iskra1109

Политичке и војне незгоде САД у Ираку

ДВА БУШОВА ЛИЦА Изненађујуће али истинито је да, кад се ради о политици, Американци испољавају два лица и, због тога се, врло често, њихово понашање може окарактерисати као шизофрено. На једној страни, они су практични и прагматични. Све је код њих прорачунато до најмање ситнице и засновано на фактима. Отуд њихова огромна технолошка постигнућа. Говорећи о рату, а захваљујући тој свој прагматичности, само су они могли да измисле и практично примене, рецимо једну „паметну бомбу", бомбу која сама себе наводи и, као таква, готово непогрешно погађа циљ. У бомбар- довању СРЈ 1999. г. многе су бомбе биле "паметне", па су и гађани циљеви срушени а околне зграде остале нетакнуте. Практичност је, дакле, једна страна Американаца. Кад је, пак, реч о њиховој другој страни, могло би се слободно рећи, а да се при томе ипак ништа не изгуби од истине, да они и у најозбиљнијим пословима личе на децу; наивни су као она, делују и раде, не у складу са чињеницама и стварношћу, већ, као да су гоњени фантазијама, нестварним жељама и неукроћеним емоцијама. Постоје, међутим, и разлике од дечачког понашања. Децу судар са стварношћу опамећује и враћа у колотечину нормалног живљења. На пример, деца су јако заинтересована ватром, али кад се једном опеку, њихов интерес за ватром је за увек одагнан. Американце, међутим, кад поприме своју другу природу, ни судар са стварношћу не опамећује. Они са фанатизмом јуре у правцу својих фантазија и жеља. Кад се узме у обзир, да овде није реч о просеку, већ о елити, политичком вођству данашњег САД, овако његово понашање, може да води и великим трагедијама целог једног многомилионитог народа али и човечанства. Практичност и ирационалност САД ирачка епопеја врло драстично приказује ову дволичну америчку природу. Већ у самим припремама за рат у Ираку назиремо је код вођства. На једној страни једна готово непогрешна логистика. Огроман је то логистички посао пребацити око 6000 миља до Ирака, 150 хиљада војника и за њих обезбе- дити храну, воду, бензин, оружје, муницију, санитет као и све друге свакодневне потребштине. Све је то обављено глатко, неосетно и без застоја. Паралелно с тим, међутим, одмах се испољила и друга природа. Неправедну и нелегитимну жељу за ирачким уљем и потајну, али и крајње ирационалну, жељу за поли- тичком реконструкцијом целог Блиског истока, треба- ло је некако оправдати и пред самим собом и пред светом. Не нашавши, пак, такво једно објашњење у стварности, САД вођство, баш као што би то деца

урадила, одлучило се за лаж. “Стара Европа" - поштујте нашу интелигенцију! Председник Ирака, Садам Хусејин, непосредна је опасност за САД и "цивилизовани" свет. Поседује физичко, биолошко и нуклеарно "оружје за масовно уништење", на што је британски премијер Тони Блер надодао да га Хусејин може активирати за само 45 минута, а овај, Хусејин, уз то, још и ментално неу- рачунљив, ето погибије за САД и Запад, повикала је Бушова администрација. Зато, да се то не би десило - преемптивни (превентивни) рат против Хусејина је једино што нам је остало да учинимо. "Стара Европа" - како је САД министар одбране, Румсфелд, поспрдно назвао Француску и Немачку - се томе успротивила. Претњом свог вета, Француска је онемогућила Резолуцију Савета безбедности УН-а (СБ), а по којој би требало, у складу са САД намерама, да СБ санкционише и да свој легимитет овом неизазваном рату. На дипломатски начин је, дакле, Америци речено: кад већ лажете, измислите такву лаж која бар не вређа нашу интелигенцију. Стварност открива сву лажност рата у Ираку Међутим, и упркос таквом судару са стварношћу, САД понесене својим неостваривим жељама, а предводећи своју "коалицију вољних" (још један Румсфелдов цинизам), безглаво су похрлиле у рат против Ирака. Тај рат, јер га је водила и носила она прва, прагматична, америчка природа, за три је неде- ље добијен, а Садам Хусејин отеран у подземље. Већ и сама та чињеница брзог и успешно обављеног рата, показала је колико је лажна била аргументација оправдања САД рата. Хусејин не само да за 45 минута није активирао своје биолошко оружје, већ га није активирао уопште. А био је прави момент - радило се о његовом животу и смрти. Испоставило се доцније, пошто су Американци прекопали скоро цео Ирак, да он уопште није имао никакво озбиљније оружје, а камо ли оно за "масовно уништење". Али недају се Американ- ци. Кажу: имао је Хусејин документацију за прављање таквог оружја. А, у Садамовим рукама, већ и сама документација - непосредна је опасност?! Америчке фантазије о Ираку и шире Већ су напред поменути, али нису објашњени, САД стварни разлози за рат против Ирака, па ћемо се зато најкраће задржати на њима. То су: ирачко уље и политичко преструктурирање целог Блиског истока.

Два Бушова . . . Ирачко уље је већ само по себи јасно. Али требало би ту додати и једну квалификацију тог питања. Наиме, Јужна Арабија, садашњи главни снабдевач уља за америчке и светске потребе, нарочито после трагеди- је у Њујорку и Вашингтону (11. септембар 2001. г.), у очима САД администрације, показала се да је у погле- ду уља врло скуп, а у погледу америчке безбедности, врло сумњив "савезник". Значи да процес политичког преструктурирања Блиског Истока, мора се усред- средити на Јужну Арабију, али не одмах, већ потом, кад дође време за то. С друге, пак, стране, виђено америчким очима, то значи да је цео тај замашан подухват неостварљив уколико постоји зависност од њеног уља. Логичан одговор на ову дилему је рат про- тив Ирака. Ту ће се добити јефтино уље, јефтино јер ће бити под контролом САД, а које ће у потпуности надо- местити оно скупо из саударабијских извора. Али и још нешто, нешто што је суштинско за отпочињање самог процеса преструктурирања Блиског истока. Преструктурирање мора почети баш од Ирака Блиски исток, кога углавном сачињавају арап- ски муслимани - тако се то обликовало у САД поли- тичкој свести - један је примитиван, религиозно зату- цан и корумпираном феудалном олигархијом вођени простор. Једина изнимка је ту донекле Ирак. Садам Хусејин, да би утврдио своју деспотску власт и да би сузбио утицај религије на политички живот, принуђен је био да се сукоби и врши насиље над шијатском мус- лиманском групом; она је већинска етничка група у Ираку, око 60%. Један, за Американце, важан резул- тат Садамове акције био је, рецимо, да жене које не желе да носе фереџе и које, уопштено, желе да се еманципују у западњачком смислу (шминкају се, носе мини сукње и бикини костиме), законом су заштићене од притисака и насртаја муслиманских хоџа и имама. И на том питању је пукла пред очима САД политичких стратега идеја о преструктурирању Блиског Истока која мора отпочети баш у Ираку. Ова идеја породила је одмах и другу. Победивши исламски фундаментализам, Садам је за нас већ више од пола посла завршио: ми не морамо ту најглавнију битку да бијемо. Ако још укажемо шијатима, тој већинској муслиманској скупини, на насиље и масовна стратишта њихове бра- ће од стране Садамовог режима, није ли логично наше уверење, да ми у Ирак не идемо као окупатори већ као ослободиоци и савезници већинског становништва Ирака. На нама је онда само мањи део посла. Морамо да инвестирамо (истина, само у почетку, а доцније ће то на себе предузети ирачки петродолари) у изградњу модерне инфраструктуре и економске обнове земље; а, затим, кроз слободне изборе, увешћемо политичку либералну демократију, где ће цветати трговина, банкарство и, што је најважније, западњачки начин живота. Другим речима речено: циљ је од Ирака направити "примерак за углед" - а shovvcase! Кад ово виде муслиманске масе које живе под најгорим условима у другим муслиманским државама под феу- далним и религијским диктатом свог корумпираног вођства, неће проћи дуго, а оне ће се дићи и оборити своје сопствене Садаме, јер, на крају крајева, цела муслиманија је сачињена од њих. Ту ћемо се одмах наћи и ми да то превирање потпомогнемо.

На крају: hарру ending! И на крају: happy ending! Политичко преструк-

турирање не само Блиског истока већ и целог мусли- манског света је обављено, тај је свет најзад сретан, ми имамо јефтино уље јер и јужноарабијско је сад наше, и најзад, као круна свега, сретан Израел живи у миру, а окружен исто тако сретним, сад већ и демократским, арапским државама, међу којима је и палестинска! На овом последњем већ се сад активно ради. Пошто су САД и Израел, учиниле Јасера Арафата - како рече израелски премијер Ариел Шарон - "поли- тички ирелевантним", што би требало да значи да му је одузета власт, и, на место њега, наместили свог човека за палестинског премијера и главног прегово- рача, председник САД, Џорџ Буш, је употребио свој ауторитет и отпочео имплементацију свог road map (на српском: план поступних акција), на чијем крају, 2005. године, постојаће мирне и сретне, једна поред друге, две државе - палестинска и израелска! (Узгед, ова паралелност рата у Ираку, с једне, и једновремени покушај спровођења у живот Бушовог road map, с друге стране, наводи некако на једну јере- тичку мисао: није ли, можда, и рат у Ираку, и идеја преструктурирања Блиског истока, и све друге САД жеље и фикције, нису ли све оне у функцији успешног - по Израел успешног - решења палестинског питања?!) Читалац, вероватно наслућује да је овај фантастични програм ослобођење Ирака, политичко преструктурирање муслиманског и арапског света с круном сретним Израелом који живи у миру, поред исто тако сретне а сретна је јер је демократска! - палестинске државе - плод је оне друге америчке природе, за коју смо видели да је склона машта- рењима, неукроћеним емоцијама и нестварним жељама. Свако, међутим, има право на своје заблуде. Трагедије, сопствене, али и света на коме се оне спроводе, међутим, настају, кад се у судару са стварношћу, тврдоглаво не одступа од зацртаних road maps које сам живот демантује. А то је тачно оно што се дешава са маштањима и фантазијама Бушове администрације. Стварност не гледа благонаклоно на фантазије Ето, после бесомучног бомбардовања, Амери- канци упали у Ирак, као само-наметнути "ослободио- ци", а оно, уместо овација раздраганих Ирачана, бомбе, атентати, експлозије у којим готово свако- дневно гину САД војници али и Ирачани. Па даље: са- ботаже, ватре и рушење нафтоводних постројења.

IZ SADRŽAJA Zaključak iz intervjua Iv Bataja u NIN-u..................................................5 Kojim putem srpski narode .......................................................................9 Srpska vojska u misiji okupatora ....................................................... 10 CIA, pakistanski ISI, Bin Laden i „Džihad”........................................ 13 Vrijeme jakih poruka .............................................................................. 16 Moderni Vandali i srpska groblja ............................................................ 17 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (83) ............................. 21 Reč, dve o knjizi D. Pantelića „Мој put” ............................................ 25 O knjizi Zdravka Rankovića .............................................................. 28

Iskra 1. oktobar 2003

Упркос свих тих страшних догађања, САД вођство, још увек стоји на становишту да су они ослободиоци, да су добродошли, а да та акта тероризма не чине Ирачани већ Садамови ретки још преостали оперативци и убачени странци као што су палестинске Хамасове присталице и Алкаидини борци, који су своје теро- ристичке намере, пошто не могу више да их спроводе у САД и на Западу, пренели на ирачки терен да би се ту светили великом броју Американца. Зато кажу они сами себи - ухватимо Садама и његове главешине и сва ће непријатељатва престати. Тако, САД су заро- биле до сад 43 од 52 главешина, а герилски отпор, напротив, повећао се. Наређено је да се ухвати пошто пото Садам, тад ће се све окренути на боље. Без успе- ха. Кажу на то Американци: њега крију муслимански Суни, па морамо зато и с њима да заратимо, мада тај рат не смемо тако да назовемо, јер они представљају ипак 40% Ирака. Кад се, пак, несреће по Американце догоде у шијатским муслиманским срединама, за које су Јенки веровали да ће у њима, јер су највише били изложени Садамовим насиљима, наћи најбоље савез- нике, онда се то баца на увезене исламске фундамен- талисте из Ирана. Никако, дакле, Американци да схвате да они, у очима Ирачана, без обзира коме при- падају, Сунима или Шијатима, нису ослободиоци већ само и једино - окупатори! Кад би то схватили, они би морали да се повуку, а они то никако не желе, јер упорно верују да је road map преструктурирања Блиског истока не само исправан, већ и пут који само крајњом упорношћу може и мора да се оствари. Помозите Уједињене нације! Али упорност кошта. Да не говоримо о погиби- ји САД војника, кошта у новцу и милијардама долара. Президент Буш је у свом недавном говору, навео цифру од 87 милијарди долара (од чега 3/4 за издржавање САД трупа у Ираку) а остало за инвести- ције тамо, да би се од Ирака створио shovvcase. Толика потражња новца за Ирак и Авганистан плус погибија САД војника и недостатак "излазне стратеги- је", са добрим изгледом да велике америчке војне ефективе остану тамо и до десет година, што је крајње неприхватљиво за домаће јавно мнење, изазазива озбиљне негативне политичке и економске репер- кусије на домаћем терену. А избори су следеће године, па се може десити да се историја понови: да председ- ник Буш млађи, иако победник у Ираку, прође на тим изборима - изгуби их! - исто као његов отац Буш ста- рији, такође победник у првом ирачком рату. Међутим, тврдоглаво стојећи на позицији преструктурирања Блиског истока, с једне, а да би поправио свој садашњи релативно рђав политички "рејтинг" на домаћем терену, председник Буш се одлучио да помоћ - а да то ипак тако не назове - тражи од УН-а. Наиме, он је овластио Колина Пауела, САД министра спољних послова, да наметне Савету безбедности УН-а (СБ) једну резолуцију. По њој мировне трупе и новчане кон- трибуције за обнову Ирака од стране чланица УН-а (кад је реч о новцу, мисли се углавном на земље ЕУ, Јапана и евентуално Русије) су неопходне и добро- дошле, с тим да САД имају и даље врховну војну и политичку контролу обликовања новог Ирака На- равно, одмах се "стара Европа" успротивила овом. Нарочито је под њен удар дошао захтев САД за пот- пуном политичком контролом преуређења Ирака. У овом моменту (11/9), преговори су у току. Шта ће од тога испасти, тешко је рећи. Највероватније, доћиће до неког компромиса, са знатним политичким утицајем УН-а на збивања у Ираку.

Iskra 1. oktobar 2003

Поводом понуде премијера Живковића Америци да за њене потребе у Ираку пошаље тамо хиљаду војника Војске Србије и Црне Горе (СЦГ) и, његовом и властодржаца Србије, слепом надом да ће од те ујдурме бити великих пара, треба рећи, да су таква очекивања лажна, јер не само да ту неће бити пара, већ ће СЦГ и саме тако то произилази из Бушовог говора пред нацијом - морати да уложе у тај пројекат преуређења Ирака, и своје, за српске услове, огромне паре.

Две потајне САД мисли У Бушовом покушају ангажовања УН-а за САД потребе у Ираку, врхуне, међутим, две неисказане и потајне њихове мисли: прво, рат у Ираку, истина с закашњењем, добио би какав-такав легитимитет; и, друго, окупаторска стигма која прати Америку у Ираку, бар би донекле, надају се, била отупљена, јер трупе под амбрелом УН-а - иде логика САД администрације - не могу бити окупатори. Ирачани, пак, истина индиректно, кажу пот- пуно супротно. У Багдаду је недавно, од стране Ирачана, дигнут у ваздух главни штаб представништва УН-а у Ираку, са погибијом неких двадесетак чиновника међу којима је био и сам њихов шеф, Бразилијанац Де Вијера. Без обзира, дакле, да ли су Американци "упалили" прави смисао овог акта - сви су, пак, изгледи да нису! - за потенцијалне државе, чланице УН-а, које би требало да шаљу своје трупе и новац и тако ваде Бушову администрацију из глиба у који се она сама уплела, овај терористички акт био је јасан знак да ће се и трупе, чак и под номиналном за- ставом УН-а, сматрати окупаторским. Овако једно сазнање држава чланица УН-а, код њих свакако изазива двоструку реакцију. Прво, опрезу као и дубље размишљање о сврсисходности свог учешћа у Ирачком глибу. И, друго, државама, које би, ипак, пристале на учешће у Ираку, даје много бољу преговарачку пози- цију. Може се то назвати чак и уценом, у погледу на - због недостатка новца и страних трупа - успаничену Бушову администрацију. Као резултат такве једне уцене, УН би добиле већу политичку и војну контролу у обликовању будућег Ирака. Назире ли се то крај НСП-а?! Шта ће се на крају у Ираку десити, тешко је предвидети. Постоје, међутим, неки показатељи, који ипак дају основу по којој се крај овог САД ирачког замешатељства да, ако не видети, оно бар наслутити. Ево, тих показатеља: прво, сви су изгледи да ће САД ирачка епопеја трајати неколико година, а, можда, и цело једно десетлеће; друго, као што је већ исцрпљу- је, то ће још додатно да исцрпи економски Америку; треће, што дуже САД остану у ирачком глибу, све су веће шансе да Буш изгуби изборе, па би демократска администрација, јер би то било врло популарно, изабрала најкраћи пут да оконча Бушов ирачки експеримент; најзад, четврто, јаче учешће УН-а де- финитивно ће разводњити многе оригиналне планове које је Буш имао у виду кад је кренуо у ирачки рат. На основу свега овога да се назрети да идеја политичког преструктурирања целог Блиског истока можда неће успети. Ако, пак, та идеја не успе, значило би то поти-

ПРИВРЕДНО ВРЗИНО КОЛО Просечна зарада у Србији у јулу била је 11.865 динара и достигла је највиши ниво од септембра 2000. године изјавио је српски министар за трговину, туризам и услуге Слободан Милосављевић. За покриће мини- малне потрошачке корпе потребно је само 0,9 просечних зарада и да не набрајамо статистичке податке који указују да добро или барем боље него раније живимо а који најчешће изазивају бес код обичног човека. Са таквим просечним зарадама не може се преживети од првог до првог а са друге стране такав раст зарада нема своју основу у повећаној производњи и условљен је врло вероватно падом запослености. Некада је Народна банка објављивала укупну масу исплаћених зарада али сада у јавности нема тих података на основу којих би се пратило да ли маса исплаћених зарада расте као што расту просечне зараде. Производња не расте из више разлога а један од узрока могао би бити што нити се предузећа брзо гасе нити брзо формирају. Наиме нова средња и мала предузећа требало би да стварају 50 одсто бруто друштвеног производа. Међутим потребни административни послови и новац за формирање и гашење фирми је кажу толики да се многима више исплати да пусте фирму да се сама угаси. У Србији је један од нај- мањих пореза на профит 14 одсто, али са друге стране рецимо цена телефонских импулса, ако је број регистрован на фирму, дупло је већа него за домаћин- ство. Исто важи и за воду па регистровање фирме повећава трошкове производње. То значи да би тре- бало да се мења закон о предузећу и да се донесе читав низ законских прописа. Лоша нам је и антимонополска политика али је питање килико је за то крив недостатак закона. У основи свега је недостатак политичке воље не само да се доносе закони већ и да се инсистира на њиховој примени и чини се један приступ - да нам је економија последња брига. Економисти кажу да имамо прецењен бруто национални производ који превазилази макроеконом- ску конкурентност и није одржив на дужи рок. Што се тиче конкурентности, према студији конкурентности Института за привредни раст и развој Србије, основни проблем наших фабрика није цена робе, мада је и она проблематична, већ такозвани неценовни фактори: квалитет, поштовање рокова и слично. Цена је про- блем зато што смо ми и кад смо успевали да извеземо

неки производ, било да је у питању аутомобил или кисела вода, у свету постизали нижу цену него на домаћем тржишту и разлику је наравно плаћао домаћи потрошач. Ових дана је било вести да су неки наши произвођачи успели преко „Меркатора” да пласирају своје производе ван граница земље али и тамо где би могли да искористимо Словенце ми реагујемо емо- тивно и као нећемо ми ништа с њима а они се много рационалније, тржишније понашају и нису гадљиви да искористе све што им може иоле послужити. Чини се да приватизација умањује конкурен- цију јер ако неко купи неколико шећерана, исплати му се и да му неке пропадну тако да му се повећава конкурентност преосталих. Повећања конкурентности, нема без повећања продуктивности, инвестирања у истраживања (код нас подаци показују да истражи- вања има једино у фармацеутској индустрији), у нове технологије. Током 90 тих имали смо потпуно деинвести- рање, инвестиције су падале и у 80-тим годинама што значи да код нас траје. Фиксни капитал се преливао у потрошњу што се уосталом још увек дешава. Чак и председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић на питање шта урадити са уштеђевином одговара: „чувајте новац”. Кад тако мисле домаћи послодавци шта очекивати од страних? Стране инвес- тиције су нам неопходне а мало је оних који процењују да ово није политички нестабилно подручје. С друге стране, економисти кажу да што је земља мања извоз мора да буде већи. Да ли по- нављати да нам је пре свега структура извоза незадо- вољавајућа: углавном сировине и полупрерађени производи. У анкетама једино су они који продају сировине и полупрерађене производе задовољни потражњом своје робе. Изгледа да се ни то не може променити без страних улагања и тако се чини вртимо у круг. До оног лепог дана када ћемо схватити да је економија најважнија, важнија и од афера... АРТЕЛ, 3.9.2003. <artel.co.yu>

Мирела Белошевић

Антимилитаристи - за слање војске у Ирак Председник владе Зоран Живковић, обећао је Американцима хиљаду војника за Ирак, а сам није служио војску...

Два Бушова ... хи, без помпе, крај идеје Новог светског поретка; идеје која је, парадоксално, порођена од Буша старијег (и његових сарадника, Чејнија, Румсфелда, Пауела и Волфовитца) а, ето, сахрањена од Буша млађег и истог, већ поменутог, друштва. Покаткад историја уме да буде шаљива и - цинична!

Н. Љотић

До недавно силну кампању по свим теле- визиским станицама из разно разних „невладиних организацја” водили су против служења војске, тражећи да се она служи без оружја (цивилно служење војске). Сада се они ућуташе, па почеше да пропаги- рају слање наше деце за Ирак и Авганистан, јер ће нам тако тобоже порасти „рејтинг” међу демократским државама. (Из наше преписке, почетак августа 2003.)

Iskra 1. oktobar 2003

Zaključak iz intervjua Iv Bataja u NiN-u

DOMINANTAN UTICAJ POLITIKE SAD NA NAŠEM PROSTORU „Iskra" je u svom prošlom broju, 1. septembar 2003., objavila članak Emila Vlajki „Godine opasnog živ- Ijenja" koji se uglavnom osvrće na jedan od mogućih razloga za ubistvo premijera Đinđića koji iznosi g. Iv Bataj na kraju svog intervjua. Pošto smo tek sada došli do celog inervjua g. Bataja, smatramo da je g. Vlajki, verovatno zbog aktuelnosti teme Đinđićevog ubistva, propustio da ukaže na druge važne momente iz ovog intervjua, pa ga zato sada celog niže donosimo.

ipak, kuda plovi ovaj brod, tj. svet? Ističući da je osnovno što treba pratiti - politiku SAD kao države koja svugde vidi nešto svoje (bez minorizacije značaja religioznih, privrednih i drugih interesa ostalih zemalja i grupa), ovaj prijatelj mnogih Srba svet vidi zaista kao “veliku šahovsku tablu”. Kako su raspoređena polja na ovoj tabli, šta je sa našim potezima, postoji li formula savremenih zbivanja? Prilikom svog poslednjeg boravka u Beogradu, Iv Bataj je pokušao da pruži odgovore:

Za nas nema sumnje da je g. Bataj - francuski geopolitičar, kako ga predstavlja NIN - blizak francuskom političkom establišmentu i krugovima oko osovine Pariz- Berlin, odnosno „stare Evrope" kako ih podrugljivo etiketira američki državni sekretar g. Ramsfeld. Neposredni cilj posete Beogradu i intervjua g. Bataja bio je da upozori srpsku javnost da ne srlja u „Partnerstvo za mir" i Novi Nato, što i NIN podvlači ističućl ovo u posebnom panelu. Naravno, bezuspešno, jer su smrću premijera Đindića na vlasti u Srbiji ostali samo „američki podrepaši" kako ih smelo naziva Kosta Čavoški. Ono što i dalje ostaje značajno u ovom intervjuu jeste kritički osvrt g. Bataja na američku globalnu politiku, a posebno njenu primenu na našem bivšem jugoslovenskom prostoru, gde ne samo ona apsolutno dominira, već je suštinski i protiv-evropska. Ove činjenice su dobro poznate pažljivim posmatračima događanja i američke politike na nešem prostoru, ali se često gube iz vida u široj javnosti i površnim medijskim prikazima pod prividom pluralizma političkih aktera i 'politika' koje se emituju na našem prostoru. I dok se nesumnji- vo тпоае politike oalašavaiu, samo jedna se ostvaruie - politika SAD.

-Reč je o snu o unipolarnom svetu koji još nije ostvaren, a neće ni biti tako skoro. Svet se suočava sa pre- tenzijom jedne zemlje da svima, bez razlike, nameće moral, definiše pravo, sopstvene kriterijume, način mišljenja i model društva, sa snažnim mesijanskim aspektima. Takav snažan mesijanski period videli smo, na primer, posle Drugog svetskog rata, kada su se SAD postavile naspram staljinizma kao isključivi i jedini mogući oblik “odbrane slo- bodnog sveta”. Da bi se ovo razumelo, dobro je pročitati spise Džejmsa Barnama, bivšeg trockiste i teoretičara američkog imperijalizma pedesetih godina, preteče dana- šnjih neokonzervativaca. Jedina razlika u odnosu na to vreme je ta što je danas američka hegemonija proglašena zvaničnom doktrinom i javno objavljena od strane Bušove administracije. A tu je i Zbignjev Bžežinski, autor ključnih projekata američke administracije, kao i Pol Volfovic, Daglas Fejt, Morton Abramovic osnivač Međunarodne krizne grupe, direktor INR-a i savetnik albanske delegacije u Rambujeu. Tu su i “National Revievv”, “Weekly Standard”, “American Enterprise”. Holandski profesor Pol Trenor je u jednoj izvrsnoj studiji analizirao nevladinu organizaciju “Human Right VVatch”, njenu strukturu, delovanje, ciljeve i dokazao da je pre reč o oružju američkog establi- šmenta, nego o organizaciji humanitarnog karaktera. Naravno, tu je i Sorošov Institut za otvoreno društvo. Malo je poznato da je Soroš spasao Džordža V. Buša od propasti još na početku njegove karijere, favorizujući kupovinu male Bušove naftne kompanije koja nije donosila ni dolar.

Analiza g. Bataja je utoliko značajnija, jer smatramo da je plod sistematske studije ovog problema čitavog francuskog establišmenta, koji se načelno i najglasnije zalaže za 'višepolarnu' globalnu politiku nasuprot njenoj američkoj dominaciji. U tekstu koji sledi„Iskra" je podvukla mesta koja ukazuju na dominantan ton politike SAD na našem prostoru. ** *

Stvar je u tome da su danas tamo na vlasti neokonzervativci koji vuku korene iz ekstremne levice. Njihov model za SAD je Šaronova politika u Izraelu. -Ima li mesta tvrdnji da su SAD insistirale na sla- manju Iraka ne samo zbog nafte i komunikacija, već i zato da bi bile bliže Iranu, i kako se u sve to ukiapa Sirija? Novo geopolitičko okruženje Srbije i Crne Gore

Srbija, špijunski raj Partnerstvo za mir da ili ne Milena Miletić Za Iva Bataja, svet i vreme u kome živimo više nego ikada dosad nameću Špenglerovo pitanje jaza između Čoveka i Tehnike, jer usvajanje znanja i tehnika čoveku ne daje odgovor na večna životna pitanja niti mu pruža, u humanom smislu, kvalitetniji život.

-Irak nije jedini cilj. Na listi zemalja koje treba razbiti, sasvim očigledno, nalazi se i Iran, Sirija, a zatim i Saudijska Arabija, pošto je prestala da u arapsko-islam- skom svetu bude glavni američki stožer i postala opasnost, ne samo zbog Bin Ladena već i sukcesije kralja Fahda koja možda neće biti proamerička. Iznad svega, „kirija" Amerikanaca u ovoj zemlji ističe 2004. Iračka nafta će delom zameniti saudijsku, za američke potrebe. Iz istog razloga se Vašington odnedavno veoma interesuje za Gvinejski zaliv. Između Gabona i Nigerije ima nafte. Ali, tu je i Obala Slonovače sa građanskim ratom koji se razvija između muslimanskog severa i laičkog ili hrišćanskog juga.

Međutim, ključno pitanje geopolitike i istorije je,

Iskra 1. oktobar 2003

Dominantan ... SAD grade veliki naftovod koji će prolaziti preko čitave podsaharske Afrike. Da biste pratili američke ratove, dovoljno je da pratite trajgove naftovoda koji se konstruišu ili onih koji već postoje. Sto se Sirije tiče, više nije pitanje da li će biti napadnuta, već samo kada će to biti. -Kad već pominjete Kurde, vidite li analogiju sa nekim drugim narodima? -Uvek su moguća poređenja, ali slučajevi su razli- čiti. Kao narod bez države, rastegnut između pet zemalja, Kurdi su sa svim svojim frakcijama uvek bili interesantni za manipulacije. To se donekle nastavlja i danas. Dokle god turske vlasti budu održavale dobre odnose sa američkim ili izraelskim vlastima, Kurdi nigde neće dobiti državu. U izvesnom smislu, Albanci na Balkanu igraju ulogu sličnu Kurdima na Bliskom istoku. Ali, za razliku od Kurda, oni imaju državu - Albaniju. A u ovom slučaju niko ne igra ulogu Turske. Mora se primetiti da su Albanci veoma diskretni kada su u pitanju njihova potraživanja u Grčkoj. Moguće je da bi Grčka, koja dobija sve značajniju ulogu u Evropskoj uniji, veoma naštetila Vašingtonu ukoliko bi obelodanila američke političke manipulacije u regiji. -Govoreći o Kurdima i Albancima, Bliskom istoku, svetu uopšte, ne možemo izbeći pitanje diplomatije i njenih metoda, kao i odnosa prema obaveštajnim siužbama. Sad je u toku polemika o naiazima ovih službi u Iraku a koji su poslužili kao opravdanje za rat. Stiče se utisak da danas diplomate slušaju ove agencije. Da li su se zaista uloge promenile? -U nekim zemljama, kao što je Velika Britanija, diplomatija i tajne službe rade zajedno i savršeno su inte- grisane u političku direkciju zemlje, kao i u trgovinske odnose, iako smo u toku agresije na Irak mogli da vidimo u Londonu izvesne suprotnosti između administracije Tonija Blera i engleskih tajnih službi, ali to je verovatno privre- menog karaktera. U Francuskoj je sve ovo malo drugačije. Francuska diplomatija i tajne službe često ne održavaju najbolje međusobne odnose, a diplomate nemaju povere- nja u tajne službe. Dobra ilustracija ove tvrdnje je događaj iz 1967.godine pod nazivom “Živeo slobodni Kvebek”, u kom su tajne službe i Šarl de Gol preskočili diplomatske institucije i same diplomate; sam događaj je “zapalio” frankofonsku Kanadu. Tajne službe uglavnom zavise od političkih ustanova zemlje. U Parizu od predsednika Republike i od premijera. Međutim, ono što komplikuje stvari, to je raznovrsnost i brojnost ovih servisa. U Francuskoj ih deluje šest, bez uzimanja u obzir izvesnog broja paralelnih privatnih servisa i službi. Budući da je ono što ove službe rade “tajno” i da se mnoge stvari ne znaju, veliki broj njih su međusobno konkurentne i rivalske. Moguće je, takođe, da u okviru iste tajne službe, postoje sasvim različite političke vizije i da se to manifestuje u trenutku neke krize u obliku inicijativa koje su uzajamno protivrečne.

-Jugoslavija je bila, a i dalje ostaje, veoma važan teren za akcije ovih službi. Izvesno je da eksplozija i raspad države nisu prouzrokovani samo etničkim i religioznim ne- slaganjima njenih komponenti. Posle smrti Tita Nemci su mislili da imaju interes da reaktiviraju svoje odnose sa hrvatskom stranom. Nakon ujedinjenja 1989.godine i kraja Sovjetskog Saveza 1991.godine, Nemačka je objektivno ponovo bila sila u centru Evrope. Na neki način, ona je pomogla raspad Jugoslavije, ali, u stvari je samo reago- vala u američkom interesu. SAD su danas “prokonzul” Balkana, kako bi rekao Li Hamilton. A ovo dovoljno govori o američkom prisustvu, kao i njihovih savezničkih službi, na ovoj teritoriji. *Do oktobra 2000. zapadne službe su se, uprkos nekim razlikama, nalazile na istom brodu. Posle ovog datuma, posebno 11. septembra 2001.godine, a naročito zbog obnavljanja iračkog pitanja, došlo je do strateškog rascepa unutar ovih servisa. Trenutno su evropske informativne snage u nekoj vrsti rata sa svojim bivšim gazdom. Ovaj sukob tiče se i akcija kod vas. Naravno, na vašoj teritoriji, prisutno je sve što postoji, a to znači, pored zapadnoevropskih i američkih organizama, tu su i izraelski, ruski i kineski. Beograd je imao prilike da ugosti “slavne” likove. Ja sam, pre nekoliko godina, prilikom jedne svečanosti u Ruskom domu u Beogradu, upoznao tadašnjeg ruskog ambasadora kod vas, u najkritičnijem periodu, Jurija Kotova. Malo ko je ovde znao da je Kotov bio zadužen za obaveštajni rad za celu Zapadnu Evropu, sekcija 5, KGB-a. Ne bih možda ni ja znao da se u Francuskoj, u vreme Miterana, nije odigrala čuvena afera hitnog proterivanja gospodina Kotova sa 46 svojih kolega, optuženih za najviši nivo državne špijunaže. -Kako procenjujete unutrašnje odnose u EU, ali i odnose između Unije, NATO-a i Velike Britanije? -Izjava Donalda Ramsfelda koja odvaja “staru Evropu” od tzv. nove Evrope, zapravo, govori o stanju duha Bušove administracije. U duhu američke današnjice, oseća se težnja da se iskoriste nove i mlade demokratije Istočne Evrope, da bi se instalirale vojne baze i da bi se preprečio put stvaranju jedne buduće nezavisne Evrope. Imajte u vidu da Evropa sa Rusijom ima oko 500.000.000 duša i da je značajan ekonomski potencijal. Ni Francuskoj ni Nemačkoj nije potrebna pomoć sa strane. SSSR više ne postoji i NATO više nema nikakvo opravdanje za svoje postojanje. Opet, evro danas nađjačava dolar; ono što je možda dobro za jednu vrstu američkog izvoza, psihološki je, u stvari, veoma loše za Vašington. Činjenica je da je Irak godinu i po dana unazad svoj program “nafta za hranu” realizovao u evrima. Čak se i Venecuela, zemlja nafte, opredelila za evro. Projekti kao što su novi avion “A-400M”, zatim “Arijana 5” i sistem “Galileo”, pa i izrada nove strukture evropske vojne odbrane su veoma važni i pokazuju da će evropske zemlje slediti francusko-nemački projekat, što će u krajnjoj liniji značiti homogenizaciju. Morate znati da postoji razlika između “evropskog” i "evroatlantskog”. Budući da će ova Evropa naročito uz podršku Rusije, biti sve jača, London će se naći pred izborom: ili atlantska politika ili Evropa. -Kada će SCG ući u EU i zašto se na srpsko- mađarskoj granici gradi prelaz širok 15 traka ?

-Kaže se da je bivša SFRJ bila pravi “špijunski raj”. Kako je danas?

Iskra 1. oktobar 2003

-Ро mom mišljenju, SCG će u Evropsku uniju ući za nekih desetak godina. Ali, treba znati da ne postoji nikakva kontradikcija između održavanja izvesnih etnokulturo- loških i konfesionalnih specifičnosti SCG i njenog ulaska u Evropsku uniju. Modaliteti ulaska u Uniju su, u suštini, tehničke prirode.

budućoj najvećoj Evropi, u njenom južnom ogranku. Ne bi je trebalo ostaviti kandžama američkog orla, već je učiniti podnošljivom za Grčku i privezati je za Evropu. Usidriti Tursku u velikoj Evropi, značilo bi, možda, jednoga dana, ponovo pronaći Vizantiju i simbolično “osloboditi” Carigrad.

Vama je, recimo, potrebno da sačuvate svoju poljoprivredu. Interes stvarne Evrope jeste da se svi Evropljani nađu u jednoj geopolitičkoj zajedničkoj sudbini. Međutim, SAD, svojom instalacijom na Balkanu i u Istočnoj Evropi, od baltičkih zemalja do Makedonije, pokušavaju da Evropu prepolove i organizuju njeno cepanje. Vašington takođe pokušava da spreči kop- neno povezivanje Zapadne Evrope sa Rusijom, a zatim, nadalje, da spreči veliki “kopneni evroazijski most”, od Atlantika do Pacifika. Izvesno je da je granična zona između Mađarske i Srbije, u Vojvodini, veoma važna neuralgična tačka. Koridor: BečBudimpešta-Solun jeste putna i železnička arterija, od vitalnog značaja za Evropu. Iz ove zone, takođe, Dunav bi trebalo da bude povezan sa medi- teranskim morem, reaktiviranjem starih velikih istorijskih projekata.

-Da li je bipolarni svet zaista nestao i hoće li jednog dana postati multipolarni?

Međutim, stvaranje, od strane SAD, naftonosnog i telekomunikacijskog luka: Burgas-Vlora (koridor broj 8), javlja se kao vrsta barijere za projekat Beč- Budimpešta-Solun. -Kako vidite odnose EU sa Rusijom, i posebno sa Turskom? -Odnosi Rusije i Evropske unije su se poboljšali u poslednje dve godine. Tematika islamskog terorizma vahabitskog korena i nedela čečenskih terorista, dozvolili su Vladimiru Putinu da neutrališe antirusku retoriku, čak i unutar evropskih institucija, te da spektakularno obnovi interes za Rusiju. Prosto, u jednom trenutku, postalo je pro- tivrečno deklarisati se protiv Bin Ladena i družine, a istovremeno braniti Basajeva i Kataba. Angloamerička nelegitimna i nelegalna agresija na Irak, takođe je, na svoj način, pri- bližila Rusiju “staroj Evropi”. S pravom se govori o novom luku: Pariz-Berlin-Moskva, jer su tri prestonice pred Ujedinjenim nacijama imale potpuno iste diplomatske pozicije. Sve ovo podržala je i Kina, koja je sa svoje strane, sa Rusijom razvila “šangajsku organizaciju kooperacije” , gde se nalaze još četiri zemlje centralne Azije. Francuska i Rusija su počele obećavajuće pro- grame kooperacije u industriji naoružanja i u domenu kos- mosa, što će se u datim poljima isprečiti ofanzivi SAD. Da bi se suočile sa američkom svemoći, zemlje Evropske unije postale su svesne da moraju da ujedine svoja istraživanja i znanja u oblasti preciznih tehnika, kao i da u sve ovo uključe Rusiju. Najzad, proslava tristotog rođendana Sankt Peterburga, podsetila je Zapad evropskog kontinenta na davne evropske veze sa Rusijom, koje su ključevi razumevanja Evroazije u njenom srcu. Rusija ne bi trebalo da se udalji od Zapadne Evrope, a ova druga je bez Rusije samo jedan geografski industrijalizovani privezak. Za pravu, veliku Evropu, potreban je široki ruski prostor. S druge strane, za budući razvoj ovog velikog pros- tora, potreban je industrijalizovani evropski zapad. Kada je u pitanju Turska, možda ćete se iznenadi- ti: ali Tursku nikako ne treba brkati sa Osmanlijama od kojih ste vi u istoriji stradali. Geopolitički, Turska pripada toj

Iskra 1. oktobar 2003

-Svojim akcijama u centralnoj Aziji i na Bliskom istoku, SAD su izgubile privilegovani status žrtve koji su uspele da konstruišu u očima javnosti posle 11. septembra. Danas je američki koncept “preventivnog rata” odbačen od većine svetskih lidera. Svi znaju da je motiv napada na Irak, u kome i dalje nista nisu našli, bila velika laž, danas to čak i delovi britanske javnosti kažu. Motiv je bila nafta, kao i redefinisanje granica na Bliskom istoku, odnosno kon- trolisanje svega nasuprot Evropi i Kini. SAD i Velika Britanija delovali su ILEGALNO, bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao što su to učinili i 1999. godine u napadu na Srbiju. Tada su Francuska i Nemačka učestvovale u napadu. Danas se cela ta konfiguracija menja u suprotstavljanju tzv. Novog NATO-a, koji računa sa novim istočno-evropskim zemljama i “Stare Evrope”. Zato je ovo najgori mogući momenat za ulazak u atlantske strukture. Ukoliko SCG u njih uđe, neće dobiti ništa osim mater- ijalnih obaveza, a srpski narod će time definitivno priznati opravdanost agresije čija je žrtva bio. Neslaganje većine vašeg naroda da do ovoga dođe, pokazuju razna istraživan- ja, a ako se to dogodi, vaši rukovodioci proneveriće poverenje sopstvenog naroda. Postoje trenuci za sve u istoriji. Danas je najgori trenutak za pristupanje NATO-u, a “Partnerstvo za mir” za sve zem-lje, osim za Rusiju koja je sila, znači i obavezno pristajanje na skupe uslove NATO-a. Pledirati danas za ovu opciju, znači kasniti u informacijama i udaljavati se od stvarne Evrope. Što se tiče sveta koji se u svim ovim borbama stvara i profiliše, on je dobro definisan rečima jednog američkog eksperta CFR-a (Council on Foreign Relations), Sarla Kupsana, koji je u svojoj knjizi “Kraj američke ere” najavio, u vremenu koje dolazi, rađanje jedne nove evropske moći. One, koja će sutra, zajedno sa Kinom, ponovo uspostaviti MULTIPOLARNI SVET. -Kako vidite atentat na Zorana Đindića? -To je čovek koji je Slobodana Miloševića isporučio sudu u Hagu. Malo pre nego što će biti ubijen, vrlo diskret- no je otputovao u Nemačku, želeći, po informacijama koje imam, da Srbiju integriše u “staru Evropu”, a ne u “novu Evropu”, kao što to njegove preživele kolege danas rade. Zatim, Zoran Đinđić je hteo brzo i jasno rešenje statusa Kosova, što Amerikanci ne žele. Oni Albancima obećavaju nezavisnost, a Srbima istovremeno “status quo”. Recimo, Soroš, je prvo rekao Albancima da “nezavisnost Kosova nije na dnevnom redu”; od Srba je odmah tražio “da zaborave Kosovo”. Sve ove izjave američke administracije i njenih portparola su dobro proračunate da bi se održavala napetost. Cilj je preovlađivanje klime neizvesnosti i nezadovoljstva za obe strane, kako bi bile što gipkije za manipulisanje. U krajnjoj liniji to bi bilo opravdanje PRI- SUSTVA NATO-a, zbog “održavanja mira”. Za Vašington je ipak najvažnija baza Bondstil, nedaleko od koridora broj 8. Ostavljajući Albancima nadu jedne “moguće, uslovne neza- visnostiT bez fiksiranja datuma, Amerikanci ih drže pod nogama. Istovremeno, oni posredno daju do znanja da će

ШТА НАМ ЈЕ ДОНЕЛА НЕОЛИБЕРАЛНА ШОК ТЕРАПИЈА Већина министара у влади Србије, са педигре- ом „доказаних" светских и европских стручњака, дошла нам је из „белог света". На овај или онај начин, у току своје „богате светске каријере", били су везани за програме Међународног монетарног фонда ( ММФ ), у свету познатог по изазивању и препознавању криза. Основно опредељење програма изласка из кризе, по ММФ-у, је неолиберална шок терапија. У пракси то изгледа тако да богати постају још богатији а сви остали убоги сиромаси. Присетимо се производа таквог концепта: Мексико 1994., источноазијска криза 1997. која је запретила потресом целокупне светске економије (око 40% је било озбиљно уздрмано), затим руска криза 1998., па бразилска 1999. и најгора у Аргентини 2001која је створила хаос у тој земљи. Е, та шок терапија главни је концепт владе Србије, уз свесрдну помоћ ММФ-а (Међународног мо- нетарног фонда). Какав је учинак стручњака који су нам дошли из „белог света", који су основна полуга Владе и који, уз помоћ неких домаћих "стручњака" - министара,

спроводе програм ММФ-а? Ово је трећа година владања ДОС-а. Од предизборних обећања о бољем животу, о демократи- ји и слично, остала нам је стварност, која је све суровија. У првих седам месеци 2003., у односу на лошу 2002. годину, индустријска производња је у паду за 3,5%, пољопривредна производња је у паду за 10% (донекле има оправдања јер су временске прилике биле изузетно неповољне - суша најгора за последњих 20 година). Спољно-трговински дефицит већ је достигао астрономске границе од 9.215 милијарди долара а задуженост је 13,5 милијарди долара! Са привредом која не ради, јер је незапослених 968.250 а запослених 1,282.049 који ефективно у просеку раде 3,5 сата, тешко да ћемо успети да се изборимо са дуговима. Око 200.0 запослених не прима плату од једног до три, па и више месеци, а искоришћеност капацитета је 40%. На опреми која је више од 80% застарела и не може боље. Ако наставимо овим темпом, биће нам потреб- но око 30 година да достигнемо ниво из 1989. године. Наша „реформска" Влада најављује стечај за још 34.208 предузећа а то значи још око 500.000 неза- послених.

Dominantan ... Kosovo ostati u srpskom okviru, preko neke vrste autonomije, čiji će oni biti 'garant'. Evropa ima interes da problem Kosova reši i da izbegne umnožavanje nesposob- nih državica. Čini se, u stvari, da eliminacija Zorana Đinđića nije mnogo pogodila SAD, uprkos brzoj Pauelovoj demon- strativnoj poseti njegovoj porodici. Dovoljno je pročitati izveštaj Međunarodne krizne grupe, sačinjen šest dana posle smrti premijera, da bi vam ovo postalo jasno. Taj izveštaj u drami vidi “dobru priliku” da se reforme ubrzaju, i da se napreduje ka “demokratiji”, onakvoj kakvu shvata Montgomeri. A sta smo videli posle aten- tata? “Vanredno stanje” koje je u stvari bilo opsadno stanje, i opšta tema, odnosno kopija americke “borbe protiv terorizma i kriminala”, koje je u nusproduktu trebalo da eliminiše opoziciju i čak napadne bivšeg predsednika, Vojislava Koštunicu. Građani su se verovatno pitali, ko profitira od ovog zločina? Eliminacija premijera Đinđića je prob- lematičan teren. Posebno, ako je tačno ono što se govori u nekim evropskim krugovima, da rane na telu žrtve ne odgovaraju tipu deklarisanog oružja. Od smrti premijera, u SCG 'prava čoveka' su u 'povlačenju', a štampa u stezi. Kao što znate, EU JE TIM POVODOM PROTESTOVALA. Da završim zato jednom analogijom: kao što je objašnjenje 11. septembra u Americi sporno i mnogi Ijudi ne veruju u zvaničnu verziju, isto ovo bih rekao i za ubistvo vašeg premijera.

Стручњаци који прате збивања у Србији кажу да 74% грађана „живи" са 1-2 $ (долара) дневно а 32% је веома сиромашно. Прети нам социјална криза какву је доживела Аргентина 2001. Познати стручњаци из ММФ-а су реформе у Аргентини хвалили и храбрили њихову власт да настави тим путем, баш као што то раде сада са нама. И онда, после 10 година, десила се социјална експлозија незадовољства са познатим последицама. Зато се ја сада питам: Могу ли грађани Србије да издрже неизвесност још седам година (три су прошле, с‘ тим што је свака следећа била гора од претходне) да би дочекали судбину Аргентине? Шта се догодило у свести људи да без поговора ћуте и трпе? Шта је са младима (који нису побегли из земље) који су увек били предводници у бунту? Хоћемо ли на следећим изборима, које власт упорно избегава и одлаже, рећи „НЕ" за неолибералну шок терапију и изабрати пут који ће нас повести ка раду, запослености, производњи и самим тим ка бољем животу, достојном човека? Што се мене тиче, ја сам „ЗА"! АРТЕЛ 6.9.2003.

Боривоје Урошевић

(NAPOMENA: Intervju je objavljen u beogradskom nedeljniku NIN <nin.co.yu>, 19. jun 2003. godine. APIS Group sajt <apisgroup.org> ga je ponovo objavio 23. juna, odakle „Iskra" prenosi gornji tekst).

Iskra 1. oktobar 2003

KOJIM PUTEM SRPSKI NARODE? Tvoji predstavnici u turobnoj sadašnjici preporučuju ti da prikloniš glavu tvome krvniku. Taj neprijatelj je razorio tvoju državu Jugoslaviju, bombardovao je nemilosrdno njen ostatak 78 dana i noći, a pre toga instituirao je u svim ame- ričkim ustanovama, civilnim i vojnim - predmet ranije nečuven i nepoznat - srbofobiju ili srbomržnju. Ovo je uve- deno 1995. godine kao obavezni predmet. Zatim, tvoj neprijatelj je nastao da pljačka tvoju imovinu, putem jevtine kupoprodaje. Ovih dana George Soroš, američki milijarder, kupio je tvoju celokupnu mrežu za komunikacije. Time će se kupac poslužiti da špijunira i čuje šta se u svakoj srpskoj kući govori. Rečju, tvoj neprijatelj radi na tome da zbriše i samo tvoje postojanje na zemlji. Kad sam počeo da pišem ove teške redove, dođoše mi na pamet stihovi čuvenog srpskog pesnika. Ove stihove slušao sam u tri navrata intonirane na kaseti na srpskom vojničkom groblju u Solunu na Zejtinliku, pa osećam potrebu da ih (po sećanju) ponovim ovde: „Neznani putniče, kad slučajno mineš Pored ovog svetog zajedničkog groba, Znaj, ovde su našli večno utočište, Najveći junaci današnjega doba, Roditelj je njihov hrabri srpski narod, Gorostas u srpskoj istorijskoj vojni, Koji je sve staze iskušenja prošo I čiji su borci divljenja dostojni, Padali od zrna, od gladi i žeđi, Raspinjani na krst, na Golgote visu, Ali čvrstu veru u pobedu krajnu Nikad, ni za časak, izgubili nisu....”! Oko tri generacije razdvajaju nas od vremena kad je pesnik napisao ove stihove uklesane na mozaiku srpskog groblja na Zejtinliku. Pored imena srpskih vojnika i oficira nalaze se takođe imena dobrovoljaca Jugoslovenske divizije koji su pali u borbi na Solunskom frontu. Još od 1912 -1918. srpski narod i njegova vojska, po rečima rezervnog oficra Jugoslovenske divizije, dr Milana Banića, hodali su ka putu besmrtnosti. U to vreme ceo srpski narod je hodao ovom trnovitom stazom. Na bojnom polju ističemo primer majora Gavrilovića, komandanta jednog pešadijskog bataljona, najhrabrijeg među hrabrim srpskim oficirima. Pred polazak u borbu protiv germanske najezde major Gavrilović je izgovorio svojim borcima, sledeće besmrtne reči: „.Junaci! Tačno u tri časa neprijatelja treba razbiti vašim sil- nim junaštvom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, mora biti svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i otadžbine, Vi nemate, dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred u slavu! Za kralja i otadžbinu! Ziveo kralj! Ziveo Beograd!” Gavrilovićev govor se proučavao i još se ističe kao najsvetliji primer u gotovo svim vojnim akademijama sveta. A neprijateljski Feldmaršal von Mackenzen, podigao je u Košutnjaku spomenik srpskim hrabrim braniocima Beograda. Ovo je potrebno izneti i uporediti sa sadašnjim srpskim nepri-

Iskra 1. oktobar 2003

jateljem, kome po savetu tvojih vođa, koji ne vode već zavode, treba da prikloniš svoju glavu, jer je to „jedini izlaz”. Ovo je njihova „istina", ali ne treba da je celog srpskog naroda, jer dok god postoji život, postoji i nada i izlaz. Na drugoj pak strani na polju nauke, a time i svetske civilizacije, dva Srbina dali su svoj doprinos u Americi: Mihailo Pupin i Nikola Tesla. Na vojničkom planu takođe jedan Srbin u Americi, vazduhoplovni general koji se istakao u ratu u Vijetnamu, u vojnim komunikeima citiran je kao heroj. Na ulazu u američku vazduhoplovnu akademiju stajala je njegova bista - kao heroja (čije sam ime, nažalost, zabo- ravio). Međutim, kad je Amerika razbucala Jugoslaviju, stvorivši sedam feuda uz neprekidnu satanizaciju Srba, bista tog generala je bila je potpuno uništena. U nametnutom građanskom ratu u Jugoslaviji, Srbi su pretrpeli velike žrtve. Veliki inkvizitor promovisao je i tru- bio velike laži u vezi sa satanizacijom Srba koje su prostrujale globus hiljadama puta. U Prvom svetskom ratu Srbi su iskusili Golgotu i izgnanstvo, posle kojih je došao i vaskrs Srbije. Ovom vaskrsu pomogli su ondašnji srpski saveznici Englezi i Francuzi. Reorganizovana srpska vojska uzdigla se u velike visine prožeta čežnjom za domovinom, kroz onu dirljivu pesmu: „Tamo daleko, daleko kraj mora...” Ova pesma i nada nadahnule su srpsku vojsku da probiju Solunski front, da bi vrlo brzo sa saveznicima očistili Srbiju od neprijatelja i omogućili stvaranje nove države južnih Slovena. Gubljenje sopstvenog puta U novoj državi srpske elite izgubule su svoj vlastiti put trasiran kroz 19. vek velikim naporima i žrtvama. Novostvorena država, Jugoslavija, bila je oko 78% seljačka zemlja, čiji parlamenat morao je da bude odraz naše socijalne strukture. Nažalost, posegli smo za kooptiranje francuskog li- beralnog parlamenta Treće republike što se odmah pokazalo kao velika greška. Ovo radi toga što je naše stanje sa novim krajevima koji su ušli u veliku zajedničku državu, zahtevalo prilagođavanje formama institucija i politike koji su proi- zlazili iz naše stvarnosti. Tuđeg kopiranje, kao i merenje cipele na tuđu nogu, donelo nam je velike tegobe. Političko-filosofs- ki zalepili smo se za tadašnji sistem: „Laissez faire” (neka ide kako ide) liberalne demokratije koja je već bila obremen- jena velikim socijalnim teškoćama. Iz ove liberalno-demokratske stvarnosti, mnogo kritikovane na zapadu, izlegli su se krajnje ekstremni politički pokreti: fašizam, nacizam i boljševizam. Srpske političke elite tridesetih godina prošlog veka tumarale su između pomenutih „izama”, ali je ostala verna ostatku Laissez faire demokratije, iz čije su se nesposobnosti izlegli ekstremni pokreti ugrožavajući svog roditelja. Od tada, krajem tridesetih i početkom četrdesetih godina, srpski narod je bio uvučen u bezdan bez izlaza, u kojem je bio trven i satrven do današnjeg dana. Njegova poslovična „vernost i odanost zapadnim saveznicima” donela mu je nacistički jaram, a posle toga komunističku omču oko vrata. Posle toga ušli smo u američki feud i postali američka kolonija. Kolonijalni status ubrzo će doneti promenu imena, postajanjem nedonoščeta: Srbija, Crna Gora - niti vino niti voda, već splačina. Na kraju po prvi put Srbija, kao ime ne može se više naći u međunarodnom tele- fonskom imeniku. I kao bezimeni naši glavari nude kolonijal- nom gospodaru 1000 vojnika, da ga čuvaju u Iraku.

Prvi put u istoriji

SRPSKA VOJSKA U MISIJI OKUPATORA *U Iraku nije nikakva mirovna misija OUN već okupacione snage SAD i Velike Britanije* Građane kojima je na sva usta obećavana demokratija niko više ništa ne pita a vlast blanko raspolaže njihovim živo- tima *Zašto se transformacija vojske svela na penzionisanje i otpuštanje patriotskog i profesionalnog kadra* *Da li je zadatak Borisa Tadića da oslabi vojsku* Početkom ovog meseca naš premijer Zoran Živković vratio se iz posete SAD sav ozaren. Ne samo da je najveća sila današnjeg sveta prekinula sa politikom “štapa i šargarepe” prema nama, doduše uz uslov da ispunimo još desetak važnih obaveza , kako ih premijer kvalifiikuje, već je najveća vojna mašinerija sveta, na molbu g. Živkovića

Kojim putem ... Knez Mihailo Obrenović uveo je Srbiju njegovog vremena u savremenu Evropu, uvođenjem telegrafa a kasnije i telefona. On to nije činio kao prosjak niti kao molilac, već kao dostojanstveni vladar, koji bejaše izvojevao slobodu ispod Otomanskog jarma. Nije ni njemu bilo lako, ali se borio i išao trasiranim srpskim putem u duhovnom i svetovnom smislu. A kad je pod teškom nemačkom okupacijom za vreme Drugog svetskog rata, general Nedić trebalo da izvršava nemačke zahteve, on ih je po savetu svojih saradnika odbijao jedan po jedan. Odbio je zahtev donošenja anti-semitskih odredbi; zatim je odbio okupatorov zahtev da srpska vlada otkupi jev- rejsku imovinu, koju su Nemci opljačkali i srpskoj valdi ponudili po diktiranoj ceni. To je odlučno odbijeno. Zatim je došao zahtev slanja jednog srpskog odreda dorovoljaca ili Srpske državne straže na Istočni front kao dokaz saradnje sa Nemačkom. I ovo je odmah odbijeno. Nemci su čak zahtevali da njihovi vojni lekari pregledaju sve srpske žene, što je takođe sa prezirom odbijeno. Današnji upravljači Srbije, koji preporučuju prikla- njanje glave krvniku koji kopa grob srpskom narodu više od dvanaest godina, nebi trebalo ni po koju cenu prihvatiti. Nikakvo Partnerstvo za mir i ulazak u NATO ne bi trebalo prihvatiti. Američkog ambasadora u Beogradu, koji se ponaša kao onaj Hitlerov Gaulajter za Srbiju, Franz Neuhausen, za vreme Dmgog svetskog rata, treba opomenuti, učtivo ali odlučno, da je diplomata i da njegovo vršljanje po Srbiji ne samo da je nepoželjno, već je i neprihvatljivo. Nikakvo savezništvo ne praviti sa krvnikom koji zatire srpski narod. Kod pokušaj za članstvo u Europskoj uniji potrebno je znati da se u svakom elitnom klubu bogatih plaća članarina koja može biti za male i previsoka. Za sve ovo potrebno je povratiti narodu veru u sebe u svoje upavljače. Veru treba promovisati u narodu, školi, univerzitetu, u sportu, rečju u celokupnom životu. Vera i nada potrebni su za velika ostvarenja, a ne gmizavost i dodvoravanje. Nedati se zaplašiti od strane demokratskofašističkih siledžija naših dana.

pristala, doduše načelno, da joj u kontroli Iraka pomogne kontigent od 1000 srpsko-crnogorskih vojnika. MIP DZSCG, g. Svilanović, koji je putovao sa premijerom u SAD, odmah ga je ispravio tvrdećl da se radi o misiji naših vojnika u Liberiji, a ne Iraku. Međutim, g. Živković se nije dao. Istakao je da je najvažnije da naša zemlja učestvuje u mirovnim misijama OUN u inostranstvu jer time jača svoj ugled. Topovsko meso Savet ministara DZSCG je pak, dana 11. avgusta o.g., doneo odluku da pripadnici vojske i policije naše zem- Ije mogu učestvovati u međunarodnim mirovnim misijama u svetu, na principima profesionalnosti i dobrovoljnosti, polazeći od ocene da će to znatno podići ugled naše zem- Ije u svetu, a naročito u SAD i zemljama EU. Ove izjave i odluke dokazuju nekoliko stvari koje su jednako pogubne za našu zemlju i njene građane. Pre svega, ove građane kojima je na sva usta obećavana demokratija, a to značl vladavina naroda, niko više ništa i ne pita i blanko raspolaže njihovim životima, do mere da ih po svom ćefu šalje u smrt kada mu se to prohte. I ne samo da ih šalje u smrt, već ih šalje u sramnu smrt, da skončaju hiljadama kilometara daleko od svog doma, u misiji okupacije tuđe, i nama prijateljske zemlje. Da li je to ona ista politička garnitura koja je na sva usta protestovala protiv ratova “koje je izazvao Slobodan Milošević”. Je li to ista ona bratija koja je amnestirala sve one koji su pobegli u inostranstvo da ne bi branili svoju zemlju sada traži da ti isti idu da brane američke i britanske interese u Iraku ili drugde. Ili su ratovi za odbranu svoje zemlje od napada istih onih kojima sada treba da se pridružimo u toj sramnoj misiji, za svaku osudu, a ratovi za okupaciju tuđih zemalja za svaku pohvalu. Da li je to normalno da se za odbranu svoje zem- Ije ide na sud, i to još strani, a da se za napad na tuđu zemlju dobijaju sva priznanja, naravno ako se preživi. Potom, premijer očito ne razlikuje OUN od Amerike. U Iraku nije nikakva mirovna misija OUN već okupacione snage SAD i V.B. Da li učešćem u jednoj takvoj misiji naša zemlja treba da baci pod noge sve svoje moralne i etičke principe, koji važe već stolećima, zarad dodvoravanja današnoj imperiji. Da li zbog toga treba da bacimo pola veka prijateljstva i saradnje naše zemlje i Iraka, da zanemarimo činjenicu da smo tamo mnogo radili i mnogo zaradili, da su nam pomagali kada nam je bilo teško, kao i mi njima. Zar da sve to pogazimo i od prijatelja stvorimo neprijatelja i zanavek uništimo mogućnost našeg budućeg prisustva u toj značajnoj zemlji. Značajnoj svakako, jer da nije, ne bi je SAD i V. B., ni okupirale. Da se ne zavaravamo, neće američko-britanska okupacije Iraka trajati doveka. Kada odu odatle, kao što su okupatori uvek, na kraju, morali da odu, zar da njihova sramota bude i nad nama.

Staniša Vlahović

Iskra 1. oktobar 2003

Potom, koliko aktuelna vlast misli o interesima svoga naroda odlično ilustruje saopštenje saveta ministara. Njih samo brine šta će o odluci da možemo slati naše mladiće na strane klanice misliti SAD i EU, a i ne haju šta ovdašnji narod, majke, očevi i deca misle. Niko nas doduše nije pitao ni da li hoćemo u EU, Partnerstvo za mir, NATO i sl., pa što bi i o ovome. Ali problem je mnogo ozbiljniji jer se ovde ne radi o nesmotrenoj izjavi ili lošoj političkoj proceni. Radi se o tome da ova vlast ispunjava strane naloge do tančina, u potpunosti zanemaruje interese svojih građana i svoje zemlje i štiti samo interese SAD i EU, a ne naše.

mo, neće u Irak ili drugde naši vojnici ići dobrovoljno. Ići će jer će morati. Možda ne zato što ih neko baš otvoreno tera, već zato što će imati izbor da idu u te misije ili da ostanu bez posla. Ne zaboravimo da se ukupni sastav armije smanjuje za oko 30%. Mnogi među onima koji su u vojsci profesionalno su tu došli upravo zato jer nisu mogli naći drugi posao. Naročito se to odnosi na izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika. Sada ćemo im dati mogućnost da biraju između Iraka i ulice. Baš lepa solidarnost, naročito za one mladiće koji su se iskalili braneći svoje domove u Hrvatskoj i Bosni, kao i naše ovde, upravo protiv SAD i V. Britanije. Pobrkani lončići

SAD i Zapadu treba topovsko meso za svoje osvajačke pohode, vazalske trupe da ginu umesto njih. Time stvaraju i privid da se radi o nekakvim međunarodnim misijama kako bi dali makar privid legaliteta svojim ničim izaz- vanim i potpuno neopravdanim vojnim pohodima na druge države, a zarad svojih sebičnih interesa Autokratija na delu Umesto mira, slobode, demokratije, transparent- nosti, razvoja, prosperiteta, koje su mnogi očekivali nakon promena oktobra 2000. godine, dobili smo autokrati- ju, partijsku državu, političku netoleranciju, bedu i siromaštvo, rasprodaju državne i društvene imovine, pro- gon neistomišljenika, rasturanje svih državnih organa i, naposletku, i obavezu učešća u stranim vojnim pohodima na slobodni svet. Zar se na sva usta obećavano blagosta- nje svelo na priliku da negde, u nekim stranim gudurama, naša deca ginu za tuđe osvajačke interese. Zar nam nije bilo dosta ratova i pogibije u poslednjih desetak godina iako su nam bili nametnuti. Zar da se sada sami nudimo za nove. Kako oslabiti vojsku A da ta odluka nije doneta naprečac najbolje svedoče promene novog ministra odbrane u Vojsci Srbije i Crne Gore. Takozvana transfromacija vojske i njeno “stav- Ijanje pod civilnu kontrolu" svela se na penzionisanje i otpuštanje patriotskog i profesionalnog kadra, smanjenje vojne sposobnosti armije kroz smanjenje vojnog sastava, blokiranje svakog ozbiljnijeg pokušaja pribavljanja iole sofisticiranijeg i skupljeg naoružanja, prepuštanje čuvanja granica policiji, prekidanje poslovnih veza sa dojučerašnjim partnerima u inostranstvu (što je bio značajan izvor prihoda za armiju), i slično. Sa aspekta vojne doktrine ide se na ukidanje, ili bar drastično redukovanje, u efektivima, opremljenosti i značaju, avijacije i mornarice, danas možda i najvažnijih segmenata vojske. Takođe, model teritorijalnih armija, zasnovan na koncepciji odbrane zemlje, koji smo do sada imali, menja se u koncept manjih, lakše naoružanih i pokretljivijih snaga sastavljenih od manjih jedinica, više ori- jentisanih za specijalne misije i antiteroristička dejstva. Očito da se ovim promenama ide na slabljenje naše ukupne odbrambene moći, narušavanje sposobnosti odbrane zemlje u slučaju napada, a sa druge strane na jačanje onih vidova vojske i onih jedinica koje bi mogle biti korisne upravo u misijama kakve su one u Iraku, Avganistanu, Liberiji ili bilo gde drugde. Dakle, zanemaruje- mo, opet, naše interese zarad tuđih. I da se ne zavarava-

Iskra 1. oktobar 2003

Ako treba da idemo u neke mirovne misije,o čemu se prvo treba dogovoriti na nivou zemlje, a pre svega pitati građane, onda one moraju biti ultimativno pod okriljem OUN, a ne van njih. Ni OUN nisu više ono što su bile, a ni Jugoslavije više nema. Ali to nije nevažno jer je jedino legi- timno i relativno opravdano. I ne treba brkati pojmove, naši su vojnici 60-tih i 70-ih godina učestvovali u tim misijama, ali su tad OUN, i pored brojnih slabosti, bile ipak ozbiljna i poštovana organizacija, a Jugoslavija lider nesvrstanih, poštovana naročito u trećem svetu, a tu i jesu takve misije. Naša je vojska tada bila svugde poštovana i dobro primljena. Sada, ako budemo učestvovali u američko-bri- tanskim osvajačkim pohodima, bićemo samo još jedna neželjena plaćenička armija na koju će jednako pucati kao na osvajače I na kraju, od svih međunarodnih misija koje nam se nude, zašto premijer i ministar inostranih dela nisu tražili onu koja je i najprirodnija, onu na Kosovu i Metohiji. Ne samo da je povratak naše vojske i administracije tamo pred- viđen rezolucijom 1244 OUN, već je to i naše prirodno i istorijsko pravo. Jednu takvu misiju ovde bi mnogi pozdra- vili, bez obzira na opasnost koju nosi. No, to očito pred oku- patorima, njihovim prijateljima, ne smeju ni da pomenu. U svakom slučaju, misiju u Iraku ili nekoj drugoj stranoj zemlji, u sadašnjim uslovima i okolnostima teško da će iko u ovom narodu opravdati i prihvatiti, ali to našu sadašnju vlast očito mnogo i ne brine, važno je da se iskažu pred Amerikancima i Britancima, pa makar i preko naših grbača..

Rade Drobac

OGLEDALO Nedelje 6. avgust 2003.

Мањинци дивљају... врбе”.

У Бору су се рецимо појавили натписи „Србе на

Мађари из Војводине ће имати двојно држављанство. Ламентира се што је у попису евиден- тирано само око 100 хиљада Цигана, а властодршци су тврдили да их има најмање милион. На већ поменутом попису избројаше свега око 40 хиљада Влаха, а тврдили су да истих има преко 800 хиљада, итд. (Из наше преписке, почетак августа 2003.)

ЈУГОСЛАВИЈА - ОБРАЗАЦ ЗА САД АГРЕСИЈУ НА ИРАК У свом броју од 14 август 2003. лондонски либерални дневник „Гардиан" донео је опширан чланак "Образац агресије". Чланакје написала позна- та британска историчарка др Кејт Хадсон, (Kate Hudson, PhD). Др. Хадсон је предавач на South Bank универзитету у Лондону за политичке студије Русије и земље источне Европе. Писац је књиге: „Слом сна јужих Словена: стварање и пропаст Југославије". Чланак следи у слободном преводу на наш језик. * * *

Агресија на Ирак није први илегални напад који су САД извршиле на једну суверену земљу у послед- ње време. Преседан је учињен 1999. године у Југославији. Легалност рата против Ирака остаје у жижи узавреле дебате - као изазов који се намеће светском поретку заснованом на неповредивости суверене државе. Тај изазов, међутим, није нов. Напад НАТО на Југославију такође је спроведен без подршке УН. Када се погледа како су се САД и савезници понашали тад, образац је јасан. Југославија је била суверена држава са међународно признатим границама; међународно право искључује незвано мешање у њене унутрашње послове. Напад САД је стога правдан као хуманитарни рат - што је концепт за који већина међународних правника држи да није правно утемељен. Напад је такође био и противан статусу НАТО, јер је он био савез за одбрану - што је доцније промењено да би се оваква акција допустила. У Југославији, као и Ираку, крајњи циљ држа- ва нападача је био промена режима. У Ираку, оправ- дање за агресију је било поседовање оружја за масовно уништавање; у Југославији спречавање гено- цида на Косову. У оба случаја докази за такве оптужбе су мањкали: али док је то сада нашироко прихваћено у случају Ирака, није за Југославију. Сада постаје јасније да је опавдање за рат (у СРЈ) било резултат прорачунате провокације и мани- пулације легитимним притужбама косовских Албанаца у ионако напетој ситуацији у Србији. Уставни статус Косова је дуго времена био тражен, и на томе је радио, на мирољубив начин политичар са Косова Ибрахим Ругова. Маргинална сецесионистичка група, Осло- бодилачка војска Косова (ОВК), појачала је 1996. насилну кампању за независност Косова и почела серију убистава полицајаца и цивила у покрајини, циљајући не само на Србе већ и Албанце који је нису подржавали. Југословенска влада је жигосала ОВК као терористичку организацију - што је дефиниција који су такође усвојили и амерички званичници. Почетком 1998. године специјални амерички изасланик у Восни, Роберт Гелбард, објавио је да да је "ОВК без икакве сумње терористичка група." Напади ОВК-а су постепено довели до већих војних одговора југословенских снага, и лета 1998. снажна офанзива противу упоришта ОВК-а је почела. Супротно своме првобитном ставу, америчка админис- трација је сада претила да бомбардује Југославију, уколико се не повуку југословенске снаге из покрајине, а што мора да буде потврђено од међународних по-

сматрача. САД су сада биле решене да уклоне Милошевића, који је сметао да се Југославија уклопи у западни политички и финансијски систем. Споразум је постигнут октобра 1998. и 1000 међународних посматрача је дошло на Косово да контролише повлачење југословенских трупа. Јануара 1999. десио се "масакр" 45 Албанаца у селу Рачак, за шта су били оптужени Срби. Сва евиденција је укази- вала да то није тачно, и да је „масакр" био режиран да би се добила потпора иностранства, САД су ово прих- ватиле и најзад је дошло и до преговора у Рамбујеу, Француска, на коме су на страни Албанаца били зас- тупљени представници дојучерашњих терориста, вође ОВК-а. Када је изгледало да ће Срби пристати на спо- разум и исти потписати, госпођа Олбрајт је у послед- њем моменту иставила листу нових захтева, које ниједна самостална држава не би могла да прихвати, и тако је овај споразум пропао. Чак је и некадашњи амерички министар Хенри Кисинџер казао да је то била провокација, стварање повода да се отпочне са бомбардовањем. Бомбардовање је почело 24. марта 1999. Упркос тврђења западних лидера да су југословенске снаге вршиле "геноцид", све приче о масовним убиствима и злочинима, као и о сакривању 700 албан- ских лешева у руднику Трепча биле су доцније приз- нате као нетачне. Нема сумње да су злочини чињени са обе стране. Али никаква евиденција није нађена да се потврде тачним оптужбе против српских снага, док је разарање причињено приликом бомбардовања од стране САД и Енглеске било велико, и са цивилним жртвама које се цене између 1,000 и 5,000 особа. Такође, НАТО је употребио бомбе са осиромашеним уранијумом, који се повезује са раком и рађањем дефектне деце. НАТО је поред тога потпно уништио српску економску и друштвену инфраструктуру. Уместо да реши хуманитарну кризу, 79- дневно бомбардовање је довело до бекства стотине хиљада становника Косова, Албанаца и Срба. За 500.0 Албанаца који су наводно били расељени, то није био случај! Од 800,000, који су тражили спас у суседним земљама, UNHCR рачуна да се вратило назад 765.000 до августа исте године. Друкчији стоји са више од половине Срба са Косова; њих око 100.000 (број је свакако знатно већи - СП) су или сами напустили, или били протерани са Косова. Они још увек чекају на свој повратак! Па да ли се рат исплатио? Насиље и даље погађа мањинске заједнице, упркос присуству 40.000 припадника Кфора и полиције УН. Срби и остале ма- њине (као што су Роми) бивају и даље потискивани силом. Цени се да их је више од 200.000 до сад отишло са Косова. Као у Југославији, тако и Ираку: илегална агресија се правда фабрикацијама које су омогућиле да се прегази и зада тежак удар оквиру међународног права. Као у Југославији, тако и у Ираку, добробит народа се нашла на другом месту у односу на интересе самозваних светских моралних и економских арбитара, пише Гардијан. Приредио: Стеван Пироћанац

Iskra 1. oktobar 2003

CIA, PAKISTANSKI ISI, BIN LADEN I ISLAMSKI „DŽIHAD" Ovo je naš prevod studije profesora ekonomije Michel Chossudovskog (Michel Chossudovsky), University of Ottawa, Centre for Research on Globlisation (CRG), Montreal, originalno objavljen pod naslovom „Ко je Osama bin Laden?"

između 1982. i 1992. Desetina hiljada više došlo je da uči u pakistanskim madrasama (muslimanske verske škole). Više od 100,000 stranih muslimanskih radikala bilo je even- tualno pod direktnim uticajem avganskog džihada. (3)

URL: http//globalresearch.ca/artcies/CH0109C.html Copyright Michel Chossudovsky, Montreal, September 2001.

Islamski „džihad" bio je podržan od Sjedinjenih Država i Saudijske Arabije uz značajan deo finansijskih sredstava koji je dolazio od trgovine drogom Zlatnog polumeseca:

** *

Nekoliko sati posle terorističkog napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon, Bušova administracija je zaključila bez dokaza da su „Osama bin Laden i njegova Al Kaeda organizacija glavno-osumnjičeni". Direktor CIA George Tenet je izjavio da bin Laden ima mogućnost da planira „višestruke napade sa malo ili bez prethodnog upo- zorenja". Državni sekretar Colin Powell nazvao je napade „ratnim aktom" i predsednik Buš potvrdio u večernjem tele- vizijskom obraćanju naciji da on neće „praviti razliku između terorista koji su počinili ova zlodela i onih koji im daju utočište." Bivši direktor CIA James Woolsey upro je prstom na „državnu zaštitu", nagoveštavajući učešće jedne ili više stranih vlada. Po rečima bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Lavvrence Eagleburger-a: „Mislim da ćemo pokazati, kad smo smo kao ovo napadnuti, da smo strašni u našoj moći i u našoj odmazdi." U međuvremenu, papagajski ponavljajući službene izjave, zapadni mediji su zdušno odobravali pokretanje „kaznenih akcija" uperenih na civilne ciljeve Srednjeg isto- ka. Po rečima William Saffire-a u New York Times-u: „Kada pouzdano utvrdimo baze i logore naših napadača, moramo ih pretvoriti u prah i pepeo - izbegavajući ali usva- jajući rizik 'kolateralne štete' - i raditi javno i tajno da desta- bilizujemo nacije domaćine terora." Tekst koji sledi daje kratku istoriju Osame bin Ladena i veze islamskog „džihada" sa oblikovanjem spoljne politike SAD za vreme Hladnog rata i onoga što je usledilo. Glavno-osumnjičeni u njujorškom i vašingtonskom terorističkom napadu, etiketiran od FBI-a kao „interna- cionalni terorista" zbog njegove uloge u bombardovanju afričkih ambasada SAD, rođen u Saudiji, Osama bin Laden, bio je regrutovan za vreme sovjetsko-avganistan- skog rata „ironično, pod tutorstvom CIA-e, da se bori protiv sovjetskih osvajača". (1) U 1979. pokrenuta je „najveća tajna operacija u istoriji CIA-e" kao odgovor na sovjetsku invaziju Avganistana i njihove podrške pro-komunističkoj vladi Babrak Kamal-a. (2) Sa aktivnom podrškom CIA-e i pakistanskog ISI (Inter Services Intelligence) koji su hteli da okrenu avganski džihad u globalni rat svih muslimanskih zemalja protiv Sovjetske Unije, nekih 35,000 radikalnih muslimana iz 40 islamskih zemalja pristupilo je avganistanskim borcima

Iskra 1. oktobar 2003

U martu 1985. predsednik Regan potpisao je Direktivu nacionalne bezbednosti 166 ... (koja) ovlašćuje postepeno povećanje tajne vojne pomoći mudžahedinima i obelodanjuje da tajni avganski rat ima novi cilj: da porazi sovjetske trupe u Avganistanu u tajnim operacijama i tako izazove povlačenje Sovjeta. Nova tajnovita pomoć SAD počela je dramatičnim povećanjem u snabedavanju oružjem - stalnim povećanjima do 65,000 tona godišnje sa 1987. godinom,... kao i „neprestanim posetama" specijala- ca CIA-e i Pentagona koji su putovali u tajni glavni stan pakistanskog ISI-a na glavnom drumu kod Rawalpindi-a, Pakistan. Tu su CIA specijalci sretali pakistanske obaveštajne službenike da bi im pomagali u pripremi operacija avganskih pobunjenika. (4) CIAje upotrebom pakistanske vojne službe ISI odigrala ključnu ulogu u obuci mudžahedina. Za uzvrat, CIA- ina gerilska obuka bila je spojena sa izučavanjem učenja Islama: Glavne teme su bile da je Islam celovita društvenopolitička ideologija, da je sveti Islam nasilno vređan od strane ateističkih sovjetskih trupa i da islamski narod Avganistana treba ponovo da potvrdi svoju nezavisnost zbacivanjem levičarskog avganskog režima podržavanog iz Moskve. (5) Pakistanski obaveštajni aparat Pakistanski ISI je upotrebljen kao „posrednik". CIA je svoju tajnovitu podršku „džihada" obavljala posredno preko pakistanskog ISI-a, tj. CIA nije direktno pomagala mudžahedine. Drugim rečima, da tajne operacije budu „uspešne", Vašington je bio vrlo oprezan da ne otkrije kraj- nji cilj „džihada" koji je bio razbijanje Sovjetske Unije. Po rečima CIA-nog Milton Beardman-a „Mi nismo obučavali Arape". Ali prema Abdel Monam Saidali-u iz Al- aram Centra za strateške studije u Kairu, bin Laden i „avganski Arapi" jesu bili obučavani ,,u vrlo sofisticiranoj vrsti treninga koji im je odobrila CIA" (6) U odnosu na ovo CIA-in Beardman je Osama bin Laden nije bio svestan uloge koju igra Vašingtona. Po rečima samog bin Ladena (kako Beardman): ,,Ni ja, ni moja (islamska) braća nismo dokaze o američkoj pomoćl". (7)

potvrdio da po zamis- li ih navo- di videli nikave

Motivisani nacionalizmom i religioznom revnošću, islamski ratnici nisu bili svesni da se bore protiv sovjetske

CIA, pakistanski ISI .. . armije a za Ujka Sama. lako je bilo kontakta među gornjim slojevima obaveštajne hijerarhije, vođe islamskih ustanika na ratnom poprištu nisu imale veze sa Vašingtonom ili CIA- om. Sa podrškom CIA-e i kanalisanjem masivne količine vojne pomoći SAD, pakistanski ISI se razvio u „paralelnu strukturu koja je imala ogromnu moć na sva delo- vanja vlade". (8) ISI je imao osoblje sastavljeno od vojnih i obaveštajnih oficira, činovnika, tajnih agenata i njihovih saradnika, kako se ceni, od 150,000 Ijudi. (9). U međuvremenu CIAje takođe ojačala pakistanski vojni režim generala Zia Ul Hak-a: „Odnosi između CIA-e i ISI-a postajali su sve topli- ji posle Zijinog zbacivanja Bhutto-a i uspostave vojnog režima"... Tokom najvećeg perioda avganskog rata, Pakistan je bio više anti-sovjetski agresivan čak i od Sjedinjenih Država. Uskoro posle sovjetske vojne invazije Avganistana 1980., Zia je poslao svog ISI šefa da destabi- lizuje države Sovjetske centralne Azije. CIA je odobrila ovaj plan tek oktobra 1984... ,,CIA je bila opreznija od Pakistana". I Pakistan i Sjedinjene Države su pribegli obmani u odnosu na Avganistan, javno su zauzeli prego- varački stav mirnog rešenja, dok su se privatno dogovorili da je ratna eskalacija najbolji put. (10)

Tragom Hladnog rata Na kraju Hladnog rata prostor Centralne Azije je strateški značajan ne samo zbog svojih prostranih rezervi ulja, on takođe proizvodi tri četvrtine opijuma u svetu, što predstavlja višemilijardne dolarske prihode biznis sindika- ta, finasijskih institucija, obaveštajnih agencija i organizo- vanog kriminala. Godišnji prihod trgovine drogom Zlatnog polumeseca (između 100 i 200 milijardi dolara) predstavlja približno jednu trećinu godišnjeg svetskog obrta narkotici- ma, procenjen od Ujedinjenih nacija na oko 500 milijardi dolara. (14) Sa dezintegracijom Sovjetske Unije, nastao je novi porast u proizvodnji opijuma. Prema ocenama UN, produk- cija opijuma u Avganistanu u 1998-99. - istovremena sa porastom oružanih pobuna u bivšim sovjetskim republika- ma - dostigla je rekordnu visinu 4600 metričkih tona. (15) Moćni biznis sindikati u bivšoj Sovjetskoj Uniji povezani sa organizovanim kriminalom bore se međusobno za stratešku kontrolu herojinskih puteva i kanala. Prostrana obaveštajno-vojna mreža ISI-a nije demontirana na kraju Hladnog rata. CIA je nastavila da pomaže islamski „džihad" iz Pakistana. Nove zakulisne ini- cijative su pokrenute u Centralnoj Aziji, Kavkazu i na Balkanu. Pakistanski vojni i obaveštajni aparat suštinski je „služio kao katalizator dezintegracije Sovjetske Unije i nas- tajanja šest novih muslimanskih republika u Centralnoj Aziji." (16)

Trougao droga Zlatnog polumeseca Istorija trgovine drogom u Centralnoj Aziji intimno je povezana sa CIA-nim tajnim operacijama. Pre sovjetskoavganskog rata, proizvodnja opiuma u Avganistanu i Pakistanu snabdevala je male regionalne pijace. Nije po- stojala proizvodnja herojina. (11) U odnosu na ovo studija Alfred МсСоу-а potvrduje da je u roku od dve godine posle početka CIA-nih operacija u Avganistanu „granični prostor Pakistan-Avganistan postao glavni svetski centar proizvodnje herojina i snabdevao 60 procenata potražnje ove droge u SAD. U Pakistanu je broj zavisnih od herojina porastao od skoro nule u 1979... do 1.2 miliona u 1985.mnogo veći porast nego u bilo kojoj drugoj naciji." (12) CIA-na sredstva su kontrolisala i ovu trgovinu. Kako su mudžahedinski gerilci zauizimali teritoriju u Avga- nistanu naređivali bi seljacima da sade opijum kao vrstu revolucionarne takse. Na drugoj strani granice, u Pakistanu, avganski lideri i lokalni sindikati pod zaštitom pakistanske obaveštajne službe upravljali su stotinama laboratorija za proizvodnju herojina. U toku ove desetogodišnje široko- otvorene i razvijene trgovine drogom, SAD agencija za suzbijanje droga u Islamabadu propuštala je da pokrene velike zaplene ili hapšenja dilera... SAD službenici su odbi- jali da ispituju optužbe za trgovinu herojinom svojih avganskih saveznika "jer je SAD narkotična politika u Avganistanu bila podređena ratu protiv sovjetskog uticaja tamo". Bivši CIA direktor avganskih operacija, Charles Cogan, priznao je 1995. da je CIA u stvari žrtvovala rat protiv droga borbi u Hladnom ratu. „Naša galvna misija bila je da pričinimo što više moguće štete Sovjetima. Mi stvarno nismo imali ni sredstava ni vremena da se posvetimo isleđivanju trgovine drogom."... ,,Ne mislim da treba da se izvinjavamo zbog toga. Svaka situacija ima svoje nedostatke... Da, bilo je rđavih posledica u vezi droga. Ali je glavni cilj bio postignut. Sovjeti su napustili Avganistan." (13)

U međuvremenu islamski misionari Vahabi sekte iz Saudijske Arabije ukotvili su se u muslimanskim republika- ma a takođe i unutar Ruske Federacije infiltrirajući institucije sekularne države. Uprkos svoje anti-američke ideologije, islamski fundamentalizam je uglavnom služio strateškim interesima Vašingtona u bivšoj Sovjetskoj Uniji. Posle povlačenja sovjetskih trupa 1989., građanski rat u Avganistanu je nastavljen nesmanjenom žestinom. Talibani su bili pomagani od pakistanskih Deobandis-a i njihove političke partije Jamiat-ul-Ulema-e-lslam (JUI). JUI je ušao 1993. u koalicionu vladu premijerke Benazzir Bhutto. Veza između JUI, vojske i ISIa bila je ustanovljena. Sa padom Hezb-l-lslam Hekmatyar vlade 1995. u Kabulu, Talibani su ne samo ustanovili ekstremnu islamsku vladu, oni su takođe „predali kontrolu treninq loqora u Avqanistanu JUI frakciji..." (17) A JUI je uz pomoć saudijskog Vahabi pokreta odigrao ključnu ulogu u regrutovanju dobrovoljaca za borbu na Balkanu i bivšoj Sovjetskoj Uniji. Jane Defense Weekly potvrđuje u odnosu na ovo da je „polovina Taliban Ijudstva i oruđa poreklom iz Pakistana pod kontrolom ISI-a." (18) U stvari, izgleda da su posle sovjetskog povlačenja obe strane u avganskom građanskom ratu nastavile da dobijaju zakulisnu pomoć kroz pakistanski ISI. (19) Drugim rečima, pomognuti od pakistanske vojne obaveštajne službe (ISI), koja je opet bila kontrolisana od CIA-e, talibanska Islamska država je uglavnom služila američkim geopolitičkim interesima. Trgovina drogom Zlatnog polumeseca je takođe bila korišćena za finasiranje i opremu Bosanske muslimanske vojske (počev od ranih 1990-ih) i Kosovske oslobodilčke vojske (KOV). Postoje

Iskra 1. oktobar 2003

dokazi poslednjih meseci da se mudžahedinski najamnici bore u redovima KOV-ANA terorista u njihovom napadu na Makedoniju. Nema sumnje da ovo objašnjava zašto je Vašing- ton zatvarao oči na vladu terora Talibana uključujući bla- tantno ukidanje prava žena, zatvaranje škola za devojke, otpuštanje žena iz vladinih ustanova i primenu „Šarija kaznenih zakona." (20) Rat u Čečeniji U odnosu na Čečniju, glavne ustaničke vođe Shamil Basayev i Al Khattab bili su trenirani i indoktrinirani u logorima sponsorovnim od CIA-e u Avgnistnu i Pakistanu. Yossef Bodansky, direktor tela SAD Kongresa za terorizam i nekonvencionalni rat, kaže da je rat u Čečniji plani- ran za vreme tajnog samita HizbAllah Internacionale održanog 1996. u Mogadišu, Somalija. (21) Samitu su pri- sustvovali Osama bin Laden i iranski i pakistanski obaveštajni oficiri visokog ranga. U ovoj svetlosti, učešće pakistanskog ISI-a u Čečniji ,,ide mnogo dalje od snabdevanja Čečena oružjem i ekspertizom: ISI i njihovi radikalni islamski agenti stvarno komanduju u tom ratu." (22) Ruski glavni naftovod prolazi kroz Čečmiju i Dagestan. Uprkos formalne osude islamskog terorizma od strane Vašingtona, indirektni korisnici čečenskog rata su Angloamerički naftni konglomerati koji žude za kontrolom svih izvora ulja i naftovodnih koridora iz basena Kaspijskog mora. Dve glavne čečenske ustaničke armije (predvo- đene od komandera Shamil Basayeva i Emir Khattaba) oko jake, bile su podržane od pakistanskog ISI-a, koji je takođe odigrao ključnu ulogu u organizaciji i obuci čečenske ustaničke armije: U 1994-oj pakistanski ISI je uredio za Besayeva i njegove poverljive oficire intenzivnu islamsku indoktrinaciju i obuku u gerilskom ratovanju u Amir Mavvia logoru, Khost provinciji u Avganistanu, organizovanom ranih 1980-ih godina od strane CIA-e i ISI-a, kojim je komandovao slavni avganski ratnik Gulbuddin Hekmatyar. Pošto je 1994. završio obuku u Amir Muavvia logoru, Basayev je premešten u Markaz-I-Dawar logor u Pakistanu na obuku u višoj geril- skoj taktici. U Pakistanu Besayev se sastao sa najvišim pakistanskim vojnim i obaveštajnim oficirima: ministrom odbrane generalom Aftab Shahban Mirani, ministrom unutrašnjih poslova generalom Naserullah Babar-om i šefom ISI-a odelenja za potporu islamskim ciljevima, generalom Javed Ashraf-om, (sada svi u penziji). Veze na visokom nivou su se uskoro pokazale vrlo korisne za Basayeva. (23) Posle kruga obuke i indoktrinacije, Basayevu je povereno vođstvo napada na ruske federalne trupe u prvom čečenskom ratu 1995. godine. Njegova organizcija je takođe razvila široke veze sa kriminalnim sindikatima u Moskvi kao i veze sa albanskim organizovanim kriminalom Kosovskom oslobodilačkom vojskom (KOV). U 1997-98. prema Ruskoj federalnoj bezbednosnoj službi (FSB) „Čečenski ratni gospodari počinju da kupuju nekretnine na Kosovu... preko nekoliko stanbenih agencija registrovanih u Jugoslaviji kao pokriće." (24) Basayeva organizacija je takođe umešana u izvesan broj reketa uključujući narkotike, ilegalnu krađu

Iskra 1. oktobar 2003

nafte i sabotažu ruskih naftovoda, kidnapovanje, prostituci- ju, trgovinu falsifikovanim dolarima i krijumčarenje nuk- leranih materijala. (Vidi: Mafija povezana sa kolapsom Albanske piramide). (25) Pored toga, ekstenzivnim pranjem novca od droga, prihodom od raznih zabranjenih aktivnosti koji je bio kanalisan za regrutovanje najamnika i kupovinu oružja. Za vreme svoje obuke u Avganistanu, Shamil Basayev se povezao sa saudijski rođenim veteranom, mudžahedinskim komandantom ,,AI Khattab-om" koji se borio u Avganistanu kao dobrovoljac. Jedva nekoliko meseci posle Basayevog povratka u Grozni, Khattab je poz- van (rane 1995.) da organizuje ratnu bazu u Čečniji za obuku mudžahedinskih boraca. Prema BBC-ju, Khattab- ovo postavljenje u Čečniji bilo je „dogovoreno kroz (međunarodnu) Organizaciju islamske pomoći u Saudijskoj Arabiji, militantne verske organizacije, finasirane od džamija i bogatih pojedinaca koji su slali novac u Čečniju". (26) Zaključne primedbe Od ere Hladnog rata Vašington je svesno pomagao Osamu bin Ladena, dok ga je istovremeno stavljao na listu „najtraženijih" FBI-a kao najglavnijeg svetskog teroriste. Dok su mudžahedini zaposleni boreći se u ratu Amerike na Balkanu i u bivšoj Sovjetkoj Uniji, FBI - unutrašnje policijske snage SAD - vode domaći rat protiv terorizma, radeći u nekim stvarima nezavisno od ĆIA-e, koja je - od početka sovjetskoavganskog rata - kroz svoje zakulisne operacije pomagala međunarodni terorizam. Svirepa je ironija, da dok se islamski džihad - oglašen od Bušove administracije kao „pretnja Americi" - krivi za teroristički napad na Svetski trgovinski centar i Pentagon, ta ista islamska organizacija ključni je instrume- nat vojno-obaveštajnih SAD operacija na Balkanu i u neka- dašnjoj Sovjetskoj Uniji. Posle terorističkih napada na Njujork i Vašington, istina mora da preovlada da bi se Bušova administracija, zajedno sa svojim NATO partnerima, sprčila da se upusti u vojnu avnturu koja ugrožava budućnost čovečanstva. Beleške: 1. Hugh Davies, International: 'lnformers' point fin- ger at bin Laden; VVashington on alert for suicide bombers, The Daily Telegraph, London, 24 August 1998; 2.3. Vidi Fred Halliday, „The Un-great game: the Country that lost Cold War, Afganistan, New Republic, 25 March 1996; 4.5. Ahmed Rashid, The Taliban: Exporting Extremism, Foreign Affairs, November-December 1999; 6.7. Steve Coll, Washington Post, July 19, 1992; 8.9. Dilip Hiro, Fallout from the Afgan Jihad, Inter Press Services, 21 November 1995; 10.11. Weekend Sunday (NRP); Eric Weiner, Ted Clark; 16 August 1998; 12.13. Ibid; 14.15. Dipankar Banerjee; Possible Connection of ISI with Drug lndustry, India Abroad, 2 December 1994; 16.17 Ibid; 18.19. Vidi Diego Cordovez and Seling Harrison, Out of Afganistan: The Inside Story of the Soviet Withdrawal, Oxford University Press, New York, 1995. Vidi

Riječki „Novi List" o izvinjenju Marovića i Mesića u Beogradu

VRIJEME JAKIH PORUKA Tjedan je velikih, pomiriteljskih poruka. Šefovi srbijansko-crnogorske i hn/atske države razmijenili su jučer isprike za zlo koje se izmedu pripadnika njihovih naroda u prošlosti dogodilo, definitivno tako stavljajući točku na tragična ratna zbivanja. Dan ranije gospićko-senjski je biskup iz Udbine uputio neočekivano vrijednu poruku, kakve iz redova crkvenih velikodostojnika dosad nije bilo čuti. Za prvog službenog Mesićeva posjeta Beogradu predsjednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović ispričao se za ,,sva zla" koja je bilo koji građanin njegove države učinio bilo kome u Hrvatskoj, dodajući da će krivci odgovarati pred zakonom. Hrvatski je predsjednik ispriku prihvatio i sa svoje se strane ispričao svima kojima su „građani Hrvatske, u bilo koje vrijeme, nanijeli bol ili štetu". Isprike su simbolične

CIA, pakistanski ISI … takođe The revievv of Cordovez and Harrison in International Press Services, 22 August 1995; 20.21. Alfred МсСоу, Drug fallout: The CIA's Forty Year Complicity in the Narcotics Trade, The Progressive, 1 August 1997; 22.23 Ibid; 24.25 Ibid; 26.27 Douglas Keh, Drug Мопеу in a changing VVorld, Technical document no 4 1998, Vienna UNDCP, p.4. Vidi takode Report of the International Narcotics Control Board for 1999, E/INCB/1999/1 United Nations Publication, Vienna 1999, p.49-51, and Richard Lapper, UN Fears Grovvth of Heroin Trade, Financial Times, 24 February 2000; 28.29. Report of the Inetrnational Narcotics Control, op.cit, p. 4951. Vidi takođe Richard Lapper, op.cit.; 30.31. International Press Service, 22 August 1995; 32.33. Ahmed Rashid, The Taliban: Exporting Extremism, Foreign Affairs, November-December 1999, p.22; 34.35.Quoted in the Christian Science Monitor, 3 September 1998; 36.37. Tim McGirk, Kabul learns to live with its bearded conquerors, The Independent, London, 6 November 1996; 38.39. Vidi K. Subrahmanyam, Pakistan is Pursuing Asian Goals, IndiaAbroad, 3 November 1995; 40.41. Levon Sevuntes, Who's calling the shots?: Chechen conflict finds Islamic roots in Afganistan and Pakistan, 23 The Gazette, Montreal, 26 October 1999; 42.43. Ibid; 44.45. Ibid; 46.47. Vidi Vitaly Romanov and Victor Yadukha, Chechen Front Moves to Kosovo, Segodnia, Moscow, 23 Feb 2000; 48.49. The European, 13 February 1997. Vidi takođe Itar-Tass, 4-5 Јапиагу 2000; 50.51. BBC, 29 September 1999.

Michel Chossudovsky

geste velikog emocionalnog značenja. One omogućuju da se iskorači iz tragične prošlosti, iz rezona ratnih trauma. Ove su dosta općenite, izgovorene su obično, bez pompe, ali to ne umanjuje njihov značaj. Hrvatska je ispriku iz Beograda dugo čekala, došla je u trenutku kada se suradnja sa Srbijom sve više prihvaća kao normalnost. Većinska Hrvatska ispriku sa svoje strane ne smatra potrebnom, ali je Mesić srećom imao petlje za takav hrabar, nužan i pravedan iskorak. On je tu zadću zapravo već obavio u svome govoru za ovogodišnje kome- moracije u Jasenovcu, jučer ju je samo reprizirao. Međusobne isprike nikako ne znače podijeljenu odgo- vornost za događaje iz proteklog rata, ali znače da obadvi- je strane prihvaćaju nespornu činjenicu da je u prošlosti jednog i drugog naroda, jedne i druge države, bilo događaja kojih se treba stidjeti i zbog njih žaliti. Poruke, koje je gospićko-senjski biskup Mile Bogović uputio s obilježavanja obljetnice Krbavske bitke u Udbini, svakako predstavljaju najveći iskorak oficijelne Crkve možda u cijelom desetljeću. Pogotovo jer su upućene s turbuletnog, ne samo posljednjih godina međunacional- nim razdorima teško ranjenog područja. Bogović je pozvao na suživot, sve nacije i sve vjere, zaželio je da s tih prosto- ra vjekovnih izgona više nitko nikada ne mora bježati, ni Hrvati ni Srbi. Veliki iskorak predstavlja i biskupovo definiranje zaslužnika, onih u čiju se čast kani graditi Crkva hrvatskih mučenika. Bogović je u njih uključio ,,sve koji su svoj život izložili i založili za dobro Ijudi na hrvatskim prostorima", dodajući da nije riječ samo o Hrvatima, nego i onima iz drugih naroda i vjera. Dosad su se „hrvatskim mučenicima", vrijednim časti i sjećanja, nazivali samo oni koji su se žrtvo- vali za hrvatsku državu. Naglasak je bitno promijenjen - država više nije u prvom planu nego dobro Ijudi. Umjesto onima koji su ginuli za državu, Bogović veli da se „gradi crkva na čast onih koji su znali živjeti i umrijeti zato da bi se ovdje nastavio život u miru i sigurnosti, za sve one koji ovdje žive ili će živjeti, za Hrvate i Srbe, katolike i pravoslavce, vjernike i nevjernike". Takve bi se poruke očekivale od političkih prvaka države. Ali predstavnik političke vlasti, šef Sabora Zlatko Tomčić, na udbinskoj je komemoraciji gudio po starom, bli- jedo redajući općenite fraze. Tako su državni čelnici poruke političke naravi još jednom prepustili Crkvi. Srećom, biskupi su ovoga puta istupili sa stavovima koje apsolutno treba pozdraviti i pamtiti. Novi List, 11.9.2003. <www.novilist.hr>

GENERALNI ŠTRAJK NIKŠIĆKIH METALACA. Radnici nikšićke željezare stupiće u nedelju u generalni štrajk odlučio je štrajkački odbor tog velikog crnogorskog preduzeća zbog neispunjavanja radničkih zahtjeva od 15. septembra, kada su zahtijevali hitno pokretanje prinudno prekinute proizvodnje, isplatu zaostalih zarada, regresa i jubilarnih nagrada. (Tanjug, 20.9.2003.)

Iskra 1. oktobar 2003

МОДЕРНИ ВАНДАЛИ И СРПСКА ГРОБЉА „Македонци се жале што немају целу Македонију. И заиста, Срби су им и за то криви. Требало је због тога да се покољу са Грцима и Бугарима, па да им после Македонци растурају гробове, да играју оро над српским гробовима уз зурле и грнета. Они заборављају да су на својој земљи само зато што им је то омогућио српски војник, мученик оне „окупаторске” војске чије гробове би они да протерају из Македоније”. Данко Поповић: „Време Лажи”. У грађанском и вереском рату, на просторима бивше СФРЈ, изазваном од стране „Међународне заједнице” (дакле САД), Србе је као најмоћнији елеме- нат на Балкану требало раздробити и тако створити услове да живе у малим новоствореним државама (свакако као мањински народ). Онда их одвојити од матице и однародити. У крајњем случају ако треба и потаманити. У ту сврху и уништавање српско-православних гробаља и свети- ња, а које је сада у невиђеном замаху. За време ратних збивања у „авнојевској” Хрватској и Босни и Херцеговини (1991-5.), а када су Срби на својим етничким просторијама бранили само свој голи живот, од стране неоусташа и исламских му- џехедина уништено је преко 200 српско-православних цркава, а број девастираних гробаља ни приближно се не може одредити. У „страдалном и порушеном” Дубровнику (а он је заправо „Српска Атина”) настрадала је једино срп- скоправославна црква са музејом икона и ризницом. У Западној Славонији тзв „Малој Рашкој” у граду Пакрецу (средишта Славонске епархије) усташе су уништиле Владичански двор са музејом и старом биб- лиотеком (више стотина књига и рукописа из Средњег века). Срушено и потпуно је уништен и Владичански двор у Карловцу, иначе резиденција Горњо-карло- вачких епископа. Сравњена је са земљом и Саборна црква у Мостару, а уз њу и српско-православно гробље на коме је почивао и песник Алекса Шантић. Опустошена је и песникова кућамузеј, а његов споменик је осуђен на вешање и уништење. Потпуно је уништен и манас- тир Житомислић од стране усташких зликоваца 1992. године (исто су учинили и 1941. године, али у време др Анте Павелића). Исламски терориста и јуришник Алије Изетбеговића извесни Мурат Шабановић када није успео минирањем да сруши хидроцентралу на Дрини, задовољио се тиме да у Вишеграду минирањем уништи споменик Иве Андрића (Србина-католика). Да цинизам буде већи, на једној хрватској новчаници (куни) је лик Николе Тесле, којега ововремене усташе својатају, а све су му споменике порушили и све поро- дичне трагове затрли. Заврађује отргнути од заборава, да су у кући

Теслиног оца, православног свештеника Милутина, у селу Радучу (Лика), 1941. године, усташе живог одрале српског свештеника Грозданића. Родитељи Николе Тесле, мајка Георгија (Ђука). рођена Мандић (кћи такође српско- православног свештеника) и отац Милутин, били су сахрањени у Дивоселу (Лика). Надгробне споменике од камена подигао им је Никола Тесла лично. За време усташке операције „Међачки џеп”, а којом је командовао ратни злочинац и каснији командант бан- дитске и терористичке ОВК (УЧК) Агим Чеку ови споменици су нестали. У току „Олује”, хрватске усташе су уништиле родну кућу Николе Тесле у Смиљану (Лика), а и његове споменике у Госпићу и Смиљану. Дакле, желе да сакрију истину и покрсте Николу Теслу, коме се ето одузимају корени и одузимају родитељи. На конференцији за штампу у Приједору, г. Драго Праштало председник удружења Срба за повратак у Сански Мост је изјавио, а за дивно „чудо” досовска „независна штампа” је и пренела делове његове изјаве (у фрагментима) 21. јула 2002. године: „На 35 православних гробаља у санском крају, на подручју муслиманско - хрватске Федерације БиХ, оскрнављено је преко 400 надгробних споменика. Вандали су разбијали надгробне споменика, срушили 15 православних цркава, а са гробља у спомен парку „Шушњар” у Санском мосту, недавно је однесено 80 плочица од специјалног метала на којима се налази 410 од укупно 5.5000 имена Срба које су на овом месту, у Подгрмечу усташе стре- љале на Илиндан 1941. године (мој додатак, не само стрељали, него и поклали, разчеречили и претестерисали)". И да потсетим од укупно 13 српско- православних манастира на просторима етнички чисте Хрватске у функцији је само манастир Лепавина. А то је права и истинска тековина демо(но)кратије. У Новом Саду - називају га и „Српском Атином” рат са српским светињама и српским гробљима поново је у пуном замаху. У доба Броза и компаније, сва српско- православна гробља у Новоме Саду су оскрнављена и добрим делом „измештена” на нове локације. Наследници, поштоватељи, па и директни сродници Брозових послушника и следбеника, наср- нули су у времену данашњем и на Алмашко гробље, најстарије и још једино српско гробље у овоме граду које није оскрнављено или неким актом комуниста оштећено. Алмашки крај је један од најстаријих делова Новога Сада. Од њега су се развили Подбара и

Iskra 1. oktobar 2003

Модерни... Салајка, наравно много касније. Алмашки крај (првобитно насеље) постао је саставни део Петроварадинског Шанца (касније Н. Сад) на самом почетку 18. века, када га насељавају мештани из села Алмаша, које се налазило између Сирига, Темерина и Србобрана (Др Душан Поповић у књизи „Срби у Војводини”, спомиње чак три села Алмаша у Бачкој). Како је у оно време код православних Срба црква била средиште сваког места око кога се оно развијало, они су одмах изградили привремену црквицу. Према предању, сложно нису могли да одреде њену славу, но копајући бунар у њеној близи- ни, наишли су на закопану икону Три јерарха, што је пресудило. Зидана црква мањих димензија назидана је на истом месту. Трећа по реду, данашња, уједно и највећа у граду је подигнута 1797. године над оном мањом, која је тек онда срушена. Око овога храма, раније је посто- јало велико гробље, које је сада знатно редуковано. Међутим, око цркве и на даље постоје старо- древне куће са двориштима и баштама, које као архитектонскоурбана целина имају непроцењиву вредност. Ново-старо Алмашко гробље, према томе измештено је на нову локацију, и на њему се Срби из Новога Сада сахрањују више од два века. Историска је чињеница да је Нови Сад 12. априла 1941. године окупирала Прва мађарска мото- ризована бригада Првог брзог корпуса. Само три дана касније, Мађари су убили преко 720 Новосађана, углавном Срба уз нешто мало и Јевреја. Јелка Брзак, из породице Стевановића, који су били више генерација гробари на Алмашком гробљу, 1941. године имала је 13 година и памти ноћи кад се у њеној породици говорило да су довожени мртви. Покопавани су на Алмашком гробљу у најстрожијој тајности. Сахране су обезбеђивали мађарски фашисти, тако да нико није смео да приђе гробљу. А како је мртвих било превише, око укупа побијених, њеној породици су помагали и затвореници. Што се није успело покопати ноћу, склади- штено је током дана у малој мртвачници, а не у главној капели. Јелка Брзак памти, да је њена бака кришом секла комадиће одеће, како би покојнике породица касније могла да идентификује. Ђуро Керац (уз њега и госпођу Јелку Брзак, постоје још четири сведока) је имао 16 година, када је заједно са оцем одведен на стрељање од стране Мађара. Пошто је био у групи која није одмах побијена (спасао ra је један војник - Словак), као заробљеник, чуо је да побијене Србе односе и сахрањују на Алмашко гробље. Своја сећања је прибележио и послао Матици Српској, Црквеној општини, Заводу за заштиту споменика културе и анкетном одбору за утврђивање истине од 1941. до 1948. године. Том пригодом, њему је обећано да ће се истражити његови наводи, а што никада није учињено. Сем тога, у једном углу Алмашког гробља сахрањен је и део жртава које су мађарски фашисти

побили у „Новосадској рацији” од 21. до 23. јануара 1942. године. Највећи број побијених, укупно 1246 Срба и Јевреја, Мађари су бацили под лед Дунава, али су људе убијали и по кућама и по улицма. Да се предпоставити, да на Алмашком гробљу постоје две масовне гробнице: прва је она у коју су Мађари покопали Србе када су окупирали Нови Сад, а друга је она у којој су жртве злогласне рације. (Само мали део). Негде, 1994. године, одлучено је да се изради пут М7, а који је требао да спаја Хрватску са Румунијом, а преко Српске Војводине. Године 1998., а када градом влада СПО са Демократском странком и Лигом социјал-демократа Војводине („аутономаши" г. Чанка) тај план се мења. И његова првобитна траса, од Бачке Паланке, преко Футога, Руменке, Римских Шанчева и Зрењанина, одједном „улази” и у Нови Сад. Збиља чудно, али као „привремено” решење! И нова „деоница магистралног пута” закачиће и Алмашко гробље, одлучено је на седници Скупштине општине Нови Сад половином маја 2002. године. Нешто потом, у Заводу за изградњу града (ЗИГ) најављена је ексхумација 54 особе сахрањене на овом гробљу. А чланове породице и сроднике сахрањених обавештавају: „да могу да се обрате Служби старих гробаља у ЈКП „Лисје” до 22. маја 2002, године. А уколико се након овог рока нико не појави од чланова породице и сродника, ексхумација и измештање гробних обележја биће обављени према закону”. Одједном долази до праве узбуне у старом делу Новог Сада (месне заједнице Подбара, Салајка, Клиса, Детелинара и Слана Бара). Грађани се самоор- ганизују и формирају Одбор за заштиту Алмашког гробља. Обраћају се и градоначелнику Новога Сада г. Борисаву Новаковићу. Заиста без ефекта, јер тај ту „ништа не може да помогне”. (Ради се о члану Демократске странке, управо оном који је истовремено боравио у Солуну и гласао за Закон о радном односу). Без резултата бива и обраћање председнику Извршног одбора (премијеру) града Новог Сада г. Браниславу Поморишком (угледнику Лиге социјал- демократа и још „угледнијем” банкару). Преко својих одборника грађани траже да се ово питање стави на дневни ред Скупштине општине Нови Сад. Одговарају им да може, али за то треба петиција са потписом од 25 хиљада житеља главног града Српске Војводине. Стари житељи Новога Сада не посустају и у рекордном времену прикупљају тражене потписе. Али то није довољно, сада се тражи потпис од 31.900 Новосађана. И гле, и они бивају сакупљени, али општинари ћуте.

Iskra 1. oktobar 2003

Као права сврха прикривање „општинари” Буловића.

противразлог скрнављењу Алмашког гробља - а му је бетонирање масовних гробница Срба и мађарских злочина за сва времена - наводе да имају благослов епископа бачког г. Иринеја

Нажалост по њих, и то се показује нетачним, будући да секретар Бачке епархије, наводи да је благослов дат уз пет услова. Један од њих је, обавеза да се тражи сагласност свих Новосађана којима су ближњи сахрањени на Алмашком гробљу. Ситуација се сваким даном све више заоштрава. Грађани се окупљају свакодневно и штите своју светињу. Само ни градске власти на челу са г. Поморишким не седе скрштених руку.

покојници, а после ће сметати и „Војвођанери” - такође мој додатак)”.

живи

(који

нису

Грех на души био би, уколико не бих споменуо да су у заштиту Алмашког гробља свој глас дигле Католичка и Старокатоличка црква. Затим руска амбасада и Савез јеврејских општина. Уз то очекује се подршка и од америчке амбасаде. И док се све ово збива са Алмашким гробљем, готово се изгубило из вида, да је уноћи између 29. и 30. маја 2002. године оскрнављено српско-православно гробље у Савином Селу (општина Врбас). „Модерни Вандали” на овом сеоском гробљу потпуно су уништили 10 надгробних плоча, док је један споменик делимично оштећен. (Ни о овом немилом догађају „председник” Војводине г. Ненад Чанак није се огласио. Веле имао је преча посла, пошто је сам себе постављао на место председника Управног Одбора Универзитета у Новом Саду.

И градски Секретаријат за саобраћај и путеве 29. јула 2002. године „даје дозволу” за изградњу преко Алмашког гробља, „до краја ове грађевинске сезоне". Колико је само она бесмислена нека послужи и овај податак:

Не знам, често о томе пишем, али опет морам да подвучем, ма колико се у томе понављао.

„На Алмашком гробљу налази се двојни споменик брачном пару Петровић. Према плану измештаја, тело једног брачног партнера биће пренету на друго гробље, а друго ће и на даље почивати на Алмашком гробљу”.

У протекле три године, од доласке Кфора и Унмика на Косово и Метохију, порушено је или оштећено 110 цркава и манастира. А из средина из којих су сасвим прогнани Срби, ниједно српско гробље није остало неоштећено.

Градски завод за заштиту спомнеика културе по овоме питању се не изјашњава, иако је Алмашко гробље као споменички комплекс под заштитом Републике Србије (на челу ове институције је некаква госпођа члан ДСС). Мудро ћути. На крају, 31. јула 2002. године, у крају око Алмашког гробља одржавају се масовни протести грађана, који у трајању од 2 часа прекидају сваки саобраћај.

Може се рећи да је у питању једна органи- зована кампања дивљих и варварству склоних Шиптара, која пре свега има за циљ да спречи повратак Срба. Важно је имати у виду, да се све то догађа у присуству међународних трупа које ни оком да „трепну”.

траже:

Огорчени грађани протестног скупа децидира- но

„Оставку градоначелника (г. Новаковића), председника Извршног одбора града (г. Поморишког), директора Завода за изградњу града (г. Костића) и директора Градског завода за заштиту споменика културе (госпође Станчић). При томе се мора имати у воду да иза тога стоји петиција од скоро 32 хиљаде потписаних Новосађана (г. Владану Батићу је рецимо требало свега 200 хиљада потписа да покрене пред Народном скупштином Републике Србије иниција- тиву за некакву "самосталну Србију одељењу од Црне Горе”). Истичу и ово: „Градска влада се руга и вери и традицији. Они желе да ексхумирају око 300 гробних места и око 800 безимених људи страдалих од мађарских злочинаца када су окупирали Нови Сад (1941.) и жртве рације (1942.). Ми хоћемо да сачувамо нашу културу и хришћанство. Исто ово радили бисмо и да је у питању католичко или било које друго гробље. Овај чин злосутно најављује већ препоз- натљив сценарио, то јест протеривање Срба са ових простора (нас Срба у Српској Војводини има најмање 85% - мој додатак). Данас им сметају

Iskra 1. oktobar 2003

Морбидно звучи, али бар до сада (када ово пишем) нико од тих злочинаца и зликоваца није ухапшен или откривен. Дабоме, за зналце, није то ништа ново јер Шиптари са српским гробовима „ратују” већ пуна два века (и то врло „успешно”). Од „камаре” примера указаћу само на неке”: а) ноћ уочи Ускрса (2002. г.) тешко је оскрнављено српско г робље у селу Пискоте код Ђаковице, б) почетком маја 2002. године Српско гробље у Дечанима је скоро потпуно уништено, ц) у селу Крајиште (општина Штимље) тешко је оштећено српско гробље. У организацији Кфора оно је оправљено, али 2001. године Арнаути су га наново уништили. д) на градском гробљу у Приштини је порушено више десетина споменика и око стотинак спомен-обележја гробница, биста и статуа је однето, е) на гробљу у Косову Пољу покрадене су све бисте, а са споменика обложеним квалитетним мермером су однете плоче, ф) српско гробље у Белом пољу (близу Пећи) претворено је у депонију, г) у целини гледајући сва српска гробља у Метохији су девастирана и минирана. Ипак, најтежа је ситуација у

МАНИПУЛАЦИЈА СА ПОТРОШАЧКОМ КОРПОМ Наш човек се при самом спомену „потрошачке корпе” у најмању руку најежи, али чешће озбиљно наљути јер је очигледно да цифра која се помиње не одговара реалном животу. Потрошачка корпа је погодна за манипулисање и преко ње се најчешће покушава доказати како живимо боље. Не много, али ипак боље јер и у искривљеном приказивању истине треба бити суптилан. Републичка влада сваког месеца, мада са великим закашњењем, објављује „потрошачку корпу” за претходни месец (за август ће бити објављена 20-ог септембра). Њихова методологија је прецизнија али у Савезу самосталних синдиката Србије кажу да је „синдикална корпа” ближа животу. Влада Србије има такозвану минимал- ну потрошачку корпу и она је у јуну била 11 000 динара и просечну од 17 584 динара. Синдикат има основну потрошачку корпу за коју је у августу (дакле нешто су бржи) требало издвојити 15400 динара. Синдикална корпа садржи 36 артикала исхране, 6 хигијене, 8 оде- вања, 5 из домена трошкова становања као и урачунат превоз, уџбенике, штампу. Владина минимална корпа не садржи издатке за становање, одевање и штампу што значи да човека третирају искључиво као биолошко биће. У синдикалној корпи је урачунато најновије поскупљење енергената, меса и млечних производа.

Модерни... Пећи и околини, односно селима Сиги, Брестовику и већ споменутом Белом Пољу. Шиптарске харамије су овде отварали гробове, па палили или односили пос- мртне остатке. Из многих рака су повадили кости, а значајан број њих су разасули где су стигли (ето, то је тај „многострадални народ” за кога се толико залаже „демо(но)кратски Запад), и х) група новинара је у мају 2002. године, предложила владици рашко-призренском Артемију да се црква С. оца Николаја у Приштини претвори у музеј. Указујем и да је владика рашко-призренски Артемије у више наврата тражио (а тражи и даље) од Кфора и Унмика да се све то спречи. Али и на даље ни за једно српскоправославно гробље на Косову и Метохији заштиту није успео да оствари. Његове молбе, нису ништа друго до „глас вапијућег у пустињи”. А још старогрчки филозоф Сократ је казивао „да су гробља света места”. Само, евидентно јесте, да он није знао за постојање Вандала и некрофила. А - Вандали = германско-готско племе које је од III века н.е. ратовало са Римљанима на Рајни, доц- није се настанило у Панонији (Угарској), у 5. веку пустошило Галију, Шпанију и Италију, а 455. године пљачкало Рим четрнаест дана уништавајући сва умет- ничка дела и споменике; отуда фигуративно, дивљи и сурови варвари, склони уништавању свега лепог и доброг. (Милан Вујаклија: „Лексикон страних речи и израза”). Б - Некрофилија (некроманија) = мртвоскр- нављење; склоност вршењу неморалних поступака са умрлим. (1. август 2002.)

Др Војислав

Наравно ни у једну потрошачку корпу нису укључени издаци за трајна потрошачка добра али се зато и подацима о мањем броју просечних плата које су потребне за куповину, рецимо веш машине, користе да би се показало како боље живимо. Додуше наш стан- дард је био „дно дна”. Код нас се могу наћи прави антиквитети кућних апарата који се још користе. Међутим кад платимо храну, комуналије не остаје новца ни за одевање а камо ли за трајна потрошна добра. Да бисте уопште размишљали о трошковима, морате имати, наравно, приходе. Последње податке о запослености Синдикат има за март и према тим подацима у Србији има 1 900 000 запослених. Нису урачунате занатске радње где је још 300 000 људи ради. По признању власти 950 000 незапослених је евидентирано на тржишту рада. Има оних који су на евиденцији а раде у домену сивог тржишта али и међу запосленима има 237 000 који нису примили плату, 52 000 је примило плату мању од 4 000 динара, 300 000 људи прима мање од минималне плате. Са друге стране, велику зараду прима 1 400 000 запослених. Јунска нето просечна плата (тешко је на основу ста- тистичких података закључити како живимо кад су сви подаци за различите периоде) је 11 346 динара. Једна просечна плата не може да покрије основну потришачку корпу. Уколико сте срећник који има у кући две просечне плате остаје и за комуналије. Трошкове за позориште, изласке, могу да себи доз- воле само они са две плате изнад просека. За лето- вање се просечни сналазе са чековима на почек, уласком у минус са великом неизвесношћу да ли ће до краја године то моћи да надокнаде. У синдикалној потрошачкој корпи рецимо нема кашкаваља, кисело-млечних напитака већ само домаћи сир. Тако да се ми никако не можемо пореди- ти са потрошачким корпама у свету јер би смо тек онда били свесни своје лоше ситуације. Теже се на- равно живи у граду јер уколико немате посао алтерна- тива је само сиво тржиште. У току је санкционисање сивог тржишта да би били ближи свету али при том наш човек нема могућности за зараду као што постоје у развијеним земљама. Сасвим сигурно није решење прикривање података који сведоче о лошем животу јер то само иритира. Синдикат предлаже да се пође од реалних података и успостави социјални дијалог за који тврде да га уопште нема. Скоро је, рецимо изашла књига у којој се пореди социјални дијалог у Бугарској и код нас. У синдикату се питају да ли су податке за такво поређење дале власти јер по мишљењу синдиката, као што рекосмо, дијалога нема. Постоје само „лоши момци” који се усуђују да тврде да живимо лоше. Па чак и по признању владе 680 000 људи је у зони сиромаштва а ако би се граница сиро- маштва померила само за 10 одсто било би их 2 ми- лиона. Значи, све је питање критеријума и спремности да се призна лоше стање. Самим изношењем подата- ка који илуструју лошу ситуацију не значи да сте деструктивни и да кочите реформе, што је омиљена оптужба ове власти, већ да просто желите да од тог признања кренете ка бољем сазнању ситуације. АРТЕЛ <artel.co.yu> 8.8.2003.

Мирела Белошевић новинар

Недељковић

Iskra 1. oktobar 2003

Ревизионизам у савременој српској књижевности (83)

ДНЕВНИК

ЖИВОЈИНА ПАВЛОВИЋА Угледни српски писац и филмски редитељ, Живојин Павловић (1933-1998), написао је већи број запажених романа и снимио неколико одличних фил- мова. У свом обимном Дневнику1 бележио је оно што га је окупирало и мучило од 1956 до 1993 године, са прекидима. У том мноштву записа о личним, ства- ралачким, књижевним, друштвеним и политичким темама најинтересантнији су његови судови и мишљења о комунизму како их је он видео десет го- дина после доласка комуниста на власт и касније. Павловић је био и остао комунист целог живота, како сам каже. Међутим, он је комунизму пришао као иде- алиста, с уверењем да ће комунизам решити све друштвене проблеме и испунити сва обећања. Кад се то није десило, он се веома критички изјашњавао о комунизму. Ваља додати да је Павловић био неи- злечиви индивидуалиста и као такав није ни могао да постане послушни члан комунистичке партије. Све се то јасно види у овим дневницима. О комунизму Павловић је мислио после 1956. године, а и раније, оштро и без двоумљења. Његов суд о комунистима - „та реч већ сада звучи као и реч диносауруси"(IV, 384) - јасна је и пресудна. Факат да је целог живота био и остао комуниста чини овај суд још значајнијим, као и кад каже: „Велика, очаравајућа комунистичка утопија, оспорена тешким, бедним и крвавим животом, сав занос маса и нада да ће, после безбројних жртава једнога дана осванути рај на земљи, рашчинили су се као ружан сан. Комунисти свих земаља такозване Источне Европе одлазе у тмину попут дракула и вукодлака; некадашња авангарда пролетаријата самозване 'полуге напретка’, 'људи нарочита кова’, остаће у сећању једино по злу...”(1\/, 461) Он наводи исечак из списа Иве Андрића, који Андрић није могао, или није смео, да објави за живота јер се односи на комунисте: „Они нису имали снаге да остваре тај свет о коме су снивали и, нарочито, гово- рили, тражећи од других да исти сан снивају и исто говоре. Али не само снаге, него они нису имали ни довољно јасну визију тога свог света, ни чврсте воље. Јер где је јасна визија оног што се хоће и воља да се то оствари, ту се снаге и средства увек нађу. Лишени свега тога, они су - да би преварили друге и, што је главно, обманули сами себе - могли и умели једино да мрзе, прогоне и убијају оне који нису с њима делили мишљење о уређењу тога новог света и који нису хтели да учествују у његовом 'остварењу’. Тако је тај ’нови свет’, који сами нису могли да саграде а који нико други није желео, постао само фиктиван улог у једној крвавој и мрачној игри у којој су дубоке мржње и тешка и разноврсна страдања били једина стварност. То је било једино што су заиста успели да остваре, и то за дуго времена, свуда и потпуно.”(1\/, 486) Павловић види темељну грешку комуниста у томе „што су, пљачкајући 'класног непријатеља’, опљачкали себе. Зато су, уместо да се обогате - осиромашили. И - пропали.”(\/, 50) Он одбија следећу наивну дефиницију комунизма: „Ако би се на кому- низам гледало као на романтично-религиозни занос на основу којег би се образовало братство слободних и

Iskra 1. oktobar 2003

несебичних људи, такав одговор, насупрот страхотној пракси (која, намеравајући да идеологију потврди животом, није животу даровала ништа друго до патњу и смрт), могао би да се да: нада је иманентна људском бићу колико и скепса. Сходно томе и утопија.”(1\/, 47- 48) Павловић слично мисли и о социјализму у кому- нистичкој пракси: „Социјалистичко друштво више се не може сматрати младим; комунистичку идеологију, којом се оно руководи, од њеног настанка дели век и по и тешко је оспорити тврдњу да је, попут многих претходних (а и потоњих) идеологија, већ ствар прошлости.”(1\/, 27) Он сматра да је „комунистички интернационализам себе темељио на верским, а не на научним концептима... Социјализам, свуда у свету заглибљен у полупримитивну друштвену формацију, стоји на репу догађаја, он је неспретан, изнурен и непокретан. Он тоне у живо блато сопствених фана- тизованих заблуда. Зато социјализам, као превазиђени друштвено-политички систем, стагнира. Са стагнацијом, принуђен је да се брани. С обзиром на то да се ради о тоталитарном систему, социјализам то чини слепим подржавањем давно прокламованих догми; срамежљивим рехабилитовањем одбачених догми; и ригорозном заштитом старомодних друштвених табуа... а врховни вођ, дигнут на пиједестал светости, остаје недодирљив у истој мери у којој је милиција 'хуманитарна’ организација, а армија 'гарант’ слободе.”(1\/, 28-29) Павловић налази замерке и револуцији уопште, као о нечему противном човековој природи: „До сада се ниједна револуција није реализовала: људска судбина се не може избећи. Такође са ре- волуцијом ишчезавају и револуционари. Њихова логична метаморфоза доводи их на позиције друштвено корисних грађана. Или полицијских органа, чувара новог тек успостављеног реда. Обе групације изврћу се у стагнаторе природних процеса. Ради се о тежњи за очувањем оног што је настало после револу- ције (благодарећи њој)... Револуционара нема, као што нема ни светаца. Постоје само фанатици. А они су вероватно патолошке појаве у човековом живљењу.” (I, 389-90) Павловић такође не верује да револуцију дижу идеје. „Револуцију идеје искоришћавају. Оне јој накалемљују некакав 'смисао'. После револуције нас- тупа организација. То, та организација, јесте резултат ’идеја’. Револуција је само разарање. Револуцију не дижу идеје, њу дижу дивља страст и празни стомаци... И ево нас на прагу новог мита. Јер, не ради се ни о чему другом до о поновном самозаваравању свести. Али то самозаваравање одмах почиње да се осећа као издаја; неизбежан плод из односа живљења и мита.” (I, 409-10) Павловић говори и о безумљу модерних догми „у чије име умиру безбројни људи, а државе и нације сагарају као запаљене шибице, те, у току колективизације пољопривреде у СССР-у, од 1931. до 1933., дакле за свега две године, умире од глади 11 милиона сељака, а од 1936. до 1939. године ишчезава, по казаматима, затворима, концлогорима и гробљима, око 8 милиона совјетских грађана оптужених за јерес.” (II, 158)

Ревизионизам ... Павловић осуђује фанатизам којим се кому- низам храни и који не подлеже здравом разуму чак ни после година и година промашаја и пораза. Цитира апел из московске Правде на радио Београду: „Још присније окупити снаге социјализма на бази марксистичко-лењинистичких принципа.” „Зашто наши једу говна и из 'интернационалистичких’ и 'идеолошких’ принципа чине услугу онима којима су срж костију и свака мождана ћелија накрцани подлошћу и најогавнијим макијавелизмом? Зашто глу- мимо наивне поштењачине и сами себи ударамо клипове под ионако расушене и климаве паоце? Где нам је памет?” ( I, 180) Он не види никакву будућност комунизму: „Више није модерно бити комунист у нашој драгој, трулој, презадуженој социјалистичкој Југославији, чије име високо сија на небу туђих илузи- ја, сија ... лажно! Сада је сасвим пиродно философи- рати у кабинетски супериорном стилу, пљуцкати на свој пенис, и бити 'егзистенцијалист' или дефетист, надајући се, подсвесно, да ће други бринути наше бриге... Најтеже је, ваљда, бити сведок потпуног разарања једне велике илузије и једног вечног сна коме се приступало чистог срца, а којег више нема.”(1, 52) А онда ударац право у срце: „Какав парадокс: фашизам је уништила смрт; комунизам живот.”(1\/, 127) У борби са многим својим непријатељима комунизам је претрпео пораз: „Реинкарнација наивне вере у овозе- маљски комунистички рај немогућа је, јер систем конкуренције, неравноправности, личне инвенције и непрестаног ризика надживео је систем равно- правности, једнакости и одсуства хијерархије вреднос- ти... Зато дезилузиована комунистичка друштва улазе у последњи, агонични стадијум пропадања у знаку распада привреде, јачања полиције, душевне апатије, моралне прљавштине, материјалне немаштине и свеопште глади.”(1\/, 204-5) Павловић чврсто верује да је комунистичка идеологија претрпела „историјски nopa3”.(IV, 223) С обзиром да је постављено на тако лабилној основи, комунистичко друштво у Југославији показује симптоме неизлечиве болести. Павловић немилосрд- но шиба по својим бившим истомишљеницима: „Највиши партијски функционери ништа не раде и ништа не знају. Њихов посао се састоји у одржавању састанака, писању реферата и испијању великих количина црне кафе. Живот им протиче у херметичној изолованости. Станују на Дедињу окружени паркови- ма и високим оградама, на дужност долазе аутомо- билима, а стопала им додирну земљу (тачније: асфалт) у дужини не већој од 50 метара. Оковани зидовима својих кабинета, о животу сазнају од оних што им долазе на поклоњење; није тешко претпоставити колики вакуум испуњава њихове лобање.”(П, 66) И даље: „Комунисти су заборавили своје дужности, руководиоци своје обавезе; бриге око радника уступиле су место бригама за лични економски прос- перитет; царује криминал, партикуларизам, шовинизам и локалпатриотизам, а идеје Револуције отишле су на добош.” (II, 300) Онда се обраћа њима директно: „Слушајте, ви апостоли среће, знате ли шта радите? Ма колико се позивали на крв, просуту по Сутјесци и Зеленгори, ви ипак купујете женама виле по Швај- царској и на Крфу да би им леђа грејало медитеранско сунце на коктел-партијама... А у нашој Фенерајки има регистрованих 400.000 плућних болесника.” (1,78) „Слушали су и Милентијеве (Поповић) бајке о савременом односу између компартија у свету (а како је код нас, унутра - ко те пита, важно је да смо ми сад најглавнији у међународној циркус-паради), и о много

чему другом, само не о малим платама, о беди нашој која се види на сваком кораку.”(1, 97) Павловић наво- ди случај који јасно карактерише нарави у колек- тивном друштву: ,,’Зато сам ја за комунизам’, каже вођа екипних електричара. ’Док су комунисти били на власти, ја се увече напијем, ујутру не дођем на посао - и нико ме не дира.’ 'Зато смо овде докле смо стигли’, додаје, с горчином, његов друг.’”(\/1, 34) На састанцима комунисти „се кољу као жути мрави, оптужујући се узајамно за очајно стање у држави, слични варварима који узроке за сопствену беду не виде у својој неспособности за цивилизован живот, већ у злим дусима који су се увукли у суседово тело. Зато убијају суседа, али, наравно, стање пропадања се не мења.”(1\/, 271) Павловић наводи једног од водећих комунистичких интелектуалаца, песника Марка Ристића, који у есеју објављеном 1933. године критикује тадашње друштво због неправди: „Шта ми данас имамо после четири године крвавог умирања и дванаест лета знојног и неописиво суровог скакутања за луфт-балоном великих обећања? Да ли је наш човек слободан? Да ли је у могућности да испуњава своје либидинозне жеље? Је ли здрав психички и физички? Је ли лишен неуротичних комплекса?” А онда Павловић пита Ристића: „Има ли данашњи човек мира и спокојства? Да ли је одморан? Да ли је материјалном стабилношћу ослобођен страха од глади? Јесмо ли се лишили поделе људске делат- ности на рад и експлоатацију? Да ли човек данас може без устезања свакоме да погледа у очи, ослобођен понижавајућег осећања инфериорности? Да ли сме?”(1, 119) Павловић не осуђује само Марка Ристића већ и све друге „напредне” песнике који су, после тешке и крваве борбе, потпуно заборавили своја обећања: „Где су данас песници којима је примаран морални императив да се не оглушују о стање у коме се друштво налази, јер неоспорно је да до склада између колектива и индивидуе није дошло, а неоспорно је и да ужасавајући притисак нашег зверски организованог колектива... највише тишти, а мора да тишти, баш оног правог, оног непатвореног песника. Јер пламтела је револуција, и пале су многе главе, и узидане су безбројне калорије натчовечанског напора у темеље овог друштва које је ужасавајуће обезвреди- ло човека. Па где су ти песници, где је Марко Ристић данас...? Где је? Где cy?”(l, 123) Неминовна прекомерна бирократија и неефикасност колективног друштвеног устројства нарочито узнемиравају Павловића: „...чуо сам по ко зна који пут отрцану плочу коју окрећу по свим могућим састанцима, конференцијама, зборовима и конгресима још од 1945. године. Све је по старом: сервирано, мон- тирано и прокламовано у најбаналнијој форми; а ствари и даље стоје онакве какве jecy.”(l, 179) Ни чувено самоуправљање - камен темељац југословен- ског доприноса социјализму и комунизму не избегава његову критику: „Југословенско хвалисање оригинал- ном (самоуправном) авангардношћу не прелази границе скоројевићке самообмане... Довољно је да се мало задигну кићене завесе пропагандног театра, да их само за трен залелуја ветар здравог разума, па да се трула друштвена утроба покаже у својој застрашујућој наказности... Као и свуда, слободе су и под овим небом утиснуте у милионске тираже уставних и законских хијероглифа, али државу у трајању одржава организација масовне принуде... и овде представља новац једино мерило вредности.” (II, 60- 61) Југословенско „социјалистичко” друштво као да се свело на обожавање Тита, на прославу „дана

Iskra 1. oktobar 2003

младости”, уз хваљење Титових способности на свим пољима. У исто време, јављају се побуне студената у Београду и Загребу, уз пароле: „Ми волимо Тита, али смо гладни,” и „Ми смо уз ЦК, али хоћемо да једемо.” Све то указује на контраст између Титовог режима и стварности.(II,63-64) Студенти су убеђени да су у праву са својим захтевима: ”’Ми хоћемо поштење, правду. Ми хоћемо оно за шта сте ви, у рату и револу- цији, четири године лили крв.’ Очекују поштену игру. А доживљавају најмучнија разочарања. Схватају да су насамарени. Али то отрежњење наступа касно - игра, неравноправна, у којој пркосни Давид у руци нема ни праћку, већ је изгубљена. Само у бајкама, у сновима, и вечно истим човековим надама, чело прска Голијату.”(Ш, 59) Такви протести су „унели неред у самообмањивачко блаженство скоројевића...”(Ш, 59) Један стари револуционар резонује: „Тамо нема ничег реакционарног, ничег непријатељског. Ти младићи раде исто што смо ми пре рата радили на истом овом Универзитету; они се, другови, руководе истим идеја- ма које су и нас, четрдесет и прве, повеле у револуци- ју.”(|||, 60) Својим лицемерним, макијавелистичким поте- зом, Тито је дао студентима за право и тиме их смирио. Али не за дуго: „Стишала се еуфорија. Наивне дечје очи убрзо се сукобљавају са збиљом. У њој је 'немогуће утврдити’ ко је виновник масакра код под- вожњака на Новом Београду. Али зато кривац за дебакл 'пивредне реформе’ није нико други до влас- ници викендица и приватних камиона.”(Ш, 135) Убрзо су донесени нови закони о пооштрењу контроле над бунтовницима. Павловић записује, не без резигнације: „Данас, шест месеци после студентских немира, могу слободно да напишем: пораз је потпун. Изузев на јед- ном плану: на моралном.”(Ш, 140) Али он је свестан ко вуче конце иза кулиса: „Нажалост, студенти нису ти који своје идеје (боље речено, идеје Програма СКЈ) спроводе у дело. Зато је немогуће претпоставити како би се кроз одређене, животом каналисане услове ова друштвена снага кретала, и куда би је довела њена акција...” А онда потресно признање:„До сада, у историји човечанства револуција није себе у сваки- дашњици потврдила. Живот има своје неумитне законе, и они сваку замисао сламају чим се замисли сукобе са збиљом.”(Ш, 157) У међувремену „конференција ЦК СКЈ заседа већ трећи дан. Да није агонија, била би то прво- разредна бурлеска.”(1\/, 126) Ипак су клице пораза посејанејош шездесетих година. Комунисти „прослав- љају празнике, мада је на свечаностима, после свега што се догодило и што се догађа, све мање света; држе говоре, вичу и прете, али немају коме више да прете, и немају ни са ким и ни са чим да сопствене претње и остваре. Остали су и без вођа и без 'аван- гарде’, лишени су и идеолошке и политичке и полицијске силе, војска им трули, администрација се распа- да поседују само успомене.”(\/, 113) 1992. године Павловић бележи, са иронијом: „Сад су комунисти згранути што се са бесом и засопљеношћу оспорава све што је за њихове владавине учињено; заборавља- ју да су се, дошавши 1944. на власт, понашали још примитивније и бруталније према претходном историј- ском периоду но што то данас чине њихови потомци, јер су традицију огњем и мачем претварали у neneo...”(VI, 62-63) Као и многи други бивши комунисти, и Павловић сваљује доста кривице на Тита, мада не искључиво. Дугачак сликовит пасус о неумереном титољубљу заслужује да се цитира у целости: „Клицали су му, славили га деценијама. У рату, гинули

Iskra 1. oktobar 2003

су за њега; после рата, све што би наумио или пожелео, остваривали су без поговора. Као опијени, следили су сваки његов корак, домове украшавали његовим сликама, свечане сале и конгресне дворане његовим бистама. Свака његова реч за њих, за већину, за све просечне, представљала је светињу. Да је хтео, могао је свакоме од њих и живот да узме, али и да их натера да у његово име живот узму другоме (што су, позивајући се на њега као на божанство, и чинили). Даровали су га да већ није знао шта ће са замковима, вилама, ризницама и уметничким благом. Поносили су се њиме и поистовећивали са њим. Пузали су пред његовим чизмама, певали су, играли и, машући рукама којима су стезали црвене барјачиће или фотографије с његовим ликом, падали на колена да би се он, по њиховим леђима, као по живом мосту, успео на трибину и на њој, гледајући их како се, на хиљаде, на стотине хиљада, ногатају, забављао на свој рођендан, ружама, тортама и сопственим легендарним именом, исписиваним телима добро увежбаних младића и девојака из читаве Југославије. Из дана у дан певали су му славопојке, узвикивали пароле и китили славолуке, песници су смишљали оде, но- винари уводнике у његову славу, писци, научници, војни стручњаци, штампали су тоне књига о његовој ратничкој генијалности, политичкој далековидости, научној интуитивности, историјској величини. Куповали су му аутомобиле, авионе, бродове; градили дворце, уређивали вртове, запатили зверињаке. Прилазе и степеништа застирали теписима, дочеки- вали га у масама од стотине хиљада, од милион људи, засипали га цвећем, дворили га, свирали му, играли кола и певали у његову част. Хранили га, тетошили и успављивали га као бебу. Лечили га у најсавремени- јим болницама и сахранили уз највеће државне почасти. До јуче, нису дозвољавали да се градовима обележеним његовим именом, одузме светачки придев какав под овим небом имају још само манастири. А данас, разуларени и обезглављени, обарају му споменике верући се по наборима његовог у бронзи изливеног копорана као Лилипутанци по конопцима свезаном и на земљу сваљеном Гуливеру, пљујући му по непомичном гвозденом лицу и газећи по његовом челу и очима са истом жестином с којом су подизали исте споменике.”(У, 411-12) И сам Павловић с муком објашњава Титову способност да мађија толике људе: „Тешко је проце- нити и оценити стварни значај који овај човек-само- званац мајстор међународног комунистичког гангсте- ризма, харизматични вођ балканског примитивног света, државник мале културе али непогрешивог нерва за политичку праксу, личност деспотска у власти али жовијална у свакодневном понашању, ни превише добра ни прекомерно сурова, чија сенка лежи преко половине столећа најновије југословенске и српске историје - има за прошлост овог поднебља, али и за његову будућност... Но чињеница да је штафета најзад укинута... указује на почетак неизбежног процеса који ће кад-тад (а могуће и врло брзо) срушити култ недодирљивости Бога Владара, под чијим су окриљем генерације медиокритета кнутом и оружјем чували своје паразитске брлоге.”(1У, 124) Павловић ипак увиђа да је Титова слава на заходу: „Већ три месеца плови Председникова лађа по радиоталасима и преко страница дневне штампе: досадно и 'најсвеснијим’ будалама. На државниково путешествије нико више не обраћа пажњу у истој мери у којој поменути парадни марш скоројевићке сујете по Средоземљу и Индијском океану оставља свет рав- нодушним.”(Н, 29) А „стогодишњица рођења Јосипа Броза Тита у новинама једва назначена.”(У1, 145)

Ревизионизам ... Мудра латинска изрека, sic transit gioria mundi, још јед- ном се потврђује. Па кад Павловић мала комунизам и југосло- венски експерименат тако црним бојама, зашто онда тврди да је био и остао комуниста. Одговор је у његовој НАДИ да ће комунизам остварити правично друштво, али га је сам живот поразио јер је заснован на основном неразумевању људске природе. Мада је с времена на време Павловић то увиђао, није желео да се опрости од те своје младалачке, идеалистичке наде. Тако, поводом смрти једног пролетерског пес- ника, он признаје: „Не плачем над смрћу једног песни- ка, већ над поразом идеала који нас је опијао надом у људску cpetiy.”(V, 427) Другом приликом он каже: „Дружим се са људима млађим од себе. Са својом ге- нерацијом имам мало шта заједничког. Са старијом ничег. (Можда само скрхани идеализам.)”(1У, 369) Живојин Павловић се дуго борио да ли да остане у партији и поред силних неслагања. Неколико пута је помишљао да је напусти, али је ипак остајао. „Када човек увиди да се оно у шта је веровао претвара у сопствену карикатуру, и када се увери да је апсолут- но немоћан да ишта учини не би ли се илузије спасле, онда му не преостаје ништа друго - уколико жели да остане доследан себи - него да одступи. Донкихотство, ма колико да је трагично, оно је пре свега смешно.”(1, 591) „Важим за доброг комунисту... Хвала им. Између мене и тог друштвеног монструма у какав се преобратила Комунистичка Партија покидале су се нити - у њој сам само формално. Откад је мит објективно престао да буде илузија могућег, а крв мртвих постала темељ лагодној удобности мањине живих, КП више не постоји... али је сигурно да ме поз- навање свега овог што се сјатило под чадор КП присиљава да данас не иступим. Јер, треба човека- хуљу и смрдљивог пацова лупати по носу жестоко, и њушку му окрвавити речима, њему, гаду који је њу - тај наш некадашњи пубертетско-скојевски сан хе- ројства, сунца и пролећних распеваних пастелно- зелених праскозорја, њу, то једино поверење и узда- ницу, ту Комунистичку Партију - срозао на масну и смрадну судоперу којом отире свој чанак испуњен туђим знојем и туђом крвљу. Тај гад људски, који је увек успевао да кроз чипке свесног човековог хтења протури своју чељуст и да отровним зубима изгризе сваку заставу наде, и сад је изгмизао на сунце, да би дани постали црњи. Уништио је веру и уништио је човека... Питао се... како интелигентан човек, интелектуалац и уметник може данас да буде члан КП.” (I, 210, 291-3) О једном другом члану партије: „И остао је. И данас, када на све то гледа као на ружан сан. Објашњава убеђен у исправност таквог објашњења у које верује - да је све чињено у име Револуције и ради ње. Ни за час није помислио на абсурдност чињенице да се Револуција окретала про- тив човека који је њој служио (или јој није служио, свеједно) уместо да је она служила њега, нити се упитао куда води терор и злочин. И та његова снажна вера, константна и неокрњена, импонује, мада ме чуди: он је човек јаке интелигенције.”(1, 351) Павловић је најзад иступио из Савеза комуниста октобра 1958. То је учинио вероватно зато што више није видео никакву будућност комунистичком сну, чак ни у Титовом покушају да поново разбуди одушевљење код омладине. Али „омладина социјалистичке земље ни пет пара не даје на социјализам. Стихија и немовност јесу једини њен кормилар. Свест, мисао, политичке

илузије или идеолошки императиви, људски морал и упорност убеђења у садашњем часу представљају новим генерацијама шпанска села. Пароле из револу- ције, 46. и 48. постале су музејске реликвије, а древна је истина да у музеје млади не иду... Некадашње чегр- таљке, звона, плакати, транспаренти, фанфаре, ватромети и шарене лажи престају да буду актуелни.”(1, 469) „1947. године крвава вера у мит и заковит- лани замајац револуције водили су запаљену младост ка несебичном проливању зноја: изградња је била последица вере и убеђења, а не њихов узрочник. А сад се хоће да се кроз давнашњу форму васкрсне стара вера, насушно потребна свима који држе власт да би се скрио сумрак идеја и неизвесност збиље.”(1, 472) Павловић изражава своју замореност свим тиме: „Враћам се са изборне партијске конференције. Трабуњало се у овешталом социјалистичком стилу: реченице плагијати из уводника дневне штампе; мисли празне попут женских разговора о моди. Говорило се само зато да се говори, да се жвалави, да се одвија некаква 'дискусија’ о 'проблемима’, 'задацима’ и 'општим теоријским питањима’, онако како само то може бити у нас када се не сме изустити ниједна самоникла мисао или непатворена идеја; једва сам сачекао да се оконча та црквена церемонија.”(1, 416) Бунт 1968. године допринео је много Павлови- ћевом отрежњењу, јер „ова деца - браћа, синови, унуци - отворено кидају с лица стварности копрену илузија. Живот, до овог часа осећан као недефини- сана тегоба, као спој разних случајности, наједном открива свој ружни профил, чију је наказност неко деценијама обликовао. А тај неко није непрепознат- љив. И маса урла. Маса се збија. Риче и тутњи.”(Ш, 31) „Наглашавајући епитет 'господин’, млада генерација нам гласно ставља до знања да са минулим добом не жели имати ишта заједничког.”(У, 49) Павловић сада увиђа опасност тоталитаризма, на чему се комунизам темељи: „Опасно је судбину мноштва поверавати појединцу, поготово ако је кому- нист: као комунист, он, по природи свог опредељења, тешко да ће бити демократ, већ диктатор. Ако бисмо да се цивилизујемо, до цивилизације нас не може одвести харизма појединца, већ визионарство најбољих... У господство елите, тј. тоталитарним системима мука је у томе што властодршце није нико други довео на власт до они сами, отевши је од других. И одлазе једино кад им је други отму.”(1\/, 260-62) Он је такође свестан још једног губитка: „Ми хитамо кроз живот као метеори кроз Свемир, јер немамо стожер изгубили смо Bora.”(IV, 357) На крају Павловић види највеће зло у „моралном расапу”: „А морална трулеж неизбежно изазива материјалну: корумпирани педесетогодишњим паразитизмом, за који им је алиби прибављала нова комунистичка идеологија у вези са старим романтичним сном, доживели су потпуну парализу виталних сила - осипање и духовне енергије и телесне моћи.”(У1, 226) Искреност и одважност да каже оно што мисли дају Живојину Павловићу значај важног ревизионисте у савременој српској књижевности.

Васа Михаиловић 1. Живојин Павловић, Дневник (Нови Сад /Београд: Прометеј /Kwit Podijum 1999). 6 томова: 610, 312, 158, 492, 490, 370 стр. Бројеви страна цитата из ових томова забележени су у тексту.

Iskra 1. oktobar 2003

РЕЧ, ДВЕ О КЊИЗИ ДРАГОМИРА ПАНТЕЛИЋА „МОЈ ПУТ” Читајући неку књигу, врло често поставим себи питање: шта ће од прочитаног остати у мом сећању после једног дужег периода, рецимо десет година. Из искуства знам, да ће после таквог једног дугог вре- менског перода, остати једна крајње бледа слика сижеа и, у нешто јачем облику, понеки детаљчић, док ће све остало бити скривено као у некој густој магли. Међутим, бар код мене, остаје у мени врло јасно нешто што би се могло поистоветити са „укусом", слично оном из гастрономије. Доспела је у моје руке књига, аутобиографија, коју је написао Драгомир Пантелић а насловљена је Мој пут. Прочитао сам је „у цугу" за око десет сати, и одмах себи поставих горње питање, које, у мом случају, због година, највероватније, може да буде само теоретског значаја. Елем, шта би остало у мени од прочитаног Пантелићевог Мог пута после тог пе- риода од десет година. Сигуран сам остао би само - „укус"!; све друго би било у магли. А, „укус" , који иначе провејава из готово сваке странице његове књиге - то је невероватно животно одушевљење са којим је Пантелић прошао све што је прошао. Кад се, пак, узме у обзир да је судбина била немилосрдна према њему, тек онда у први план избија свом снагом то његово несвакидашње животно својство. Па тако, и кад пати, и мучен је, Пантелић некако све то чини, имате утисак, с задивљавајућом лакоћом. У Пантелићевој 11. години, њих петоро деце Драгомир је био најстарији - остају сирочићи, јер им прво умире мајка, а нешто доцније и отац. Ближи и даљњи рођаци их узимају, али их и раздвајају. После извесних перипетија, Драгомир, 1941. г., постаје шегрт у једној крагујевачкој електричној радионици. Једног дана, октобра 1941. , у својој четрнаестој години, на путу за радионицу, хапсе га Немци и одводе у фамозне „Топовске шупе", ради стрељања. Међутим, озлоглашени „ратни злочинац" Марисав Петровић успева да га спасе. Изашавши из „Топовских шупа", а пошто га је мајстор отпустио, он се око два дана врз- мао око жељезничке станице у жељи да оде у своје село Закуту. Ту наиђе једна добровољачка патрола; одвела га је у касарну, ту је први пут после два дана јео и спавао, с тим да га сутрадан одведу команданту да виде шта ће с њим. Кад се поново сусрео с Марисавом, он паде на колена пред њим и хтеде да му пољуби руку. Овај одби и рече му: захвали Богу, не мени. Иако, премлад за војску, Марисав га прими да ради у кухињи. Али Драгомир то није волео, те је све чинио да га поведу на терен. Ускоро је он добио и пушку и редовно ишао на терен. У својој шеснаестој години, у борби са партизанима код Раље, један митраљески рафал му је „проштеповао" обе ноге. У најтежим боловима одведен је у Београд, где су му ампмпутиране обе ноге испод колена; нешто доцније, услед сталног гнојења, колено десне ноге му је такође ампутирано. Као такав, на даље лечење и ради доби- јања протезе нашао се у Бечу. Било му је ту много лакше, специјално кад се нашао са рањеним добро- вољцима као што је и сам био Миодрагом Достанићем, Светом Бјелопетровићем - „нас три друга са две ноге" - како то Драгомир духовито рече; нешто доцније придружио им се и Новак Урошевић, такође доброво- љац. 1945. г. је Пантелић пао у руско ропство. Храна

Iskra 1. oktobar 2003

никаква; обавезно спавање на бетону, он добија запалење плућа и само захваљујући једном руском доктору, остао је у животу. После неколико недеља таквог живота, Руси га предају Титовим комунистима. Од тада за следећих пет месеци, он је скоро свакод- невно, онако без обе ноге, био тучен, обливан крвљу од удараца и падова у Осијеку и Крагујевцу. При таквим свирепим поступцима према једном тешком инвалиду, Пантелић се овако „тешио": „прими, Боже, душу, ђаволи однесоше тело". Био је тада у Крагујевцу осуђен на смрт. Само захваљујући партизанском мајору Јовици Урошевићу, оцу добровољца Новака, његовог друга из Беча, остао је жив и, најзад, пуштен на слободу. Имао је тек 18 година. После тога све је било лакше, чак се и запослио и постао мајстор у граверском занату. 1951. напушта Југославију. Одлази у Беч а затим у Минхен. Ту налази своје другове из Беча, Мику и Свету али и многе друге. Запошљава се у свом занату. Жени се са нашом Немицом из Новог Сада, која прелази у православље; добија име Ранка. Има два сина: Тому и Ђорђа. После неког времена, Пантелић отвара своје граверско предузеће и постаје релативно богат човек. За све то време, Пантелић је члан Српске православне општине у Минхену, а једно време је чак био и њен председник. Све ово што је Драгомир Пантелић доживео и преживео - а мој опис је крајње бледа слика тог живљења - он има да захвали свом животном опти- мизму. Иако немилосрдно тучен и пребијан, он не мрзи никога, па чак ни своје мучитеље из Осијека и Крагујевца; нити он оптужује било кога за свој удес. Напротив, неке чланове своје фамилије, који су се придружили партизанском покрету - један био, чак, генерал - који се иначе нису према њему понели нити рођачки нити људски, он их у Немачкој, пошто је постао богат човек, прима рођачки, као да ништа непријатног није било између њих. Кад је једном Христос излечио једног дугого- дишњег болесника, упиташе га његови ученици, због чијих грехова је овај био тако дуго болестан. Христос им рече, није био болестан због грехова већ да се ма- нифестује сила Божја. И неизмерно страдање дечака Драгомира Пантелића није због грехова, његових или његове породице, већ је, по мом мишљењу, да се покаже сила животног одушевљења; у крајњој ана- лизи сила Божја, која је Пантелића обдарила таквом способношћу. Али то није све. Пантелићева књига која описује ту силу животног одушевљења у акцији, има и једну другу намену, које, вероватно, ни сам аутор није био свестан кад ју је писао. У животу има пуно несрет- ника који су услед болести или губитака делова тела, нису реаговали као Пантелић, већ су се подали својој несрећи, па су тако себе учинили још несрећнијим. Њима, ова књига треба да буде узор и подстрек, да није све изгубљено и да је вредно живети и тако се извући из смртоносног очаја у који су пали. Али, не само њима, већ и нама, тако званим „здравима и пра- вима", она може да буде подстрек да се не опуштамо већ да стварамо, да умножавамо наше од Бога доби- јене таланте (Христос је говорио, да би био разумљив, о талантима, новцу, али је мислио на духовне и физичке таленте). У том умножавању наших талената, али само оних који доприносе општем добру, јесте и

Нова издања

Јован Журавски: ”Тајна Царства Божијег”

”Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а онима напољу све у причама бива”

Нешто брже него што смо навикли, хилан- дарски старци су нас обрадовали новим насловом у едицији "Хиландарски Преводи”. Књига, ”Тајна Царства Божијег”, како сам аутор каже нема претен- зије да се бави академским истраживањем, нити богословским расправама о Богу и путевима ка њему, веж само представља покушај да се у складу са сво- јим могућностима отпева песма срца о умном делању, о музици небеса, која прославља Дивног Бога, коју душа чује у бесмртној симфонији светих отаца. Аутор нас подсећа да ова књига није за свакога, већ само за изабране који су жељни умне красоте, оне који су болног срца прошли кроз живот са непрестаним тра- гањем за изворима који могу напојити душу, за оне који су вером прогледали. Савременик Светог Јована Кронштатског и његов пријатеље и ученик, Јован Журавски нам у овом делу кроз двадесетак поглавља приближава светоо- тачке списе, али и умну молитву, коју су нам кроз векове сачували и пренели посленици на њиви Господњој, монаси Источне цркве. Источно монаштво је, за разлику од западног, чувало у себи тајну почетка новог и краја старог бића, сачувало Христа и тајну Царства Божијег. Зашто су поклоници, стално долаз- или у манастире - јер су кроз живи контакт са монаси- ма осећали и примали благодат Духа Светога, која се у источном монаштву непрекидно изливала и збивала. Опомена да се у савременом источном мо-наштву, као и код западног, губи тајна новог бића, која се огледала у умном делању, скривеном смислу трезвоумља, који је доводио до препорода душе, требало би све нас, који желимо анђеоско живљење на земљи и вечни живот, да врати на пут покајања, сузних молитава и проучавање светоотачких казивања. Свети оци, искатељи своје душе, умне божанствене красоте, позивају нас, као прави нас- тавници на стицање Бога умном молитвом, они нас умољавају да се усрдно прихватимо умног делања, непрестаним призивањем Имена Божијег, јер тако ум проналази душу, а душа проналази Дивнога Бога! Умно делање пожиње покајањем, а суштину покајања треба схватити из духовне и културне баштине светих

отаца. Имајући страх Божији и неужурбаност, уз честу спољну молитву - устима, долазимо до пажљиве умне молитве, која нас уводи у непрестану молитву, срцем. Молитва је драгоцени залог Христове љубави, који се души која га је заволела даје као утеха у њеној земаљској долини странствовања. Наравно да у овом богоугодном и душекорисном делању стално имамо противника, древног мисленог разбојника, најискусни- јег и најзавиднијег лопова, али и савете светих отаца, како да се са њим изборимо и од њега чувамо. У ових 23 поглавља су уврштене и ”Химна Исусовој молитви”, и "Надахнута химна”, као и закључна песма Преблагословеној Виновници ”умног пута”, Пресветој Дјеви и Мајци Божијој. Старац Јован Журавски нам је у додатку дао појашњења о изабра- нима, онима који смирено ишту и вапију за умножењем вере, а ту су и изабрани текстови из његовог дневни- ка, као и успомене духовних чеда, следбеника и саслужитеља оца Јована. Кроз ову књигу упознајемо старца, који је све поменуто извршавао и испуњавао и своје стараштво стекао читавим својим животним подвигом, нарожито испуњавањем заповести Светог Серафима Саровског чудотворца: ”Онај ко ходи са мирним устројством, као кашиком од Бога захвата дарове Духа Светога Нека би молитве оца Јована, његове речи, али и сопствени пример помогли свим боготражитељима, који буду читали ову књигу да задобију Дух Мира. „Радости моја, стекни Дух Мира и хиљаде око тебе ће се спасити!”

Зоран Т. Аџић

Оглас за књигу

„ВЛАДИКА НИКОЛАЈ - МОЈА РАЗМИШЉАЊА И СЕЋАЊА” Покојног протојереја Драгољуба Цокића свештеника цркве Св. Јована Крститеља у Патер- сону, Њуђерси, САД.

Реч две ... смисао нашег живота овде на земљи. Пантелићева књига је верна слика пуноће таквог живљења. С обзиром, пак, на Пантелићеве кратке речнице, исписане једним лаким стилом, проткане врло често једном ненаметљивом дозом хумора, књига, својим кратким описима многбројних дра- матичних ситуација које следе једна другу и тако у недоглед, шири једну такву динамику напетости да ви и не осећате да се приближило крају, па је Пантелићева књига, због тога, и кад говори о нај- обичнијим стварима, једна добра лектира.

Ово је до сада најбоље написана књига о покојном владици Николају, садашњем новом светитељу Српске православне цркве коме је о. Цокић дуго година био десна рука и са њиме нај- блискије сарађивао. Сав приход од продаје књиге ићи ће у корист српске сирочади у Србији, коју је покојни Владика највише помагао за свога живота. Књига се по цени од $12, плус $3 за поштар- ину може наручити на адресу протинице: Mrs. Olga Cokic 40, Kline Blvd., COLONIA, N. J. 07067-1921 USA

Приредио Ј. Н.

Iskra 1. oktobar 2003

PETICIJA PROTIV KOMADANJA INSTITUTA VINČA OTVORENO PISMO Gospodinu Zoranu Živkoviću, Predsedniku Vlade Srbije, i Prof. dr Draganu Domazetu, ministru za nauku, tehnologiju i razvoj (MNTR) u Vladi Srbije Naučna i šira javnost je svesna izuzetno teške situacije u kojoj se naša zemlja i društvo u celini nalaze. To se odražava i na kritičnu situaciju u našoj nauci i zahteva složen, sistematski pristup reorganizaciji ove društvene aktivnosti koja je od primarnog značaja za efikasno uključivanje Srbije u svetske tokove napretka. Imajući u vidu da nauka i tehnika predstavljaju osnove razvoja društva, svaka ishitrena odluka u ovim oblastima može da dovede do nesagledivih negativnih posledica. Zato je neophodno osmisliti strategiju kako kratkoročnog, tako i dugoročnog naučnog razvoja u Srbiji, koja će omogućiti praćenje naučnih kretanja u svetu, uz istovremeno vođenje računa o mogućnostima, potrebama i strategijskim interesima naše privrede, društva i države. Nažalost, pokazalo se da ministar Domazet i njegov tim ne samo da nisu dorasli ovom veoma složenom zadatku, već da njihove ishitrene “reforme” i odluke donete u protekle tri godine prete da zatru sve što je vredno i unište teško stečeni ugled koji su naše naučne institucije i pojedinci stekli u svetu. Ne samo da MNTR i njegovi akteri nisu zaustavili odliv afirmisanih i mladih istraživača iz naše zemlje, nego nisu stvorili ni osnovne uslove za dalji ne- smetani razvoj nauke kod nas. Jedan skorašnji primer nekompetentnosti MNTR i ministra Domazeta predstavlja nerazumno komadanje Instituta Vinča na četiri dela, četiri samostalne institucije. Razdvajanje fundamentalnih i razvojnih istraživanja koja postoje u Institutu Vinča, neminovno vodi uništenju i jednih i drugih i daljem odlivu kadrova. Nije sve za bacanje i me- njanje u Srbiji. Potpuno su neprihvatljive akcije koje ovih dana vodi MNTR ka razbijanju Instituta “Vinča”, naučne institucije koja se opravdano smatra kulturnom baštinom Srbije i dragocenim rasadnikom kadrova u oblasti prirodnih i tehničkih nauka. Za 55 godina postojanja, “Vinča” je iznedrila preko 500 doktora nauka, dala je više od 100 uni- verzitetskih profesora i oko 20 akademika. Objavljeno je oko 20.000 naučnih i stručnih radova U Institutu Vinča su rođene - i danas žive u skladu sa materijalnim mogućnostima - brojne naučne oblasti koje obeležavaju epohu naše civilizacije. Pominjemo samo neke: nuklearna i atomska fizika, reaktorska fizika, moleku- larna biologija, radiobiologija, radijaciona hemija i fizika, nuklearna dozimetrija, nuklearna elektronika, kompjuterska tehnika, nauka o savremenim materijalima, metrologija itd.

može da bude dragocena pomoć u procesu obnove naše privrede. Nerazumno razbijanje instituta u Vinči ugrožava opstanak ovih puteva saradnje što može dovesti do pogub- nih posledica. Teško je razumeti zašto ministar Domazet nije koristio ogroman stručni potencijal i znanje naše naučne elite u svetu i zemlji u formiranju savetodavnih tela pri Ministarstvu pri pravljenju još uvek nepostojećeg Zakona o naučno-istraživačkom radu, ili pri osmišljavanju strategije daljeg razvoja nauke kod nas? Veoma uznemiravaju potpuno neutemeljeni, nefunkcionalni i samovoljni koraci ministra Domazeta u reorganizaciji nauke, koji bi trebalo da dovedu do razbijanja “Vinče” i drugih naučnih institucija u vreme kada Evropa svim silama nastoji da objedini svoje naučne kapacitete kroz program Framevvork 6. Upućenu domaću i stranu naučnu javnost brine sudbina Vinče i zbog već godinama prećutkivane činjenice pred najširom javnošću da je Vinča jedino mesto u Srbiji na kome se nalazi ogromna količina nuklearnih i radioaktivnih materijala. Tu su, pre svega, isluženi reaktorski nuklearni gorivi elementi, nukleami reaktor RA (koji je u toku dekomisioniranja) i nuklearni reaktor RB (koji je u normal- nom pogonu), a zatim srednje radioaktivni nuklearni otpad uskladišten u nesigurnom odlagalištu. Sav se taj potencijal- no izuzetno opasan nuklearni otpad nalazi na 15 km od centra Beograda, grada sa oko dva miliona stanovnika. Rešavanje i kontrola tog problema zahteva postojanje brojnih tehničkih i organizacionih mera, kao i poštovanje strogih međunarodnih propisa (njihov potpisnik je naša država i one moraju biti zadovoljene). Postojeća “Vinča” još uvek ima značajan kadrovski i programski potencijal za multidisciplinarni pristup problematici konačnog uklanjanja svih nuklearnih i radioaktivnih materija iz neposredne blizine Beograda. Za njihovo konačno odlaganje neophod- ni su projekti države Srbije i međunarodna finansijska pomoć, kao i obučeno Ijudstvo čije jezgro sada postoji. Mi, dole potpisani predlažemo: 1. Da se odmah obustave sve aktivnosti nametnu- tog rukovodstva na nasilnom razbijanju Instituta Vinča i da se povede javna rasprava o Institutu kao instituciji od izuzetnog istorijskog i naučnog značaja, uz učešće naše naučne elite iz zemlje i inostranstva, sa univerziteta, iz SANU, kao i iz naše privrede. 2. Da se formira tim od predstavnika naše naučne elite iz zemlje i inostranstva, sa univerziteta, iz SANU, kao i iz naše privrede, koji će razviti strategiju delatnosti u naučno-istraživačkoj oblasti u Srbiji i predložiti načine za njeno efikasno sprovođenje. 3. Da ministar Domazet odmah podnese ostavku. Ova ostavka sadašnjeg ministra Domazeta, uz najšire angažovanje naučnih krugova Srbije na odbiru njegovog naslednika i odgovarajućih savetodavnih tela pri Ministarstvu za nauku, tehnologiju i razvoj, trebalo bi da

Institut je uspeo da tokom više od deset godina sankcija i rata održi međunarodnu saradnju sa naučnim i visokoškolskim institucijama u svetu. Nema sumnje da ona

Iskra 1. oktobar 2003 -

О књизи Здравка Ранковића:

„ВАЉЕВСКИ КРАЈ У 20. ВЕКУ” Издавачко предузеће „Колубара” у Ваљеву, које је 1. јануара 1996. године основао Здравко Ранковић, издало је крајем 2002. године монументал- ну књигу с горњим насловом. То је хронологија ваљевског краја целог 20. века, илустрована с бројним фотографијама које књизи дају још већу вредност. Господин Ранковић направио је праву револу- цију у погледу штампарско-издавачке делатности у ваљевском крају. До њега је постојао лист „Напред” који су основали комунисти и који је и дан данас остао на брозовскопартизанским позицијама као да се ништа није променило од Титове смрти 1980. године. Јавља се вредни посленик г. Здравко с групом својих вредних сарадника који чине револуцију у издаваштву. Најпре су покренули месечни часопис „Колубара” који је доживео већ стоти број, а затим покренули издавање енциклопедије „Биографски лек- сикон Ваљевског краја” и до сада објавили два тома од по 407 страна са фотографијама: први од А— и други од ~-М. Затим је г. Ранковић издао мали лек- сикон свога села Санковића код Мионице и већ објавио четири свеске, а у плану му је да буде десет. И најзад сваке године издаје репрезентативни годишњи календар „Колубара” који садржи и календарски део и саставе од историјског значаја, као и бројне литератне прилоге. То је заиста, подухват вредан и признања и дивљења. Књига „Ваљевски крај у 20. веку” је енциклопедиског карактера. Уредник је књигу поделио на десет поглавља. Свако поглавље садржи податке о догађајима и личностима једне деценије, а свака годи- на је обрађена са преко двадесетак одредница, што значи да књига има преко две хиљаде посебно Peticija ... omoguće odgovarajuće neishitrene aktivnosti na transfor- maciji Instituta Vinča, naših univerziteta i ne malog broja drugih naučnih i obrazovnih institucija u Srbiji. Cilj treba da nam bude zdrava reorganizacija naše nauke i obrazo- vanja, očuvanje i okupljanje pravih vrednosti, a ne njihovo rasturanje. Septembar 2003. godine Potpisnici: e-mail poslati na adresu: vujic@net.yu Jasmina Vujić, Professor 4105 Etcheverry Hall Director, ANECL and DECF (decf.berkeley.edu) University of California Department of Nuclear Engineering Berkeley, CA 94720-1730 v u j i c @ n u c . b e r k e l e y . e d u Fax: (510)-643-9685 http://www.nuc.berkeley.edu/dept/vujic.html Phone:(510) 643-8085

обрађених јединица. To je заиста, нешто монументал- но. Уредник је хронолошким редом бележио најзначајније догађаје и личности, обухватајући свих шест општина данашњег Колубарског округа: Ваљево, Лајковац, Љиг, Мионицу, Осечину и Уб. Руководио се крајње толерантно према унесеним личностима, а што је најважније догађаје је описивао са становишта исто- ријског значаја, па је верно описао збивања која су се десила нарочито током Балканских ратова, Првог и Другог светског рата. Ту је г. Ранковић показао крајњу објективност, а што му и као и писцу и као издавачу служи на част. Уредник је забележио сваки догађај који је оставио трага у аналима и Ваљева и других општина ваљевског краја. Тако је, на пример, под датумом „фебруар 1944.” стр. 164 забележено: „Димитрије Љотић боравио у Ваљеву и одржао два предавања у којима је изнео своје виђење 'данашњег светског сукоба’. При томе је неповољно оцењивао равногорс- ки конгрес у селу Ба”. А одмах под „март 1944. стоји: „Први пук Српског добровољачког корпуса, стациони- раног у Ваљеву, имао своју команду у официрском дому. Пук је располагао са око 1.500 људи распоређених у два батаљона. Наоружање им је било италијанско. Располагао је и са два оклопна воза (локомотиве са по четири оклопна вагона) који су се налазили у Ваљеву и Лајковцу. Ваљевски добровољ- ци имали су и своју музику. Уз Смедерево Ваљево је било најјаче упориште Љотићевих присталица у Србији” А одмах затим под „26-28. април 1944.” пише: „Вањевски корпус Југословенске војске у отаџбини, под командом капетана Нешка Недића, безуспешно нападао на Ваљево решен да разоружа добровољачки гарнизон”. (Тих дана је један део Првог пука са другим добровољачким јединицама гонио преко Повлена и Маљена разбијене Брозове партизанске бригаде и дивизије, које су после пораза на Ибру бежале према Дрини да би се пребациле у Босну, а Нешко Недић је то искористио да би „заузео” Ваљево). Уопште, та 1944. година је била најнесрећнија за Ваљево и Србију. У јесен су партизани нанова нападали на Србију и 15. септембра су, након жесто- ких борби са добровољцима, заузели Ваљево. То је било прво место које су комунисти заузели у Србији. Уредник књиге на стр. 180-181 доноси напис: „Славље у Ваљеву”, где из књиге „Прва пролетерска”, књига друга, преноси опис заузећа Ваљева из пера партизанског писца Мише Лековића. Ту се описује борба са добровољцима који су се бранили у упоришту „Бранковина”: „Журимо ка Ђранковини’, одакле се чују пуцњи. Узано је, тесно. Не може се прићи, а они туку са прозора, кроз отворе на крову. Наши су борци заузели оближње куће из којих гађају у правцу непри- јатеља. Колико ли ће ово трајати, како ли ће се заузети ова зграда? А заузети се мора...” И сада се по први пут сазнаје, да су партизани морали да довезу и употребе специјалне енгкеске реактивне бацаче такозване „џонбул”. Мине из ових бацача не експлодирају при удару у зид као класична топовска

Iskra 1. oktobar 2003

ђулад, већ мина прво пробије зид, па експлодира у унутрашњости зграде, стварајући страшне детонације. Тек кад су комунисти употребили ово оружје, успели су да заузму „Бранковину”. Али и овде је уредник књиге испао и непристрасан и фер. Одмах иза Лековићевог написа, пренео је из књиге „Грађански рат у Србији 1941-1945” од Боривоја М. Карапанџића цело поглавље „Храбри браниоци Ваљева” (стр. 182-184.). Када се прочитају ова поглавља, па се упореде са ослобођењем Ваљева 1918. године кад су Ваљевци одушевљено прославили истинско ослобођење, види се огромна разлика, јер су Ваљевци ово партизанско „ослобођење” прославили тек у пролеће 1945. године, када су комунисти образовали органе своје власти па силом терали народ да прославља „ослобођење”, које је уствари значило почетак владавине полувековне комунистичке диктатуре на челу са Јосипом Брозом- Титом.

Секуларци траже реформу СПЦ Господин Светозар Маровић, иначе председник заједнице Србије и Црне Горе у мају месецу „пледирао" је да се изврше реформе у Српској православној цркви. Овај бивши а врло успешни ученик Кумровачке школе, очигледно схвата СПЦ као неку световну организацију. Мало касније г. Горан Свилановић (маргинал- ни асистент Социологије на Правном факултету у Београду), министар спољних послова, је дословно изјавио да није задовољан са реформама у војсци и цркви. Нешто касније огласио се и г. Чанак "председ- ник" Војводине: „У Србији од неполитичких органи- зација делује и Српска православна црква. Њих нико није бирао, а имају огроман друштвени утицај”. И тог г. Чанка на свој рођендан позива и престолонаследник Александар. (Из наше преписке, почетак августа 2003.)

Следе године под комунистичком владавином и уредник региструје збивања из разних домена друштвеног живота. На пример, година 1953. почиње са овим догађајем: „Осуђено у Ваљеву седам младића, при- падника илегалне организације 'Уједињени национал- ни покрет отпора’ која је, према оптужници, имала за циљ 'вођење политичкопропагандне и диверзантске активности против народа и државе’. Они су написали Устав, програм и манифест те организације, и како је тврђено у оптужници, почели прикупљање оружја и растурање пропагандног материјала по селима. Божидар Дрињаковић и Момчило Карапанџић осуђени су на по четири године строгог затвора, а остали на временске казне од једне до три године”. (Стр. 195). Године 1958. је забележено: „Објављена у Кливланду (Охајо, САД) књига „Грађански рат у Србији 19411945” коју је написао Боривоје М. Карапанџић, Ваљевац, оучи Другог светског рата и у рату припад- ник љотићевског покрета „Збор”. Својим виђењима ратних догађаја она се много разликује од становишта историчара блиских партизанском и равногорском покрету, доприносећи на тај начин потпунијем осветљавању тог историјског раздобља. То нарочито важи за Ваљевски округ о коме Карапанџић пише као један од важнијих актере оноворемених збивања. У Београду је 1993. године изашло поновљено издање те књиге”. На много места (стр. 144., 230., 284., 318., и 353.) спомиње се предратни члан „Белих орлова” Богољуб-Бока Лома, који је оставио дубоког трага у писању историјских и других догађаја у ваљевском крају. Поред осталог написао је чувену студију о ваздушној бањи Дивчибаре код Ваљева (1967.). Књига региструје посете Ваљеву и прогла- шење почасним грађанима Ваљева Јосипа Броза-Тита и Слободана Милошевића. Такође и посете важних оновремених личности из државног и политичког жив- ота. Забележена је 12. септембра 1987. година посета Ваљеву Васељенског патријарха Димитрија у пратњи Српског патријарха Германа. На много страна је описан друштвени и кул- турни живот у Ваљеву, а на крају је објављена и поема

MILUTIN PROPADOVIC „ТНЕ APPALLING STORY OF EURO-AMERICAN MEDDLING IN YUGOSLAVIA" (Užasna priča o evropsko-američkom vršljanju u Jugoslaviji) Knjiga na engleskom je dokumentovana iz raznih izvora sa namerom da prikaže pozadinske manipulacije i laži u razbijanju bivše Jugoslavije. Knjiga je u mekom povezu i ima 376 stranica. Cena knjige je $ 12 (SAD dolara) ili odgovarajući iznos u drugoj valuti i može se dobiti na sledećim adresama:

Andra Mandić 1625 S. Clover Knoll Pl.

Mirko Čečavac 8 Bairstovv Cres.

NEW BERLIN, Wl 53151-1622

REXDALE, ONT.

U. S. A.

M9W 4T4 CANADA

Матије Бећковића посвећена Ваљеву: „Кад дођеш у било који град” која је илустрована сликама. Има много фотографија из свих шест општина, а и на самим корицама и предњим и задњим, су фотографије у боји. На предњим корицама је слика филозофа Бранислава Петронијевића, који је про- глашен највећим Ваљевцем 20. века. Ту је и слика споменика Војводе Мишића из Мионице, који је један од највећих српских војсковођа 20. века. На крају књиге је дата импозантна библиографија као и именик свих споменутих личности. Све у свему, ово је заиста једна репрезента- тивна књига којом је обогаћена историја и књижевност и која служи на част и понос и господину Ранковићу и његовим сарадницима и целом ваљевском крају. Боривоје М. Карапанџић

Iskra 1. oktobar 2003

† Мијат Бардак У Аустралији је у својој деведесет првој години преминуо један од првобораца ЈНП „Збор" и командант 2. батаљона I добровољачког пука, Мијат Бардак. Покојни Мијат је рођен 1912. године у селу Ханови Мулат Бегови, недалеко од Дервенте. Рано је остао без родитеља, па је о њему предузео старање и подизање стриц Кршија Бардак, који је младог Мијата школовао и васпитавао као прави родитељ. Покојни Мијат је успешно завршио основну школу у месту рођења, а гимназију је похађао у Дервенти, Сарајеву и Ужицу. Матурирао је у ужичкој гимназији и уписао се на Правни факултет Универзитета у Београду. Тих годи- на студенти комунисти су разним притисцима и терором спречавали некомунисте да се састају, организују и слободно изражавају своје погледе и мишљења, па је између њих често долазило до жучних дискусија, па и до сукоба. У тим сукобима је и млади Бардак узимао учешће, па тако почео да упознаје идеологију покрета „Збор" и његовог председника Димитрија Љотића. Једно време је био принуђен да прекине са похађањем и праћењем наставе. Он је то време искористио да отслужи ђачки војни рок, положи испит за резервног официра и припреми и положи испите из пропуштених предмета. Марљивим радом савладао је целокупно градиво, положио све испите и дипломирао правне науке. По положеном дипломском испиту, добио је запослење у адвокатској канцеларији Аце Лазаревића у Тополи. Објава рата Немачке Краљевини Југославији, затекла га је у Тополи. Као резервни официр учество- вао је у краткотрајном априлском рату против Немачке, али је избегао заробљеништво и вратио се у Тополу на своју дужност у канцеларији адвоката Лазаревића. Убрзо после немачке окупације српских земаља, у Шумадији почело је организовање војних јединица: комуниста под именом партизани и активних официра као четници. Акције ових партизанских јединица изазвале су окупатора да, на најбруталнији начин кажњава мирно становништво и по кључу 100 Срба за једног окупаторског војника, угрози и сам биолошки опстанак српског народа. На захтев и тражњу великог броја мирних грађана, армијски гене- рал Милан Недић је образовао владу Народног спаса и тако је отпочело спречавање и сузбијање ових кому- нистичких акција. Прва група српских добровољаца под комадом поручника Будимира Никића, већ средином септембра те 1941. године отишла је у акцију а до краја септем- бра у околини Крагујевца формирана су још два одре- да. И то: 5. одред под командом Марисава Петровића и 7. одред под командом поручника Мијата Бардака. Доцније је извршена преформација 7. одреда, па је адвокат Аца Лазаревић постао командант, а Мијат је заузео положај командира II чете у истом одреду. Потом је Лазаревић предао дужност команданта одре- да и отишао на нову дужност у Београд. Реорганизација свих добровољачких јединица, Српска добровољачка комада, како се до тад звала, је 1. јану- ра 1943, прерасла у Српски добровољачки корпус (СДК) са пет батаљона, уместо дванаест одреда. Тако су Први, Шести и Седми одред формирали Први батаљон СДК од четири чете, у коме је Седми одред постао 3. чета, I батаљона, са Мијатом Бардаком као командиром те чете. 1. децембра исте 1943. године,

батаљони су прерасли у пукове, па је 3. чета постала II батаљон, Првог пука СДК, са капетаном Мијатом Бардаком као командантом батаљона. Првобитно су пукови имали по два батаљона, половином 1944., сваком пуку је додат и трећи батаљон. Мијат Бардак је командовао II батаљоном, Првог пука до краја рата и предаје оружја Енглезима, 6. маја 1945. године. Он је, дакле, командовао у Ибарској акцији, Лесковачкој акцији, у пробијању преко Срема и у свим акцијама у Словенији, као и оној крајњој у Горици, пре дизања моста на Сочи у ваздух, све до предаје оружја у Палманови, Италија. Бардак је увек командовао са чела своје јединице, дакле, из првог борбеног реда, дајући тако пример својим подчињенима, не само својом храброшћу, већ и командантским одлукама и дубоком вером у правилну јуначку одлуку. Један пример ће то најбоље илустровати. Било је то код Идрије у Словенији. Орлов врх - тако се звао један планински вис - до кога се могло доћи само путем једног гребена и козјом стазом. Пре Бардаковог батаљона, овај вис кога су утврдили партизани, нападале су друге јединице четири дана и нису га могли заузети. Мијат, пошто је, као увек, ишао с патролом претходницом, на први партизански митраљески рафал, полетео је са неколико војника из патроле претходнице и за два минута заузео је тај партизански бункер, кога други нису могли заузети четири дана. По предаји оружја, добровољци су били смештени у Форлију и Еболију, одакле су доцније пребачени у Немачку, из које су могли да емигрирају у велики низ западних држава. Тако је Мијат одлучио да се прво ожени Надом, кћерком генерала Драгутина Живановића, па тек онда да заједно са ганераловом породицом, емигрира у Аустралију. У Аустралији су Мијат и Нада, у почетку, радили тешке послове, али пошто су савладали енглески језик, добили су лакше, канцеларијске. У Аустралији су добили два сина Ђорђа и Спасоја. Мијат је као дугогодишњи предводник зборашко-добровољачке заједнице у Аустралији активно учествовао у животу и раду тамошње српске колиније, нарочито у црквеним организацијама. Нека је слава и хвала великом другу, великом борцу и јуначком команданту Мијату Бардаку!

Властимир Ђорђевић

Iskra 1. oktobar 2003

Прилози „Искри” Уз топле молитве Христу Господу за дуг живот и здравље наших дивних другова Хрвоја Магазиновића, Марка Пивца и Креше Самодола Ј. Милетић £10.Доживотна порука остатку српског наро- да: На прагу смо седамдесетогодишњице смрти оног чији је мото био „Брат је мио које вере био” и који је био отац и ује- динитељ Југослвије, а не њен гробар као неки од потомака и отуда сваког деветог октобра станимо мирно и погнуте главе одајмо дужну пошту покојном краљу Алек- сандру уз тужни ламент: Планинама твојим и пољима цветним Орила се песма - поезије крила И радост се плела фрулицама сетним, А ти данас плачеш Отаџбино мила! Из неизмерно дубоког поштовања према нашем блаженопочившем краљу Алек- сандру, прилажем скроман прилог Искри да би што дуже могла да наставља наш завет Краљу и Отаџбини. Драгољуб Шестић £ 50.Нека милостиви Господ подари покој души Бранка Јовановића, брата и ујака Добрила Вукадиновић £ 20.Зорица Кудра £10Поклон Искри Предраг Стојковић £10.Сава Јанковић $14 М. Грујичић, Ј. Вучинић, Б. Станисављевић, П. Деспинић, Н. Радивојевић и Н. Н. сви по £ 4,-

За успомену на блаженопочившег краља Александра I Ујединитеља - хероја и мученика Аца Богојевић £20Нека Господ подари покој душа преминулих другова Настаса Џамића, Павла Гојнића, Бранка Јовановића, Миодрага и госпође Павловић, Зорана Ристића и свих других знаних и незнаних. Исто тако и за покој душа мојих родитеља, браће, сестре и остале родбине. Бог да им душе прости! Милан-Пепи Петковић £10.Као знак сећања и за успомену на мога супруга Драгољуба Борка Јовановић - Канада К$ 20 Нека милостиви Господ подари покој душа преминулих у августу и септембру: Аце Маринковића, Имград Гајевић, Алек- сандра Гостушког, јереја инж. Милана Стојановића, Срећка Александрића, Жике Лазовића, Крсте Тодоровића, протинице Поле Томић, Драгана Богићевића, Ра- дована-Рашка Ојдровића, Аце Никшића, Стевана Драгутиновића, Мирјане Рауш и протинице Персиде Милановић Вера и Стеван Пироћанац $ 25 Kao знак сећања на нашег Учитеља и све чланове заједнице од којих су трагичних дана грађанског рата 1941-1945 г. форми- рани Српски добровољци и у борбама многи положише своје младалачке животе, пуни идеала, за спас Отаџбине, као и дру- гова који су погинули у саставу Динарске четничке дивизије на Тромеђи, те наше витешке мученике и мучки побијене у Кочевју. Заточенике и страдалнике у Отаџбини, те све преминуле код куће и у туђини - до наших дана. Нека им је слава и трајан помен! Гојко и Деса Секулић А$ 400 Нека би милостиви Господ подарио покој душе мом брату Душану Машковићу Михајло Машковић K$100

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

За успомену на узорну, поштовану и драгу нам госпођу Гину Ленац Марко Пивац $ 50

Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Clanci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Cekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: ,,Jadran“, c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elvvood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Paun Vuković, 49 Gaddesby Road, Birmingham B14 7ЕХ. — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstovv Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. oktobar 2003.

ИВАНОВ У ПОСЕТИ СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ. Министар иностраних послова Руске Федерације Игор Иванов допутовао је данас у Београд, где ће имати низ сусрета са највишим државним званичницима, али и лидерима политичких странака. Иванов серију београдских разговора, чија је главна тема питање Косова, почиње разговором са потпредседником Владе Србије и шефом Координа- ционог центра за Косово и Метохију, Небојшом Човићем. За сутра ујутру планирани су сусрети са лидерима Демократске странке Србије и Г17 плус, Војиславом Коштуницом и Мирољубом Лабусом, а затим разговори са министром спољних послова СЦГ Гораном Свилановићем, премијером Србије Зораном Живковићем, председником парламента Драгољубом Мићуновићем и председником држав- не заједнице СЦГ Светозаром Маро- вићем. У петак Иванов путује у Црну Гору, где ће се на Светом Стефану састати са председником Филипом Вујановићем и премијером Милом Ђукановићем. (Танјуг,10.9.2003.)

Зашто кампања против владике Пахомија?

Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 93 Bridgevvater Drive, Northampton, NN3 3AF, England.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK.

РЕПУБЛИЧКИ САВЕТ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ саопштио је данас да је одбио понуђену оставку потпредседника тог тела Ивана Лалића. Лалић је оставку понудио Савету, обавестивши га да је Окружно тужилаштво у Новом Саду, на основу анонимне пријаве, против њега иницирало кривични поступак за злоупо- требу службеног положаја. Савет оцењује да је иницирање кривичног поступка против Лалића у вези са интензивирањем рада Савета, који је последњих недеља почео да се бави "најкрупнијим проблемима корупције у држави", па је оценио да је управљено на Лалићеву дискредитацију и застра- шивање осталих чланова Савета. (Танјуг,10.9.2003.)

† Гина

Ленац

Супруга Владе Ленца, првог старешине омладинске организације ЈНП Збора, „Бели Орлови", преминула је у дубокој старости, око 90 година, 24. августа 2003. у Калифорнији, САД. Сахрањена је поред покојног Владе у Лос Анђелосу. Вечан помен и рајско насеље покојној Гини!

† Пред само закључење овог броја Искре добили смо вест из Београда да је тамо преминуо Миша Шутић. Нека Господ подари вечни мир његовој души. Вечна му памјат!

На све стране прогон националиста и слободно мислећих људи. Кампања против Српске православне цркве је на врхунцу. Честити владика врањан- ски Пахомије је проглашен хомосексу- алцем и спрема му се суђење. Еви- дентно је да је у писању оптужнице против њега учествовао други секре- тар америчке амбасаде. У кампањи против њега се посебице истичу „Вра- њанске новине”... Кад оно, доказа се да владика није био под епитимијом од стране СПЦ-е како су тврдили сви медији, а обелодани се и да су кључни сведоци против њега за то добили замашна средства. Владика Пахомије им смета јер више деценија води борбу противу неканонске Македонске православне цркве, па неда ни манастир Прохор Пчински „македонској нацији”, затим није по вољи г. Небојши Човићу и арнаутским сепаратистима, али ни Кфо- ру ни Унмику на Косову и Метохији. (Из наше преписке, почетак августа 2003.)

DIVLJAČKO-ŠVINDLERSKA DRŽAVA Engleski naslov knjige o kojoj je reč jeste: ROGUE NATION (Divljačko-švindlerska država / nacija). Pisac ove knjige Dr Vernon Coleman uživa svetski glas. Autor je preko 90 knjiga, koje su prodavane u pedeset država sveta i prevođene na 25 svetskih jezika. Prikaz ove interesantne knjige objavljen je u časopisu ,,NEXUS” (Veza ili spona) u broju za juni - juli ove godine. Recenzent knjige počinje prikaz rečenicom: „Šokira- juća istina o Americi, koju svaki pojedinac mora da zna”. Pored dužih navoda iz ove knjige koji slede, stoji neverovatna ali dokazana činjenica, da je Sadam Husejin, svojevremeno, bio najvažniji faktor u američkoj obaveštajnoj službi - CIA. Ona je sa Sadamom raspolagala nekoliko godina. Bio je na izdašnom platnom spisku CIAe, da vrši njene često zločinačke naloge. Odmah posle uspostvaljene veze sa CIA- om 1959., Sadam je dobio zadatak preko jednog od sedmorice njenih agenata, da ubije tadašnjeg predsednika iračke vlade generala Abdul Karim Quasim-a. Sredinom 1950-ih godina Irak je prihvatio Bagdadski anti-sovjetski pakt sa zadatkom da brani Srednji istok od Sovjeta. Ostale članice ovog pakta bile su: Turska, Britanija, Iran i Pakistan. General Quasim če ubrzo zameniti američkog gospodara za sovjetskog, što je razbesne- lo Ameriku. CIA je odmah zavrbovala Sadam Husejina da ubije Kasima. Pokušaj ubistva 7. oktobra 1959. nije uspeo zbog slabe organizacije. Sadam je morao da beži. CIAje organizo- vala njegovo bekstvo i smestila ga prvo u Siriju, a zatim u Egipat. O trošku CIA-e on će se privremeno živeti u Bejrutu u luksuznom komforu. Otuda će po nalogu CIA-e putovanti u susedne zemlje. Ubzo će se učlaniti u ekstremnu BAATH par- tiju koja će uskoro potom postati i gospodar Iraka. U ratu sa Iranom osamdesetih godina, Sadam će imati obezbeđeno zaleđe ne samo od CIA-e, već i zvanične Amerike. Amerika ga je snadbevala sa oružjem, municijom i ratnom spemom koja mu je bila potrebna. Eto, kaže autor prikaza, vrbovanje, regrutovanje i obilatno pomaganje Sadam Husejina spada u američki „Novi svetski poredak”! Ova rabota takođe spada u ‘moralne’ ratove koje Amerika vodi . Ovi ratovi naročito će oduševljavati američkog prijatelja gospodina Blera, a posebno agresivni rat NATO-a protiv Jugoslavije. Recenzenti knjige naročito je preporučuju da bi sa sa- znala istina o Americi. Potrebno je odvojiti se od propagande i razmišljati kuda čovečanstvo srlja i kako se odupreti pogi- beljnom putu laži i manipulacije. ‘Rogue Nation’ jeste društvo koje živi odvojeno od ostalog sveta. To društvo se odlikuje divljom surovošću, otuđeno je od sveta i stalno pre- disponirano destrukciji drugih država i njihovih kultura. Smatra se da se destrakcijom i uništavanjem najbolje priprema „Novi svetski poredak”. (Nažalost, dok ovo pišemo sadašnja vlada Srbije nametljivo se udvara ‘Novom svetskom poretku’ da bi vukla njegov jaram i taljige.) U svome obraćanju čitalačkoj publici recenzent, između ostaloga, piše: „Poštovani čitaoci... Najveća opasnost koja preti vašim kućama, vašem zdarvalju, vašoj porodici i

budućnosti, dolazi od američke države - SAD. Američka opasnost je stvarna i prisutna u svakom društvu i preti svakom pojedincu. Takođe, američka opasnost je pretnja opstanku svetskog mira." „Amerika ima najveći broj smrtonosnih oružja; ona je nacija koja bi najverovatnije mogla da upotrebi ova oražja. Amerika je zato najstrašniji neprijatelj (čovečanstva). Amerika je siledžijska nacija koja se nasilnim putem domogla velike snage i sile, putem nasilja i zla počinjenih dragim narodima. Stalnim ratovima koje vodi, najviše je odgovoma za haos i zlo u svetu, jer potiču od nje. Najveći deo Amerikanaca smatra da se njihova zemlja bori protiv terorizma. A najveći deo sveta sada zna da su baš Amerikanci teroristi...”! Recenzent zatim prelazi na neke čudnovate momente američkog draštva, a koje mi nismo mogli proveravati pa ih iznosimo pred čitaoce na ocenu. Na prvom mestu recenzent ističe i samu ličnost američkog sadašnjeg predsednika. Kaže da je g. Buš u mladim danima bio hapšen zbog necivilizo- vanog ponašanja, kao i zbog pijanstva i vožnje automobila u pijanom stanju. U Britaniji, kaže pisac, g. Buš ne bi dobio dozvolu ni za revolver igračku, dok u Americi 24% glasača, dalo je poverenje g. Bušu da u njihovo ime upotrebi, po svom nahođenju, nuklearna oružja. „U Americi se izvršava smrtna kazna nad decom, a takođe i nad onima koji su mentalno poremećeni. Pisac kaže da samo šest država u svetu imaju slične kazne nad decom (Iran, Nigeria, Pakistan, Saudijska Arabija, Jemen i SAD). Prema UNO podacima, SAD je zemlja koja se stalno greši o međunarodne konvencije o torturi. Između 1890. i 2001. Amerika je počela i vodila 134 rata diljem sveta, u razmaku od 111 godina. A ovome je potrebno dodati i žalosni podatak Ujedinjenih nacija (UNICEF) šta su američke sankcije protiv Iraka do sada učinile, da ne pominjemo dragde u svetu: prouzrokovale su srnrt oko 500 hiljada iračke dece ispod pet godina. Amerika je godinama finansirala terorističku grupu IRA. A posle 11. septembra 2001, posle napada na Njujork i Vašington, američka vlada je izjavila de će dozvoliti da IRA slobodno skuplja novčanu pomoć u SAD. ,,Na kraju jedna pouka: UNO nije trebalo da šalje inspektore u Irak da ispituju Sadamovo oružje, već da dostave pitanja SAD i Britaniji o inventara njihovog snabdevanja Iraka. Bivši predsednik Južne Afrike, Nelson Mandela, izjavio je: ‘Jasno je da je predsednik SAD g. Buš bio motivisan za rat protiv Iraka svojom željom da zadovolji pro- hteve industrije naoružanja i nafte.’ ” Ova interesantna knjiga „Rogue Nation” (Cena knjige £9. 99) može se poručiti na sledeću adresu: Publishing House, Trinity Place, BARNSTAPLE, Devon ЕХ 32 DHJ, Great Britain.

Balcanicus