Сарчи, Падини и Ковачици.” У Ракоцијевој буни или још тачније Српско мађарском рату од 1703 до 1711 године, масовно су учестовали и Словаци. Били су у саставу „куруца” тј Ракоцијеве војске. У највећем броју, радило се то о кметовима са огромних имања Фрање II Ракоција. У овом рату, мађарске трупе су побиле најмање 200 хиљада Срба, претежно клањем. Остало је и забележено, да су на Мајској скупштини у Сремским Карловцима од 1(13) до 3(15) маја 1848 године када је проглашена Српска Војводина (Војводовина Србија) учествовали и Словаци, премда не у неком респективном броју”. У време Српско-мађарског рата 1848/49. године, многи Словаци били су редовима мађарске редовне војске. Значајан број од њих био је и у саставу угарских домобрана (хонведа). У том рату, настрадао је 1 % од њихове свеукупне популације. Страдање српског цивилног становништва у овоме сукобу „искористили” су и Словаци из Петровца (сада Бачки Петровац). Обрушили су се на околна српска насеља, темељно их пљачкајући, али и вршећи масовне злочине над српским живљем. Рецимо само у селу Кулпину 17. марта 1849. године су убили 50 срп- ских породица, преживеле протерали и запалили 50 српских домова, док су имовину Срба опљачкали. И

Iskra 1. juli 2003

када су 1864 године послани Словацима у Петровац граничари из Шајкашке ради казне, при повратку понели су са собом много „српских ћилимова које су газде њихове код којих су становали присвојили у буни 1848/49”. (То је та чувена „мирољубивост” Словака о којој данас толико поносно причају заговорници „аутономашке политике”).

12 општина, у седамнаест школа и два издвојена одељења. Наставом у школској 2002/3 години је обух- ваћено 3568 ученика (233 мање него претходне школске године) од којих се 100 нису изјаснили као Словаци. Од укупног броја ученика словачке националности у Српској Војводини 76.35% их је обух- ваћено наставом на словачком језику.

„Вредно је и спомена, да је на Великој народ- ној скупштини Српске Војводине (Бачка, Барања, Банат са представницима Срема) одржаној 25. новем- бра 1918 године у Новом Саду, када је изгласано њено присаједињење Краљевини Србије, од 757 присутних народних представника, 62 беху Словаци”.

Ученици који нису обухваћени наставом на матерњем језику (словачком) имају право да уче матерњи језик са елементима националне културе. Ово је школске 2000/1 године чинило 608 ученика словачке националности или 56.61 % ученика Словака који похађају наставу на српском језику.

Данашња „престоница” Словака је Бачки Петровац (са општином). Скоро чиста словачка насе- ља у општини Нови Сад су насеља Кисач и Кулпин. У бачко-паланачкој општини чине већину у селима Гложан и Силбаш, Заступљени су и у селу Бајша (општина Бачка Топола). Најзад има их и у општини Оџаци, у селима Пивнице (које до пре неку годину било њихово највеће село), Лалић и Селенча (односи се ово на Бачку).

У Бачком Петровцу - може се сматрати и њиховим главним градом - имају и гимназију на словачком језику. Успостављена је она још у Краљевини Југославији! У Старој Пазови, исто тако у задњих двадесетак и пет година имају школу истог таквог профила.

У Срему их има највише у Старој Пазови, онда чине већину у селу Луг (општина Беочин), а нешто их пребива и у Општини Шид и Земун. У Банату су сада лоцирани понајвише у сред- њем и његовом јужном делу. Чине готово свеколико становништво у општини Ковачица. Подоста их има и у Падини потом у Арадцу и селу Бело Блато. Нешто Словака живи и у Алибунару. Претходни подаци указују да су груписани прилично компактно у насељима, где чине и већину. 0 њиховој мађаризацији нема више ни говора, а прелазак у православље и српски род им ионако никада није био својствен (изузетак су они из мешовитих бракова!). Ранијих деценије, па и векова на овим територијама нису се Словаци одликовали Бог зна каквом образованошћу. То је сада превазиђено, те и на том плану они не заостају за другима у Српској Војводини (и образовање их штити од мађаризације!). Може бити, да је ту од пресудног значаја и близина Београда и Новог Сада (универзитетски центри) око којих живе. Протективно средство од могуће асимилације је и њихова вера. Они су лутерани, протестанти.

На Филолошким факултетима у Београду и Новом Саду, опет постоје одсеци (катедре) за словачки језик и књижевност са лекторима из Републике Словачке. На словачком језику излази укупно 12 листова. Новинскоиздавачка установа „Хлас људу” издаје недељник на словачком језику „Хлас људу”, чији је оснивач Скупштине АП Војводине, и који се финансира из буџета. Поред овог листа из буџета се финансира и издавање омладинског листа на словачком језику „Взлет” и дечијег листа „Зорњичка” чији је оснивач НИУ „Хлас Људу”. Програм на словачком језику припрема и еми- тује Радио Нови Сад (укупно 8 часова на дан) и 8 општинских радио станица у Српској Војводини (Бач, Бачка Топола, Бачки Петровац, Ковачица, Оџаци, Зрењанин (Петровград), Стара Пазова и Шид. Коначно присутан је словачки језик и на електронским медијима, пошто Радио-телевизјиа Нови Сад, на оба програма емитује разне емисије на овом језику. Позоришта на словачком језику налазе се у Бачком Петровцу, Старој Пазови и Ковачици, а финан- сирани су од стране Републике Србије. Уз њих егзис- тира и више аматерских позоришта Словака. Словаци имају могућност да се исказују и на културном и уметничком плану. Стога имају бројна културно - уметничка друштва. Она негују национал- ни словачки мелос и фолклор.

У Краљевини Југославији су имали чак и засебну црквену организацију. потврђену Уставом Словачке евангелистичке хришћанске цркве Аугсбуршке вероисповести од 24. јуна 1932. године.

У селу Ковачици постоји и светски позната колонија наивних сликарки. Сем тога многи Словаци су угледни писци, песници илити научни радници.

Брозова Југославија је према њима била више него издашна, у њој су они остварили висок степен својих мањинских права. Иста су у потпуности задржали и дан данас.

Најзад, њихова национално - културна институција је Матица Словачка. У Краљевини Југославији су били и политички организовани у оквиру „Борбаша” Светислава Хођере, који је био министар у влади Петра Живковића.

Словачки језик и писмо у службеној употреби су у општинама: Алибунар, Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Бачка Топола, Беочин, Ковачица, Оџаци, Пландиште, Стара Пазова, Шид и Зрењанин (Петровград) и у граду Новом Саду. У насељима где чине апсолутну или релативну већину, односно где су заступљени у нешто већем броју имају забавишта и основне школе.

Захваљујући баш управо Хођери, тј. гласовима Словака из Бачке, Баната и Срема на изборима 1938. године, ЈеРеЗа или Југословенска радикална заједни- ца (делови Народне радиклане странке, Словеначка људска странка др Корошеца и Југословенска мусли- манска заједница др Мехмеда Спахе) др Милана Стојадиновића је једва победила на изборима, али за кратко. Словаци који сада живе у Заједници Србије и

Настава на словачком језику заступљена је у

Iskra 1. juli 2003

С лов а ц и . . .

Сергија Каћанског чувеног учесника Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. године и друге.

Црне Горе нису превише политички експонирани. Своје гласове по правилу дају странци на власти или странчицама које заговарају „аутономију” Срспке Војводине.

И први српски модерни књижевник Доситеј Обрадовић, школовао се такође у Пожуну (Братислави).

За сада, у Српској Војводини, не инсистирају на својој аутономији.

Интересантно јесте, на то без сумње указују историјске чињенице, да се између Словака и Хрвата може повући извесна паралела.

У својим сеобама, ми Срби, нисмо доспели само до крајњих тачака Угарске (Ђур и Коморан), него и до Братиславе (некада Пожун), данас главног града Републике Словачке, а раније престонице мађарског народа. У том граду од 16. века, живели су Срби као Шајкаши (војници у речној флотили), али и као трговци и занатлије. Становали су у посебном делу града према Дунаву у „Српској вароши”. Природно постојала је ту и Српско - православна црква, а и лицеј (средња школа) отворе- на још давне 1606. године. Такође, живели су Срби, у још неколико села у јужној Словачкој, у то доба. У минулим вековима, мањи број њих се раселио, а они други и бројнији, али и сувише раштркани и удаљени од матице су понемчени или ређе пословачени. Све до задње деценије другога миленијума Срба у Словачкој било било је врло мало. Српска колонија у овој земљи постаје све бројнија од 1991. године, односно од распада СФРЈ. Одређених, па и интензивних веза, културног и просветног профила, између Срба и Словака, било је итекако током прошлих векова. После оснивања Прве српске гимназије у Сремским Карловцима 1791. године, њен врховни патрон и један од оснивача, митрополит Стефан Стратимировић, за њене директоре је доводио Словаке. Тачније речено, од краја 18. века и до негде средине 19. века, прва четири директора ове наделеко чувене просветне институције су били Словаци. Захваљујући једном од њих (др Георгију Румију) постаће гласовити митрополит Стратимировић члан познатог Гетингешког ученог друштва. Словак Павел Јозеф Шафарик, године 1819. доћи ће у Иови Сад за директора Велике српско- православне гимназије (друга у Срба), и тада ће записати: „да то гњездо Српства оставља утисак богаштине, образованости и насељености. А сама Гимназија је такво велелепно здање, које до сада нисам видео”. Павел Ј. Шафарик био је и слависта од огромног светског угледа. Као директор новосадске гимназије, у више је наврата одлазио у манастир Шишатовац код архимандрита и књижевника Лукијана Мушицког („Харфе шишатовачке”) сакупљајући грађу за своје грандиозно дело: „Историју словенског језика и књижевности свих дијалеката”. У Братислави (Пожуну) школовали су се у 18. и 19. веку и неки од најистакнутијих архијереја Српскоправославне цркве изнад Саве и Дунава. Вредно је ту споменути: Петра Јовановића - Видака, епископа горњекарловачке епархије и касније владику вршачког; Пантејлемона Живковића администратора обудовљене будимске и темишварске епархије;

Словаци су од 11. столећа у саставу Угарске средњевековне државе. Након пропасти Угарске краљевине, после пораза на Мохачу (1526) и њеног пада под Османлије, Словачка улази у састав Хабзбуршке монархије. Тако је Словачки народ вековима угњетаван од мађарских племића и експлоатисан од немачког грађанства бројно заступљеног у словачким градови- ма. Тек од 20. века је ојачао национални покрет словачког народа, који се тада успешно супротставља мађаризацији и германизацији на просторима Словачке. Најугледнији члан овога покрета био је Људевит Штур. Он је покренуо и прве „Словачке новине” са књижевним додатком „Орао татрански”. Уз то, са другим словачким научницима, утврдио је он и норме словачког књижевног језика. Вође овога покрета сарађивале су са представницима Српског националног покрета у Угарској. Нарочито је био плодан утицај на Србе, словачког препородитеља и песника Јана Колара. У време Првог светског рата, у Словачкој, крајем лета 1914. године, основала је Аустро-угарска Монархија велики концентрациони логор за Србе под ведрим небом у Нађмеђеру (ово место се налази између Братиславе и Коморана). Само у овом стратишту, у Нађмеђеру, страдало је и сахрањено око 6 хиљада припадника српског национа. По распаду Хабзбуршке Монархије, од словачког и чешког народа, формирана је Чехосло- вачка. Хитлер је од Словачке 1939. године створио марионетску државу нешто слично као НД Хрватска. Јосиф Стаљин 1945. године је поново успоставио Чехословачку државу и ставио је у своју утицајну сферу. Са пропашћу комунизма у источној Европи, распада се и ова држава, али мирним путем, на Словачку и Чешку, 1991. године (Овде очигледно нису коришћене „добре” услуге „међународне” заједнице на челу са САД-а). Тако Словаци, као и Хрвати поново успостављају своје независне државе, скоро после читавог миленијума, наравно уз помоћ „демократског Запада”. У времену садашњем, Заједница Србије и Црне Горе има односе са Републиком Словачком на нивоу амбасада, а словачка национална мањина у Српској Војводини је у извесном смислу трансмитер (пренос- ник), који успоставља релативно добре и коректне односе и веза између српског и словачког народа. Др Војислав Недељковић

Iskra 1. juli 2003

ДИЈАГНОЗА ДИЈАСПОРЕ Драган Драгојловић, Београд: Просвета, 2002 *

ПОД

ЈУЖНИМ КРСТОМ,

Као песник, Драган Драгојловић је своје име зацртао масним словима у историју српске књижевности. Од 1974. до 2001. објавио је шеснаест збирки песама. Неке од ових збирки су преведене на један или више страних језика. Преведене су на албански, македонски, румунски, немачки, италијан- ски и енглески. Осим тога, на енглеском језику је објављена и збирка његових изабраних стихова. Затим, приредио је 1989. године збирку песама исе- љеника настањених у Канади и Америци под насловом Од срца до завичаја. Најзад, 1985 и 1986 објавио је две књиге за децу. Заступљен је у антологијама југословенског и српског песништва у земљи и ино- странству. За своју поезију добио је награде „Милан Ракић" и „Драинац". Ове, 2002. године, Драгојловић се појавио пред читалачком публиком својим романом Под јужним крстом. Писање тог романа је почео 1999. године у Камбери, Аустралија, а завршио у Београду 2002. године. Ивков:

За песме Драгојловића рекао је Милан Аћимовић

Писане са јасно исказаним личним тренутком, наглашено садржајне ове песме Драгана Драгојловића, на изестан начин, заокружују доса- дашње мотиве и начине његовог певања, али и показују да је овај песник остао доследан оним идејним и стилским особинама које су његов песнички рукопис унеколико издвојиле у нашем савременом песништву. И његов роман, који неоспорно припада савременој српској прози, својим језиком и третманом теме о дијаспори се од ње издваја. Језик којим је овај роман написан не садржи ни једну једину вулгарност или баналност које су често саставни део не само савремене прозе, већ понекад и поезије. Присуство баналности и вулгарности је један наш академик, у приватном разговору, правдао тврдњом да ТО књигу продаје. Драгојловић се у име естетике одрекао меркантилистичких могућности. Главна тема романа је српска дијаспора. Међутим, то није једина тема. Осврће се аутор и на прилике у Србији. Осим тога, на изглед узгредно, присутни су и коментари на позитивне и негативне културне, друштвене и политичке појаве у Аустралији и Америци. Но, главна тема је о дијаспори. За њу се употребљава- ју разни називи, као емиграција, исељеништво, избеглиштво. Став према њој је углавном био негати- ван не само у односима власти према њој него и у књижевности. За власти у Србији И за многе који су о њој чули или знали само оно што им је „званично" речено, она је била шести прст да се послужимо тер- мином књижевника Булатовића. Драгојловић прилази дијаспори без предрасу- да, без намере ни да је напада, нити да је брани. Анализом исте, коју сачињавају дијалози и монолози

Iskra 1. juli 2003

лица у роману која су избеглице, он даје њену слику ОНАКВУ КАКВА ЈЕСТЕ. Затим, он дијаспору третира као ПОСЛЕДИЦУ, па се осврће и на многе узроке исе- љавања. И аутору, Драгојловићу, и главној личности у роману, Марку Малинићу, је познато да је било више таласа исељавања. И један и други су закаснили да се упознају са најстаријом групом исељеника који су у Америку долазили крајем 19. и почетком 20. века. Тоје била економска емиграција која је најдуже сачувала свој културни и етнички идентитет. Без знања енглеског језика, обично збијени у веће групе на једном простору, обављајући најтеже физичке послове за мизерне плате, они нису журили да постану „Американци". И њихова деца, друга генерација, су боље сачували српски културни и национални иден- титет и језик него што их чувају деца другог и трећег таласа избеглица. Други талас је углавном политичка емиграција. То су бивши ратни заробљеници, преживели четници, и припадници Српског добровољачког корпуса, које обично сумарно називају „љотићевцима", иако нису сви они били припадници Димитрија Љотића, односно „Збора". Припадници овог другог таласа исељавања су најпре нашли уточиште у Енглеској, затим у Америци, земљама Јужне Америке, Аустралији и Новом Зеланду. Њима се обогатила дијаспора, али осиромашила Југославија. Њихово расељавање почиње 1945. и завршава се крајем 1950-их година. Трећи талас се састоји од најновијих избегли- ца. Тешко је рећи колико је међу њима политичких а колико економских избеглица. Тај трећи, најновији талас избеглиштва почиње негде 1960-их година и траје до данас. Драгојловић дијаспору не третира као хомогену већ као многолику и многострану битност. Оно што је заједничко свим избеглицама је да су к’о семе маслачка расејани свуда, али су пали на разна тла, имају различите погледе на свет и однос према старој и новој отаџбини. Неки су за своју стару отаџбину још увек везани љубављу и чежњом. Други су за њу везани мржњом, јер и мржња је активан а не пасиван однос према предмету мржње. Најизгуб- љенији су они који за њу нису везани ни љубављу ни мржњом, који су се утопили у неку аморфну масу ма како се она звала Радња у роману почиње у Београду, а нас- тавља се и углавном развија у Аустралији. Ово се да разумети ако се зна да је аутор, Драгојловић, изесно време провео у Аустралији као југословенски амбасадор. Тамо је имао прилике да се упозна са избеглим не само Србима, него и особама других на- ција. Главно лице у роману и ауторов „гласного- ворник" је Марко Малић, архитекта, интелектуалац, припадник најновијег избегличког таласа. Међутим, у некој врсти анализе дијаспоре учествују и друга лица у роману. Међу њима су најважнији Марков стриц Драгиша Малинић и Мишан, бивши ратни заробљени- ци. Поред њих важан део анализе представљају

Дијагноза ... мишљења и изјаве Мери и Ивана. Негативни ликови дијаспоре су представљени у Ивану Голићу, Стиву и Вилију. Ови последњи спадају у „патриоте,, који би ратовали противу целога света до последњег Србина (52) али своју кожу чувају. Драгојловић не затвара очи пред оним што је лоше у дијаспори, али не превиђа ни оно и онолико колико је добро. Тако Мери, Иванова жена, указује на то да нису сви емигранти једнаки: Има доста паметних и драгих људи који су се доселили у Аустралију, - прича Мери. Већини њих Србија је на срцу и тешко преживљавају све оно што се тамо дешава. Многи раде без одмора, неки и у две смене. Али, тврди и да има таквих који би Србију, уз све приче о српству, продали за шаку долара, као и оних који би је сатрли само да ост- варе свој политички циљ и програм. Трагично је колико су се неки отуђили од свог народа. (124) Међутим недостатак патриотизма није искључиво особина појединаца у дијаспори. Клара, разведена жена Марка, нестрпљиво даје свој комен- тар у разговору о границама Србије: Доста ми је прича и о нацији и о држави, идеалима и историји. Многи млади у Берограду сада мисле као један професор Београдског уни- верзитета, кога сам слушала како говори: „Какве границе, баш ме брига колика ће бити држава у којој ћу да живим. Мене интересује добра плата и да могу да купим себи најке, као сви нормални људи." (134)

Као на негативну појаву у дијаспори указује се на неслогу. Неслога између четника и Љотићеваца и даље траје (55). Затим, не само да, бар у последње време, о Србима говоре и пишу веома неповољно странци, него и они сами блате једни друге. Мишан, стари, болесни бивши ратни заробљеник са горчином каже: „Видиш онај транзистор, ко зна колико сам пута хтео да га разбијем како не бих слушао све што се го- вори о нама, али понекад још горе Срби о Србима на српским радио станицама." (стр.105) Губљење националног и културног идентитета српских избеглица је, према Ивану, једном од пози- тивних лица у роману, последица тога што су Срби: најинертнија групација, тотално неорганизовани као целина, без јасног циља у разијању и одржавању свог идентитета. (111). Нада и веровање да је њихово исељеништво само привремено била је илузија којом су се заваравали сви, без обзира коме таласу исељеништва припадају. Скоро сви су у исељеништву створили породице, добили децу и унучад за које Србија није отаџбина и свакако немају намеру да тамо иду. А родитељи, ако и желе да се врате, не могу оставити своју децу и унучиће. „У многима живи љубав за свој народ и већина је свесна нестајања и утапања у друге народе. Емоције везане за своје порекло су запретене више него што су нестале (129), али нико од њих и не помишља да од своје деце и унучића ствара „расеље- на лица" као што су они. Отуда, мире се са тим да

повратка нема. Мери, супруга Ивана, отворено изјављује: "И не помишљамо на повратак". (127) Прва генерација избеглица пати и чезне за родним крајем. Већ друга не, а трећа често и не зна своје порекло. И Марко је свестан да избеглиштво није привремено: „Многи и не знају да сваке године само у Аустралију стиже Срба за један мањи град. У другој земљи и у туђем језику мора се градити нови дом, без наде на повратак. Колико личних и породичних трагедија!" (162) Он је свестан да ће се и његов син Саша утопити у „Аустралијанца" и да је и Саша, и деца свих избеглица данак у крви којим избеглице плаћају мало слободе и мало бољи живот него што би га имали у Србији. На то да је исељеништво не само лична трагедија већ и национална указује Драгојловић речима Ивана: „На једној страни се бориш да ујединиш и одржиш народ на окупу а на другој расељаваш га и губиш без повратка. Колико дуго то може да траје?,, (109) Још злокобније звуче Маркове речи: „Како ствари тамо теку, сигурно је да ћемо овде остати зау- век. Не само ми већ и сви ови који пристижу скоро сваки дан. Сада то није идеолошка емиграција, нити економска, сада је у питању сеоба народа." (139) Док је за многе политичке избеглице антикомунизам искрени идеолошки став, за неке је то постао занат и каријера. И једни и други су склони да раширених руку дочекују не само познате и непознате књижевнике из Србије, већ и демагоге који им држе „ватрене" антикомунистичке говоре и за то добијају добре паре. На то указује Дана, једна од лица у роману: „Тврди да у клубовима има доста часних људи и искрених патриота. Често су били изневеравани, па и од оних који су долазили овде о њиховом трошку да им говоре о српству и тако сакупили не мале паре". (52- 53) Писац ових редова је у искушењу да именује једнога сада врло грлатог народног „вођу" који је у неколико градова у Америци и Канади покупио на хиљаде долара причајући антикомунистичкој дијас- пори оно што је желела да чује. Он је примао обилне прилоге који су му давани да би, наводно, „помогао Косово". Главни штосу његовим тирадамаје био: „Оно ђубре треба избацити из Београда" што се односило на тело Јосипа Броза Тита. Један исти говор, без и једне једине промењене речи, је држао гдегод се појавио као говорник. Његовој демагогији нису насе- дали само антикомунисти у дијаспори већ су, како се показује, насели и наседају и Срби у Србији. Док туђина, са својим културним, политичким и друштвеним системима полако али сигурно мења схавтања и понашање избеглих Срба, ни они који су остали у Србији нису имуни од промена. Тако, Марко указује на то да „Санкције и укупне прилике у садашњој Југославији воде краху свих вредности". (119) Када се ова озбиљна књига о озбиљним проблемима прочита, немогуће је избећи мучан утисак који оставља ИЗНОШЕЊЕМ ИСТИНЕ. А истина је не само о сувим, поломљеним гранама, већ и о стаблу, које је, изгледа, труло, па зато се гране лако суше и отпадају.

Др Матеја Матејић

Iskra l.juli 2003

Ревизионизам у савременој српској књижевности (80)

УЖИЦЕ СА ВРАНАМА

ЉУБОМИРА СИМОВИЋА Љубомир Симовић, један од водећих савре- мених песника, драматичара и критичара, написао је у књизи Ужице са вранама1 хронику свог родног града, од његових почетака до првих месеци после Другог светског рата. У овој занимљивој романсираној хрони- ци он је забележио мноштво детаља и својих комен- тара о људима и догађајима. Иако Симовић није историчар, он се држао истинских имена и догађаја, тако да књига добија и историјску вредност, поред књижевне. Нас интересује углавном период за време и после Другог светског рата. Сем тога, није нам циљ да дамо књижевну критику већ да побележимо реле- вантне моменте у књизи који доприносе ревизионизму гледања на ствари, људе и догађаје. Симовић коментарише, хронолошки, многе догађаје, понекад са дозом ироније. Често цитира београдски лист под окупацијом Ново време. Треба имати на уму да су многи од ових коментара данас опште познати, а били су и у оно доба, али сада се о свему томе говори отворено и објективно. Симовић прави ироничну примедбу о слоганима после 25. марта 1941, Боље рат, него пакт! Боље гроб, него роб! „Многи од оних који су те пароле извикивали нису ни слутили како ће брзо добити и једно и друго.”(283) Он с великом пажњом разматра сарадњу четника и пар- тизана, немачке репресалије по фамозном кључу 100 за једног убијеног и 50 за рањеног Немца, сукоб четни- ка и партизана, пораз партизана у такозваној Ужичкој републици, оружане сукобе између четника и добровољаца, и коначан пораз антикомуниста. Из Симови- ћевих излагања и подвлачења могу се јасно видети разлози свих ових дешавања. Говорећи о сарадњи четника и партизана у јесен 1941., Симовић прво наводи историјске чиње- нице, пола века ускраћене јавности. а онда их објаш- њава. Тако, на пример, он види огромне, непомирљиве разлике између четника и партизана које су морале довести до разлаза и сукоба. Четници су се борили искључиво за ослобођење земље, за краља и отаџбину, за обнављање општина, за устанак касније кад буду спремнији и политичке прилике повољније. Они су добијали налоге од избегличке владе из Лондона, видели у комунизму највеће зло и највећу опасност од комуниста. Насупрот, партизани су били превасходно за класну борбу, против краља и за републику, за идеолошке општинске одборе, за устанак одмах после немачког напада на СССР. Добијали су налоге из Москве и од Коминтерне, видели у комунизму највеће добро и у антикомунистима највећу опасност.(330-31) Сасвим је разумљиво зашто је убрзо дошло до сукоба. Симовић детаљно описује састанак Тита и Драже у Струганику 19. септембра 1941. Тито је знао све о Дражи, Дража о њему ништа. Да је Дража знао да је Тито Хрват, могао је да га пита: „Да ли Немаца има и у Хрватској? Ако их има, зашто он не буни народ на Жумберку, него подиже народ на Колубари? Зашто

Iskra 1. juli 2003

не пуца на усташе у Кумровцу, него убија жандарме у Белој Цркви? Да ли би он подизао устанак у Хрватској ако би знао да ће цена за једног убијеног Немца бити стрељање сто Хрвата? Да је знао за оне телеграме из Москве, Дража је могао да га пита: Ако је већ хтео да подиже устанак, зашто га није подизао онда када су Немци окупирали Југославију, него га подиже тек сад када су напали Совјетски Савез?... Да ли га подиже зато да би Србију ослободио од фашизма или зато да би бранио комунизам у Русији? И да би га, кад га одбрани у Русији, пресадио и овде, у Србију?”(313-14) А каква би тек питања могао Титу да поставља о његовој прошлости као аустроугарског каплара! Тито је за акцију одмах, Дража, због немачких репресалија 100/50 за једног, касније, са мање жртава и већег успеха. Дража је ипак био приморан на акцију, да не би изгубио иницијативу и политички утицај, и кренуо у борбу „раније него што је мислио да је паметно”.(314) Из Симовићеве анализе јасно се види како су пар- тизани, тј. комунисти, изиграли четнике. Док су четни- ци предлагали обнављање предратне легалне општинске управе, комунисти раде другачије: „Нова сила, међутим, бога не моли, и за старе облике власти неће ни да чује, него ствара оно што је и наумила да створи: Градски народно-ослободилачки одбор.”(319) Епилог борбе између четника и партизана: победили су Немци.(342) Симовић тврди да су први оружани сукоб са Немцима имали четници 28. маја 1941, док је парти- зански устанак почео 7. јула убијањем Срба жандара на вашару. „Што се комуниста тиче, они Немце, као и Немци њих, остављају на миру: њихови су односи одређени још увек важећим совјетско-немачким пак- том.”(294) Одмах после немачког напада на Савез стиже депеша из Москве, која подсећа на њихову „интернационалистичку дужност” да одмах организују нападе на Немце.(297) Симовић истиче да је Дража уцењен од Немаца, не само Тито (што се пола века намерно прећуткивало) као „одметник и бунтовник”. Он такође говори о напорима Немаца да ухвате Дражу. Аутор такође коментарише и трновит проблем сарадње са окупатором. „Са Немцима су током рата, као што је данас познато, преговарали и партизани и четници, али је то само четницима уписано у грех. Као што су партизани, у марту 1943., слали своје емисаре у Вакуф, Сарајево и Загреб, на преговоре с Немцима, са циљем да споразумом о ненападању, који су Немцима нудили, ослободе своје снаге за борбу против четника, које су као политичку алтернативу желели да елими- нишу пре завршетка рата,... тако су и четници сада, 1944., покушавали да искористе Немце, не би ли при- временим ослонцем на њих поправили свој ослабљен положај према партизанима.”(426) Оружани сукоби између четника и добровоља- ца 1943. такође привлаче Симовићеву пажњу. Он окривљује добровољце што су почели те сукобе. То је фактички тачно али недовољно објашњено. Према

Ревизионизам . . . роману Саве Јанковића На прелому, у добровољцима је онда био неки Лев Гопуренко, официр украјинског порекла, који је на своју руку наредио да се отвори ватра на четнике. Тај сумњиви тип, провокатор за немачку страну, како се испоставило, одмах је избачен из добровољаца. Избегао је тежу казну јер је показао СС легитимацију, а добровољци нису хтели да рески- рају одмазду 100 за једног. Да је борба четника и антикомуниста против партизана била осуђена на пораз, захваљујући политици савезника (што Симовић наговештава), види се најбоље из следеће ироније: док једни савезнички авиони евакуишу са четничког аеродрома америчке авијатичаре оборене над Србијом, други допремају партизанима оружје којим ће се тући против тих истих четника.(431) Није нимало помогао ни говор „нес- рећног” краља Петра II преко радио-Лондона септем- бра 1944. о приступању свих Титовим партизанима Симовић сматра погибељним за четнике и све антикомунисте, што је довело до трагичне збуњености у најнеповољнијем моменту борбе против партизана.(427) Симовић описује упечатљиво страхоте Срем- ског фронта. Сви који се нису одазвали мобилизацији били су осуђени на смрт. Само у ужичком округу било је на тај начин убијено 124 двадесетогодишњака (470). Пеко Дапчевић изгубио је за четири месеца ратовања преко 30% састава своје армије, Коча Поповић око 30%, а Коста Нађ 47%. Од 300.000 изгинуло је 80.000. „Прослављени партизански генерали, команданти армија, трошили су своје војнике с мање штедње него сено и бензин... По Србији су расла и ширила се стара, и ницала су нова, масовна, гробља. У тим месецима, у Србији је направљено више мртвачких сандука него столова, кревета, клупа, каца и корита.”(473) Пратећи развој ситуације на југословенској територији за време рата, Симовић се ту и тамо дотиче и Совјетског Савеза. Он га види као религију, а Стаљина као бога: „Ја сам Бог твој, и немој имати других богова осим мене!”(277) Аутор користи случај комунисте Живојина Павловића да окарактерише комунизам и Савез. „Тај Живојин Павловић имао је прилике да види нешто што други нису могли, или нису хтели, или нису смели да виде... Он је имао храбрости да се загледа у ту нову светлост, која се звала Совјетски Савез. И имао је храбрости да објави своје сведочење о мраку који је видео.”(278) Павловић је 1940. објавио у Београду књигу Биланс совјетског термидора, у којој је, попут Андре Жида и, касније, Алек- сандра Солжењицина, рекао тачно оно што је видео: „Совјетски стаљинистички рај је свету представљан као блистав колхозни празник, препун срећних кол- хозника, који са хармоникама, заставама и Стаљи- новим портретима, на тракторима и тракторским приколицама, преко златних житних поља која се пружају у недоглед, језде у комунизам. Износећи спискове ухапшених, стрељаних и несталих, Павловић нам иза те блештаве слике, која све опчињава, откри- ва мрак препун претрпаних затвора, завејаних логора, монтираних процеса, тортуре и ноћних егзекуција,”(278). Нажалост, власт, која је тада покушавала да нормализује односе са Совјетским Савезом, забрани- ла је књигу и цео тираж запленила. Због своје „дрскости” Павловић је изазвао мржњу целог кому- нистичког апарата, који га је најзад, при крају рата,

зверски ликвидирао: „Пред вратима Павловићеве куће појавиће се они који ништа не заборављају.”(280) О комунистима и њиховој власти Симовић го- вори ни по бабу ни по стричевима. Он отворено тврди да њихов став пред рат „није формулисан као анти- фашистички, него као антиматеријалистички”(281), уперен против западних сила. Прави циљ њихове борбе изражен је Симовићевом формулацијом: „Ства- рање новог света подразумевало је рушење старог. Све оно што је постојало пре револуције морало је да нестане. Али не да нестане тако да не постоји од данас па убудуће, него да нестане тако, и да буде заборављено тако, као да није постојало никад.”(480) Чим су се устоличили на власти, комунисти су почели са организацијом свог виђења владавине. То се најбоље види у њиховом судству, такозваној „наро- дној” власти. Такав „народни суд” показао је одмах своје право лице: „Судску делатност Одбор је вршио у складу са линијом КПЈ и циљевима НОБ-а” како пише један каснији историчар.(320) „Не само да се брзо суди него се пресуде брзо и извршавају: истог дана када су осуђени... А стрељани су на истом оном месту на коме је стрељања до пре неки дан обављала фелджан- дармерија...”(320) „За злочин и преступ може бити проглашено и оно што се нигде на свету, ни по каквим критеријумима, не би могло оквалификовати као злочин и преступ. У сваком случају, по овом закону се суди свему.”(462) Једном речју, то је био „судски сис- тем који карактеришу суђења без истраге, без доказа, без сведока, и без права оптуженог на одбрану, и осуђеног на жалбу...”(464) „Средства којима се нова власт од самог почетка служила у грађанима су изази- вала оправдани страх. Та власт је сваког могла опту- жити да је издајник, црноберзијанац или петоко- лонаш... Затвор је био једна од најважнијих институци- ја нове власти.”(345-46) Каква власт такви и назови дремократски избори: „По вољи ‘народа1, из бирачких спискова се изостављају сви непоуздани грађани, то јест сви они за које се претпоставља да би могли гласати за опозицију. Из дана у дан, ствара се атмос- фера страха и несигурности, у којој су резултати избо- ра унапред обезбеђени... У жељи да остваре што већи одзив бирача, организатори избора су се сетили и одавно заборављених болесника и стараца, одузетих и непокретних, слепаца, немака, богаља, слабоумника, живих лешева, и организовали су њихово доношење на биралишта.”(474-76) Под таквим условима, избори мора да су личили на правцати бал вампира. О свему томе старала се обавештајна служба, достојна и најгорих диктатура. „ОЗНА, одељење заштите народа, пре би се могла звати ОЗВА, оде- љење заштите власти. УЈтитећи ту нову власт, она не држи на оку само вође и чланове предратних гра- ђанских странака, него и све оне којима не верује. А не верује никоме. Чак ни члановима сопствене парти- је.”(445) „Неке одборнике мења сама власт: уместо оних који стављају примедбе, постављају питања или гласају против, именовани су они који наредбе неће испитивати и процењивати, него извршавати.”(320) Симовић раскринкава и мит о коректности и поштењу комуниста, насупрот њиховим противницима, помиињући узимање новца из затечених каса. Док су то четници радили, то се називало пљачка, док је партизанско узимање називано преузимање.(321) Пар- тизанска борба није приказана у ружичастим бојама,

Iskra 1. juli 2003

као што се то радило деценијама. Природу партизан- ске борбе најбоље карактерише Кардељева форму- лација после ужичког пораза да је ослободилачка борба прерасла у класну борбу; што значи да је уби- јање сународника превагнуло над убијањем Немаца и што је одвело братоубилачком рату. Отуда је убијање два српска жандарма на ивањданском вашару у Белој цркви проглашено за почетак устанка. Симовић поми- ње и реквирирање хране и другог материјала од стране партизана „са обећањем да ће све бити плаћено после рата.”(300) Народ није то радо прих- ватао, али је ипак морао, мада се понекада бранио од тог насиља, како каже један партизан „Ишли смо до неке куће, покривене сламним кровом, и хтели да уђемо, да се огрејемо, кад се одједном скупи доста сељака, и сви почеше да псују. Кажу да због нас страдају многи невини људи. Један потеже секиром и хтеде да ме убије.”(370) Аматерство партизанског вођства показало се у више случајева, као, на пример, у поразу на Кадињачи и у Ужичкој републици или у експлозији у трезорима Народне банке у Ужицу, са огромним жрт- вама, где су се људи склањали од бомбардовања. Симовић се пита: зар је морала да се ту смести радионица оружја? Интересантна је и тврдња да пар- тизани нису увек били неустрашиви борци, каквим их је приказивала комунистичка такозвана историја, тј. пропаганда. Као пример Симовић наводи следећи случај: „Друмом и кроз буквике и шљивике поред друма сваки час трчећи и завлачећи се у јаруге, канале и пропусте, у кратким предасима између бомбар- довања и митраљирања, беже престрављени и успаничени партизани. Ни о каквом отпору нема ни говора.”(373) Симовић не пропушта а да се не осврне иро- нично на тврдоглавост и одлучност комуниста да врше пропаганду међу партизанима, који нису били сви комунисти, нарочито у западним крајевима. У јеку највећих борби и оскудице, вршени су велики напори да се одштампа Историја СКП(б). „У рововима, у који- ма расте вода, и на положајима, које завејава снег, сваки борац се може надати да ће на време добити свој примерак бољшевичке историје.”(326) Какву је „карактеристику”, да се послужимо комунистичким омиљеним и службеним термином, добио Јосип Броз? Не баш тако повољну. Треба имати на уму да се Симовићева хроника завршава са називом Титово Ужице одмах после рата и да се његови освр- ти на Тита ограничавају на ратно доба. По њему, Тито није увек био непогрешиви „геније”, али му је власт увек била најважнија (вероватно је и себе убеђивао да се борио за власт како би остварио комунистичке циљеве). Тако после пораза и уништења Ужичке републике он нуди оставку на положај генералног секретара Партије, а не и врховног команданта, чиме не признаје да је грешио. Он то образлаже тврдњом да је могао „боље” да води борбу око Ужица, што је донекле тачно јер горе није могло да буде. Симовић му ипак одаје неславно признање да је успео у споразуму са савезницима да избори ,,‘дискреционо право‘ да сопственим кажипрстом покаже на мапи који град савезнички авиони треба да бомбардују” и то само српске градове.(429) Шта Симовић заиста мисли о Титу огледа се најбоље у завршним речима хронике: У Ужицу је подигнут бронзани споменик Титу. „И онај ко зна правиће се да не зна да се испод бронзаног

Iskra 1. juli 2003

шињела југословенског маршала крије униформа аустроугарског каплара.”(486) Четнике Симовић третира са симпатијама, али се не либи да критикује понеке њихове методе, као и грешке у вођењу војних акција и недостатак дисци- плине. Симовић се на неколико места дотиче и Димитрија Љотића, „љотићеваца” (никад их не назива Зборашима) и добровољаца. Каже да је на изборима 1938. Љотић добио "свега” 385 гласова, не помињући могућност Стојадиновићеве крађе гласова, о чему су и врапци на крову знали. Сем тога, после само три године постојања Збора, и ово је значајан број. Кад су једном Немци стрељали све заробљене рањенике и хтели и таоце да стрељају, „тад изненада, вичући: ‘Никс комунист, никс комунист!', дојури, кажу, један немачки официр, за кога су после сазнали да се зове Лаутнер и да није немачки, већ љотићевски официр. Био ко био, Немци у сваком случају од стрељања одустану, и оне таоце живе одведу у затвор.”(379-80). Немогуће је да наши људи не препознају доброво- љачке суре униформе, налик на старе српске уни- форме, и да мисле да је то био немачки официр, који, узгред, говори неправилним немачким језиком. Ин- тересантно је да Симовић не коментарише овај пример спасавања људских живота. Иначе, добровољце Симовић ретко тако назива, већ као „љотићевце”, што је то чинио и народ. Међутим, нису сви добровољци били „љотићевци”, чак ни официри, осим просветара, који су били махом зборашки омладинци. Како Симовић каже. Хенрих Лаутнер, син аустријског Немца и Словенке, да би се оженио ћерком ужичког трговца Андрије Мирковића, прешао је у православну веру, узевши име Милош Војиновић. Опет по Симовићу, да га Немци, због његовог немачког порекла, не би послали на источни фронт, Војиновић приступа добровољцима и постаје 1941. командант X одреда (не „пука”; пукови су образовани тек почетком 1944.). Међутим, Симовић не прећуткује да су Војиновић и његов таст, Андрија Мирковић, спасавали Србе од Немаца, кад год су могли. Војиновић је поги- нуо приликом напада четника у лето 1943. на Сечој Реци. Симовић наводи да „међу љотићевцима има и нешто Немаца”(406) Међу љотићевцима никад није било Немаца, мада су понекада учествовали у истој борби, али засебно. Симовић такође наводи да су „љотићевци” пљачкали, палили куће (чак и цркву!) и хапсили невине људе, што такође не одговара истини. Да су добровољци пљачкали, не би често били слабо храњени. Напротив, постоји велики број фотографија које показују да су добровољци помагали сељацима на њивама и осталим пословима. Ужице са вранама нуди још један поглед на веома сложену ситуацију у Србији за време Другог светског рата. То није историја већ интерпретација, каквих ће свакако још бити, јер су комунисти пола века присиљавали људе да прихвате само њихову интер- претацију. Права истина ће тек доћи. Васа Ммхаиловић

1. Љубомир Симовић, Ужице са вранама (Београд: Стубови културе, 2002). Бројеви страна цитата из ове књиге назначени су у тексту.

НЕОБЈАВЉЕНО ПИСМО ГЕНЕРАЛА МУШИЦКОГ ПРЕД ПРЕДАЈУ ТИТУ Генерал Коста Мушицки, командант Српског добровољачког корпуса и доцније Шумадијске дивизије Краљевске југословенске војске у отаџбини, био је 23. августа 1945. године на тражење комунистичког режима Јосипа Броза Тита ухапшен у Италији од стране Енглеза који су тада били окупатори Италије. Пре него што су га изручили Брозу (вероватно одмах после православног Божића, 8. или 9, јануара 1946.), Енглези су генерала Мушицког држали затвореног у Трсту. Ту је генерал Мушицки написао писмо Њ. В. краљу Петру II, које је било дотурено у Штаб Шумадијске дивизије Краљевске југословенске војске, који се тада налазио у Еболиу, Јужна Италија. То писмо генерала Косте Мушицког, написано на парчићима хартије, било је прекуцано и оверено печатом и потписом потпуковника Луке Лукића, заступника команданта Шумадијске дивизије, те 13. новембра 1945. године послато краљу Петру II. До сада је ово писмо било непознато широј јавности, мада га др Ђоко Слијепчевић у својој књизи „Генерал Коста М. Мушицки" (Минхен 1981.) помиње и местимично цитира. Ово писмо, у оригиналу како је првобитно било написано, половином априла 2003. године, непознато лице послало је из Швајцарске професору и писцу Михаилу Шашкијевићу у Чикаго. Највероватније да је то лице било блиско краљу Петру II, чија је дворска канцеларија и архива првих поратних година била у Швај- царској. Писмо генерала Мушицког је не само интересантно за историју, већ је сведочанство о једном истинском јунаку, који није бринуо бригу о својој глави над којом је висио Дамоклов мач, већ о војсци - Српским доброво- љцима којима је неустрашиво командовао, приказујући их краљу Петру II, као њиховом Врховном команданту, да су му били одани и да су се несебично жртвовали у неби- валој борби за биолошко спасење српског народа, који је био угрожен акцијом комуниста и Немаца. Бора М. Карапанџић Ђенерал КОСТА М. МУШИЦКИ КОМАНДАНТ ШУМАДИСКЕ ДИВИЗИЈЕ КРАЉЕВСКЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ ранији командант Српске добровољачке команде почетком октобра 1945 год. Трст Релација о раду Српске добровољачке команде (СДК) ВРХОВНОМ КОМАНДАНТУ СВЕ ОРУЖАНЕ СИЛЕ ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТВУ КРАЉУ Ваше Величанство, Молим Ваше Величанство да благоизволи примити извештај о раду Српске добровољачке команде (СДК) као и мом личном држању у времену од 6. априла 1941. године, ради Ваше највише оцене. Вашем Величанству је познато, да сам као ађутант Вашег Блаженопочившет Оца - Краља Александра I, после Његове смрти, продужио ту исту дужност код Вашег Величанства и код Његовог Величанства - Ваше узвишене Мајке Краљице Марије. Са нарочитим поносом сећам се оних дана, када ми је од Њеног Величанства Краљице указато ретко поверење, да на Бледу и Опленцу са Вама изјахујем, да Вам будем нас-

тавник примењеног спорта и гађања. Време проведено у Краљевског дому учврстило је моје личне осећаје за династију до савршенства и појачало моје уверење, да је љубав према Богу, Краљу и Отаџбини за Србина - недељива. По завршеној мобилизацији техничког жељезничког пука у околини Славонског Брода упутио сам све своје јединице по концентрациском распореду на своја места. 11 априла 1941 године, пред опасношћу да будем заробљен од надирућих Немаца, при покушају да пређу преко Саве у Босну код села Сл. Кобаша, упао сам у руљу усташке милиције, заробљен и у селу Капетали-Батрини 13. априла, што нисам спречио рушење моста преко Саве у Сл. Броду и у селу у ком сам био заробљен од стране усташа осуђен сам на смрт. Само благодарећи милости Божијој, интервенцијом ранијих другова из војске извршење пресуде је одложено и ја сам стражарно спроведен у Загреб, где се случај убрзо објаснио. Сматрајући да ћу у српском селу Даљу (код Осека) на имању моје тазбине и жене наћи мира, склонио сам се тамо. Но и ту ме ухапсише, а потом по узимању имања и протеривању моје таште и зета из „Независне Државе Хрватске”, пребегао сам 13 августа и ја са мојом породи- цом у Београд. У Србији је све до почетка рата са СССР владао мир. Комесарска управа г. Аћимовића уз помоћ остатака жандармерије управљала је земљом. Ово је била формална управа, док су комунисте своје људе намештали у сва важнија немачка надлештва, као информаторе, тумаче, агенте Гестапоа и имали су најјачи утицај на оку- паторску власт и преко ове уклањајући све оне, који су им сметали као националисти, спремали терен за свој час. Ускоро постаје Србија прибежиште више стотина хиљада избеглица, који успеше само своје животе да изнесу испред крволоштва усташа, Мађара и Арнаута. Народ у Србији, последњих деценија навикнут само на победоносне ратове, иако осрамоћен и понижен, смирен чекао је боље дане, али масовни покољ Срба ван окупиране Србије, тешко га забринуше и жеља да се ослободи те срамоте и те опасности почиње нагло да сазрева. Људи од акције почињу да се окупљају, пуне се шуме. Пуковник Дража Михајловић почиње да организу- је снаге за отсудан час. Са ратом против Совјетске Уније, комунисти, досадашњи помагачи Немаца, користе расположење маса и под маском народног отпора, дижу народ на устанак. Слабу комесарску управу замењује влада ђенерала Недића, која чини све да сачува народ од недогледних последица једног превременог устанка. За сваког погинулог Немца, ови стрељају немилосрдно по 100 Срба. Значи, за 1.000 Немаца - 100.000 Срба и по тој рачуници није било тешко сагледати - крај Српства. Што је најгоре, Немци не траже кривце, већ убијају баш најугледније домаћине националисте, баш оне, које им комунисти, који су делом камуфлирано и даље остали њихови саветодавци, саветују да се уклоне, јер то је солидан домаћински елементат, који не постаје пролетер. Жртве се пењу у недоглед, а најбогатија села претварају се у згаришта. Ни влада ђенерала Недића неће моћи да сачува народ. Сав проблем сеоске управе је у томе: држати ситуацију у својим рукама и недати окупатору да немилосрдно „умирује” земљу. Жандармерија је слаба немоћна, на брзу руку формирани одреди од активних официра и подофицира не сналазе се, јер мисле да треба да се боре против светих националних идеала. Два таква одреда упропашћују ствар у Мачви и изазивају казнену

Iskra 1. juli 2003

експедицију, која богату Мачву пустоши, а број живих Срба смањује за 50.000 душа. Опасност постаје сваког дана све већа, јер окупатор штедећи своје снаге, има намеру да препусти Србију - усташама, Мађарима, Арнаутима и Бугарима. Сумрак може још само тамна, вечна ноћ да замени. Земља је сва у пламену, чак и у непосредној околини Београда воде се борбе. А влада, немоћна не сме да више сносе одговорност за најдражу судбину Србинову, решава да напусти своје место и остави Хитлеру да доврши смртну пресуду коју је 6. апри- ла над Србином изрекао. И у последњем часу на седни- ци министарског савета, на којој је оставка владе требала да буде потписана, Димитрије Љотић шаље свог прет- ставника, који нуди своје присталице као добровољне борце, прекаљене антикомунисте још из мирног доба, да спречи владу да напусти мртву стражу, а да се спасе још што се спасти може. Влада прихвата понуду, али окупа- тора је тешко убедити, после доскорашњег искуства у Мачви и другде. Но коначно и он пристаје. То је дан рођења Српске добровољачке команде. По налогу ђенерала Недића, 17 септембра 1941 године, приступам формирању команде. Још пре тога налази се један одред састављен махом од ђака и студената у борбама код Гроцке. Наоружао се сам. Оружје и муницију је ископао или је комунистима отимао, као што су и остали одреди доцније морали да раде, јер су се од Немаца само пушке са по 30 метака добијале, без аутоматског оружја. Овај одред ступио је у борбу без да је од ма које власти декретован. Формирао се од омладинаца који су пре тога добровољно радили на откопавању смедеревских жртава. Спонтана појава овог одреда „I ђачки српски добровољачки одред поручника Никића”, је израз високе националне свести и огромне виталности нашег народа. Ђачки одред дао је у борбама велики број жртава и његови припадници су данас скоро сви старешине, распоређени у целој команди. Формирање Српске добровољачке команде почело је са успехом и преко сваког очекивања. Поред првих 500 припадника Љотићевих прилазе грађани, сељаци и радници. Да је тада било оружја и опреме, већ првих дана било би на окупу преко десетак хиљада про- тив комуниста одушевљених бораца. Са појавом у борби првих српских одреда, који са узвиком „Живео Краљ”одлучно наступају против тада већ помало раскринканих устаника, долазе и остале српске јединице к себи, влади приступа и четнички војвода Коста Пећанац са целим удружењем четника. Већ први успеси у борбама показали су да је огромна битка за спасење српског народа - добијена. Спречен је немилосрдни окупатор да врши казнене експедиције, јер смо доказали да сами умемо против законом забрањене комунистичке партије (1921 год.) да се боримо и што је најважније скинута је комунистичка лажна образина националног устанка. Бољшевик се показао у свој својој голотињи. Вешто смишљена превара, којом је хтео Србина да опсени није му успела. То је за комунисте био највећи удар, који су у Југославији доживели. Никад се нису од њега за сво време трајања рата могли да опораве, а неће ни у будуће. Зато и толика њихова бесомучна мржња на добровољце, ширена мајсторски вођеном пропагандом, а којој су чак и многи националисти подлегли. Влади прискачу у помоћ и бројни одреди Драже Михајловића (Кораћ, Вучко и многи други), који, после од њих самих насталог сукоба са комунистима на Трешњевици (испред Ужица) - новембра 1941 год. - објављују комунистима рат до истребљења и остају му до краја доследни. Србија је до краја 1941 године ослобођена од комуниста и бољшевичке инфекције.

налне одреде. Тада је срушена прва комунистичка власт на Балкану „Совјетска ужичка република”. После ове успеле операције 9 децембра 1941 године хапсе ме Немци због хватања веза са Дражом Михајловићем и после месец дана затвора стављају ме пред немачки ратни суд са оптужбом „због помагања непријатеља”. Само благо- дарећи јакој интервеницији успео сам да избегнем најстрожију казну коју ратни судови изричу, - извукао сам се казном затвора и суспендован сам од командовања. Ван команде био сам све до конца 1942 године, када сам по одласку из Србије оних Немаца којима је тај случај био познат, поново враћен на дужност коју до данас вршим. У фебруару 1942 године формирала се Српска државна страже (СДС) Српска гранична стража (СГС) и Српска градска стража (СГрС) - полиција по варошима. Српска државна стража требала је да преузме улогу жандармерије. Она је имала све услове (18.000 људи, добро одело и друго) да постане скелет за нашу будућу војску. Док је те године Српска добровољачка команда била потпуно запостављена и делом расформирана и преведена у ропство, изгледа благодарећи највише подземном деловању комуниста, Српска државна стража имала је услове да постане чврста и солидна огранизаци- ја, која би у датом моменту са свима нама ускочила у савезничко коло, а до тог часа да буде чувар опстанка свог народа. То је била за Српску добровољачку коман- ду година тешког искушења. Људство, и ако голо и босо, није попустило, јер је свесно било своје линије у служби Богу, Краљу и Отаџбини. У колико јединице нису биле борбом ради чишћења земље од преосталих банди заузете, оне су као сигурни чувар Дрине, свима силама помагали пребегле Србе, помагали породице ратних заробљеника и уопште били народу од помоћи, делом и просветом. У децембру 1942 године извршена је реорганизација команде. Од 10 одреда - формирају се 5 јаких батаљона. Концем 1943 године ови батаљони претварају се у 5 потпуно модерно организованих пукова. Тешкоће материјалне природе јесу највеће. Сем иружја, које се није могло нигде другде набавити, од Немаца није се због начелних разлога хтело узимати, од одела ништа што би на њих потсећало. Наша индустрија, без довољно сиро- вина није могла да задовољи све потребе. Осим тога Немци услед немања поверења, повремено су чинили сметње, сејући раздор између појединих националних одреда. Концем 1943 године Павле Ђуришић са три пука Црногораца улази у састав команде, а почетком 1944 године формиран је у Топлици „Гвоздени пук”. Ма каквим се тешкоћама морало да бори, ма кроз какве невоље и непријатности се ишло, постигло се је најбоље што је било могуће. Постали смо - иако у скромном обиму - господари своје судбине. Немцу је из руку узет мач и факта којима се немилосрдно до тада служио. Цела 1942 и 1943 година прошле су без нарочитих војних догађаја. Тито пошто је изгубио сваку основу за рад у Србији још крајем 1941 г. није могао више да поведе, или боље речено да заведе масе. По неке мале групице појављивале су се, али без могућности да се одрже. Народ их је местимице подржавао само по цени највећег терора или у оним крајевима где није било са њима везе у 1941 години, дакле тамо где их нису познавали. Србија је остала верна народним светињама. За све то време комунисти су се прикупљали и организовали поглавито на територији „Независне државе Хрватске”, где им је усташка влада народ у наручје терала. Али зато су и последице биле страховите јер што су усташе пропустили да побију или униште, то је Тито наставио и докусурио. Спасило се од комунизма или смрти само што се је спон-

Концем новембра водио сам све наше нацио-

Iskra 1. juli 2003

Необјављено писмо ... тано окупило око народних вођа Леке, Ђујића, Дангића и других четничких вођа, који су као и код нас у Србији образовали одреде и ослободили народ - који се налазио између два жрвња - да не буде самлевен. У пролеће 1944 године у намери да ухвати везу с комунистима у Бугарској Тито упућује преко Таре, Ивањице и Ибра на Јастребац своје сада већ потпуно војнички организоване снаге. Ова му је намера осујећена у крвавим борбама на Ибру, где погибе и храбри коман- дант I батаљона 4. пука капетан Радојко Ђурић послужи- вајући сам митраљез. У овим борбама су добровољци доказали да су војнички и духовно јачи од Титове редовне војске. Одбачени са Ибра покушавају да се пробију ка Ваљеву, али их и ту уједињене снаге добровољаца и четника задржаше и одбацише у Босну. У току целог лета воде се крваве борбе које су нарочито тешке биле источно од Лесковца, где партизани уз помоћ Бугара по сваку цену желе да се одрже. У октобру при појави трупа СССР, српске јединице да би избегле сукоб са савезници- ма наших савезника напуштају Србију. Свака помисао сачекати војску СССР одбачена је као неостварљива, јер би као што се ставарно и десило од Совјета партизанима били предати и од ових били побијени. Српска доборово- љачка команда прешла је у Словеначке крајеве, да би ту што скорије могла да ухвати везу са савезницима у Италији. Српска државна стража, Српска гранична стража улазе у састав организације Драже Михајловића и са њим се повлаче кроз Босну, где га напуштају и одлазе у Беч и тамо се расформирају. Преостали делови Српске државне страже и Српске граничне страже око 1.200 од 18.0 људи, добровољно улазе у састав Српске добровољачке команде. Штаб српске добровољачке команде и три пука напустили су Београд 8 октобра 1944 године. Ђенерал Недић распустио је владу и сам као последњи напустио је земљу 6. октобра 1944 године. Од тога времена Српска добровољачка команда самостална је све до 25 марта 1945 године, када се ставља под команду ђенерала Драже Михајловића. По замисли потпуковника Димитрија Љотића (команданта Центра за обуку) доноси се одлука да се на нашој националној територији, чим се за то укаже могућност прво прикупе све националистичке снаге (очекивао се Павле Ђуришић са 10.000 Црногораца, а постојала је и жеља да се и сам Дража Михајловић пре- баци). Ту да се створи слободна демократска национа- листичка управа и да се тај део слободне Југословенске земље - преко савезника - стави Вашем Величанству на расположење. Поред Српске добровољачке команде ту је војвода Ђујић са Динарском четничком дивизијом и војвода Јевђевић са Личким четницима. Све ове јединице налазе се по доласку ђенерала Миодрага Дамњановића, помоћника Драже Михајловића - сада као Команданта истакнутог дела Врховне команде - под његовим вођством. Тај план иако на путу скорог остварења - пропао је услед наглог развоја војничке ситуације. Остварио се је само делимично у облику образовања владе у Љубљани и то за врло кратко време. Пре нас у словеначком приморју налазио се је војвода Јевђевић. Српска добровољачка команда прихватила је Динарску дивизију која је стигла из северне Далмације. И ако нам је била намера да на словеначкој територији останеме неактивни, услед напада партизана, све националне снаге одлучно се бране од из Хрватске надирућих партизана и повлаче се под борбом на Сочу код Горице. 1 маја 1945 година долазимо у везу са

Енглезима и стављамо им се на располагање. Тај, кроз четири године, толико очекивани час, завршио се је великим разочарењем. Савезници захтевају да положи- мо оружје, што се са дубоким болом и извршава у Палманови. Поред побројаних јединица, ту су Хрвати под ђенералом Матијом Парцем и Словенци под ђенералом Андрејом Презељем. Три пука Српске добровољачке команде, која су под командом путпуковника Таталовића С. Радослава била присиљена да отступе са Словенцима на север у Корушку, бивају 24 и 25 маја 1945 године са Словенцима предати Титу. Сем извесног малог броја официра и војни- ка, сви официри, сви свештеници и многи војници лик- видирани су од партизана без суда. О осталима нема се података, но свакако да ако живе, тешке дане преживљавају. Од тога времена налазе се све националне снаге прикупљене прво у логорима Форли и Чезена, потом у Еболију и упиру очи у Ваше Величанство, очекујући час, када ћете наредити да остваримо оно што са толико убеђења чекамо: „ЗАВЕТ СМО ОТАЏБИНИ ДАЛИ, ДА СТАРЕ СЛАВЕ ВРАТИМО ЈОЈ СЈАЈ, ПА МАКАР СВИ ДО ПОСЛЕДЊЕГА ПАЛИ, МИ ЗАВЕТ СВЕТИ ИСПУНИЋЕМО ТАЈ”. -оОоСрпски добровољци нису обична, редовна војска, они су пре свега добровољна војска, са војничким врлинама редовне војске, а надахнута духом чојства и јунаштва. Сачињавају их махом интелектуална омладина и то она која је пре рата осећала узроке нашег пропадања, али ипак није подлега комунистичким сирен- ским гласовима. Напротив, то је она иста омладина која се једина њима супротставила. То су млади, полетни идеалисти, који су делом доказивали оно, о чему само песме певају. То су они „Бели Орлови”, о којима је Ваше Величанство још у Београду слушало. Ту је било ђака из гимназије који су са својим друговима у борбу без оружја полетели и узимали га од плена или од палог друга. Било их је који су тада први пут пушку у руке примили. Било је ванредних примера храбрости и другарског пожртвовања, који треба у народној песми са покољења на покољење да се преносе. Карактеристична су „бекства” тих јунака, из позадине на положај, из школске клупе, пред већ положеним испитима - у борбу. То је омладина, која је, са песмама које је сама у затишју спевала ишла у борбу и са том песмом за свог Краља и свој народ животе давала. То није она омладина, монденска, која је уживала у свему оном што је са стране преко барова и вариете-а долази- ло, већ то је омладина која се је још у мирно доба опре- делила за оне светиње, које су нас кроз векове одржавале, па зато, што је на жалост жива истина, бивала и така прогањана од несвесних, водоноша комунизма. Преко хиљаду такове наше најбоље деце остави- ло је само у саставу Српске добровољачке команде своје животе. Преостали данас већ очврсли и искусни млади људи, само још чекају миг Вашег Величанства па да поново полете у огањ и смрт јуначку. Српска добровољачка команда тежила је и поред своје незахвалне улоге, да под окупацијом непри- јатеља буде оружана снага, истинита оружана снага само свог народа и никога више, да у толико видније докумен- тује свој савршено чист национализам и од окупатора независан став. Окупатору је јавно и гласно сваком при- ликом стављено до знања да је он наш непријатељ и да ако смо са њим у вези, то је само зато што имамо у земљи још опаснијег непријатеља. И поред протеста окупатора, често и по тужби Срба, име Вашег Величанства није ни код једне згодне прилике остало непоменуто, слике Ваше из наших канцеларија нису излазиле, на нашим застава-

Iskra 1. juli 2003

ма и на нашој значки поносно је пркосила наша стара девиза „С вером у Бога за Краља и Отаџбину”. Химна „Боже правде...” само се код Српске добровољачке команде јавно свирала и певала и поред изричите забране. Носили смо униформе наше боје и нашег кроја, наша одликовања и значке. Све што смо били присиљени да од окупатора узимамо плаћали смо. Нарочито смо на то пазили да нам се не приговори да смо од њега издржа- вани. О наше савезнике ничим се нисмо огрешили, а ко су нам савезници о томе смо гласно говорили и пред окупа- тором. Помагали смо их, где и како смо могли. Па избегли смо сукоб и са СССР. Укратко дакле: остали смо верни своме Краљу, жртвовали смо се за свој народ и спасли га од истребљења, а савезницима смо остали лојални. Само захваљујући овој одлучној нашој акцији, као и акцији свих свесних националних одреда, ми смо успели да сачувамо језгро Српства од физичког уништења и имунизовали га од комунистичког отрова.

таторских режима, а сам никад није ни у миру, а ни сада за време рата, тежио ни био на власти, да би радио оно што не проповеда. Ови концентрични напади, од стране комуниста су нам били разумљиви, од стране њиховој вештој пропаганди подлеглих националиста су нас много болели, али нас са нашег пута служења, Богу, Краљу и Отаџбини нису скренили. Напротив дали су нам, потстре- ка за још преданији рад. На том путу остаћемо до краја. Ништа нас неће задржати. Па и концепт овог извештаја пишем из енглеског затвора у Трсту, где сам доспео 23 августа 1945 године, у то сам дубоко уверен, само благо- дарећи тим нашим несвесним помагачима комунизма и где сам скоро два месеца дана у сталној неизвесности, да ли ћу бити предан Титу на ликвидирање.

Међутим, морам да изјавим, да поред све наше верности и оданости своме Краљу нисмо извршавали она наређења Вашег Величанства, која су разорно дејствовала на монархистички поредак и могла да сруше династију. Та наређења, без гаранције да су аутентична, саопштавала је једна емисиона савезничка станица, која је отворено пропагирала нам комунизам. По том питању правдају нас и позитивне одредбе нашег устава.

Ваше Величанство борави већ више од четири године ван земље, па ради што бољег упознавања Вашег Величенства са приликама у земљи, изложићу односе Српске добровољачке команде према различитим националистичким снагама и према Титу.

Ово је наша слика са најизразитијим нашим врлинама и недостатцима. О одлукама нашим непотребно би било и писати, јер позитивне последице нашег дејства већ су дале свој суд. Па ипак и поред савршено несебичног залагања и самопрегоревања за своје светиње, српски добровољци били су највише изложени нападима са свих страна од комуниста, националиста и неповерења Немаца. Шта више - вероватно по закону инерције - и данас ти напади још се нису сасвим утишали. Чињеница је да су прве јединице Српске добровољачке команде формиране од припадника Љотићевог „Збора”. Чињени- ца је даље, да је само благодарећи овим људима, који су у Југославији од свог постојања једини начелни и безком- промисни, идеолошки противници комунизма били, да је команди дата она духовна снага и до краја доследне непоколебивости, која је једина била у стању да се са комунизмом ухвати у коштац и да буде стегоноша те борбе. На свога најопаснијег противника, комунистичку партију Југославије, осула је још у миру најљућу паљбу, а комунисти су као и увек користили своје лаковерне да би свог најопаснијег непријатеља рушили. Само тако може да се објасни зашто је у предратно време покојни Љотић, то оличење честитости, тај човек који је само својим Богобојажљивим највишим националним етичким врли- нама, као и у својој неограниченој оданости монархи- стичкој мисли, а специјално и по традицији своје породице веран дому Карађорђевића, зашто је баш он био толико изложен нападима, па и гоњењу баш од стране национал- них режима Југославије. Примери који су напред наве- дени, злоупотреба окупаторске одмазде за уклањање националиста и случај Лесковца 6 септембра 1944 године, а коме ће још бити речи, само потврђују доследност овог комунистичког метода. Зато је Српска добровољачка команда примила са припадницима „Збора” у наслеђе и све оно чиме је комунистичка партија Југославије била директно, а највише индиректно свог најопаснијег противника обасипала. „Збору” су прикачене фашистичке тенденције. Нисам позват, нити меродаван да браним програм „Збора”, али стекао сам уверење и видео из писаног програма његовог, да баш тежи на основу савршене демократске структуре државне управе, као и целог социјалног и привредног склопа, који је копиран од нашег народа, да сачува земљу од диктаторског деспотизма, ето какав се он сада у најцрњој форми примењује у „Федеративној демократској Југославији”. Колико ми је било познато „Збор” се одлучно борио против свих дик-

Iskra 1. juli 2003

Ово је суд једног објективног посматрача, једног активног официра, који је увек по страни политичке активности стајао.

Однос према организацији ђенерала Драже Михајловића Ђенерал Дража Михајловић неоспорно је највећи наш народни јунак. Кроз скоро четири године високо је држао нашу заставу као симбол свог Краља и непоколебљивости и овенчан је, ореолом славе. Највећа му је заслуга што је благовремено уочио нашег непријатеља број 1 комунизам и што се безобзирно с њиме упустио у борбу. У том погледу допуњавале су се српске „легалне” и „илегалне” оружане снаге. Само за похвалу је (истина и по савету америчке мисије) што су поједини његови одре- ди имали смелости, када никаквог другог излаза није било, да су и на помоћ окупатора апеловали. Циљ је имао да оправда сретство. Сматрам, да је Српска доброво- љачка команда схватила поделу улога „легалних” и „илегалних” оружаних снага. Обе су имале да очувају народ и земљу од уништења, свака на свој начин, а да се спремају по отклањању комунистичке опасности, да се обједине и у одлучном часу, са савезницима баце на оку- патора. Ове опасности био је окупатор свестан и одатле и његово неповерење. У томе циљу морала се је органи- зација Српске добровољачке команде да одржи у могућности, да своју улогу до краја изведе. Веза са орга- низацијом Драже Михајловића одржавана је само преко врхова, да се појединачним истрчавањем не би компро- митовала целина и да нам се на тај начин не би онемогућило извођење првог дела нашег задатка то јест рушење комунизма. Практично је веза одржавана преко почившег Димитрија Љотића, а 1944 године и непосредно (лични контакт Димитрија Љотића, који се је од 1941 године у четири маха требао да оствари, увек је на не- разумљив начин био осујећиван, а једном приликом спре- мана му је и заседа). Српска добровољачка команда помагала је материјално одреде Драже Михајловића колико год је то било могуће да се не би команда компромитовала и своје постојање довела у питање. Примера ради, под видом фингираних крађа из магацина дато је једном приликом Калабићу 53 пушкомитраљеза. Другом приликом добио је 2.0 француских униформи и томе слично. Једну скром- ну пошиљко оружја послали смо чак у Далмацију војводи Ђујићу. Однос према четничким одредима Косте Пећанца Огромна и историска заслуга је четничког војводе и јунака из Тимочког устанка 1918 године Косте Пећанца, што се је ставио ђенералу Недићу на расположење још у

Необјављено писмо ... септембу 1941 године и својски помогао са својим четницима да масе не подлегну превари „народног устанка” и да тако постану жртва двоструке опасности, масовног уништења и бољшевизирања. Организација се, нажалост, није могла као, целина да одржи на висини своје улоге. Очекујући врло скори завршетак рата, многи припадници, да би себи осигурали достојно место, одлазе у шуму. Изгубивши на тај начин свако поверење окупато- ра, окупатор разоружава четнике, који се делом разилазе кућама или их одводи у ропство. Српски народ се лишава једне импозантне оружане групе, која би народу и савезницима у правом часу од највеће користи била. Да је у удружењу четника било више идеолошке изграђенос- ти, а мање повлађивања срцу, па чак егоистичких мотива, четници би до краја извршили свој задатак и часно продужили славу минулих ратова. Српска државна стража Посматрајући њен рад већ по мало из историске перспективе, морамо озбиљно да се замислимо. Формирана у фебруару 1942 године са пуном подршком окупатора, са бројним стањем од око 18.000 људи (СДК 3.500), могла и требала је да постане одлучан чинилац, како за време трајања окупације, тако у операцијама за извођење победе и у послератном стварању нове војске. Пошто је само први део своје улоге делимично и изршила, распала се и тиме онеспособила за задатке који ће је чекати. Узроци су за то слични онима због којих су нестали четници Косте Пећанца. Без духовне изгра- ђености, свесности своје тешке улоге, и самопрегорења, тешко је било до краја остати чврст. Нехомогености команде највише је допринео лични егоизам извесног дела официра и подофицира, који су са намером да обезбеди и код Драже столицу, обе изгубили и распаду своје команде отсудно допринели. Од целе Српске државне страже и Српке граничне страже у састав Српске добровољачке команде дошло је свега 1.200 људи (од тога броја 400 граничара), а са свега 50% бора- ца. Несхватање улоге од стране вођства, колебљивост и опортунизам код извршиоца лишили су Југославију кадра за нову војску. Српска гранична стража У Српској граничној стражи биле су прилике сличне као и у Српској државној стражи. Само благо- дарећи вођству команда није показивала у већој мери симптоме Српске државне страже. При напуштању Србије придружила се је Српској Државној стражи и са њом је поделила судбину. Њен командант пуковник Погачар, напустио је команду у Бечу и нестао. Улога комуниста Рад комунистичке партије Југославије (КПЈ) на сваком кораку и свим силама састојао се у томе да припреми своју владавину. Све се ставља у покрет, што крајњем циљу користи и ниједан повољан моменат не пропушта се. 27 марта 1941 године уз одушевљење националисте, свуда се појављују комунсти да би манифестацијама своју ноту натурили, односно да би се користили, али поред тога прикривено агитују против рата, шире свуда дефетизам, па чак и на војску пуцају (Крагујевац). Расуло Југословенске војске користе да би се снабдели оружјем и војном спремом. По доласку Немаца постају им и најинтимнији доушници по свима њиховим надлештвима а нарочито у Гестапоу. Ту они стварају основицу за даљи рад. Одатле, помоћу Немаца, уклањају све што им је на путу. По уласку СССР у рат, притајени органи продужују рад код Немаца све до краја рата, а „теренци” организују народ, да би га за све пар-

тиске сврхе злоупотребили. У првом делу устанка изгле- да да су успели, но здрав разум Србина и њихове грешке (прерано открили своје намере), чини своје и устанак пропада. И овом приликом они се вешто користе непријатељем, који својим фаталним глупим мерама све чини да се баш противници комуниста, националисти тамане. Злоупотребљавају и савезнике. Нарочито је речит случај са Лесковцем. 6 септембра 1944 године, на рођендан Вашег Величанства, кој се је под окупацијом са нарочитим пијететом славио, пред подне, дакле у времену благодарења, када су цркве биле пуне, замрачише савезнички бомабардери небо и за неколико тренутака варош је била претворена у рушевине, под којима се је преко 2.000 мртвих грађана налазило, док скоро нико од Немаца није страдао. У чуду се морала Србија да пита: „Па зар није доста, да нас Немци тамане, ево нас и наши савезници Англо-американци уништавају и то баш, на наш највећи народни празник Краљев дан! Па зар наш Краљ, зар нас не може да узме у заштиту”? И заиста на то питање није се могао да нађе одговор који би тај чин могао да оправда, да наше јединице у Јабланици случајно нису заплениле архиву једне партизанске бригаде, тај случај остао би за увек необјашњив, а трн из дубоке ране неизвучен. Архива је објаснила, да је партизанска коман- да, бежичим путем, обавестила савезничку команду у Италији, да ће се 6 септембра 1944 године у Лесковцу сконцентрисати две немачке дивизије ради напада на партизане у Јабланици. Наравно, да није било ни говора о неким немачким дивизијама, али партизани су народу наметнули оно горе постављено питање и ставили му одмах и одговор у уста. Поред тога казнили су и богату Лесковачку чаршију, што није помагала партизане онако издашно, како је то захтевано. Уклоњени су многи соп- ственици индустриских предузећа тим бомбардовањем и тако се олакшала будућа организација, а најважније што су хтели да постигну то је, да симпатије широких народ- них слојева са Англо-американаца пренесу на свог јединог, правог и идеолошког савезника СССР. Таквим мерама служили су се на сваком кораку. Запрезали су све и сваког у своја кола, а ништа им није било свето. Зато нас заиста не треба да чуди одговор наших парти- зана (који су се још 1941 године овако демаскирали) на питање: „Па ако нас Немци све побију као оно у Хрватској”? - „Населићемо Србију - кинеским комунис- тима - они су нам иначе ближи и милији од вас православних националиста” - гласио је одговор. Титова војничка помоћ за савезничку ствар је проблематична. Неистинита ју је пропаганда као балон надувала. Ситне акције саботаже у Србији, која је тада војнички савршено неинтересантна била, нису имале за општу ствар неког нарочитог значаја. Последице по народ тог краја биле су катастрофалне. Тај посао могао је да обавља само интернационалац комуниста, који ни мало љубави није имао за свој народ. До 1944 године, после свог слома у 1941 години, у Србији није могао да преузме никакву већу војну акцију. На осталој територији Југославији водио је само одбрамбене борбе, а везивао је само релативно малобројне и другостепене војничке јединице на одмору. У Србију успео је да уђе у часу када су трупе СССР са истока продрле преко границе, па ни тада није у стању да спречи извлачење целе немачке групе армија из Грчке. Он није своје трупе излагао губитцима да би помогао савезнике, већ их је чувао за своје царство - Совјетску републику Југославију. Зато смо га нападали где год смо га стигли. Не би требало да оправдавам свој лични став према Немцима, јер потичем из старе српске породице, која је већ ово трећи век, како ставља народу у службу своје чланове, да сам као држављанин некадашње Аустроугарске империје нисам кроз две године био њен официр. С обзиром на истакнути мој положај могло би се, да би се преко мене команда нападала и мени да пребаци извесно „германофилство”. Однос припадника Аустро-

Iskra 1. juli 2003

угарске монарохије према припадницима Рајха - био је нетрпељив. Ни Немци обеју држава нису се волели, а шта да се каже о Словенима, који ни „своју” државу нису трпели. Мој отац ратовао је против Пруса, и као рањен пау у њихово ропство, што свакако није могло да има ути- цаја на повећане симпатије. Томе, ако се додају све оне непријатности прошлости и све оно што би нас у скорој будућности могло од Немаца да снађе, као Херенфолк Европе, па и чињеница да је око можда 1,200.000 Срба немачким благословом, или чак и њиховим оружјем изгубило живота и коначно да је мојој породици на територи- ји „Независне државе Хрватске” под покровитељством Немаца одузето целокупно имање, а ташта и зет још и протерани, па и ја сам два пута једва спасио живот, и три пута био кажњен, онда се може замислити колико су моје симпатије за њих биле и, колико је требало снаге, да се склони у мени сав отпор мржње и да се прихватим дужности, које се неко морао по сваку цену, ради одржања свог народа, да прими. Та одлука била је најтежа одлука мог живота. Овај извештај подносим Вашем Величанству по дужности, да би Ваше Величанство упознао са делима Вашег Величанства највернијих поданика, који су не презајући ни од каквих жртава, ни оних у крви, ни

Iskra l.juli 2003

материјалних, ни морални жртвовали се, а не зато да би наш рад бранио. Наша савест је чиста, а дела говоре, говоре сви они који нису изгубили животе. Вас Ваше Величанство молим да кажете своју реч. Ма каква она била, била реч признања или осуде, ми остајемо на путу трновитом, увек готови своје живота за Бога, Краља и Отаџбину да положимо, срећни и одушевљени узвиком: ЖИВЕО КРАЉ!

Командант, ђенерал Коста М. Мушицки с.р.

Да је ово тачан препис са рукописа који је писан на парчићима хартије, лично од стране команданта Шумадијске дивизије Краљевске Југословенске Војске, тврди и оверава: ШТАБ ШУМАДИСКЕ ДИВИЗИЈЕ Краљевске Југословенске Војске Пов. Ђ. Бр. 1943 13 новембра 1945 год. (место Логор Еболи (Италија) печата)

ЗАСТУПНИК КОМАНДАНТА Шумадиске дивизије потпуковник Лука Лукић

СЛАВА СРПСКИХ ДОБРОВОЉАЦА У ЕНГЛЕСКОЈ У недељу 11. маја 2003. године, освануо је леп сунчан дан, изабран да се прослави Св. Велико- мученик Георгије Победоносац, слава бивших Српских добровољаца у Енглеској. Добровољци са породицама и пријатељима су похитали из свих крајева Енглеске да се окупе у Бермингаму, месту прославе и на литургију у храму Светог кнеза Лазара „Лазарици”. И за оне из нај- удаљенијих места, одстојање није представљало тешкоћу, када се иде у сусрет друговима који су делили добро и зло у најтежим данима српског народа и у својој младости борбено певали: „Завет смо свој, ми отаџбини дали, Да старе славе вратимо јој сјај, Па макар сви до последњег пали, Ми завет свет испунићемо тај”. Добровољци дадоше завет да ће се сећати својих палих другова, да ће чувати народне светиње и врлине, те да ће славити славу - свога заштиника све- тог Георгија. Почев од 1942. године, све до данас, пуних 62 године, славе непрекидно: на терену у одбрани Србије; на путу за стратиште у Кочевју; у логорима код варљивих „савезника” у Италији; у Мунстер лагеру - „на белом хлебу” чекајући да буду испоручени Титовим џелатима; затим, као расељена лица и као избеглице расути широм целога света.

Домаћин Славе, Марјан, је кратким говором поздравио све присутне и пожелео им добродошлицу. Потом је друг Драган Живановић прочитао поздраве Српских добровољаца из целог света, између којих оца Јована Хиландараца, другова из Немачке, Америке, Канаде, Аустралије, Србије и из Енглеске од другова који нису могли лично да присуствују слави. У договору са приређивачима прославе, супруге наших другова из Бирмингама, припремиле су укусну славску закуску за све присутне, на чему им се топло захваљујемо. За време закуске слушали смо добровољачке песме са касета. Славље је протекло у пријатељском и другарском разговору и интимном расположењу једне велике породице. Растали смо се у нади да се идуће године поново сретнемо. Д. Петровић - „Уча”

ЦРКВА У СЕЛУ ОСИНИЦУ ДЕЈ10 ДОБРОВОЉАЦА 1943.

Од првог дана свога постојања Српски добровољци су на заставама својих јединица имали икону Св. Георгија. На својим грудима носили су добробољачки знак, Косовски крст са ликом Св. Георгија и натписом „С вером у Бога за краља и отаџбину”.

Ово је извод из писма духовног чада покојног о. Митрофана, а сада о. Јована Хиландарца:

Српски народ 1941. г. беше у великој невољи; с једне стране, под немачком окупацијом, с друге, у грађанском рату изазваном револуцијом комуни- стичких безбожника. Одмазде окупатора су претиле да Срба нестане са земаљске кугле. У те дане Српски добровољци, на позив генерала Милана Недића, спремно жртвују своје младе животе да би народ преживео.

Пре петнаест дана са једним младим свештеником... био сам у неким селима близу Жагубице у Хомољским планинама где он треба да прими парохију. То су прекрасни крајеви али далеко од путева, па и доста сиромашни. Парохија између осталога обухвата и село Осиницу... па смо и ту били. И ту нас је чекало велико изненађење. У овом селу су 1943. године за само 6 месеци припадници Збора подигли лепу цркву. И после толико година на Царским дверима стоји: "С вером у Бога за К...". После рата комунисти нису дозволили Богослужења и хтели су да и од цркве направе гаражу. Међутим неколико упорних мештана је уз Божју помоћ то спречило, па је 1960. године тадашњи владика Хризостом цркву осве- тио. Међутим обзиром да је црква петнаест година била "напуштена" а да касније није било средстава, она је прокишњавала и причињена је штета. Сада мештани покушавају да је обнове а морам да Вам кажем да се о цркви поред свештеника који дође о празницима (опслужује три села) старају два дивна младића Дејан и Драган, два права анђела Божја. Они су браћа близанци, изузетно су побожни и у сваком случају су пример нашој размаженој омладини. Колико је само воље и љубави код њих! Али успевају чак из неких манастира да донесу брошуре и иконице које деле свима. Били смо заиста задивљени. И очигледно је да је семе посејано од Ваших другова из Збора још 1943. никло у њима. Било би добро да им помогнемо и у обнови цркве и у тамјану, свећама, књигама, иконама и крстићима. То би за њих била велика радост а мислим да је црква посвећена Св. Илији. Ако било шта решите с тим у вези, стојим Вам

Света литургија у Лазарици почела је у 10 часова. Чинодејствовали су протојереј ставрофор о. Миленко Зебић и његов син, јереј о. Александар. На јектенија је одговарао квартет под руководством Драгане - супруге оца Александа. По завршетку литургије прота Миленко је осветио и пререзао славски кочач. Домаћин славе је био друг Марјан Берета са супругом Душом. Прота Миленко је пригодним говором поздравио и честитао славу Српским добровољцима и нагласивши да добровољци од свог хришћанског пута неће одступити догод су живи. Препоручио је да добровољци хришћанске врлине, па и слављење славе, Св. Георгија, пренесу на своје млађе. По завршеном обреду у цркви прешло се у дворану црквеног дома, где су се сви гости послужили кољивом. Дворана је била испуњена слављеницима и гостима, међу којима је било и наших млађих који су привремено у Енглеској.

Лазарева субота, 2003. Христос васкрсе - драги оче Јоване,

Iskra 1. juli 2003

ДОБРОВОЉАЧКА СЛАВА У МЕЛБУРНУ

ДОБРОВОЉАЧКА СЛАВА У НЕМАЧКОЈ

Добровољци у Мелбурну су прославили своју славу, Св. Великомученика и победоносца Георгија, у суботу 3. маја ове године.

Када нас је било много у овој земљи славили смо на два места - у Оснабрику за оне са севера и запада, а у Минхену за оне са југоистика Немачке. Од како нас је далеко мање, јер су године већину пре- селиле у вечност, славимо на једном месту, највише у Оснабрику, а затим у Минхену, Диселдорфу, Келну, и Ремагену. Ове године славило се у Минхену.

У 12.30 је одржан помен свим палим и умрлим добровољцима у храму Св. Тројице, који се налази у предграђу Ист. Брансвик. Чинодејствовао је прот. ставрофор о. Мирослав Хаџи - Поповић, старешина храма. Поменуо је имена покојног Милана, Димитрија Јакова, Јована , Красоја и свих оних који су живели у Мелбурну и околини и ту се упокојили. После послужења са житом и погачом присутни су прешли у црквену салу, где се, одмах у наставку одржало славље, које је почело резањем славског колача и освећењем жита. . Домаћини славе су били друг Душко Микић Џигибау и његова жена Мара. Присутно је било око 60 особа укључујући и госте. И поред својих година (90) и слабог здравља дошао је на славу и друг Мијат Бардак са породицом. Из града Аделаиде су дошли као гости наш друг Миленко Стојић са женом Паулом. Домаћин славе, друг Душко, је у свом говору, поред осталог рекао: - Ево већ 60 година како прослављамо Св. Ђорђа. Дугачак и тежак пут смо превалили. Па и поред тога што смо успут скупили десетине година, у нама се није много шта променило. Још увек смо исти и на истом путу. Идеја и вера које су нас водиле од почетка још увек су у нама и ми ћемо издржати и тако наставити до краја У извођењу програма који је уследио после поздрава домаћина, учествовали су: друг Душко Поповић који је прочитао говор почившег проте Стевана Пространа, одржан на слави добровољаца у Еболију 1946. године. Затим су сви присутни са усхићењем саслушали рецитацију „На Гази Местану" коју је извео млади студент Страхиња Пајић, син наших пријатеља Стеве и Драгане. Потом је др Дарко Мушицки, потомак чувене породице Мушицки из које потиче и покојни командант Српских добровољаца, генерал Коста, изнео кратку биографију породице Мушицки. Затим је домаћин славе рецитовао песму Војислава Илићамлађег, Војничко писмо, што је дир- нуло најтананија осећања присутних, а нарочито нашег старог друга Мијата. Остатак времена смо провели уз закуску у другарским разговорима и сећањима на нашу славну и болну прошлост. Б. М.

Црква у Осиницу ... на пасположењу, а ми ћемо им свакако нешто однети када будемо отишли за Духове. Напомена Искре: Сву евентуалну добровољну помоћ за цркву у селу Осиницу треба слати преко о. Јована Хиландарца.

Домаћин славе био је др инж. Милош Масаловић, син покојног Милорада и Сибинке. Сечење колача обављено је у велелепној цркви Светог Владимира Српског. Обред је обавио прото- јереј ставрофор о. Слободан Милуновић, старешина храма. Потом је честитао славу домаћину и славари- ма, а затим је пастирским речима истакао историјску улогу Српских добровољаца, који су у Божје име и уз Његову помоћ учинили много за спас српског народа у она зла времена немачке окупације и комунистичке револуције. После послужења кољивом, славари су прешли у један српски ресторан у центру града на славски ручак. У ресторану је друг Никола М. Живановић, члан управе Удружења српских добровољаца поз- дравио присутне добровољце, њихове породице као и децу, честитао им славу и посебно се захвалио домаћину Милошу, који је следећи свог оца, деду и прадеду наставио њиховим путем, путем вере у Бога, народне традиције и верности отаџбини. Затим је рекао - сви ви знате ко су били збораши и Српски добровољци, какве су њихове заслуге за наш народ и отаџбину и какве су и колике жртве дали у тој борби. Ми стари збораши и Српски добровољци, полако и у колони по један одлазимо у редове оних наших сабораца који се већ налазе у Пантеону вечне вере и љубави. Тамо су већ најбољи на челу са учитељем Димитријем, вождом Миланом, командантом Костом и хиљаде другова и другарица. Да овде поменем само оне из наше минхенске средине, чика Јашу Љотића и његову Дару, оца Алексу Тодоровића и његову Лену, чика Љубу Достанића и његову Вуку као и сина Миодрага-Мику, Ратка Парежанина и његову Дару, Влајка Влаховића, Ратка Обрадовића, Марисава Петровића, Душана Николића, Васу Ерића, Цицана Исламовића, Милана Сретеновића Грују, Слободана Станковића-Ћату, Рада Козомару, др Ђоку Слијепчевића, Миладина Масаловића, Живорада-Жику Миленковића и Радослава Рацу Протића. Нека им је вечна слава и хвала. Затим вам преносим честитке о слави уз најлепште жеље Милана Ђорђевића, председника нашег удружења који се са супругом Урсулом налази у бањи на лечењу, као и Милутина Остојића са другови- ма и њиховим породицама из Оснабрика, Душана Пејчића и другова и другарица из Келна. Дозволите да се захвалим и нашој Сибинки Масаловић као домаћици ове наше славе. Живели!

н.м.ж.

Iskra 1. juli 2003

† КРИСТИВОЈЕ-ТИРКЕ ТИРНАНИЋ

† МИОДРАГ ЛАЗОВИЋ - ЏУЛЕ У Искри од 1. марта о.г. објавили смо кратку вест да је у Хановеру, Намачка, умро 3. фебруара, а сахрањен 13. фебруара на Српском гробљу у Оснабрику, Миодраг Лазовић - Џуле, добровољац Првог пука, 1. батаљона (Ратка Обрадовића). Већ почетком марта добили смо следеће допунске податке о покојном Миодрагу од његових кумо- ва Руже и Бобана Радојчића, али је уредник пропустио да их објави, што уз извињење, чинимо тек сада.

Јављају нам из Канаде да је у Киченеру, Онтарио, умро 31. маја 2003. године бивши српски добровљац Кристовоје Тирнанић, боље познат као Тирке. Тирке је рођен у Смедереву 16. септембра 1923. године. Отац му је био железнички службеник и умро кад је Кристивоју било само 6 месеци. Мајка му се преудала после 4 године за Драгог Николића, такође железничара. Основу школу завршио је у Смедереву и похађао гимназију до своје 16. године са генерациом својих другова у којој је касније било више познатих омладинаца ЈНП Збора. Ускоро после смрти Тиркетове мајке, Јелене (1938.), очух је прекинуо да га школује и послао на млинарски занат у Осипаоницу. После годину дана проведених у млину, Тирке је сам нашао мање чиновничко место у Ваљаоници плеха у смедеревском Сартиду. Као вредан и способан рад- ник, после две године био је унапређен за вођу читаве ноћне шихте. Ту се зближио са нешто старијим од себе Ђуром Калноком, младићем мађарског порекла. После априлског рата 1941. године, немачке окупаци- је и разбијања Југославије, обојица су врбовани од стране комуниста, али су они, као добри национа- листи, са појавом Првог добровољачког одреда у Смедереву, већ половином септембра ступили у добровољце. Тирке одмах добија место у канцеларији 1. чете. Остаје добровољац од првог до последњег дана и своју добровљачку каријеру завршава као четни наредник 5. чете, II батаљона, Четвртог пука. После повлачења добровољаца из Словеније и проласка кроз војно-избегличке логоре у Италији и Немачкој, Тирке почетком 1948. године емигрира у Енглеску. Пошто је већ раније научио доста енглески, постаје тумач у пролазним логорима за европске рад- нике у Енглеској. Ту упознаје младу девојку Марију, такође избеглицу из Беча, са којом ступа у брак 1949. Две године касније добили су јединицу ћерку Јелену. У међувремену Тирке добија посао дизајнера у познатој фирми Данлоп, која му 1959. нуди премештај у Канаду. Тако се Тирке са породицом нашао у Хитбију, Онтарио. Идући за својим послом, покојни Тирке је увек живео доста удаљено од наших центара у Канади, али никада није губио везу са добровољачком заједницом, увек живо пратећи наш рад и интересујући се за своје другове. Славу му и хвала и вечан му помен у непролазном Царству Христовом!

Искра

Покојни Миодраг рођен је у селу Заблаћу код Чачка. Основну школу завршио је у свом селу и даље школовање наставио у чачанској гимназији коју је похађао све до рата 1941. године. Године 1942. наста- ло је тешко стање по српски народ, нарочито у широј околини Чачка. Почетком априла Миодраг ступа у Шести добровољачки одред и са добровољцима оста- је цело време све до повлачења из Србије у Словенију крајем 1944. године, сада већ у саставу Првог пука СДК. Маја 1945. са Првим пуком повлачи се у Италију и пролази кроз војно-избегличке логоре Форли и Еболи, а по пресељењу из Италије, у пролеће 1947., налази се са осталим добровољцима у Мунстер Лагеру, Немачка. По распуштању Мунстер Лагера, покојни Миодраг одлази у ДП логор Фарел а потом Линген, одакле прелази у енглеску помоћну стражарску службу CMWS, тзв. "Црнце", где остаје до 1952. године. Потом прелази у Хановер где живи до краја свог жи- вота. Ту постаје члан црквеношколске општине СПЦ и ревносно учествује у раду цркве као добар хришћанин. Ту стиче и шири круг нових и верних при- јатеља. Увек миран и тих, Миодраг је тако и умро у миру Божјем, остављајући за собом своје кумове, дру- гове и бројне пријатеље. Нека би благи Господ дао мир и вечан покој његовој души! Ружа и Бобан Радојчић

† ЖИВОЈИН-ЖИВА ИСАКОВ На сам дан добровољачке славе Св. Великомученика Георгија, 6. маја 2003. године, преминуо је бивши добровољац Трећег пука СДК, Живојин - Жива Исаков. Жива је рођен 16. јула 1920. године у Драгутинову, Банат. Ступио је у Српске добровољце и са њима се повукао преко Словеније у Италију, а ода- тле кроз логоре у Немачкој, Енглеској и Канади, да би 1957. дошао у Америку, где се настанио у Монроу. Два пута се женио, али није имао порода. Био је омиљен, тих и миран; ником се није замерао. Певао је у цркве- ним хоровима и помагао свештеницима. Сахрањен је 8. маја уз опслужење месног проте Миосава Ђинги- ловића, а на једном венцу било је исписано: "Српском добровољцу - Живи другови". Слава му и хвала и вечан му помен у Царству Христовом! МРР

Iskra 1. juli 2003

† ДР ПАВЛЕ ГОЈНИЋ

Прилози „Искри” Другови неће никада заборавити свој красни цвет Др Драгојлу. Хвала ти Марко што си нам Драгојлин благословени лик сачувао и њој златан венац исплео, због оних душа које њена мудрост спасе. Слава свима који су својом љубављу светлели и чистим срцем и душом стварали бољи свет. Нека је слава светлој звезди Драгојли из Приједора. Милан Трубарац £10Нека Господ подари покој души друга и сапатника-мученика Велимира - Веље Денића преминулог недавно у Београду Брале Стевановић £10.Као знак сећања на драгу супругу Даринку и за покој њене душе Стане Закрајчек $ 50 Умјесто воштаница на гробове драгих ми Милана Стевановића „Нунета” и Момчила Саватића Марко Пивац $ 50 Нека Господ подари покој души и као знак сећања на Милана Стевановића „Нунета” Воја и Пат Баић $10.За успомену на све изгинуле и помрле српске добровољце Аца Богојевић £25,Као знак сећања и нека Господ подари покој души друга Зорана Ристића Милан Спасојевић £12,-

Поклони Искри Бранислав-Бане Лазаревић£50 Редовни читаоц Искре £ 4,Mike Georgevich $8 Милош Цветиновић $5 Н. Н. £5,-

За успомену и дуго сећање на моје добре другове: оца Митрофана Хиландарца, Срђана Недељковића, Милинка Новако- вића, Борисава Васиљевића, Драгољуба Урошевића, Боривоја Живановића, Кон- стантина-Миће и Драгослава Мајерхофер, Драгољуба (чика Драгог) Веселиновића, Павла Косића, Трифуна Корандића, Ацу Јовановића. Слава им и хвала на свему! Бранислав-Бане Лазаревић £20,Уместо воштанице на гробове свх изгинулих и помрли другова и другарица Радосав Тодоровић £10Kao знак сећања на све оне који су поби- јени од комуниста и сахрањени у масовној гробници на Језави код Смедерева, укљу- чујући мога оца Радојицу Тодоровића као и много других Скобаљаца Радосав Тодоровић £10.Нека Господ подари здравља и дуг живот свима онима који раде неуморно око Искре Миша Јовановић £10.За успомену на мога супруга Борисава Зорка Васиљевић K$ 20 Kao знак сећања уз жељу да Господ подари покој души Моме Саватића Васо и Вида Кошевић К$ 20 За успомену и дуго сећање на нашег дра- гог кума Воју Мијатовића Трајан и Цана Јовановић£2 За успомену на све пале и преминуле другове и другарице из Пожаревца и око- лине Д. Тодоровић - „Чапља” А$ 20

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): lskra Periodical, 93 Bridgevvater Drive, Northampton, NN3 3AF, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23,- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Cekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: ,,Jadran“, c/o D. Ojdi'ović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Paun Vuković, 49 Gaddesby Road, Birmingham B14 7ЕХ. — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Munchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers Paris.

Iskra 1. juli 2003

Нека милостиви Господ подари покој души драгог друга Кристивоја Тирнанића - „Тиркета” Милован Ратковић, Миленко Пиперски, Драгољуб Текић, Милан Билбија, Даница Павлица, Васо Кошевић, Мирко Чечавац, Миодраг Бркић и Душан Ћелперс Умјесто цвијећа на гробове Јаше Љотића и Ратка Обрадовића Др Павле Гојнић £ 4,ln тетогу of ту dear late husband Milan Stefanović Inge Stefanović

У болници у Сток Мандевилу, јужна Енглеска, после краће болести преминуо је 12. јуна о.г. др Павле Гојниђ, редовни читалац Искре од почетка њеног излажења. Др Павле је рођен 5. фебруара 1916. године у Бечели, Црна Гора, где је завршио средњу школу, да би се уписао на Правни факултет Загребачког универзитета који је са успехом завршио и положио докторат правних наука. Вратио се у Котор и отворио адвокатску канцеларију. Имао је веома успешну праксу све до несрећног Другог светског рата. Пред крај рата повукао се са једном групом за Словенију и ставио се на расположење команди Српског добровољачког корпуса. Са нама је делио добро и зло кроз логоре у Италији и Немачкој да би се на крају скрасио у Енглеској. Најпре је радио у Питерли хостелу, а онда у болници све до пензионисања. Др Павле је био велики поштовалац Јаше Љотића и Ратка Обрадовића, ценеђи веома њихову жртву. Сахрањен је поред супруге на гробљу у Ејлсбуриу. Сахрану је обавио прота Видо Вуковић уз присуство приличног броја пријатеља покојног Павла који за собом оставља сина Луку и ћерку Наду. Нека милостиви Господ подари мир напаћеној души др Павла, а његовој породици наше најискреније саучешће. Нека му је слава и хвала!

М. Т.

$ 25

Уместо воштаница на горбове и уз молитву да им милостиви Господ подари покој душа: Велимира Пироћанца, кума Владе Лазаревића, Ике Чулића, Ирене Александрић, Драгана Стојадиновића, о. Љубисава Ђурића, куме Босе Радишић и Драгана Најдановића Вера и Стеван Пироћанац $ 25 Kao знак сећања на Гојка Цвјетана поводом његовог трогодишњег парастоса Драгица Поповић £ 5,Предраг Петровић £ 5,-

P A R L A M E N T A R N A SKUPŠTINA SE ĆE RASPRAVLJATI O ZAHTEVU SAD. Parlamentarna skupština Saveta Evrope odlučila je da po hitnom postupku uvrsti u dnevni red raspravu o zahtevima SAD zemljama te organizacije da potpišu sporazum o neizručenju američkih građana stalnom Međunarodnom krivičnom sudu za ratne zločine u Hagu. Predsednik Parlamentarne skupštine Peter Šider izjavio je da su SAD iskazale veliku upornost vršeći pritisak na više balkanskih zemalja, uslovljavajući svoju ekonomsku pomoć tim zemljama zahtevom da potpišu sporazum o neizručivanju. (Beta, 23.6.2003.)

AMERIČKA „BREŽNJEVLJEVA DOKTRINA” U svome časopisu "Republic" za juni mesec, poznati američki konzervativac, političar, pisac, javni radnik i kandidatza predsednika SAD na prošlim izborima, Patrick J. Buchanan, svoj uvodnik posvećuje poređenju današnje politike američke administracije sa onom koju je vodio sov- jetski lider Brežnjev u burno vreme takozvanog "Praškog proleća", 1968. godine. Sledi Buchananov članak u slobod- nom prevodu na naš jezik. *

* *

Maja 1968., Moskva šalje svoje tenkove u Čehoslovačku da skrši "Praško proleće", i time nam daje "Doktrinu Brežnjeva o ograničenom suverenitetu". Ukratko, jednom kada je komunistički sistem nametnut nekoj naciji, rekla je Moskva, tu više nema povratka na staro. Odraz u ogledalu te Brežnjevljeve doktrine je današnja Američka doktrina. Jednom, kada se neka nacija "oslobodi", kao Nemačka i Japan, demokratija američkog tipa biće nametnuta. No, tu se pojavljuje velika dilema koja je utkana u samu ideologiju demokratije. Šta ćemo da radimo ako nam pokoreni narod, na demokratski način kaže da idemo iz njihove zemlje i izglasa režim koji odbacuje američke vrednosti? Da li prihvatamo njihovu demokratski donetu odluku? Da li ćemo zaista pri- hvatiti demokratsku odluku Iraka, ako ona šteti našim interesima? Ili smo hipokrite i lažljivci, kao što to mnogi u svetu veruju?

da se za ovo ikada "pokaje"? Nedavni izbori u Turskoj doveli su na vlast islamiste, koji nam nisu dali dozvolu za korišćenje njihove teritorije za oslobodjenje Iraka. Izbori u Pakistanu su od četiri provincije dali dve najžešćim _ protivnicima SAD i obožavaocima Osama bin Ladena. Šta ćemo da radimo ako se Šiji i Suni Iraka udruže na slobodnim izborima i zajednički nam kažu da izađemo iz njihove zemlje? Neokonzervativci, sa vizijom Iraka kao strategijske baze, iz koje će da napadaju islamističke tirane, sada insistiraju da, pre izbora, Iračane treba poučlti o američkim vrednostima i demokratskim idealima, da ne bi napravili grešku prilikom glasanja! Ukratko, Iračani su slobodni da biraju svoju vladu - koju mi Amerikanci odobrimo. Ali, čak i da Iračani ustanove ustavnu republiku, problemi će i dalje tra- jati. Amerikanci veruju u podelu crkve i države, da ver- ska nastava nema mesta u državnim školama. Ali, slično pre Vatikana i katolika, muslimani veruju da učenje dece u veri svojih predaka, jeste glavni cilj obrazovanja. Obožavaoci američkih vrednosti veruju da Zakon o pravima (Bill of Rights) pruža nevernicima pravo da propovedaju, sodomistima pravo na upražnjavanje (svoga poroka), Larry Flynt i Salman Rushide pravo da publikuju, i svakoj ženi pravo na blud i pobačaj. Pokušaj ovo da širiš u Rijadu ( Saudijska Arabija) ili Rolpindiju (Pakistan i autori- tarni vladaoci će morati da vas spasavaju narodnog gnjeva.

Predsednik Buš je održao svoj pobednički govor na palubi nosača avijona od 90.000 tona koji nosi ime američkog najvoljenijeg predsednika. Šta je bio Linkolnov odgovor južnjacima, koji su glasali na demokratski način da se otcepe? Cetiri godine ognja i mača generala Šermana, i dvanaest godina "obnove".

Ako bi se danas održao demokratski referendum, od Maroka do Malaysia, kontrolisan od Nacionalnog pokre- ta za demokratiju, sa pitanjem: "Odlučite, da li Izrael treba da se zbriše sa mape Srednjeg istoka i izraelski Jevreji vraćeni u zemlje odakle su došli", šta mislite kakav bi rezul- tat bio? Oni koji bi dali ovo masama na glasanje morali bi, možda prvo da ispitaju šta te mase žele.

Demokratski proces je proizveo kancelara Hitlera. No, današnji tumači demokratije kažu da smo mi imali pravo da napadnemo i srušimo nacistički režim još 1933. godine. Gde i kako smo mi stekli to pravo? Nazovimo to Američom doktrinom ograničenog suvereniteta.

Nacizam je bio prihvaćen od Nemaca samo za jednu deceniju. Kada je režim propao, Nemci su se vratili natrag Zapadu. Komunizam, naturen narodima istočne Evrope, bio je uvek omrznut. Kada je zbačen sa vlasti i ti narodi su se takođe vratili Zapadu.

Kada je španska republika počela da progoni sveštenike i kaluđrice tridesetih godina, general Franko, sa podrškom katolika gdegod se nalazili, podigli su ustanak i napali repuliku. Četrdeset godina docnije, Niksonova Bela kuća se radovala, kada je general Augusto Pinoče oteo vlast demokratski izabranom predsedniku Salvadoru Aljendeu, koji je vodio Čile putem Fidela Castra. Stari američki desničari nisu nijednom osudili ove pučeve. Alžir je 1992. trebalo da održi izbore, gde je bilo sigurno da će pobediti islamisti. Sa blagoslovom Francuske i Amerike, vlada Alžira i vojska, odložili su izbore. Nekih 100.0 je izginulo u građanskom ratu koji je potom otpočeo.

Verovanja islamskih naroda imaju korena u veri i tradiciji starih 1.400 godina, koje su se pokazale nadmoćnijim od najvećih hrišćanskih jevanđelista. Njihova (islamska) verovanja neće biti iskorenjena i zamenjena sekularnim, humanističkim "lažnim lekovima" i demokratskom besmislicom u nekoliko kratkih godina. Radije nego pokušavati da učimo te narode kako da veruju, ponašaju se i kako da glasaju, moraćemo jedno- ga dana da pristanemo da oni stvaraju sopstvene režime i u Iraku, koji samo tako neće biti opasnost za nas i za naše vitalne interese. Ovo je spoljna politika koja se zove "realizam".

Da li je neko od "prodavaca" demokratije, morao

Preveo: Stevan Piroćanac