iskra1116

Да ли fce САД смоћи снаге да престану производњу неправди у свету?!

ИСКОРЕЊИВАЊЕ ТЕРОРИЗМА ЗАХТЕВА УКИНУЋЕ НЕПРАВДИ Једанаестог септембра 2001. године, сви ми, целокупно становништво ове планете, путем ТВ-е, присуствовали смо једном ретком, можда нешто мање сличним атомским првенцима Нагасакија и Хирошиме, у сваком случају, апокалиптичком призору. Као да су од карата, две моћне куле, понос и симбол америчке економске моћи, нестале су, свака, само у неколико тренутака, у густим облацима прашине, дима и огња. Истовремено слично, у апокалиптичком смислу слично, десило се и у Вашингтону. Тамо је погођен, мада не и разорен, Пентагон - симбол САД војне моћи и премоћи. Како се то одразило на нас присутне ТВ сведоке?

Ништавост материјалног света Не могу да говорим о другима, о свету, могу само да кажем оно што сам лично искусио и осетио. Најкраће, осетио сам ништавост овог материјалног света, а истовремено величину и нематеријалност Силе која и држи овај материјални свет у постојању и егзистенцији. Кад она нестане онда се дешава Апокалипса као, на једном малом плану, у Њујорку и Вашингтону. А, отуда стравична осећања одоше и даље. Шта би се десило (или fce бити) ако (или кад) Она нестане на великом космичком плану?! Рецимо, да Сунце одједном престане да сија. У тренутку, цео наш планетарни систем, укључујући ту и све још живуће, са свим својим менталним световима и снови- ма, стропоштаће се у - ништа! Нека „црна рупа" ваљда, о којој увелико говоре данашњи астрономи. Оно што никад нисам могао да схватим и разумем тј. да је овај свет и створен - из ничега (ех nihilo). Појмио сам - коначно ми тако све то постаде кристално јасно. А, и логично: из ничега - у ништа! Али и још нешто: да „у почетку беше Реч ( Логос = Разум и Сила)...".

Борба против тероризма до истраге То, пак, сазнање о Речи, и Сили и Разуму у њој, вратило ме је назад у апокалиптичку стварност изазвану сурвавањем отетих авиона од стране исламистичких Арапа у њујоршке куле Светског трго- вачког центра (СТЦ) и Пентагон. И запитах се: која је и каква је то сила била која је натерала Арапе да уграде своје још младе животе у убитачне ракете које су одузеле силу на којој су почивала здања СТЦ и Пентагона те су се оне онако нецеремонијално и неславно урушиле? Хајде, разумео сам што америчка свест у оном тренутку једног громовитог менталног

удара (о чему једној крајње поносној - уз то и шови- нистичкој -, нацији као што су САД, ни у сну се није могло причинити: зар у нас неко сме и то још овако брутално да дирне!?) није могла да одговори на то питање, нити да укаже на било какав рационалан одговор, већ се услед тога, сасвим логично, определила за, у основи ирационалну - освету! И њену рационалну оперализацију под именом: борба до истраге против тероризма. Конкретно, авганистанских Талибана, Ал Каиде и фундаменталистичког Ислама!

Резултати борбе против тероризма Од тог осветничког поклика прошле су пуне две и по године. САД су започеле ту борбу до истраге против тероризма па би се њени учинци врло лако могли сагледати ако се упитамо: да ли је данас у свету више или мање тероризма него пре 11. 9. 01? Кад се, при том питању, узме у обзир да су САД, у међувре- мену, извршиле инвазију Ирака, и као магнетом привукле к себи све оно што је незадовољно САД политичким понашањем у свету, онда је потребно само погледати Ирак, где баш ових дана, после годину дана окупације, амерички војници гину „на велико". И до сада је, скоро свакодневно, било њихових жртава (по неколико) али јучерашњи (7/4) новински наслов, за америчко поимање, био је застрашујући: „30 Gl (скраћеница за САД војнике) погинуло". Ако по том питању прикажемо још и ситуацију у свету где је такође „тероризам" врло активан: Палестина, Авганистан, Пакистан (свакодневне жртве, па због тог то чак и није више новост), Шпанија (недавно), Турска (у два маха), онда је закључак следећи: данас је у свету много више, управо несравњено више тероризма него пре 11.9. 01. Једини изузетак су саме САД. Тамо га од тог кобног датума није било, с следећом опаском: та „безбедност" (од тероризма), с једне стране, кошта милијарде долара, уз прилично ограничење грађанских слобода и уопште угодности, а и да не го- воримо о психолошкој „напетости" становништва које често изазивају званично подизање „опрезности" (против тероризма) на већи степен, а, с друге стране, зашто би терористи плаћали своје жртве „скупо", кад своја терористичка акта могу много „јефтиније" и ефикасније да чине тамо где су „амерички интереси" - и, због тога, концентрација њихових грађана и војске - у свету, као у Ираку, на пример, где су, као што смо видели, терористи били привучени „као магнетом".

Искорењивање ... На странпутици С обзиром, пак, да је тероризам у свету у бујању (а не у нестајању), логично би сад било да је у САД, две и по године после поменутог менталног шока, дошло до једног рационалнијег приступа овом пробле- му. Истини за вољу, баш ових дана нешто као налик на ту тему се и догађа. Основана је Комисија за истражи- вање околности догаћаја од 11.9.01. Међутим, та Комисија, уместо да испитује основне узроке терориз- ма уопште с циљем како да се он једном за увек заус- тави, отишла је странпутицом на погрешан пут, па испитује ко је крив што се 11.9. није спречио. Како је већ у пуном току предизборна кампања за председ- ничке изборе у новембру између Буша и сенатора Керија, то је рад те Комисије умногоме прилагођен изборним потребама председничких кандидата: републиканци из Комисије криве бившег председника Клинтона, демократе Буша. Објективно, међутим, го- ворећи, мислим, да се 11.9. није могао спречити, али ако је већ до кривице онда је већа одговорност Клинтонове администрације из простог разлога што је она имала 8 година на располагању да то евентуално спречи, него Бушове са свега 8 месеци. Комисија, пак, још није завршила свој рад, али судећи по њеном доса- дашњем учинку, она неће дати одговор на основно питање како укинути тероризам једном за свагда!

Како је дошло до тероризма? Можда је, међутим, Комисија намерно изабра- ла странпутицу, да би избегла да одговори на питање одкуда тероризам уопште. Јер ако се то питање искрено разјасни, онда одмах постаје и јасан пут како уништити тероризам не привремено већ стално. Ако је ово тачно, а мислим да јесте, хајде да покушамо најпре, да трасирамо како је дошло до тероризма уопште а, потом, шта би требало урадити да он потпуно престане. У овако сроченом задатку, мора пасти у очи, да је тероризам, бар онај према САД-у, новијег датума. Конкретно, није га било док је постојао Совјетски Савез. У ствари, народи света, нарочито они који су били под комунизмом или били предмет њего- вих аспирација или били под израбљивачком кнутом класичног колонијализма кога су спроводили углавном Енглези и Французи, некако су гледали на САД са симпатијама и видели у њима заштитнике и ослободи- оце. Јер су се ове бориле против комунизма, с једне, а нису носиле на себи колонијалистички имиџ, с друге стране.

Бин Ладен - „пријатељ", док није одиграо своју улогу Тако, оригинално, и треба схватити Бин Ладена. Он је био не само симпатизер већ и, могло би се рећи, одушевљен Америком. Она је наш заштитник и треба је помоћи. Тако се једино може објаснити чињеница да је он и постао САД првоборац у Авганистану, па су он и његови мужахедини, уз све- срдну америчку помоћ у храни, оружју, муницији и уопште логистици, после три године борбе, отерали Совјете из њега. Био је то почетак распада Совјетског Савеза. Будући, пак, верујући муслиман, Бин Ладен вероватно је то све радио не због материјалне користи (јер је и сам био богат), већ да тако кажем, из идеа- лизма. Совјетска окупација Авганистана значила је атеизам, па и, конкретно, борбу против ислама са

могућношћу његовог искорењења. То Бин Ладен није смео допустити. Зато се и борио против Совјета у Авганистану. Остаје у мраку, како је дошло до раскида тог „партнерства" између САД и Бин Ладена које се доц- није претворило у њихов узајамни рат, односно теро- ризам. Може се претпоставити да је између две стране постојао неки „уговор", па се десило да САД своју обавезу или нису испуниле или су је преиначиле на уштрб Бин Ладена односно Арапа (јер овај симболично представља надања, осећања, очекивања и аспираци- је не само арапског већ и, могуће, целокупног мусли- манског света). А, може бити и супротно: да су у погле- ду „награде" за победу у Авганистану очекивања Бин Ладена била преувеличана, па се испоставило да награде не само да нема, већ је она, у његовим очима, прерасла у своју противност. У сваком пак случају, може се закључити да је Бин Ладен дошао до горког сазнања да је Ислам сметња Америци. И њега, као таквог - био је то неопозив захтев тог САД капита- листичког империјалног и колонијалног похода, јер се, у основи, о томе радило - треба или искоренити или маргинализовати до безначајности; слично као што је то (укинуће Ислама и уопште религије) била иста неодољива потреба Совјета у њиховом, пролетерском и комунистичком империјалном походу.

Сличан је случај и са Хусејином Случај Ирака и Садама Хусејина још и више карактерише неискреност, превртљивост и недослед- ност САД политике кад је реч о њеним колонијалним и империјалним напорима. Док је на власти у Ирану био шах, САД су имале неограничени приступ иранском уљу. Дошло је, међутим, у њему, под вођством ајатоле Коменија (припадник Шитске муслиманске групе), до револуције: шахова династија је оборена, а САД ускраћен приступ иранским изворима уља. У Ираку, пак, 60% тамошњег становништва припада шитској муслиманској фракцији, а како су Коменијеви Шити у огромној већини међу иранским муслиманим, уз то још и агресивни у смислу исламског фундаментализма, то су они - вероватно је - вршили огроман притисак на ирачке Шите да они преотму власт од Садама Хусејина. То је нагнало овог да приступи ригорозним мерама против ирачких Шита (масовне гробнице, које тек сад откривају Американци, а о којима су још и тада знали али су ћутали, датирају од тог времена) и вероватно довело и до осмогодишњег рата између Ирака и Ирана. САД су овај рат, ако не подстакле, оно свакако користиле у правцу обарања Коменијевог режима како би се успоставила поновна контрола

IZ SADRŽAJA Kad sve nestane, ako duh ostane, nije sve izgubljeno ........................... 5 Diplomatija u senci politike moći (2) ................................................... 7 Politička suština organskog shvatanja .................................................. 9 Ubijanje Radovana u Srbima ......................................................... 13 Iz ruskog ugla .................................................................................. 15 Pismo iz Češke ................................................................................. 18 O knjizi Mihaila Konstantinovića ................................................... 21 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (90) ..................... 24 Oteta imovina SPC u eparhiji sremskoj .......................................... 26

Iskra 1. maj 2004

иранског уља. У том циљу оне су, слично као и у Авганистану Бин Ладена против Совјета, својски пома- гале Садамове војне напоре: у оружју, муницији и логистици. (Ако је Садам имао тзв. „оружје за масовно уништење" - укључујући ту биолошко и хемијско -, добио га је од САД-а, као и дозволу да га употребља- ва, не само против Ирана већ и против својих грађана: Шита и Курда на северу. То сведочи чињеница да се о томе тад кад се дешавало ћутало, а сад се удара на велика звона!) Упркос огромне америчке помоћи, рат између Ирака и Ирана се завршио „нерешено". Ништа се није битно променило у односу две земље, па и ту треба тражити узроке САД доцнијег непријатељства према Садаму Хусејину. Јер је у неписаном или писаном „уговору", свеједно, између САД и Хусејина, сигурно била и одредба по којој би Ирак обвезно имао да сруши Коменијев режим, а није. Могло би се претпоставити такође да је ту била и нека одредба по којој би САД имао бољи приступ ирачком уљу а за узврат Ирак би добио дозволу да анектира Кувајт како би се надокнадили губици свог уља. Да је тако нешто стоја- ло у „уговору" сведочи чињеница да је, свега на неко- лико дана пред Хусејинов напад на Кувајт, америчка амбасадорка у Ираку изјавила да САД немају ништа против тог напада. Међутим, испоставило се одмах да САД имају много тога против ирачке контроле кувајт- ског уља јер су га оне желеле за себе. Као резултат дошло је до Првог ирачког рата под Бушом старијим. Ирак је био поражен. Наметнути су му такви мировни услови којим је, практично, његов суверенитет дове- ден у питање: 70% територије Ирака је било под забраном летења ирачких војних авиона, док су се- верни Курди практично били независни.

Догађаји од историјске важности Паралелно с успешним по САД Првим ратом у Ираку, другде у свету долази до догађаја од историјске важности. Прво, СССР је престао да постоји. Друго, председник Буш старији јавно је прокламовао наста- јање Новог светског поретка - НСП (његова кованица). Треће, за ту „нову реалност" (нестанак СССР и успоставе НСП) искована је „нова" САД војна доктри- на, чије главне смернице су: (а) снажење својих војних потенцијала, а разградња војних снага евентуалних ривала свим могућим средствима; (б) освајање или контрола светских стратешких сировина у првом реду уља; тамо где је то немогуће, онеспособљавање истих да не би допали у руке могућих ривала; најзад, (ц) охрабрује се превентивни поступак - напасти непри- јатеља пре него што је он спреман.

СФРЈ прва жртва НСП (Узгред, прва, изгледа, практична примена САД „нове војне доктрине" изведена је у СФРЈ њеним разбијањем. Војска СФРЈ, ЈНА, важила је - у очима САД - за четврту војну силу у Европи. Таква, уз то, још предвођена Србима и комунистом Милошевићем, она је била опасан ривал. Треба је због тог разорити што се постиже разарањем саме СФРЈ!. Унапред је тако, али и паралелно с тим, одређена и запечаћена улога и судбина Срба у разбијању СФРЈ. Срби су агресорски и геноцидан народ! Као такви морају бити за увек записани у историји! - неопозив је био захтев САД „нове војне доктрине" коју је у време Клинтонове администрације спроводила у живот нама Србима добро позната г-ђа Олбрајт. Да су неким случајем

Iskra l. maj 2004

Срби били Арапи, овакве и сличне неправде, би биле солидно тло за рађање тероризма, али срећом или несрећом - нису!?)

Авганистан и Ирак следеће жртве НСП Са доласком Буша млађег на чело САД, а после 11.9.01, ова нова војна доктрина произвела је, кршећи све међународне законе и норме, агресију (неизазван напад на суверену државу), најпре у Авганистану (о чему је већ било речи), а прошле године агресија је извршена Другим ирачким ратом на Садама Хусејина. Да не говоримо о још непронађеном „оружју за масовно уништење" које је служило као изговор за агресију, ова (агресија) сем грубе силе има и једну „племениту" новину, Прво, ми смо вас, истина без ваше молбе, али у сваком случају за ваше добро, „ослобо- дили" Садама Хусејина; према томе ми нисмо окупа- тори већ ваши ослободиоци и партнери. Друго, да смо баш то (ослободиоци и партнери) доказујемо инвести- рањем неких $20 милјарди да се изгради инфраструк- тура, школе, болнице и све друго потребно модерној држави. Најзад, треће, наместо назадне исламске теократије успостављамо „владу народа" - демокра- тију и тржишну привреду, па тако богати Ирак постаје пример за углед свим арапским и муслиманским државама. Резултат: све оне просто се „лепе" на демократију, као, рецимо, инсекти на светлост!

Пут за Јерусалим преко Багдада Њу (демократију) неће моћи да избегну ни Палестинци, па ће то бити крај „бомбашко-самоуби- лачких" напада, а Бушов „roađ тар" илити „пут за Јерусалим преко Багдада" постаје стварност - миран и срећан Израел поред такође сретне и мирне Палестинске државе. Оне, сретне и задовољне живе једна поред друге! Међутим, још се тако-рећи мастило на горе поменутој Бушовој „путној мапи" није ни осушило а овај је баш ових дана, на притисак израелског премијера Аријела Шарона, био принуђен да мења своју „путну мапу" односно да је - како се званично вели - при- лагоди „демографској стварности". И то без обзира што та демографска стварност почива на два злочина. Прво, Израел је створен 1948. година „етничким чишћењем" из Палестине 90%-ог већинског арапског становништва. Хајде, прошло је од тад скоро 60 годи- на (мада тај злочин и те како још и данас дубоко тишти Палестинце, Арапе и муслимански свет уопште), па су Палестинци некако и то „прогутали" у варљивој нади да ће им Бушова „путна мапа" бар на Западној обали, једном малом парчету Палестине, донети да буду у својој држави и своји на своме. Други злочин је почињен, бесправним стварањем јеврејских насеља са око 230 хиљада становника на Западној обали, која је искључиво насељена Палестинцима и намењена искључиво њиховој држави, а све у циљу да би их се на тај начин и одатле „етнички очистило". Ето, у име такве, на злочинима створене „демографске стварности", Буш је Западну обалу (намењену искључиво Палестинској држави), скратио по Шароновом диктату, скоро на половину, јер друга половина, са израелским насељима која се неће расформирати, остаје у Израелу. Г. Буш је тиме задао смртни ударац не само својој „путној мапи" већ и самом искорењивању тероризма. Он ће међу Арапима и мус-

Др Срђа Трифковић

Искорењивање . лиманима бујати као никад до сад. Јер се не треба заваравати, неправедно решавање палестинског питања је одувек било и остало главни - и можда једини - разлог тероризма у свету.

Неправда - храна тероризма У закључку, треба рећи да тероризам у свету почива на некој неправди. Она је учињена од стране западноевропских и САД колонизатора народима и државама тзв. „трећег света", нарочито оних Средњег истока где су највећа налазишта уља. У немогућности да другојачије искале свој бес на неправде, ти народи и државе, у очајању, као последње али једино ефикасно средстсво, прибегавају тероризму. Дакле, неправда је храна тероризму. Она се манифестује кроз неколико облика. Beti је западно-европска колонизација углав- ном спровођена од Енглеске и Француске у последњих неколико векова са циљем скоро бесплатног иско- ришћавања арапских и муслиманских сировина, специјално уља, оставила је дубоке трагове незадо- вољства на психу тог света. Са истим циљем дошао је на то садашњи неоколонизам САД, па је само додато распалио тамошње већ постојеће незадовољство. Даље, превртљивост Америке у политици према овим државама. Док су САД интереси у питању онда се стварају „пријатељства" са тим народима и државама с циљем да се њихове војничке и друге ефективе, уместо својих, искористе у њиховим ратним напорима, а чим њихов интерес престаје, онда се таква „прија- тељства" претварају у своју супротност непријатељ- ство и рат против њих. Као што се то дало видети у случајевима Бин Ладена и Садама Хусејина. Али и понижавајући однос према Палестинцима спада у ову врсту „пријатељства", с том разликом што су Пале- стинцима до недавно САД били „пријатељи" док је Шарон играо улогу „непријатеља", да би од сад и „при- јатељ" из САД показао своје право лице. Најзад, оно што - вероватно је - Арапе и муслимане највише боли, то су акције САД усмерене да се ове државе и народи однароде (да напусте Ислам и хиљаде година стар свој начин живота) ради, наводно, њиховог „добра", а у ствари - то они добро осећају - да би тако обезнаро- довани лакше могли да се држе у ропској послушности. Али да би хипокризија била још и већа, то се чак и силом намеће. И ту човеку стаје памет: како САД не виде да оне у свести Ирачана, ма шта иначе „добро" или добро учинили, свеједно, увек оста- ју само напријатељи и окупатори.

Укинућем неправди - укида се тероризам На основу горњег, испоставља се неодољиво, да је пут укинућа тероризма - укинуће неправди! Најкраће, у случају САД јер оне својим акцијама у свету рађају неправде, то значи оне се морају одрећи идеја Новог светског поретка (НСП) или, што је исто, свог економског и политичког хегемонизма. Да ли оне то могу?! У сваком случају, пред САД је само ова алтернатива: или свет без НСП-а и без тероризма, или, пак, свет с НСП-ом и тероризмом.

Н. Љотић

0 СЦГ КОМЕ ЈЕ КУМОВО СОЛАНА, ЂУКАНОВИЋУ... Доктор Срђа Трифковић, уредник магазина Рокфорд Института „Cronides” и директор Центра за међународне односе, један од оснивача и извршни директор фондације „Лорд Бајрон” за балканске студије, аналитичар и политички консултант, на почетку разговора за „Дан” говори како види будућност државне заједнице Србија и Црна Гора. - Будућности државне заједнице Србије и Црне Горе у паковању какво је припремио Хавијер Солана објективно нема. Већи су изгледи да фалична амбалажа буде промијењена него да пропадне сам концепт заједнице. Прије двије године у Београду је направљена велика грешка када су прихваћене услуге Солане као посредника. Оваква заједница не ваља. Њена трансформација у нешто пристојно и трајно за- виси првенствено од понашања спољних сила. Уколико би Србија и Црна Гора напокон биле мало препуштене саме себи, без сталне бриге и добрих услуга тзв. међународне заједнице, државни савез и те како има будућност. Постоје сви историјски, културни, етнички, економски и геополитички предуслови за њу. ~ Премијер Ђукановић је одликован медаљом за допринос миру и регионалној сарадњи од Међуна- родне асоцијације свјетских едукатора за мир. Ваш коментар? - То је нека фантомска групица из дубоке Алабаме, што је отприлике амерички еквивалент једног Гусиња, тотално непозната у САД или ма гдје другде. Њени су чланови потпуни анонимуси на јавној, медијској или академској сцени ма које земље у којој наводно дјелују. Чисто Потемкиново село, али приземно и неуко скрпљено. Такозвана Међународна асоцијација свјетских едукатора за мир стоји у истој равни са лажним витешким редовима који баварским бакалима штанцују инстант грбове, породична стабла и повеље за хиљаду-двије еура. Та превара, такође, личи на тобожње колеџе из Монтане који ће вам своје врло уредно шапирографиране докторате послати поштом за стотинак долара, или на лажне медаље за квалитет производа, које се за неку цркавицу аутору додјељују на непостојећим шпанским сајмовима. Једном иоле озбиљном човјеку било би испод части да од таквог ГГ-предузећа, као што су ти бјелосвјетски едукатори, прима некакво папирче, камоли да о тој фарси још труби на сва звона. То што је Ђукановић, ипак, тако поступио показује двије ствари - са колико циничног презира третира соп- ствене поданике и колико мало цијени себе. ~ Поставља се питање зашто је Коштуница одабрао савез са странком из другог табора, а не са странком из свог. Каква је будућност ове владе? - Ова влада неће бити дугог вијека. Одлука Коштунице о мањинској влади уз подршку СПС-а је неупоредиво боља него да се опредијелио да и посли- је ДОС-а прави ДОС. ДС никада није припадала његовом табору. Коштуница сада има још једну, несумњиво последњу, шансу да одоли спољним при- тисцима за стварање владе по туђој мјери и укусу и допринесе почетку националног опоравка. ДАН, 21.3.2004. <revijad.cg.yu/dan/>

Т.Н.-Д.С.В.

Iskra 1. maj 2004

KAD SVE NESTANE, AKO DUH OSTANE, IPAK NIJE SVE IZGUBLJENO Ostaju vera i nada, hranjene duhom, da se počne i dovrši obnova, da se povrati ono što je izgubljeno. Mnogi primeri iz istorije drugih naroda ovo svedoče, a naša istorija takođe je verodostojni svedok. Posle poraza na Kosovu, došla je mrska neprijateljska okupacija. Sumrak nije još bio došao; doći će tek 1459. godine posle pada Smedereva, kad je Srbija izgubila poslednji delić svoje teritorije. Sa nestankom države, ugasila se fizička sloboda, nestalo je sve ono što je bilo pokre- tačka snaga - oličena kao i drugde u Evropi - u crkvenoj arhitekturi i umetnosti, u podizanju crkava i manastira. Nestala su takođe i ona kruta obeležja društvene socijalne strukture u feudalizmu. Nestali su država, vlastela, raskoš, a ostali su ispražnjeni trezori, jer je okupator nametnuo visoki danak ili harač. Jedino je pretekao život, da živi ili čami u mrkloj noći. Ostao je duh koji osvetljava vidike duge i teške mrkle noći. Nosilac narodnog duha postaje Srpska pravoslavna crkva sa svojim sveštenstvom. Turski okupator će ubrzo ukinuti Pećku patrijaršiju i time ugasio centar okupljanja i nade. Okupator je težio da se raja (narod) poistoveti sa ostalom marvom i bude ponosna na svoj jaram. Okupatorova nemoć da slomi duh Na sreću, okupator nije mogao da slomi i uništi onu pokretačku snagu koja se neda svesti u materijalne dimenzije, a tu snagu zovemo duhom, koji je došao sa životom od Duha Svetog. Sveštenički stalež, uprkos bede, siromaštva, progona, bez adekvatne škole i pismenosti, tavorio je u velikoj skučenosti. Ipak, pored svih stega, sveštenštvo je nastavilo trasiranom stazom Jevanđelja za pet stotina godina. Uprkos svega, duh je bodrio veru i nadu koji će početkom 19. veka iznedriti veliku renesansu srpskog naroda, skoro proslavljeni Karađorđev ustanak (koji neki zovu revoluciom). Ova rene- sansa tavorila je u Crnoj Gori u neprestanoj borbi sa okupatorom i njegovim drakonskim osvetama. I danas, kad je srpski narod šikaniran, sramoćen i sataniziran od strane bezdušnih siledžija, pljačkaša i nezna- božaca, ne sme da klone. Mora da se duhovno uspravi, da sebe pripremi za uzdizanje i obnovu. Narod mora da stane na svoje noge i počne skidati sa svoga duhovnoga lika nanose prljavštine nametnute mu od strane velikog inkvizitora našeg doba. Potrebno je da se narodni glavari brzo izmire, ne pada- ju u iskušenja partiokratije, jer se njom ne služi narodnom, već tuđem interesu. Kraj se mora učiniti međusobnoj zagriženosti i svađi.

Utieaji stranog faktora Srbija i Crna Gora žive po nacrtu neprijatelja u jednom čudnom sistemu dvovlašća i ošamućenog pijanstva. Da su u ovakvom stanju jeste volja i naredba velikog inkvizitora. Njegov haračlija je Havier Solana, jedno anemično biće ropske poslušnosti svome gospodaru. Solana je rukovodio politikom i izdavao instrukcije za vreme onih 79 dana NATO siledžijstva i bombardovanja srpskog naroda. Taj robot danas je prokonzul Evropske unije, koji svojom politikom širi i

Iskra 1. maj 2004

podržava terorizam i separatizam na Kosovu. Srpska država i vlada, pored mora drugih problema, moraju ujedinjenim snagama naći rešenje ovoj nesreći. Neki primeri obnove i ozdravljenja posle teških poraza u ratu Napred je rečeno da, gde duh ostane živ, postoji i nada da se sve izgubljeno povrati. Pomenućemo neke primere iz istorije. Prvi primer, teški poraz kraljevine Pruske 1806. u bitki kod Jene. Prusku je porazio, okupirao i ponizio Napoleon. francuski imperator. Pruska čuvena vojska od 45 hiljada ljudi potpuno je uništena, poginulim i zarobljenim. Napoleon je nametnuo i teške ekonomske sankcije. Cela pruska privreda, izvoz i uvoz, bili su u francuskim rukama. Narod je klonuo. Ali pošto je Pruska bila aristokratska i feudalna država, njeno plemstvo se uspravilo i trasiralo put ka jedin- stvu, napuštanjem feudalizma i prihvatanjem ponekih fran- cuskih primera. Ukidanjem feudalizma prostrujao je duh jedinstva i osećanje pripadnosti pruskom narodu i državi. Ovde se naročito istakao baron Stein koji je osnovao tri uni- verziteta. Naročito je Berlinski univerzitet školovao nove kadrove Pruskoj. Na vojničkom planu sproveo je reformu general Scharnhorst, stvaranjem redovne vojske u kojoj su služili samo mladi ljudi od 18 godina. Promenio je i regruto- vanje oficirskog kadra, koji je ranije dolazio iz aristokratskog staleža, otvorivši ga i za druge staleže. Vojska je postala narodna škola, gde se predavala pismenost, jezik, osnovi mate- matike, fizike i istorije. Ovim je zastrujao novi duh u Pruskoj. Feldmaršal Gneissenau starao se o starešinskom kadru. Za vreme službe u vojsci vojnici su dobijali i činove kaplara i podoficira. A oni sa višom školskom spremom, postajali su rezervni potporučnici. Na taj način obnovljen je komandni kadar, a tako brzo i nova armija. Na kraju, general Clauzewitz, genijalni vojni teoretičar, pored glavnog predmeta Taktike, zalagao se i za jedinstvenu armiju. Pruska se ubrzo oporavila i već je sa uspehom učestvovala u bici na Vaterlou, gde je Napoleon potpuno poražen. Primer francuskog poraza 1415. u bitki kod Agincorta sa Engleskom. U ovoj bici Francuska je bila užasno poražena. Njena brojna i čuvena oklopna konjica, tada najjača snaga u Evropi, bila je potpuno uništena, ali se Francuska brzo, za nekih deset godina, oporavila i stala u red velikih sila. Njene reforme nisu tada bile razmera Pruske, jer je to bio petnaesti vek.

Strahoviti poraz starog Rima 215. i 216. god. (pre Hrista) u bitkama u Italiji. Kartaginski čuveni general Hanibal izvršio je invaziju Italije u Drugom punskom ratu, da time reši pitanje prvenstva između Rima i Kartagine. Prva bitka se odi- grala u Ertriji (Italija). Rimsku vojsku je predvodio Prvi konzul i general Scipio koga sreća tu uopšte nije poslužila. Scipio je bio teško ranjen, a njegova vojska gotovo uništena. Sledeće 216. godine u drugoj bici između Kartagine i Rima u mestu (tada gradiću) Cannae Rim je doživeo najteži poraz u svojoj istoriji. Međutim, Rim nije klonuo i već za pet godina

Kad sve ... bio je spreman da se ponovo suoči sa kartaginskim vojsko- vođom Hanibalom, da ga vojnički potuče i da grad i državu Kartaginu potpuno uništi. Sve je ovo navedeno da potvrdi naslov ovog napisa da, gde duh nije uništen, sve se može obnoviti i čak boljim napraviti. Ovo bi trebalo da bude i pod- strek srpskom narodu. Opšti interes iznad svega Donosimo nekoliko misli i poruka srpskom narodu od Jovana Cvijića. Cvijić je bio veliki srpski, jugoslovenski - i svetski poznati naučnik. Pošto je u Beogradu formirana nova vlada, smatramo da nekoliko njegovih misli mogu biti od koristi novoj vladi i srpskom narodu. Navodimo te misli i poruke (uzete iz Biblioteke „PREPOROD”). „Svako mora da instinktivno stavi narodnu celinu i njene interese ispred sebe i svojih ličnih interesa. Samo se tako u stvari od jednog skupa ličnosti pravi narod. Treba da je u instinktu svakoga da na pitanjima i poslovima od nacionalnog značaja ne smeju partije tražiti svoje posebne partiske koristi. Opšta svest treba da je tako jaka da odmah osudi partiju koja tako radi. Dalje treba težiti da se snaga jedne političke grupe ne samo ne upotrebljuje radi partiskih interesa već, isto tako ni radi interesa pojedinih krajeva ili pojedinih ličnosti. Stalno se moraju stavljati nacionalni interesi ispred interesa prolaznih grupa i pojedinaca, pa ma ko oni bili. Dalje, partije moraju težiti da izbegnu ili bar oslabe međusobna trvenja i moraju svoje međusobne odnose tako udesiti, da se ne obustavlja rad za celinu i da se ne škodi zemlji. A onaj koji hoće da vodi narod, mora težiti da uvede strogu disciplinu gornjeg smisla u svoje vlastite redove, zatim mora samog sebe neprekidno formirati: da postane sasvim iskreno i apsolutno predan jav- nim interesima svoje zemlje i svoga većega naroda. Međutim, i kad je država mala, a njen narod ima ovakvu nacionalnu ljubav i dubinu, ona je ogromna snaga, a ta će se snaga pokazati u svima pravcima, jer njen narod hoće instinktivno da žrtvuje svoju ličnost, grupu, partiju za interese narodne celine. U tome i ni u čem drugom, ne sme i ne može da bude prava moć jedne male države kao što je naša“ (Jovan Cvijić).

Balcanicus EŠDAUN SMENIO NAČELNIKA GENERALŠTABA VRS. Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi Ešdaun smenio je u petak oficira za vezu Republike Srpske sa Haškim tribunalom Dejana Miletića i načelnika Generalštaba Vojske RS Cvjetka Savića "zbog opstrukcije" rada Komisije za istraživanje događaja u Srebrenici u leto 1995. godine. Ešdaun je zatražio od predsednika RS Dragana Čavića i premijera tog entiteta Dragana Mikerevića da se lično uključe u rad Komisije i dodao da "imaju dve sedmice da poprave trenutno stanje". Smenu Miletića i Savića obrazložio je rekavši da je to "učinio zbog sistematske opstrukcije vlasti RS prema radu Komisije za ispitivanje događaja u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. godine". (Beta, 16.4.2004.).

Поводом тешког рањавања проте Старовлаха и сина Александра на Палама

ПИСМО ПАТРИЈАРХА ПАВЛА КОМАНДАНТУ СФОР-а

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле упутио је данас генерал-мајору ВИРЏИЛУ Л. ПИКЕТУ, команданту СФОР-а у Босни и Херцеговини, писмо у којем стоји: Већ неколико пута смо захтевали од команде СФОРа, високог представника међународне зајед- нице у Босни и Херцеговини, па и генералног секретара Уједињених нација, да се престане са потпуно беспотребним и неумесним узмениравањем пра- вославних житеља варошице Пале на Романији и уништавањем њихове имовине, од стране оних војних снага које су у овај део Европе дошле да помогну у очувању мира, успостављању разумевања и толеран- ције. Последњих пут смо Вам овим поводом писали у фебруару ове године, јер снаге којима командујете су, под пуном ратном опремом, са изговором да траже лица осумњичена за ратне злочине, током Божићних празника упале у цркву и станове православних свештеника на Палама, где су извршили преметачину и преплашили укућане и малолетну децу. Но, уместо да Вас Наше писмо увери да наши свештеници и њихови укућани не учествују у радњама за које их очигледно сумњичите, Ви сте, господине Генерале, наредили да се на њихове домове 1. апри- ла 2004. године, управо пред Васкрсње празнике, изврши прави десант. Ваши војници су, у глуво доба ноћи, уз употребу најубојитијих експлозивних средста- ва, са крова, врата и прозора провалили у њихову кућу и притом је потпуно демолирали. Од разорних експлозија рањени су протојереј-ставрофор Јеремија Старовлах и његовог син, катихета Александар. Али Вашим војницима, које наш народ зове „мировњаци”, ни то није било довољно. Они су тешко рањене проту Јеремију и његовог сина, везали, и тако везане их бесомучно тукли кундацима, чизмама и чим год су стигли. Најкраће речено: претукли су их на смрт. Сво то време у протину супругу је била уперена пушка, с прстом на окидачу, како не би могла да пружи помоћ сину и супругу. Ове чињенице, господине генерале, и Вама су добро познате. Ово Вам пишемо док се лекари, још увек, боре за живот ова два хришћанина, која страдају из истог разлога из кога су страдали мученици из римског доба - имена Христовог ради. Ако Вам, Господине Генерале, до данас није било јасно да српски свештеници не крију оне које сте оптужили да су починили ратне злочине, надамо са да Вам је то сада јасно. Или можда није, и треба поново да очекујемо да ће они које смо желели да видимо као људе добре воље, поново кренути бомбама, пушкама и чизмама на наше свете храмове, животе наших свештеника и њихових породица. У исто време Вас обавештавамо да ћемо са овим Нашим писмом упознати најширу светску јавност. С поштовањем, 8. 4. 2004. <miroslav@antic.org>

АЕМ и ПАТРИЈАРХ + Павле

СРПСКИ

Iskra 1. maj 2004

ДИПЛОМАТИЈА У СЕНЦИ ПОЛИТИКЕ МОЋИ (2) Идеолошка позадина и практична примена политичке моћи Буш и његови министри црпе инспирације, заузимају ставове и доносе одлуке за акције са тројне идеолошке, политичко-стратешке и економске основе. Идеологија, коју су они оберучке прихватили, је производ Института за Америчку иницијативу (American Enterprise Institute , од сад АЕИ). То је неза- висна организација посвећена „одржавању и јачању основа слободе: владе, приватне предузимљивости, битних културних и политичких институција и јаке спо- љне политике и националне одбране”(моја подвлачења) У редовима његових 50 чланова могу се наћи „најистакнутији економисти, правни академци, политички научници и стручњаци за спољно-поли- тичка питања”. Институтом управља одбор који сачињавају 26 „водећих бизнис и финансијских руководилаца”. Он се сматра једним од највећих и најцењенијих резервоара идеја” (Think tank). У свом говору пред члановима АЕИ-а Буш им је одао признање речима: „Овде раде многи од најбо- љих мозгова наше нације на многим најважнијим питањима данашњице. Њихов рад је тако добар да је моја администрација позајмила 20 од њих да раде за њу”. Није ли онда оправдана тврдња АЕИ-а да Буш у решавању разних питања следи њихове принципе? И да је АЕИ „идеолошка стројарница” Бушове админис- трације? Главну улогу у уобличавању ових идеја у политичкостратешки формат је одиграла (и још увек игра) група политичара названих нео-конзервативци, који су у кратком временском року постигли велики утицај на америчку спољну политику. Од 18 пот- писаних из њихових редова на раније поменутом ме- морандуму 1998. године, њих десет је ушло у Бушову администрацију. Годину дана раније они су формирали Пројект за нови амерички век (Project for new American Century - ПНАС) у сврху формулисања њихове визије будућност света и разрађивање њеног остварења. Укратко: Шта и како америчке спољне политике. Анализа саставних делове целога процеса, иза фасаде „ширења слободе и демократије” широм света, открива њихову стварну намену: - нео-конзервативци око ПНАС-а се залажу за агресивнију улогу Америке у свету оличену у пре- вентивним нападима (pre-emptive strikes) и променама режима у Ираку, Ирану, Сирији, Либији и Северној Кореји; - у овом раном походу тираније”, Ирак би био први на удару;

„демократије

против

- они захтевају да се војна снага употреби не само за одбрану америчких интереса, него и за наметање америчких „идеала”; -

Iskra 1. rnaj 2004

војна моћ Америке мора се употребити за

уобличавање новога века по америчким принципима и за америчке интересе; - војна контрола Заливске области се тификује као полазна тачка и стратешка неопходност.

иден-

Мајкл Мичер (кога смо раније цитирали) тврди у истом чланку да се сви главни елементи ових идеја налазе у документу „Обновљење америчке одбране" (Rebuilding America's defences) који је ПНАС припремио још у септембру 2000. године и на чијој се основи поли- тичке одлуке Вашингтона данас доносе. Он даље каже, да документ садржи и план који се приписује Полу Валфовицу (Paul Wolfowitz, помоћник министра одбране) Луис Либиу (Lewis Libby, шеф кабинета пот- председника Чениа) у коме стоји да САД мора да „препречи изазов индустријски развијених земаља нашем (америчком) вођству, па чак и њихове тежње ка већој регионалној или глобалној улози”. А о миров- ним мисијама УН-а план каже да оне „захтевају водећу политичку улогу Америке радије него УН-а”. Иако написана годину дана пре 11. септембра 2001. године, план указује на „претеће режиме у Северној Кореји, Сирији и Ирану, чије постојање оправдава стварање командног и контролног система широм целог света” По Мичеру одлука за напад на Ирак је донета у том периоду, а овај план није ништа друго него „стварање глобалног Рах Americana и америчке светске доминације”. Пошто је Мичер, као дугогодишњи министар у Блеровој влади, морао имати приступ многим информацијама које нису биле познати широј јавности, њего- ва разлагања и закључци се не могу лако одбацити. И заиста, када је Буш објављујући рат против теро- ризма опоменуо свет „у овом (рату) сте или са нама или против нас”, то се није могло другачије протумачити осим намером Америке да стави и једне и друге у подређени положај. Са једином разликом да се они, који су „са нама” неће тамо натерати бомбардовањем. Стварање америчке војне силе, највеће у историји човечанства, омогућила је снага њене економије. Од њене снаге зависе и просперитет, запослење, животни стандард и уносност америчких фирми. Без америчке глобалне експанзије, све ово би било доведено у питање. Без војне потпоре, контину- итет те експанзије био би угрожен. У Америци, економија и милитаризам су тесно повезани на обострану корист. Њихова повезаност и међусобна зависност су специфично истакнути у говору министра одбране Доналда Рамсфелда у логору Бондстил приликом његове посете Косову, јуна 2001. године. Тада је рекао: „Колико треба дапотрошимо на (наше) оружане снаге?... Моје гледиште је да ми не трошимо на вас, ми улажемо у вас. Људи и жене у (нашим) оружаним снагама нису одлив наше економске снаге. Ви је, заиста заштићујете. Ви нисте терет на нашој економији, ви сте критичан темељ (њеног) пораста”. Раније поменути чланак Мајка Мичера такође

Дипломатија . . . показује да економске потреба Америке диктирају њену спољно политичку стратегију, у којој војна моћ служи као њен главни тактички ослонац. По њему, разлог за „политичку димну завесу” (рат против тероризма), лежи у чињеници да од 1960. године упоредно са сталним порастом потражње за ресурси- ма енергетике у Америци и Енглеској, залихе нафте и гаса све више опадају, што води ка све већој завис- ности и Америке и Енглеске од увоза иностране нафте. А већ од 2010. године муслиманске земље ће кон- тролисати 95% од преосталог глобалног извозног капацитета нафте. Он наставље: „Прорачунато је да ће Америка, која је 1990. године сама произвела 57% својих домаћих потреба, у 2010. моћиће да произведе само 39%. Министарство трговине и индустрије (,Department of Trade and lndustry) у Енглеској je призна- ло да ће она, већ 2005. године вероватно бити суочена са „озбиљном оскудицом гаса”. Сама влада је потврдила да ће се 2020. године електрична струја производити из гаса и да ће 90% од тога морати да се увезе. У вези са тим, треба запазити, да поред нафте, у Ираку постоје и резерве гаса, у износу од 110 три- лиона кубних стопа”. Мичер затим објашњава да су Америци били потребни нафтоводи и госоводи за преношење нафте и гаса из Туркменистана, Узбекистана и Казакстана кроз Авганистан и Пакистан до Индије. Талибани су одбили америчке предлоге о овоме са већ познатим последицама. Он додаје да су ови и само ови фактори довели Америку до одлуке да нападне Авганистан и Ирак и да је та одлука донета у оба случаја пре 11. септембра 2001.године. Мичер завршава овим речима: „Заклучак свик ових анализа мора сигурно бити да „рат против тероризма” носи све одлике политичког мита који се шири да би се маскирао један други подухват - циљ Америке ка светској хегемонији, грађен војном силом на осигуравању залиха нафте неопходне за остварење целог (овог) пројекта”.

Сила Бога не моли Од првог дана доласка на власт Бушов каби- нет је окренуо леђа дипломатији и дао се на посао да спроведе у дело нацрт ПНАС-а за стварање глобалне доминације Америке. Одбацивање Киото споразума, непризнавање Међународног кривичног суда, логор за заробљене Талибане у Гвантанамо заливу, наметање 30% царине на увоз челика у САД и спречавање учешћа немачких, француских и руских фирми у уносним реконструк- ционим пословима у Ираку, захтевајући истовремено отписивање стотина милиона долара које Ирак дугује овим земљама од пре рата, су најочитији примери америчке осионости и самовоље у међународним односима. (Бушово укидања увозних царина на челик прошлог децембра може се објаснити претњом Европске уније рецепрочним царинама на производе америчких држава, где су гласови у предстојећим председничким изборима пресудни за Буша - као у Флориди - и падом вредности долара у односу на евро). Нити је Америка оставила трунке сумње о својим будућим намерама. У новембру 2002. године, усвојен је војни буџет у износу од 400 милијарди

долара (Целокупан буџет енглеске владе је готово истог износа). Више од половине буџета се односи на убрзану производњу мањих нуклеарних бомби за уништавање Ал Каидиних база у Авганистану. У доку- менту „Будуће стратешке опције ударних снага” Пентагон каже: „Предвиђа се ствараање потпуно новог арсенала (нуклеарних) пројектила мањег опсега... који би се могли употребити против теро- ристичких група и мапих агресивних држава (моје под- влачење)... Оне би биле идеално средство против Северне Кореје и Ирана”. У исто време отпочеће се са експериментима за производњу сличних бомби за наводне нападе на „складишта оружја масовног уништења у нитковским државама" (rogue states)". Доналд Рамсфелд је објаснио вишим службеницима министарстава одбране сврху ових акција: „Потребом одважнијег приступа у обрачунуса непријатељима Америке, што је требало учинити још одавно”. Америка, као прва држава која је произвела атомску бомбу и до сада једина која је исту употреби- ла (против цивила), мора да сноси пуну одговорност за оно што је уследило - пролиферација нуклеарног оружја и опасност за човечанство произашлу одатле. Њој то није сметало да, руковођена једино својом сле- пом жељом да још више војно ојача, и овога пута пред- њачи у производњи нове „млађе” генерације нук- леарног оружја. И то, упркос потписивања 10 година раније обавезујућег уговора који то забрањује. Последице ове њене неодговорне одлуке могу се лако предвидети: „Усавршавање нових оружја ће само оку- ражити и друге земље да прекрше уговор о нукларној непролиферацији”, рекао је Мохамед Ел-Барадеј, шеф Међународне агенције за атомску енергију. За Америку политика није само „вештина могућег”. Сталним повећањем улагања у њену војну силу, она осигурава да у њеној политици моћи, нема ничег немогућег. Са таквом силом њој је било лако да пређе са заобилазних дипломатских путева уверавања на директност насилног приморавања. Са таквом расположивом силом, она не осећа потребу да брине да ли је право на њеној страни. Најкраће растојање између две тачке, по познатој геометријској аксиоми, је права линија. Најкраћи временски размак између намере и остварања, по аксиоми америчке политике моћи, је насиље. Војни допринос Америке у Првом светском рату и слободарске идеје тадашњег председника Вудро Вилсона су донеле слободу и независност - по први пут - многим потлаченим народима у Европи. Њено учешће у Другом светском рату било је пресудно у поразу фашизма. Колика иронија онда, да је Бушова влада дословце прихватила и спроводи у пракси Мусолинијеву тезу: „Насиље је дубоко морално. Моралније од компромиса и нагодби”. У своме путопису из Југославије, Ребека Вест каже на једном месту: „Карактеристика (праве) циви- лизације је њена несклоност насиљу”. У светлости овог гледишта оно што Буш назива „нашом (америчком) цивилизацијом", данас много више личи на дивљаштво. У историји човечанство одувек је било држава које су упражњавале политику моћи и тежиле ка свет- ској доминацији. Америка није ни прва ни једина у томе. Како нас Бутрос Бутрос Гали подсећа и Рим је

Iskra 1. maj 2004

POLITIČKA SUŠTINA ORGANSKOG SHVATANJA Svako iole zaintersovan političkom istorijom Evrope zna da je presudan momenat u njenoj novijoj istoriji Francuska revolucija. Od tog dogadaja politička istorija, ukoliko se tiče kontinentalne Evrope, pod pre- sudnim je njenim uticajem. Setimo se samo nekritičnih hvalospeva njoj u našim predratnim medijima sa ciljem održavanje njenog kulta o svakoj njenoj godišnjici; površno su nabrajani njena postignuća i doprinos “pro- gresu”, a zanemarivane njene velike žrtve i krvavi pogromi, kao i slabosti političkog sistema koji je sobom donela i nametnula evropskom kontinentu pa i šire. Potpuno je je izostajala objektivna kritička analiza sistema koji je donela. Od njega je stvoren fetiš i tabu u koji se ne dira; otkrovenje u koje se ne sumnja i paket koji se nikada potpuno ne otvara i raspakuje. Sistem u čiju se društvenu korisnost apriori mora da veruje. Svaki pokušaj njegovog temeljnijeg ispitivanja ili ispravljanja se žestoko i koncentrisano osuđuje i napada, kao skr- navljenje “svetinje nad svetinjama” . A pošteni istraživač, kome je stalo do istine, baš od temeljne analize političkog i društvenog sistema mora da pođe da bi do istine došao. Stoga pođimo od činjeni- ca koje niko ne može da ospori. Francuska revolucija je buržuaska, tj. malograđanska revolucija i taj njen osnovni karakter i poreklo, ne mogu se poreći. I zago- vornici Francuske revolucije, suočeni sa tom činjenicom, to i neće poreći, izuzev što u svojoj propagandi sve neradije to sami pominju, da nas ne bi podsećali na njeno nepopularno klasno poreklo, a time i budili našu pozornost na klasnu obojenost njenih posledica i poretka koji je donela. Dakle, ona je klasna revolucija, kao i komunistička. Podignuta je iz klasnih interesa, za promociju, afirmaciju i ostvarenje interesa određene klase i stvaranje društvenog poretka koji će prevashodno njenim interesima služiti. I po svome poreklu, nema nikakve razlike između Francuske i komunističke boljševičke revolucije - obe su klasne, mada je po svome cilju komu- nistička u prednosti, jer navodno stremi „bezklasnom društvu”, dok malograđanska takvih ambicija nema i svoga klasnog karaktera i interesa se ni u projekciji budućnosti ne odriče. A ako je do zločina koji su ih obe obilno pratili, onda je komunistička, kao vremenski mlađa, samo mogla da se ugleda i kopira ih iz Francuske revolucije, a nikako obrnuto. Naravno, znamo da se revolucije ne događaju

био такав. У Енглеској се још увек говори са поносом - и носталгијом - о годинама њихове „ратнобродне дипломатије” (Gunboat diplomacy). Али, оно што раз- ликује Америку од њених претходника и чини је већом претњом осталом свету, јесте њен све већи арсенал оружја масовног уништења и чињеница да је она данас једина велесила. И још нешто: ниједна од претходних велесила није се претварала да употребљава своју војну силу да „ослободи”, „обнови” и „обогати” жртве своје политичке свемоћи.

slučajno i spontano, da one imaju svoje korene u prethodnom stanju i da u pozadini uspešnih revolucija stoji dobra zaverenička organizacija. Primajući kritiku prethodnog društveno-verskopolitičkog poretka koja se obično navodi kao povod za Francusku revoluciju, mada u njoj ima mnogo revolucionarne i postrevolucionarne propagande, hteli bi da ukažemo na duhovnoidejne motive revolucionara, motora i rukovodstva revolucije, iz kojih se opet jasno vide klasni karakter i ciljevi revolucije. Pod vidom i sloganima borbe protiv privilegija visokog klera i sveštenstva napadnuta je i krvavo gonje- na crkva. U stvari napadnut je duhovni i sakralni temelj prethodnog društva i uticaj hrišćanskog morala na društvene norme i poredak. Rušenjem autoriteta crkve, srušen je i hrišćanski Bog, kao Otac svih Ijudi i duhovna glava Ijudske porodice, Tvorac i utemeljač organskog poretka cele Vasione. U jeku revolucije revoliucionari su propagirali i konkuretnu religiju sa Vrhovnim bićem i drugim svojim sekularnim surogatima. Svemu tome prethodila je i predrevolucionarna agnostička i ateistička propaganda. A krajnji cilj svega bilo je takozvano „oslobođenje čoveka” - pojedinca od stege crkve i hrišćanskog morala; njegovo izopštavanje iz organske celine društva i njegovih prirodnih društvenih obaveza. Čovek je, kako se kaže, društvena životinja, rađa se i stasava u porodici i ceo svoj vek živi u društvu, „oslo- bađati” ga prirodnih i moralnih obaveza koje se iz toga odnosa rađaju, znači rušiti same temelje takvog društva. I sada je pitanje u kom cilju se čovek oslobađa svake društvene stege i obaveze? Da traži sopstvenu sreću i sledi svoj lični interes, kažu nam revolucionari. I gde su u svemu tome izraženi klasna „žica” i klasni interes? Srušena je prirodna društvena solidarnost, kao načelo kroz koje pojedinac ostvaruje i svoj lični napredak i sreću i mesto toga Ijudska sebičnost istavljena kao ideal (homo homini lupus), što se logično produžava i u pravo malograđanštine kao klase da sebično sledi i ostvaruje svoj klasni interes i otvorilo put bezdušnoj eksploataciji „čoveka čovekom”. A postavljen je, između ostaloga, i temelj uticaju i vladavini novca, i kasnijem procvatu liberalnog kapitalizma, jer je u prethodnom društvu, hrišćanima zabranjivano zelenaštvo, tj. zajm- Ijenje novca pod interes; revolucija je legalizovala i legitimizovala interes na novac i time ogromno proširila upotrebu, ulogu i uticaj novca i kredita u društvu. Iz „oslobođenja čoveka” rodio se i individua- lizam kao njegovo racionalno i filozofsko opravdanje i utemeljenje, a ovaj je opet izrodio druge pošasti malo- građanskog društva, suvereni racionalizam i veru u nepogrešivost i 'sverazumevanje' Ijudskog razuma i pored sve njegove očigledne ograničenosti; sekularizam, profanu i svetovnu veru, koja potiskuju svaki religijski i svešteni upliv na društvo, a crkveni uticaj - u najbolju ruku - svodi na zidine crkve (dakle, praksa koju su komunisti kopirali i preuzeli iz građanskog društva, dodavši joj boljševičku surovost); humanizam, lažnu i

Предраг Петровић

Iskra 1. maj 2004

Politička ... hipokritsku brigu o čoveku i dobru drugih Ijudi, kao da sebičan čovek može to protiv svoje prave prirode. Sve ovo zajedno porodilo je suverenog i sebičnog čoveka - pojedinca, autonomnog i subjektivnog 'morala', koji - pošto je Boga proterao i nikakav moralni autoritet nad sobom nema niti priznaje - sam popet na pjedestal Ijud- skog božanstva, postao čoveko-bog nasuprot Bogo- čoveku, Hristu, čiji svemoćni politički prototipi šetaju kroz nedavnu istoriju i našu savremenost - kao Staljin i Hitler, a sada i predsednici Klinton i Buš. Naravno, malograđanska Francuska revolucija morala je izgraditi i svoj politički sistem; sitem koji će ne samo da služi njenim klasnim ciljevima, već i da te klasne interese podržava i održava ih trajno svežim i aktuelnim, i onda kada se oni ne vide ili ih nije lako uočiti, iako se o njima davno javno prestalo da govori. Taj sistem je tzv. predstavnička demokratija; sistem zasnovan na nizu mahinacija, lažnih premisa i onim što bi se danas nazvalo orvelovski 'double speak. Izum predstvaničke demokratije je politička partija. Do Francuske revolucije nije se znalo za političke partije u današnjem smislu. Ukoliko se odlučivalo na skupštinama u njima su bile zastupljene prirodne stratifikacije tadašnjeg društva - sveštenstvo, plemstvo, plebs ili treći stalež, itd. Ako ništa drugo, ovi prirodni predstavnici svojih staleža, mogli su sa dubokim poznavanjem da govore o svojim problemima u okviru rešavanja opštih i širih pitanja. Političke partije su potpuno veštačke tvorevina, bez stvarnih veza sa bilo kojim vidom života, koje okup- Ijaju Ijude na teorijski skovanim i životom neproverenim političkim programima, a praktično imaju vrlo važnu ulogu i moć u predstavničkoj demokratiji. Samo one mogu da kandiduju Ijude za poslanike, a izabrani kandidat, mada nominalno predstavlja izbornu jedinicu u kojoj je izabran, u skupštini mora da sledi partijski program i poštuje njenu disciplinu. Pošto partija u stvari iz svoga članstva bira kandidate za poslanike, oni vrlo često imaju malo stvarne veze sa sredinom koju treba da predstavljaju i njenim opštim problemima, pogotovu onim stručnijim i staleškim. Kandidati su najčešće iz slobod- nih profesija, ponajviše pravnici, a gotovo uvek profesionalni političari. Neretko su kandidati i potpuno namet- nuti stranci za sredinu koju treba da predstavljaju. Stoga na izborima pobeđuje onaj kandidat, bez obzira na svoje stvarne Ijudske kvalitete, koji ume najbolje da se masi predstavi, tj. najbolji demagog među njima. Ceo izborni sistem predstavničke demokratije pati od nestručnosti, kako kandidata, tj. izabranih poslanika, tako i od birača po izbornim jedinicama zas- novanim jedino na geografskoj podeli. A najteži i najkomplikovaniji društveni problemi su obično specifični i stručni, pa je i za njihovo uspešno rešavanje potrebno njihovo neposredno i stručno poznavanje, a i privrženost njima. Kako jedan profesionalni političar, bio on i iz sre- dine koju predstavlja, može uspešno da zastupa i rešava staleške probleme radnika, seljaka ili neke posebne slobodne profesije? Čak i u najboljem slučaju, ne tako dobro kao direktan predstavnik toga staleža koji njegove probleme intimno poznaje; tj. nikada tako dobro kao što bi predstavljali seljak- seljake, radnik - radnike, a književnik - književnike, a što bi se postiglo staleškom skupštinom u jednom prirodnom i organskom društve- nom poretku.

Pored toga što su same političke partije veštačka tvoreviina, one unose veštačke i neprirodne podele u društvo i narod. U svakom Ijudskom društvu postoji izvesna prirodna podela i latentan sukob poseb- nih interesa koji se prevazilaze nacionlanom svešću i društvenom solidarnošću. Tim latentnim podelama partije dodaju svoje veštačke idejne i partijskoprogramske deobe koje su najčešće žešće i daleko strastvenije i zagriženije od svih prirodnih zajedno. Pored toga što su potpuno nepotrebne i štetne, opšta odlika partiskih podela je skretanje pozornosti društva sa glavnog na sporedno; sa opšteg na posebno; sa krupnog na sitno; sa opštenarodnih problema na partijske. Veštačko cepa- nje naroda uzduž i popreko i usitnjavanje državne i narodne politike i njeno svođenje na politikanstvo; postaje košmarno 'neviđenje šume' pred prizorom treperenja njenog lišća. Valja do kraja raskrinkati i onu da se kroz tzv. predstavničku demokratiju izražava volja naroda i da je demokratija ono što joj reč znači (demos - kratos = tj. vlada naroda). I u starim i iskusnim najdemokratskijim režimima, kao napr. britanskom, široke biračke mase, mogu eventualno sa izvesnim znanjem da se izjasne o onome što ih neposredno pogađa, napr. visini taksa, gde žele da koji procenat držvanog budžeta ide, itd.; o visokim načelima i ciljevima nacionalne i državne unutrašnje i spoljne politike, čak i britanski prilično informisan elektorat malo zna, da ne govorimo o nepred- viđenim zbivanjima o kojima čak ni političari ne znaju, čija rešenja ostaju u potpunosti u domenu aktuelne vlade. Zato su i poprišta izborne borbe kolika će taksa da bude i da li će zdravstvo da ostane u državnim rukama ili će da se privatizuje. O tome odlučuju izbori i tome su posvećeni izborni manifesti partija, a stranka koja pobedi, moralno je obavezna da eventualno ispoštuje svoja izborna obećanja, mada se i ona, pod pritiskom konkretnih zbivanja, ponekad i krše. Ali zato i britanska vlada ide u ilegalan rat protiv SRJ, ne konsultujući narod, pa čak ni svoj predstavnički parlamenat u kome ima većinu; ili kao što je bio slučaj sa intervencijom u Avganistanu, pošto je oružje već angažovano, sve prođe sa jedan dan debate u parlamentu, koji nema nikakve diskrecije odlučivanja, već samo razgovara o onome što se već desilo. Ili kao što je g. Bler uveliko učestvovao u pripremama Bušove intervencije u Iraku, motivisane lažnim povodima, a potom zagazio u vrući rat, i pored žestoko izraženog protivratnog mišljenja većine naroda, i to učinio ne konsultujući ni narod ni parlament u kome ima ogromnu većinu. Dakle, i u najboljim primerima predstavničke demokratije, narod se donekle pita o relativno sitnim stvarima, ali ne i onim krupnim i najvažnijim. Nema sum- nje da je najdirektniji izraz volje naroda referendum. Ali taj način je proslavljeni veliki lider zapadnih demokratija, gospođa Tačer, nazvala referendum 'oruđem i sredstvom diktatora'. Zašto? Prost odgovor je da taj način obilazi tzv. narodne predstavnike, odnosno oligarhiju profesio- nalnih političara stvorenu kroz političke stranke, kojoj većinska stranka na vlasti komanduje, i odluku vraća neposredno narodu. A to je anatema za zamisao i 'micu- trakalicu' predstavničke demokratije. Zamisao je: narod se konsultuje svakih 4-5 godina po relativno sitnim pitanjima koja ga direktno pogađaju. Politička partija koja pobedi moralno je obavezna da svoja obećanja po tim pitanjima eventualno održi. Danom izbora narod je svoju

Iskra 1. maj 2004

volju za određeni period predao svojim izabranim predstavnicima, a vlada sa njima u parlamentu, odlučuje o svim pitanjima narodne i državne politike, kako o onim o kojima je na izborima konsultovan, tako i onim važnijim 0 kojima nije pitan. U međuvremenu, dok život jednog parlamenta traje, narod nema apsolutno nikavu mogućnost, da sastav toga parlamenta promeni, ili direktno utiče na promenu odluka vlade. Eto, toliko od volje i vlade naroda stvarno dolazi do izražaja u predstavničkoj demokratiji. Da bi se potpuno razumeo klasni karakter vlasti predstavničke demokratije potrebno je zaviriti u ono što klasni branioci ovog sistema odmah krštavaju teorijom zavere. A ako sami oni nazivaju zaverom ono što nesumnjivo postoji, onda se i o zaveri, zbog razumeva- nja sistema i cele istine, mora otvoreno govoriti. Vitalna spona između vidljivog sistema vlasti predstvaničke demokratije i malograđanske klase jeste nevidljivo (ili bi bar nevidljivo trebalo da bude) slobodno zidarstvo ili masonerija. Malograđansko-kapitalistički karakter slo- bodnog zidarstva nije teško utvrditi i pored formalnog ri- tuala koji treba da istakne u prvi plan izgradnju dobrih Ijudskih osobina svoga članstva. Moderno slobodno zidarstvo rodilo se barabar sa industrijskom revolucijom. Francuskoj revoluciji je prethodilo presađivanje stotina slobodno zidarskih loža iz Engleske u Francusku. U pozadini malograđanskih revolucija u Evropi sredinom 19. veka stajalo je gotovo uvek ono. Pokušaj revolucije u Rusiji 1905., kao i menjševička februarska revolucija 1917. su slobodnozidarskog porekla. Ataturkova revolucija u Turskoj, pa i njeno održavanje danas kao malo- građansko-sekularne muslimanske države, nesumnjivo je delo masonerije. U kapitalističko-demokratskoj Americi svaki 6 Amerikanac je slobodni zidar. U svet- skom finansijskom i britanskom biznis centru u Londonu, dejstvuje oko 700 loža. Popularno je poznata krilatica da je masonstvo “good for businesš’ i da se u njegove redove regrutuju prevashodno imućni Ijudi i preduzetnici ili oni povezani sa biznisom, mada masonstvo dejstvuje 1 u drugim klasama i društvenim redovima (zbog širine svoga uticaja), gde često ima i posebnu vrstu loža, a u cilju njihovog širokog usmeravanja prema svojim malograđanskokapitalističkim ciljevima. Na našem jugoslovenskom planu, reči su Damjana Brankovića, predratnog 'velikog besednika' Velike lože Jugoslavije: „Demokratija je čedo naše ustanove”. Nije tajna da je sav veliki posao u predratnoj Jugoslaviji bio u rukama masona. U Nenezićevoj knjizi „Masoni u Jugoslaviji" vidi se da je u svim predratnim vladama u Jugoslaviji bio znatan broj masona, obično u ključnim resorima. Poznata je i uloga masona, na čelu sa Radojem Kneževićem, u 27. martu. Takođe je dobro poznato i dokumentovano da su u osvitu tzv. libera- lizacije komunističkih režima u Istočnoj Evropi obnav- Ijane masonske lože u tim zemljama, te da su one prethodile tzv. demokratizaciji i stvaranju višestranačkog sistema, kao uslovu za političko priznavanje tih država od strane tzv. demokratskih zemalja Zapada. Činjenice o slobodnom zidartsvu kao malograđansko-kapitalistič- kom oruđu i instrumentu mogu se nabrajati u nedogled. Nadamo se da je za naš argumenat dovoljno rečeno.

Pogledajmo samo ovu činjenicu. Mi danas znamo, zah- valjući Neneziću koji je to objavio iz propagandnih razloga, da nam pokaže moć masonerije, koliko je masona bilo u predratnim vladama, i ko su sve oni bili, ali to je istorija i to se danas zna, a tada kada su ti pojedinci sa pozicija moći dejstvovali i uticali, to se nije znalo. Iz svega jasno je ovo, stranke na vlasti i pojedinci su se menjali, ali u svakoj vladi masonerija je imala gotovo presudan uticaj, a često i samog predsednika vlade. Znači vlast se prividno i spoljašnje menjala, ali masonerija, njen duh i uticaj, je uvek bila i ostajala u vlasti. Kako se to masonerija nađe u svakoj vladajućoj kombinaciji? Prvo, zahvaljujući tajnosti koju smo već pomenuli. A onda zahvaljujući toj istoj tajnosti, pošto se na vlast u demokratiji dolazilo kroz političke stranke, infil- tracijom - ako ne i direktnim osnivanjem - tih stranaka od strane masona. I opet se postavlja pitanje - zašto tajnost - ako ne, u najmanju ruku, zbog zakulisnih mahinacija i nameštaljki. U predratnoj Jugoslaviji nije bilo političke stranke bez masona, u kojima oni nisu imali značajnu i vidnu ulogu, obično kao viđeni i uticajni članovi glavnih odbora građanskih stranaka. Ostvarenju cilja znatno doprinosi i njena disciplina. Masonerija nikako nije neko labavo dobrotvorno ni pevačko društvo, kakvim ponekad hoće da se profanima predstavi. Pripadništvo masoneriji ima prvenstvo nad svim ostalim pripadništvima i članstvima, što znači da kad se u nju ulazi, sva ostala članstva mora da se ispovede, pa ili od lože odobre, ili ugase. S druge strane, mason ni u kakvo drugo član- stvo ne ulazi bez odobrenja lože, što znači sa njenim znanjem i uputom da se u toj drugoj profanoj organizaciji dejstvuje u njenom duhu i smislu njenih ciljeva. U poli- tičkoj stranci šire delovanje masona je 1) da stranku održe na tzv. demokratskom kursu, da je drže oprede- Ijenu za sistem predstavničke demokratije i da načelno podržavaju mit i kult, sakrosantnost i tabu demokratije, vladavinskog sistema najpogodnijeg za promociju i održavanje klasno-kapitalističkog interesa, moći i vlasti malograđanštine; 2) da u programima i konkretnim potezima partije u koje su sekondirani diskretno zastu- paju široke klasne interese malograđanštine; 3) da kao manjina u glavnim odborima uspešno deluju po speci- fičnim pitanjima, a u smislu širokih ciljeva masonerije. Kao manjina, oni to postižu međusobnim prethodnim poznavanjem, ili gde to nije slučaj, raspoznavanjem taj- nim znacima. Već po masonskom diktumu da je mason dužan da pomogne 'brata' masona u svakoj prilici, svi masoni u jednoj inače heterogenoj sredini nastupaju složno i združeno, mada za profane na izgled kao neza- visni pojedinci. Kad se tome doda da su oni obično viđeni i uticajni članovi neke stranke ili društva, zahvaljujući često veštački stvorenim i naduvanim reputacijama, uzajamnim i međusobnim 'guranjem' i propagiranjem braće, može se lako videti, kako braća masoni od ma- njine i manjinskog uticaja, prave većinu. Jer u svakom društvu ima dosta neopredeljenih, pa i povodljivih, koji se opredeljuje prema drugima, prema ovom ili onom 'pametnom' ili 'dobrom' čoveku, itd. Tako uglavnom deluju masoni u svim profanim društvima i sredinama: stranci, parlamentu, parlamen- tarnim odborima, vladi, pa i običnim društvima. Princip je isti: tajno organizovana i povezana manjina, koja

Svojstvo masonerije bitno za njeno uspešno delovanje je tajnost, naročito tajnost njenog članstva.

Iskra l. maj 2004

Politička ... združeno deluje jasno određenom zajedničkom cilju, prema heterogenoj i neorganizovanoj većini pojedinaca nejasnih, neodređenih i često različitih pogleda. U takvim situacijama uspeh je u većini slučajeva gotovo zagaran- tovan. U tom smislu je slobodno zidarstvo nevidljiva kičma klasnog tzv. demokratskog poretka. Bez njega bi zbog svojih očiglednih i urođenih slabosti i protivrečnosti odavno kolapsirao i propao. Još jedno svojstvo masonerije naročito doprinosi njenom uspešnom delovanju. To je njena međuna- rodna povezanost, što znači da se braća masoni i međunarodno međusobno pomažu i zajednički deluju u smislu opštih masonskih nastojanja i ciljeva, a što podrazumeva da je i masonska disciplina i međusobna solidarnost u odnosu na profane i međunarodno važeća. Zvuči li sablazno ako kažemo da našem masonu brat mason Kinez treba da bude bliži od njegovog profanog sunarodnika. Pored toga ni nacionalne masonske velike lože nisu međusobno jednake; postoji hijerahija loža. Nacionalna velika loža iz koje se unosi 'masonska svet- lost' u neku novu nacionalnu ložu, dugo ostaje njoj podređena; odnosno loža-instruktor novoj loži. Sa ovim u pozadini treba sagledati i jedinstvo nastupa tzv. medunarodne zajednice i drugih medunarodnih demokratskih i kapitalističkih institucija. Međunarodna povezanost masonerije, koliko predstavlja njenu snagu, toliko je njeno iskušenje na nacionalnom i državnom planu, jer klasno opredeljenu malograđanštinu pod uplivom masonerije dovodi u otvorenu koliziju sa nacionalnim i državnim interesom; da se opredeljuje prema interesu i diktatu svoje međunarodne klase, a ne prema intresu sopstvenog naroda i države, kao što je eklatantan primer bio, 27. mart 1941. I tako dođosmo do glavne tačke naše teme: politička suština organskog shvatanja. Znamo da postoji znatan broj duhovno-idejnih zajednica, političkih pokreta, društvenih skupina i mnogo pojedinaca koji na svet, život, društvo, društvene odnose, državu, naciju i njenu politiku gleda organski, a to je uglavnom oprečno onome kako sve to vidi individualističko gledanje i njegov politički izraz tzv. posrednička demokratija. Ukratko, za njih narod nije prosti zbir pojedinaca Ijuto podeljenih na klase koje se međusobno javno ili potajno bore, kako ga shvata malograđanska demokratija ili pak marksizam, već živi organizam višeg reda, koji sačinjavaju pre- đašnje, sadašnje i buduće njegove generecije, u kome svi njegovi staleži, kao i vitalni organi u organizmu, vrše određenu životnu funkciju, a za dobrobit celog narodnog organizma. Niko nikome nije podređen ni nadređen; svi solidamo delaju u živoj organskoj harmoniji za dobro celine. Pojedinac ostvaruje svoje dobro i maksimalizira ga kroz procvat prirodnih i organskih zajednica kojima pripada - porodice, staleža i naroda. Politički izraz organskog shvatanja je staleška narodna skupština, zasnovana na staležima, drevnim i prirodnim interesnim zajednicama (starim koliko i podela rada u Ijudskom društvu), u kojoj će svaki stalež da predstavlja samog sebe; seljak- seljaka; radnik-radnika;

zanatlija-zanatliju, lekar-lekara, itd. Narod će tako najneposrednije moguće biti predstavljen i zastupljen. U skupštini će se znalački raspravljati o konkretnim problemima, jer će poslanici biti intimni poznavaoci problema staleža koje predstavljaju, a ne laiciteoretičari. Biće to politički model najbliži idealu što neposrednijeg učešća naroda u zakonodavnim i državnim poslovima; najnarodnija od svih demokratija. Političke partije, lišene prava kandidacije i svoga razloga opstanka, će odumreti prirodnom smrću. No poenta ovoga shvatanja za našu temu jeste: narod je živi organizam i nedeljiva ORGANSKA CELINA, jer je ta politička suština organskog shvatanja i ključ za razumevanje stava i opredelenja svih neprijatelja tog shvatanja. Na prvo saznanje naše klasno opredeljene i unutrašnje i međunarodno povezane malograđanštine o narodu kao organskoj celini, ona u zastupnicima organskog shvatanja prepoznaje neprijatelja koji traži celinska rešenja i zagovara opštenarodnu politiku i interes. Neprijatelja koji ne daje prostora sitno-partijskoj i klasnoj igri odnarođene malograđanštine sa tzv. posrednom demokratijom i skupštinom. Neprijatelja koji potencijalno ugrožava njen klasni intres i teži da narod što neposred- nije uključi u društvene i državne poslove. I odmah od samog početka otpočinje borbu protiv ispovednika organskog gledišta izraženu u raznim vidovima iz svoga bogatog malograđanskog iskustva. Tu su: klasična infil- tracija, pokušaji cepanja, izmišljanja i podmetanja raznih afera, zavera ćutanja o aktivnostima markiranog 'neprijatelja', praktično izopštavanje iz građanske politike (nepriznavanjem prava građanstva u politici); progoni i zabrane pod lažnim optužbama; i svakako: etiketiranje ,,fašističkim“, „nacističkim”, „populističkim" i drugim 'nedemokratskim' i okuženim terminima. Pri tom je vreme da se oslobodi jedne uvrežene zablude, tj. pripi- sivanje tih etiketa isključivo komunistima; komunisti su kao brojniji i agilniji možda bili grlatijji u pronošenju tih parola, ali su sami slogani uglavnom kovani i ponikli u krilu naše klasno opredeljene i odnarođene malograđanštine. Odatle su i stalno podržavane i podgrejavane, pa i danas kad se pojave, odatle potiču. I u rasejanju, svi pokušaji cepanja organski opredeljenih zajednica i njihovog skretanja sa narodnog i nacionalnog puta i razvodnjavanja njihove narodne i hrišćanske ideologije, potiču iz budžaka klasno svrstane, odnarođene i međunarodno povezane malograđanštine, danas njene poslednje i najbednije garniture. A razlog je bio i ostao: politička suština organskog shvatanja - naroda kao organske celine, čiji interes traba da vrhuni i kome se podređuju svi posebni intresi društvenih grupa i kapitala; prema kojem se kroji i usmerava opštenarodna politika a što opet ugrožava klasni intres naše otuđene i međunarodno povezane malograđanštine. Na fizičkom kraju naše generacije, nužno je da jasno podvučemo ova saznanja i iskustvo i prenesemo ga dolazećim generacijama, da bi nepokolebljivo ostale na istinski narodnom duhovnom i nacionalnom putu.

V. Dimitrijević

Iskra 1. maj 2004

Политика и перверзија

УБИЈАЊЕ РАДОВАНА У СРБИМА Свако нормалан себи зато поставља питање како је могуће да су током рата у БиХ само Срби убијали, мучили, прогонили, палили и жарили..., а да Срби нису убијани, мучени, прогоњени, паљени и жарени...?! Чињеница је да сваки Србин с правом сматра да је таква поставка ноторна лаж и да се због тога oceha угроженим, мањим делом од Бошњака и Хрвата, а већим од међународне заједнице, која формално подржава дејтонску категорију да је у БиХ „вођен грађански рат”, а суштински делују као да су Срби били агресори у власти- тој земљи. У таквој ситуацији много је оних који су прихватили мит о „Радовану безгрешном, непобедивом и неухватљивом”, али не из идолопоклонства које је последица обожавања Радована до самоуништења, већ из потребе да се нађе било какав одговор на перманентне притиске и ударе по српском народу у целини, који су неретко праћени потпуно понижавајућим и ниподаштавајућим односом страних владара, о чему сведоче и подаци из Хага. пише: Слободан Васковић Полазећи од претпоставке да је „Радован Караџић за живота у српском народу постао мит”, међународна заједница је решила да, када већ не може (или неће) да ухапси Караџића, уништи бар мит о њему. И то немилосрдно, брутално, нељудски, звер- ски... како би свим оним који Караџића доживљавају као првог и последњег правог Србина, а не као узрок свих својих проблема, згадили и живот и Радована. Само је требало пажљиво изабрати прву жртву новог приступа, како би се снажно кренуло у „згађивање Радована”, које би за крајњи исход требало имати, бар тако сматрају, његово пресељење или у Хаг или на онај свет. Жртва није могао бити било који грађанин српске националности, нити је то могао бити иједан политичар српске националности (само им је требало да убијајући један мит створе други) и жртва је морала бити свештено лице, јер само тако би бруталност коју је применио СФОР на Палама добила на потребном значају (све остало је већ виђено), само тако су могли велику већину Срба пољуљати у корену, само тако су могли показати да Српска православна црква није изван домета моћи које стварни господари наших жи- вота поседују, само тако су могли одаслати поруку Србима да ће наставити страдавати буду ли се и даље усуђивали да Радована сматрају РАДОВАНОМ, а не радованом.

Исплати ли се мит? СФОР је буквално затукао Јеремију и Александра Старовлаха како би све Србе натерао да се запитају колико им се исплати да Караџић и даље буде мит?!

Iskra 1. maj 2004

Најтрагичније у свему је што су сви ови догађаји само последица огромних грешака које је управо међународна заједница починила у свом прис- тупу према ратним и постратним дешавањима у БиХ, па и проблему знаном као случај „Радован”. Стварни узроци стварања мита о Караџићу, највећим делом, леже у понашању међународне зајед- нице, која није пропустила ни једну једину прилику да напакости Србима и када су криви и када нису криви. Сам Радован Караџић најмање је заслужан за стварање мита о себи, а Срби су најмање одговорни за то. Велики део заслуга и одговорности носе пред- ставници међународне заједнице, који су учинили све да створе мит о Караџићу, а сада чине све да га униште. И у једном и у другом пројекту највише страда српски народ. Огроман је број директних доказа који тешко оптужују међународну заједницу за овако стање ствари. Сама чињеница да до сада нису успели или нису хтели да ухапсе Караџића, потхранила је легенду о његовој неухватљивости, а што је време више одмицало, и бајку о његовој безгрешности. Странци су немилосрдно потхрањивали ове тезе тако што су оптужили и у Шевенинген одвели готово цели ратни политички и војни врх Републике Српске, суочавајући их са најтежим оптужницама - од злочина против човечности до геноцида над Бош- њацима. (Неким локалним српским ратним лидерима пресуђено је и без суђења.) Истовремено, у Шевенин- ген није одведен нико од чланова ратног политичког и војног вођства хрватског и бошњачког народа због почињених злочина над Србима током рата у БиХ. (Ратни војни и политички врх такозване Херцег Босне који је пре неки дан отишао у Хаг терети се за злочине над Бошњацима.) Може се то рећи и овако - међу шевенинген- ским зидинама налази се 96 Срба оптужених да су починили злочине над Хрватима и Бошњацима; 34 Хрвата оптужена да су починили злочине над Бошњацима и осам Бошњака, од којих је пет, који су током рата били високи официри такозване Армије БиХ, оптужених за злочине над Хрватима, а два ситна лопова и затворска стражара за злочине над Србима у Челебићима. Осми Бошњак је убица Насер Орић, који је оптужен за злочине над Србима у Сребреници, али ни његова ратна функција није била довољно висока да би се могло говорити о уравнотеженом односу Хашког трибунала према почињеним злочинима на простору БиХ.

Срби једини кривци?! Свако нормалан себи зато поставља питање како је могуће да су током рата у БиХ само Срби уби- јали, мучили, прогонили, палили и жарили..., а да Срби

нису убијани, мучени, прогоњени, паљени и жарени...?! Чињеница је да сваки Србин с правом сматра да је таква поставка ноторна лаж и да се због тога осећа угроженим, мањим делом од Бошњака и Хрвата, а већим од међународне заједнице, која формално подржава дејтонску категорију да је у БиХ „вођен грађански рат”, а суштински делују као да су Срби били агресори у властитој земљи. У таквој ситуацији много је оних који су прихватили мит о „Радовану безгрешном, непобедивом и неухватљивом”, али не из идолопоклонства које је последица обожавања Радована до самоуништења, већ из потребе да се нађе било какав одговор на перманентне притиске и ударе по српском народу у целини, који су неретко праћени потпуно понижавајућим и ниподаштавајућим односом страних владара, о чему сведоче и подаци из Хага. Просто речено, добар део Срба је због сталног наметања осећања кривице целом народу, због створене атмосфере несигурности око опстанка РС и немоћи да се том пресингу супротстави - прибегао инату, тако што је у свакој неуспешној акцији СФОР-а која је за циљ имала хапшење Караџића, видео не Радованову, него своју победу.

MILUTIN PROPADOVIC „ТНЕ APPALLING STORY OF EURO-AMERICAN MEDDLING IN YUGOSLAVIA" (Užasna priča o evropsko-američkom vršljanju u Jugoslaviji) Knjiga na engleskom je dokumentovana iz raznih izvora sa namerom da prikaže pozadinske manipulacije i laži u razbi- janju bivše Jugoslavije. Knjiga je u mekom povezu i ima 376 stranica. Cena knjige je $ 12 (SAD dolara) ili odgovarajući iznos u drugoj valuti i može se dobiti na sledećim adresama:

Andra Mandić

8 Bairstovv Cres.

NEW BERLIN, Wl 53151-1622

REXDALE, ONT.

U. S. A.

Домаћа радиност Међутим, било би неодговорно оптужити искључиво међународну заједницу за овако стање. Добар део одговорности носе и одређене политичке снаге из РС које су свесно потхрањивале легенду о свеприсутном Радовану, али не зато што им је стало до Караџића и његове заштите, већ да би се, пред- стављајући се његовим изасланицима, што лакше докопали власти. Исти ти нису годинама учинили ништа да се истина о злочинима над Србима сазна, нити су учинили ишта да међународна заједница коначно почне колико-толико реално да посматра ратна дешавања у БиХ, а посебно нису учинили ништа за оне који су оптужени и затворени због тога што су имали ту (не)срећу да воде српски корпус од 1992. до 1995. године. Исти ти никада нису смогли снаге да искрено кажу народу шта заиста мисле о Караџићу, јер нису били спремни да се суоче са последицама те искрености - било да оне дођу од међународне зајед- нице или од народа. Суштина је да су они све време злоупотребљавали Караџића и његов статус да би

M9W 4T4 CANADA

Да су странци на време осудили и проце- суирали злочине који су почињени и над Србима и да су на време оптужили оне који су те злочине извршили и наредили, да су икада посетили једно од многоброј- них стратишта српског народа, и Срби би лакше прих- ватили свој део кривице за све оно мрачно и ужасно што се дешавало током рата у БиХ, а мит о Караџићу никада не би досегао садашње размере. Истина је и да су странци кључну грешку направили када су 1996. године Караџића удаљили са власти. Да су му дозволили да настави са политичким деловањем, он сигурно не би био оно што је данас, већ би, највероватније, завршио као Слободан Милошевић.

Mirko Čečavac

1625 S. Clover Knoll Pl.

Dušan Popović 141 Dendy St. EAST BRIGHTON, Vic. 3187 AUSTRALIA Cena u SAD dolarima ili ekvivalenat u drugoj valuti: SAD -$ 12; Kanada - $ 15; Evropa i Australija: obična pošta -$15; avionska pošta - $23.

себи обезбедили што боља места, а да при том нису учинили ништа како би на било који начин решили његов положај. На тај начин су странцима дали одличан алиби да у целој причи побегну од властите одговорности због грешака које су починили и све свале на српска плећа руководећи се логиком - „када вама није жао ваших, зашто бисмо их ми жалили”?! Због оваквог позиционирања међународна заједница, уз саучесништво оних који су годинама злоупотребљавали поверење српског народа, данас намеће до сада најопаснију тезу према којој је „српски народ жртва једног човека”. Најопаснију због тога што странци демонстрирају спремност и одлучност да, ако буде потребно, униште цели народ због једног човека?! Истина је да ниједан човек, ма ко он био и како се звао, није вредан једног народа, као што је истина и да нико, ма колико моћан и велики био, није у стању уништити један цели народ. Истина је и да ова истина ником од заинтересованих (ни Караџићу ни међунаро- дној заједници) у овом тренутку није прихватљива, па је извесно да ћемо проћи још ко зна колико кругова бруталности, бахатости, крви и ината.

За крст часни и слободу златну, демократију и Европу.

ПАТРИОТ (Р. С), бр. 112,13. 4. 2004. <patriotmagazin.com/media>

Iskra 1. maj 2004

Iz ruskog ugla

NAJNOVIJA KOSOVSKA KRIZA MOŽE SE PRETVORITI U BALKANSKU Neophodna dela, a ne samo reči Pre pet godina, 24. marta 1999. godine NATO je izručio prve bombe na Jugoslaviju što je predstavljalo, kako su tvrdili rukovodioci Severnoatlantske alijanse, odgovor na etničko čišćenje i proterivanje Albanaca sa Kosova. Danas, pet godina kasnije, možemo konstato- vati da su akcije NATO dovele do posledica koje su potpuno suprotne onim ciljevima, koji su proklamovani na početku vojne operacije. Zapadne države govorile su da žele sprečiti humanitarnu katastrofu na Kosovu, a same su je isprovocirale. Jer upravo je sa dolaskom „plavih šlemova” na Kosovo ovde započelo svestrano etničko čišćenje, čije žrtve su postali Srbi, Cigani, Jevreji, Turci, jednom rečju, celokupno nealbansko stanovništvo pokrajine. Kosovo je u poslednjih pet godina moralo da napusti oko 400 hiljada Ijudi. Kampanja za „etnički čisto Kosovo”, koju su albanski ekstremisti dolaskom na vlast u pokrajini poveli uz popustljivost NATO, faktički nije prestajala tokom svih tih godina, sem što je povremeno stišavana, da bi ponovo poprimala nove obrtaje. Najnovija kulminacija te kampanje dogodila se poslednjih dana u Kosovskoj Mitrovici i ona je, nesumnjivo, provokacija koju su Albanci unapred isplanirali. Rezultat te provokacije su ubistva više od dvadeset Ijudi i progon iz pokrajine još nekoliko stotina Srba, spaljena do temelja srpska sela, zapaljene crkve, antisrpska histerija i novi zahtevi za nezavisnost Kosova. Te zahteve, koji su u suprostnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, u kojoj se fik- sira teritorijalna celovitost bivše SRJ (sada Srbije i Crne Gore) i tretira Kosovo kao neodvojivi njen deo, stalno potenciraju lideri albanskih ekstremista. Treba kazati da je Kosovo de facto odavno već izuzeto iz jurisdikcije Beograda i pretvoreno u podmandatnu teritoriju NATO, a pri tom mirovne snage alijanse praktično ne kontrolišu situaciju u pokrajini. Njome vladaju albanski ekstremisti. Njihova teroristička organizacija OVK, protiv koje se borio bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, koji danas pred Međunarodnim tribunalom u Hagu odgovara za „etničko čišćenje”, praktično nije raspuštena posle uvođenja kontingenta NATO, iako se Alijansa obavezala na to da će razoružati bandite. OVK je samo promenila ime, transformisavši se u takozvani Zaštitni korpus Kosova, čiji teroristi čine nedela ne samo na teritoriji svoje pokrajine, već i u južnim delovima Srbije, napadajući mirne stanovnike, ali i policijske punktove. Teroristi OVK upadaju i na teritoriju Makedonije, popunjavajući redove lokalnih albanskih ekstremista, podstičući ih na separatizam i na oružanu borbu za „nezavisnost” Albanaca. Legalizacija OVK putem stvaranja Kosovskog zaštitnog korpusa dovela je do toga, da su desetine terorista ušle

Iskra I. maj 2004

u administrativne strukture pokrajine i sasvim zvanično realizuju svoje ekstremističke postulate. Na žalost, mnogi političari Zapada stimulišu separatističke planove albanskih ekstremista, izjavljujući da se „situacija razvija tako da alternative nezavisnosti Kosova nema”. O tome je, između ostalog, u više navra- ta govorila bivši državni sekretar SAD Madlen Olbrajt. To je veoma opasan stav. Jer nije u pitanju samo izdvaja- nje Kosova u samostalnu državu, već i početak reali- zacije globalnijeg plana stvaranja „Velike Albanije”, koja uključuje Albaniju, Kosovo, deo Crne Gore, Makedonije i Grčke. Pojavljivanje na evropskoj mapi takve države od šestsedam miliona Ijudi, stvorene kao rezultat prekra- janja granica, sa brzo rastućim stanovništvom, ozbiljno bi promenilo situaciju ne samo na Balkanu, nego i na celom kontinentu. Sada je na Kosovu, posle nekoliko dana pogroma protiv srpskog stanovništva, nastupilo relativno zatišje, i predsednik Ibrahim Rugova je proglasio i Dan žalosti za poginulima. Međutim, to zatišje, koje je ost- vareno zahvaljujući hitnom prebacivanju na Kosovo dodatnih jedinica KFOR i prilično oštrim merama vojno- policijskog karaktera, naravno da je varljivo i privremeno. Obavezno će uslediti nova eksplozija nasilja i ona može poprimiti krajnje opasne dimenzije, jer kosovski problem nije rešen, a Zapad očigledno ne namerava da na pravi način i definitivno pritegne ekstremiste koji su teror učinili glavnim oružjem za realizaciju svojih separatističkih planova. U Moskvi smatraju da je za stabilizaciju situacije na Kosovu neophodno, pre svega, striktno poštovati Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i uspostaviti jurisdikciju Beograda nad Kosovom. ,,Na žalost, albanski lideri nisu uvek ispunjavali zahteve Saveta bezbednosti”, izjavio je ovih dana ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov. Sem toga, istakao je šef ruskog MIP, neki predstavnici zapadnih zemalja pokušavali su da zažmure na to i nisu na vreme odvraćali Albance. „Poslednji događaji u Mitrovici potvrdili su našu bojazan i pokazali da je takvo povlađivanje Albancima da očisti pokrajinu od drugih nacionalnosti i štetno i opasno”, kazao je Lavrov i dodao, da sada Rusija zahteva da se situacija vrati na osnovne odrednice sređivanja koje su fiksirane u Savetu bezbednosti UN. Pošto se ne postiže mirni suživot etnosa na Kosovu, verovatno ima smisla prihvatiti predlog premijera Srbije Vojislava Koštunice o podeli Kosova na nacionalne kantone, to jest, da se prihvati shema koja je faktički primenjena u Bosni i Hercegovini, gde nakon vojnih dejstava početkom 90-ih godina srpsko i muslimansko stanovništvo živi odvojeno. Radi zavođenja reda

Поводом извештаја и препорука Међународне кризне групе

ОСУДА СРБИЈЕ БЕЗ ИКАКВИХ ДОКАЗА Антисрпски документ препун условљавања Последњи извештај и препоруке Међународне кризне групе представљају вербалну осуду Србије која није поткрепљана аргументима. Рећи да Србија после 5. октобра све више подсећа на Србију из доба Милошевића - али без Милошевића је крајње неод- мерено и лицемерно и неодговара реалности - изјавио је јуче за „Глас” др Миодраг Митић, својевремно виши правни саветник у СМИП-у и стручњак за међународ- но право. Митић је упозорио да сам текст садржи веома опасне тезе назвавши га безобразлуком. Пре свега то се односи на препоруке МКГ у којима се термин условљавање провлачи кроз читав текст. Поред осталог ту је и препорука САД да нас- таве условљавање помоћи, посебно сарадњом са Хагом, док се НАТО сугерише да не дозволи улазак СЦГ у Партнерство за мир док не буде повучена тужба против алијансе због бомбардовања. То што се у извештају констатује нестабилност у Србији није ни тако страшно али препоруке управо делују контрадик- торно и сва је прилика да би њихова примена у пракси довела до још веће нестабилности и кризе у Србији. - Нарочито су опасне тезе у препорукама Влади Србије да пружи већу безбедност борцима за људска и права мањина у Војводини, Санџаку и на Косову. Тиме се сугерише такође без изношења било каквих доказа да је њихова безбедност угрожена. Још опаснија је и препорука Влади да спречи ултрана- ционалисте у покушају етничког чишћења на подручју јужне Србије, Санџака и Војводине.

преговарач, који je истовремено и члан Међународне независне комисије за Косово. Иначе, деловање ове Комисије оцењено је негативно у домаћим стручним круговима, а њен копредседавајући приликом осни- вања био је Ричард Голдстон, биши челни човек Тужилаштва у Хагу. У МКГ су и Ричард Холбрук, Ђерђ Сорош, низ познатих личности из дипломатије који су имали и још имају велики утицај у међународним кру- говима. МКГ не именује о којим се ултранационалисти- ма ради и ко то покушава етничко чишћење на југу Србије. Ово се може схватити двосмислено. - Очигледно је и према досадашњем деловању ове групе да се ту мисли на Србе, што говори о анти- српском ставу МКГ. Очито је њихово суштинско зала- гање за Србију сведену на тај појам уже Србије и за изношење аргументације која иде у прилог независ- ности Косова и Метохије. Констатује се и да би „нестабилност и економ- ска слабост могле да убрзају осамостаљивање Црне Горе, али и преливање сукоба с Косова на Прешевску долину, Санџак, па чак и Војводину”, а са друге стране препоручује условљавање помоћи од стране ММФ, Светске банке и Европске банке за обнову и развој. - Очигледно је у ком правцу ветар дува и да се ради о контрадикторним и лицемерним тезама које могу довести до дестабилизације, а циљ је као што сам и рекао незвисност Косова. Јер, условљавање помоћи управо је подстакло економску нестабилност која се помиње и у самом извештају МКГ - закључио је Митић.

Глас јавности, 28.3.2004.

Утицајна група

И. Стојковић

<glas-javnosti.co.yu>

Међу члановима Међународне кризне групе су и Марти Ахтисари, биши фински премијер, дипломата и

Српски добровољци у Великој Британији прославиће своју славу Светог Ве-

lz ruskog ... na Kosovu je najzad potrebno na delu, a ne na rečima, razoružati OVK, pa ma pod kakvom se ona „firmom” skri- vala. Neophodno je pozvati na odgovornost albanske „jastrebove”, kao što su Hašim Tači, bivši glavešina OVK, a sadašnji lider takozvane Demokratske partije Kosova. On je izvršio mnogobrojne zločine, a sada vodi politiku na Kosovu. Očigledno je da takva politika vodi samo u novo nasilje i u stanju je da na kraju krajeva eksplodira i čitav balkanski region. RIA Novosti, 25. 3. 2004. <www.danas.co.yu>

Vladimir Volkov

Autor je profesor, direktor Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

ликомученика Георгија у недељу 16. маја 2004. године у Бермингаму. Света Литургија почиње у 10 часова пре подне у цркви Лазарици. По завршетку Богослужења обавиће се сечење славског колача, а онда се прелази у црквену салу где ће бити служено жито и послужење уз уобичајене другарске разговоре. Позивамо све добровољце, њихове породице и пријатеље да присуствују овој свечаности у што већем броју. Приређивачки одбор

Iskra 1. maj 2004

BOMBARDOVALI SMO POGREŠNU STRANU? Kanadski list National Post, 6. aprila 2004, donosi članak, penzionisanog generala Levvis MacKenzie-a, nekadašnjeg komandanta UN trupa u Bosni, u kome on odlučno kritikuje sve što se je nedavno odigralo na Kosovu, kao i napad Zapada na Jugoslaviju, da bi se sprečio navodni genocid nad Albancima, koji, kako on kaže, nije nikada ni postojao. General MacKenzie je jedan od retkih Ijudi sa Zapada, koji se nije bojao da uvek kaže istinu. Sledi naš slobodan prevod članka sa engleskog. *

Pre pet godina na našim TV ekranima, pre- ovlađivale su slike Albanaca sa Kosova, koji beže preko granica da bi našli utočišta u Makedoniji i Albaniji. Bučni izveštaji obaveštavali su kako Miloševićeve sigurnosne snage sprovode kampanju genocida i da su najmanje 100.0 Albanaca sa Kosova ubijeni i zatrpani u masovnim grobnicama, širom ove srpske pokrajine. NATO je krenuo u napad bez obzira što nijeda država, članica (NATO) saveza nije bila ugrožena i otpočeo bombardovanje ne samo Kosova, nego i infrastrukture i građana same Srbije — bez odobrenja Ujedinjenih nacija, toliko poštovanih od kanadskog vođstva, prošlog i sadašnjeg. Svi mi koji smo opominjali da je Zapad uvučen na stranu jednog ekstremističkog, ratobornog pokreta za nezavisnost Albanaca na Kosovu, bili smo odbačeni kao popustljive mlakonje. Činjenica da je vodeća organizacija, koja je predvodila pokret za nezavisnost, Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), bila opšte poznata kao teroristička organizacija, za koju se znalo da dobija pomoć al-Kaede Osame bin Ladena, bila je prigodno ignorisana! Sadašnja oskudnost vesti u severno-američkim medijima o pojačanom nasilju na Kosovu, u poređenju sa detaljnim prikazom istog u evropskoj štampi, snažno sugeriše da mi, Kanađani, ne volimo da priznamo ono u čemu smo pogrešili. Naprotiv, selektivni kratki izveštaji na ovoj strani okeana, produžuju da 'predu' omiljenu priču o kukavičkim i podmuklim Srbima koji nastavljaju sa svojim nedelima. Da je to tako neka posluži zadnja kriza, koja je počela 15. marta o.g. Mediji su izvestili da su četiri albanska dečka bila saterana u reku Ibar u Mitrovici, gonjeni od najmanje dva Srbina sa kučetom (etnička pri- padnost psa nije objavljena). Tri dečka su se udavila, a jedan je uspeo da dođe do druge obale. Odmah su se hiljade mobilisanih Albanaca okupili na prosotoru podeIjene varoši. Napadi na Srbe odigrali su se širom Kosova, otprilike 30 osoba je izgubilo živote i 600 ra- njeno. Trideset (stvaran broj je 35 - SP) srpskih pravoslavnih crkava i manastira je razoreno, više od 300 privatnih kuća je do temelja spaljeno i 6 srpskih sela očišćeno od svojih stanovnika. 150 pripadnika mirovnih snaga je bilo povređeno.

Iskra 1. maj 2004

U severnoj Americi su potpuno ignorisane broj- ne izjave iz nezavisnih izvora, gde se tvrdilo da nije postojao incident između Srba sa psom i albanskih dečaka. Govornik NATO policije Derek Chappell, izjavio je 16. marta da „sigurno nije istina” da su dečaci bili sateranii u reku Ibar od strane Srba. Chappell je takođe izjavio da je preživeli dečak rekao svojim roditeljima, da su dečaci sami ušli u reku, i da je bujica odnela njih trojicu. (Derek Chappell je nekoliko dana docnije iznenada smenjen sa svoga položaja zato, kako se tvrdilo, što je davao neod- govorne izjave srpskoj štampi - SP). Admiral Gregory Johnson, vrhovni komandant NATO snaga, je docnije izjavio da su izvršeni napadi bili “organizovano i odlično planirano etničko čišćenje” od strane kosovskih Albanaca. Proterani Srbi su se pridružili 200.000 onih, koji su bili očišćeni iz pokrajine, posle „humanitarnog” bombardovanja NATO-a, 1999 godine. Oni koji su bili navodno „čišćeni” sada su postali odlični „čistači”. Iste sedmice, grupa Ijudi, koji su se predstavljali da su Srbi, izvršili su prepad iz zasede i ubili jednog poli- cajca UN-a, i njegovog pratioca, Albanca. Za vreme izmene vatre, jedan od napadača je bio ranjen i umesto srpskog jezika, koji su do tada upotrebljavali, uzviknuo je na albanskom „ја sam pogođen”! UN policija je gonila napadače i tako pronašla albansku farmu gde su našli tog Albanca, koji je već bio mrtvav i dosta oružja. Četvo- rica Albanaca su tu uhapšeni. Ova zaseda je objavljena u američkoj štampi, ali ne i njen završetak, gde se vidi da je i ovo bila nameštena provokacija (da se ocrne Srbi- SP) albanskih terorista. Kosovom upravlja UN, ista organizacija koja bi po želji mnogih Kanađana trebalo da preuzme vođenje poslova u Iraku od SAD. Činjenica da UN ne može ni svojim civilnim službenicima da naredi gde da idu i ostanu - već mora zato da traži dobrovoljce vezano sa nedavnom odlukom UN da napusti Irak posle samo jednog brutalnog napada na njihovu zgradu u Bagdadu i stvarnost da je Kosovo pod upravom UN na „mrtvoj tački”, isključuje UN iz rasmatranja za ovu ulogu. Posle intervencije NATO / UN 1999. Kosovo je postalo kriminlana prestonica Evrope. Trgovina seks- robljem cveta. Pokrajina je postala dragocena sao- braćajnica za prevoz droga na putu ka Evropi i Severnoj Americi. Ironično, najveći deo droga dolazi iz još jedne „oslobođene” zemlje od strane Zapada Avganistana. Pripadnici navodno demobilisane, ali ne i eliminisane OVK, su intimno umešani u oranizovan kriminal i upravljanje državom. Policija UN hapsi mali procenat umešanih u kriminal, predaje ih domaćem sudstvu, koje je ih podložno mitu i pretnjama, na jedna vrata primi, a kroz druga otpusti. Cilj Albanaca je da proteraju sa Kosova sve neAlbance, uključujući i predstavnike međunarodne zajednice, i potom da se priključe majci Albaniji i tako ostvare krajnji cilj „Veliku Albaniju”. Ova kampanja je otpočela njihovim napadima na srpske snage sigurnosti,

Писмо из Чешке

ТРИ ЦРНЕ ЧЕШКЕ ГОДИШЊИЦЕ У МАРТУ 2004. Три црне, чак и бедне годишњице, су везане са мартом 2004. у Чешкој. Две од њих су петогодишњице. Прва наш улазак у НАТО 12. марта 1999. године; друга је 24. март 1999., када је „наш” НАТО постао крими- нална организација: (а) пошто је отпочео своју теро- ристичку кампању од 78 дана против Југославије, пуну разарања и убијања стотина невиних цивила, (б) пошто је 24. марта 1999. увео законе џунгле и међународног разбојништва у светску политику. НАТО је отпочео да уништава и убија у Југославији, без међународног одобрења, без резолуције Савета безбедности, употребљавајући измишљотине да треба тобоже да заштити Албанце од српске војске и полиције, да наводно спречи да се не догоди људска трагедија коју су господари НАТО само помогли да се оствари. Трећа годишњица је сећање на 15. март 1939. године, када је хитлеровска Немачка окупирала остатке осакаћене минхенске Чехословачке и успоставила злосретни Протекторат Чешка и Моравска и када је била створе- на „самостална” република Словачка. За Чехе су улалзак у НАТО и догађаји после тога били срамни, пошто су Срби њихови блиски, ако не и најбољи пријатељи више од сто године. А 1999. су Чеси постали чланови организације НАТО која је од њихових пријатеља Срба начинила гадове, чије вође су систематски уништавали српску земљу још од почетка деведесетих година, за време трагичних догађаја у Хрватској и Босни и Херцеговини. А део чешких званичника, медија и чешки председник Хавел, су почели да се понашају као слуге Запада, да демонизу- ју Србе и њихове вође, слепо слушајући Нови светски

Bombardovali smo ... početkom 1990-tih godina, kad su surovu reakciju Miloševića uspeli da okrenu u simpatije širom sveta za svoj slučaj. Nije bilo genocida, kako je to Zapad tvrdio 100.0 navodno ubijenih i sahranjenih u masovnim grobnicama, su se sveli na oko 2.000 žrtava iz svih etničkih grupa, uključujući i one poginule u toku samog rata. Albanci Kosova su manipulisali sa nama kao što vir- touz svira na Stradivarius violini. Mi smo finasirali i indi- rektno pomogli njihovu nasilnu kampanju za etnički čisto Kosovo. Mi ih nikada nismo osuđivali kao vršioce nasilja početkom devedesetih godina i nastavljamo da ih prikazujemo jedinim žrtvama i danas, uprkos suprotnih dokaza. Kada ostvare nezavisnost uz pomoć naših dolara, zajedno sa onim dobijenim od bin Ladena i al- Kaede, zamisliti ohrabrenje koje ta vest daje drugim terorističkim organizacijama koje se bore za nezavisnost širom sveta.

поредак. Када je отпочела HATO агресија против Југославије, 2/3 Чеха према анкетама нису то одобравали. Чешки улазак у НАТО је почео да „доноси плодове”: једна јединица од 140 наших падо- бранаца сада одлази у Авганистан, да јури остатке Талибана и Ал Каеде по тамошњих врлетима. Читавих 75% Чеха је било против тога. Наши војни полицајци, њих око 80-90, су сада у Ираку. Срећом за сада су читави. Прошлог пролећа, у току агресије против Ирака, Чешка је остала изван клуба агресора. Дала је само једну врло потребну и успешну болницу, у главном за цивиле, у Басри. Специјална чешка про- тивхемијска јединица је била смештена у Кувајту, за сваки случај, ако би Ирак употребио отровне гасове или биолошко оружје. Тада су Чеси били сретни, да Вацлав Хавел више није њихов председник, јер би он сигурно удесио, да активније учествују у САД и Енглеској агресији против Ирака у пролеће 2003. године. Хавел је био међу осам потписника меморан- дума (30. јануара 2003.) неких чланова Европске уније (ЕУ) који су ватрено подржавали војну акцију против Ирака, као потпору САД и Енглеској. Чешки министар иностраних послова г. Свобода је хтео, као и Хавел, веће ангажовање на страни агресора. Чешки председник владе Владимир Шпидла је успео да то ублажи и тако Чешка није послала своје борбене јединице у Ирак, док су Пољска, Бугарска, Украјина итд. своје јединице послали. У јесен 2003. су многи у Чешкој веровали, да г. Хавел има много наде да постане носилац Нобелове награде за мир. Тај проблем је био више пута диску- тован у штампи. Али ту нико није навео његову крајње мучну изјаву у току НАТО агресије против Југославије у пролеће 1999. године, када је Хавел написао 29. априла у француском Ле Монду: „Сматрам да постоји једна важна чињеница у вези са НАТО интервенцијом на Косову коју нико не може да оспори: ваздушни напади, бомбе нису били изазвани неким материјалним интересима. Њихов каракатер је био чисто хуманитаран... ” У вези са тиме не смеју се заборавити Хавелове ратоборне, против српске изјаве приликом отварања Музеја холокауста у Вашингтону (април 1993.), када је предлагао да треба бомбардовати српске положаје у Босни. Исто тако не смеју се забо- равити његове грубе, гадне речи за армију босанских Срба и за њихове вође у току помпезне посете Апије Изетбеговића Прагу у јесен 1993. године. У то време, садашњи чешки председник републике Вацлав Клаус, а тада председник владе, је одбио да прими Изетбеговића, те је напустио Праг. Тада је изјавио: „Моје гледиште, као аналитичара, је да желим да чујем све чињенице, па и оне, које нису унапред изабране у току пристрасног расуђивања. Чини ми се и сувише једноставним да кажем, како су сви Срби постокому- нисти, док су они остали демократи...”

Smešno je kako sami sebi kopamo sve dublju rupu! Preveo: Stevan Piroćanac

Iskra 1. maj 2004

Чеси живе у слободној, демократској земљи, али преко 85% њихове штампе је у страним, углавном немачким рукама. Регионалне новине су скоро 100% у немачком власништву (Passauer Neue Presse), најти- ражније DNES (Данас) и Lidove Niviny (Иародне новине) су иметак немачког концерна Rheinisch-Bergische Druckerei und Verlagsgesellschaft. Друге најтиражније новине PRAVO (Правда) су још у чешком власништву (?), али су под доста јаким утицајем Хавелових симпа- тизера, од којих неки још верују, да је бомбардовање Југославије била „хуманитарна акција”. Стварно чешке су комунистичке HALO NOVINY (Хало новине). Ради тога најтиражније новине „филтрирају” вести, народ то назива „тихом цензуром”. Доста често они само „изоставе” неке информације. Хавелови при- јатељи не воле да се критикују САД, Запад уопште, Европска Унија. Они публикују, на пример, вести о Сребреници само како их приказују босанско-мусли- мански извори пропаганде, без информација са оне друге, српске стране. Они никад не помињу да је „аферу Сребреница” створила гђа Олбрајт (Albright), да је већина оних стравичних вести о покољима мус- лиманских цивила измишљотина; тако рећи се не помињу покољи Срба и уништавање њихових села у источној Босни, почињени босанско-муслиманским војним снагама Сребренице, итд. Сличне једностране информације и полуистине се причају о догађајима око Вуковара у Хрватској, у јесен 1991. Садашња „тиха цензура” (штампа, телевизија) је остатак из старе комунистичке ере, она донекле дезинформише Чехе који не налазе све вести које би хтели да чују, или налазе полуистине о горе наведеним темама. Они су информисани, али никад не знају, да ли су потпуно и поштено информисани, или добијају само полуистине, једностране приказе, без мишљења и те друге стране.

Вацлав Клаус је сада већ годину дана председник републике и на првом је месту попу- ларности међу чешким државницима. Он је десни- чарски политичар, његова бивша странка ОДС (Грађанска демократска странка) је сада главна опозициона странка, заједно са комунистима. Али као председник републике, он се понаша другачије. Покушава, сасвим успешно, да буде председник свих Чеха, мада му неки социјални демокрти не верују сасвим. Он се чак и према комунистима односи као са себи равним и позива их у Лански замак. Његов пред- ходник, Хавел, их никада није позвао; за њега су били нико и ништа, стални непријатељи. Клаус је еуроскеп- тичар, још увек са сумњама о Европској унији. Али у току недавне посете Бриселу, био је пун осмеха, врло пријатељски према саговорницима и са Романо Продијем. Његова популарност се повећала када је за председничка кола изабрао елегантну чешку ШКОДА СУПЕРБ, уместо уобичајених кола Мерцедес или БМВ. Много раније, био је вероватно одговоран за одбаци- вање предлога да се у Прагу оснује „Универзитет Џорџ Сороша” (сада је у Будимпешти) који би ширио „црну кугу” противнародних, противрелигиозних, деструк- тивних васпитних идеологија, уз богато финансирање својих помагача и послушника из класе „сорошеваца” и подмићивање медија.

дерне борбене авионе и жели да их изнајми. Док су САД, Белгија, Канада, нудили своје старе, донекле реновиране авионе, највише Ф 16 и Ф 18, Шведска је понудила комплетно НОВЕ борбене авионе ГРИПЕН, са најбољим „офсет програмом” (да компензира Чешку за њене издатке) и најбољим условима отплаћивања за позајмљене авионе. САД, Белгија, Канада и Француска су биле разочаране; било је много лобирања (lobbying), специјално од стране америичких амбасадора у Прагу, пошто Шведска није члан НАТО. Али до данас, тј. до 11. априла 2004., изгледа, да ће чешко небо од 2005. године бранити 14 шведских ГРИПЕНА. ГРИПЕНИ ће исто тако бранити и небо Мађарске - ако 'Велики брат’ не реши другачије. Источна Европа, гладна за инвестицијама са Запада, није увек задовољна са странцима који тамо улажу своје паре. Чешка је била углавном успешна у томе смислу, али постоји и више непријатних, горких разочарења. У вези са приватизацијом познате фаб- рике вагона у Студенки (у Моравској), ову је купила једна америчка финансијска група и фабрика је затворена, већина радника отпуштена. Чувена фаб- рика теретних аутомобила ТАТРА из Копривнице у Моравској, има доста сличну судбину, али је ипак још увек „над водом”. Њена теретна кола ТАТРАсувише пута победила у чувеној трци за Дакар. Чешка фабри- ка авиона Аеро Водоходи је имала проблеме, те ју је у вези са приватизацијом купио амерички гигант Боинг, чији су администратори у Чешкој добијали огромне плате, али од обећаног развоја и повећења тржишта за фабрику није било ништа. Сада чешка влада са много мука покушава да избави фабрику из смртоносног загрљаја Боинга. Очекује се велики финансијски губитак. Мислим, да су те порођајне муке приватизације, понекад скоро пљачке државне имовине, биле добро познате и у Србији у току 2001- 2003. година. Ваљда ће то сада, са новом владом, да престане. И у Чешкој се зна за те пређашње „пљачке” (на пример Сартид). Али у марту постоји и мио, срећан дан. То је 7. март, рођендан (1850) првог чешког председника републике Томаша Гарига Масарика, великог пријате- ља Срба. У марту 2004. је парламенат изгласао закон, да је други председник Чехословачке, Едуард Бенеш, био заслужан за државу (Сенат у коме има подоста „хавеловаца” је то за сада одбио). Тојебило махом за инат судетским Немцима, који га веома мрзе, пошто су их његови декрети, одобрени од 'Велике четворице’, принудно иселили после рата у Немачку, са доста гру- бих поступака према неким исељеницима. Све је то било због масовне издаје Чехословачке од стране судетских Немаца и колаборације са хитлеровском Немачком поводом Минхена у 1938. години и после окупације 15. марта 1939. Иначе односи Чешке са Немачком су сада добри, али баварска опозициона Хришћанско-демократска унија јако подржава судетске Немце и њихове реваншистичке тежње. Острава, 11.4.2004. Проф. др Рајко Долечек, DrSci.

Више од једне године тражи Чешка да набави надзвучне авионе, да замене оно неколико старих совјетских МИГ 21. Раније, за време више неефек- тивних министара одбране (већином из народне (католичке) странке), чешка војске је заменила своје модерне МИГ 29 за хеликоптере. Чешка војска сада не може из финансијских разлога да купује скупе мо-

Белешка о писцу: Професор др Долечек је син оца Чеха и мајке Српкиње. Једно време живео је у Југославији. Писац је документоване књиге „Оптужујем" о разбијању Југославије од стране Запада. Редован је читалац и повремени сарадник Искре.

Iskra 1. maj 2004

KAKVA SETVA TAKVA ŽETVA! ŠTA POSLE NESREĆE U MADRIDU? Na veliku žalost obe, žetva i prognoza o budućim zbivanjima u Evropi i drugde, obeleženi su davno pre madridske nesreće, 11 marta o.g. Terorizam nije pao s neba, već je to ljud- ska tvorevina. Uzročnici su u ljudskom delanju i tvore-nju, po onoj evanđelskoj izreci: „Како seješ tako ćeš i požnjeti!”. U vezi ovog problema, donekle i u sličnosti sa njim pre početka Drugog svetskog rata, trasiran je i omogućen uspon Hitleru i njegovom pokretu. Odgovorni faktori od tog događaja stidlji- vo beže. Taj događaj, međutim, temeljno i naučno obradio je, još sedamdesetih godina dvadesetog veka, profesor političkih nauka Antony C. Sutton u svom čuvenom, ali zatomljenom, delu: ,,WALL STREET AND THE RISE OF HITLER”. [Volstrit (finasijsko-prometna ulica) i Hitlerov uspon na vlast]. Sutton pita zašto se veliki biznis kapitalista upustio u avanturu ove vrste? On će dati odgovor koji je sličan odgovoru na pitanje: zašto su kapitalisti pomogli Lenjina i Staljina? Pomogli su u nadi da će u Rusiji ubiti slovensku ‘stihiju’ pravoslavlja, stvaranjem bezbožničkog Ada. Dovođenje Hitlera na vlast, po rezonovanju kapitalista, pored dobre trgovine i profita, obezbediće ih protiv Staljina. Tako se tada razmišljalo. Medutim, istorija je dokazala da su oba rezono- vanja nečovečna, nehumana, upravo satanska. Stvorene su dve aždaje koje će u dvoboj uvući i nedužne narode i posejati seme za uzrast savremenog terorizma, protiv kojeg je teško naći lek. Profesor Sutton je rođen i vaspitan u Londonu; dobio je naučnu katedru na Huverovom institutu za rat i mir u Kaliforniji. Odmah posle objavljivanja njegovog pomenutog dela, digla se protiv njega velika hajka od strane visokog kapitala u Americi i Evropi. Nastao je ,,lov na veštice”, da se njegova knjiga zapleni i stavi na lomaču. Na sreću, „lovcima" nije pošlo za rukom da sve spale, ponešto je spaseno, kao što i pojedinci prežive posle pogroma. Dva dana posle zločina u Madridu Poznati američki analista i direktor časopisa „Strategic Studies for Defence and Foreign Affairs” Gregory Copley, objavio je na Intemetu poduži napis o teror- izmu u dva dela: (i) Bombardovanje u Madridu osvetljava domet i snagu islamskih terorista, i (ii) Reaktiviranje Bosanske mreže i njene pomoći za novi napad na Ameriku. Da napomenemo da je američka Klintonova politika stvorila Bosansku mrežu. Analista Copley iznosi kako je ‘Bosanska mreža’ stvorena od strane Klintona koji je doveo u Bosnu muđahedine da vode njegov rat protiv Srba. U tu svrhu Klinton je postavio za komandanta NATO-a u Evropi generala Wesly Clark-a. Ovaj general je odmah posvetiti svoju pažnju da poveže muđahedine sa albanskim teroristima KLA. Na dužoj stazi, Amerika preko Klintona spremala je rat protivu ostatka Jugoslavije, u kojoj će muđahedini i KLA biti policaj- ci nove tvorevine. Ovo je trebalo da počne funkcionisati posle rata protivu Srbije od 78 dana i noći, rat koji je postao i ostao odlična škola savremenog terorizam. FELIX AMERICA NUBE (Raduj se srećna Ameriko) jer si postala, od idealne

liberalne zemlje, rasadnik i odgajivač terorista. Da impresioni- ra svet, Amerika će putem propagande naterati albansko civil- no stanovništvo da u velikom broju beži u Makedoniju, čemu srpske vlasti nisu smetale, nego su omogućile ovu američku ujdurmu. Gospodin Blair je bio ushićen uspehom rata NATO- a protivu Jugoslavije, bombardovanjem Beograda i drugih srpskih gradova. On je ovu brutalnu agresiju nazvao , jedinim moralnim ratom u istoriji”! A profesor političkih nauka John Loghlin, takođe Britanac, izjavio je posle g. Blera: „Rat (Blerov) bio je ustvari otvaranje naših srca i vrata naših domo- va organizovanom kriminalu...”. Veze vlade američke koloni- je Bosnie i albanskih terorista uspostavljene su još 1995. godine. A pre razbijanja Jugoslavije, u iransko-iračkom ratu, Amerika je upotebljavala, kad bi joj ustrebalo, elemente А1 Kaide u borbi protivu Irana. Ajoš pre toga, po svršetku Prvog svetskog rata i posle boljševičke revolucije u Rusiji, američki kapitalisti stavili su se na stranu Lenjina i Staljina. Ti isti kapitalisti pre Drugog svetskog rata pomogli su Hitlera. U pogod- bi bio je otvoren račun od milion dolara Ovlašćeni korisnik kredita sa nemačke strane bio je Rudolf Hess, Hitlerov zamenik, koji je prema potrebi podizao novac u banci u Amsterdamu. Sta su ciljevi terorista za tekuću godinu, pita se g. Copley i daje odgovor. Glavni ciljevi su sledeći: „Posle uspešnog obaranja vlade u Španiji, te slabljenja koalicije, dolazi preka potreba menjajnje vlade u Americi, Australiji, a naročito u Britaniji, koja je glavni podržavalac i savetnik američkog predsednika. Teroristi rade na ovome, a koliko će uspeti ostaje da se vidi, jer će anti-terorističke mere biti pooš- trene u pomenutim državama." Copley smatra da su se teroristi ugnezdili u zapadnoj Evropi još 1979. godine i povezali sa teroističkim grupama ETA i IRA, a takođe i sa umerenijim grupama u Iranu Hojjat-al-Islam i Mohammad Khatarni Ardakani. Mogući budući događaji na jugoslovenskom prostoru Gregory Copley smatra da su Srbi kao narod uzeti na nišan od američkih srbofoba: Klinton, Olbrajt, Vesli Klark, Holbruk, Abramovicz i drugi. Cilj pomenutih poklapa se sa američkom vodećom politikom koja se može realizovati u stvaranju „Zelene transferzale od Lamanša do Bosfora i Avganistana." U Evropi, ostvarenju ovog plana na putu su Srbi kao narod (koji su bili takva smetnja Dvojnoj Monarhiji i Kajzeru za „Drang nach Osten”), a sada su to demokratskim nacistima i neofašistima i debelo ustoličenim kapitalistima. Da se plan ostvari, Gregory Copley smatra, potrebno je potpuno eliminisati Srbe u Bosni. Potreban je ,,demokrat-ski” scenario - sukob sa Republikom Srpskom - što bi Amerika jedva dočekala, da se Srbi u Bosni utamane. Zatim je na redu eliminisanje srpskog uticaja u Crnoj Gori, te

Iskra 1. rnaj 2004

О књизи Михаила Константиновића:

„ПОЛИТИКА СПОРАЗУМА - ДНЕВНИЧКЕ БЕЛЕШКЕ 1939-1941, ЛОНДОНСКЕ БЕЛЕШКЕ 1944-1945” Михаило Константиновић: „Политика споразу- ма Дневник белешке 1 9 3 9 - 1 9 4 1 Л о н д о н с к е белешке 19441945. 663 стр.; 24 см.; издање Нови Сад; Мир 1998. (Нови Сад: Прометеј).

* *

Иако је већ прошло пуних пет година од када се ова књига појавила, попраћена је муклим ћутањем и на отаџбинској груди и у емиграцији. У њој има нешто што читаоца оставља забезекнутим пред чињеницом да се у Краљевини Југославији у предвечерје европ- ског и Другог светског рата водила не политика спо- разума између три постојећа народа, већ безакоње и прогон оних који су критиковали режим Цветковић- Мачек који се био ставио изнад државе. Књига у извесној мери осветљава зашто су ЈНП ЗБОР и Димитрије Љотић били стављени ван закона и бездушно прогоњени, а виђени чланови Покрета чак отерани и у концентрациони логор. Најпре да дамо биографију Михаила Константиновића који је био „сива еминенција” режима Цветковић-Мачек. У књизи стоји: „Михаило Константиновић рођен је 10. (23. марта 1897. у Чачку. Отац Илија, надничар, и мајка Пава (Ратковић) избегли су из Санџака, где су живели од старине и бавили се земљорадњом (у Кућану, односно у Чадињу и у селу Челице, у околини Пријепоља). Године 1914. завршио је шести разред гимна- зије, од августа исте године до октобра 1915. служио добровољно као болничар писар у Другој војној болни- ци у Чачку. У јесен и зиму 1915. повлачио се са срп- ском војском, јануара 1916. прешао у Француску.

omogućenja Đukanovićevih papagaja u crnogorčenju od zore do sutona, a zatim i brisanje srpskog imena. U pomoć će ovde priskočiti pod okriljem „međunarodne zajednice” ustaše i albanski tero-risti. A „demokratska” Amerika će se postarati da dođe do sukoba u Sandžaku i Vojvodini, kao i novog rata u Makedoniji. U svim pomenutim krajevima američka politika (hitlerovskog tipa) operiše još od razbijanja Jugoslavije. Pa zašto se onda mučiti oko iznalaženje plana za tu rabotu, kad su Hitlerovi i Titovi planovi pristupačniji i oprobani i samo čekaju na svoju „demokratsku" primenu. Demokratsko ime još od vremena stare Helade i Atine proslavilo se kroz istoriju. U naše vreme postalo je ofu- cano, degradirano i dobrim delom prostituisano.

Maja 1916. ступио je у Српски универзитетски батаљон у Жоазјеу и ту завршио гимназију. Јуна 1917. демобилисан је и послат на студије права на факултет у Лиону, али је студије прекинуо да би добровољно ступио у Француску војску, јула 1918. и учествовао у борбама на западном фронту, у 530. и 254. пуку пољске артиљерије. По демобилизацији (26. априла 1919.) наставио је студије у Лиону. Дипломирао је 1920., вратио се у земљу, запослио се као писар у Министарству правде, али дао је оставку на службу због студија за докторат правних наука у Лиону. Степен доктора правних наука стекао је 1923. (са тезом из римског права: „Л перику- лум реи ен друа ромен класик”). Јула 1923. постављен је за писара првосте- пеног суда у Охриду. Крајем исте године изабран је за доцента на Правном факултету у Суботици, за катедру грађанског права и међународног приватног права (фебруара 1924. постављен је на то место). Августа 1926., изабран је за ванредног професора на истом факултету. Фебруара 1935. премештен је на Правни факултет у Београду, где је 1937. постао редован про- фесор. Године 1939. учествовао је у раду на српскохрватском споразуму. Ступио је у владу Споразума 26. августа 1939. године и био у њој све до марта 1941. када је дао оставку, због приступања Југославије Тројном пакту. После наредбе о капитулацији, априла 1941. избегао је у Египат, одакле је прешао у Палестину, али послат је у Турску, ради прикупљања материјала о ратним злочинима у Југославији и проучавања питања одговорности за ратне злочине. Априла 1942. вратио се у Египат и бавио се истим послом до јуна 1944. године, када га је нови председник југословенске влада у Лондону, др Иван Шубашућ позвао у Лондон да ступи у владу споразума Тито-Шубашић, као министар спољних послова. Одбио је да ступи у владу, у земљу се вратио 18. фебруара 1945. и продужио рад на Правном факултету, као шеф катедре за грађанско право. Руководио је Општим семинаром (такође за грађанско право), у више наврата био је декан Правног факултета. Основао је „Спољнотрговинску арби- тражу” при Привредној комори Југославије и био њен дугогодишњи председник. Оснивач је и први главни и одговорни уредник часописа „Анали” Правног факул- тета у Београду (1953-1960.). Израдио је нацрте већег броја капиталних законских текстова, међу којима су, између осталих: „Основни закон о браку” (1946), „Основни закон о односима родитеља и деце” (1947) „Основни закон о старатељству” (1947), „Закон о усвојењу” 1947), „Закон о застарелости потраживања (1953) и „Закон о наслеђивању” (1953). Године 1969. објавио је, у издању Правног факултета у Београду, књигу „Облигације и уговори, скица за законик о облигацијама и уговорима” (друго издање „Савремена администрација”, Београд, 1975. треће у библиотеци „Класици југословенског права”,

Quo vadis Occidente?

Staniša Vlahović

Iskra 1. maj 2004

Приказ... Службени лист, Београд, 1996). Осим дисертације, штампане у Лиону 1923. то је једина његова књига. Своја предавања из облигационог права није штампао као посебну књигу, него је само дозволио да се та пре- давања, за потребе слушалаца на општем курсу, објављују шапирографисано, као „Облигационо право” са поднасловом: „Белешке са предавања професора Михаила Константиновића”. Такође ни своје чланке из области облигационог права и теорије грађанског права није уобличио у посебну књигу. Тек после смрти Михаила Константиновића (30. јануара 1982. године у Београду), часопис „Анали”, у двоброју 3-4, за исту годину, објавио је избор његових чланака, штампаних између 1924. и 1976. у уверењу да ће тако ’ OBO велико правничко благо постати доступно широком кругу корисника, посебно младих, обогаћивати их и служити им као путоказ, узор и подстрек’.” Пошто је предговор, тј. „напомене прире- ђивача", написао његов син Радомир Константиновић, свакако је он написао и горњу очеву биографију, коју доносимо у целини да би се видело да је Михаило Константиновић био комунистички законодавац у доба Брозове диктатуре, а и да би читаоци видели да су Димитрије Љотић и ЗБОР били у праву када су Константиновића нападали као левичара и заштитни- ка комуниста на Београдском универзитету пред Други светски рат. Писац биографије не каже како је Михаило Константиновић после слома Југославије 1941. године избегао у Египат. Из његовог лондонског „Дневника” види се да није с владом избегао са Никшићског аеро- дрома, па се оправдано поставља питање - како је и с киме побегао из земље? С обзиром да је важио као велики франкофил и англофил, вероватно је са енглеским дипломатима евакуисан у Египат. Такође се у биографији не наводи, да је Михаило Константиновић био водећи масон у Краљевини Југославији због чега га је и оптуживао Димитрије Љотић кад је као члан владе Цветковић- Мачек прогонио ЗБОР. Елем, дотле непознати професор Универ- зитета, одједном постаје утицајна личност целокупне политике Краљевине Југославије у најсудбоносније време пред Други светски рат. Како се то догодило? Непуних два месеца после децембарских из- бора 1938. године пала је 4. фебруара 1939. године влада др Милана Стојадиновића и кнез Павле поверио је Драгиши Цветковићу да састави нову владу. И Цветковић саставља владу која је као примарни циљ имала да обави споразум с др Владком Мачеком, председником Хрватске сељачке странке и вођом Хрвата. Већ 26. марта 1939. године Драгиша Цветковић позива на вечеру три истакнута правника са Београдског универзитета: Ђорђа Тасића, Михаила Илића и Михаила Константиновића. Објашњава им циљ владе и тражи од њих да саставе текст споразу- ма с Хрватима. Они су се одмах дали на посао где је најглавнију улогу одиграо др Константиновић. Са др Мачеком и његовим представницима састављен је Споразум о образовању Бановине Хрватске. Споразум је са свима нацртима, мапама и уредбама усвојен 26. августа 1939. године када је образована влада Споразума Цветковић-Мачек.

Нова влада је одмах распустила Народну скупштину која је била изабрана на децембарским изборима 1938. године, обећавши да ће расписати нове изборе, а што никада није учинила, тако да је неодго- ворно владала државом све до њеног уласка у рат и пропасти 1941. године. У влади Споразума др Михаило Констан- тиновић је био сива еминенција. Говорило се, да земљом владају Мачек и Константиновић, који је ужи- вао поверење и др Мачека и Хрвата, јер им је Споразумом дао све што су тражили. Споразумом су били незадовољни Срби с представницима својих грађанских партија, које су као „Удружена опозиција” ишли заједно с Мачеком као носиоцем земаљске листе и на Петомајским (1935) и на Децембарским изборима (1938). Они су се сматрали и превареним и издатим од др Владка Мачека, али се све сводило на бесконачне дискусије о границама Бановине Хрватске, којим су Срби били оштећени. Приговарали су и Словенци на челу са др Куловцем, који је тражио Бановину Словеначку. Њему (др Куловецу) је др Мачек осорно узвраћао: „Када се ви Словенци будете двадесет година борили за своју бановину као ми Хрвати, тек онда је можете добити”. Бановина Хрватска је постала држава у држави. За бана је био постављен др Иван Шубашић, који је са Хрватском сељачком заштитом постао све и свја у бановини. Све што се тамо радило, било је на штету опште државне заједнице. То је јасно видео Југословенски народни покрет ЗБОР на челу са Димитријем Љотићем, који је кроз свој БИЛТЕН - који је илегално штампан - оштро критиковао владу ЦветковићМачек, јер државу води у пропаст. Кадаје та критика остала „глас вапијућег у пустињи”, Димитрије Љотић је упутио три писма кнезу Павлу, апелујући на њега да све учини што је у његовој моћи да сачува државу. И то је остало без одјека, а стање у земљи се све више погоршавало, док су антидржавни елементи, а нарочито комунисти, подри- вали и саме темеље државе. Долази до тешких нере- да на Београдском универзитету, где се разорном раду комуниста супротстављају једино збораши. Чак је пала и крв, а Константиновић добија анонимну доставу да ЗБОР „спрема заверу против безбедности државе”. Под датумом субота, 30. новембар 1940., на страни 240 Константиновић пише: „Примио сам лице које ми је анонимно јавило за заверу против безбедности државе. То је неки Муравец, Истранин, несвршени ђак четвртог разреда гимназије, 19 година (подвлачење БМК). Дао ми је интересантна обавештења о акцији „ЗБОРА”. Познић (службеник - БМК) је главно забележио. Агент који је пратио Муравца видео је да је отишао у Управу града. Звао сам Дринчића (управника града Београда - БМК). Он ми је предао писмо које ми је упућено са претњом од „ЗБОРА” и листом „Политике” у коме је извештај о убиствима у Румунији - 'на читање и размишљање’...” И сада нас- таје бесмучна хајка на збораше, њихова хапшења, нарочито у Београду и трагање за Димитријем Љотићем да би и њега ухапсили. Молим вас, један реномирани правник, чак стручњак за Међународно право, прима анонимну доставу од несвршеног ђака 4. разреда гимназије да ЗБОР спрема заверу против државе и то му служи за правничко оправдање за прогон ЗБОРА и Димитрија Љотића, који је стварао тудржаву и за чије се очување

Iskra I. maj 2004

залагао свим својим бићем. Димитрије Љотић из свога склоништа (пок. Светолик Лазаревић - „Луња” је у добровољачкој Споменици „С вером у Бога, за Краља и Отаџбину- Добровољци, Кливланд 1991., врло лепо описао како је Лзотић умакао агентима полиције и склонио се од хапшења у један фрушкогорски манастир) написао брошуру „Ко и зашто гони ЗБОР” где је оштро напао др Константиновића као водећег масона и заштитника комуниста који је главни прогонитељ ЗБОР-а. Прогон „ЗБОРА” и збораша бивао је све оштрији и оштрији и Цветковић и Константиновић су тражили од Дринчића, управника града Београда, да похапшене збораше изведе пред Суд за заштиту државе. Дринчић је с једним правником дошао код Цветковића и рекао, да по Закону за заштиту државе не може да изведе збораше на суд, јер је то закон против комуниста, па да би га прво требало мењати. Пошто би то био дуг процес, наредили су Дринчићу да већину похапшених збораша пошаљу у концентра- циони логор, док су известан број у Београду пустили на слободу. Наводи Константиновић како је на саму Нову годину 1. јануара 1941. примио Ратка Парежани- на, који је молио да се ослободе збораши који су били затворени у „Главњачи”, па су 4. јануара 1941. били пуштени Цонић, Фотић, Васиљевић, Стојановић и још неки (наводе се само ова имена). Константиновић пише како је „већина била конфинирана” али не каже где. То је уствари била група на челу са Владом Ленцем, Врховним старешином омладине „Збора” - „БЕЈ1И ОРЛОВИ” и чланом Саветодавног одбора Радославом Павловићем који су послати у концентра- циони логор у Брус, а који ће бити ослобођени тек на дан пуча 27. марта 1941. године. Наводи Константиновић како су код њега дошли у аудијенцију патријарх Гаврило Дожић и мит- рополит Јосиф да се интересују за политичку ситуаци- ју, па им је том приликом показао Љотићеву брошуру „Ко и зашто гони Збор”, те им се Констаниновић прав- дао да он није масон, а што су Патријарх и митрополит Јосиф примили са чуђењем, јер - забога - цео свет је наглас говорио о Константиновићу као врхунском масону. Њега није трпео министар двора Антић, који је Кнезу упутио писмо са подацима, да је Констан- тиновић припадао у Француској и комунистичкој пар- тији и масонској ложи. Факсимил тога писма Констан- тиновић доноси у књизи да би показао да се и против њега водила хајка, али не оповргава наводе у писму. Свакако да је био и једно и друго, јер је у Брозовој Југославији уживао све привилегије баш као да је члан комунистичког естаблишмента. Као истакнути члан владе ишао је по Србији и држао зборове на којим је тумачио споразум са Хрватима и залагао се за његово испуњење. Једном приликом је био и код владике жичког др Николаја Велимировића који га је лепо примио, али се жалио што не пуштају краља Петра међу народ, да њега народ види и чује. Константиновић је то пренео Краљу, па наводи како му је Краљ рекао „да владика Николај смрди, да се не купа”! Значи да је од Констатиновића потекла та фама о „смрдљивом владици Николају” коју унисоно и дан данас понавља- ју комунисти и противници епископа др Николаја Велимировића. Др Константиновић је био главни стуб „Владе

Споразума Цветковић-Мачек" и био је миљеник кнеза Павла. Али када је почело приближавање Немачкој и рад на приступању Пакту, он се полако дистанцирао од званичне политике владе. А када се већ видело да ће Југославија неминовно потписати пакт са Немачком, онда су њих тројица министара - Чубриловић, Будисављевић и Константиновић дали оставке. Кнез Павле је усвојио оставке прве двојице, а заједно са Цветковићем вршио притисак на Константиновића да повуче оставку, што је овај и учинио. Међутим, уочи самог потписивања Пакта, кад је одржана задња седница Крунског савета, министри војске и двора су осуђивали оне у влади који су дали оставке, па и Константиновића, што је допринело да он дефинитивно остане при оставци. Али услед догађаја који су се брзо развијали, нити му је оставка усвојена нити нови министар правде (чији је портфељ држао) био постављен. Потписан је Пакт, а после 24 сата извршен пуч, пала влада, Цветковић чак био ухапшен и почело натезање око уласка Мачека и Хрвата у владу. Убрзо долази рат и капутулација и бежанија из земље министара на челу са Краљем. Константиновић је највероватније са енглеским дипломатама пребачен у Египат... Избегла Краљевска влада је послала Константиновића у Турску са задатком да прикупља документацију о ратним злочинима Немачке у Југославији. Тим послом се бавио све до момента када је краљ Петар II поверио др Шубашићу да састави нову владу. Др Шубашић је позвао Константиновића да одмах из Египта, где се вратио из Турске, дође у Лондон, наменивши му министарство спољних посло- ва, али до тога није дошло. Познато је, да је др Шубашић, кад је постао председник краљевске владе задржао под својим ресором сва министарства, па одмах одлетео на Вис да прави споразум с Јосипом Брозом Титом. И направио је фамозни „Тито- Шубашић споразум”. Али док је иза Тита стајао и фор- мално и политички - тзв. комунистички „Национални Комитет Ослобођења Југославије”, иза Шубашића није стајала краљевска влада, јер је није ни било. Стајао је сам самцит др Шубашић што се доцније показало катастрофалним. Дошавши у Лондон др Константиновић је почео писати ДНЕВНИК који носи датуме од 1. јула 1944. до 29. јануара 1945. године да би се ускоро обрео у Југославији где је добио не само високо место на Универзитету већ постао и Титов стручњак за правна питања, а што се види из цитиране биографије. Др Михаило Константиновић није постао Шубашићев министар, али је сарађивао с њим и у своме Дневнику сведочи, да је др Иван Шубашић сам ишао и на Вис и у Напуљ и у Москву и све преговоре и са Титом и Совјетима сам водио. Формално је само краљу Петру био одговоран, а кад је почео да сас- тавља владу, Тито му је диктирао ко може да буде министар. Природно, дошао је у сукоб са Краљем и изгубио његово поверење. Међутим, било је доцкан да се ишта поправи. Све је пошло у суноврат. Др Иван Шубашић био је ликвидатор и Краљевине Југославије и монархије. Дошла је комунистичка тиранија и дубо- ка тама ропства прекрила је и земљу и народ. Томе је итекако допринео и др Михаило Константиновић, поставши правни саветник Тита и његове диктатуре...

Бора М. Карапанџић

Iskra 1. maj 2004

Ревизионизам у савременој српској књижевности (90)

ПРОГОНИ ПИСЦА

КОСТЕ ДИМИТРИЈЕВИЋА Писац и новинар, Коста Димитријевић, један је од најплоднијих српских писаца (види Искру од 1. сеп- тембра 2002). Написао је преко четрдесет књига и огроман број чланака из разних области. У својој последњој књизи, Прогони писца\ он пише углавном о доживотном шиканирању од стране моћника у ондашњој Југославији. Као дугогодишњи новинар у Политици и НИН-у, он је био вечито подложан запос- тављању и неприхватању, мада је од критике и читалачке публике био често добро примљен. Косту Димитријевића је крај Другог светског рата затекао као младог, способног, амбициозног човека који се спремао да живот посвети племенитом позиву писца и новинара. Као и многи млади људи, дочекао је партизане као „ослободиоце” и чекао је да види да ли ће испунити своја обећања. Међутим, оно што Димитријевић није одмах схватио брзо се показа- ло да му место у новом поретку неће бити без пробле- ма. Примљен у партију као и многи други ради ухлебљења, вратио је партијску књижицу згађен неправ- дама које је гледао око себе. Морао је да ревидира своје ставове. Алудирајући на чувену изреку Максима Горког, 'Човек - како то гордо звучи’, Коста је проме- нио у: ‘Човек - како то јадно звучи‘.(165) У својим младалачким драмама писао је о мукама своје ге- нерације, што је у оно време била табу-тема.(110) Због његове ‘неподобности' премештали су га на лошија радна места, подвргавали га свакојаким подметањима и шиканирању, издавали лажна службена решења.(5) На пример, забрањено му је било да објављује ратне исповести о пробоју Солунског фронта, на захтев душебрижника из партијског апарата.(13) „И шта ми све нису бољшевички цензори забрањивали, а да не помињем муке с изда- вачима и својим књигама, за које сам чак имао и уго- воре, па ништа. Кабадахије, силеџије у нашој не- срећној култури увек су били победници над правим књижевним ствараоцима.”(14) Прогони Косте Димитријевића (а и многих других) од стране власти ишли су тако далеко да су почели да га блате да је душевно оболео, мада се он није дао: „Да ли сам стварно, као што пише Политика, душевно оболео? Да, ја сам луд што сам као националиста, патриота или родољуб највише волео своју земљу, напаћену мајку Србију, пишући свагда о њеној слави и величини, као и најзнаменитијим људи- ма. Да ли зато од Политике треба да будем данас проглашен за хроничног психијатријског болесни- ка?”(276) После дугих борби против силних неправди, аутор је морао да се помири са судбином, јер другог излаза онда није било за сваког ко је желео да се бави изабраним и вољеним позивом. „Коначно, схвативши по оној народној да ‘шут не може никада изаћи на крај с рогатим', дао сам себи реч да више никада не тражим правду код наших судова. Јер, докле год у

овој неправној држави постоје ‘подобни' и ‘недо- дирљиви', нема ни правде ни правичног суда.” (279) Поставља се питање зашто је Димитријевић толико страдао под комунистичким режимом? Он наводи неколико разлога, од којих је можда најважни- ји следећи: „Писао сам у Политици о стрељању 105 Београђана, међу којима су били многи угледни људи као и неколицина познатих уметника, чија је једина кривица била што су умали супротне идеолошке погледе од нове црвене власти. Тада је по несрећној Србији завијено у црно неколико десетина хиљада породица чији су домаћини, као и њихови наследници, стрељани без суда и пресуде, чиме је заплашен народ био приморан да ћути и трпи обест пристиглих прими- тиваца.”(15-16) „Признајем да сам после рата, као и моји најближи, тешко подносио хајку комуниста над највећим делом недужним људима, њихово одвођење у ОЗНУ, одакле се ретко ко враћао, као и стална стре- љања ‘државних непријатеља'. Нико није гонио пекаре, месаре, кафеџије који су такође радили ради хлеба насушног за време окупације, али су на мети нове власти били имућни домаћини, као и врхунски интелектуалци. Као да и они, попут поменутих занатлија, нису током окупације ради издржавања породице радили свој посао, а били неједнако трети- рани, проглашавани за ‘дежурне кривце' чији је главни циљ одузимање, односно присвајање њиховог имет- ка.”(16) Димитријевића су мучили понашање и поступ- ци нових властодржаца и, као искрени родољуб, он је патио слушајући „стравичне исповедне приче о послератним подмуклим доставама, утамничењима и погубљењима, где су губили главе највећи српски родољуби. Њихова ужасна страдања веома мало се у нашој литератури помињу, за разлику од многих књига о Голом отоку и осталим комунистичким кажњеничким логорима. То је апсурд животних ситуација: извесни Голооточани су били први егзекутори многих Срба приликом послератних комунистичко-бољшевичких чистки, да би потом доживели прави пакао.”(16-17) Димитријевић често употребљава израз „друштво без одговорности”, на пример кад је добио Награду за животно дело: „То моје признање без сумње је веома значајно с обзиром на моју животну Голготу, која се деценијама одигравала по строго утврђеном сценарију, у оним смутним временима када је незнање тријумфовало над знањем, лоповлук над поштењем док смо живели од 1944. у друштву без одговорности. Веома сам страдао јер нисам могао да будем морално-политички подобан, да пишем против своје свести и савести, па тако да није ни чудо да с пером у руци већ деценијама ратујем против наше политичке бирократије разних самозванаца, надобуд- них руководилаца, силеџија у литератури и но- винарству. Вероватно да је за неприлагођавање жи- воту друштва без одговорности криво и моје предрат- но васпитање у духу патријархалних домаћинских

Iskra 1. maj 2004

правила: бити одан Богу, краљу и отаџбини Србији, увек послушан према старијима, неправде стрпљиво хришћански подносити, веровати и борити се за слављење култа наше прошлости. Нажалост, све оно чему су нас родитељи учили у животу је било обрат- но."(83-84)

тријумфовати библијска Четири коњаника апо- калипсе.”(30809) Све је то довело до тешких поремећаја у моралу: „Код нас су многе вредности и критеријуми сасвим померени и зато нам се скоро на сваком кораку дешавају ствари којима се свет чуди.”(31)

Војислав Шешељ слаже се са мишљењима аутора и узима га у одбрану 1966, у време када је и сам био прогањан од режима: „Сутра ће, уместо да хапсе политичке противнике, ићи једноставно на то да их стрпају у болнице и луднице. То је познато још од Стаљина наовамо. Тоталитарним аутократским режимима се не исплати да суде политичким про- тивницима . Јер, кад им се суди, онда постоји тужилац, па оптужница, па адвокат. Али, постоји и јавност. И тешко се искључује та јавност, па остају судски списи и једном, ипак, мора све изаћи на површину. Они се спремају да политичке противнике проглашавају лудим, да их трпају у луднице без икаквог кривичног поступка. То је суштина режимских моћника данас, оних најмрачнијих снага које су преузеле сву власт у Србији.”(267)

Димитријевић има своје мишљење и о самоуправљању: „Заклањајући се вешто нехуманим самоуправним принципима поједини несавесни руководиоци несметано су се силно богатили на нечастан, криминалан начин. Пропале су многе фаб- рике, била уништена пољопривреда, а земља је западала у све веће девизне дугове, које ни наши праунуци неће моћи да отплате. Имали смо лошег домаћина државе, а то се, нажалост, наставља, тако да имућни постају богатији, а сиромашни све сиромашнији. Несметано се краде и шверцује, рентијери уживају све благодати, док сиромашне нико ништа и не пита. Зачудо, наши ‘храбри1 писци још нису додирнули Њ. В. Самоуправљање, које је идеална тема за драме и савремене романе.”(167-68) А много тога долази од тога што су комунисти преузели сву власт без опози- ције: „Крајња левица, оличена у фамозном ЈУЛ-у, окупља највећи део привредничке мафије, желећи да овде оствари један олигархијски режим латино- америчког типа, где ће 20 појединаца или породица владати читавом привредом и државом. То је невероватно како се уједињују ти, тобожњи, левичари-комунисти из рачуна, који ће квазикапита- листички пословати, неизмерно се богатећи на грбачи нашег народа.”(250) А онда сумаран закључак: „Зна се да код нас у затвору нису често прави криминалци и мафијаши. Да смо правна држава, све би одмах било јасно и овакве прљаве ствари у Кући Политика не би се смеле догодити.”(220) Није ни чудо, јер „код нас закони, изгледа, једино постоје да би их несавесни стално кршили... То је управо зато што у нашем једин- ственом на свету самоуправном друштву, додуше у експерименталној фази, како се стално пише, не пос- тоји одговорност да би се неправде бар донекле исправиле, а кривци казнили.”(94)

У личној одисеји Косте Димитријевића види се и каква је атмосфера владала у културном животу под комунистичким режимом, о чему се, наравно, онда није смело да пише, али се сада све више и више обело- дањује. Промене које је комунистички режим донео биле су уперене против саме сржи српског духовног бића: „Са школских зидова биле су уклоњене слике Светог Саве, да би он полако падао у заборав. А сви приврженици светосавског култа, попут епископа Николаја Велимировића, архимандрита Јустина Поповића, песника Јована Дучића и осталих српских класика и родољуба, били су од нове власти проглашени за ‘екстремне националисте1. Они који би тада славили Светог Саву често су били позивани на одговорност, као и певачи народних песама о том просветитељу.”(18) „Сећам се да смо због певања Химне Светом Сави на зимски дан јануара 1955 у београдској кафани ‘Прешернов клет‘ били нападнути и шамарани од неких примитиваца, јер се у оно време забрањивало што се с правом у српском народу прославља.”(63) Димитријевић бележи своје опаске и о разним другим темама. Тако, говорећи о НАТО бомбар- довању, он осуђује тај нехумани и нецивилизовани акт, али он види и друге изворе недаћа: „Поред поменутих варварских, крволочних агресија у циљу уништења српског народа, сваком правом писцу који превасход- но поштује и воли своју отаџбину још теже је падало тровање душе од сопствених изрода, комунистичког, самоуправног, социјалистичког и тобожњег демократ- ског система, у којима су највише изложени патњама и страдањима богати духом, а не новцем.” Аутор сматра да не треба увек да кривимо само странце за оно што је снашло „нашу напаћену, распамећену земљу и њено исцрпљено становништво разним апсурдним рефор- мама, обећањима, ратовима, немаштином, сваковрс- ном пљачком, често наметнутом и од државних органа, превисоким ценама, нарочито електричне енергије, према мизерним платама и пензијама већине житеља, који су се, по свој прилици, навикли да живе и опстају у друштву без одговорности. У таквом друштву тешко оном ко се усуђује да води борбу за толико извикану ‘свету истину и правду1, а није подобан или пак пре- подобан, јер ће увек страдати од митске Пандорине кутије зла или над његовим племенитим чежњама

Iskra 1. maj 2004

Димитријевић говори и о беди новинарског позива: „Одавно су у нашем новинарству рубрике подељене као мираз, као наслеђена дедовина, а пос- тоје и ‘указни' критичари који оцењују штампане књиге како им се наручи.”(90) То наводи аутора да се нос- талгично присети „Златног доба” Политике: „То је златно доба краљевине Србије, под владавином Петра Првог Карађорђевића, када је лист стварно био неза- висан и објективан, изван страначких утицаја. Тада је Политика, највећим делом, била уз свој народ и изражавала његове тежње.”(293-94) Коста помиње и један детаљ који би био ко- мичан да не би одражавао стварност у радничком „рају”: „Пре неки дан, на митингу гладних у Црној Гори, чули смо захтев да се раднику мора обезбедити стан пред одлазак у пензију. Да ли смо ми, уопште, при себи? Као да раднику стан није неопходан током радног века, када би требало да највише пружи друштву.”(95) А онда додаје: „Зато нам тако у друштву и иде, јер је стотина хиљада добрих, вредних радника од стране бирократије било онемогућено да раде свој посао.”(125) Има оваквих и сличних примера доста у књизи. Треба имати у виду да је Димитријевић писао већи део књиге Прогони писца пре смакнућа комуниста

ОТЕТА ИМОВИНА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЕПАРХИЈИ СРЕМСКОЈ (2)

Манастир Мала Ремета или Реметица, посвећен је Покрову пресвете Богородице (што је ретка слава у нас Срба, а честа у Руса). У власништву је 1941. године имала 476 јутара земље и исто толико јутара шума. Ни овде није било изузетка, па је природ- но све одузето. У подрумима овог страдалног манас- тира (манастирчића), усташе су клали Србе током минулог рата.

Манастир Раковац, био је уопште, један од најзначајнијих и најлепших манастира Фрушке Горе. Манастирска црква, била је једна од најлепших подигнутих у нас. у 16. веку. Овде је 1700. године, јеромонах Пахомије преписао Законик цара Душана. Страшно је пострадао у рату, будући да су у њему биле партизанске базе. Са завршетка рата, један безумник из оближњег истоименог села, у мана- стирској цркви је две године држао стоку. Грађа од манастирске цркве и конака је развучена ради обнове од усташа разрушеног села Раковца. Цркву манасти- ра и конаке су додатно оштетиле омладинске бригаде које су обнављале ово село. „Аутономаши” и „борци” су од 1976. године предлагали да се обнови манастирска црква и претвори у музеј Народноослободилачке војске. Конаке су желели да преуреде у одмаралиште Субнора. Манастир Раковац је био некада врло богат. Поседовао је 1539 јутара обрадиве земље и исто толико шума.

Манастир Петковица (близу Шишатовца прњавора), основан је по предању од стране Јелене, жене деспота Стефана Штиљановића (последњег браниоца Српске Војводине пред Османлијама). Посвећен је Св. Петки Трновској. У време турске вла- давине Сремом имао је велике поседе. Средином деведесетих године прошлога столећа обновљени су му конаци које су срушиле усташе и поново је насељен.

Манастир Шишатовац чувао је мошти Светог деспота Стефана Штиљановића. Стога је и његов култ био веома развијен у овом манастиру. Нарочито је био популаран међу Србима - официра аустријске војске. У другој и трећој деценији 18. века, његов Лукијан Мушицки („харфа архимандрит био је шишетовачка”). Вук Стефановић Караџић је у Шишатовцу записивао епске јуначке песме, које му је уз гусле певао филип Вишњић и једна слепица из села Гргуревца. Манастир Шишатовац је посећивао и чувени слависта Павел Јозеф Шафарик, пишући „Историју јужнословенске књижевности”. Архиман- дрит манастира Шишатовца 1941. године био је чувени академски сликар Рафаило Момчиловић, кога су усташе исте године убиле у логору код Славонске Пожеге. Пре другог рата, манастир је поседовао 1234 јутара обрадиве земље и исто толико шуме.

Манастир Кувеждин је посвећен Св. Сави (што је стварна реткост) и Св. Симеону Мироточивом. Године 1721., овде је описао свој пут у Јерусалим (1705.), Јеротеј Рачанин. Заправо био је то први путопис у српској књижевности. До Другог светског рата, у њему је било бројно сестринство руских мо- нахиња приспелих после 1919. године. Према аустриским изворима, непосредно по ослобођењу Срема од Турака, Кувеждин је имао 400 јутара обрађених и необрађених ораница, винограда, ливада и пашњаке и 132 јутара шума, уз опаску да се од тада имовина манастира стално и непрекидно увећавала. Пред Други рат износила је преко 1500 јутара само обрадиве земље.

Манастир Дипша (Дивша), био је филијала манастира Кувеждина. Уочи Другога рата, у њему су такође живеле руске монахиње. Поред конака манастира, у рупи од ракиџини- ца, налази зе гробница 34 сељака из села Визића. Све њих су стрељали и дотукли камењем 1943. године белогардејци (Власовљеви козаци) у служби Немаца. У свом поседу имао је 1100 јутара шуме и 540 јутара обрадивог земљишта. Средином седамдесетих година (минулог века), комунисти су имали намеру да га претворе у Центар за рекреацију.

Ревизионизам ... са власти. Отуда је за дивљење његова оптимистичка вера, чиме завршава књигу, да ће народ смоћи снаге да преброди и ове тешкоће, као што је то чинио често у историји. „Ипак сам уверен да ћемо, и поред извес- них лакомислености страначких првака и наше урођене наивности, иако увек склони деобама и сеобама, опстати јер је Божја правда на нашој страни, само треба да се потпуно ослонимо на величанствени светосавски култ.”(35) Овај излив оптимизма даје патњама Косте Димитријевића као човека, писца и новинара дубљи смисао да оне нису биле узалудне и да ће српски народ извући из њих корисне поуке. Таква је бар нада.

Васа Михаиловић

Манастир Фенек се налази у доњем Срему. Једини од сремских манастира (уз Петковицу) пострадао је у Првом светском рату (1914.), али и у Другом рату 1942. године. Имао је веома развијену економију, више од 1500 јутара обрадиве земље и исто толико шума. Сумарно гледајући, уочи Другог светског рата, поседовали су фрушкогорски манастири преко 10 хиљада хектара обрадиве земље (уз нешто више шума). Осам од 16 фрушкогорских манастира налази се у Општини Ириг („фрушкогорска престоница”). На земљишту, отетом од манастира, Иришка општина је

(1) Коста Димитријевић, Прогони писца (Београд: Прометеј, 2002), 326 стр. Бројеви страница цитата из ове књиге назначени су у тексту.

Iskra 1. maj 2004

начинила Пољопривредни комбинат од 8 хиљада хек- тара земље. На њему је Фонд за развој неразвијених општина (у доба Броза) изградио Фабрику воћних сокова. Исту је „народни херој” Петар Матић - „Дуле” поклонио словеначкој фирми „Фруктал”. Ова је опет, мало касније, испоставила рачун Иришкој општини, да на земљишту Пољопривредног комбината подигне вишегодишње засаде воћа. У времену садашњем, манастири у Иришкој општини, имају у просеку од 10 до 20 јутара земље, осим манастира Јаска који поседује 9 јутара, Новог Хопова који има 9 и Старог Хопова који има једно јутро (порта). Да чудо буде веће, и ово јутро је узурпирао и накнадно продао Национални парк „Фрушка Гора”. Признати се ипак мора, да манастири Беочин и Раковац у Беочинској општини имају по 20 хектара земље, што је уосталом загарантовано сваком домаћинству по основама Закона о враћању одузете земље, усвојеном у Народној Скупштини Србије 1991. године (изгледа он не важи за сремске манастире). Шеснаест фрушкогорских манастира, а напоменуо сам то већ више пута, имало је у својини и преко 10 хиљада хектара шума. Све оне су сада у „својини” Националног парка „Фрушка Гора (укупно 24 хиљада хектара). У непосредној близини, ама баш свих фрушкогорских манастрира, од 1991. године некон- тролисано секу шуму, старе и преко сто година. А вредност посечене шуме, само са једнога хектара износи око 100 хиљада евра. Национални парк „Фрушка Гора” дивљачку сечу стогодишњих храстова и тотално уништавање Фрушке Горе, бледо рационализује „потребом” за огревним дрветом, које се између осталога „доставља” и фрушкогорским манастирима. Свакако све би то изгледало другојачије да је председник Србије Слободан Милошевић потписао и применио у пракси, мој предлог Закона о враћању имовине Српској православној цркви и осталим верским зајед- ницама („Недељковићев Закон"). Њега сам поднео Народној Скупштини Републике Србије 28. марта 1991. године, а једногласно је од стране посланика усвојен 18. априла 1991.године. Ваља подсетити, да је још Студенички Типик, регулисао питање својине и однос према њој у Српској православној цркви. Он обавезује и монаштво и свештенство да се баве радом на имањима манастира и цркава.

Црногорски министар Бацковић запалио јавност

Српски на ломачи

Министар Слободан Бацковић озваничио је промјену имена предмета у основним школама и гим- назији који се до јуче звао српски језик и књижевност. Бацковић је, како је и најавио прије два дана у изјави за „Дан”, јуче потписао наставни план у коме је на предлог Савјета за опште образовање Црне Горе назив овог предмета - матерњи језик и књижевност. Српског језика више нема ни у школама на албанском, гдје се изучава као службени, јер је министар, такође јуче, ставио свој потпис и на назив „нематерњи као службени језик”. Владин Биро за односе са јавношћу најавио је данашњу Сједницу Савјета за опште образовање Црне Горе, гдје ће се као друга тачка дневног реда наћи „разматрање и доношење предметних програма за основну школу (матерњи језик и књижевност и мате- матика)”. То значи да је овај Савјет већ одлучио о промјени имена програма за српски језик, након што су јуче добили потпис министра Бацковића на Наставни план. Промјена имена предметног програма истовре- мено значи и поменуту измјену у дневнику и осталим школским документима. У Министарству просвјете јуче ни током послијеподнева нијесу били упознати са дешавањима на Филозофском факултету у Никшићу, гдје је протестовало више од стотину студената Одсјека за српски језик и књижевност, који су од понедјељка најавили штрајк глађу. Портпарол Министарства просвјете и науке Милица КадићАковић потврдила нам је кратко да је министар потписао предлог Савјета и, на наше питање, казала да Министарство „није упознато са протестом студената” и додала: „Немамо коментар”... Поред писма и петиције министру просвјете против измјене предмета, које су јуче упутили преда- вачи Филозофског факултета у Никшићу, њима су се са 78 потписа придружили и професори са осталих универзитетских јединица. ДАН, 28.3.2004. <revijad.cg.yu/dan>

Н.МРДАК

Значи Студенички типик је означавао функци- ју економије у црквеном животу. Ово је од неоспорне важности за Српску православну цркву, јер је тако уистину чини самосталном (аутокефалном). Неоспорна је чињеница да би СПЦ-а могла лако да живи од својих имања и некретнине, уколико би је оне биле враћене. Са том имовином Српска православна црква би без потешкоћа обновила све своје светиње оштећене током Другог светског рата. Са том враћеном имовином на Косову и Метохији била би сада друга прича. „Етнички”

Шиптари постали би апартриди и свакако би били преко хуманитарних организација упућени преко Проклетија у своју земљу још од 1991. године. Без своје имовине Српска православна црква, не може на одговарајући начин обављати ни мисију најважније српске националне институције, а не може ни повратити ни заштитити своју имовину у новоствореним државама, насталим распадом СФРЈ.

Др Војислав Недељковић

Iskra 1. maj 2004

УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ БЕЛЕ КУГЕ И ЗА ОБНАВЉАЊЕ СТАНОВНИШТВА „ОПСТАНАК” Удружење за борбу против беле куге и за обнављање становништва „Опстанак” основано је 17. јануара 2003. године у Београду. Настало је из сазреле свести да српском народу на вековном простору његовог обитавања прети биолошки нестанак. Вољу за оснивањем овог Удружења подстакло је сазнање да су дуготрајни политички и идеолошки чиниоци који су довели у питање српски опстанак и даље на снази. Другим речима, српска држава не предузима ни изблиза одговарајуће мере да се отклоне узроци поразног опадања наталитета. Да је проблем беле куге у нашем друштву достигао своју кулминациону тачку, већ деценијама опомиње оснивач Удружења проф. др Марко Младеновић. Наредни извод из једног од његових небројених јавних апела упућује на демографску и ста- тистичку оправданост његових упозорења: „Српски народ од пре неколико деценија престао је да се биолошки репродукује - смртност је већа од рађања (Војводина: од 1981. до 1991. године. 22.000 мање рођених него умрлих. У Београду и у другим градовима стање је још горе! Села су нам готово сасвим опустела и немају под- млатка), итд. У сваком седмом насељу 1991. није рођена ниједна беба; на Косову: на једног умрлог долази седам рађања. Статистика предвиђа да ће за 25 година бити много више старих него младих, можда два пута више. Године 1961. било је 74,6% Срба у Србији, 1971. 71,2%, 1981. - 66,4%, 1991. - 63%. Израчунато је да ће за четврт века бити само 3,800.0 Срба, а Шиптари се удвостручују сваке двадесет четврте године. На 1.000 жена у Србији долазе 42 бебе, у Београду 35, а на Космету - 159 беба. Од 1981. до 1991. број становника Србије повећао се за 478.000, а од тога, ужа Србија за 130.0, Космет за 370.000. Данас се и у Србији рапидно смањује број становника. У наредној деценији око 1/5 Шиптара донеће на свет више од једне половине деце у Србији. Данас, од укупног прираштаја становништва у Србији, 100% отпада на несрпско. У Србији долази 0,95 деце по брачном пару, код Шиптара - 6,9. У односу на своје географско „окружење”, Срби су у врло неповољном положају. Према Алојзу Фишеру фон Егеру, од почетка 20. века до данас, балкански народи су се увећавали у следећим процентима: Турци - 400%, Румуни 45%, Бугари - 38%, Албанци - 700%, Грци 35%. Само се број Срба смањио за 10%.

Број деце и омладине нагло се смањује. У 1921. години учешће деце од 0 до 19 година у укуп- ној популацији износило је 45,4%. 1971. - 36,4%. 1991. - испод 30%, а ускоро ће бити мање од 25%.” Приступ решавању овог горућег националног питања отежан је временом и окружењем у коме се оваква брига за свој народ олако идентификује са национализмом опасним по друге. Ни говора о томе! Оснивачи „Опстанка” виде у другим народима свог окружења природне савезника у заједничкој борби за очување права на властити историјски и културни идентитет, у заједничкој тежњи да се целокупан балкански простор после векова лутања коначно интегрише у Европу без губљења своје посебности. На том путу, националне и грађанске вредности ниуко- лико нису толико неспојиве колико на томе инсисти- рају екстремни представници и једне и друге стране. У том погледу, од огромног је значаја дорастање српске свети до спремности на усвајање различитих тради- ционалних и новонасталих изворишта целовите националне идентификације. То другим речима значи да српски опстанак исказује верску, идеолошку и културолошку толеранцију у начину на који се поима и исповеда припадништво српском народу. Имајући све ово на уму, „Опстанак” је у свом програму поставио конкретне задатке и мере које је у својим списима и јавним залагањима дефинисао председник Удружења др Марко Младеновић. Делећи их на краткорочне, средњорочне и дугорочне, он пози- ва на спровођење многих конкретних мера од којих наводимо следеће: права;

Реформа уставног система и породичног

- оснивања Министарстава за породицу и обнављање становништва; - утврђивање кризних демографских зона и њихова ревитализација; - деметрополизација опошљавањем и насељавањем села уз подстицање и кредитирање пољопривредних, туристичких и традиционалних занатских делатности; - оснивања Фонда за обнављање станов- ништва и институције „Дечији динар” - стварање законских и добровољних извора за алиментирање породица; - родитељство као позив признавање материнства као радног односа за мајке са четворо и више деце; - ослобађање од пореза свих артикала за

децу;

- подстицање младих на рађање, посебно у редовима студентске омладине и то уграђивањем у Закон о Универзитету олакшица и повластица за парове који током студија желе да заснују породице и постану родитељи; - строже законско ограничавање и пре- цизирање права на абортус; - деметрополизација насељавањем села уз подстицање и кредитирање пољопривредних, ту- ристичких и традиционалних занатских делатности;

Iskra 1. maj 2004

Prikaz nove knjige

ODGONETNUTA JUGOSLAVIJA ,,Yugoslavia Unraveled' (Odgonetnuta Jugoslavija), priredio Dr Raju G. C. Thomas, izdanje Lexington Books, 2003, Lanham, Maryland, USA, 368 strana. *

* *

Mnoge knjige su napisane za vreme i posle završetka rata u Jugoslaviji, ali ova je možda jedina, koja daje čitaocima mogućnost da ispitaju skrivene činjenice u odnosu na pojave verskog nacionalizma i među- etničkih sukoba, teritorijalne celine i nezavisnosti država, kao i principa samoodređenja i prava otcepljenja od jedne postojeće države. Ova knjiga je zbirka napisa jedne grupe dobro poznatih autora, naročito u akademskim krugovima - novinara, pisaca, naučnika, pravnika, vojnih lica i drugih. Pored priloga u ovoj knjizi, svi oni su autori mnogih zapaženih knjiga i članaka, objavljenih širom sveta. Njihova imena su: Gordon H. Bartos, Milica Z. Bookman, Мауа Chadda, Kelly M. Greenhill, Robert M. Hayden, Edvvard S. Herman, Peter H. Liotta, Michael Mandel, Michael Mandelbaum, Lt. General Satish Nambiar and Raju Thomas. Svi oni, u svojim oblastima znanja, postavljaju osnovna pitanja vezana za legalnost i moral- nost upotrebe vojne intervencije nekih sila bez saglas- nosti Ujedinjenih nacija, a takođe i o osposobljavanju ugroženih nacija za život od strane stranih sila u ratom opustošenim teritorijma. Knjiga ima tri dela: Prolog; Narodi, države, nacionalizam i ratovi; Ratni zločini i međunarodno pravo. Sa mnogih strana dobjena su mišljenja o knjizi. Zbog nedostatka prostora prikazaćemo samo neka. “Možda ćete reći: još jedna knjiga da se stavi na policu, u vezi ratova na Balkanu! No, ova zbirka eseja, sakupljenih od Raju Thomasa, sa dodatkom njegovog, je nešto drugačija. Koristeći svoje sopstveno poreklo, Thomas ubedljivo upozorava, da ono što se prikazuje u knjizi, moglo bi lako da se desi i sa njegovom Indijom, kada bi ona bila mala zemlja i ne bi imala nuklearno naoružanje. On i ostali pisci istražuju tragedije nastale iz

podivljalih samoopredeljenja, moralnosti koja je proizvod moći velikih zemalja koje su intervenisale, i uloge novog kompleksa ‘države-medija i akademija’, u cepanju Jugoslavije za vreme 1990-tih godina. Ukratko, jedno vredno delo.” - David Binder, New York Times. “Ovo delo je potrebno da se ispravi način na koji je istorija cepanja Jugoslavije prikazana publici. Nikada nije bilo ovako važno da se suprostavi velikoj laži ‘humanitarne intervencije’, koja je preduzeta od plemeni- tih zapadnih naroda da ‘spasu’ Balkan. Ova knjiga daje odličnu zbirku mišljenja vrhunskih intelektualaca mnogih disciplina, jasne i snažne analize neobične za slične edi- cije.” - Robert Jensen, Univerzitet Teksasa - Austin. “Yugoslavia Unraveled bi trebalo postati obavezno štivo za sve one koji su oduševljeni SAD humanitarnim intervencijama, kao i za one koji donose odluke i koji su preuranjeno izjavili o tragediji Balkana kao “uspešnom poduhvatu”. Priložnici ovome delu, pružaju čvrste dokaze koji ukazuju na opasnosti upotrebe etničkog izjednačavanja kao zamenu vladavini zakona”. - Nikolas A Stavrou, Editor of Mediterraenan Quaterly. Na završetku ovog kratog prikaza, navodimo samog Dr Thomasa: ”Bez obzira da li se čitalac slaže ili ne sa ovim (u knjizi datim) pogledima, prilozi u ovoj knjizi se moraju primiti kao ozbiljan pokušaj da se prikaže drugačija verzije istorijskih događaja koji su se dogodili u bivšoj Jugoslaviji.” Dr Raju Thomas, PhD je profesor međunarodnih poslova na Marquette Universitetu u Milvvaukee, Wis. Bio je gostujući profesor na Harvvard Universitetu, UCLA MTI, Međunarodnom Institutu za strategijske studije u Londonu, i VVisconsin Univerzitetu u Medisonu, Wis. Pisac, saradnik i editor je mnogih knjiga, uključujući i “Then Great Povver Triangle and Asian Security" (Lexington Books, 1982). “Yugoslavia Unraveled” može se naručiti preko Lexington Books, 4501 Forbes Blvd. #200, Lanham, MD 20706. Cena je $85.00 ukoričena i $29.95 papirnate korice. U UK adresa je: Lexington Books, PO Вох 317, Oxford, 0X2 9RU.

Stevan Piroćanac

- мотивисање Срба из Расејања на повратак, а младих, посебно високообразованих стручњака на останак у отаџбини. Напор да се спроведе програм Удружења везан је за оснивање одбора на целокупној територији СЦГ и у Расејању. Сви који се са тим програмом саглашавају позвани су да учлањивањем и другим видовима учешћа допринесу његовом остваривању. У години обелажавања два века Првог српскога устан- ка, затечени смо у неминовности да позовемо на ПРВИ СРПСКИ ОПСТАНАК!

ОПСТАНАК - Удружење за борбу против беле куге и за

обнављање становништва. Београд, Крушедолска бр. 11; телефон/ факс: 011/437-892; E-mail: profmm@ptt.yu.

Iskra 1. maj 2004

PREDSEDNIČKI IZBORI U SRBIJI BIĆE REŠENI U DRUGOM KRUGU, a najveću podršku biračkog tela za sada ima kandidat Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja, koje je obavila agencija Medium

indeks

Galup

internašional.

Predsednicki

kandidat

vladajuće koalicije Dragan Maršićanin predaće do kraja nedelje kandidaturu Republičkoj izbornoj komisiji. (Beta,19. 4. 2004).

† STANKO-STANE ZAKRAJŠEK U sredu 7. aprila 2004. godine posle duge bolesti preminuo je u Klivlandu, Ohajo, SAD drug i brat Stanko- Stane Zakrajšek, predsednik dobrovoljačkog udruženja Sveti Đorđe i sekretar Jugoslovensko-američkog sokolskog društva. Stanko je rođen 8. novembra 1922. godine u s. Ig Studenec u Sloveniji. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Ljubljani, gde se nakon velike mature upisao na Pravni fakultet i do Drugog svetskog rata je završio dve godine prava. Prve dve godine rata bio je od strane Italijana sa brojnim mladim slovenačkim rodoljubima u italijanskoj inter- naciji, odakle je oslobođen po padu Italije u septembru 1943. godine. Dolaskom u Ljubljanu kao pravnik bude zaposlen u kriminalnom odelenju Ijubljanske policije, gde je ostao do povlačenja u Italiju krajem aprila 1945. godine. Još kao gimnazijalac Stanko je pripadao „Belim orlovima”, omladinskoj organizaciji Jugoslovenskog narodnog pokreta „ZBOR”.

Karapandžić, kojima izražavamo blagodarnost za sve što su učinili za Stanka.

U Italiji Stanko je bio sa slovenačkim izbeglicama u logorima u Forliju i u Eboliju, gde se 6. februara 1947. godine oženio sa Darinkom. Iz Italije su maja meseca 1947. godine prebačeni u Nemačku i bili su u porodičnim logorima Dipholcu i Lingenu na Emsu, odakle su 1949. godine emigrirali za Ameriku i bili zaposleni na farmi kod Stankovog strica u Vusteru, Ohajo. Odatle su 1951. godine prešli u Klivland, gde su se Stanko i Darinka zaposlili u kliv- landskoj industriji. Stanko je posle dobio zaposlenje u Opštini grada Klivlanda, gde je u odelenju za vodu radio kao „dizajner” (crtač mapa) i bio šef odelenja sve do svoga penzionisanja.

Od najbliže rodbine Stanko za sobom ostavlja ses- trića sveštenika-misionara o. Toneta Zrneca u Torontu, Kanada, šuraka Radeta Menarta i njegovu decu Ursulu, Borisa, Sabrinu i Andreja, kojima izražavamo najdublje saučešće.

Dolaskom u Klivland, Stanko se aktivno uključio u život i rad slovenačke i srpske emigracije. Zajedno sa braćom dr Valentom Benedikom, Željkom Đivanovićem, Rudolfom Perhinekom, ing. Vojinom Gradojevićem, dr Milanom Radivojevićem, dr Dušanom Naumovićem i drugima, Stanko je bio jedan od osnivača Jugoslovensko- američkog sokolskog društva u Klivlandu čiji je bio sekretar sve do smrti. Sa Acom Žugićem, Stojanom Vuksićem, Slobodanom Živadinovićem, Perom Živanovićem, Dušanom Nešićem i drugim bivšim srpskim dobrovoljcima bio je 1956. godine jedan od osnivača Dobrovoljačkog udruženja Sveti Đorđe, čiji je bio potpredsednik, a kada je Žugić umro 1980. godine postao je predsednik i to bio sve do upokojenja. Osim toga, Stanko je učestvovao na Sokolskim sletovima u Cikagu, Pitsburgu, Montrealu i Torontu, kao i ogranizovanju sokolskih priredbi u Klivlandu, a često je odlazio na Orlov Vrh u Ženeva Lejk, Ohajo, gde Slovenci svake godine u junu mesecu priređuju komemo- raciju streljanim slovenačkim domobrancima na Kočevskom Rogu u maju i junu mesecu 1945. godine.

Neka je večna slava i hvala drugu i bratu Stanku Zakrajšeku. Slava mu!

Stanko Zakrajšek je bio retko vredan i sposoban čovek. Kojigod posao radio, obavljao ga je vrlo savesno i prilježno. Zato su ga svi Slovenci, Srbi i Hrvati cenili i poštovali. Bio je drug, prijatelj i brat kakav se samo poželeti može. U radu ga je svesrdno pomagala supruga Darinka sve do svoje smrti 2001. godine. Otada je počeo često poboljevati i provoditi dane po bolnicama, dok ga napokon Gospod Bog nije prizvao u Carstvo Nebesko. U njegovoj bolesti najveću brigu o njemu vodili su njegova kuma Vida, koju je Stanko krstio i smatrao kao svoju najrođeniju i njegov pobratim Momčilo-Momo

Sahrana pokojnog Stanka obavljena je u utorak 13. aprila 2004. godine na groblju u Brukparku, predgrađu Klivlanda. Nad grobom se od Stanka u ime dobrovoljačkog udruženja Sveti Đorđe, svih dobrovoljaca i klivlandskih sokola oprostio Bora Karapandžić, a u ime porodice naj- starija kćerka Radeta Menarta Ursula Anderson.

Bora M. Karapandžić

† Милош Марковић Наш друг и српски добровољац Милош Марковић (79), брат покојног Боде Марковића из Београда, пре- минуо је после дуге и тешке болести 23. октобра 2003. године у Брисбејну, Квинсланд, Аустралија. Покојни Милош је рођен 18. јуна 1924. Пре пресељења у Аустралију, живео је дуже времена са породицом у Нортхамптоншајру, средња Енглеска. У Аустралији је са осталим добровољцима из Квинсланда виђан у Сиднеју о нашим славама, Ђурђевдану. За собом оставља дубоко ожалошћену супругу Барбару, кћерку Мелани, зета Хамиша, унуке Ђајлза и Еликса, као и сестру Мирјану и зета Николу у Србији. - Б.М.

КРШТЕНО 89,5 ОДСТО ГРАЂАНА СРБИЈЕ. Од 631 анкетираног пунолетног грађанина Србије њих 84,9 одсто верује у Бога, 89,5 одсто су крштени, док је 91,1 одсто одговорило да се није стриктно придржавало васкршњег поста. Ис- траживање је, у времену од 18. до 25. марта, обавио „Мартен бард интернашионал”, у сарадњи с „Блицом”. У цркву редовно одлази 17,2 одсто, често 17,6, а ретко 23,4 одсто испитаника.

Iskra 1. maj 2004

Прилози Као знак сећања на наше драге другове који одоше из Енглеске у Америку: о. Димитрије Најдановић, о. Радован Миљковић, Милоје Илић, Срба Бошковић, Тоша Јерамаз, Ранко Петровић; У Канаду: Николица Павловић, Мики Милошевић, Раде Додић, Драгослав Радосављевић, Бора Васиљевић, Драга Јовановић „Сеља”; у Аустралију: Добривоје Мирчић, Марио Лакош, Мићара Младеновић; у Француску: Милорад Масаловић; у Немачку: Душко Николић; у Хиландар: Брана Јовановић (отац Агатон). Бог да им душу прости. Ј. Милетић £10,Нека милостиви Господ подари мир и покој душе моје драге супруге Изеле. Александар Вуковић £ 20,Нека добри Господ подари покој душе Ковиљке-Коке Добриловић Петар Ђукановићса Породицим $ 50 Нека Господ подари рајско насеље моме супругу Пери Богдановићу (Аскеру) који је преминуо у Господу 30. јануара 2003 год. Драги Перо бићеш увјек у нашим мислима и молитви! Зорка са дјецом Јованом, Мишом, Ђорђем, Маријом-Мацом и унучади $ 25

За успомену и дуго сећање на наше по- којне другове: Јеленка Петковића, Зорана Будимирова, Цветка Богдановића, Милоша Ђекића и Спасоја Михаиловића (Бели) Хранислав Ђорђевић £10,-

„Искри” Поклон Искри Др Милош Божанић Зора Марковић П. Деспинић А. Петровић

$ 20 £10.£ 4,£ 4,-

Као знак сећања на драгу нам Јелену- Лелу Чубрило, која ће остати заувек у нашим срцима. Криста и Душан Поповић А$ 25 Сећања ради на Свету Миленковића, Живановића, Драгана Лазаревића Душан супругом Елизабет

наше драге пријатеље: Енвера Талића, Нешу Стојадиновића и Владу Тодоровић-„Чапља” са А$ 25

Уместо цвећа на гроб друга Мијата Бардака А$ 15 Душан Тодоровић-„Чапља” Као знак сећања на протојереја о. Милана Бајића, кад смо били у посети Хиландару где је очитао молитву на гробу покојног оца Јустина (нашег драгог зета Богдана Сте- кића) и наше Ваљевце Јовицу (мог школ- ског друга из Ваљевске гимназије), Душана и протојереја Драгољуба Цокић, оца Ми- трофана, Гару и остале наше преминуле другове, нека им Господ Бог подари рајско насеље које су борбом против антихриста заслужили. Миша и Пућа Петровић и Дара Стојиљковић $ 50 За успомену и дуго сећање на нашег командира Томаша Милића „Доктора” који је био један од најхрабријих добровољаца и веома способан и вољен командир. Паун Вуковић £ 5.Славко Косић £ 5.Марјан Берета £ 5,-

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF. England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16.ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Čekove za „Iskra Periodical" slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran", c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa. WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan. 18 Kingsley Str„ Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Paun Vuković, 49 Gaddesby Road, Birmingham B14 7ЕХ. — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Munchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

† Изела Вуковић У Хај Викаму, јужна Енглеска, умрла је 26. о.г. марта Изела, супруга нашег друга добровољца Аце Вуковића. Изели вечан помен, а другу Аци наше искрено саучешће.

Искра.

† Нада Трипковић У Београду је преминула 5. априла о.г. Нада Трипковић, рођ. Играчев, ћерка пок. Душана и Вере Играчев. Покојна Нада је играла у фолклорној групи „Шумадија” од своје једанаесте године па све до удаје и одласка за Београд. Сахрањена је седмог априла поред мужа Воје (који је преминуо 20. новембра прошле године). Породици наше најискреније саучешће.

НОВИ НАЗИВИ 110 УЛИЦА У БЕОГРАДУ Улица киселе воде, Шевина, Винарска, Седам земунских плани- нара, Прилаз, Горњоварошка само су неки од нових назива, које ће убудуће носити 110 улица у осам градских општина. Сава Ковачевић, херој битке на Сутјесци, коме је била посвећена улица у Земуну и преостали Титови саборци, међу којима су Сима Шолаја, Јанко Лисјак и Петар Драпшин, скину- ти су са листе имена градских улица. Тиме је, по ко зна који пут, у циклусу смене политичких истина, још један део историје отишао у заборав. На њихово место, између осталих, дошли су Павле Вујисић, Данило Стојковић, Ташко Начић, Јован Јанићијевић Бурдуш и други наши прослављени глум- ци, уз које су крај телевизора генера- ције Југословена плакале и смејале се. Владика Николај Велимировић, прошле године проглашен за свеца, добио је своју улицу, као и Јован Рашковић, познати психијатар и вођа Крајишких Срба. Место међу бесмртнима на овај начин добили су и Милан Младеновић, рано преминули члан групе „Екатерина Велика” и Јасмина Јовановић, девојка која је страдала 5. октобра 2000. године испред Савезне скупштине. И не само они, већ и имена истакнутих српских задужбинара, архитеката, професора, на таблама биће повод да клинци своје родитеље испитују о њима. Чувени песник Ми- лан Ракић одлази у заборав, бар са натписа у звездарској улици, која се одсад зове Улица киселе воде, по македонској општини, братској оп- штини СО Звездара. А и шеве, које су пре другог светског рата певале у Земуну, постају значајне за град. Можда зато што ће неке баке и деке сећати на лепе тренутке проведене уз њихову песму. Да ли сте чули за Абебу Бикилу, који ће имати своју улицу у Београду. Тек да знате, био је етиопски атлетичар, а придружује му се и Џеси Овенс, прослављени амерички спринтер и скакач у даљ. И Европа добија своје место и то у досадашњем булевару АВНОЈ-а, док се Омладинском тргу враћа назив из претпрошлог века - Велики трг. Међу новим „станарима” на градским фасадама нашли су се и Акиро Куросава, јапански режисер, Алфред Нобел, Џон Ленон, и писац Самјуел Бекет, који је дочекао да улица у Београду добије његово име. ГЛАС, 31. 3. 2004. Ј. Јевремовић <glasjavnosti.co.yu>

Искра.

Iskra l.maj 2004

POVODOM ZAKONA O PRAVIMA OPTUŽENIH U ZATVORU HAŠKOG TRIBUNALA Od kada država postoji jedna od njenih najos- novnijih dužnosti bila je i jeste zaštita prava i interesa svojih građana koji su se iz bilo koga razloga našli u vlasti stranog faktora Usvajanje ovih dana u Skupštini Srbije zakona o pravima optuženih od strane tzv. Haškog tribunala i koji se nalaze u njegovom zatvoru postalo je politička tema broj jedan, iako bi trebalo da bude pre svega stručna a ne politička tema. Ali, kod nas sve postaje politika odnosno politikanstvo, a o znanju i stručnosti malo ko brine i po tome smo jedinstveno društvo u svetu. Čovek bi mogao zaključiti da pravni fakulteti u ovoj zemlji nisu ničemu služili i da je (država) uludo straćila novac kada ih je finansirala. Propusti i promašaji na stručnom nivou toliki su i takvi - delom i zbog politiziranja svega i svačega - da nam u tome nisu ravne ni one države koje su juče stek- le državnost i koje ustvari ne znanju šta je to država, a imaju zakone o pružanju pomoći svojim državljanima pred tim tribunalom. Nije problem u tome što su protiv navedenog zakona ustali političari i politikanti koji pojma nemaju ni o čemu osim o svojim prljavim interesima i u stanju su sve da učine, da sve podrede tim svojim interesima, pa i sve građane Srbije i Srbiju kao državu. Čelnici DS, SPO, SVV, GSS, SDU i još nekih političkih grupica natječu se među sobom koja od njih će da iskaže više laži i kleveta na račun zakona i onih koji ga podržavaju. Izgleda da je u tome najeksplicitniji čelnik Saveza vojvođanskih Mađara Jozef Kasa koji je zakon nazvao “zakonom o humanitarnoj pomoći članovima porodica haških optuženika, ubica i zločinaca”, i da sadašnja vlast koja je usvojila zakon “sarađuje sa onima koji su u proteklih 15 godina pokrali zemlju, prouzrokovali sve naše nedaće, masovne grobnice, siromaštvo i izolaciju”. Sadašnji šef diplomatije ove nesretne zemlje Goran Svilanović i Vuk Drašković, koji reflektuje da ga nasledi ne zaostaje nima- lo iza Kase u njegovom ustašluku. Po njima, ustašluk, Hans Ditrih Genšer, Geza Janevski i slični su srpsko buncanje... Od politikanata koji su se za velike pare satavili u službu svojim gazdama u inostranstvu nije se ni moglo očekivati drukčije reagovanje na pokušaj države, da nakon dugog vremena, učini najnormalniju stvar na svetu - da na odgovarajući način pomogne svojim građanima u vlasti stranog neprijateljski raspoloženog faktora. Ono što naprosto zaprepašćuje jeste da su se u taj nečasni posao klevetanja zakona u pitanju uključili i takozvani borci za Ijudska prava. Ali, kada se malo bolje sagledaju ti “borci za Ijudska prava” mora se doći do zaključka da je to što rade sasvim logično: oni moraju svojim finansijerima u inostranstvu pokazati da su zaslužili te milione dolara kojima su kupljeni davno. Od kada država postoji jedna od njenih najos-

novnijih dužnosti jeste zaštita prava i intersa svojih građana koji se iz bilo kog razloga nađu u vlasti stranog faktora. To je čak i zapisano u osnovnim instrumentima koji uređuju međunarodne odnose kao što su na primer bečke konvencije o diplomatskim i konzularnim odnosi- ma. Činjenica da Goran Svilanović, sadašnji ministar inostranih poslova ove zemlje, govori i radi to što radi i govori, govori nam da on ili nikada nije čuo ništa o tome, ili je čuo i zna sve to, ali ipak radi to što radi dajući svima nama građanima na znanje da on ne mari za to. Bolje rečeno: da mari kad hoće, kao u slučaju majora JNA Emira Šušića, a da ne mari kada mu se neko od sužanja u Hagu ne dopada iz političkih ili nacionalnih razloga. Građani plaćaju porez iz koga se finansira diplomatija i uopšte državna mašinerija, a za uzvrat imaju pravo a država dužnost da na sve načine pomogne kada se nađu iza granice, bez obzira na to da li su krivi ili ne za ono za šta ih strana vlast optužuje. Pa to je jasno svakom čoveku normalne pameti, osim, eto, politikanti- ma i petokolonašima ove nesretne zemlje. I ne samo da je država dužna da pomogne svojim građanima pred stranim vlastima. Isto toliko je dužna, pa možda i još više, da pred stranom vlašću zastupa i brani prava i interese države kao takve. U svim postupcima pred takozvanim Haškim tribunalom protiv njenih građana, pa i drugih Srba, država je morala da u svojstvu zainteresovane stranke ili tzv. amicus curiae učestvuje u postupku budući da su u njima uvek, u ma- njoj ili većoj meri, bili tangirani interesi države i naroda. To najbolje ilustruje slučaj Duška Tadića. U postupku protiv njega Haški tribunal je u drugostepenoj presudi (znači konačnoj) presudio da je rat u Bosni i Hercegovini bio rat međunarodnog karaktera i da je SR Jugoslavija izvršila agresiju! Ovakvu odluku su Tribunalu izdiktirali američki sudija u Tribunalu i američki Stejt Depertment koji se u postupak umešao upravo u svojstvu amicus curiae\ Dakle, SAD su, iako nisu imale nikakvog neposrednog prava i interesa da zaštite kada se vodio postupak protiv Tadića, to učinile, a Jugoslavija se nije umešala iako se radilo o njenom najvitalnijem interesu, posebno kada se ima u vidu da se pred Međunarodnim sudom pravde nalaze tužbe Bosne i Hercegovine i Hrvatske protiv nje za agresiju i genocid. Isto je bilo i još uvek je i u drugim postupcima pred Tribunalom: država jednostavno ne želi da štiti svoja egzistencijalna prava i interese! Ja se najiskrenije nadam da će doći vreme da će odgovorni za ovu nečuvenu neodgovornost odgovarati kako zbog neodgovonosti prema svojim vlastitim građanima tako i zbog neodgovornosti prema državi i narodu.

ARTEL, 1 . 4 . 2004. <office @ artel.co.yu>

Dr Milan Tepavac