iskra1119

Дискусија о насловној теми у светлости националног интереса

ХАГ - „НАША МЕЂУНАРОДНА ОБАВЕЗА"!? Хаг као „наша међународна обавеза" поста- ла је управо парола у Србији свих оних који се здушно залажу за „европске и светске интеграције". Као први акт свог устоличења у фотељу министра спољних послова Србије и Црне Горе (СЦГ), Вук Драшковић је устоличио и ову паролу. Данас, ето, сви „европски интегралци" њу у Србији, папагајски понављају, укључујући ту и премијера др Коштуницу, за кога, ако сећање траје, још до пре три месеца Хаг није био „приоритет". Будући, дакле, да је то парола, некако природно на крају долази усклик као што се то види у наслову. На своју руку, пак, додао сам на крају насло- ва и један упитник, тек толико да изразим сумњу питањем: је ли заиста Хаг „наша међународна обавеза" и то још „без алтернативе", што заговорници Хага радо додају на већ поменуту „обавезу" да би себе, изгледа, двоструко уверили да су у праву. Додуше, тиме они показују да и сами сумњају у „Хаг" као „међународну обавезу", па да би ваљда убили ту сумњу, додају горњу „безалтернативну" завршницу. Утолико боље: у Србији постоји, значи, један консензус сумње у Хаг. Само једни о томе отворено говоре и испољавају, док други то крију и од самих себе, путем поштапалица о Хагу за кога се вели да је наша „безалтернативна" „обавеза" и то још и „међуна- родна"!? (За Адама, пошто је згрешио, Библија каже, да се сакрио и покрио своју голотињу. Ваљда је и код наших хашких „безалтернативаца" такво једно „покривање" одсјај неке врсте њихове гриже савести. Дај, Боже! Јер, знак је то, да и за њих има наде. Наредне редове, због тога, њима посвећујем.) Драшковић као „поштанско сандуче" Као што је ред и по закону при влади СЦГ пос- тоји Национални савет (НС) за сарадњу са Хагом од девет чланова: по три из Србије (Драган Јочић, Зоран Лончар и Бранислав Бјелица) и Црне Горе (Вукашин Мараш, Предраг Бошковић и Срђан Спаић) и ове тро- јице из владе СЦГ: Вук Драшковић, Расим Љајић, ми- нистар за људска права СЦГ и Првослав Давинић, министар одбране СЦГ). Функција НС, измећу осталог, била је да отпочне процедуру изручења хашких оптуженика. Тако је било док Вук Драшковић није постао министар спољних послова СЦГ. Он је, међутим, ту основну функцију НС пренео на себе и у својству - како рече - „поштанског сандучета" само пренео захтев међународне заједнице општинском суду у Београду за изручење Хагу четири генерала. Зашто је Драшковић приграбио функцију НС? Најкраће, да спроведе у дело наредбу својих америчких налогодаваца, јер НС, изгледа, није много поуздан саговорник кад је о сарадњи с Хагом реч. То је

једно, док је „поштанско сандуче" ту да би српски народ стекао утисак да није Драшковић крив за предају генерала већ - замислите?! - „поштанско сандуче"?! Оно, пак, није да и ново-именовани чланови НС и сами нису за 100-постотну сарадњу са Хагом, него је нешто друго посреди: боје се они издајничке љаге која сигурно пада на њих и с њом евентуално губљење фотеља у власти. Да је то баш то, види се по много чему. Нови НС требало је да се устроји, по формирању Коштуничине владе, али је он сад, после четри месеца, успео тек да се окупи, али не и да се оформи. Верификација мандата нових чланова је узела читаву једну седницу од четири сата, што је наг- нало бившег председника НС и министра спољних послова СЦГ, Горана Свилановића, да то јавно исмеје, рекавши да је верификација мандата у његовом НС узела „само 5 минута". Али ова намерна задржавања формирања НС, теку и даље. Тако до сад (16.7.) нико неће да се прихвати председничког положаја, уључујући ту и Вука Драшковића, који се - колико наивно - успешно заклонио иза већ фамозног „поштанског сандучета". Накнадно сазнајем да је јуче, 16.7., за председника изабран Расим Љајић (пошто нико други није хтео да се прими), а он се „невољно" примио само због тога да би покренуо с мртве тачке „сарадњу са Хагом" која, позитивно решена, отвара врата за улазак СЦГ у ЕУ. У сваком, пак, случају, својом бесправном акцијом Вук Драшковић је мислио да је успешно преба- цио „лопту" изручења четири генерала у „крило" београдског општинског суда, али, изгледа, да су и они из тог суда свесни прљаве његове игре с очигледним циљем да одијум изручења падне на суд уместо на њега, па сад они захтевају да по Уставу СЦГ покретање поступка припада само НС. Шта ће Љајић урадити, остаје да се види. Међутим, у крајњој анализи, сва ова околишања и задржавања, значе и много, много више, значе - и тога су свесни чланови НС - да је посао изручења прљав и у супротности са националним интересом! Јер да није, сви би се они и те како утрки- вали ко ће пре уграбити фотељеу тамо, нарочито ону председничку. Сарадња са Хагом - пуцањ у национални интерес! Некако смо заобилазно дошли до закључка да је „сарадња са Хагом" прљав посао и у супротности са националним интересом. У последњем, јулском броју Искре у чланку насловљеним Даље од 27-мартовских вода! један поднаслов гласио је баш то: да је Сарадња с Хагом - пуцањ у народни интерес!. У том чланку,

Хаг...

Враћање дуга западним лихварима - катастрофа!

међутим, Хаг је био само један детаљ, једна илус- трација гажења народног интереса, јер је у осталом тексту тај проблем (повреде и гажење националног интереса) додирнут много шире, а у вези са насто- јањем тренутних власти СЦГ да се укључе у „европске и светске интеграције", што конкретно значи улазак у Европску унију (ЕУ), Партнерство за мир (ПзМ) и НАТО. Ради јасноће потоњих мисли, неће бити на одмет, ако, у најкраћем обиму, изнесем главне идеје тог чланка, које би се, најкраће, могле, слично Хагу само шире, сумирати под нови наслов „Европске и светске интеграције" - пуцањ у национални интерес!"

По чланку из прошле Искре, једном кад су се СЦГ нашле у ЕУ (што се, срећом, најраније може очекивати тек 2010 године), онда су оне дужне да плаћају годишњу „кирију". Предвиђа се да већ 2007 године, годишња отплата државног дуга (тренутно $14 милијарди) западним лихварима достигне цифру од $1 милијарде. Ако се на то додају трошкови усаглашавања војске СЦГ са стандардима ПзМ и НАТО-а, следе огромна нова задуживања, тако да се обећање „богатог живота" у ЕУ, практично свело на једну велику лаж. Усмртиће нас годишње отплате дуга а да о главници у погледу њеног смањења и не говоримо.

Услови ЕУ - многострука издаја националног интереса

Најзад, чланак се завршава анализом др Срђе Трифковића стања у источно-европским државама које су или већ у ЕУ или тек недавно примљене. Закључак је др Трифковића, да су Немци, као најјачи партнер у ЕУ, поробивши Исток, већ практично остварили свој Drang nach Osten, додуше не војно већ економски. Даље, се говори о „три круга" немачке економске контроле Истока: први, најповлашћенији круг (знатно испод стандарда Запада): Пољска, Чешка, Мађарска, Словачка, Словенија; мање повлашћени круг: три балтичке земље, Бугарска, Румунија и Хрватска; у трећем кругу (нису чланови ЕУ већ само партнери) су Украјина, Молдавија и Белорусија; они служе само као „санитарни кордон" према Русији. СЦГ, међутим, у расматрању др Трифковића, се не појављује ни у једном од ових кру- гова. Закључак се сам намеће: да би удовољили бесо- мучном продавању и подавању вођства СЦГ за улазак у ЕУ, бирократе бриселске ЕУ ће бити принуђене да за СЦГ праве нови, специјални, „четврти" круг - добар једино као депонија западњачког нуклерног отпада и осталог њихог ђубрета.

Вођство СЦГ жели да на све могуће начине уведе Србију и Црну Гору у горе-поменуте институције јер се нада да ће сви наши проблеми тамо бити решени на релативно лак начин и ми убрзо постајемо, као Западна Европа богато и отворено друштво. ЕУ, међутим, јасно види све слабости нашег вођства, па иронично-уцењивачки каже, ваша жеља је добра, али остварива само под овим условима: (а) СЦГ ће повући своју тужбу против 19 НАТО држава за агресију и бом- бардовање пред Међународним судом правде (МСП) у Хагу (што није суд који суди Милошевићу); (б) потпуна сарадња са Хагом (ово је суд који суди Милошевићу); и (ц) усаглашавање закона СЦГ са ЕУ стандардима. Повлачењем тужбе против 19 НАТО држава, СЦГ би троструко повредиле свој национални интерес: прво, свесно се коцка свој главни „адут" (агресија на СРЈ) и први „под-адут" (намерно НАТО бомбардовање једне цивилне установе, ТВ Београд, дакле, ради се о једној конкретној геноцидној радњи!); друго, индирек- тно се НАТО-у признаје да је његова агресија на СРЈ била оправдана и учињена ради ослобођења Албанаца испод Милошевићеве кнуте; крајњи, пак, домет овог захтева за повлачење тужбе јесте да НАТО, приликом напада на СРЈ, не само да није деловао бесправно и агресорски већ, напротив, да се Албанци ослободе угњетавања, деловао је, дакле - и то је циљ! „хуманитарно"; о трећем, а с претходним у вези, није потребно ни говорити. Страховито су умањене шансе Србије на поновно задобијање Косова. Логика је ова: НАТО је због „хуманости" ослободио Албанце; неће их сад ваљда поново враћати под српску кнуту; „неза- висно Косово!" се некако спонтано намеће. Што се тиче „потпуне сарадње са Хагом" (под „б", напред), већ је поднасловом, као „пуцањ у народ- ни интерес" доста речено о томе. Међутим, у дотичном поглављу се ишло много шире. Ишло се на објашња- вање додатог угрожавања националног интереса кад се Хаг схвати као „наша међународна обавеза". Наиме, крајњи циљ суда у Хагу јесте да правно докаже: да су Срби геноцидан народ, а у његовом вођству, уз то, све су сами морални и интелектуални монструми. Импли- кација је и овде слична оној из претходног параграфа: НАТО је деловао „хуманитарно" кад је извршио агре- сију на СРЈ. Под (ц) се говори о „усаглашавању" закона СЦГ са „стандардима ЕУ". Најкраће, овде се ради о добровољном жртвовању своје независности и пре него што се ушло у ЕУ. Већ сад бирократија ЕУ из Брисла кроји наше законе који су најчешће у опреци са нашим националним интересом. Ако то није најглавни- ја повреда националног интереса, онда стварно не знам шта та реч значи.

Немачка путем ЕУ осваја Исток

Суштина националног интереса Овај чланак је отпочет с питањем: да ли је заиста Хаг „наша међународна обавеза"? Установили смо да паралелно са овим питањем, увек избија у први план и нека повреда националног интереса. Да би, дакле, могли интелигентно да одговоримо на по- стављено питање, морамо се удубити у саму суштину националног интереса. Шта је он? Тешко и комплексно питање!? Најбоље је зато почети од онога што он није. Он дефинитивно не зависи од дневно-политичких одлука

IZ SADRŽAJA Zapad је Tadiću polomio kičmu .............................................................. 5 Odlučiće se na Balkanu ............................................................................ 7 Neophodnost duhovnosti ...................................................................... 10 Saopštenje o haškom tribunalu ........................................................... 15 Stanje je bilo redovno, kad ono ........................................................... 17 Tamna strana sukcesije u Hrvatskoj ................................................... 21 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (93) ........................ 23 Uzroci albanskog terorizma (2) ........................................................... 26 Povodom 30. godišnjice smrti Jaše Ljotića.......................................... 28

Iskra 1. avgust 2004

и препуцавања. И кад год се одлуке ипак доносе из таквог амбијента, оне су, по правилу, у сукобу са њим. Претходна дискусија из задње Искре, а у вези „европ- ских и светских интеграција", верно осликава погуб- ност по националне интересе таквих одлука. Ово је због тога што национални интерес подразумева неку трајност. Или, још боље, неко искуство. У основи, неко искуство трајнијег, бољег, срећнијег, целоснијег, само- својнијег народног живота - то је национални интерес. Из овога произилази две ствари: прво, да се с нацио- налним интересом не сме коцкати, јер се сече сама „грана” на којој се седи; и, друго, у преломним тренутцима, за које не постоји искуство, као што је, рецимо, овај сад у вези уласка у ЕУ, све аспекте нове ситуације, требало би детаљно и најобјективније преиспитати у светлости националног интереса. Тек тад, ако национални интерес није угрожен, донети повољну одлуку. Само се по себи разуме, да је одлука негативна, ако се ради о његовом угрожавању. Хаг није „наша међународна обавеза" На питање, дакле, је ли је Хаг „наша међуна- родна обавеза", одговор се сам намеће. Пошто је Хаг, као што смо видели, у сукобу с националним интере- сом, Хаг не сме бити „наша међународна обавеза"! Али не само Хаг, већ и сва друга издајства националног интереса (описана у претходном тексту), која се под шифром „наше међународне обавезе” покушавају прошверцовати у праксу. Бесомучно грактање наших „европејаца" Наравно, на такав један закључак, гракнуће сви протагонисти „европских и светских интеграција". Како!? то је светогрђе! није цивилизацијски! враћа нас у милошевићевску прошлост! Да ли сте нешто приметили? Кадгод је до сад нешто због „међународне обавезе" од стране СЦГ (пртходно СРЈ) прихваћено, није прошло дуго, а нови захтев с печатом „међународне обавезе” стигао нам је на извршење. Треба се само сетити Милошевићевог хапшења и изручења Хагу. Или, шта ово сад ради „гаулајтер" БиХ Педи Ешдаун са Републиком Српском (РС). Прво је, као „међународну обавезу", натерао њено вођство да оно призна да су Срби побили 8 хиљада муслимана у Сребреници. Пошто је то влада РС „својски" учинила, сад их је готово све развластио (сменио 60 достојанственика РС из најјаче српске странке СДС). Ко вели, ако су даље на власти, могу да буду и опасни сведоци. У сваком случају гаулајтер Ешдаун је овим својим актом извршио двоструки „пуч": и против демократије и против дејтонских принципа, а да за то никоме није одговоран. Али тако увек бива, кадгод се нема снаге и политичке воље да се беза- коњу стане на пут, па долазило оно од Ешдауна (случај владе РС) или, пак, из ЕУ, САД-а или Хага, што је случај са властима Србије и Црне Горе. „Али ми смо потписали..." - на то ће наши „европејци". Ако је потписано, то је само знак да није консултован национални интерес. Па сад, због једног пропуста да се делује у сагласности с њим, СЦГ „аутоматизмом" „наше међународне обавезе" прихва- та с лакоћом и све будуће његове издаје - јер све нови и нови захтеви стижу „на извршење". Није ли време да се то врзино коло, издаје националних интереса, с једне, и аутоматског извршења „наших међународних обавеза", с друге стране, једном за увек прекине. Јер сваки пропуст да се то учини, јесте, уствари, један нови пуцањ у национални интерес. Наравученије овде је:

Iskra 1. avgust 2004

што се пре изађе из тог врзиног кола, то је мања штета. На Западу - национални интерес изнад „међународне обавезе" Уосталом, требало би да се има у виду како они „на цивилизованом Западу" реагују кад дође до суко- ба између њихових националних интереса и њихових „међународних обавеза", па би их, поготово због тога, требало следити вођство Србије и СЦГ. САД, на при- мер, и поред своје међународне обавезе да, као члан- ица УН, никога не нападају, због својих неких „нацио- налних интереса", врше 78 дана дуго бомбардовање СРЈ. Исто се поновило у Ираку. И ником ништа. Сем што је СРЈ, нападнута земља, оптужена за геноцид, а Ирак дочекао САД војнике као „ослободиоце"?! Из- раел, већ годинама, иако члан УН-а, игнорише сваку Резолуцију УН која није у сагласности с његовим националним интересом. И опет ником ништа! Недавно је Међународни суд правде (МСП) из Хага (у њему се не суди Милошевићу), донео одлуку да је конструкци- ја „заштитиних зидова" од стране Израела а на рачун Палестинаца, нелегитимна и да их треба порушити. Израел је на то јавно рекао и категорички одбио да уважи одлуку МСП-а! И, наравно, опет ником ништа! Ако се СЦГ угледају на САД и Запад, не кажем да ће СЦГ проћи без казне. Напротив, догодити ће се неке санкције (не мислим да ће бити ригорозне као оне под Милошевићем), а доћи ће и до ускраћивања приступа западњачким финансијским институцијама (што је, можда, двострука срећа: неће нас самозвани експерти из Г17+ више моћи задуживати, нити се годишње отплате морају враћати). Дакле, не кажем да се неће проћи без казне, али кажем да се - што се тиче „међународних обавеза" угледање на западне моћнике више исплати у смислу задобијање међународног престижа, него садашњег аутоматског „аминовања" сваког захтева који долази с те стране. Јер, они на Западу једино цене - „став"!, односно неку снагу духа која стоји иза њега, а ниподаштавају, наметањем све нових и нових понижења, тзв. yes men-е.

Н. Љотић

Милутин Младеновић: Отворено писмо Ешдауну (кондензовано) Невероватно је како неке ствари пролазе у јавности, а нико неће да пита: Ко је започео рат у БиХ и ко није хтео мир? Ко је Алију наговорио да не пот- писује мировни споразум!?... Понашање Педија Ешдауна је уперено само на један ентитет тамо, али да ли је оправдано, праведно? Многи су заборавили његово понашање за време болести и смрти Изет- беговића! Ешдаун га је посећивао болесног а осумњиченог за ратне злочине и одржао говор на сахрани! Међународна заједница је одуговлачила чекајући да деликатни оптуженици умру. Исти случај, као и са Туђманом и Бобетком... Двосртруки стандар- ди!? Лажима, доказаним монтираним злочинима на Маркалама, Рачку, и осталим нико се не бави, нико не прозива те светске зликовце и лажове... Ево, књига Била Клинтона: Признаје да је навијао за Хрвате, Шиптаре и муслимане... И сад, под таквим околности- ма, неко треба да чека правду у Хагу!? (Глас, 3.7.4).

NATO I UJEDINJENE NACIJE „FINANSIRAJU PROSTITUCIJE NA KOSOVU” Lonodnski TAJMS od 7. maja 2004. izveštava iz pera svog saradnika za centralnu Evropu, Adam Le Bora: Međunarodni čuvari mira prepuni novca koji nemaju gde da potroše, poznati su kao glavni klijenti mladih prostitutki i još nedoraslih devojaka forsiranih u prostituciju od strane međunarodnih trgovaca belim robljem, izveštava 6. aprila Amnesty International (organizacija koja pazi na međunarodne organe koji krše zakone i moralne odredbe). Priština, zapuštena prestonica Kosova, ima dve stotine kafića, barova i bordela, jide je lako doći do prostitutki kojih je 1999. g. bilo samo 18. Zene se krijumčare preko granica i prodaju po ceni od 50 - 3.500 evra. Najveći broj žena je iz siromašnih krajeva istočne Evrope. Mnoge se odmah zatvaraju u zamračene sobe, pasoši im se oduzimaju; one su terorisane, izgladnele i bez ikakve medicinske nege. U izveštaju londonskog organa za ljudska prava „Znači li da imam pravo?" piše da međunarodna zajednica, koja upravlja Kosovom, čini vrlo malo da privede odgovome izgrednike sudu. „Nezamislivo je da isti ljudi, zaduženi da štite ove žene i devojke, koriste njihov bedan položaj i ekspoatišu ih", tvrdi Amnesty. Ovaj izveštaj vrlo je neugodan za NATO i UNO, jer su oba ova tela za poslednjih nekoliko godina optuživana, da je njihovo osoblje umešano u trgovinu belim robljem i njihovu eksploataciju. Izveštaj postavlja pitanje odgovornosti okupacionih trupa kad posle rata često dođe do bezvlašća. Kosovo, koje je pravno deo Srbije, de facto je pod upravom UN a od trenutka kad su NATO mirovnjaci u leto 1999. g. tamo stigli. Porozne granice Kosova sa Srbijom, Albanijom i Makedonijom, olakšavaju krijumčarenje i organi- zovani kriminal koji dominira velikim delom balkanske ekonomije. Britanske, francuske, rumunske, ruske, američke i pakistanske trupe i UNMIC (UNO misija na Kosovu) policija skupno su optuženi da eksploatišu žene u trgovini prostitucije. Najmanje tri britanska vojnika su zato poslati nazad kući, a britanski i američki vojnici su uveče konfinirani u kasarnama. Na Kosovu, gde je prostitucija u bilom kom vidu zabranjena, nalazi se više od 20 hiljada NATO vojnika, UN policije i drugih internacionalnih zvaničnika. Mada izveštaj kaže, da ne više od 20% ovih jesu klijenti žena forsiranih u prostituciju, ,,oni doprinose značajnom delu prihoda ove industrije". Jedan visoki UN predstavnik rekao je Tajmsovom dopisniku: „Nemojmo biti naivni, deo UN vojnika služi se prostitutkama kao što bi to radili i kod kuće... Priliv novca na Kosovo je veliki, a takođe postoji i velika crna berza”. „Vršili smo na hiljade racija i pretresa za poslednjih nekoliko godina. Naše iskustvo govori da veliki broj ljudi koji

se služi prostutkama jesu domaći stanovnici." KFOR i UNMIK osoblje na Kosovu uživa imunitet, ne mogu biti suđeni. Imunitet bi mogao biti stavljen van snage jedino specijalnom naredbom. Ali ovo se desilo samo dva puta od 2002. godine. Deset policajaca UNMIK-a bili su otpušteni ili repatrirani zbog učešća u trgovini pomenute vrste. A između 22 i 27 KFOR vojnika osumnjičeno je zbog slične povrede zakona. Nijedan od njih nije bio optužen i suđen pri povratku u svoju zemlju. Potpukovnik James Moran, KFOR-ov govornik, rekao je: „KFOR sačinjavaju pojedine nacije koje su dužne da osiguraju da se njihovi vojnici ponašaju u pravnom i profe- sionalnom smislu ispravno i da ih podvrgnu disciplinskim merama kad ustreba”. Potpukovnik Moran u ime NATO-a kaže: „Svaka članica odgovorna je za vladanje svojih vojnika, i ako one nađu da pojedini vojnici krše zakon, njihova je dužnost da ih privedu sudu pravde”. U Izveštaju koji pokriva period od 1999. do 2003. g. stoji: „Kad su klijenti prostitutki međunarodni policajci i vojnici, ove žene i devojke su često u strahu da ih prijave i dobiju zaštitu ili da pobegnu, a vlasti propuštaju da im pruže pomoć”. Ove žene, sa kojima kriminalci trguju, često se tretiraju kao i kriminalci - gonjene su što su došle ilegalno na Kosovo ili optužene za prostituciju pošto su uhvaćene u policijskim racijama. U zatvoru im nije dozvoljena pomoć advokata. Organizacija ,,Amnesty International” zalaže se da ove nesrećne žene dobiju pravo ispitivanja njihovog slučaja, kao i pravo na odštetu. BALCANICUS

ЧАВОШКИ: МИЋИЋКА MOPA ДА ОДГОВАРА! - Инсистирам да Наташа Мићић, бивши министар унутрашњих послова Душан Михајловић и полицијски генерал Сретен Лукић кривично одговара- ју због незаконитих одлука које су донели и кривичних дела која су из њих произашла - рекао је Чавошки. Поздравио је одлуку Уставног суда Србије којом су оспорени сви акти о суспендовању људских права током ванредног стања. Аргументи за такву одлуку преузети су из његовог дела "Згажени устав". - Нису преузели само део да је и само увођење ванредног стања противуставно, јер се може прогласити само на делу територије - рекао је Чавошки. Против је изручења и полицијских генерала Хашком трибуналу, "јер то није у складу са Уставом". Чавошки је - у име Српске либералне странке - осудио и намеру "страних окупатора" у Босни и Херцеговини да укину Српску демократску странку и тако, како је рекао, "затру Републику Српску". (БЕТА, 17/18. 7. 2004).

Iskra 1. avgust 2004

INTERVJU: Zvonimir Trajković, politički analitičar

ZAPAD JE TADIĆU POLOMIO KIČMU - Posle, sada već čuvenog incidenta na bazenu, kada su pokojnog premijera Ijudi izviždali a Koštunicu dočekali ovacijama, Đinđić je pronašao krivca u Tadiću. Hteo je bukvalno da ga izbaci iz stranke. Da bi ga sklo- nio, poslao ga je u Ameriku da lobira za DS, ali Tadić je tada izlobirao za sebe. On od tada postaje američki čovek. Kako se ponašao Tadićposle ubistva premijera? - Tadić se u vanrednom stanju držao po strani čekajući rasplet. Posle smrti premijera, odmah je počela međustranačka borba za pozicije. Od toga ko će Đinđića zameniti na mestu premijera, a još više ko će preuzeti stranku. Tadić je premijersku ulogu prepustio Živkoviću znajući da se ovaj neće snaći jer je Vlada već bila u kolapsu i na silaznoj putanji, boreći se za važniju stranačku prevlast. Napravio je i jedan interesantan manevar u pripremama za parlamentarne izbore prizna- jući krađu glasova u skupštini kako bi zamaskirao mnogo veće i krupnije afere koje su potresale DS. I s obzirom na kratko pamćenje biračkog tela taj manevar je dao sasvim solidne rezultate. Jeli tako dobar manevar napravio i kao ministar odbrane.

Ministar odbrane? - Faktički je rasformirao službu za elektronsko izviđanje i protiv elektronska dejstva. U pitanju je neka vrsta obaveštajne službe, jer se radi o službi koja prati vazduhoplovstva susednih zemalja, otkriva i guši radare. Pored toga ova služba prati i presreće sve komunikacije i veze ambasada sa svojim matičnim državama. To znači da smo potpuno otvorili svoj prostor, jer je cela komanda rasformirana, a njen šef pukovnik Vujić koji je NATO-u za vreme bombardovanja zadavao velike probleme prebačen na “drugu dužnost”, dok su ostaci te službe, odnosno oprema stavljena na tender. Nedavno je prodat avion “Jak 40” koji je imao specijalno instaliranu opremu za radarsko ometanje i radarsko osmatranje. Ostala su nam još dva helikoptera “Mi 8” koja imaju sličnu opremu i koja su takođe stavljena na tendersku prodaju. To znači da naša država neće imati nikakvu kontrolu u vazdušnom prostoru a i neće imati mogućnost praćenja veza stranih ambasada. Taj luksuz sebi ne dozvoljavaju ni banana države pa ja to nikako ne mogu karakterisati kao reorganizaciju Vojske već kao nešto savim drugo. Zašto su uništene rakete “Strela 2m”?

- Na toj funkciji je mnogo manje manevrisao a mnogo ozbiljnije radio. Prvo što je uradio kao potvrdu privrženosti mentorima koji su ga na to mesto progurali za savetnike je postavio nekoliko oficira stranih držav- Ijana. Sledeći potez je bio da se pod vidom civilne kontrole GŠ (Generalštab) Vojske SCG oduzmu obaveštajna i kontraobaveštajna služba i pridodaju ministarstvu odbrane. Kako će GŠ da ispita i napravi dobru procenu bezbednosne situacije bez ovih službi kao da nikoga i ne interesuje. Uprava bezbednosti je bila pri GŠ (Generalštab) zato da bi GŠ mogao da ima valjane informacije za donošenje pravilnih odluka. Kada obezglavite GŠ onda ste uništili glavnu komandujuću polugu vojske. Tadić kaže da je to uradio zbog civilne kontrole vojske? - Priča o civilnoj kontroli je samo nevešto opravdanje, jer se ona mora ostvarivati na sasvim drugi način, a ne da GŠ uzimate informacije bez kojih on ne može da radi. Ili mu iz ministarstva dozirate filtrirane informacije na bazi kojih se ne može ništa planirati. To je jedan od najvećih grešaka Tadića, dok je bio ministar vojske, a ne mislim da ih je napravio slučajno. Takvu instrukciju je verovatno dobio sa Zapada jer oni tačno znaju kako se vojska dezavuiše. Na mestu ministra odbrane Boris Tadić je Vojsci i državljanima SCG obezbedio brojna poniženja, a jedno od najvećih je dodela najvišeg vojnog odlikovanja Džordžu Robertsonu, prilikom odlaska sa dužnosti generalnog sekretara NATO-a, koji je bezdušno bombar- dovao našu zemlju i ubijao naš narod, kaže Trajković. Šta je još, prema vama, Tadić loše uradio kao

Iskra 1. avgust 2004

- "Strela 2M “ je mala protivavionska raketa koju vojnici ispaljuju sa ramena, i koja ima dosta kratak domet, ali zato mogu da obore helikopter. Mi smo uništili takvih 1.200 raketa, a da nismo kupili ni jednu novu savremeniju. Sve je urađeno pod izgovorom da mogu da padnu u ruke teroristima. Ako idemo tom logikom u ruke terorista mogu da padnu i savremanije rakete pa i tenkovi. Da cela stvar bude u ponižavajućem tonu, uništavanju ovih raketa prisustvovao je i Montgomeri kao da se radi o nuklearnim bojevim glavama. - Kad već govorimo o poniženjima koje doživIjavamo, treba podsetiti da je Džordžu Robertsonu pri odlasku sa dužnosti generalnog sekretara NATO-a, uručeno najviše vojno odlikovanje naše zemlje. Valjda zato što nas je samo pre neku godinu NATO bezdušno uništavao 78 dana. Dodeljivanje ovog odlikovanja se od javnosti dugo skrivalo a odluka je donešena u ministarstvu odbrane. Uopše celokupno političko delovanje Tadića ja vidim kao krajnje podaničko, da ne upotrebim neke grublje reči, i mi ćemo se sa njim naći u velikim problemima. - Pa i cela ova kampanja “hoćemo u Evropu”, je vrlo providna demagogija, čiji je jedini cilj prevariti birače. Imperativ je bio ostati na vlasti kako bi se društvance zaštitilo od neugodnih pitanja i istraga za ono što su radili. Pa kako vama izgleda Tadićeva Evropa? - Mi sa Tadićem, odnosno njegovom politikom nikada nećemo stići do EU. Naime, mi prema Tadiću, treba da uđemo u Evropu kao nacija koja je kriva za ras- pad Jugoslavije i ratove koji su se na ovim prostorima dogodili. Ako uđemo kao krivci bićemo uvek u “maga- rećoj klupi” EU bez prava da štitimo svoje interese. To je

Šta znače dobri odnosi Tadića sa Zapadom?

Zapad je ... vrlo opasna pozicija za nas, i to nikako ne smemo da dozvolimo makar nikad ne ušli u EU. Gore je biti krivac u Evropi nego biti van nje. Takođe, premaTadiću, u Evropu treba da uđemo s liberalnom ekonomijom, što nećemo moći da dočekamo. Do 2016 zapad će nam nelojalnom konkurencijom potpuno uništiti privredu a velike korpo- racije progutati preostale resurse, što se već i danas dešava. EU namerava da SCG, Albanija i BiH, s obzirom na nestabilnosti koje u njima vladaju, u EU uđu kao regioni, odnosno kao Balkanski region, a ne kao definisane države. Tadić će to prihvatiti jer niti može, niti želi da se tome suprostavi. Kako ćete se suprostaviti Solani kad ste išli da ga molite za podršku na izborima. On nema nameru da insistira na vraćanju suvereniteta nad Kosmetom i harmonizaciji zajednice sa Crnom Gorom kako bi to postala jedinstvena i organizovana država. Osim toga pojaviće se i nove regije koje će zatražiti da se tretiraju kao samostalne, (Vojvodina, Sandžak), jer je Tadićeva pobeda uglavnom ostvarena uz pomoć njihovih glasova. U politici se svaka podrška plaća, tu nema ničeg besplatno. Nejakim Urošem upravlja Solana Može li Tadić da reši kosovski problem? - On ništa neće značajno uraditi oko Kosova i Metohije. Čovek koji je kao ministar odbrane zastupao tezu i kod nas i na zapadu, da mi ne možemo da branimo Srbe na Kosmetu, vezao je sebi ruke. - Takav, regionalni ulazak u EU je u stvari samo otvaranje tržišta za EU s gubitkom svih atributa države. Dobićemo nekog tutora poput Pedi Ešdauna i postati klasična kolonija jeftine radne snage. To je promondija- listička Evropa. To nije EU koju pamtimo iz perioda kada je ona bila EZ. Evropu sačinjavaju čvrsto organizovane države koje su se udružile u zajednicu prvenstveno iz privrednih razloga. One nisu poništile svoje države i granice. Granice su im vrlo propusne, za neke stvari dok su za druge jako čvrste i vrlo precizno definisane. Da je drugačije zašto bi se istočna i zapadna Nemačka ujedinjavale, obe Nemačke su mogle da budu u EU zajedno sa Poljskom i novim okruženjem. Da li je i Đinđić tako video Evropu? - To je Tadićeva Evropa, a ne Đinđićeva. Zoran je, kada je Evropa u pitanju imao drugačije stavove. Ovo je američko viđenje Evrope. Ako Evropljani znaju za Tadićeve veze s Amerikom, zašto su ga onda podržali? - Svima u EU više odgovara poslušnik u Beogradu nego predsednik sa kojim treba ozbiljno pre- govarati i koji će interese svoje države zdušno štititi. Evropa se plaši otvaranja srpskog pitanja na Balkanu jer dobro znaju da su sva dosadašnja “rešenja” bila na štetu Srba. Plaše se nekih novih tenzija jer bi morali da rešavaju pitanje Srba u Hrvatskoj, Bosni, na Kosmetu a morali bi da priznaju i “grešku” sa bombardovanjem. Sve bi ih to dosta koštalo pa je najbolje podržati marionetu u Beogradu koji neće talasati i otvarati ova škakljiva pitanja. Svet je sazdan na interesima a ne na simpatijama.

- Dobri odnosi sa zapadom su uvek kvalitet više. Političar koji ima takve kontakte je u značajnoj prednosti, osim ako ti kontakti nisu podaničkog karaktera. Takav političar nije sposoban da se pred Zapadom uspravi i partnerski brani interese svoje zemlje. Njega na zapadu ne cene i dobar je samo dok ispunjava naloge, a obično ga koriste za jednokratnu upotrebu. Stiče se utisak da se Evropa plaši Srbije? - Pa malo je pretenciozno reći da se Evropa plaši Srbije. Bolje rečeno žele da izbegnu probleme. Osim toga mi nismo baš bezazleni ni kao sila. Naša Vojska koja je sa vrlo oskudnom opremom, može se za tili čas osposobiti, a oni su imali prilike da se i sami uvere sa koliko se veštine ta Vojska oduprla NATO agresiji. Naš položaj je za Evropu jako značajan, posebno za Nemačku koja dominira EU i oni bi želeli da taj prostor kontrolišu. Ako se Evropa nečega plaši ona se plaši velikog rata na Balkanu koga bi bilo jako teško kontrolisati. Na prostorima Jugoslavije podsticani su manji sukobi ali ozbiljnog rata nije ni bilo. Ono što je sasvim jasno njima najviše odgovara razbijeni srpski korpus kako bi sproveli svoj koncept balkanskih regija pa shod- no toj strategiji traže i partnera u Tadiću, jer takav pris- tup Nikolić sigurno ne bi prihvatio. Kakve su veze Tadića s Izraelom, odnosno jevrejskim lobijem? - Tadić je u svom lobiranju u Americi otišao korak dalje. On je otišao i poklonio se i jevrejskom lobiju. U Izraelu, kada je boravio prošle godine, ponudi je vojnu saradnju. Međutim, oni za to nisu baš bili zaintresovani. Ali, bili su veoma zaintresovani da Tadić naše vojne obaveštajne resurse veže za Izraelske službe Aman i Mosad, kako bi ceo region južne Evrope lakše kon- trolisali. Treba znati da je Mosad svoje sedište za južni deo Evrope, smestio u Sofiju što podrazumeva širu regi- ju Balkana, a CIA se posle Miloševića iz Bugarske pre- bacila u Srbiju. DOS-ova vlast je sve naše resurse iz te oblasti svesrdno stavila u funkciju potreba tih velikih službi, ali se Tadić posebno pobrinuo da i vojne službe koje su se dugo opirale budu “reorganizovane” u tom pravcu. Svaki politički potez koji odudara od normalnog političkog klišea mora se sagledati s više strana da bi se znalo šta se u stvari događa. Nejaki Uroš Može li Tadić da reši kosovski problem? - On ništa neće značajno uraditi oko Kosova i Metohije. Čovek koji kao ministar odbrane zastupao i kod nas i na zapadu da mi ne možemo da branimo Srbe na Kosmetu vezao je sebi ruke. Nama za predsednika ne treba Nejaki Uroš, već predsednik koji će iznaći mogućnost da Srbe i Kosmet brane i odbrane. Tadić to niti hoće niti može jer na zapadu nema taj autoritet Šta znači kada predsednik jedne države ima takve kontakte sa stranim obaveštajnim službama? - Ako mislite na Tadića on još nije i zvanično presednik države a kao ministar odbrane trebao je da

Iskra 1. avgust 2004

ОДЛУЧИЋЕ СЕ НА БАЛКАНУ Рискантан гамбит за судбину Империје Изгледа да судбина Америчке империје неће бити одлучена у Ираку, ма како чудно то изгледало. Бројне жртве, растући трошкови и обавештајна открића показују да је Ирак очигледан фијаско; било би више него лако водити изборну кампању на тој бази и избацити Бушову администрацију из седла када дође новембар, изузев због једне ствари. Тако радити не би погодило само Буша, већ и саму Империју, а то је анатема за наследнике спољне политике Била Клинтона који подржавају демократску кампању Кери-Едвардс (Kerry-Edwards) тима. Место тога, адвокати Империје, који су дошли до пуног изражаја под Билом Клинтоном, настоје да обнове њен избледели углед, враћајући се Балкану, месту свога видљивог триумфа. Опет ће југоисточни угао Европе имати кључну улогу у савременој истори- ји. Успех демократа би могао да оживи сусталу Империју, као што би неуспех могао да помогне њеној само-деструкцији. Мада ће у оба случаја бити рђаво за измучене и уморне урођенике Балкана. Буђење из хибернације Супротно надама и обећањима, Буш није ника-

да одбацио Клинтонову балканску политику, из истих разлога због којих демократи данас не прозивају Буша због Ирака. Уместо тога, његова администрација је изабрала да стави Клинтонову политику у стање хи- бернације, задовољни одржавањем статус квоа и нас- тављањем Клинтонових рутинских потеза по инерцији. Природно, узела је такође и преседан Босне и Косова да отпочне агресивни рат против Ирака. Како је ирачка авантура западала у тешкоће, балкански про- јекат је оживљен почетком ове године. Адвокати Империје су све више и чешђе призивали назад дане "успешне" интервенције у Босни, на Косову и у Македонији, који заиста изгледа- ју сасвим весели кад се упореде са суровом реал- ношћу крвопролића у Ираку. Интервјуишући прошле недеље Била Клинтона, Кристијану Аманпур (Christiane Amanpour) из Си-Ен-Ен-а - која је направљена звез- дом због свога "адвокатског новинарства" у Босни - поетски је контрастирала Босну и Косово са подразумевајућим неуспехом Буша у Ираку. И мада би и један председник Кери - ако га буде било - наставио да се бори у Месопотамији, његова прва манифестација силе ће вероватно бити на терену који његови политички саветници сматрају погоднијим. Крис Делисо (Chris Deliso) је ово сјајно образложио прошлог јуна и његова анализа се заиста мора читати. Два жаришта

Zapad je ... ima informacije о tome ali direktne kontakte ne. U svemu ovome najznačajnije je napomenuti da kad su vaše službe u funkciji stranih onda to znači katastrofu. Ovaj 21 vek je vek super tehnike i službi, pa kad to prepustite drugome niti vi vladate tom zemljom niti ste u bilo kom pogledu bezbedni, što i Đinđićev primer jasno pokazuje. Ja sam uveren da su Đinđića a i moga druga ubistva na našim prostorima plod tih službi kako bi se uklonio Đinđić radi političkog zaokreta, destabilizovao Miloševićev režim,.. kojim bi to mogao da obezbedi. Dok je Tadić predsednik Solanina reč će biti zakon. Kako vidite dobre odnose Tadića sa Zapadom? - Dobri odnosi sa zapadom su uvek kvalitet više. Političar koji ima takve kontakte je u značajnoj prednosti osim ako ti kontakti nisu podaničkog karaktera. Odnosno ako vas zapad nije pripremao, gurao i “postavljao” na određene funkcije. To je potpuno drugačiji odnos jer ste tada vi u apsolutnoj zavisnosti i ja to kratko kažem poli- tičar sa slomljenom kičmom. Takav političar nije sposoban da se pred zapadom uspravi i partnerski brani interese svoje zemlje. Njega na zapadu ne cene i dobar je samo dok ispunjava naloge, a obično ga koriste za jednokratnu upotrebu. Sa velikim silama najbolje je održavati uravnotežene odnose. Prihvatati sugestije koji se ne kose sa našim interesima ali se dobro pripremiti za žustru i argumentovanu odbranu od pritisak koji nas ugrožavaju. Sve raditi samo nikako ne davati laka obećenja koja se kasnije teško ispunjavaju ili mnogo koštaju. NACIONAL, 3. 7. 2004.

Iskra 1. avgust 2004

Filip Radojčić

Постоје два велика нерешена питања данас на Балкану, оба последице империјалне интервенције, која се, узета заједно, међусобно искључују. Једно је садашње постојање Ђосније’, мада стварно подељене, форсиране мировним споразум у заједницу; за послед- њих осам година, имепријални вице-краљеви су нас- тојали да постепено укину поделу. Друго је Косово, покрајина окупирана од НАТО-а и УН-а у име етничких Албанаца - који су је етнички очистили од скоро свих других - која захтева независност. Мада званично неутрална, Имерија подржава и јединствену Босну и независно Косово. Мада начелна 'светост’ граница држи Босну заједно, кад је у питању Србија, чија је покрајина Косово, то начело некако више не важи. Нити је начело самоопредеље- ња, које се подразумева за Албанце на Косову, примењиво за Србе и Хрвате у Босни. Много мучног образложења је употребљено, да се империјална позиција прикаже рационалном, али још увек се не чини схватљивом. Зато је тактика сада промењена на разматрање сваког од два питања посебно, како би се избегла непријатност сукоба са логиком. Косово: искорак ка одвајању Најбољи пример овога је недавни интервју Мортон Абрамовица (Morton Abramovvitz), моћног мада тајновитог САД дипломате и оснивача Међународне кризне групе (ICG), у српском недељнику НИН. Прво, Абрамовиц жели повратак демократа на власт, нарочито бившег балканског моћника Ричарда Холбрука (Richard Holbrook) и предвиђа да би Керијева

Одлучиће се .. администрација „приступила решавању балканске ситуације много агресивније". Дугорочни заговарач независности Косова, подржавао га је чак и у сред мартовског погрома, Абрамовиц тврди да је неизбежна - и невезана за било које начело. Практично, независност је име саме игре и једино стварно решење је албанско Косово. Он га баца пред збуњене Србе као цену приступања Левијатану Европске уније - нешто чему они очиглед- но теже: „Ако Србија хоће да буде део ЕУ, она мора да се одрекне Косова." Абрамовицев помак за независност Косова је само један од многих, после албанског погрома који је оставио окупациону мисију УН у дроњцима овога марта. Прошлог месеца је немачка влада спон- соровала „незваничну" конференцију у Берлину посвећену „новом размишљању о Балкану", на којој је један од гостију био Хашим Тачи, лидер терористичке ОВК а сада главни политички моћник на албанизира- ном Косову. А прошле недеље, на састанку министара спољних послова ЕУ, Аустрија и њени бивши подани- ци, представили су политички предлог који даје Албанцима више власти а Србима обећава неку нејас- ну аутономију. Најзад, један значајан немачки 'труст мозгова’ је баш објавио свој извештај по коме је број косовских Срба етнички очишћених од стране Албанаца знатно мањи (65,000) од објављеног броја (250,000); стога, по „Иницијативи за европску стабил- ност" (ESI), ово значи да би евентуалан повратак прогнаних Срба на Косово било много лакше оствари- ти - али исто тако и потпуно безначајан. Босна: моћи превара У свом интервјуу НИН-у, Абрамовиц је одбацио теорију да би босански Срби могли да добију независ- ност као накнаду за одвајање Косова од Србије: „Босна је резултат Дејтонског споразума који ми морамо да поштујемо и ово се питање неће отварати. То би значило наше одобравање етничког чишћења и свега против чега смо се ми борили. Босна је квази-држава, слажем се. (Али) Република Српска је грозна творевина Слободана Милошевића и Радована Караџића..." Овај став садржи логички парадокс, по коме је Дејтонски споразум истовремено неповредив и грозан; неповредив је кад гарантује Босни државност - грозан када одобрава постојање Републике Српске и Муслиманскохрватске федерације. Абрамовиц није ни творац нити једини заступник оваког накарадног мишљења. Садашњи вице-краљ 'Босније’, Пади Ашдаун (Paddy Ashdovvn) се несумњиво квалификује као његов шампион, ситематски разарајући Дејтон док истовремено тврди да га брани. Мање отворен, мада у истој категорији, јесте и САД амбасадор Роберт Бикрофт (Robert Beecroft) који тек што се повукао са чела OSCE мисије у Сарајеву, у свом опроштајном излагању истиче идеју јединствене и постмодерне 'Босније’. Тешко је наћи притворнијег адвоката босан- ског јединства од покојног Алије Изетбеговића, лидера босанских Муслимана који је био убедио свет у своју

оданост мултикултурализму и грађанској држави док је истовремно писао Исламски револуционарни мани- фест и радио на успостави исламске државе. Али пос- тоји један растурач вредан Изетбеговићевог наслеђа, још увек жив, који следи његовом циљу. Бивши председник владе Харис Силајџић изјавио је у једном Би-Би-Си интервјуу да је Дејтонски споразум био резултат међународне интервенције „на погрешној страни". Мада је и он био у Дејтону, упорно настојећи да дође до компромиса који је Изетбеговић одбацивао, Силајџић је изгледа убедио себе - и сада настоји да убеди и друге - да САД у Дејтону нису стварно помогли Муслимане, већ Србе! Ово упркос свим супротним чињеницама, укључујући извештај Ричарда Холбрука, у коме он кристално јасно показу- је своју одбојност према Србима и симпатије за Муслимане. Али и тада, највећи Силајџићев допринос Изетбеговићевом циљу увек је била његова способ- ност да изговори најбезочнију лаж спокојним изразом лица, дрско тврдећи управо оно што је супротно стварности, не трепнувши. Мета: Србија Медени месец Бориса Тадића на власти није ни почео, када су дошле прве империјалне претње. Изабран малом већином на изборима у којима је мање од половине електората гласало, политички наслед- ник Зорана Ђинђића, био је презентиран захтевима САД четири дана пре своје инагурације. Мада је његов избор хваљен као шанса да се Србија веже за Империју и он заветовао своју лојал- ност „Евро-атланској интеграцији" и подчињавање свим захтевима Империје, изгледа да Тадић неће добити предах који је очекивао од Вашингтона и Брисела. Пошто је постигла тако значајне резултате у прошлости уценама, насиљем и претњама насиљем, Империја тешко увиђа потребу да сада преговара и понаша се пристојно. На крају крајева, зашто би неко био љубазан према робовима, нарочито онима који тако пожудно служе? Мада се Империја упире да покаже супротно, њој су услуге Србије ипак потребне у решавању питања 'Босније’ и Косова на пригодан начин. Као један од гарантора Дејтонског споразума, Србија би се могла успротивити његовом непоштовању. Слично, као пуноправни власник Косова, које је уступљена само привремено и на силу, Србија може правно да се супротстави сваком покушају одвајања њене окупи- ране покрајине. Овакви ставови не могу реално да приморају Империју да одустане, али би учинили врло тешким за Империју да оправда своје поступке - што она има потребу да учини, јер њена превласт почива на појму исправности њених потупака, колико и на моћи њеног оружја. Стога је императив да се Србија поли- тички сломије да усвоји, привидно сопственом слобод- ном вољом, обоје непримерену централизацију 'Босније’ и арбитрарно отцепљење Косова. Вашингтон и Брисел знају да ово неће бити лак задатак, али они имају могућност да приморају Србију да обави њихов посао. Албанци који живе у долини Прешева, који су пре три године започели сопствени рат, могли би да га „обнове"; недавно су били посећени од албанскоамеричког врхунског лобисте Јозефа

Iskra 1. avgust 2004

Диогардија (Joseph DioGuardi). Сепаратистички режим црногорског председника владе Мила Ђукановића наставља са применом „пузеће сецесије" од уније са Србијом, свестан да би отворено постављање овога питања на референдуму било поражено. Ђукановић и косовски Албанци би могли бити окуражени могућ- ношћу нове демократске администрације у САД; најзад, Ричард Холкбрук је тражио њихову независ- ност још пре годину дана. А у северној српској покра- јини Војводини, мађарска мањина тврди да је „угроже- на", побуђујући САД конгресмена Том Лантоша (Tom Lantos - демократа и албански адвокат) да протеству- је против „анти-мађарског насиља." Или је то било баш обратно? Јединство намере У сваком случају, да ли су републиканци или демократе на власти, нема великог значаја за саму Империју. Републиканско опредељење за Ирак и демократско око на Балкану су само питање избора попришта, пре него показатељ супротстављених начела. Све је питање власти - ништа више. Неко би се могао упитати, зашто уопште гласати, када се - и као када би се одложили избори - ништа не би стварно променило. Слично, постоји и шира сагласност између Брисла и Вашингтона о Балкану него о Ираку и приче, о било чему више од пријатељског суочавања двеју половина Империје, су сасвим сигурно велико претеривање. Њихове „разлике" на Балкану најбоље илуструје „дебата" између директора два 'труста моз- гова' - Џералда Кнауса (Gerald Knaus - ESI) и Николас Хвајта (Nicholas Whyte - ICG) - раније овога месеца у Институту за рат и мир (IWPR). Играјући се речима око детаља у односу на размере империјалног превида и принуде у 'Боснији" и на Косову, обојица - Кнаус и Хвајт - су се у потпуности сложили у односу на намеру и циљ: 'прерада' Балкана у нешто усвојиво за Империју. Демократски гамбит Чини се да Керијева кампања циља да унапре- ди Империју скрећући њен фокус са очигледне катас- рофе која је Ирак на прикривену несрећу на Балкану. Кључно место у овом плану је обезбедити подчиња- вање Србије које би онда омогућило „решење" питања Ђосније' и Косова у прилог садашњих фаворита Империје (Муслимана и Албанаца). Срби би могли бити много слабији противници од ирачких партизана. А опет, и не морају. Историја не предвиђа будућност, али је било више од једног случаја када су Срби сматрани мртвима и готовима, да се подигну и причине ондашњој Империји неријатно изненађење. У сваком случају, ако гамбит демократа успе, Империја ће добити нов продужетак живота а њена политика наставити да планетарно мешетари. Али ако не успе, биће то прилика за милионе незадовољних Американаца да схвате да промена Цезара није и начин да се васпостави Република; уклањање Цезара јесте. Можда ће тада, са свим маскама доле, Амери- канци моћи да поврате сопствену земљу - а потлачени народи балкана моћи да поврате своје. ANTIWAR, 15.7.2004. (Превела - Искра)

Iskra 1. avgust 2004

Небојша Малић <antiwar.com/malic>

Vojnopatriotski blok u odbrani četvorice generala

ČUVAĆEMO NAŠE JUNAKE Odjednom naše komandante proglasiše ratnim zločincima. Ratni zločinci: generali Pavković, Lazarević, Lukić, Đorđević. Lista mala, ali odabrana. Bolji od nas, najbolji. Zločinci: jer behu uz svoj narod i braniše ga. Zločinci: jer kao pitomci položiše zakletvu da će braniti svoju zemlju, narod i ako treba u toj borbi daće i svoj život. I koliko su puta u svojim karijerama sa mladim vojnicima, pitomcima, milicionerima, položili zakletvu svojoj državi i narodu. Država ih je zaboravila a narod ne sme. Pa šta ćemo mi borci i starešine iz otadžbinskih ratova od 1990-1999. godine reći našim sinovima i ostaviti pokolenjima! U našoj zemlji postoje zakoni za sve pa i za ratni zločin. Ako treba suditi sudićemo ovde u našoj zemlji. Napolju nikako. Sudiće im narod. Naš. A znate onu: “teško onom kome narod sudi”. Istorija je pokazala da je narodni sud najžešći. Okanite se da budete sudije i trgovci sa čašću i životima naših generala. Znate li uopšte koliko je potreb- no znanja, učenja, rada u trupi, terena, prekomandi do čina generala. Znate li zašto je uslov za čin generala škola Nacionalne odbrane (ratna škola)! Zar Vam ništa ne znači i ne govori pojam “General”! Vojnopatriotski blok je okupio i okuplja sve one koji su obuli čizme i stavili opasač u odbranu zemlje i srpskog naroda. Znači nemamo četiri ratna zločinca, nego par stotina hiljada. Svi smo mi po Karlinom aršinu zločinci. I moraćete sve nas da pošaljete u Hag. I poli- cajce i vojnike i starešine i sve one koji su nam doturali hranu i davali logističku podršku. Svi smo mi Pavkovići, Lazarevići, Lukići, Đorđevići. Nemojte nas čikati i testirati koliko nas ima, i kako ćemo reagovati na eventualno izručenje naših generala, u takozvani Sud u Hagu. Ko zna koliki je apetit Karlin. Ko je sledeći! Pa mi Srbi, nije važno ime. I za gospodu Miloševića, i dr Šešelja neka nas je sve sramota. I zbog njih će neko vrlo brzo da položi račune. Čujemo da smeta i da se traži smena načelnika generalštaba generala Krge. I on smeta. Ko je sledeći! Hoćete da zatrete vojsku. Nekad smo bili simbol u Evropi, u svetu. A danas! Poručujemo Vam poslednji put: dalje ruke od vojske. Svi Vukovi i Svilanovići, Nataše Kandić i ostali nevoljnici. Zapamtite - naši generali ostaju u našoj zemlji Srbiji, u svom narodu, na svom ognjištu, da žive da se bore i da umru. Vama gospodo, što ste dali pravo sebi da odlučujete o njihovim sudbinama široko vam polje, ako stignete do njega!!! Čuvaćemo već od ove nedelje ge- nerale, kao što smo čuvali granice naše, a vi ste čuli kako je to bilo (jer niste učestvovali). Vi ste se izvinjavali, ali u naše ime ne može se niko izvinjavati, niti to prih- vatamo. Glas javnosti, 8.7.2004. <glas-javnosti.co.yu>

Vojnopatriotski blok Gen. puk. MileTrkulja Predsednik

НЕОПХОДНОСТ ДУХОВНОСТИ Никада у својој историји човечанство није имало толико разноврсних и тако ефикасних средста- ва за самоуништење као што их има данас. Ту су атомске бомбе, отровни гасови, хемијска и бактерио- лошка оружја и, наравно, веома усавршена тради- ционална оружја као што су топови, митраљези, тенкови, бомбе и остало. Већи број земаља већ поседују оружје за масовно уништавање. Познато је да их поседује Америка, Русија, Енглеска, Француска, Кина, Пакистан, Индија, Израиљ и Северна Кореја. Иран, Ирак и Либија и ко зна које још земље раде на томе да их и оне произведу. Недавно је Мохамед Албарадај, шеф међународне организације за контролу произ- вођења оружја за масовно уништење изјавио да уко- лико се ширење произвођења нуклеарног наоружања не заустави, ми сигурно идемо ка крају света. Није ли то можда разлог да је страх присутан свесно или подсвесно у разулареним гомилама, у појединцима, у породицама, канцеларијама, школама, фабрикама, па чак и у уметности. И у вајарству и у сликарству често доминирају безобличне и за већину посматрача бесмислене форме. Популарну савремену музику представља громогласна какофонија, која као да би требало да заглуши узнемиреност и страх у људ- ским бићима. Цртани филмови за децу препуни су наказним, чудовишним, демонским ликовима. Страх се систематски шири, укорењује и продубљује на разне начине. У томе играју значајну улогу и штампа и телевизија. Насловне и друге странице разних новина обично су начичкане сликама и тек- стовима о оружаним сукобима, убиствима, преварама, крађама. Телевизија и филмска индустрија не заоста- ју у том погледу. Филмови које гледамо у биоскопима и на телевизији пуни су убистава, пуцања, самоубиста- ва, прељуба, превара. Као врхунски начин ширења страха приказују се међународни ратови са употребом атомских бомби и међупланетарне инвазије. И институције у којима би човек очекивао умирење и охрабрење изопачиле су се у легла страха. Тако у многим хришћанским сектама проповедници више проповедају о паклу и ђаволу него о Богу. На тај начин шире страх код људи и помоћу страха их придо- бијају. Није онда чудо што се у наше време срећу толика самоубиства и лудила. Неке од тих секти су се показале и као органи самоуништења. Њихови верни- ци, у складу са учењем својих „учитеља” врше масов- на самоубиства. А о сатанским култовима, који постоје не само у Америци већ и у неким европским државама, да и не говоримо. Физичка изобличеност која се среће у неким уметничким делима савремене уметности одржава се и у духовној области у изобличеном хришћанству разних секти и у сатанским култовима. Већ одавно су неки озбиљни научници из разних области науке у својим студијама изразили забринутост за будућност човечанства. Међу њима можемо поменути Тојнбија, Шпенглера, Сорокина и многе друге угледне историчаре и научнике. Неки од њих су се јавили као пророци неопозиве пропасти наше

културе и цивилизације: „Људска интелигенција са несхватљивом способношћу за проналаске и са обиљем техничких средстава која надмашују сва друга у историји, ради на томе да оспособи човека да изврши самоубиство. По први пут човек почиње да говори о опасности да је људски род сад способан да изврши колективно самоубиство”.(1) Угледни научник Лекомт ди Ноа указује на једну другу појаву: „Више људи гине сваке године у саобраћајним несрећама (аутомобила, жељезница, бродова, аероплана) него од уједа отровних змија или жуте грознице, а број жртава рата је већи од броја оних који умиру од заразних болести. Атомска бомба може једнога дана да надмаши све рекорде. Ми знамо да интелигенција може да се окрене противу саме себе и уништи човека, уколико њу не контролише нека морална сила ”. (2) У једном писму које је написао једном члану парламента Доње Саксоније у Немачкој, научник Опенхајмер је изразио своју забринутост да научници, када једном употребе атомску бомбу, неће бити у стању да контролишу даљи развој атомских разарања.(З) И политичари су свесни могућности једног потпуног уништења света. Самоуништење човечанства је истинска могућност и отуда је страх од смрти, а и страх од живота под овим условима, бацио у засенак радост и задовољство због техничких изума. Катастрофе у прошлости И у ранијој историји човечанства, догађале су се катастрофе огромних размера. У Светом Писму помиње се уништење Содоме и Гоморе, потоп за време Ноја и многа друга разарања, а помињу се и уништења читавих племена, односно нација. „Свест о добима која су завршена жестоким променама у природи је свеприсутна у целом свету”. (4) Древни писци као што су Консоринус, Анаксимен, Аристарх, Диоген, Хераклит, Демокрит, Епикур и многи други, писали су о сукцесивним разарањима и стварањима света. Изгледа да је и Аристотел био упознат са овом идејом. Према светој хиндуској књизи Вагавата Пурама, као и према књигама Езвур Ведам и Бага Ведам, човечанство је било више пута близу свога потпуног уништења. Према овим књигама четири света пре нашега су били уништени. Књига Висуди Мага именује три елемента који су допринели уништавању ранијих светова: вода, ватра и ветар. Она помиње седам катастрофа које су се већ догодиле. „Кинези називају уништене светове Кис и набрајају десет Кисова од почетка светадо Конфуција. У древној кинеској енциклопедији Синг-ли-тацинам- чу” пише о општим поремећајима у природи”.(5) Цивилизације уништене природним катастрофама су

Iskra I. avgust 2004

добро познате у предањима Ацтека, Инка, Маје и Мексика. Јевреји знају за шест цивилизација које су претходиле нашој и називају их: Ерец, Адама, Арка, Хараба, Јабача и Тевех. Садањи век називају Хелед. Вавилонски извори такође садрже предање о потопу. На једној таблици је записано да је бог Енки, разочаран у човека, одлучио да пошаље потоп на свет. О својој одлуци он обавештава бога Нинтуда. Потоп траје девет месеци. Таг-таг је једини човек који је тај потоп преживео. Вавилонски Еп о Гилгамешу помиње Утнапиштама који је, по другој једној верзији, био једини човек који је преживео потоп који су на свет послали богови. Велики број вавилонских извора садрже предање о потопу. Скоро да нема народа на свету који не поседу- је било писмено било усмено предање о катастрофама у којима су пређашње цивилизације биле уништене. Међутим, постоји велика разлика између катастрофа које су се догодиле у прошлости и оне која ће се можда догодити у будућности. Некада је човечанство имало, мање-више, улогу пасивног посматрача и било је предмет катастрофа, без начина и средства да ката- строфе спречи. Катастрофа и уништење у будућности ће бити дело и одговорност човека. Он је данас, више него икада раније, способан да катастрофе спречи, али тако исто и да их изазове. Управо ради тога није никада раније био у тако опасном положају. Постоји ли излаз? Питање које мучи све оне који су свесни могућности самоуништења човечанства јесте: постоји ли начин да се самоуништење избегне? Можемо ли спречити човечанство да не изврши колективно самоубиство које му техника омогућује? Имамо ли средстава и начина да зауставимо слепу разарачку моћ технике која, ако је лишена духовности и морала, води ка уништењу наше цивилизације? Занимљиво је да и многи научници и религија дају исти одговор на ово питање. Одговор гласи: једи- ни излаз и спасење је у хришћанству! Арнолд Тојнби, један од најпопуларнијих историчара нашег века, верује да је хришћанство највиталнији елемент наше културе. Оно је преживело многе катастрофе у прошлости и способно је да преживи и оне у будућности.(б) Лекомт ди Ноа, веома угледни биолог, јасно прокламује хришћанство као пут спасења човечан- ства, једини пут од животињског ка људском. Српском народу ова идеја није нова. Наша традиција, народна философија садржана у нашим народним песмама, наша етика, нису никада друкчије учили. Нас није завела фама о „напредности” и модернизму. Нисмо се никада стидели своје вере, свога крста, свога хришћанства. Један мали број наших интелектуалаца су напустили утврђене истине за које је наш народ живео и умирао и занели су се матери- јализмом и атеизмом. Они су, међутим, били и остали само једна незнатна мањина. Нажалост, ми Срби смо сувише малобројни да би неко нас слушао. Нас сматрају и са нама поступају

Iskra 1. avgust 2004

као са примитивним, необразованим варварима и дивљацима. Историја, онако како је пишу, истиче наше недостатке, али и не помиње наше врлине. Постоји статистика која показује колико у нашем на- роду има неписмених, али нигде не пише да су и ти неписмени често мудрији од многих најученијих. Не помиње се ни то да нам је разним окупацијама, од којих су неке трајале и вековима, било онемогућавано да имамо школе и стекнемо школско образовање. Међутим, наше образовање није ништа безначајније од школског, јер нас је сам живот образовао. Учили смо се на мукама и страдањима, на прогонима, гладовању и робовању. Тако смо научили да без Бога нема жи- вота, нема слободе, нема братства или ма чега доброг и значајног. Ми често не знамо по чему се разликују разне хришћанске секте, па чак ни да објаснимо догме своје вере али, ми знамо како да живомо у сагласнос- ти са хришћанским принципима, а то је бар тако важно као и знање. Наше хришћанство, наше православље, није теорија већ живот. Питање које може да увреди Вероватно има доста хришћана, како истин- ских тако исто и лицемерних, који би се можда увредили ако би их неко упитао да објасне шта је хришћанство. Одговори на ово питање би били веома различити. Неки хришћани имају своје хришћанство. Хришћанство неких хришћана се састоји из извода из неколико, само неколико страница Светог Писма. Неки су створили хришћанство без Светог Писма, па и противу Светог Писма. Неки чак исповедају хришћанство и без Христа! Они знају за и прихватају Исуса и Марију, али не и Христа Бога и Мајку Божију. Неки хришћани знају за хришћанство као доктрину, сличну другим доктринама, ни бољу ни гору од њих. Мали је број оних хришћана који живе хришћанство. Свакако је највећа трагедија хришћанства то што има тако много хришћана који су тако мало хришћани! Због нехришћанског живота и владања неких хришћана, њега су напуштали они који нису у самом хришћанству тражили и налазили његов значај и ле- поту, већ су запажали само грешни живот и недостатке појединих хришћана. Жалосно је да многи нису ни покушали да науче од Христа шта је хришћанство, већ су га напуштали због недостојних представника хришћанске цркве. Нису схватили, ни они ни разни инквизитори, да хришћанство није покољ нехришћана у име Христа! Оно није ни спаљивање вештица, ни истребљење јеретика, ни прогон Јевреја, ни принудно покрштавање наметнуто проливањем крви и смрћу хиљадама људских бића. Оно није чак ни прилагање на тас, ни подизање храмова ако уз то сам живот није сведочанство вере, а срце истинско и непрестано обитавалиште Светог Духа. Хришћанство није ни улазница у рај ако није и истинско убеђење. Оно није ни изолованост ни самозадовољство. Оно није јалова дискусија ни игра речима. Оно није оптерећење умова, већ ослобођење душа. Оно није ни само обред и молитва, није празни формализам. Хришћанство је, по нашем веровању, свакодневно, свакоминутно, угледање на Христа у току целог живота. Оно је бескрајна љубав за сва људска бића, љубав која од непријатеља чини брата. То је љубав која обухвата све нације, у којој се све деонице бришу и сва се имена заборављају. То је

Нео пход но ст... љубав која чак искључује и саму реч непријатељ, а ипак не значи ни равнодушност према злу, ни одобравање, ни прихватање истога. Та љубав једно- ставно чини постојање мржње немогућим. Ова и оваква љубав је несхватљива савре- меном човеку. Она га чак плаши. Али ако се оствари продуховљени човек, истински хришћанин, та љубав, то хришћанство ће постати стварност, биће нешто што је природно и неопходно. Хришћанство је пут од получовека ка истин- ском човеку. Оно се још није у потпуности остварило, али није ни на самом почетку свога остварења. Оно је свуда и вазда присутни пут човечанства, непрекидно узрастање људских бића. Може се оно погрешно тумачити, погрешно осуђивати, прогањати, али се не може као стварност избрисати. Оно се може злоупотребљавати, критиковати, одбацивати, али оно остаје вечно. Могу неки да покушавају да га прилагоде димензијама људске слабости, да га спусте на ниво кратковидости и заслепљености мржњом оптерећених умова, али оно стварно, истинито хришћанство остаје увек исто, дивно, и животодавно. Фридрих Ниче је био сувише наиван када је изјавио да је први и последњи хришћанин умро на крсту на Голготи. Истинских хришћана је било у сваком добу, макар и у малом броју. Ко је наш Бог? Важно је имати на уму да спас од самоуништења човечанства може доћи само од истин- ског Бога. Међутим, има особа које имају своје богове, а ти богови воде у искушења и безумност која се завршава самоуништењем. Нажалост, због тога што се у нашем добу обожавају многи лажни богови, често се заборавља једини истински Господ. „Бог” науке, који је у стању да створи свет, али нема моћ да њиме управља и није у стању да чује молитве страдајуће душе и не зна за разлику између добра и зла, лажни је и неприхватљиви бог. „Бог” који не може да мисли и осећа, који није живи Бог, који се изједначује са електрицитетом, том слепом неодго- ворном силом, не може бити истински Бог човеку. Ни самозадовољни бог Спинозе не може бити Бог човечанства. Наш Бог, Света Тројица, је једини истин- ски Бог вере, наде и љубави. Неки научници су покушавали да људима про- дају своје богове. Али за њихове богове човек није могао да има ни љубав ни мржњу, ни поштовање ни подсмех. Неки диктатори су успели да из неких држава уклоне јавно богопоштовање, али никада Бога нису уклонили из срца људских. У тим државама свесна одговорност је замењена ропством. Ауторитет Бога је замењен насиљем власти. Братство, које је природно и логично ако прихватимо да је Бог Отац свију нас, замењено је присилном љубављу за једну класу или партију и мржњом за све оне који мисле друкчије. Полицијски терор је заменио поштовање за људску личност и божанске принципе. Самодисциплина, један мада непотпуно остварен елеменат хришћанске етике, изокренута је у слепу послушност наметнуту немило- срдним мучењем и убијањем. Бог је стварна и насушна потреба човека, али

само Бог који је достојан обожавања. Обожавање је један елеменат духовног живота и истински човек не може без тога. Обожавање је највећа разлика између човека и животиње. „Макс Нордан се жалио да религија изједначује племића са дивљаком. Чињеница је да хришћанство уздиже дивљака на највиши степен духовне аристократије, док безверје спушта племића много ниже него где се дивљак налази. "(7) Свако људско биће осећа потребу да обожава некога или нешто. Тамо где не постоји обожавање истинског Бога, човек обожава мање вредне пред- мете, а често самога себе. И Вавилонци су, неколико хиљада година пре Христа, знали за ту истину да је обожавање насушна потреба људског бића. Они су чак сматрали да је обожавање raison d'etre постојања. На шестој таблици вавилонског епа Енума Елиш („када је на висинама’) написано је да је бог Мардук обавестио бога Еа о сво- јој намери да створи крв и кости и да их искористи за стварање човека, да би постојало биће које би обожавало богове. Сасвим је јасно да животиње то не могу чинити и да је човек једино биће које може да обожава. Зар зато не бисмо могли рећи: само човек који обожава је стварно човек... Атеизам је, дакле, стран људској природи, непријатељ људском духу. Осим тога, стварни атеизам је немогућ! Увек постоји неки „бог” кога човек обожава. То може бити новац, положај, слава, нека доктрина, партија или сопствена личност. И најза- гриженији атеисти имају своје богове. И они обожава- ју некога или нешто. Разни „деизми” и „изми” су исто толико страни људском духу као и атеизам. Истински прогресивни умови су разоткрили и одбацили „научни хуманизам”, који је једно време био миљеник „прогресивних елеме- ната”. У рубрици „Писма читалаца” објављеној у Обзерверу, датираном 1. јануар 1955., објављено је писмо неког г. Џ.Р. Мичела који расматра проблем „научног хуманизма”. То писмо садржи следећи пасус: „Уствари, ако би наш научни хуманист био поштен и ако није превише индоктриниран, он би чак могао почети да увиђа да је невоља са научним хума- низмом у томе што није ни научан ни хуман. Ненаучан је јер је заснован на а priori претпоставци до које се дошло једним процесом који игнорише веома много опречних доказа; а нељудски је ради тога што једно- ставно не налази места за многе чињенице наше људске природе и нашег људског искуства. “(8) Научни хуманизам или, боље речено, лажни хуманизам, хуманизам без Бога, излегао је најбесчовечније особе као што су били Мусолини, Хитлер, Стаљин и други диктатори. Љубав за човека без љубави и поштовања за Бога је најобичнија пре- вара. Наука и религија Постоје особе које своју незаинтересованост за религију или свој непријатељски став према њој, правдају изговором да је наука противу религије. Они сматрају да наука и религија имају непријатељски став једна према другој.

Iskra 1. avgust 2004

Они нису у праву. На улазу у Источна Маунт Кармел болницу у Колумбусу, Охајо, стоји табла са натписом: „Наука без религије је слепа, религија без науке је обогаљена Истинска наука не може бити непријатељ религије. Осим тога, доказало се да се наука, кроз развој и напредак у најновије време, знатно при- ближила религији. Није изненађујуће да се међу угледним, истинским научницима срећу особе које су истовремено и искрени хришћански верници. Штавише, атеизам се сада чешће среће међу прими- тивним, полу-образованим и необразованим особама него међу ученим. Веру у науку, која је једно време била толико хвалисава и наметљива, напуштају и сами научници. Они који су од науке очекивали да им да одговоре на питање и реши њихове проблеме, разочарали су се. Често су добијали погрешне или никакве одговоре. Наука није убедљиво одговорила на питање о пореклу живота, једно од најважнијих питања. Једино при- хватљиви и умирујући одговор на то питање даје религија. Наука нам је дала одговор који не објашњава ни почетак ни крај постојања. Она нам још није одго- ворила да ли на другим планетама има живих бића или не. Није нам објаснила шта је заправо закон теже. Наука нам дугује одговоре на још много питања, као, на пример: како изгледа унутрашњи сас- тав земље, одакле комади палме у леденим предели- ма, који је узрок нестанка мамута иако су они били боље оспособљени за живот него слонови, а слонови су преживели. Још очекујемо одговор на питање порекла соли у морима, порекла планета, комета и планина. Немамо одговор на питање зашто бронзано доба претходи гвозденом иако је обрада гвожђа простија и оно је распрострањеније по свој земљи. Којим механичким средствима су огромне громаде камења донете на огромне висине Анда? Објашњења за извесне психолошке појаве тек треба да се добију. Поједини одговори науке су само породили много- бројне загонетке. Наука нам је такође дала неке погрешне или нетачне одговоре. Није стварно опште правило да се све планете морају окретати и имати дане и ноћи. Још мање је тачно да је трајање дана и ноћи укупно дваде- сет и четири часа. Према Георгу Гамову Плутон се окреће од истока на запад.(9) То значи да се за становнике Плутона - ако их тамо има - сунце рађа на западу, а залази на истоку. Имануел Великовски тврди да није општи закон за све планете да зима нас- таје после јесени, а лето после пролећа.(10) Ревизија уџбеника који садрже „научне истине” се обично врши после кратког времена од објављивања тих уџбеника, јер се покаже да те „истине” нису биле тачне. „Агностике и атеисте изгледа ни најмање не узнемирава чињеница да наш уређени живи свемир постаје несхватљив без хипотезе о Богу. Њихова вера у неки физички елеменат, о коме знају врло мало, има све особине ирационалне вере, али они нису свесни тога. "(11) Наука често захтева од својих верника да прихвате без размишљања и без проверавања многе догме које су несхватљиве нашим умовима. Неке од тих догми су ирационалније и мање објашњиве „здравом разуму” него верске догме. Међутим,

Iskra 1. avgust 2004

рационалисти никада не доводе у сумњу научне „догме”. Закон теже је тешко схватити, али га рационалисти за то не одбацују. Многи научни појмови постоје само у машти људи, као, на пример центар, тврд, мек, укусан. Ови појмови објашњавају само реакцију нашег нервног система на нешто што само по себи не постоји. Ми као да ипак прихватамо стварно постојање центра, тврдог, меког и укусног, јер без ових појмова не можемо. „Што се тиче интелигенције, коју симболизује Луцифер, Принц интелектуалаца, она ће управо увек бити опречна моралном и духовном развоју и чиниће тешким потрагу за истинском срећом. Рационалиста, који је за последњих четрдесет го- дина имао разлога да посумња у свемоћ разума, прихвата, а да не трепне оком, слом физичких теорија које су када је он био млад сматране нео- боривим. Он прихвата несхватљив простор у коме се крећу електрони (три димензије простора за сваки присутни електрон; тридесет димензија за десет електрона). Он прихвата да је електрон „талас могућности”. Он прихвата постојање чести- ца, као што су неутрон и антинеутрон које су измишљене једино због чисте математичке симетрије. Он прихвата, без противљења, посто- јање, стварност ових парадоксних ентитета које му је забрањено да замишља; а на другој страни он упорно одбацује могућност постојања над- природног, стваралачке силе без које су највећи научни проблеми несватљиви, једноставно зато што га модели којима га снабдевају чулна сазнања не чине способним да то замисли или представи себи иако је он свестан ограничености тих сазнања. Он зна и чак и не пориче чињеницу да слика свеми- ра коју је он изградио почива на реакцијама детерминисаним у њему краткотрајаним делићем (мање од 1. на стотине хиљада милијарди, или 0, 000,000,000,001 проценат) вибрације које га окружавају и које пролазе кроз њега не оставља- јући ни трага у његовој свести. Нема ничег ира- ционалнијег од човека који је рационално ирационалан”.(12) Све горе речено указује на то да су и „напредњаци”, познати и као рационалисти, способни да верују, да верују чак и у парадокс и апсурд, под условом да су то „научни парадокси и апсурди”. Њихов здрав разум им налаже да траже опипљиве доказе од религије, али не и од науке. Они верују чак и у чуда, уколико то нису библијска чуда. Они можда одбацују религију једноставно због тога што нису спремни за узвишенији морални и духовни живот. Нема више научног изговора за атеизам. Да- нас када наука и религија употребљавају врло сличан, ако не и истоветан језик, смешно је употребљавати науку као изговор за сопствену слабост. „Здрав разум”, не важи више као препрека за прихватање духовних истина. „Одређена доза здравог разума је потребна, као што је со потребна у нашој храни; али његово одсуство је плодотворније него његов сувишак”.( 13) Када би здрав разум био покретач људ- ских идеја и акција, свет би још увек био на почетку свога развоја. Здрав разум не дозвољава интелекту- алне скокове. Он омета визионарска надахнућа и ужасава се освајања непознатог. Питање прихватања или одбијања вере не зависи од научности ни од ненаучности. То није

Нео пход но ст... првенствено питање науке већ питање ЕТИКЕ. „Када је у 19. веку говорено да треба да игноришемо хришћанску веру, јер тако наука захтева, то је говорено у заблуди. Али, у 20. веку, и поред тога што је ова заблуда откривена, иста тврдња се упорно понавља”.(14) Лекомт ди Ноа звучи још убедљивије када каже: „Сваки човек који верује у Бога мора знати да ниједан научни факт, уколико је истинит, не може оповргавати (постојање, ММ) Бога”.(15) Исти научник такође изјављује: „Гордост јед- ног научника који, мада није сигуран да he оставити и најмањег трага у историји науке, одлучи да је један Њутон, један Фарадеј, један Максвел, један Опре, или један Пастер био интелектуално недорастао њему, оставља на нас утисак неког који достиже врхунац парадокса”.(А6) Слажемо се са изјавом Стручних људи Грчке који су изјавили: „У егзактним наукама, како у физици и математици, тако и у осталим наукама, прогрес савременог истраживања је показао да је покушај да се створи утисак да наука противуречи хришћанској вери нема никакав научни ослонац. Нико нема права да меша науку на плану на коме се налазе велика метафизичка питања и да користи име и углед науке као ослонац за нападе на хришћанску веру”.{ 17) Да овај део текста завршимо речима филосо- фа Хенри Бергсона: „Има ствари које је само интелигенција способна да истражује, али које она сама по себи не може никада наћи; те ствари се могу наћи само инстинктом, али их он неће никада тражи- ти”.( 18) Да ли нас је наука учинила срећним? Да ли нас она може уопште учинити срећним? Морамо признати да је наука много учинила да нам живот учини угоднијим. Имамо много више олакшица него што су их наши претци имали. Са мање физичког напора ми постижемо више, јер машине обављају наш посао. Имамо више времена које можемо да посвети- мо себи, својој породици, својим пријатељима, својим активностима. Постоје многа техничка средства која наш живот чине лаким и угодним. Проналасци у области медицине чине да наш живот може трајати дуже. Путовања су брза и угодна. У том погледу све изгле- да боље него што је било у прошлости. Али да ли смо срећнији од људи из примитивних заједница? Не изгледа да је тако. Напротив, савремени човек одаје утисак несрећног, гоњеног, беспомоћног бића. Свако постигнуће рађа нове прохтеве који се не могу увек задовољити. Срећа није и не може бити продукат технике. Човек у воловским колима може бити исто толико срећан као човек у најбржем авиону, а можда и срећнији. Свакоме мора бити јасно да наука не може пружити човеку оно што му религија даје. Вера и наука заједно могу остварити најпогоднију атмосферу у којој је могућа срећа за човечанство. Задатак науке је да учини људски живот удобним, а религија му помаже да буде срећан. Наука задовољава само људски ум, али

не и душу. Једино религија може да се обрати души и учини је срећном. Закључак Без религије људски живот је празан и непот- пун. Без религије духовна равнотежа је у опасности и човек је несрећан. Религија је једини пут духовне еволуције која је неопходна ако људи желе да нађу пут ка миру, слободи и срећи. Људско друштво, које је тако близу свог пот- пуног уништења, омогућеног постигнућем науке засно- ване на негирању, лишене Бога и моралних принципа, има могућност спасења једино јачањем моралних и религиозних стремљења и свакодневним животом у складу са њима. Егзистенција целокупног човечан- ства зависи од истинских, верујућих људи. Прихватање и упражњавање религије значи постиза- ње безбедности за људски род. А задатак хришћан- ства је да искорени животињско у кентауру - а то је савремени човек без религије - и да помогне расту човечанског у људима. Неопходност религије је несумњива, јер она представља за човека крила која му омогућавају да се уздигне на највеће висине.

Матеја Матејић

Протопрезвитер-ставрофор

(1) Tovvard Christian Civilization, 7-8 (2) Lecomte du Nouy, Human Destiny, Signet Book Edition, strana 145 (3) Morgenpost4. Februar 1955., Hamburg, Nemačka (4) Immanual VVelikovski, VVorlds in Collision, Garden City, N.Y.: Doubleday & Co., Inc., 1959., strana 29. (5) VVelikovski, op. Cit., strana 31. (6) Arnold Tonbee, The Studi of the History (7) Tovvard Christian Civilization, strana 143. (8) Observer, 1. januar 1955. (9) George Gamovv, Biography of Earth, 1941., strana 24 (10) Welikovsky, op. Cit., strana 6. (11) Ibid, strana 100. (12) Ibid, strana 100. (13) Ibid, strana 130. (14) Tovvard Christian Civilization, 124. (15) Lecomte du Nouy, op. Cit., strana 170. (16) Ibid, strana 169. (17) Tovvard Christian Civilization, Declaration, strane 6-7. (18) H. Bergson, The Creative Evolution.

КОШТУНИЦА:

ВЛАДА УЗДРМАНА.

Републички премијер и председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница оценио је на Главном одбору ДСС, да је влада уздрмана и „битно ослабљена” лошим резултатом њеног кандидата на председничким изборима; криви „дисонантне тонове” који су долазили из редова коалиционих партнера. (Бета, 18.7.2004.).

Iskra 1. avgust 2004

Beogradski forum za svet ravnopravnih

SAOPŠTENJE O HAŠKOM TRIBUNALU - Stavovi sa javne tribine održane 19. juna 2004. na Pravnom fakultetu u Beogradu Na široko posećenoj Javnoj tribini o Međunarod- nom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu (Haški tribunal), održanoj 19. juna 2004. na Pravnom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, govorili su istaknuti profesori univerziteta, drugi afirmisani pravni stručnjaci, i javne ličnosti među kojima i: akademik prof. Dr Kosta Čavoški, prof. Dr Jelena Guskova, direktor Balkanološkog instituta u Moskvi; prof. Dr Ljubiša Lazarević, prof. Dr Oliver Antić, Vladislav Jovanović, advokat mr Goran Cvetić, prof. Dr Mirko Zurovac, Dr Milan Bulajić i drugi. U autorskim saopštenjima i diskusiji iznete su ocene o prirodi, karakteru, mestu i ulozi ad hoc Haškog tribunala. Konstatovano je da je Haški tribunal osnovan odlukom Saveta bezbednosti UN 25. maja 1993. godine, u vreme produbljivanja jugoslovenske krize, izazvane jednos- tranim nasilnim secesijama Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Povelja UN, međutim, ne ovlašćuje Savet bezbednosti, kao izvršni organ, da osniva bilo kakav, pa ni međunarodni krivični sud. Uz to, Savet bezbednosti nije mogao da prenosi na drugo telo više ovlašćenja nego što sam po Povelji ima. Jezik Povelje je sasvim jasan. Da je, kojim slučajem, 1945. bilo ucena da se takvo ovlašćenje stavi u tekst Povelje, onda zasigurno danas ne bi ni bilo Ujedinjenih nacija. Zbog toga osnivanje Haškog tribunala odlukom Saveta bezbednosti predstavlja prekoračenje nadležnosti, kršenje Povelje i pokušaj njene revizije. Haški tribunal, prema tome, nije legalan. Po međunarodnom pravu, međunarodni krivični sud može se osnovati na osnovu konvencija, multilateralnih ugovora suverenih država. To potvrđuje i postupak osnivanja stalnog Međuna- rodnog krivičnog suda na međunarodnoj konferenciji 17. jula 1998. godine u Rimu. Sam sud je postao pravno ope- rativan 1. jula 2002. godine kada je završena ratifikacija Statuta od strane predviđenog broja zemalja. Finansiranje Haškog tribunala takođe je nelegalno. Predviđeno je da Tribunal finansiraju UN. Međutim, UN obezbeđuju samo deo sredstava, dok veliki deo direktno Tribunalu plaćaju određene zemlje i moćne nevladine organizacije čiji ciljevi, a naročito praksa, nisu u skladu sa principima Povelje UN. Tu su zemlje direktno ili indirektno odgovorne za izazivanje i produbljivanje jugoslovenske krize, za svrstavanje iza nosilaca nasilne secesije, za sankcije i izolaciju, kao i za agresiju NATO na SR Jugoslaviju. Najvažniji finansijeri Tribunala su SAD, Saudi Arabija i neke druge zemlje, zatim, fondacije Džordža Soroša i drugi. Postavlja se pitanje zašto ti finansijeri zao- bilaze UN, zašto ne poštuju predviđen način finansiranja i nije li to način da se utiče na rad Tribunala. Najveći deo eksperata Tribunala i zaposlenih u njemu regrutovan je iz zemalja koje su izvršile agresiju na SR Jugoslaviju i njihovih obaveštajnih službi. lako je osnovan 25. maja 1993, nadležnost Haškog tribunala je ustanovljena retroaktivno od 1. januara 1991.

Iskra 1. avgust 2004

godine. Haški tribunal, dakle, sudi za period pre njegovog osnivanja, što je suprotno osnovnim načelima krivičnog prava. Sadržina podignutih optužnica pokazuje da se Tribunal oslanja na poznati izveštaj CIA s početka 90-ih godina o navodnoj krivici Srba za izazivanje jugoslovenske krize, a posebno za građanske sukobe u Hrvatskoj i BiH. U tim procenama CIA je odmerila da Srbi nose 70 odsto krivice, Hrvati 20, a muslimani 10 odsto. Ta montirana “proce- na” je iskorišćena u pripremi optužbi Haškog tribunala protiv najviših predstavnika Srba. Preko dve trećine ukupnog broja Haških pritvorenika čine Srbi. Jedino su najviši Iideri srpskog naroda optuženi i zatvoreni. Lideri drugih naroda su pošteđeni. Pojedinci iz drugih naroda su tamo samo da se ublaži, kad već ne može da se sakrije, više nego jasan antisrpski karakter Tribunala. Osnivanje Haškog tribunala, suprotno Povelji UN i međunarodnom pravu uopšte, očigledna pristrasnost i njegova usmerenost prvenstveno protiv Srbije i srpskog naroda, pokazuju da je taj sud instrument pravnog nasilja. Njegova praksa jasno pokazuje da Tribunal ima zadati cilj - da krivicu za sva zla - od razbijanja SFRJ, preko izazivanja građanskih ratova, do agresije 1999. pripiše Srbima. Optužbe i suđenja najvišim državnim, vojnim i policijskim rukovodiocima srpskog naroda, uvođenje komandne odgovornosti, manipulacije srpskim nacionalizmom, navod- nim konceptom Velike Srbije koji se pripisuje, kako državnom rukovodstvu tako i najvišim naučnim, kulturnim i duhovnim institucijama (SANU, SPC) vode ka nametanju kolektivne odgovornosti srpskom narodu. U svetlosti takvog prilaza i dosadašnji proces Tribunala - retorika o individua- lizaciji krivice služi samo odvraćanju pažnje javnosti od suštine. Kazne nisu samo dugoročni zatvori za srpske lidere - već se preko toga traži osnova i opravdanje za revi- ziju Dejtona i rezolucije SB 1244 (1999), za ukidanje Republike Srpske, za otcepljenje Kosova i Metohije, za nas- tavljanje fragmentacije Srbije. Osnovni uzroci jugoslovenske krize su nasilna secesija Slovenije, Hrvatske, i Bosne i Hercegovine, kao i nasilno oduzimanje srpskom narodu u Hrvatskoj i BiH prava konstitutivnog naroda. To je dovelo do građanskog rata. Dokumenta UN takođe svedoče da nije bilo agresije. Srbi na Kosovu i Metohiji su najveće žrtve zločina i višedecenisjkog etničkog čišćenja od strane albanskih se- paratista i terorističke OVK. Tribunal to ignoriše. Lideri tero- rističke OVK nisu na optužnicama Haškog tribunala. Bivši lideri SAD i NATO zemalja, koji su odgovorni za agresiju na SR Jugoslaviju i zločine protiv mira i čovečnosti, umesto da odgovaraju, postali su svedoci tužbe. Tribunal nije pokazao interesovanje da utvrđuje odgovornost onih koji su grubo prekršili Povelju UN, primenjujući silu bez odluke SB UN, onih koji su naređivali razaranje civilnih ciljeva, koji su obučavali, naoružavali i tako ohrabrivali terorističku “OVK” na zločine protiv Srba i drugih nealbanaca.

Saopštenje ... Nigde u demokratiji sudije ne donose niti menjaju zakone, ni pravila procedure. Haški tribunal, međutim, sam, po svom nahođenju, donosi i menja pravila procedure, od prilike do prilike. Uglavnom da bi dalje olakšao poziciju tužilaštva. Tako je do sad, Tribunal po svom nahođenju preko 30 puta menjao procedure. Tribunal ima sedište na Evropskom kontinentu, optuženi i dela koja im se pripisuju vezani su za kontinent, ali procedura, pravila, organizacija nisu uređeni po kontinentalnom, već po anglosaksonskom precedentnom pravu. Sama ta činjenica stavlja optužene i njihovu odbranu u podređeni položaj u odnosu na zastupike tužbe. U tim uslovima postavljaju se mnoga pitanja, kao na primer: šta je sa pravnom sigurnošću, sa pravilom - nula pena, nula crimen, sine lege - sa neprihvatljivošću svedočenja iz druge ruke, sa pravilom o jednakosti strana, sa Ijudskim pravima Srba u Ševeningenu? Nigde u demokratiji optuženi ne ostaju neograničeno u pritvoru. Bivši predsednik Republike Srpske, Momčilo Krajišnik, nalazi se u pritvoru Haškog tribunala više od četiri godine! Tribunal je sredstvo odmazde protiv srpskog naroda zbog otpora razbijanju prethodne Jugoslavije i odbrane od agresije 1999. godine. Cilj Tribunala je preusmeravanje odgovornosti za agresiju NATO i terorizam OVK sa vinovni- ka na žrtvu. Optužba protiv bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića za navodne zločine na Kosovu i Metohiji podignuta je 24. maja 1999, u jeku agresije NATO-a na Jugoslaviju. To je usledilo nakon tužbe koju je Vlada SRJ podnela Međunarodnom sudu pravde protiv zemalja članica NATO zbog agresije i zločina protiv mira i čovečnosti. Tužba za navodne zločine u Hrvatskoj i BiH podignuta je tek posle njegovog izručivanja Tribunalu, na zahtev tadašnje administracije SAD. Tokom hapšenja i izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, prekršeni su Ustav SRJ i Ustav Srbije. I jedan i drugi Ustav izričito zabranjuju ekstradiciju naših državljana. Slobodan Milošević je uhapšen i izručen Haškom tribunalu, bez odluke nadležnog suda. Savezni Ustavni sud i Ustavni sud Srbije proglasili su neustavnim uredbe Savezne i Republičke vlade o izručivanju naših državljana Tribunalu. Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, donet 1992 (valjda 2002. - Iskra), takođe je protivustavan. Druge zemlje me- njale su svoje ustave da bi mogle da prihvate tu srardnju (Hrvatska, Nemacka i dr.), vlasti u Beogradu su prekršili svoje ustave. Pre pet godina izvršena je agresija NATO na SR Jugoslaviju, nazvana "Milosrdni anđeo”. Prekršena je Povelja UN, ženevske i druge međunarodne konvencije uključujući i osnivački akt NATO. Ubijeno je hiljade Ijudi, korišćeno zabranjeno oružje kao što su projektili sa osiro- mašenim uranijumom, kasetne i grafitne bombe, sa posledicama koje se ni prostorno, ni vremenski ne mogu kontrolisati. Razoreni su mostovi, putevi, pruge, škole, bol- nice, manastiri. Ciljane su kolone izbeglica, Ijudi u vozovi- ma, na pijacama i putevima. Na delu je bila saradnja NATO sa terorističkom OVK. To što je teroristička OVK bila tesno povezana sa mudžahedinima i Al Kaidom nije bilo nepoz- nato NATO-u, ali tada im nije smetalo. Samo od dolaska UNMIK i KFOR-a, na Kosovu i Metohiji je ubijeno ili nestalo više hiljada Srba, proterano 300.000 Srba i drugih nealbanaca, porušeno i spaljeno preko 150 srpskih crkava i srenjevekovnih manastira, spaljeno desetine hiljada srpskih kuća, izvršeno preko 4.000 zločina protiv Srba. Niko za te zločine nije pozvan na odgovornost. Tribunal je, i pored

svega navedenog, zaključio da NATO nije počinio nikakve zločine tokom agresije. Tribunal optužuje najviše državne i vojne rukovodioce srpskog naroda po osnovu komandne odgovornosti, što je suprotno osnovnom načelu krivičnog prava - subjek- tivne krivice. Posledica - zločini albanskih terorista protiv Srba i etničko čišćenje nastavljaju se i danas u prisustvu NATO trupa na Kosovu (KFOR). Prekrajanje istorije Srbije i srpskog naroda, nametanje koletivne odgovornosti je, takođe, cilj Haškog tribunala, što može da utiče na sudbinu srpskog naroda u budućnosti. Državni i politički rukovodioci srpskog naroda nikada nisu zagovarali niti učestvovali u vršenju zločina na prostoru bivše Jugoslavije. Naprotiv. Poznato je, na primer, da se predsednik Slobodan Milošević zalagao za očuvanje Jugoslavije kao multietničke, multikulturne i multikonfesio- nalne evropske države ravnopravnih naroda, za sprečava- nje građanskog rata, za postizanje mirnog, političkog rešenja jugoslovenske krize, za priznavanje otcepljenih bivših jugoslovenskih republika, za normalizaciju odnosa, za mir i saradnju na Balkanu. Za takvu ulogu i doprinos dobijao je priznanja Evrope, Amerike, Rusije. Tokom građanskih ratova koji su usledili nakon nasilnog razbijanja prethodne Jugoslavije, počinjeno je mnogo zločina i to na svim stranama, ali najviše protiv srpskog naroda. Zato pred lice pravde treba svakako izvesti sve stvarne zločince, odnosno izvršioce zločina, uključujući odgovorne za agresiju na SR Jugoslaviju 1999. i teroriste OVK, njihove organizatore i podstrekače. Tokom svog desetogodišnjeg postojanja, Haški tribunal se potvrdio kao sredstvo ucena, kao politička, a ne institucija pravde. Postao je simbol selektivne pravde i diskriminacije i pravnog nasilja. Učesnici javne tribine ističu: (1) Pravo i pravda imaju smisla samo ako se univerzalno primenjuju. Institucije selektivne pravde, kakav je Haški tribunal, ne služe pravdi i pravu, već politici sile i dominacije. (2) Optužbe, hapšenje i izručenje najviših izabranih državnih lidera srpskog naroda nemaju osnova, izvršeni su ilegalno i sa predubeđenjem o navodnoj krivici. To predstavlja presedan u Evropi, koji legitimiše secesiju, terorizam, prekrajanje međunarodnih granica i upotrebu sile, suprotno Povelji UN. (3) Stiču se uslovi da demokratske zemlje, koje su privržene Povelji UN i međunarodnom pravu, zatraže ukidanje Haškog tribunala i puštanje na slobodu političkih zatvorenika srpskog naroda u Ševeningenu. Prilika za to ukazuje se na ovogodišnjem jesenjem zasedanju Generalne skupštine UN. (4) Daje se podrška Stalnom međunarodnom krivičnom sudu i osuđuju pokušaji umanjivanja njegove uloge i značaja. Nedopustivo je izuzimanje građana poje- dinih zemalja iz jurisdikcije tog Suda. (5) Da se oslobodi bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije, Slobodan Milošević i da mu se omogući hitno lečenje u specijalizovanoj zdravstvenoj instituciji. Državnim organima Srbije i državne zajednice SCG, učesnici tribine poručuju: (1) da poštuju i striktno primenjuju Ustav Srbije koji zabranjuje ekstradiciju i da prekinu protivustavna izručenja naših državljana; (2) da se pri Ministarstvu za Ijudska i manjinska prava SCG formira telo koje će se starati o pružanju orga-

Iskra 1. avgust 2004

СТАЊЕ ЈЕ БИЛО РЕДОВНО, КАД ОНО... „Американци и Европљани се, рекао бих доследно придржавају става, да у бившој Југославији сви имају право на самоопреде- љење осим Срба”. Инсерт из интервјуа Теда Карпентера директора Института „Кејто” у Вашингтону за ВВС у Лондону 28. августа 2003. године.

правима нема, али када су у питању Срби, то је ствар од ефемерног значења за „међународну заједницу”. У било којој од институција Косова и Метохије Срби не смеју користити свој језик, а да не буду жи- вотно угрожени. У Скупштини Косова (и Метохије) забрањена је од стране Шиптара употреба ћирилице.

међународ- ним Унмика Харија Кфора је било права Срба су

У називима градова и улица извршена је пот- пуна албанизација (шиптаризација). Из официјелне употребе је наново избачена реч „Метохија" премда је бивши администратор Унмика Михаил Штајнер издао службену наредбу о употреби ове синтагме (значи Косово и Метохија).

Додуше од 350 хиљада протераних, а око 250 хиљада су Срби је још у избеглиштву широм „пре- остале” Србије. Али шта хоће ти Срби? Па за 4 године од окупације Косова и Метохије чак се око хиљаду вратило својим кућама.

Први команданат Кфора Мајкл Џексон (енглески генерал) обавестио је свет још 1999. године да су Албанци разоружани и да је Косово демилитари- зовано. „Само" 4 године касније, Унмик извештава да у овој српској покрајини Шиптари поседују више од 600 хиљада дугих цеви.

Оних 150 хиљада што их је преостало по Косову и Метохији „башкари” се по гетима и енклава- ма, без слободе кретања. Заштите људских права, једне од основних одредница Резолуције о људским

Превиђајући очигледно ову чињеницу, „међународна заједница” и надаље наоружава Косовски заштитни корпус (КЗК), де факто војну орга- низацију која није ништа друго до прешминскани теро- ристички ОВК, којом командују вођи (бивши) теро- ристичких банди.

Стање на Косову и Метохији, под протекторатом, односно управом шефа Холкерија и безбедносним обезбеђењем потпуно и уобичајено мирно, а људска досегнула светске стандарде.

nizovane pravne i druge pomoći našim državljanima kojima se sudi pred Haškim tribunalom, na sličan način kako to čine druge države kada se njihovi državljani nađu u stranim zatvorima, ili pred stranim sudovima; (3) da pokrenu sudske procese protiv izvršilaca i lidera terorističke OVK za zločine protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i obnove poternice preko INTERPOL-a i EUROPOL-a; (4) da zarnole vlade zapadnih zemalja, posebno SAD, Nemačke i Švajcarske, za pomoć i saradnju u kom- pletiranju raspoloživog dokaznog materijala o terorističkoj tzv. OVK, finansiranju, naoružavanju i obuci za terorizam, o vezama lidera OVK sa Al Kaidom i drugim ekstremističkim islamskim organizacijama, o povezanosti sa organizovanim međunarodnim kriminalom i, posebno, o zločinima protiv Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji od 10. juna 1999. do danas; (5) da ne povlače tužbu protiv NATO zemalja za agresiju 1999. za zločine protiv mira i čovečnosti i da otvore dijalog sa vladama zemalja članica o naknadi ratne štete; (6) da aktiviraju protivtužbe prema Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, koje su pred Međunarodnim sudom pravde neosnovano optužile SRJ (SCG) za navodnu agresiju i druge zločine; (7) daje se podrška uglednim naučnicima i javnim ličnostima iz zemlje i inostranstva, spremnim da svojim znanjem i činjenicama podrže odbranu Slobodana Miloševića i drugih naših državljana optuženih od strane Haškog tribunala. ARTEL <artel.co.yu>

Iskra 1. avgust 2004

Терор и зулум над Србима Косова и Метохије су страшни. Незамисливи. Жртве су једино и увек само Срби. Начини извршавања ових злочина су до крајности стереотипни. Они који су издали наредбе за њих су познати. У неким случајевима су знани и директни егзекутори. Међутим, ухапшених и оптуже- них, ни за један једини злочин над Србима нема. Из камара злочина почињених над Србима Косова и Метохије, само у задњих 6 месеци, пре страшног „мартовског геноцида и етничког чишћења”, изнећу само неке. Они на најбољи начин илуструју „лепоту” живљења српског национа на „светој српској земљи”. Средином августа 2003. године, мучки из заседе, чудовишне убице из ОВК убиле су 2 српска дедета која су била из села Гораждевца, а купала су се у речици Дечанској Бистрици. Још десеторо Српске дечице је тешко или лако рањено. А светски медији су обавестили свет о овом злочину, али су слагали, по обичају (другачије и не знају и не смеју) да су то у питању била шиптарска (такозвана албанска деца). У болници, у северном делу Косовске Митровице, преминуо је 16. октобра 2003. године Живорад Великинац стар 55 година. У бесвесном стању њега су пронашли у стану припадници Кфора, у Урошевцу. Узрок смрти кахексија (смрт од глади).

Učesnici javne tribine o Haškom tribunalu

Стање је ... Више од месец дана није могао да дође до хране у страху од шиптарских терориста. Он је био један од 12 Срба који су били преостали у Урошевцу. Лекари који су га прихватили у болници изјавили су: „Био је потпуно изнурен од глади и подсећао је на логораше из Аушвица”. Штампани медији у Србији објавили су да су у Обилићу 6. новембра ухапшена два Шиптара под сум- њом да су убили породицу Столић из истоименог града. Да подсетим, 3. маја 2003. године у Обилићу, у својој породичној кући су прво убијена, а затим и запаљена три члана породице Столић. После три дана мунициозног „испитивања” од стране америчких истражитења ова два зликовца су пуштенма на слободу, пошто је „утврђено” да су неви- ни (што сви Срби из Обилића знају да су они убице нема значаја). 4. октобра 2003. године Софијанку Јовановић у Гњилану је тешко ранио један Арбанас. Неколико дана касније ова мученица је умрла. Учинилац овог злодела је ухапшен. Код њега је чак и нађена пушка којом је дело почињено. Наравно, узалуд. Криминални истражитељи из „Бондстила” (америчке базе) утврдили су да он није одговоран за овај злочин. Српски младић Данијел Милошевић, стар 18 година, из Косовске Витине, убијен је 16. новембра 2003. године. Погођен је са два хица у лице и потиљак, док је трактором обрађивао њиву у селу Могила (код Косовске Витине). Једини приведени и осумљичени за почењени злочин био је рођени стариц убијеног срп- ског дечака. Исте ноћи, казују новине, непознати вандали (значи Шиптари) демолирали су заједничке простори- је у згради YU програма у Приштини. Природно осумњичених и ухапшених нема. Првих дана јануара 2004. године, Цркву Светих Петра и Павла, у Горњој Брњици код Приштине су опљачкали и демолирали непознати починиоци (уобичајено саопштење Унмика). Готово истовремено, владика рашко- призренски Артемије (Радосављевић) обавестио је јавност да Унмик царина (између Косова и Метохије и преосталог дела Србије су поставили царину) крши људска права и дисриминише Србе. За хуманитарну помоћ из Србије и Црне Горе, а састојала се од нафте намењене грејању просторија епархије у Призрену и манастира Грачанице, „царини- ци” су уместо уобичајених 15 одсто пореза, тражили наплату акцизе од 110 посто. 5. јануара 2004. године у кафани „Ловац” у Бујановцу (значи територија под управом Срба) три Арнаута из Великог Трновца (село из кога потиче највећи број шиптарских нарко - дилера) су напали и тукли једног Србина (Бобана Станковића старог 29 година) из села Карадника.

Шесточлана делегација Срба кренула је тада на сас- танак са финским представницима Кфора. Испред финске базе, а у пристуству финских војника сачекало их је онако ненаоружане на десетих „љутих” Арбанаса и претукло са металним шипкама. Сви су задобили тешке телесне повреде, а двоје од њих је завршило на интензивној нези у Српској болници у Грачаници. Није потребно ни спомињати да било какве консеквенце за ово није нико сносио. У Косовској Митровици, 12. јануара 2004. године ухапшен је Дејан Михајловић припадник Косовске полицијске службе (КПС). Хапшење је извршено након анонимне дојаве једнога Шиптара, да је исти са групом Срба 16. априла у селу Студимље код Вучитрна починио геноцид на Шиптарима. Околност да је ухапшени за тај дан имао алиби и чињеница да у том селу није почињен никакав гено- цид била је без икаквог значаја за припаднике Унмика. 21. јануара 2004. године, рашко-призренска епархија оштро је реаговала на саопштење Унмика „да су 18. јануара деца запалила цркву у Штимљу”: „Немогуће је да бодљикаву жицу којом је црква Светог Архангела Гаврила опасана буде исечена од деце и да су она током игре око 17.30 сати изазвали пожар. То нас подсећа на саопштење пре годину дана, када је Унмик полиција саопштила да су тинајџери и мала деца скинули бакарни кров тежак неколико тона са српске цркве у селу Пискоте код Ђаковице...” Двадесетак станова из насеља Пешићи у Клини су „продани” Арбанасима, а да прави власници о томе појма нису имали. И када су се као повратници вратили у Клину, у својим становима су „затекли” праве власнике. Нешто касније се показало да су ове некретнине продате на основу фалсификованих доку- мената који су „оверени” у Општинском суду у Бару и Новом Саду (вест из новина од 22. јануара 2004. године). 19. фебруара 2004. године, око 21 час, из заседе, хицима из ватреног оружја убијени су Златомир Костић (39) и његова блиска рођака Милијана Марковић (24) у близини Липљана, док су се возили аутомобилом. Златомир Костић био је расељено лица из Косова Поља, професор електротехнике, а радио је у електротехничкој школи у Грачаници. Његова сестра, Милијана Марковић, текође је била професор и живела је у Старом Градском код Липљана (значи у селу где су Шиптари побила 15 Срба на њиви док су обављали пољске радове - злотвори природно ника- да нису ухваћени). Да би прикрили реализацију овога злочина, бандити и терористи из ткз. Косовског заштитног кор- пуса или Косовске полициске службе (свеједно) пола сата пре него што су починили овај страшан злочин испалили су више хитаца из села Велики Алаш (насе- љеног само Арнаутима) према селу Старо Градско. Фински војници на место потере за нападачима, започели су истрагу у селу Старо Градско претресом српских кућа. Исти су прекинули чим су сазнали за ово ужасавајуће недело.

У Липљану, 10. јануара 2004. године, тешко је рањен Србин Александар Настић. На њега је испањено више хитаца, из аутомобила у покрету.

Iskra I. avgust 2004

Исте вечери, у селу Стара Бања код Медвеђе (значи део „осакаћене" Србије) хорда од 6 шиптарских младића малтретирало је Српкињу Брену Мићаповић псујући јој „српску мајку”, а онда су је гурнули на земљу и тукли. 5. марта 2004. године, представници одељења за судску медицину Унмика, на административном прелазу код Мердара, предали су посмртне остатке Момчила Милића (49) породици. Овај мученик је кид- напован од стране зликоваца из ОВК 1999. године у Ђаковици, где је и нађен његов леш. Према речима патолога, убијен је хицем у слепоочницу. Само дан касније полиција Унмика је пронашла леш мушкарца у реци Ибар. Идентификација је показала да се ради о Србину из Бањске, Звонимиру Бојовићу старом 33 године. Очигледно су га убили Арбанаси и онда бацили у Ибар. Али, Унмик захтева истрагу и аутопсију да би се одредио узрок смрти. О хватању убица нема ни го- вора, нити се због тога на Косову и Метохиј спроводи истрага. Према српским изворима, 8. марта у Обилићу су гореле две куће. Пожари су били подметнути. Власници Срби из њих исељени још 1999. године. После су запосели Албанци из Албаније (од 1999. године на Косово и Метохију се уселило између 600 до 700 хиљада „етничких Албанаца”) Неколико дана пре пожара чији починиоци никада неће бити откривени, из њих су исељени узурпатори. Проигуманија Пећке Патријаршије, мати Харитона, 11. марта је посетила редакцију „Вечерњих новоси” и између осталога изјавила: „Пећка Патријаршија, духовна ризница и вековна резиденција Српских архиепископа данас је једно од бројних српских гета на Космету. Опасана је бодљикавим жицама и бункерима, а чувају нас италијански војници Кфора. Да није њих тешко би опстали у манастиру. Сестринство никад на миче без пратње и излазимо само уз преку потребу, по храну и лекове. Опстајемо уз помоћ добрих људи и сами се боримо да одржимо рибњак и пчелињак. Пећка Патријаршија, осим имања мереног корацима у манастирској порти, другог поседа нема. Око 30 хектара најплодније земље отели су нам Албанци, убрзо после доласка Кфора (Пећке Патријаршије иначе је власник преко 1500 хектара земље или шума - п.а.) Пре само 5 година, Косово Поље је било највећи центар Срба на Косову и Метохији. Више од три хиљаде српских домова је продато „етничким Албанцима” (из Албаније) пред претњама и незамис- ливим насиљем и зулумом. Можда исто толико срп- ских породичних кућа је спаљено од арбанашких бан- дита из ОВК. У овом насељу сада живи једва дваде- сетак српских старачких породица (информација из новина од 15. марта 2004. године). Истога дана, у терористичком нападу у Чаглавици код Приштине, дабоме од непознатих починиоца тешко је рањен са више хитаца из ватреног оружја Јовица Ивић, стар 18 година, ученик Средње медицинске школе. На сву срећу успео је да преживи.

Iskra 1. avgust 2004

Отприлике тих дана, амерички сенатор Сем Браунбек упутио је писмо председнику САД Џорџу Бушу, у коме је указао на следеће: „Албански екстремисти на Космету некажњено настављају са убијањем Срба. Срби су нападнути и протерани са Космета, само зато што су Срби, а њихове цркве и манастири се и даље уништавају, јер су симболи мултиетничности. Ми морамо јасно ставити до знања албанским лидери- ма на Косову да од њих очекујемо доследну истрагу о криминалним делима против хришћана, и да починиоци ових дела буду ухапшени и осуђени”. Амерички сенатор Сем Браунбек, на уму је сигурно имао ове „албанске лидере” (прецизније би било да је рекао злочинце и криминалце). 1. Хашим Тачи (36) је председник Демократског покрета Косова (ДПК). Још 1997. године Окружни суд у Приштини га је осудио на 10 година робије због тероризма. Новцем од нарко - мафије финансирана је политичка каријера овог страшног злочинца. Верује се да је учествовао и у страшним масакрима Срба у селу Клечка. Под својом контролом овај мафијаш и убица држи бар 15% свих криминалних послова на Косову и Метохији. Рођена сестра овога је удата за Сејдију Бајруша, који слови за једног од најмоћнијих мафијаша у Албанији. Исто објашњава његове блиске везе са мафијом из Албаније, премда је повезан и са македонском и чешком мафијом. Био је веома близак и са чувеним разбојником и бандитом Адемом Јашаријем кога је српска полиција ликвидирала 1998. године. Отац ове сподобе (Адема Јашарија) звао се Шабан и био је саборац Шабана Полуже, вође Дреничке побуне (подигнута по завршетку Другог светског рата). Породица Јашари, спада иначе у најбогатију породицу у Дреници. Аустриски новинар Малте Олшевски, у књизи „Рат на Косово” (Нови бој Србије на Косову), издање „Прометеј” и „Nidda Verlag” из 2000. године на страни 71 пише: „Тачи (Хашим) је по спољашности човек који добро изгледа. Његова узана и дуга лобања је непрепознатљива међу Албанцима. Међутим, Тачи је Арнаут. Он потиче из српске породице која је прешла у албанство без преузимања ислама. Тачијева породица потиче из области Зубиног Потока (раније Ибарског Колашина), а у послерат- ним годинама се преселила у Дреницу. Њихово раније презиме било је Читаковић. Тачи одлично говори српски језик”. 2. Агим Чеку (45) је бивши официр ЈНА. Жена му је Српкиња и зове се Драгица. За време рата у Хрватској био је пуковник Збора народне гарде (ЗНГ). 1991. године је учествовао у организацији и убиству 156 српских цивила у Госпићу. Одговоран је и за напад на „Медачки џеп” када је ликвидирано око 400 српских старица и стараца. Такође, уз америчке инструкторе, сноси велику одговорност и за „Олују”. За команданта ОВК постављен је од стране Американаца, а сада је командант Косовског заштитног корпуса (КЗК). Верује се, и да је главни организатор побуне Шиптара у бившој југословенској

Стање је ... Републици Македонији 2002. године. По потерници Србије у два наврата је хапшен и одмах пуштен на слободу, а након интервенције челника НАТО-пакта и Хашког трибунала. Први пут у Словенији (2003) и други пут у Мађарској (марта 2004), када се враћао из Чешке где се налази на обуци Гарда Косовског заштитног корпуса. Власникје предузећа „Слога”, коме „припада- ју” приштински хотели „Гранд” и „Божур”, а у којима се налазе центри проституције, коцке и дрога. Поседује још свега 60 локала широм Косова и Метохије. Сматра се да његове послове води, исто тако криминалац и убица, Сулејман Селими, звани „Султан”. Међу шиптарским мафијашиким естаблишментом ужива велики углед пошто је ожењен са сестром „блаже- ноупокојеног” Адема Јашарија (по коме позориште у Приштини носи име). 3. Рамуш Харадинај (37) спада такође у политичку „елиту” Косова и Метохије. У криминалним активностима почео је да се „истиче” још као мало- летник. Са двадестак година је утекао из ондашње СФРЈ, пошто је већ тада (1989) против њега било под- нето 108 кривичних пријава због тероризма. Једно време је боравио у Легији странаца, а 1996. је завршио (усавршио) убилачко - терористичку обуку у Албанији, у полигонима у Куксу и Тропоји. Као члан, и један од предводника ОВК делује на Косову и Метохији још од 1997. године. Много се истиче у нападима на српска села Поношевац, Рзник, Јуник и Бабалоћ (у ова два су биле смештене избеглице Срби из Албаније). Организатор је концентрационог логора за Србе у селу Глођани и штаба ОВК за Метохију. Његова јединица „Црни орлови” као део УЧКје киднаповала и на зверски начин побила на стотине српских цивила. Само мањи број њихових лешева је пронађен у Радоњичком језеру и сеоским бунарима око Дечана. Рамуш Харадинај представља најутица- јнију криминалну личност на подручјима Пећи, Ђаковице и Дечана. Са Екремом Луком и Насером Кељмендијем (за једнога члана фиса Кељменди била је удата Наташа Кандић - председница Фонда за Хуманитарно право у Србији), у Метохији „контролише” шверц дроге, цигарета, оружја и возила. Преко рођака Назима Харадинаја, снабдева оружјем шиптарске терористе и разбојнике у западним деловима бивше југословенске Републике Македоније. Сигурно је у блиским односима са Агимом Чекуом и Хашимом Тачијем, односно са њиховим клановима, као и Бујаром Букошијем, ранијим „премијером Косова”. Као и ови, изгледа да је прилично конфронтиран са клановима Ругова и Мусај, који традиционално помажу Демократски савез Косова (ДСК) и Ибрахима Ругову. У обрачуну кланова Тачи и Харадинеј са једне а клана Мусај са друге стране Букоши је тешко рањен 7. јула 2000. године у селу Стрелци, наравно због мафијашких „несугласица”. За разлику од ова три пробисвета, криминал- ца и серијских убица, политички свакако „најуглађенији” и најприхватљивији за „демократски Запад” је Ибрахим Ругова. Од њих је свакако и далеко интелигентнији, перфиднији, и са много више поли-

тичког искуства. По самом презимену се види да води порекло из Руговске клисуре, из фиса Ругове. Деда му је био качак (значи шиптарски разбојник и пљашкаш), а отац „угледни” балиста (шиптарски фашиста). Прагматични и површни Американци су га сасвим неоправдано прогласили „балканским Гандијем”. Са памећу, изгледа преокренута Европа му је 1998. године доделила награду „Сахаров” због наводне слободе мишљења. Завршио је студије француског и књижевности (овога језика), па слови за „великог” интелектуалца. Да иронија буде потпуна, а цинизам доведен до својих крајњих граница, крајем јануара 2004. године, Савет Европа изразио је намеру да га прогласи почасним сенатором Европе. Ибрахим Ругова сасвим неоправдаво слови за некаквог миротворца, можда и из разлога што му у радном кабинету виси слика папе Јована Павла II (Војтиле), код кога је једном приликом био примљен. И зато стално у Европи покушава Шиптаре да „пред- стави” као хришћане. Од доласке Кфора и Унмика на Косово и Метохију, он није учинио апсолутно ништа у циљу заштите права угрожених групација које нису Шиптари. Није осудио ни један једини злочин који су над Србима, Ромима (Циганима), Турцима, Горанцима, „Бошњаци- ма” или другима починили арбанашки терористи и злочинци. Уз то, на терену, његови активисти далеко успешније блокирају повратак прогнаних Срба него чланови Тачија или Харадинајеве странке. Можда и желе да му доделе ову „титулу” да би маргинализовали Тачија и Харадинаја, који су по њиховим ступидним проценама много радикланији. Али некако, мислим, можда се и варам, да је од све ове булументе ипак најмоћнији и далеко утица- јнији, човек из сенке. А то је Ветон Сурои. На београдском филозофском факултету је дипломирао на одсеку социологија. Делује као новинар. Поседује лист „Коха ди Торе”, а однедавно и телевизију. Неке информације казују да је члан „Билдеберг групе". Ветон Сурои био је и учесник „чувених” преговора у Рамбујеу (почетком 1999. године). За време Другог светског рата, његов отац, као још дечачић постао је члан СС „Скендер-бег” диви- зије. Онда се транформисао у омладинског кому- нистичког руководиоца. Био је и амбасадор у СРФЈ у Шпанији, где је у сабораћајној „несрећи” трагично изгу- био живот (вероватно је већ тада био један од вођа шиптарске - нарко мафије), али је амбасадоровао и у Мексику. Џемапи Кабаши (деда по мајци) био је један од највећих шиптарских злочинаца на Косову и Метохији, током Другог светског рата и један од кључних органи- затора Друге Призренске лиге (1943.) Најстарија кћи Џемаила Кабашија била је Вахида Кабаши (тај фис је вечито рушио манастир Св. Марка Коришког у Кориши код Призрена). За време рата била је конкубина Цазима Блаце, тада једног од „најугледнијих шиптарских зликоваца” и руководилац

Iskra 1. avgust 2004

TAMNA STRANA SUKCESIJE U HRVATSKOJ Zbog prisvajanja nekretnina na osnovi uredbe Vlade iz 1991., Hrvatska danas duguje tvrtkama s područja bivše Jugoslavije nekoliko milijardi eura. Predstojnik Vladinog Ureda za provođenje sukcesije Božo Marendić još je prije nekoliko mjeseci od premijera Sanadera zatražio da ga razriješi s te dužnosti, no Vlada to nije učinila. Potpisivanjem Sporazuma o sukcesiji bivše zajedničke države Hrvatska će uskoro izgubiti više nego što bi uopće mogla dobiti, jer će se nakon 14 godina morati razriješiti imovinsko-pravni odnosi među neka- dašnjim jugoslavenskim republikama, što obuhvaća i obavezu Hrvatske da isplati višemilijunske odštete za nekoliko tisuća nekretnina koje su početkom 90-ih oduzete uglavnom srbijanskim tvrtkama. Problem s kojim je suočena Hrvatska u prvom je redu prouzročen Uredbom o “zabrani raspolaganja nekretninama na teritoriju Republike Hrvatske”, koju je tadašnja Vlada RH

Стање је ... фашија (организација шиптарске фашистичке омла- дине). После рата, Вахида Кабаши се удаје за „друга” Фадиља Хоџу, који је под Брозом деценијама био политички вођ Шиптара на Косову и Метохији, и најзаслужнији за протеривање више стотина хиљада Срба са ове „свете српске земље”. Свога таста, Фадиљ Хоџа ће већ средином педесетих година прогласити учесником НОБ-а и доделити му велику борачку пензију. Вахидина млађа сестра Рахмија засноваће брак са Сокољем Доброшијем. И тај је био балиста и један од оснивача Друге призренске лиге. После рата постаје адвокат, па покрајински функционер и профе- сор правног факултета у Приштини. Најзад, најмлађа сестра „угледене” научнице Вахиде Кабаши се удала за Реџеја Суроија и постала мајка Ветона Суроија. Она је и прва Арнауткиња која је завршила Технички факултет у Приштини, природ- но. Потом, када се узму у обзир и све рођачке везе са осталим фисовима и фиса Кабаши и фиса Сурои, мени се чини, да је Ветон Сурои тај који заправо вуче све конце на Косову и Метохији. А узмемо ли у обзир да „седма сила” у овом времену није „седма” него прва сила, а изгледа под контролом је Ветон Суроије, онда је он и кључна и најдоминантнија политичка фигура међу Арбанмасима на Косову и Метохији. Он је елита, напред наведене „елите”.

Др Војислав Недељковић

donijela na svojoj sjednici 17. srpnja 1991. Uredbom se zabranjivalo svako raspolaganje i opterećivanje nekretnina na teritoriju Hrvatske koje su u vlasništvu institucija, republika, tvrtki i drugih pravnih osoba iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije. Slijedom te uredbe mnoge su nekretnine, čiji su vlasnici bile tvrtke i druge pravne osobe iz drugih jugoslavenskih republika, proglašene državnim vlasništvom Republike Hrvatske, a ubrzo nakon toga Hrvatski fond za privatizaciju uključio ih je u svoj katalog nekretnina za prodaju. Država je preko Fonda za privatizaciju ubrzo rasprodala veći broj takvih nekretnina, u prvom redu one najatraktivnije najadranskoj obali, vjerojatno ne razmišljajući da ratna situacija neće trajati dovi- jeka i da će prije ili poslije doći vrijeme za svođenje računa među svim zaraćenim stranama. Ipak, srbijanske tvrtke ni tad nisu izgubile nadu da će im njihova imovina jednoga dana ipak biti vraćena. S godinama su mnogi bivši vlasnici sve manje vjerovali u takav razvoj situacije, a tad su na scenu stupili tajnoviti preprodavači. Kako je Nacional ekskluzivno doznao, nekoliko čeških agencija sa sjedištima u Pragu od srpskih je tvrtki za višestruko umanjene iznose kupovalo prava na nekretnine u Hrvatskoj, a Srbi su bili sretni da su na svojim nenaplativim potraživanjima uspjeli išta zaraditi. Nacionalov inozemni izvor potvrdio je da su češke tvrtke koje su pokupovale prava na tisuće atraktivnih nekretnina na Jadranu godinama strpljivo čekale da sve bivše jugoslavenske republike potpišu sporazum o sukcesiji, da on stupi na snagu i da tada sudovima u Hrvatskoj dostave stotine odštetnih zahtjeva u kojima se od hrvatske države potražuje povrat imovine, ali i odštetni iznosi koji u pojedinim slučajevima sežu i do nekoliko milijuna eura. Češke su agencije angažirale i domaće Ijude koji najbolje znaju koje su nekretnine vrijedne i zanimljive za kupnju, a uz pomoć suradnice jedne ceške tvrtke Nacional je proteklih dana stekao uvid u popis koji otkriva da je riječ o vrlo atraktivnim lokacijama na Jadranu. U proteklih desetak godina na taj je način preprodano više od dvije tisuće nekretnina, različitih po vrsti i lokaciji. Na popisu su zemljišta, kuće, vile, odmarališta, stanovi, lokali i drugi objekti, na cijeloj hrvatskoj obali i otocima, od Dubrovnika, Hvara, Makarske, Splita, Zadra, šibeni- ka, Rijeke, Opatije, Lovrana, Pule, Rovinja, Novigrada, sve do Motovuna. Da će potpisivanje sukcesijskog sporazuma u Hrvatskoj imati dalekosežne financijske, ali i političke posljedice, pokazuje i hvarski primjer. Građani Staroga Grada već danima raspravljaju o staračkom domu koji je

Tamna strana ... nekoć bio odmaralište “Društva za odmor i rekreaciju radnika Zemuna”, a 16. kolovoza 2001. Grad Stari Grad s Hrvatskim je fondom za privatizaciju sklopio ugovor- darovnicu kojim se omogućilo otvaranje doma za starije i nemoćne osobe. Međutim, darovnica HFP-a koju je potpisao njegov tadašnji čelnik Hrvoje Vojković sadržavala je i zanimljivu ugovornu točku kojom se Fond zaštitio od mogućih problema u budućnosti, a koja kaže da Grad Stari Grad na sebe preuzima sve obveze prema Srbiji i Crnoj Gori ako one proiziđu na osnovi sukcesije. Budući da je sva odgovornost prebačena na Grad, građani Staroga Grada već unaprijed strahuju od mogućeg napuhanog odštetnog zahtjeva koji bi im uskoro mogao pristići, jer približna vrijednost nekadašnjeg odmarališta iznosi oko 2 milijuna eura, čijom bi isplatom iz gradskog proračuna Grad vjerojatno bankrotirao. Jedan od najvećih problema vezan uz srpska potraživanja u Hrvatskoj je neugodna činjenica da u Hrvatskoj apsolutno nitko ne vodi brigu o tom problemu, kao da on uopće ne postoji. Tako je potpuno nemoguće pronaći predstavnika državne vlasti koji je uopće upućen u problematiku koja bi Hrvatsku mogla stajati milijarde eura, a o nekom pripremljenom i smišljenom odgovoru nema ni govora. Takav stav hrvatskih vlasti još je čudniji ako se uzme u obzir činjenica da i hrvatske tvrtke imaju potraživanja i zaplijenjene nekretnine u Srbiji, pa bi našoj vlasti trebalo biti u interesu da se zauzme oko tog slučaja. Međutim, hrvatske tvrtke koje su nekoć imale svoja predstavništva i druge nekretnine u Srbiji u borbi za svoja vlasništva prepuštene su same sebi, pa su mnoge od njih izgubile svaku nadu da će im imovina u Srbiji ikad biti vraćena. Neke od njih, poput Croatia Osiguranja i Dunav osiguranja, uspjele su uzajamno zamijeniti poslovne prostore, što u općem beznađu mnogi smatraju vrhun- skim uspjehom, a druge tvrtke već su se unaprijed pomirile s činjenicom da nikad neće povratiti svoje nekretnine u bivšim jugoslavenskim republikama. Ipak, s obje strane granice gospodarstvenici naglašavaju da se ipak sve može vrlo brzo riješiti, ali tek nakon što vlade Hrvatske i Srbije zajednički dogovore pravni okvir povra- ta imovina. Međutim, dosad se u Hrvatskoj nitko od predstavnika vlasti nije potrudio zauzeti za brže rješavanje cijelog slučaja. Predstojnik Vladinog Ureda za provođenje sukcesije Božo Marendić još je prije nekoliko mjeseci od premijera Sanadera zatražio da ga razriješi s te dužnosti, no Vlada to nije učinila, niti se potrudila razri- ješiti situaciju u kojoj je sa strane Vlade za čitav projekt sukcesije zaduženo doslovno samo dvoje Ijudi predstojnik Ureda Božo Marendić i jedna stručna suradnica. (U nastavku napisa "Nacionai" donosi dugačku listu spornih nekretnina koju mi izostavljamo. - Iskra). NACIONAL ND, 4. 7. 2004. <www. nacional. hr>

† СЛАВА ОБРАДОВИЋ После дуге и тешке болести, умрла је 21. јуна 2004. године у болници у Минхену, Немачка, у при- суству најуже породице, Слава Обрадовић, супруга покојног Ратка Обрадовића, познатог антикому- нистичког борца, новинара и једног од покретача и првих уредника минхенске „Искре”, кога је априла 1969. убила Титова СДБ. Покојна Слава је рођена 1924. године у национално опредељеној породици Љубојевића. По завршеној основној школи и гимназији са малом матуром, уписала се Учитељску школу у Ужицу коју је такође успешно дипломирала. Породица Љубојевић је тешко пропатила и платила своје родољубље и антикомунизам. Још приликом уласка партизана у Ужице 1941. убијен је од комуниста Славин ујак Драгољуб - такси шофер. Одмах по преузимању власти од стране комуниста, новембра 1944. године, стрељан је у Ужицу Славин отац, Тихомир, полицијски пристав. Сама Слава и њена старија сестра, Емилија, одмах су „мобилисане" на тежак присилан рад при партизанским јединицама (прање веша, чишћење, кување, итд.). Но и то осветољубиво изживљавање комуниста над сестрама Љубојевић није било дово- љно, па је старија Емилија стрељана већ фебруара 1945., док је Слави успело да побегне и привремено се склони код неких познаника у Словенији. После извесног времена успело јој је да пребегне у Аустрију - Салцбург, одакле је временом ухватила везу са нашима у Минхену, где је и сама прешла половином 50-их година. Ту је Слава, између осталих, срела и покојног Ратка Обрадовића, са којим се после неког времена и венчала у нашем избегличком логору - Линген / Емс. У сретном браку родили су се кћерка Мирослава - Мира и син Миша. Поред све своје ангажованости на националном и политичком плану, Ратко је био и вредан домаћин и брижан отац породице, па се породични живот развијао и напре- довао, колико год је то било могуће у изванредно тешким емигрантским условима. А онда је дошла породична катастрофа - Ратково мучко убиство од стране терористичког СДБ-а. Покојна Слава сахрањена је 25. јуна на Северном минхенском гробљу, поред супруга Ратка, испраћена од бројних чланова српске колоније у Минхену. Опело у гробљанској капели служили су три свештеника: надлежни парох - протојереј ставрофор о. Слободан Милуновић, протојереј о. Градимир Милуновиђ и јереј о Јован, рођак породицв, иначе наш свештеник у Француској. После опела од Славе се опростио о. Слободан евоцирајући њене хришћанске врлине добре супруге, мајке и баке, подсећајући и на њен опште-црквени рад као једно време члана одбо- ра црквено-школске општине у Минхену. Касније се од Славе опростила Ксенија Протић, у име својих родитеља Небесне и покојној Раце, Славиних и Раткових кумова. На крају је унука Лариса, најлепше говорила о својој доброј и пожртвованој нани Слави која је много помагала у подизању Мириних двеју кћери. После сахране породица је у оближњем ресторану приредила подушје. Наше искрено и дубоко саучешће кћери Мири и сину Миши, унукама Лариси и Ксенији, као и најмлађем Славином брату Драгану, а напаћеној Славиној души нека би милостиви Господ подарио вечни мир и рајско насеље!

Искра

Iskra 1. avgust 2004

Ревизионизам у савременој српској књижевности (93)

ЂУРЂЕВДАН

РАДОСЛАВА ВОЈВОДИЋА

најновијем роману Радослава Војводића, радња се дешава, углавном, на два Ђурђевдана - 1941. у почетку Другог светског рата на тлу Југославије и 2001., највише на Брду, фиктивном пределу између Прокупља, Лесковца и Ниша, насе- љеном Црногорцима после Првог светског рата, у крају некада пуном народа и весеља, а сада напуштеном и пустом. Причу почиње старац Лука, а после је одвија- ју многи карактери, кроз чије речи се назире ауторова замисао романа. Ђурђевдан\

Брђани се питају зашто је дошло до толиких страдања у рату и зашто Срби нису умели да се снађу и избегну најгори положај у коме један народ може да се нађе. Многи карактери сећају се касније тих страшних дана, да би кроз присећања сазнали шта им се заиста десило. Аутор вешто супротставља различита мишљења. Иако он не даје тачне одговоре, он ипак реално и индиректно описује братоубилачки рат, страшну збуњеност у народу на коју страну да се определи, и бруталност партизана. Све га то води закључку да се прошлост не може мењати, али да преживели дугују себи и народу помирење. Отац Јован, некадашњи младић Димитрије из овог краја, који је учествовао у рату 1941-1945 на обема страна- ма а сада живи у Канади, долази да подигне цркву у родном месту у знак помирења. Успут cpefce неког постаријег човека у шетњи, о коме му отворено кажу: „То вам је бивши амбасадор, одавде родом, Титов. Сада се прави паметнији него други... Прича како му је одавно било јасно да су сви они, комунисти, били лажњаци... Комунизам је зло, прича...”(22) То даје тон целом роману. Уочи Ђурђевдана, првог после слома државе и окупације, мештани разговарају о ситуацији и слуте тешке дане који долазе. Старији људи су помешани са младима и одмах се види разлика у мишљењима. Главну реч води неименовани Професор, који, између осталог, овако карактерише скојевце: „То су неки млади комунисти. Опасни! Они и не знају у које су се коло ухватили. Узалуд је сваки покушај да их уразуми човјек... По угледу на оне несрећнике, Русе, Совјете то јест, причају бајке о општем братству и јединству, о једнакости људи и заједничким казанима за све. Заједничким женама, деци!”(64) Говоре и о отпору окупатору, јер народ „мора сачувати и онај давнашњи узор: стег слободе.” Али старији људи се питају: „Јесте ли ви данас сви полуђели? Са чим и са ким?... Има ли ико памети, бар мало, овде?... А је ли време за то? Има ли ко да ује- дини овај народ? Да се знају циљеви и познају наше могућности?”(74-76) Дижу се и четници и комунисти. „Многи домаћини шаљу синове и код једних и код других - за сваки случај... Много шта остаје несхватљиво. Збрка је општа.”(76-77) Спомињу се и одмазде: Сто Срба за једног Немца. Професор мала судбоносну слику: „Доћи ће зла времена, а ево су опет дошла на наше прагове, ушла у куће и раздвојила ближње, поделила и завадила невернике. Казано је,

Iskra 1. avgust 2004

међутим: Брат ће брата предавати на смрт и отац дете своје, и устајаће деца на родитеље - и убијаће их!”(85) Као интелектуалац који би желео да буде „објекти- ван”, Професор види сличности између хришћанства и комунизма, али такво тумачење одбијају и млади комунисти. Њихов вођа, Ратко, одбија Професорова излагања о религији: „Ја не прихватам никакве догме. Ви нас узнемиравате измишљајући уместо материје невидљиво, несазнајно, Бога. Комунисти то неће. Зато смо подигли нову заставу слободе.”(95) Ни Професор не пристаје на трпљење окупације (трпен- спасен), указујући на интересантну разлику међу Србима: „Ту се Срби вековима не слажу и завађају... око најважнијег послања људскога: да ли се супрот- стављати јачој сили или прихватити да те јашу и газе... Овај наш брђански сој, који је ратнички и има тради- ционалну свест о томе, па и свету обавезу, што им је остало као аманет још од Косовскога предања. Оно се одржало међу оним Србима који су, углавном, настањени ван граница ове наше Србијице, док се овде оно каштигује као несрећа и ужас. У Србијици, овој моравској највише, завладало је друкчије опре- дељење, које као да није од Карађорђевога земана него од онога поганскога, Обреновићевскога - да се јачему морамо унапред продати, да се морамо предати сили, да допуштамо да нас газе и потцењују, да буде- мо слуге а они господари што је удес српски и срамо- та за српску историјску свест и читанку.”(179-80) Професор је најинтересантнија личност у роману. Високо школован, он нагиње четницима и касније им се придружује. Он је изразито либералан и тежи што је могуће већој објективности, али у томе упада у противречности и доводи мештане у забуну, можда зато што ни сам није сасвим рашчистио многе појмове. (Међутим, није он једини који збуњује. Димитријев отац, изразити антикомуниста, саветује своме сину: „Гледај да будеш уз њих, притаји се ако затреба. Немојте се ни супротстављати тим њиховим идејама. То је лудост комунизма!”(41) У једном је Професор јасан - у мишљењима о комунистичким иде- јама и о револуционарима уопште: „Чим би се човечанство тако зближило да људи наликују једни на друге, да се народи и заједнице поистовете и изгледом и понашањем и вером - зло би било велико и несагле- диво. То би била тамница народа... јер би сви, налик једни на друге, изгубили сваку веру и наду да трагају за бољим и вишим идеалом због тога општег, досадног, опаког чак, општег заједништва, где се чини да је Бог постигао циљ и да човек нема више никакву жељу за променама, за бољим животом, за неком срећом под сунцем.”(168) А о револуционарима „Разни ушкопљеници, ти сувишни људи, а код нас тек у зачетку, морају изаћи из својих љуштура, а то ће учинити на неприкладан начин, као и све што чине, управо из бојкота, из мржње, из својих инфериорних позиција, а тада могу да нанесу много зла... не само друштву него незаштићенима највише, недужнима поготово.”(179) 27. марта Професор је реаговао срцем и извео

Ревизионизам ... студенте на улицу. Касније се каје: „Није разум у томе учествовао... Могло се и друкчије. Можда није време да се диже буна. Морамо сачекати прави час.”(183) Даље: „Понашамо се као да смо највећи народ на свету. Као и сваки човек, свака заједница, и ми би требало да схватимо да је рат неминовно зло, као и револуције, и да у томе треба да се снађемо на најбо- љи начин. Паметнији увек из глиба или пожара или поплаве изађе неокаљан и неоштећен. Мудрији човек зна шта fre га снаћи чим невоља сковитла. Нека нам то буде у памети... Наш је удес најчешће у томе: ми нећемо за вође оне који мисле главом него срцем, а често су то баш битанге, а свака наша средина прого- ни или се руга - паметнијима... Само глупаци живе у сновима и у бајкама. Нужда fce нас опаметити.”(184) Он ипак не одустаје од одобравања потребе за отпором окупатору. Он не мисли о уједињењу српског народа под једном заставом: „То не може бити под комунистичком страшном бајком, јер је она интерна- ционална, она је лажна, она не води рачуна о посеб- ности и самосвојности народа, она хоће заједнички логор за све, заједничке домове, као да су сви људи сирочад, заједничке кухиње и љубави, заједничку децу и колаче, а то је и немогуће и скаредно.”(183) Због професорових спорадичних контрадикција није ни чудо што га многи мање образовани не разумеју. Један Чевљанин му, као у шали, вели: „Е, мој Професоре, потоња невјеро! Сјутра ћеш нас издат на Косову, као што и јеси... Први си побјегао кад је загустјело.”(181) Симболична супротност Професору је његов ђак Ратко. Млад, одлучан фанатик, сав прожет кому- низмом, он се често противи Професоровим излага- њима. Ратко оправдава комунистичке методе: „Свака је преданост циљу, нарочито у младости, толико интензивна да посве природно води у фанатизам, па је тако и у оним узвишеним прегнућима која воде променама крвопролиће неизбежно... У револуцијама не може бити ни идеализма ни забаве ни лагоднос- ти.”(209) Ратко сматра да нема светаца у револуцији: „То су приче за будале или малу децу. Само фанати- ци и само она страствена преданост циљу могу допринети победи.” Занимљив је дијалог између Ратка и богослова Растка, који сумња у целисходност ре- волуције: „Чак и застрашивањем народа? Чак и убиствима?” Ратко: „Ако је неопходно!... вечита жудња за променом, за рушењем дотрајалога - само то може водити напред.” Растко: „Па и онда када се муче и зверски убијају противници? Шта су били криви Недићеви официри који су се заклели своме краљу и отаџбини, на верност и на вечну љубав. Зашто су их скојевци ликвидирали?” Ратко: „Пламен револуције их је сагорео.” Лука спомиње повратника из заробљеништва: „Ликвидирали су га опет наши, победници, партизани, када су 1945., по некој укле- тости и несрећи, убијали многе честите и заслужне грађане, које су пријављивали комшије и рођаци да су били на супротној страни у току рата, дакле, опет нашој, а која је изгубила битку.”(231) У роману преовладава јак религиозни дух. Професор објашњава сељанима, нашироко и прилично компликовано, значај веровања у Бога, мада га они не разумеју увек, нарочито учење о Христовом васкрсењу и хлебу и крви његовој, нити Божије послање, као ни Судњи дан: „Где си био, шта си чинио, коме си помо- гао, чиме си задужио друге?... Дух је оно што оживља- ва, а тело ништа не помаже... Блажени ће бити они

који повероваше, иако не видеше! Ове су речи истина живота... Само уз Божију помоћ, у шта се и уздамо, може нам бити лакше. Можда ћемо и преживети и опет доживети неке срећније часове.”(119, 121-22) Религиозни дух нарочито се огледа у поштовању Светог Ђорђа, које сви исповедају осим Професора и комуниста. Професор сматра да су приче о Светоме Ђорђу бајке, што му комунисти одобравају. Димитријев отац вели да је то комунистичко „масло и издаја рода људскога: све што је свето и честито било, као у нашим старинским песмама, хоће да извргну руглу и да кажу како су то измишљотине и заблуде, и опијум за народ, као и Свети Ђорђе... То су марк- систичке проповеди... пропаганда је то, а не благослов у част Светога Георгија... Покровитељ свеколике хришћанске војске. Њега слави свеколика Европа, њега људи призивају у невољама, он помаже и спаса- ва све нас који верујемо у Вишњега. Њега су људи призивали заточени у тамницама и добијали надљудске моћи да се избаве из њих.”(67-68) Сам Димитрије такође говори у славу Светог Ђорђа: „Уз те се приче изграђивала и вера у будућност. На њима се темељила и нада у боље. Шта би јадничак човек ако не верује ни у шта?... Из немоћи и страха, из слабости, дакле, започиње наше веровање, а од нас самих, углавном, и зависи колико ћемо имати стрпљења и снаге да бар, повремено, осетимо додир те невидљиве руке, која ће нас помиловати, и уз чији подстицај људ- ско биће може да учини подвиг. То нам и ове иконе на зидовима, у домаћинским српским кућама, уз оне породичне слике, показују. У њих се и неко поуздање у живот унело, можда баш том тајном и невидљивом поруком, која је вера у више...”(70-71) Свештеник Рупцов, руски имигрант после револуције, тумачи да је Свети Ђорђе „убио то чудовиште. Али то је чудовиште производ природе, као и ми сами, оно је знак да је грех тако опак и тако нама близак, да је ђаво увек ту, уз нас и у нама ако не пружамо отпор, ако не верујемо!...” Свети Ђорђе оличава „веру протв мрака и незнања, анђео добра и лепоте живота против ђавола и смрти! То је велика хришћанска победа над смрћу и над наизглед не- видљивим демоном, а заправо победа над стварном силом, над оним ужасним паганским наслеђем које је замрачило сваки пут човечанства ка срећнијој будућности... Знам и ја да ова младост садашња учи друкчије науке и да може мислити на нов начин, али ова повесница о Георгију Победоносцу остаје вечита поука и нада свакоме нараштају.”(170-72) (Све ово добро је познато српским Добровољцима, јер су и они носили на грудима лик Светог Ђорђа и борили се про- тив црвеног чудовишта.) Изразито је и високо мишљење неколико личности о владици Николају Велимировићу. Тако млади Комнен, који се колеба између четника и кому- ниста, говори узвишено о владици Николају, који је, „беседећи и разумевајући српски удес али и послање Христово у њему - када је у питању наше опредељење за извесну наду у небеском царству кроз косовски завет и подвиг косовских јунака... осетио, изговорио и народу овоме као аманет препоручио јуначки подвиг као избављење од смрти и као оно месијанско, Христово у ствари, позивање људског бића да само на тај начин и у таквоме чину може постојати који срећни час у људској егзистенцији. Да се тако човек избавља из свакидашњих мука и пошасти овог живота... Зар то није показала и српска народна поезија, зар то није

Iskra 1. avgust 2004

показало целокупно Његошево дело узвисивши се до пиједестала вечности... То јесте симбол подвижништва и пут кроз жртву и патњу до Христа, али кроз страдање у њему остаје величанствени споменик... То ће сијати док траје људски век и то ће историјска читанка умети да слави и поштује као јединствени пут до спасења.”(173-74) Мање школован народ се држи народних традиција, како Мињо описује значај гусала, које су на Брду, као и песма „која пристаје уз тај чин, овде сма- трани за светиње. Била је то једина молитва у тамни- ни векова. Оно што је српски народ у тамници агар- јанској одржало. Чиме се сачувао образ и част. Чиме је одбрањена она тајновита света Косовска вечера. Чиме се сачувао свети лик српских јунака и сени Обилића и Карађорђа. Уз ону непознату и тако драгу милину што прожима свакога који је од рођења имао задовољство да зачује струне на гуслама, тај јек што клизи низ тело, што ум прожима и мисао води на неке далеке међе српске историје; заокупља се човек и забриди му око грла, најежи се онај који је виспренији чим тај емотивни млаз започне своје тајанствено дејство, свој опојни пут ка срцу или из срца, свој прелаз у разумско прихватање неке небеске хармоније, тако драге а на неодољив начин повезане са судбином појединца и заједнице.”(130) Педесет година касније, пошто је неман револуције протутњала земљом, преостали Брђани сас- тају се опет на Ђурђевдан, али у много мањем броју. Сећају се Ђурђевдана 1941. године и трагичних дога- ђаја који су следили. „Шта се онда мислило и како се приповиједало, а шта је од тога испало... несреће, муке, узалуд просуте крви, невиних највише... али зашто? Ја то не могу да разумијем иако је и у овим књигама написано да се мора на тај начин бранити слобода... а мало ко остане! Коме је и каква та слобода потребна?... А мора ли увијек тако?”(236) Братоубилачки рат је био много гори од окупације: „А онда су започеле клетве и кукњаве: убили су ми сина! Стрељали су мога оца! Брата су ми одвели синоћ. Цијелу су фамилију убили... и јаме, јаме, јаме, у којима су Србе бацали само зато што су друге вере, што су Срби и што имају чиме то да покажу... Затим је отац пуцао у сина! Онамо на Планини, брат је рођенога брата - ножем...”(196) Трагичан биланс крвавог кола свима је јасан. Професор је ликвидиран пошто се вра- тио из немачког ропства. Сада му се ни гроб не зна. Ратко је убијен као партизан у борби метком у леђа. Године 1999. власт није дозволила да се подигне споменик свима који су страдали у рату. Димитријевог оца убили су партизани, и поред тога што је Димитрије у почетку био уз партизане. Сам Димитрије је као четник био одведен у логор, одакле га је спасао неки очев пријатељ, „Недићев човек и уз Немце” (238) (једини пут да аутор помиње спаситељску улогу Недића и његових сарадника). По ослобођењу из немачког ропства отишао је у Канаду и Америку, где је завршио богословију, постао отац Јован, упознао владику Николаја, кога често цитира. Сад отац Јован схвата да је за време рата било много убистава и злочина, не из неких идеолошких разлога него из освете. У логорима најгоре су биле лажне пријаве. Слабићи су потказивали свакога не би ли се одржали. Отац Јован критикује садашње Србе: „Где су им она знамења која су проносили, чиме су се издва- јали у животу, чиме су се доказивали? Где су им гробови?”(27) Мисли да су ондашње генерације,

Iskra 1. avgust 2004

укључивши и комунисте, имале „послање - што је имало и као неки аманет и заклетву,” мада их онда ни он није разумео. (28) „Где се дела она стравична глад младости за било чим бољим, за неком срећном звез- дом још у детињству виђеном и угаслом одавно? Је ли то пут оних који су признали да су упропастили, намер- но или у немоћи, велико Божје послање - како сваки човек није на губитку него само онај што је изгубио свој пут или није нашао пут до Бога!”(29) Отац Јован објашњава зашто је из ових краје- ва више народа било у рату на страни партизана? „Не због некаквих виших идеја... него су виђенији људи из онијех бољих фамилија, нарочито досељеника из Црне Горе и Херцеговине, пошли на ту страну за синовима, за својом ђецом - студентима у Београду, они су били комунисти, неколико њих... а на супротној страни били су официри, одани краљу и отаџбини... Онда се вјеровало у људе а не у те више идеје... Народ се чудио томе. Ево, комунисти ће донијети правду! Па видиш шта се све послије учини... шта све би... наопако!”(220) Аутор као да се слаже са закључком оца Јована да смо морали да се дижемо на устанак: „Што је у томе отпору бивало и много безумности, више погрома него програма, удес је, такође, цивилизациј- ски - народ није имао кад да довољно одрасте и пре- позна свој пут: оно шта се и колико се, и када се - то може! Тако да и устанци и ратови не могу да буду спорни. Они су били и нужда и сам пут провиђења.”(262) Као што смо видели, било је у народу супротних мишљења о овоме. Лука закључује своја казивања изражавајући наду да будућност за Србе ипак постоји, али да мора- ју да се поправљају. Моли се Богу: „Ево има неко доба како народ више нема ни од кога да се постиди. Све је окренуто наопачке! Учини да се овај народ кур- варски постиди! Нека се постиде и сви злочинци овдје и свуда! Оно што ће бити, казано је, мора се догодити! Али Ти знаш и помогни да буде по вољи Твојој - па како нам буде!”(265) Вредност романа Ђурђевдан је и у томе што је потегао многа питања о догађајима у Другом светском рату, а то ће, надајмо се, допринети озбиљној ревизији комунистичке верзије историје.

Васа Михаиловић

1. Радослав Војводић, Ђурђевдан (Belgrade: Просвета, 2003), 277 стр. Странице цитата наведене су у тексту.

ДРАШКОВИЋ: БУДУЋНОСТ ЗЕМЉЕ ТУРОБНА ако не убрза пут ка ЕУ. Министар иностраних послова СЦГ Вук Драшковић изјавио је у недељу да ће будућост земље бити „више него туробна”, уколико се до краја ове или почетка следеће године не кандидује за пре- говоре о прикљученју ЕУ. Драшковић је на Главном одбору СПО, чији је лидер, као стратешке циљеве земље, навео и хармонизацију економских односа са Црном Гором, децентрализацију Србије по европском моделу, реформе у области правосуђа, полиције и војске, решење проблема на Косову. (Бета, 18.7.2004.).

УЗРОЦИ АЛБАНСКОГ ТЕРОРИЗМА (2) Због дужине оригиналног чланка проф. др Мијалковског, који смо објавили у прошлом броју Искре, ниже доносимо 20 опширних напомена аутора уз претходно објављен текст. * * *

1 А. Sottile, Le terrorisme international, Reenel des Cours, 1938. T.65. п. 91. 2 Камион натоварен експлозивом са двојицом теро- риста самоубица 12. маја 2003. године у 10.00 часова се пробио кроз ограду и експлодирао у двоспратној згради локалне администрације у граду Знаменскоје у Чеченији. Погинуло је 59 и рањено више од 200 лица. Тридесет и четири особе су погинуле и рањено преко 200 у три самоубилачка напада који су 12. маја 2003. године извели припадници терористичке мреже Ал Каида у Ријаду, Саудијска Арабија. Напад су извели са три аутомобила - бомбе у стамбеним четвртима у Ријаду, где углавном живе Американци. Више од 30 људи је погинуло и велики број је рањен 14. маја 2003. године приликом самоубилачког напада који је извршила жена самоубица у месту Илишка - Јурт, недалеко од Грозног у Чеченији. 3 Документ А - АЦ 160 -Л.8, стр. 4-4. 4 На југоистоку Србије убијен је један припадник Безбедносно информативне агенције и жандармерије Србије и два цивила и теже рањена два припадникиа жандармерије а на Космету су убијена четири цивила (три Албанца и Србин) и рањена пет цивила (Срби). 5 Теорију о џихаду је уобличио исламиста Ал Газали (умро 1111. године), а операционализовао Сејид Кутб (1906 1966. године, када је обешен због тога што је објашњавао Куран позивајући на грађански рат у секу- ларном Египту). Битне одреднице џихада (светог рата или рата у име вере) су: „Суштина исламског рата јесте борба за истину, само ислам је истина, а све остало је лаж”, „Читав људски род је циљ исламске вере, читава земљина кугла јесте поље њене акције”, „крај- њи циљ ислама је успостављање шеријатског правног поретка у свету”, „само агресијом на потенцијалне непријатеље може се заштитити најбољи и најпле- менитији поредак на свету”, „нација не игра никакву улогу, јер једини фактор, који веже људе јесте вера, тј. Ислам”, „ свет се дели на дар ал ислам (свет ислама) и дар ал харб (неисламски свет)”, „свет ислама се са осталим светом налази у сталном рату”, дакле, трајан мир са становништвом других вероисповести је недо- пустиво, односно „прихватљива су само привремена примирја, када су Муслимани недовољно јаки за при- мену оружаног насиља”, „Тек кад се пристане на кретање у рат, животом и имањем својим, може се видети ко је искрени Муслиман ко се не боји смрти, јер га у рају чека вечни живот”... (М. Јефтић, Савремени џихад као рат, Нова књига, Београд, 1989) 6 Михајло Вујић, министар спољних послова Србије о

терору Албанаца обавештава 16. августа 1903. године Стојана Новаковића, српског опуномоћеног министра у Петрограду, следеће: „Карактеристично је поменути да су у овој години Арнаути више него икада ударили на част и образ жена и девојака Српкиња. А још је симптоматичнија појава што ове године Арнаути, пример редак у аналима арнаутских злочина - удара- ју на српске светиње, цркве и манастире. Турска и не хаје за жалбе Срба” (В. Ђорђевић, дипломатска преписка Краљевине Србије, књига Прва, јануар 1902, 1. јун 1904, Београд 1933, страна 272). 7 На Берлинском конгресу (13.6. - 13.7. 1878) Србија, Црна Гора и Румунија добиле су независност и тери- торијално проширење, наместо тзв. Санстефанске Бугарске успостављене су аутономне Кнежевина Бугарска и Источна Румелија, а Аустроугарска је доби- ла право на окупацију Босну и Херцеговину. 8 „Депеша упућена Берлинском конгресу написана је у згради Аустроугарског конзулата у Призрену, а пре- гледали су је призренски паша и енглески конзул. Из исте поште одакле је телеграм упућен, четрдесет Албанаца се обратило питањем Султану, да ли су они његови поданици, или су продати туђинцима! А одго- ворено им је да су они Алахови и Султанови, и ничији више, те да би требало да устану на оружје. Овакво расположење Албанаца, Турци су врло вешто иско- ристили. Дато им је оружје и наговорени да се боре против присаједињења Плава и Гусиња Црној Гори... Албанска тежња за аутономијом добила је свој израз у Првој Призренској лиги која је уједно постигла и ефекат заоштравања верског фанатизма код албан- ских Муслимана и подстрекавање на пљачке, паљевине, насиља као и на убиства 14 виђених Срба, угледних Призренаца, које је 23. јуна 1880. године Конгра осудила на смрт” (П. Џелетовић Иванов, 21. СС-дивизија Скендербег, Нова књига, Београд, 1987, стр. 20-21). 9 „Одлуке Берлинског конгреса 1878. године изазвале су национално буђење код извесног броја Албанаца. Тренутно стање је најбоље илустровао Албанац Ставро Шкенди, који је истицао да се до Санстефанског мира није знало, нити могло знати, нити је било јасно, шта се стварно замишљало под пој- мом Албанија, нити се тај појам у то доба могао дефи- нисати. Тек после ових одлука код водећег слоја Албанаца почиње да се буди и уобличава национална свест, као и тежња за територијалним означењем Албаније” (Исто, стр. 17). У лето 1912. године, Исмаил Кемал-бег, водећи албански политичар у Цариграду, поднео је Меморандум турској Влади у коме је навео да Албанци траже аутономију на територији четири вилајета (скадарски, косовски, битољски и јањински). Турска је 4.9.1912. године прихватила албанске захтеве, чиме је први пут прихваћен географски појам „велика Албанија”. Иначе, уз подршку Аустроугарске и Италије, 28. новембра 1912. године, у Валони је проглашено оснивање албанске државе и образована привремена влада са Исмаилом Кемалом на челу.

Iskra 1. avgust 2004

10 „У свих 16 чланова Статута нигде се изричито не помињу Албанци и Албанија већ политички субјекат савеза су једноставно Муслимани! У члану 7. говори се о потреби савеза са „нашим мученицима земљацима и припадницима исте вере на Балкану” док се у послед- њем 16. члану напуштање Савеза квалификује као отпадање од ислама. Циљеви Савеза обухватају одбрану територијалног интегритета и борба против сваке власти, осим велике Порте (чл. 1) очувања царских права Њ.В. Султана (чл. 2) и недопуштање приступа станим трупама „у наш крај” (чл. 6). Затим се истиче да се ни по имену не прихвата Бугарска влада (чл. 6). Ако Србија не би драговољно вратила „окупирано подручје”, противу ње би се упутили доброво- љачки одреди и учинили крајњи напори, како би се испословала предаја тих крајева, а на исти начин би требало да се поступи против Црне Горе (чл. 6). 11 „Планетарни замах џихаду, светом муслиманском рату за Уму, дао је Ајатолах Рухолах Хомеини, верски вођа иранске револуције. Из светог града Кома, расадника исламске револуције и предстојеће борбе за исламски Калифат, Хомеини упућује незаборвану поруку, после свргавања Шаха: „Ми смо у рату против неверника. Понесите ову поруку са вама. Ја тражим од исламских нација, од свих муслиманских армија и свих шефова исламских држава, да се придруже светом рату. Треба још пуно непријатеља да се убије, или уништи. Џихад мора да тријумфује ............... Омар Бакри Мохамед, вођа покрета „Ал Мухаџирун” у Лондону, између осталог, поручује "Васпоставити калифат, то јест једну истински исламску државу која најзад окупља све Муслимане под једном истом владом...”, а египатски председник Хосни Мубарак, који је избегао један атентат у Адис Абеби 1997. године, инспирисаног Осамом Бин Ладеном и доктором Ајманом Ал- Завахиријем, вођу Ал Каиде је окарактерисао следе- ћим речима: „Он жели да преузме свет. Он је мегало- манијак” (3. Петровић, Ал Каида, Евро, Београд, 2002, стр.5, 10, 11). 12 Друга Призренска лига је основана на иницијативу обавештајне службе фашистичке Немачке 16. 9. 1943. године у Призрену, с циљем да се око њеног програма окупе сви Албанци ради оружане борбе против православаца и комуниста. Њен најистакнутији представник и идеолог Џафер Дева је ради придобијања Албанца католика за борбу против Словена јавно истицао значај албанизма, међутим у кругу својих верних поданика наглашавао је да је његов основни циљ стварање исламске државе Албаније. 13 С. Хасани, Косово - истине и заблуде, Центар за информације и публицитет, Загреб, 1986, стр.113. 14 Многе илегалне организације албанских терориста у комунистичкој Југославији приликом пријема нових чланова придавале су велики значај џихаду јер су захтевали од њих да положе заклетву која гласи: „Кунем се у Куран, на заставу и крвљу хероја... да ћу бити веран организацији...” 15 У јулу 1998. године, информишући о крвавим збивањима на Косову, „Њујорк тајмс” је између осталог, навео да су „многи борци ОВК религиозни Муслимани који у својим униформама носе Куран”. 16 Француски држављанин алжирског порекла је за време суђења, у новембру 1998. године у Тирани (био

Iskra 1. avgust 2004

је оптужен за убиство једне Албанке), изјавио је да је „у Албанији дошао по наређењу Осаме Бин Ладена, са задатком да мобилише, наоружа и обучи 300 муџахе- дина који би се борили на Косову против Србије.,, 17 У ноћи између 18. и 19. јул 1998. године граничне јединице Војске Југославије су на југословенско- албанској граници разбили банду терористичке „ОВК” јачине неколико стотину терориста. На основу анализе идентификационих докумената убијених терориста, установљено је да су њих 13 муџахедини из Јемена и Саудијске Арабије. 18 У селу Рамоћ, општина Ђаковица на Косову током лета 1998. године у састав терористичке „ОВК” нала- зиле су се две муџахединске јединице, од по петнаест студената медреса из Приштине, Скопља, Тиране и појединих арапских земаља. Један припадник теро- ристичке „ОВК” је у вези са овом јединицом, у свом дневнику под насловом „Муџахедини и Алахов пут”, између осталог, је записао: „...спремни су да изврше сваки задатак и спремни су да дају свој живот у борби. Долазак ових из медресе има јак одјек код овдашњег албанског становништва и на јачање сигурности у исламску веру” (М. Мијалковски, Злочин и и заблуде албанских сепаратиста, НИЦ "Војска”, Београд, 1999, стр.135). 19 Почетком фебруара потпредседник Владе Србије и председник Координационог тела влада Србије и СРЈ за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа др Небојша Човић представио је јавности „Програм и план за решавање кризе настале деловањем албанских екстремистичких група у општинама Бујановац, Прешево и Медвеђа”, који је наишао на веома позити- ван одјек у међународној заједници и потом у целини прихваћен као модел за неутралисање терористичких банди тзв.„ОВПМБ”. Шефови држава или влада земаља југоисточне Европе су 22. фебруара на састанку у Скопљу усвојили Декларацију у којој су оштро осудили насиље, тероризам и екстремизам, као и све друге активности којима се угрожавају мир и сарадња, те отежава повратак прогнаних на Косову. У периоду од 14. марта до 31. маја Здружене снаге безбедности СРЈ су у сарадњи и садејству са КФОР-ом поселе Копнену зону безбедности, не пруживши могућност бандама терористичке „ОВПБМ” за примену оружаног насиља. У августу, власти Македоније и представници етничких Албанаца у Охриду су склопили споразум о мирном решавању актуелног оружаног сукоба између банди терористичке „ОНА” и македонских одбрамбених снага. Између УНМИК-а и СРЈ и Србије је пот- писан Заједнички документ, којим је договорено адек- ватно (у складу са резолуцијом СБ ОУН 1244) решавање проблема у српској покрајини Косово и Метохија. Коначно, 17. новембра на Космету су одржани парламентарни избори, под претпоставком да ће допринети обуздавању тероризма албанских екстремиста. 20 У поподневним сатима, 16. јуна 2002. године на сеоском гробљу Старо Грацко у општини Липљан, погинуо је Албанац - терорист, док је покушавао да минира надгробне споменике српских цивила које су пре годину убили и потом масакрирали припадници једне банде терористичке „ОВК". АРТЕЛ, април 2004. Пуковник Проф. др Милан Мијалковски Војна академија Војске СЦГ

Поводом 30. годишњице смрти јунака и мученика

ЈАКОВА-ЈАШЕ В. ЉОТИЋА Осмог јула 2004. одржан је помен на гробу где су сахрањени Јаша и његова супруга Дара (VValdfriedhof) у Минхену. Присуствовали су још живи следбеници и пријатељи покојника: Никола и Нада Живановић, Драгомир и Ранка Пантелић, кума Сибинка (удовица Миладина Масаловића) и Зоја (удовица Душана Николића). Извинули су се: Небесна Протић и Никола Влатковић због болести. Помен је служио протојерејставрофор о. Слободан Милуновић, старешина храма Св. Владимира и Црквеног центра у Минхену. По завршеном помену говорио је Никола Живановић о чика Јаши и поменуо све наше упокојене другове и њихове супруге из Минхена и околине: Жику Тодоровића и његову Јелену, Ратка Обрадовипа и његову Славу као и Раткову мајку, Љубу Достанића и његову Вуку и сина им Миодрага-Мику, Ратка Парежанина и његову Дару, Милана Фотића, Марисава Петровића, Васу Ерића, Абдулселама-Цицана Исламовића, Душана Николића, о. Алексу Тодоровића и његову Лену, Милана-Грују Сретеновића, Влајка Влаховића, др Ђоку Слијепчевића, Свету Миленовића, Радета Козомору, Миладина Масаловића, ЖиворадаЖику Миленковића, Радослава-Рацу Протића, као и све погинуле, побијене, стрељане и умрле збораше и српске добровољце и чланове њихових породица у отаџбини и расејању молећи Господа за њихове душе, а живе за помен и захвалност. Затим је послужено кољииво, погача и ракија. После помена прешли су сви присутни у једну српску гостионицу где су дали подушје.

Кроз сећања на њега навиру мисли и осећања, ређају се успомене... Тешко је отети се интуицији, савладати љубав, поштовање и дивљење који долазе из срца и душе, да бих могао само хладним разумом и тврдом чињеницом да будем механички реалан, тј. бездушно непристрасан. Ако бих у том успео, не бих вам дао праву и живу слику Јакова Љотића. Јер, о њему се не може говорити без осећања. Душа тражи душу. Зрачио је он неком унутрашњом снагом која је привлачила људе, будила поверење, отварала срца. Размишљао сам често о тој његовој особини и тражио одговор откуда то долази. И нашао сам га. Била је то његова доброта. Она је извирала из његових речи, мерила, поступака, закључака. Свуда је и увек код њега било поред знања, искуства, логике и чињеница присутно и нешто душе и срца. И баш то, као што мало соли помаже да хлеб и храна не обљутаве, отварало је срца и привлачило људе. Био је религиозан човек, одан Богу и веран син Српске православне цркве. Из тог христоносног уверења израсла је љубав према ближњима и доброта срца, саосећање и милосрђе. Бог га је зато наградио

врлинама које су ретке међу људима, као што су честитост, поштење, кроткост и смиреност. Бранио је цркву и њене пастире од напада и увреда, од подела и раскола, од преношења политике и размирица у њен живот и рад. Желео је да црква буде тврђава вере у Бога, надахнуће за општенародно делање и братску слогу. Његове посете Хиландару биле су честе, а брига и старање за ову нашу светињу велике и значајне. Био је први који је поклонио пажњу и пружио помоћ Хиландару у оно доба, када су отаџбина и дијас- пора затајиле. Користио је у томе и своје старе и високе везе у Грчкој и захтевао од цркве у дијаспори и верника, а нарочито од својих сабораца, жртве и помоћ. Био је то господин. Господин по племенитости својих осећања, достојанству човека, по свом морал- ном животу, богатству врлином и личном културом. Један од оних, пред ким је свако морао да има респек- та, пажње и мере. Сјајан представник једне старе, угледне и заслужне породице Љотића, која се кроз генерације налазила међу челницима српског народа у његовом историјском ходу и напору да од туђег рајети- на постане свој господар. Репрезентант једне генерације, која је својим чојством и јунаштвом у ратовима 1912-18. поред војничке победе стекла своме народу и Србији поштовање и дивљење читавог света, како пријатеља тако и непријатеља. Челник једног народног покрета и војске Недићеве Србије, који су својом борбом и жртвом заслужили част и признање отаџбине. Из љубави према отаџбини ступио је 1912. године у Војну академију и ускоро затим у Први свет- ски рат као официр у пешедији, а затим у оснивању нашег ваздухопловства. Како је ратовао тај јунак међу јунацима каже нам његов класни друг, ваздухопловни пуковник Радовић над његовим одром: „Јаша, иако

Iskra 1. avgust 2004

млад потпоручник, био је једини официр српске војске који је у ратовима за ослобођење постао тростуки витез Ђелог орла с мачевима’, одликовања које су добијали најхрабрији међу храбрима”. Био је то вредан човек, упоран, доследан и савестан. Све што је радио, радио је са вољом, љубављу и пожртвовањем, дајући све од себе да радом оствари корисно дело. Непосредно после рата (1920.), са групом сво- јих другова из 46. класе Војне академије, поднео је оставку и напустио војску. Правдољубац, није могао да разуме одлуку Министарства војске по којој су Југословени, бивши официри аустро-угарске војске из њима одговарајуће класе, добили један официрски чин више од оних из српске војске. Није могао да схвати ту нову правду, по којој победник у рату постаје побеђен у миру да би се тиме купили слога и јединство. Није помогла ни Краљева лична интервенција да оставку повуче. Отишао је у Париз и на Сорбони у року од четири године са успехом дипломирао права (1924.) По повратку са студија краљ Александар га је поставио за секретара Министарства двора. На том поверљивом и одговорном месту остао је до погибије краља Александра у Марсељу (1934.), када је прешао у дипломатску службу. Био је генерални конзул у Тирани и Трсту, отправник послова посланства у Атини, а потом начелник оделења за Балкан у Министарству спољних послова. За време окупације (1941-44.) водио је поро- дично пољско имање у Смедереву. При уласку Совјетске армије у Србију ступио је у Српски доброво- љачки корпус са чином резервног мајора ЈКВ-е и са њим прешао у Словенију. После погибије Димитрија Љотића дошао је на место духовног предводника Српских добровољаца и председника ЈНП „Збор”. Дошао је на то место у време када су се рушиле све наде, губила вера у будућност и народу чупани корени који су градили и хранили његов морални и национални дух и одређивали његов исто- ријски пут и ход. У дане када се губило и нестајало све оно што је народу било свето: црква, монархија и традиција. У доба када су пријатељи постали непри- јатеља, а нерпијатељи масовни злочинци. У доба које се претворило у време злочина и мрака. Дошао је, јер су то императивно тражили од њега војска и политика. Једнодушни захтев свих био је: ако више нема Димитрија има Љотића. То име је једина гаранција јединства, борбеног морала, идео- лошко-политичког поверења и исправног националног хода. Ову одлуку поздравили су једногласно сви збораши и српски добровољци и њихови ондашњи савезници: војводе Ђујућ и Јевђевић, генерали Дам- јановић, Парац и Презељ, Словеначки народни одбор и домобрани генерала Рупника. Он је примио ову тешку и одговорну дужност као свесну жртву, као јунак прави. Сматрао је то не само вољом људи и потребом опстанка, већ и „вољом Божијом”. Јаков Љотић није био политичар типа великог мислиоца, идеолога, визионара и државника. Није он био ни политичар типа народног трибуна, који покреће масе, одушевљава и води. Био је то дипломата, кога карактеришу мудрост, искуство, стрпљење, такт и мера, који је као предводник више тактичар но

Iskra I. avgust 2004

стратег, чија се вредност и успех огледа у вештини коришћења могућности, него ли у њиховом стварању. Био је баш онакав каквог је тражило време у коме су се нашли сви националисти иза рата. У време британских заробљеничких логора, хајке на вештице, претње изручења комунистима и неизвесне будућ- ности, а иза тога време расејања по туђини, борба за очување свога у себи и око себе, напор да се одрже вера, дух и нада као залога будућности. Био је велики поборних националне слоге. Како оне између Срба, Хрвата и Словенаца, тако и оне између добровољаца и четника. Чинио је на том путу много и све што је могао. Није његова кривица што успех није био значајнији и већи. Поштовали су га и високо ценили сви. Позивали су га и примали радо патријарх Гаврило, краљ Петар и кнез Павле. Сарађивали су са њим и пријатељивали војводе Ђујић и Јевђевић. Имао је срдачне односе са Богољубом Јевтићем, Божидаром Пурићем, Миланом Гавриловићем, Михом Креком, Драгишом Цветковић, Влатком Мачеком, генералом Бором Мирковићем и другима. И противници су о њему говорили са поштовањем и ценили га као човека и родољуба, као Радоје Кнежевић, Живко Топаловић и други. Његови саборци су га волели и поштовали. Старији као доброг друга, мудрог и способног пред- водника. Млађи, као свога, као родитеља, блиског срцу. За њих је то био чика Јаша - старешина њихове зборашко-добровољачке заједнице и домаћин ове велике породице. Са својим најближим сарадницима (Ратко Парежанин, Ратко Обрадовић, др Ђоко Слијепчевић, Влајко Влаховић) основао је издавачко новинско пре- дузеће, штампарију и полумесечни часопис „Искра”. Издавачка делатност дала је преко 60 дела из области политике, књижевности, историје (црквене, националне и политичке). Вредност и значај издатих дела служе на част и понос читаве дијаспоре. Лист „Искра” је по свом хришћанском, националном и начелном ставу по општој оцени најзначајнији и најбо- љи часопис емиграције. Лист „Искра” је основан из Фонда заједнице (Покрета) који је у прво време имао врло значајну улогу да помогне породице чланова у отаџбини, инвалиде, болесне и старе. Касније је служио за финансирање политичког, културног и издавачког рада. Основана су широм света (Велика Британија, САД, Канада, Аустралија, Аргентина, Немачка) национално-културна удружења ради активног и про- пагандног рада на верско-националном, културном и политичком пољу, ради духовног јединства, националног одржања и личне повезаности. Ницале су фолклорне групе, народни оркестри аматерска позоришта. Свечано су слављене славе Св. Георгија победоносца широм света, које су се у Великој Британији и Немачкој претварале у праве народне саборе. Сачувано је јединство, покретачки дух и снага, спремност на жртву. То је несумљиво дело целе заједнице, свих збораша и бивших српских доброво- љаца и њихових породица, па ипак иницијативе и залагања Јакова Љотића.

† МИХАИЛО РАДОМИРОВ У Оснабрику, Немачка, 10. јуна ове године преминуо је наш друг, српски добровољац, Михаило Радомиров. Вест о Михаиловој смрти потресла је све његове другове и пријатеље као и целу доброво- љачку-зборашку заједницу широм целог света, где је био широко познат, вољен и цењен. Наш драги и честити друг Михаило је рођен у Српцу 1924. г. као другорођени син оца Симеуна и мајке Росе, честитих, угледних и цењених родитеља. У земљорадничкој породици је лепо и у патријархалном духу васпитан. Иако у сиромаштву, имао је лепо и безбрижно детињство. У Српцу завршава основну школу као добар ђак и у четрнаестој години одлази за Београд где завршава крзнарски занат. Пред сам Други светски рат се запошљава у Панчеву. По избијању Другог светског рата доживљава и преживљава тешка искушења која ратни вихор собом доноси. На прагу пунолетства, у време моби- лизације, национално опредељен и васпитан прилази СДК са распоредом у Трећи Шабачки одред у чијим редовима учествује у свим борбама. По паду Србије повлачи се са својом јединицом прво у Словенију, па потом у Италију у избегличке логоре. Након две године логорског живота оболева тешко од туберколозе и дуго се лечи у санаторијуму. Он ту борбу са тешком болешћу храбро прих- вата, па смо се дивили, његовој енергији, вери и нади.

Јаша ... Пре 30 година (8. јула 1974. године) нађен је мртав у своме стану у Минхену овај и овакав човек и јунак. Нашли су ra пријатељи (прота Алекса Тодоровић и професор Влајко Влаховић) удављеног краватом. Полиција је открила трагове борбе. Осамдесетогодишњи старац, јунак са Кајмакчалана и троструки витез „Белог орла с мачевима” није се пре- давао. Извршиоци злочина нису откривени, ни пронађени. Али целокупна национална емиграција и европска јавност знали су ко су убице и јавно их осудили. Наредбодавац злочина био је лично Јосип Броз. Организатор убиства УДБА за Југославију, а непосредни извршиоци школовани зликовци. Питаће се неко: зашто су га убили комунисти? Убили су га зато што им је сметао. Сметао им је својим пореклом и именом (Љотић), својим врлинама и одликама човека (вера у Бога, човекољубље, родо- љубље, поштење, кроткост, праведност, чојство и јунаштво), својом светлом прошлошћу (ратник и јунак, одани слуга свога народа, круне и отаџбине); угледом и поштовањем које је свуда уживао, због љубави, вер- ности и ауторитета својих сабораца и следбеника. Такви људи су сметали свим насилницима и када нису могли другојачије да их онемогуће - хватали су се за нож или револвер. Јер, да би се владало на- родом потребна је сила, потребно је прво ликвидирати његову елиту, најбоље синове и кћери. Треба му убити душу. Зато је убијен Јаков Љотић, још једна жртва и јунак прави, који је пао на олтар отаџбине за добро свога народа.

У тој борби никада није клонуо ни посустао. Доцније, пошто је многе здравствене кризе савладао, изгледа- ло је да ће Михаило потпуно оздравити. Тиме нам је указао и ободрио нас, да човек своју судбину не прима, већ се са одлучношћу, оптимизмом и чврстом вером бори. Нажалост, морали смо да доживимо да је он најзад ту борбу изгубио и зато нас је његова смрт јако погодила. Тек сада, при растанку, осећамо и сазнајемо шта смо у њему имали и шта нам је значио. По доласку у Немачку запослио се код Американаца у Карлсруе, јужна Немачка, где упознаје Соњу са којом се венчава. За Михаила наступа период срећног и смиреног живота. Касније у Аустрији, после толико дугог времена чежње, сусреће се са мајком и осталом родбином. Тај сусрет са породицом га је охрабрио, али већ идуће године умире му мајка. Не може да јој оде на сахрану! Ускоро му умире и Соња - тешки удар судбине! Остаје сам. Године 1978. упознаје и венчава се са Госпавом, корача са њом животним путем испуњен љубављу, побожан, вредан, скроман и добре нарави, По пензионисању 1985. године прелазе у Оснабрик, где се и црквено венчавају. У црквени живот одмах се активно укључује. Годинама је био благајник црквене општине, изјутра је први отварао храм и потом по завршеном раду затварао. Сахрана покојног Михаила обављена је 15. јуна о. г. на нашем гробљу у Оснабрику. Опело у капели на гробљу служили су протојереј Јован Марић, архијереј- ски намесник за Северну Рајну - Вестфалију, прото- намесник Маринко Јарак месни парох и отац Вељко Смиљић из Есена. По прочитаном Св. Јеванђељу, од Михаила су се у капели и на гробљу опростили проте Јован и Маринко, његови дугогодишњи пароси, топлим беседама, захваљујући му се за предани рад у цркви и црквеној општини, нарочито истичући његов приме- ран карактер. Отац Маринко је, између осталог, рекао: „Успех на свим животним пољима био је заснован на његовој изузетној скромности, духовитости, великом срцу, широкој души, високим моралним начелима и принципима, од којих није одустајао. Свуда где је крочио оставио је само добра дела и изазвао поштовање и дивљење.” На гробу у име његових другова опростио се Милан Ђорђевић. Молимо се Свевишњем Господу да му подари вечни мир у Царству Своме. Слава му и хвала!

Милан Ђорђевић

Нека му је вечна слава и хвала!

Никола М. Живановић

Iskra 1. avgust 2004

Прилози „Искри”

† Милан Петковић

Уместо цвећа и воштанице на гроб драгог Александра-Аце Богојевића Дана и Бари ДавенПорт £ 5.-

Kao знак сећања на пок. Милоша-Мише Масаловића Драган Живановић £ 5.-

За успомену на драгу Славу Обрадовић Милена Свирчић $ 30

Уместо цвећа на гроб скоро упокојене госпође Славе Обрадовић, супруге пок. друга Ратка Обрадовића Драган Живановић £ 5.-

Нека милостиви Господ подари покој души друга Станка Закрајшека Бора и Љиљана Карапанџић $ 20 $ 20 Душан и Олга Нешић Зорица Нешић $ 20 Марија-Маца Вуксић $ 20 Поклон Искри Раша Ђекић Милош Цветиновић

К$ 50 $5

Умјесто воштанице на гробове недавно преминулих другова: Михаила Радомирова „Руског" и Анђелка Петровића „Пуће” Марко $ 25 и Радмила Сунара Као знак сећања и нека Господ подари покој душа друговима Љубиши Милошевићу-Пекули, Анђелку Петровићу-Пући и Михајлу Радомирову-Руском Андра Мандић$ 2 Као знак сећања на Ацу Богојевића Ерика Петровић £20.Миша Чубрило £20,Бора Радовановић, Живан Лазаревић, Хранислав Ђорђевић и Славко Косићсви по £1 Слободан Матовић из Ужица, Паун Вуковић, Добривоје Ђукић и Драга Милојевић сви по £ 5,-

За успомену на прију Стану супругу пок. Љубе Стојановића о 5. годишњици смрти. Снежана Јовичић £ 20.Уместо цвећа на гроб Милана Петковића Мирко Јовичић £20.Радосав Тодоровић £10.Ј. Милетић, Ж. Лазаревић, С. Косић, Ј. Вучинић, С. Васиљевић, С. Штулић, П. Вуковић, Б. Радовановић и М. Берета сви по £ 5.Нека Господ подари покој души друга Милана Петковића, члана првога мушког црквеног хора у овој земљи, из Питерли хостела. Мртав ниси о друже мили Још се чује твој лепи глас Аца Вуковић £10.За успомену и дуго сећање на покојног друга Бору Томића Славко Косић £ 5.-

† Грегори

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park. Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Cekove za „Iskra PeriodicaV' slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: ,,Jadran“, c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Paun Vuković, 49 Gaddesby Road, Birmingham B14 7ЕХ. — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent. Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Васић

Унук Анђе и Бате Васића из Милвокија, погинуо је у саобраћајној несрећи 9. априла 2004. г. Рођен је 27. фебруара 1981. Студирао је права. Схрањен је 14. априла у Непервилу, после опела у цркви Васкрсења Христовог у Чикагу које је служио прота о . Драгољуб Павићевић. Покој души младом Грегориу, а његовој ужој и широј породици наше дубоко саучешће. - БМК.

† Љубица-Патриција

Мирчић

Супруга нашег покојног друга Добривоја Мирчића, умрла је 14. јуна у Брисбејну, Квинсланд, Аустралија. Сахрањена је 25. јуна. Опело у цркви Св. Николе служио је прота о. Јован, а од покојнице се опростили, после проте, г. Милош Илић у име црквене општине и кћи Александра. Покојној Љубици - Патрицији слава и хвала, а њеној четворо деце и осталој родбини наше искрено саучешће. - Б.С.

† Милош-Миша Масаловић Старији син Весне и Момчила Масаловића из Лондона, Енглеска, напрасно је умро 30. јуна 2004. Миша је рођен 28. јула 1957. Сахрањен је 12. јула на Мортлејк гробљу у Лондону, после опела у цркви Св. Саве, које су служили протојереји о. Милун Костић и о. Радомир Аћимовић, и пригодног опро- штаја проте Милуна од Мише. Покојном Миши нека Господ подари рајско насеље, а његовим родитељима и осталим сродницима наше дубоко саучешће. - Искра.

У Данској, близу Копенхагена, преминуо је 11.7. о.г. наш друг бивши добро- вољац Милан Петковић Покојни Милан је рођен у Призрену 16. септембра 1922. год. од оца Божи- дара и мајке Наталије. Још пре Другог светског рата ступа у редове Белих орлова. Године 1941. прелази као из- беглица у Крушевац и одазива се на позив генерала Милана Недића и прис- тупа Српским добровољцима да се бори за биолошки опстанак свог народа. Његов млађи брат, Радомир, такође добровољац, гине у тој борби. Крајем 1944. год. Милан се повлачи у Словенију са Другим пуком СДК. Следеће године имао је срећу да не оде на терен, те је тако избегао Кочевску трагедију. У логорима Форли и Еболи у Италији певао је у хору Шумадијске дивизије све до преласка у Немачку где смо зајед- нички претрпели сурови режим у Мун- стер лагеру, а после изласка из тог логора пријавио се за рад у Енглеској. Овде је радио разне послове да би радни стаж завршио у Данској. Опело је обављено у Лазарици у Бермингаму. Прота Миленко је у цркви одржао пригодну беседу, а над отворе- ном раком се од Милана у име још живих другова опростио Марјан Берета, који је између осталог рекао: „Милан је био одличан певач. Имао је леп и привлачан глас. Певао је у нашем познатом мушком хору у логору Питер- ли. Ту је био члан одбора за пријем, кад је принц Томислав посетио тај наш логор. Учествовао је годинама на програму у прославама добровољачке славе Ђурђевдана. Сви смо се одушевља- вали лепотом његовог гласа. Досто- јевски је ставио у уста једног од својих главних јунака и своје мишљење да ће „Свет спасти лепота”. Слушајући Мила- ново певање ми се нисмо могли отети размишљању о тој мисли. Та реченица је један од неколико одговора великог писца на питање о суштини и улози ле- поте у свету. Ми смо у то време живели у великој тузи за изгубљеном отаџбином и баш тада нам је тугу разблажила и ублажавала Миланова песма. Ја лично и многи од нас који се још увек сећају тих дана дугујемо Милану захвалност за осећања која нам је тада будио. Он ће нас увек на то потсећати.” Почивај у миру, драги наш друже Милане и нека милостиви Господ подари рајско насеље и заслужени мир твојој напаћеној души. Слава ти и хвала! Милановој породици, браћи Аци и Трајану, сину и унуку који су дошли на сахрану из Канаде и супрузи из Данске наше најискреније саучешће!

ИСКРА

† Живота Канић, умро у Сиднеју, Аустралија, 18. јула. Опширније у сле- дећем броју Искре.

Iskra 1. avgust 2004

Бранислав А. Жорж:

„КРАЉЕВСКИ СЕНАТОР” Бранислав А. Жорж: „Краљевски сенагор”; стр. 165; 21 см. штампа „Калиграф”, Београд 2003. г. (Приватно издање аутора).

сенатора су бирани, а 28 је именовао Краљ. Комунистички писац Давичо у време суђења Поповићу нападао га је да је био „указни сенатор”, док је уствари био од народа изабран.

* * *

Милан Поповић се увелико бавио политиком и био је изразито антикомунистички настројен. Живећи у Београду, са истакнутим антикомунистима основао је „Антимарксистички комитет” за чијег председника је био једногласно изабран, а за секретара Ратко Живадиновић, тадашњи старешина омладине Југо- словенског народног покрета „ЗБОР”. Комитет је издавао „Антимарксистички билтен” са насловном страном у наранџастој боји.

Добротом аутора, који живи и ради у Новом Саду, послата нам је на приказ ова књига. О самом аутору не стоји ништа у књизи, а у пропратном писму пише да је унук Милана Л. Поповића, сенатора Краљевине Југославије од 1932. до 1941. године и председника чувеног „Антимарксистичког комитета” који је постојао у Београду пре рата и издавао билтен под истим називом. Од ретких особа које су још у животу (а можда и једини) који су лично познавали покојног Милана Л. Поповића, допало ми је у дужност да прикажем појаву књиге о њему и његовом раду, као и трагичној смрти - стрељали су га комунисти у новембру 1945. године. Милан Л. Поповић рођен је од мајке Марије и оца Луке, свештеника и панчевачког пароха, 16. сеп- тембра 1883. године у Панчеву (тада Аустроугарска монархија). По завршеној основној школи у Панчеву Милан је гимназију учио у Новом Саду и Панчеву, правне науке на Универзитету у Будимпешти и Тибингену и теолошке студије у Черновицама и у Берну. Черновице су биле главни град Буковине, која је тада припадала Аустроугарској. Чувену богословију у Черновицама су завршили познати архијереји Српске православне цркве: др Викентије Вучић, др Георгије Летић епископ банатски, др Георгије Зубковић, епископ будимски, др Симеон Станковић - епископ шабачко-ваљевски (кога сам лично познавао) и још петорица који су били епископи у Босни и Далмацији, а међу њима и митрополит - мученик дабробосански Петар Зимоњик Милан Поповић још као гимназист бавио се новинарством, а доцније је био и оснивач револу- ционарног клуба „Словенски Југ”, учествовао је на Другом југословенском омладинском конгресу у Софији 1906. године. Као студент у Черновицама основао је „Удружење Срба богослова”. По свршетку студија учествовао је у разним активностима Срба у Војводини, а када је избио Први светски рат био је затворен и интерниран у Дебрецину, Сегедину и Новом Саду. По стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца био је постављен за среског начелника у Сенти, где се 1923. године кандидовао за народног посланика и где је дуго политички деловао. Потом прелази у Београд, где је био уредник „Демократије”, па листа „Одјек” и спољнополитички уредник дневника „Време". Од 1928. до 1931. био је шеф Међународне новинске агенције на Балкану. Писао је чланке у бројним листовима, а нарочито у „Матици српској” и другима. Када је 1931. године обнародован нови Устав, Поповић је почетком 1932. године изабран за сенатора Краљевине Југославије. По том Уставу 46

Долазећи у Београд 1938. и 1939. године Ратко Живадиновић ме је из Његошеве број 1 одвео у улицу Краља Милана где је била канцеларија „Антимарксистичког комитета” и упознао са Миланом Попо- вићем, кога сам задржао у трајној успомени. Отада сам редовно у Бијељини (Семберија) добијао Билтен који је одлично уређен излазио месечно са чланцима тадашњих највиђенијих југословенских антикомуниста. По пропасти Краљевине Југославије након Априлског рата 1941. године Немци су задржали Банат, део Срема дали усташама, а Бачку Мађарима. Милан Поповић је прешао у Нови Сад, па су га Мађари, са неколико других виђених Војвођана, именовали за члана Парламента у Будимпешти, те је за време мађарске окупације спасавао српски народ где год је могао. Бројне Србе је из затвора и логора избављао, а многима је и живот спасио. И то је тако текло све док комунисти на челу са Титом нису приграбили власт. А тада су, разуме се, почела масовна хапшења „народ- них издајника” и „непријатеља народа". Био је међу првима ухапшен и Милан Поповић. Било му је суђење у Новом Саду, које је било попраћено харангом у комунистичкој штампи, где је предњачио Давичо са нападима на Поповића. Комунистички суд је 2. новембра 1945. године осудио Милана Поповића на смрт стрељањем. Не стоји када је стрељан, али је својевремено Станислав Краков писао: „... Његова (М. Поповића) смрт остала је доста мистериозна. Званично је погубљен, али постоји верзија да су га, после осуде у затвору посетиле жена и једна пријатељица, која му је доставила отров, те је он сам себи одузео живот. Тачна истина није се могла утврдити”. (стр. 163) Милан Л, Поповић је једна од хиљада и хиља- да жртава комунистичког терора помоћу којег су Броз и његови комунисти заводили власт у несрећној Југославији. Нека је овај приказ уместо воштанице на гробу Милана Л. Поповића, великог антикомунисте и родољуба, који је свој живот дао несебично служећи своме српском народу. Нека му је вечна слава и хвала!

Бора М. Карапанџић