iskra1122

Многи Срби и Запад узрочници су кризе

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС У ОПАСНОСТИ

У овом тренутку бије се над живим телом срп- ског народа неколико битака које све далеко пре- вазилазе сам конкретан предмет о коме се ради. Бије се битка о Косову и око Косова, али и битка о предаји српских оптуженика Хагу као и битка око Милошевићевог неотуђивог права на самоодбрану; она се тукла и на недавним локалним изборима у Србији као и на нешто ранијим председничким; најзад она се готово свакодневно бије и због такозваних „евро- атланских интеграција" (даље, „е.-а. и.11). Све те битке, макако по предмету иначе различите биле, имају у себи нечег заједничког. А то заједничко јесте врховна битка која надкриљује све остале. Будући подземна и тешка, она је скоро невидљива, али се осећа чак и по томе што крајње исцрпљујуће изједа животну енергију народну; њу воде, не као што је нор- мално у биткама, пријатељи против непријатеља, већ сами Срби између себе. Конкретно, ради се о битки - мало је то! - о „рату": „за" и „против" народног интере- са. САД подржава политику разсрбљавања А кад смо већ ту - у рату несвакидашњем, у рату идеја, мишљења, понашања и деловања -, треба рећи да страна која туче битку против народног интереса има огромну подршку тзв. „међународне заједнице" којој су на челу САД или ЕУ (даље, САД и/или ЕУ) са својим превеликим материјалним и поли- тичким утуцајем у свету. Јасно је, пак, зашто иза стране која се бори против народног интереса стоје ЕУ и/или САД. Њихова је намера да Србију поробе поли- тички, економски и духовно, да је развласте њеног националног идентитета, да, најједноставније, Србија буде само географски појам, што ће рећи да се Срби само зову Србима али да се као такви не осећају. Зашто? Постоје ту бар два разлога: један је империјал- ни а други је - да тако кажем -„осветнички". САД империјални интереси захтевају разсрбљавање... Империјални разлози САД и/или ЕУ захтевају потрошачки свет, свет без ратова, где ће „грађанин" (дакле, не Србин ве^ „Србин" као припадник географ- ског појма „Србија") имати две дужности: прво, да, путем избора, дакле демократије, „учествује" у поли- тичкој власти; (колико је ово лакрдија види се по много чему, али највише по готово редовној испод половичној излазности гласачког тела) и број два, да буде добар

потрошач не тако јефтиних САД /ЕУ продуката. ... али и „осветнички"

Што се тиче „осветничког" разлога, он је субјективан и, у конкретном случају, односи се на Србе само. Ми, САД и ЕУ - велике силе - одлучили да СФРЈ има или да се политички преобликује у смислу како ми то хоћемо или има да нестане, а ви, Срби, се томе успротивили. Знамо из историје, такође, да ви у њој важите као „реметилачки фактор". Велике силе, имају своје планове како да се преуреди свет, а ви то увек кварите. На берлинском Конгресу су тако оне одлучиле да Аустоугарској мора да припадне Босна и Херцеговина (БиХ), а ви убили Франца Фердинанда и изазвали Први светски рат. А и у Другом светском рату ништа се нисте боље понашали - иако сте се дигли против Хитлера. Истина, и ми смо били против њега и помогли сте нас - хвала вам! али сте онда, недоследно пучу од 27. марта, где сте свој национали интерес жртвовали нашем, почели да оклевате. Једни сте се сврстали иза Недића, његове политике „националног спаса" и антикомунистичке борбе; други, око Драже, пред силним одмаздама и репресалијама окупатора, и сами су иставили народни и национални интерес у први план, па и отпочели да се супрот- стављају комунистима, које смо ми подржавали и снабдевали. Једино Тито доследно извршава наше захтеве, без обзира на тешка страдања народа. Нисте схватили да у рату команда мора беспоговорно да се слуша, а она је - природно - у нашим рукама, нас великих западних сила. Као и толико пута кроз историју, својом „реметилачком” природом ви сте угрозили тај принцип, што је недопустиво. Зато смо вас казнили и предали Титу, нашем послушном савезнику, делом и због његове репутације србофоба да би вас укротио, иако је идеолошки и политички на сасвим супротној страни. Казна Србима путем троклине стратегије Ми, САД, садашња једина велика сила, такво ваше понашање не можемо више толерисати. Да вам никад више не би пало напамет да изазивате ауторитет једне велике силе, кажњавамо вас зато казном - разсрбљавања! Да би се то разсрбљавање најефикасније спровело у живот, САД су се одлучиле за троклину стратегију напада на српски национа- лизам односно разсрбљавање. Клинови у тој стратеги-

Национални ... ји су: Хаг, српски фактор и „е.-а. и.". Клин 1 - Хаг Прво, ратови око разарања СФРЈ су окончани 1995. године. Време је учинило и чини своје, те сами Срби, Хрвати и Муслимани, учесници у тим ратовима, у процесу су заборављања тих стравичних догађаја, па већ - јер то живот тражи - почињу са комуникацијом, међусобним саобраћајем и мешањем између себе. Али не и Американци, за њих готово цела деценија као да није прошла, јер они истом жестином упорно подгре- јавају грађански рат од пре девет година качећи искључиво на Србе, кривицу за те ратове и, тако, директно саботирају и „суочавањем с прошлошћу" и „помирење" народа бивше Југославије, све, дакле, оно што су они сами прокламовали да ће се Хагом добити. Хаг је дакле, противно томе - због тога свакодневна њихова потреба што се огледа путем сталних притиса- ка и све нових и нових потраживања. Колико је Хаг постао САД опсесија, сведочи чињеница да САД има чак и амбасадора за ратне злочине у лицу Пјера Ричарда Проспера, оно, дакле, што ваљда нема ни једна држава на свету. Тај господин је недавно у Београду рекао да је „рок" за предају Ратка Младића и четири генерала истекао „јуче", мислећи при томе да је стрпљење САД при крају. Све у свему, да сам неким случајем фројдовац, дошао бих до уверења да то из њих проговара нечиста савест. Како, пак, нисам, очигледно је, да Хагом они хоће да сакрију свој не мали, уколико не и главни, допринос ратовима који су беснели на тлу бивше Југославије. Клин 2 - разсрбљавање путем „српског фактора" Друго, стратези САД су дошли и до врло логичног закључка да нико неће моћи боље да обави разсрбљавање Срба за рачун Американаца него сами Срби. Још за време Милошевићевог 'диктаторског’ режима букнуле су, од САД плаћене, „невладине орга- низације" (НВО) као печурке после кише. Једна таква НВО, конкретно, „Фонд за хуманитарно право" (мис- лим да му је већ годинама на челу г-ђа Кандић) баш ових дана организовао је Међународну конференцију „Суочавањем с прошлошћу". Као што је и ред њу је отворио министар спо- љних послова СЦГ, Вук Драшковић. По Б92 од 1.10.04, он је између осталог рекао: „Они који су починили злочине у Сребреници, пре свега су починили злочине над српском историјом, културом и жртвама из НДХ. Требамо да будемо први" и да због Сребренице „каже- мо овде су ти и ти људи починили злочин над тим и тим". Затим је Драшковић говорио да народи Југославије не могу доћи до помирења ако свако не проговори о ономе што је њихов грех. Театрално је завршио г. Драшковић рекавши да „истина лечи кад је горка, а лаж убија и кад је слатка. То је лекција коју смо ми са ових простора пуно пута учили". (Није ли Драшковић апострофирајући Сребреницу хтео да иза ње сакрије своју „Српску гарду" и њене радње око Госпића које су се одвијале по његовом убојном покличу: „Српске су земље тамо где су српски гробови". Чини се да је Вуку, путем неморалне али „легалне" институције „заштићеног сведока", Хаг замењен за причу коју сад мора да прича.) Појавио се на том скупу и САД амбасадор у Београду, Мајкл Полт, па је изјавио: „ЕУ и САД убрзано

иду к (лепшој) будућности" али да СЦГ, због своје неспремности да се суоче са злочинима, нису на том путу. „Неприхватљиво је постојање ове црне рупе у нашем пријатељству." (Како се амбасадор Полт није сетио - бар на скупу о „суочавању с прошлошћу” - да је агресија и НАТО бомбардовање СРЈ од 78 дана, једна много замашнија „црна рупа" у нашем прија- тељству него што је Хаг!) У истом смислу говорио је и шеф ОЕБС у СЦГ, Маурицио Масари: „Истина и правда неопходне су за помирење. Индивидуализација одговорности и процесуирање злочина неопходно је за пуну демократи- зацију; то је предуслов за „е.-а. и". Суочавање с прошлошћу није терет, него управо прилика за ослобођење од њега" (Није ли улога ОЕБС-а са г. Масаријем на челу у једној сувереној земљи као што су СЦГ да прати степен српског разсрбљавања и, ако у том процесу примети застој или не примет помак, да шаље аларме широм света?) И комунизам је захтевао разсрбљавање Није ли занимљиво да је и разсрбљавање Срба такође било убојно гесло бившег комунизма. Премного је он учинио на том плану. Ваљда је то због тога што је под комунизмом разсрбљавање била награда за Србе, док је сад под САД оно - казна! У сваком случају, и комунистичким глобалним и империјалним интересима је сметао српски национализам. Да би био употребљив за рачун империјалног комунизма, Србин је морао да се разсрби у пролетера! Чудна, дакле, нека поду- дарност с империјализмом као заједничким садржате- љем! С разликом, онда, под комунизмом - пролетер- ско разсрбљавање!; данас, под САД, оно мора бити ради њиховог бизниса и „Србима" као потрошачима у њему! И још нешто, а реч је још увек о данашњој Србији у којој бесни потмули и, за многе, невидљиви рат „за" и „против" народног интереса. Врло интере- сантна али и поучна је чињеници да су противници политике народног интереса готово сви произашли из комунистичке праксе, са великим искуством у раз- србљавању. Као таквима сад им није тешко да од Срба, њиховим разсрбљавањем, праве безбојне конзументе и „грађане" а за рачун империјалних САД и њиховог Новог светског поретка (НСП). Изгледа, да су их САД, само због њиховог великог искуства на овом послу, зато и регрутовале. Та „љубав" између САД и бивших комунис- тичких разсрбљивача, који су се у међувремену пре- обукли у тешке демократске одоре, међутим, није новог датума. Почело је то још из Будимпеште, од САД

IZ SADRŽAJA Apel patrijarha Pavla .............................................................................. 6 Pravda na Haški način ............................................................................ 7 Moćne veze................................................................................................ 8 O velikom delu kralja Aleksandra I ................................................... 11 Svet srpskim patnjama ne veruje ....................................................... 14 Sezona špijunskog striptiza ................................................................ 17 Kako su Klinton i Co pomogli Alkaidi ............................................... 18 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (96) ...................... 25 Srbi, uzmite sudbinu u svoje ruke ..................................................... 27

Iskra 1. novembar 2004

амбасадора Монтгомерија и покојног др Зорана Ђинђића. Уротили се њих двоје да свргну Милошевића с власти. Ђинђић од Монтгомерија добио, у циљу Милошевићевог смакнућа, суму од 120 милиона долара, да их дели по свом нахођењу. Ђинђић је посао обавио и о утрошку, добијеног новца направио извештај. (Из канцеларије Вука Драшковића, јер као нечлан коалиције ДОС ништа од тог новца није добио, злурадо је објављена копија тог извештаја) Међутим, поента није у томе, већ се она огледа у чињеници да је Ђинђић постао најпоузданији и најверодостојнији извршиоц САД захтева - да не кажем наређења - у односу на Србију. Пошто је др Ђинђић у међувремену убијен, та се љубав пренела на његову ДС. Није, дакле, нимало чудно, што су приликом последњих избора у Србији, нарочито оних председничких, САД ангажо- вале готово целокупну тзв. међународну заједницу и кршећи принцип немешања, тог најосновнијег прави- ла демократског процеса, отворено претећи тзв. „демократском блоку" да ће Србија бити изопштена из „европских и светских интеграција" уколико он не буде јединствен и цео не гласа за Бориса Тадића из ДС, а против Томислава Николића из СРС. Тако је, на јед- вите јаде, Борис Тадић постао председник Србије, јер су и присталице Коштуничине ДСС, мада нерадо, морале да гласају за њега. Председник Србије торпедује одлуку и Скупштине и Владе Србије После НАТО агресије, Косово је привремено стављено одлуком 1244 Савета Безбедности под протекторат УН док се не реши његов коначан статус, вероватно нека најшира аутономија за Албанце, али у оквиру Србије и СРЈ (односно сад СЦГ). Да је то баш тако овом одлуком се предвиђа да ће војска и полици- ја СЦГ имати своје ингеренције тамо у чувању граница и унутрашње безбедности. Међутим, јавна је тајна, ЕУ и САД желе да прејудицирају ту одлуку УН како би Косово постало независно. Пошто то наравно не могу да учине јавно, они тај план гурају, што се каже, „на мала врата": прво, успостављањем косовских институција власти: председник, влада, парламенат, поли- ција са све самим Албанцима у главној улози; даље, преношењем функција УН администрације на Албанце у власти. Сад, пак, за 23. октобар су заказани општин- ски и парламентарни избори, поштоје овај досадашњи парламенат био привремен. Изгледа да ће том парла- менту бити дато право да распише референдум и тако извојује независност Косова. Влада Србије је све то знала, па да би то предупредила, Скупштина Србије донела је Резолуцију по којој се Србима са Косова саветује да не излазе на изборе од 23. октобра све док Срби и остали неалбанци немају слободу кретања (сад мора да их прате војници КФОР-а). И ту је сад проблем за ЕУ и САД. Уколико Срби и други не изађу на изборе, тај парламенат нема формални легитимитет да распише референдум о независности. Услед тога је уследио огроман притисак од стране ЕУ и САД на срп- ску владу да она измени свој став. Она, међутим, по први пут од Милошевићевог пада, стоји чврсто на тим позицијама јер је то, на крају крајева, закон изгласан од Скупштине. И ту сад ступа на сцену новоизабрани председник Србије, Борис Тадић. Противно влади и Скупштини, он је позвао Србе са Косова да изађу на изборе. Услед тога, без обзира колико ће Срба изаћи на изборе - јер неки излазе, то је сигурно -, Косово ће, захваљујући Тадићу, моћи да постане независно. У „условима" САД под којим ће га подржавати приликом избора за председника Србије, морао је, поред Хага и

Iskra 1. novembar 2004

разсрбљавања, постојати и „услов" -„независно Косово"! Судећи по аплаузима из Вашингтона и Брисела овај Тадићев акт је тамо добио одличну оцену. У Србији, а нарочито на Косову, међутим, његов рејтинг је - издајнички! Већ постоје иницијативе у Скупштини за његову смену због игнорисања закона Скупштине Србије. С друге, пак, стране гледано, он је забио нож у леђа Влади Србије и др Коштуници лично, без чијих гласова он никад не би могао бити изабран за председника Србије. Клин 3 - разсрбљавање путем „е.-а. и.“ Треће. Изгледа, можда, мало чудно да улазак у ЕУ и у остале „е.-а. и", под чим се подразумева Партнерсто за мир (ПЗМ) и НАТО, може већ и сад да игра неку улогу у политици разсрбљавања, кад по најоптимистичкијим проценама (Мирољуб Лабус, Б92, 8.10.4.) до уласка у ЕУ не може да дође пре 2012. године. То је, у неку руку срећна околност, али не и потпуно. Јер већ и сад се убрзано ради на Студији о изводљивости придруживању ЕУ. А колико јуче (13.10.4.) Скупштина Србије је изгласала за Владу обавезујућу, Резолуцију о придруживању ЕУ, а у складу „поруке" ЕУ, која како рече Лабус, „не жели да види СЦГ у заостајању". У сваком случају, ЕУ је већ сад поставила два услова: (а) обавезна сарадња са Хагом; и (б) да влада Србије обавезно позове Србе с Косова да изађу на изборе од 23.10.4. Студија о изводљивости, пак, с друге стране, подразумева усаглашавање читавог низа српских закона са „стан- дардима" које је бриселска бирократија ЕУ доставила или ће тек доставити влади Србије на извршење. Немојмо се заваравати, циљ тих усаглашавања је да се српски национални интереси што темељније очисте из праксе и живота путем самих закона Србије. На пример, да се законски онемогући некој странци која је, рецимо, у свом програму, на прво место, ставила заштиту и унапређење српског националног интерса. Под изговором да је то величање српског национализ- ма који води распиривању етничке мржње, таква једна странка се законом изопштује из изборног процеса и доследно томе и власти. Или још један други пример, што је већ обављено. Наиме, избором британских ге- нерала за „саветнике" (читај, шпијуне) у Војсци СЦГ, Борис Тадић - сад председник Србије - њу је темељ- но ушкопио, док је још био министар одбране СЦГ. „Срећа" за Србију у „е.-а. и.“ Али, оставимо то пострани, па се окренимо питању шта се, у погледу националних интереса, постиже уласком у „европско-атланске интеграције"? Они, тзв. „експерти" из Лабусове странке Г17+, рећи ће - добија се неопходан капитал да се покрене привреда; таква привреда отвара пут не само да се постане богато друштво већ и да се узајмљени капитал безболно враћа. Разуме се, лакше је то рећи него ост- варити. А, ево зашто: (а) СЦГ већ имају дуг од $14 ми- лијарди и извозни дефицит од скоро $6 милијарде; (б) пре покретања привреде мора се обновити застарела технологија а то кошта огромне паре, па тек онда може да се говори о њеном покретању, што опет значи нова задужења; (в) извозни продукти морају да се ускладе са ригорозним стандардима ЕУ - шансе су минималне да продукти СЦГ могу да опстану чак и у компетицији са Словенијом, а камо ли са оним из Западне Европе; и, најзад, (г) кад се томе додају и огромни трошкови уласком у ПЗМ и, евентуално, НАТО, онда нема гово- ра о богатом друштву, јер ће само отплате интереса

Нацио нал ни... бити довољне да усмрте СЦГ, а о отплати главнице се не сме ни мислити. Овде, наравно, није укључено $200 милијарде БиХ и Хрватској за ратну штету, ако Међународни суд правде донесе повољну одлуку по њиховим тужбама, а што ће вероватно уследити Милошевићевом осудом. Све у свему, остаје се вечити дужник па нема шансе да СЦГ буду слободне и своје и да као такве свој национални интерес виде а камоли да га остварују. Уосталом, наметнутим законима које СЦГ морају да потпишу (или су већ потписале), под изговором да се ради о српском национализму, национални интерес се законом забрањује, док се његова супротност разсрбљавање!, законом одобра- ва и подупире. Вероватно је ово скривена намера ЕУ - да СЦГ упецају у своје мреже из којих нема излаза. Кад се томе дода и чињеница да се улази у једну заједницу народа, где у погледу учешћа у власти не влада принцип „једна држава - један глас" већ онај који даје огромну предност оригиналним оснивачима ЕУ, тако да кад СЦГ буду примљене у ЕУ (око 2012.) на њих ће отпасти око 1 % (ако и толико) учешћа у власти. Да се јасно види та диспропорција треба узети у обзир само државу Луксенбург са свега око пола милиона становника, али из групе оснивача; та држава ће имати најмање око 2% док СЦГ са 8 милиона свега око 1%, што значи да ће луксенбуршко учешће у власти бити бар шеснаест пута веће него оно СЦГ; а о односу Немачке, највећег оснивача, према СЦГ не треба ни говорити јер ће он увелико пребацити и ниво од 100:1. То је, дакле, ситуација с једне стране. Гледајући, пак, ситуацију из перспективе извршења наредби бриселске администрације, ситуација СЦГ је још гора и поражавајућа. СЦГ већ сад, иако нису у ЕУ, морају да испуњавају 100% њихових диктата; ништа боље неће бити ни по уласку у њу јер се СЦГ унапред обавезују на то. Питање је овде: каква ће ту „срећа" бити за СЦГ кад је однос диктата из Брисела и утицај на њих од стране СЦГ 100:1 ?; или, како ће при том, рецимо, Мило Ђукановић и његови дукљански Црногорци остварити своју „независну ЦГ"? Кад Бог кажњава, кажњеноме прво одузме памет Код нашег народа постоји једна изрека пуна истине која каже: „Кад Бог хоће неког да казни, он му прво одузме памет". Ето, тачно то се дешава с државним вођствима СЦГ, као и оним из Србије и Црне Горе, посебно. Та вођства се сама упорно натурају ЕУ, ПЗМ, НАТО-у, а да их нико оданде не зове. Једино им они из Брисела, по каткад, „сладе" „срећан живот" у ЕУ. Тај им омамљујући мамац, као змија жаби, тотално паралише све функције свести, па се не само утркују ко ће диктате ЕУ и САД, као разсрбљавање, Хаг, гла- сање на Косову, итд. боље обавити, већ их је ослепио до те мере да не виде ствари онакве какве јесу и то баш у односу на улазак у ЕУ. Да те реалности, које они сад не виде, јер су паралисани, искористе за много бољи пласман у ЕУ него овај сад - никакав! - који вођства СЦГ „остварују" својим наметањем. Кажем, да нису под казном из горње народне изреке, они би видели, да се ЕУ шири по целом Балкану. У следећој етапи примања (2007.), чланови ЕУ ће бити: Хрватска, Румунија, Бугарска, Македонија сигурно, а можда чак и БиХ, Косово и Албанија, што, практично, значи да у ЕУ једино СЦГ, уколико се саме намећу, неће бити. Овде се поставља следеће кључно питање: сме ли ЕУ, са чисто безбедносно-стратешког становишта, да остави СЦГ изван себе као „црну рупу" у којој би цве-

тао тероризам, мафија, дрога, српско „реметилаштво", итд., итд.? Логичан је закључак - не сме! Да се вођства СЦГ не намећу као што сад чине, имам уверење, да би их они из ЕУ буквално молили да приђу ЕУ, дајући им сигурно велике повластице које други немају, док би диктати као Хаг, расрбљавање и „независност" Косова вероватно отпали. То је могуће остварити чак и сад, само се треба ослободити политичке и духовне парализе која, ето, нажалост, сад надкриљује та СЦГ несрећна политичка вођства. * Да завршим, међутим, са стварима не какве би оне са становишта народног интереса - да је памети и куражи -, требало да буде, већ какве оне данас стварно јесу. У борби„за" и „против" народног интереса која данас витла нашим просторима, фракција „против" има велику предност над оном другом страном која стоји на позицији одбране народног интереса. Што је то тако има се највише захвалити притисцима ЕУ и САД, с једне, и омамљујућим сиренским гласовима који долазе из ЕУ о „меду и млеку", „богатом" и лаком животу тамо, с друге стране. Те две ствари су више него поделиле Србе, нарочито интелектуалце, укљу- чујући ту можда највише оне који су у власти или при власти, у корист стране који се, нажалост, сврстала у табор противан народном интересу. За те људе, специјално је омамљиво оно „лак и богат живот" што у њиховој свести и за њих лично значи: велике плате, мало рада, бесплатна путовања широм целог света, хотели, младе и лепе девојке, огромне дневнице, и неометан приступ свим тзв. „престижним стварима" као што су мобилни телефони, мерцедеси и разне друге компјутерске направе; да ли ће то бити доступ- но широким народним масама то тешко да додирује њихову свест и савест. Хтео сам рећи, дакле, да је себичност покретачка снага већине ових који су се нашли у табору против народног интереса. Међутим, и ови други који стоје на позицији народног интереса, чини ми се, бар добар део њихов, болују, такође, само од једне друге бољке: нису имуни на захтеве ЕУ и САД, па их готово аутоматски извршавају. Мада виде народни интерес, због речене бољке, не стављају целог себе у његову одбрану и, због тога, делују половично!. Типичан пример таквог чувара народног интереса је др Војислав Коштуница. Српски народ је осетио да он види и зна народни интерес и због тога му је два пута дао мандат да се бори за њега. Нажалост, он је због наређене му, од стране САД и ЕУ, солидарности с „демократским блоком", шансу да буде носиоц народног интереса пропустио. Да би трагедија била потпуна, попут Керенског из револуционарног времена 1917. у Русији, он је у ствари радио супротно од онога што му је, веру- јем, била намера - несвесно је поплочао пут страни којаје противна народном интересу. Први путЂинђићу; други пут Тадићу. Одбрана народног интереса је тако неславно и парадоксално пала на Шешељевце и Милошевићевце, дакле људе, који се никад не би нашли на том путу - силом прилика, дакле, пошли за народним интересом - да их, у свом идеолошком слепилу, САД и ЕУ нису изопштили из изборног процеса и власти. Српски национални интерес је у дубокој кризи!

Н. Љотић

Iskra 1. novembar 2004

КОСОВСКИ ИЗБОРИ 2004 ПИСМО ИЛИ ГЛАВА Шта значе за Србе уопште избори на Космету 2004? Да одговорим одмах на питање: значе очување Србије и Црне Горе у још увек легалним и легитимним и од ОУН признатим границама; значе очување српске историје и традиције, српске баштине, српског бића; значе очување људског достојанства једног народа који у поседњих петнаест година преживљава либа- низацију земље, пролази кроз Сцилу и Харидбу и већ посустаје опхрван бедом, сиромаштвом, понижен и од стране међународне заједнице али и од стране својих сународника некада припадника исте земље који очигледно никада нису ни гајили осећање припаднос- ти истој држави да не говоримо истом народу. Чекали су тренутак слабости како државе тако и народа па да се уз помоћ спонзора из иностранства отцепе и формирају своје државе; Космет је за Србе исто што и Корзика за Французе, Алто Адиђе за Италијане, Ирска за Британце, Курдистан за Турке или Тексас за Америку. Познато је да су се сви сепаратистички покушаји у поменутим покрајинама веома сурово и неславно завршили. Ови избори значе јер отцепљењем Космета даје се даља шанса за усит- њавање земље по истом принципу интернациона- лизације проблема мањина а границе Србије своде се на београдсли пашалук и Србија постаје Сан Марино Балкана али не по благостању већ по гетоизацији. Изласком Срба на изборе Албанци би обезбе- дили легитимитет самих избора док би њихов не- излазак само продужио пут до независности. При том се сваки наговештај „српске некооперативности" користи као разлог да се Срби са Косова и Београд изкључе из разговора о коначном статусу покрајине. Они који траже независно Косово траже га без Срба што је више него извесно а сценарио се већ одвија под покровитељством међународне заједнице (МЗ) уз пароле о мултиетничности и европеизацији Косова. Са своје стране Србија је до сада и предуго тражила исувише мало од међународне заједнице и сматрам да више нема шта да изгуби иако званично и одлучно затражи одређене гаранције да преговора не може бити док свет не призна оно што је давно приз- нато а то је да је Космет део српске територије те да се Србима гарантује децентрализација, безбедан повратак на њихова огњишта као и све оно што следу- је по свим законима цивлизованог света. Срби морају, ради свога опстанка, да захтевају од МЗ да поштује Резолуцију 1244 и да им да прво за право да добију свој заштићени регион са својом владом, српском војском и полицијом, судством и школством. Само под таквим условима могу да изађу на изборе и дају им легитимитет. Сам бојкот избора у оваквој ситуацији за Србе са Космета не представља никакву опасност. Бојкот је изражавање воље с обзиром на већ постигнуте резул- тате и ситуацију у којој се Срби на Космету налазе. То је њихова воља, воља бескућника и прогнаних на чије мишљење ни држава ни црква немају више право да утичу. Лоше искуство Срби имају са косовским избори- ма 2001. године када су их на изборе позивали и патријарх и држава, а све зарад обе^аног мира и

Iskra 1. novembar 2004

условног благостања од стране МЗ, да би после тога изнова били прогнани и обесправљени. Стога и питање које патријарх Павле данас поставља „Зар је потребан наш пристанак за нашу пропаст?" има смисла! На жалост изгледа да сценаристима великог оркестра УН и МЗ управо такав прис- танак и треба јер да је све иоле чисто и да су кривице и Срба и Албанаца стављене на исти кантар не би се оволики притисак вршио на Тадића И Коштуницу, главне актере ове тужне српске приче, а правно речено, наше заступнике, у овом тренутку. Први, Тадић отворено позива Србе са Космета на изборе уз нагласак да је тражио одређене услове и испуњење тих услова али и уз објашњење да ће ако не изађу на изборе Срби бити изложени санкцијама. Међутим, по Уставу Тадић нема право да позива народ на изборе већ само да обавља свој председнички посао. Боље рећи Тадић је позивом косовским Србима да изађу на изборе прекршио Устав Србије у делу који се односи на дужности председни- ка а то је да председник представља државу и износи државне ставове, а не личне, као што је то урадио Тадић. Да се подсетимо, кад је изабран за председни- ка Тадић је рекао да је то срећа за српски народ јер се више неће расправљати о независности Косова додавши да би оно са Николићем било изгубљено. Но, видимо да управо својим поступцима ради оно што је приписивао Николићу. Тадић изјављује да је православац а не приз- наје одлуку СПЦ и поглавара своје цркве, партијарха Павла који је одлуку СПЦ по питању изласка српског народа са Космета на изборе, директно упутио њему. Такође, иде и против одлуке Скупштине Србије где је он сам у име ДС донео одлуку о мини- малним гаранцијама од чега сада одступа. Треба напоменути да се никада није десило да 65% грађана бојкотује изборе, од како постоје избори у Београду од 1920. године и када су одржани први пут за уставотворну скупштини Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Уочи ових последњих избора када су сви шефови странака тражили од грађана да изађу на гла- сање Београд није послушао и преко 65% грађана је направило опструкцију. Стога би Тадић требало да се упита „које је то државе он председник". У овом тренутку он се супротставио вољи своје скупштине, одлукама своје Владе која по Уставу има право да доноси такве одлуке и одлукама СПЦ и на крају иде и против воље Београда који је на овим изборима донео своју дефинитивну одлуку и то се ста- тистички показало. На овакво деловање прогнозе су врло негативне, те ако настави да тако флагрантно крши Устав његова председничка каријера биће брзо завршена. Други, Коштуница, коме је провиђење до сада

Поводом избора на Косову, 23. октобра 2004.

АПЕЛ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА ПРЕДСЕДНИЦИМА ТАДИЋУ И КОШТУНИЦИ Његова светост патријарх Павле упутио је данас председнику Србије Борису Тадићу и српском премијеру Војиславу Коштуници писмо у коме, као предстојатељ цркве, председник Синода и у лично име, апелује да се незаштићени народ на Косову и Метохији, не позива на изборе. „За име Бога, не позивајте остатак прогоњеног и мученичког српског народа на Косову и Метохији на изборе за органе тамошње власти", поручио је у писму патријарх Павле. „Не позивајте га, па ма ко вас на то наговарао и присиљавао", нагласио је патријарх. У наставку апела он је подсетио да је кључно питање - „У којој држави на свету се може захтевати излазак на изборе под условима у којима су људи лишени не само елементарне безбедности и основних људских права, па и права на слободу кретања, него и самог права на живот?" Патријарх је нагласио да „такозвана међуна- родна заједница и њена оружана сила на Косову и Метохији" немају одговор на то питање и да стога Свети архијерејски сабор СПЦ сматра да, у име хришћанских начела и вредности, „роба треба најпре ослободити ропског положаја, који му је наметнут и извести га из тамнице, да би се могао слободно понашати и слободно бирати или бити биран". У писму патријарх је подсетио да би требало имати у виду и жалосну чињеницу да „нема никаквих међународних институционалних гаранција да ће излазак Срба на изборе и њихово какво-такво учешће у органима власти, пружити српском народу и оста- лим неалбанцима у Покрајини, омогућити повратак

Косовски избори ... двапут пружило прилику да постане велики државник и који оба пута шансу није препознао и сада има шансу да остане доследан својим изјавама које је давао по новинама последњих неколико дана а то је „да нико нема право да позива Србе на изборе". Време, неумитни сведок свих наших успеха и пораза, брзо ће показати да ли је премијер говорио срцем из главе или срцем из груди како каже Наполеон. Чињеница је само једно да више Србе нико неће моћи да манипулише и наговори на било какве изборе и исхитрене одлуке јер је народ прошао кроз тешко и несрећно искуство те више никоме не верује ни штапу са шаргарепом а ни ономе без ње. APTEJl, 9.10.2004. <www.artel.co.yu>

прогнанима и очувати целовитост државне територије". „Зар је потребан наш пристанак на нашу пропаст, дугорочну или коначну", упитао је патријарх Павле и нагласио да нико нема право да „вапијуће безакоње прогласи за правни поредак, статус друштвених парија за нормалан положај у друштву, а терор за нормално функционисање демократских институција". „Ви, господо председници, знате да смо рани- је позивали Србе на изборе, а уследио је мартовски погром", подсетио је патријарх, који је указао да се не могу заборавити ни отети и прогнани од почетка међународне управе на Косову и Метохији, уништени домови и храмови и злочинци, који никада нису приве- дени правди. Према његовим речима, „злочинци су и даље на слободи, а прогнаници су мање-више заборављени, да не кажем отписани". Патријарх је подсетио да пре неколико година нико није уцењивао Албанце, који су не само одбијали да изађу на изборе, већ су и бојкотовали све органе власти и сав државно-политички поредак. „Обраћам вам се, господо председници, овим јавним апелом, искључиво из духовно-пастирских разлога и због егзистенцијалних невоља своје пастве, свог народа и своје духовне деце. Вас обојицу и вашу одговорну јавну службу у једнакој мери уважавам. Никад ништа у животу нисам творио или говорио са политичком мотивацијом, а сада са навршених деведесет лета, сигурно не почињем то да чиним. Када би православни Срби данас на Косову и Метохији били тлачитељска већина , а Албанци обесправљена, угрожена и угњетена мањина, и тада бих упутио овакав апел. По Светом Писму, Бог не гледа ко је ко, него народе и све људе једнако љуби и све позива на спасење и вечни живот, у заједници љубави Божје. Смемо ли ми људи претендовати на то да боље од Свеблагога Бога знамо шта је за све и за свакога најбоље, или, просто шта нам је свима једино потреб- но?" Патријарх Павле је позвао челне људе Србије да у овом одсудном тренутку покажу „врхунску одго- ворност и братско јединство, већ показано у Народној скупштини Србије, а пре тога у души васцелог право- славног српског народа". РТС, 3.10.2004. <www.rts.co.yu>

Славица Граховац

Iskra 1. novembar 2004

Хашка хроника

ПРАВДА НА ХАШКИ НАЧИН Аналитичари процењују да би се оваква одлука Трибуналу могла вратити као бумеранг, односно да би могла послужити као одлична основа за жалбу на пресуду. И не само то, могла би бити и одличан основ за жалбу Европском суду за људска права у Стразбуру, због кршења Конвенције о људским правима, међу који- ма је и право на сопствену одбрану. Након што се Хашки трибунал решио пробле- ма директног учешћа Слободана Милошевића у „про- цесу столећа”, који се води против нареченог, суочио се са последицама своје одлуке да оптуженом оспори право да се брани сам. Уместо захуктавања судског процеса и његовог убрзаног привођења крају, након што је елиминисан Милошевићев „опструкционизам”, што су представници Тужилаштва Трибунала спочи- тавали оптуженом, суђење је запало у ћорсокак из којег хашки званичници и институција Међународног кривичног суда за бившу Југославију неће изаћи чистог образа. Изигравање права Судско веће Трибунала прошле седмице је донело одлуку да се суђење Слободану Милошевићу одгоди за четири недеље, до 12. октобра, како би адвокати који су му додељени имали више времена да припреме његову одбрану. Суд у Хагу претходно је британске адвокате Стивена Кеја и Џилијен Хигинс из „пријатеља суда” преименовао у Милошевићеве бра- ниоце, тврдећи да оптужени због срчаних тегоба и високог притиска није у стању да се брани сам. Њих двоје сада тврде да им је због Милошевићевог одби- јања да сарађује, заступање оптуженог знатно отежано. Бившем југословенском председнику, као што се и очекивало, није било ни на крај памети да Кеја и Хигинсову прихвати као своје браниоце. Свака друга Милошевићева одлука, осим оне да бојкотује намет- нуте му адвокате, у парампарчад би разбила његов досадашњи концепт према којем је Суд у Хагу (све у њему и око њега) нелегалан и политички, због чега је и своје наступе у судници заснивао на политичким говоранцијама и аргументима, покушавајући да процес против себе сведе на међународну заверу против срп- ског народа. Нема сумње да због преамбициозно постављених оптужница (за Косово, Хрватску и БиХ), према којима је Милошевић био једини посланик Луцифера на овим просторима, имамо игроказ у хашкој судници у којем Тужилаштво упорно понавља тезу о „злочиначком подухвату на стварању Велике Србије”, на шта Милошевић реагује тврдњом да је „злочиначки подухват” заиста постојао, али да су његови актери САД, Немачка, Ватикан и остали завереници против Срба. Међутим, тек сада када је Милошевићу

Iskra 1. novembar 2004

онемогућено да говори у судници, Хашки трибунал нашао се у крајње незавидној ситуацији, ризикујући да изгуби подршку правних експерата, чак и оних који су до сада безрезервно подржавали његов рад. Једноставно, углед Суда у Хагу (за оне који су сма- трали да га поседује) нарушен је одлуком Судског већа да Милошевићу наметне браниоце и поред Статута Трибунала, у којем јасно стоји да оптужени има право да се брани сам. Кршење ове одредбе Статута Трибунала несумњиво представља драстично кршење међународног права. Чему суд ако неће поштовати властити статут и како веровати у трибунал који не поштује међународне правне норме? Међутим, није у питању само то како ће тећи и окончати се процес против Милошевића, или било који други процес који води Хашки трибунал. Ад хок одлуке хашких званичника у случају „Милошевић”, које су противне важећим постулатима међународног права, могу имати дугорочне последице по исто то међуна- родно право, јер врло лако могу постати преседан који ће се уважавати и у неким будућим сличним процеси- ма, на неким, Хашком трибуналу сличним судовима, који ће се оснивати како би разноразним „диктатори- ма” (којих наравно нема на демократском Западу) судили за почињене ратне злочине. Без правде за све Очигледно да хашке званичнике не забри- њавају дугорочне последице одлука које су донели, али је у најмању руку чудно што нису размотрили све реперкусије одлуке о наметању бранилаца у случају „Милошевић”. Аналитичари процењују да би се оваква одлука Трибуналу могла вратити као бумеранг, одно- сно да би могла послужити као одлична основа за жалбу на пресуду. И не само то, могла би бити и одличан основ за жалбу Европском суду за људска права у Стразбуру, због кршења Конвенције о људским правима, међу којима је и право на сопствену одбрану. Целу расправу међу стручњацима о томе да ли су нарушена Милошевићева права или не, главна тужитељица Карла дел Понте назвала је „јавном расправом” и позвала судије да се на њу претерано не осврћу. Она, баш као и они који подржавају њено мишљење, сматра да је постулат правде јачи од права. То значи да су они Милошевићу већ пресудили и да је само питање технике (била она правно ваљана или не) како процес формално довести до краја. Једино што ни тада правда неће бити задовољена. Не због могуће драстичне пресуде Милошевићу, него због тога што је Хашки трибунал, односно његова ударна песница Карла дел Понте, свесно избегао да подигне оптужнице и потражи правду за све жртве злочина иза којих су, према водећем хашком принципу командне одговорности, стајали Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић. ПАТРИОТ (РС), бр. 135, 20.9.2004. Љиљана Ковачевић <www.patriotmagazin.com>

Privatizacija diplomatije

MOĆNE VEZE Po volji Borisa Tadića, predsednika Srbije, naše konce u Sjedinjenim Američkim Državama plete izraelska kompanija sa političkim vezama koje dosežu u srce američkih demokrata. Posle nekoliko neuspelih pokušaja i sa zakašnjenjem od skoro decenije i po, i Srbi učestvuju u profesionalnom i, pre svega, skupo plaćenom osvajanju američkih umova, srca i duša, a zatim i tržišta. Tačnije - ne svi Srbi, nego njihov novoizabrani predsednik u svoj- stvu, kako je sam rekao, “ekonomskog ambasadora” zemlje. Potez se uklapa u strategiju traženog povratka srpske države u normalne tokove, ali je, po svemu sudeći, reč o usamljenoj odluci “predsednika svih

Хашка хроника . .. Стивен Kej - Специјалиста за права оптужених пред међународним судовима Британски адвокат Стивен Кеј има углед искусног браниоца, а његова специјалност су права оптужених пред међународним судовима. Кеј је у Хагу заступао Душка Тадића, који је осуђен на 20 година затвора. У Међународном суду за ратне злочине почи- њене у Руанди Кеј је бранио бившег руандског званичника Алфреда Мусему. У званичној биографији наводи се да Кеј „широм света подучава о правима оптужених и припреми одбране пред међународним кривичним судовима и Сталним међународним крив- ичним судом”. Кеј је један од оснивача Европске адвокатске коморе и угледни члан коморе у Британији, чији је секретар био од 1993. до 1996. године.

Слободан Милошевић: Кеј није мој, него ваш адвокат Милошевић и даље не пристаје на одлуку Судског већа да му се наметну браниоци, због чега одбија да са њима сарађује. Када се у судници појавио први сведок одбране, професор Смиља Аврамов, Милошевић је одбио да он буде тај који ће вршити „допунско испитивање” у сопственој одбрани. Судијама је још поручио како Кеј није његов, него њихов адвокат. Милошевић такође тврди да Стивен Кеј није припремљен за посао који му је додељен, да његова питања нису у интересу одбране, да непотребним и безначајним питањима расипа време предвиђено за његову одбрану, те да само разводњава понуђену стратегију одбране. Председавајући судија Робинсон у тим ситуацијама Милошевићу је искључивао микро- фон. Сада је, међутим, питање на који начин ће суђење бити настављено пошто су скоро сви сведоци одбране одлучили да се солидаришу са Милошевићем и не појаве се у судници након што је оптуженом одузето право да се брани сам, чиме је доведена у питање и правичност судског поступка.

građana”, а ne о svestrano prihvaćenoj državnoj strategiji. A ono što jeste krajnje iznenađujuće je izbor partnera koji Srbiji treba da otvori vrata u svet dvadeset i prvog veka, u zajednicu demokratskih društava i tržišnu ekonomiju. “Kad su komunističke zemlje počele da se priva- tizuju i da razvijaju tržišne ekonomije, one su shvatile da su privatne investicije krucijalne za njihov uspeh i podizanje njihovih ekonomija iz dolina socijalističke države u kapitalističke tržišne ekonomije. Mnogi od njih su gledali na nas, pablik rilejšns firme, kao nekog ko može da im pomogne da stvore veze sa investitorima i korporacijama”, kaže Džejms Harf, do 1997. direktor odeljenja “Global pablik afers” američke PR agencije Ruder Fin, posle toga osnivač i vlasnik firme “Global komjunikejtors” koja se takođe bavi odnosima s javnošcu. Njegov bivši šef, Dejvid Fin, jedan od dvojice vlasnika Ruder Fina, dopunjuje - eufemistički, kao što ćemo još da vidimo: “Pablik rilejšns Ijudi su samo posrednici. Oni sastavljaju Ijude iz odgovornih pozicija i olakšavaju njihovu komunikaciju.” Kevin Mekoli, urednik poznatog stručnog časopisa “O' Dvajers Vašington riport”, koji prati industri- ju PR-a i lobiranja u Americi, potvrđuje da je devedesetih godina dvadesetog stoleća došlo do “eksplozije” na američkom tržištu komunikacionih usluga: Sve one zemlje centralne i Istočne Evrope, od Bugarske do Estonije, od Češke do Kazahstana, “koje su bile pod šapom Sovjetskog Saveza, nisu imale svoja predstavništva u Sjedinjenim Američkim Državama i morale su da se prezentuju u Vašingtonu.” Taj posao promovisanja najbolje mogućeg imidža radi ekonomskog uspeha su zaostalim zemljama bivšeg komu- nističkog carstva odradile kompanije raznih oznaka i difuznih delokruga iz široke oblasti pablik rilejšnsa koje su tako postale prvi pobednici (ili profiteri) proširenja zapadnih vrednosti na jedno geostrateški i ekonomski važno područje. Kompanija sa ne toliko zvučnim imenom - RSLB partners -, koja je već radila za ministra odbrane Borisa Tadića, jeste i na ogromnom i šarolikom američkom tržištu komunikacionih usluga, na kome ima više zaposlenih u PR industriji nego u medijima, jedinstvena pojava. RSLB su, u stvari, inicijali prezimena četvorice vlasnika firme, a oni su - ni manje, ni više - državljani Izraela: Juval Rabin, sin ubijenog izraelskog premijera Jicaka Rabina i specijalista za komunikaciju; Šimon Ševes,_bivši šef kabineta Jicaka Rabina; Amnon Lipkin-Šahak, bivši načelnik Generalštaba izraelske armije; i Gil Birger, bivši ataše za ekonomske veze izraelske ambasade u Vašingtonu. Biografije i stručne kvalifikacije ne samo vlasnika lobijing agencije RSLB nego i nekih saradnika kao i njihov delokrug ukazuju na težišta poslovanja: politika, vojna bezbednost i ekonomija. Svakako najzanimljivija ličnost u ovom već poprilično interesantnom spektru Ijudi, veza i profesio-

ПАТРИОТ (РС) БРОЈ 135, 20.9.2004. /www.patriotmagazin.com/

Iskra 1. novembar 2004

nalnih osobenosti, koje liči na svojevrsnu ekspozituru izraelskog Ministarstva spoljnih poslova, jeste direktor firme, Amerikanac Džej Futlik. Njegova karijera je počela u izbornom timu Bila Klintona 1992 i nastavila se u Beloj kući, gde je Futlik bio predsednikov čovek za vezu sa moćnom jevrejskom zajednicom u Americi. Posle napuštanja Bele kuće 1997. godine, Futlik postao je potpredsednik agencije Ruder Fin i 2003. godine vodi neuspešnu kampanju za predsedničku kandidaturu senatora Džoa Libermana. Zatim se zaposlio u RSLB i postaje savetnik Džona Kerija za Bliski istok, a svom novom šefu organizuje političke podrške poput one Sendija Bergera, bivšeg Klintonovog savetnika za nacionalnu bezbednost, ili sarađuje sa Ričardom Holbrukom. Nije teško zaključiti da je Futlik izvanredno umreženi vašingtonski politički operativac. Dakle, po volji predsednika Borisa Tadića srpske konce u Sjedinjenim Američkim Državama plete izraelska kompanija sa političkim vezama koje dosežu u srce američkih demokrata. To bi mogla da bude u suštini ohrabrujuća vest za Srbe da nije nekoliko sitnih činjeni- ca koje otvaraju dve temeljne dileme. Kao prvo, lobiranje za strane zemlje, ili međunarodni pablik rilejšns, kako se to stručno zove, nije isto kao promovisanje novog imidža Madone ili Mekdonaldsa. Projekat Nemačke fondacije za istraživanje mira pod nazivom “Informativni ratovi oko Balkana” (koji je radila autor ovog teksta), pokazuje da se prave aktivnosti - pre svega američkih firmi iz oblasti međunarodne komunikacije ne daju lako prepoznati, jer su zapakovane u orvelovski pojmovni instrumentarijum koji usluge “medijska komunikacija” ili “informacioni menadžment” i “pablik afers” čini krajnje bezazlenim. Međutim, široki spektar usluga međunarodnog pablik rilejšnsa i njegovi komunikacioni koncepti oblikuju novi fenomen sadašnjeg svetskog poretka. Za niz malih zemalja, ali sve više i za moćnije države, u uslovima globalizovane komunikacije, međunarodni pablik rilejšns danas čini zamenu za tri stuba klasične spoljne politike diplomatiju, trgovinu i kulturu - i dovodi do tzv. outsourcing-a što je izdvajanje ključnih spoljnopolitičkih delatnosti iz državnih institucija u ruke privatnih firmi. Reč je o temeljnoj privatizaciji spoljne politike, i akteri kompanija sa odrednicama za lobiranje, konsalting ili pablik rilejšns postaju “diplomate za iznajmljivanje” koji upravljaju sudbinom jedne države. Takva potreba za povećanom komunikacionom kompetencijom diplomata i političara postoji i u jedinoj preostaloj svetskoj sili. “Moć slika” (takozvani Si-En-En faktor) i “akteri civilnog društva kao što su nevladine organizacije”, u velikoj meri utiču na javno mnjenje i spoljnopolitičke procese odlučivanja. Stoga “diplomate treba manje da usmere svoje aktivnosti na izabrane poli- tičke funkcionere, elite i društvene multiplikatore, a više da politiku svoje zemlje prodaju na pijacama široke javnosti”. Diplomate postaju “mešavina prodavaca i no- vinara”, a pojam “public diplomacf prema časopisu “Forin afers” propisuje da “nijedna spoljna politika ne može da uspeva bez postojane, koordinirane sposob- nosti da se razumeju, informišu i manipulišu Ijudi, privatne organizacije i vlade”. Ni američka administracija ove poslove ne može više da obavlja bez obuhvatne pomoći privatnih kompanija za komunikaciju.

Iskra 1. novembar 2004

Realno gledano, naš “ekonomski ambasador” dvostruko je privatizovao spoljnu politiku srpske države: vodi je po svom nahođenju i predao je u ruke privatne firme. Sinhronizacije sa zvaničnim šefom diplomatije SCG po svemu sudeći nema (ili je reč o dogovorenoj tak- tici zbunjivanja javnosti kada jedan traži povlačenje tužbe protiv NATO-članica, a drugi kaže - ne, mada je to uslovno ne), niti ima dogovora sa predsednikom vlade. Ipak suštinsko prekoračenje ovlašćenja moglo bi moralno da se opravda, ukoliko služi za dobrobit države i naroda. Međutim, profil angažovane lobističke firme otvara još težu dilemu. Da bi se ta dilema bolje razumela, moramo da se vratimo u balkanske ratove devedesetih godina dvadesetog stoleća i ono što je njih obeležilo. Kao sim- bol tih komunikacionih tokova obično se uzima šlagvort “Ruder Firi’, ime PR firme koja je zastupala Republiku Hrvatsku, vladu Alije Izetbegovića i rukovodstvo kosovskih Albanaca. Ta agencija je izuzetnim naporom i profesionalnom veštinom u američkom i svetskom javnom mnjenju i međunarodnoj politici uspela da učvrsti temelje za krajnje pojednostavljeno tumačenje ratova u bivšoj Jugoslaviji kao borbe dobrog protiv zla. Prema Džejms Harfu najveća dostignuća Rudera Fina su priz- navanje nezavisnosti Hrvatske od strane američke administracije, buđenje javnog mnjenja za stradanje Bošnjaka i izrada političkog programa za Albance sa Kosova koji je već 1992. godine predviđao uspostavlja- nje UN-protektorata na Kosmetu i nezavisnost južne srpske pokrajne. Teško je metodološki meriti dejstvo pablik rilejšnsa neposredno, ali postoji niz posrednih dokaza da je Džejms Harf u pravu kad slavi svoje uspehe. Tako je, na primer, francusko istraživanje komunikologa Alis Krig-Planke, objavljeno prošle godine u Parizu, pokazalo da je upotreba pojma “etničko čišcenje” u izveštajima lista “Mond” u avgustu 1992. godine skočila za više od sto procenata, posle čega se taj pojam etablirao kao uobičajen opis događaja u Bosni. Upravo početkom avgusta 1992. Ruder Fin stupa na scenu u službi vlade Alije Izetbegovića, prido- bijajući jevrejsku zajednicu u Americi za stvar Bošnjaka i stvarajući sliku novog holokausta na evrospkom tlu. “Angažovati jevrejske organizacije na strani Bosanaca bio je izvanredan blef. U javnom mnjenju jednim pote- zom izjednačili smo Srbe sa nacistima. (...) Odmah je primećena osetna promena rečnika u medijima, što je bilo praćeno upotrebom pojmova sa jakim emotivnim nabojem, kao što su etničko čišćenje, koncentracioni logori itd., a sve je to izazivalo poređenja sa nacističkom Nemačkom, gasnim komorama i Aušvicom”, reče Džejms Harf tačno deceniju pre francuskog istraživanja. Ruder Fin jeste odradio ključan posao u obliko- vanju američkog i svetskog javnog mnenja koje je usmeravalo politiku takozvane međunarodne zajednice prema Balkanu, međutim, ta agencija niti je bila jedina koja se bavila tim zadatkom, niti je bila najmoćnija. U projektu za Nemačku fondaciju za istraživanje mira ana- lizirano je 157 ugovora između 40 američkih PR-firmi i sukobljenih strana u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, sklopljena u vremenskom razdoblju između 1991. i 2002. godine. Od toga su devedeset procenata

Moćne... bile aktivnosti srpskih (ratnih) protivnika, uključujući Sloveniju i, od 1997. godine, i Crnu Goru. Glavne osobine tih američkih PR, konsalting ili lobističkih firmi su njihova socijalna, politička i struktural- na umreženost koje od njih čine faktore moći. U njihovim rukovodstvima se nalaze bivši kongresmeni, senatori, saradnici i funkcioneri američke administracije, pred- stavnici tajnih službi i američke vojske, istaknuti saradnici medija, predsednici velikih korporacija i sl. što podrazumeva kratke puteve do ključnih mesta u politici, medijima, privredi i bezbednosnim strukturama. Prilagođavajući se uslovima globalizacije, firme iz te oblasti ušle su u razne globalne kooperacije, fuzionira- nja, franšize, sklapanje strateških alijansi i sl. od kojih je najrasprostranjeniji oblik takozvani holding koji pod jednim krovom spaja razne komunikacione usluge (rekla- mu, marketing, PR i konsalting). Dobar primer takve kvalitativne i kvantitativne moći je agencija “Vašington grup" pod rukovodstvom Suzan Molinari, firma koja je od januara 1998. do jula 1999. imala za klijenta “Vladu Kosova”, taman kada je Ruder Fin prestao da radi za kosovske Albance. Suzan Molinari je počela političku karijeru kao član gradske vlasti Njujorka, bila je republikanski kongresmen i u to vreme, prema sopstvenoj proceni, “najuticajnija žena američkog Kongresa”, radila je kao voditelj dnevnika velike TV-stanice Si-Bi-Es i zadržala brojne funkcije u političkim i privrednim upravnim telima kad je postala predsednik i poslovođa kompanije “Vašington grup”. Njena firma pripada agenciji “Kecam pablik rilejšns” koja je opet deo Omnikom-grupe, prema stručnim procenama vodeća komunikaciona korporacija na svetu. “Vašington grup” je u vreme kada je sukob na Kosovu eskalirao i NATO vodio rat protiv Jugoslavije, odnosno Srbije, u ime rukovodstva kosovskih Albanaca sprovodila sledeće aktivnosti: otvaranje informativnog centra u Vašingtonu; širenje vesti i informacija o konflik- tu; obezbeđivanje kontakata albanskih lidera sa medijima, senatorima, kongresmenima, članovima američke administracije i predstavnicima međunarodnih institucija i nevladnih organizacija; pravna i druga pomoć za vreme pregovora u Rambujeu; plasiranje tekstova i komentara u štampanim i elektronskim medijima o srpskim zločinima na Kosovu i o potrebi podizanja optužnice protiv Slobodana Miloševića u Hagu itd. Diplomatija je sporazumevanje na bilateralnom ili multilateralnom nivou mirovnim sredstvima u mirovne svrhe. Privatizovana i plaćena diplomatija u službi jedne strane u sukobu je - ratna propaganda. Otud je reč o eufemizmu kada Dejvid Fin kaže: “Pablik rilejšens Ijudi su samo posrednici.” Sa druge strane, PR-agencije zaista nisu identične sa svojim klijentima nego su “samo” posrednici, i upravo ta činjenica čini privatizovanu diplomatiju još moćnijom. PR-firme koje su delovale za vreme balkanskih ratova važe kao moćni, društveno priznati i poverljivi specijalisti za komunikaciju i pouzdani izvori, pogotovo ako se uzmu u obzir profili njihovih rukovod- stava i saradnika. Oni ispunjavaju sve uslove “neza- visnog posrednika” kako ga traži fenomen koji se zove “public diplomacy”.

Tako imamo u balkanskim ratovima konstelaciju da su zaraćene strane svoju propagandu kroz filter PR agencija i njihovih brojnih komunikacionih kanala uspeli da pretvore u “istinite” poruke. I tako dolazimo do jedin- stvene homogenizacije američkog i zapadnog javnog mnjenja: američka vlada, Amnesti internašional, Hjuman rajts voč, Sorošfondacija, liberalni intelektualci ali i široki krugovi konzervativaca, Ujedinjene nacije, novinari, ali i vlade u Zagrebu i Sarajevu, mudžahedini u Bosni kao i rukovodstvo kosovskih Albanaca i pripadnici OVK - svi imaju praktično identično tumačenje zbivanja na prostorima bivše Jugoslavije, ono tumačenje kao što ga je formulisao Džejms Harf. U središtu ovog tumačenja stoje snažna poređenja sa holokaustom i njemu srodnim pojavama, što je u nekoliko navrata za vreme rata u Bosni i tokom NATO-bombardovanja dovelo do žešćih rasprava unutar jevrejske zajednice o zloupotrebi i instrumentalizaciji jevrejske istorije, doduše bez posledica po stvoreni imidž Srba kao nacističkih zlikovaca, imidža kome se, konačno, sudi u Hagu. Naprotiv - NATO-bombardovanje, odnosno, rat na Kosovu je bio i ostao prvi rat u kome su “pouke iz holokausta”, “zaštita Ijudskih prava” i “sprečavanje geno- cida” od strane vlada NATO-članica navedeni kao glavni razlozi za rat. Upoređivanja ratova u Bosni i na Kosovu sa holokaustom su razlozi što ova dva sukoba stoje u centru debate o globalizaciji sećanja na holokaust. Prema mišljenju mnogih autora u poslednje dve decenije, paralelno sa drugim procesima, došlo je i do globalizacije “kulture sećanja” koja je postavila smernice za novu univerzalističku kulturu i univerzalistički identitet na prelazu iz prve u drugu modernu. Holokaust je u mnogim zapadnim zemljama postao moralno merilo razlikovanja dobra i zla. Teško je poverovati da će izraelska PR- firma sa snažnim vezama kod američkih demokrata odstupati od zapadnog i jevrejskog mejnstrima kada vodi kampanju za Srbiju. To, prosto, nameće zaključak da ćemo ubuduće sve više biti suočeni sa jakom afirmacijom uvreženog tumačenja ratova na Balkanu i da će se po toj liniji Srbi još više deliti na “dobre demokrate” koji bezuslovno podržavaju Hag i diktirani izveštaj Republike Srpske o Srebrenici ili se šetaju Mostarom bez sećanja na 40 000 proteranih Srba, i na “mračne sile prošlosti” koje to ne čine. To jeste zabrinjavajuće. KORENl, br. 41 i 42

Mira

Beham

УЧЕШЋЕ СРБА HA КОСОВСКИМ ИЗБОРИМА 'СИМБОЛИЧНО’. На Косову је, на другим по реду парламентарним изборима од 1999. када су власт преузеле УН, гласало 53,08 одсто, односно 670.000 грађана са правом гласа, саопштили су у суботу увече у Приштини званичници Централне изборне комисије. У већини места на Косову у којима Срби чине већинско становништво, одзив на суботњим изборима за посланике косовске скупштине био је симболичан. На 100 бирачких места у СЦГ гласало је 523 расељених лица са правом гласа, изјавио је агенцији Бета порт- парол ОЕБС-а Бернар Врбан. (Бета, 24.10.4.)

Iskra 1. novembar 2004

Академик Матија Бећковић, поводом 70. годишњице Марсејског атентата

О ВЕЛИКОМ ДЕЛУ КРАЉА АЛЕКСАНДРА I Пре 70. година убијен је Краљ Александар I Карађорђевић, син Краља, унук Кнеза, праунук Вожда, најзначајнији Српски владар не само у 20. веку. Рођен у Цетињу, остао без мајке с непуне 2 године, школовао се код Руског цара, у Пажевском корпусу у Петровграду, водио три рата, прегазио Албанију, и за свога живота једва да је некад скинуо униформу. Постао је Врховни командант Српске војске тек што је прошао двадесету годину и извојевао њене најславније победе: на Куманову, на Брегалници, на Церу и Колубари, на Кајмакчалану и Солунском фрон- ту. Историју је доживљавао као поезију и, као што је написала Ребека Вест: „имао поетску идеју коју су имали само највећи људи у историји". И сам је писао и преводио песме, волео музику, разумео се у сликарство. Био је неодступни верник, несебични добротвор, неуморни задужбинар, обно- витељ готово свих установа наше културе. Његов отац, Краљ Петар I Ослободилац пре- вео је расправу Џона Стјуарта Мила „О слободи". Будући Краљ Александар је као кадет превео „Песму о соколу" Максима Горког. Тако су обојица из изг- нанства најављивали слободу свом народу. У мла- дости је писао родољубиве песме у маниру Милана Ракића. Остало је забележено да му је предлагано да уђе у Српску Краљевску Академију. На ту понуду је одговорио да би веома лоше мислио о Академији која би га у своје чланство примила као песника. Године стварања Југославије су и године Октобарске револуције. Убијен је Руски цар у кога су полагане наде да ће бити ослонац и заштитник државе Јужних Словена. Русија је нестала а настао је Совјетски Савез, држава коју је признао читав свет али Краљ Александар није. У Београду је задржао царског амбасадора а срце и сва врата своје земље отворио за руске изгнанике међу којима су били и неки највећи православни духовници и интелектуалци. Први загранични конгрес изгнаних писаца Русије (међу који- ма су били и најславнији, као рецимо Иван Буњин) одржан је у Београду под покровитељством Краља Александра. Према мемоарима присутног француског амбасадора Новленса, на првом пријему који је вођа младе совјетске републике приредио за стране дипло- мате, краљевски амбасадор Мирослав Спалајковић казао је Лењину: „Ви сте убица и изрод словенске расе. Ја Вам пљујем у лице!". Та дотад нечувена реч сведочи о много чему и сигурно није продужила живот ни Краљу ни његовој Краљевини. Због најодлучнијег отпора фашизму и кому- низму у време кад им се мало ко опирао, лако су га уочили и Лењин и Стаљин и Хитлер и Мусолини и брзо

Iskra 1. novembar 2004

сложили нишанске справе на његовим прсима. И пре атентата су му претили убиством, али „одсуство стра- ха од смрти" учинило је да упркос многим упозорењима и предсказањима није одустао ни од свог последњег пута, нити је пристао да обуче панцир, нити прихватио предлог да се са брода не искрца, иако је знао да су убице пре њега стигле у Марсејску луку. Фашизам који се приближавао пресрео га је на путу мира и убио заједно са француским министром иностраних послова Лујом Бартуом пред очима милион Француза који су дошли да поздраве Краља војсковођу и ратног савезника. Хитац који му је узео живот погодио је и државу коју је створио. Да је ту и она убијена знали су многи, иако је после тога на мукама издисала до наших дана. Сахрањен је на Опленцу, не уз Карађорђа и Краља Петра чије снове је остварио, него у крипти поред своје мајке које се највише ужелео. Имао је 45 година и 49 килограма телесне тежине. У часу кад је влада његовог сина Краља Петра II прва у Европи бацила рукавицу у лице Хитлеру, Фанцузи су, како је запамћено, са цвећем и свећама кренули ка месту на којем је убијен. О двестагодишњици Првог српског устанка и седамдесетогодишњици његове смрти, десетине срп- ских интелектуалаца обратило се Светом Архије- рејском Синоду СПЦ с предлогом да се блажено- почивши Краљ Александар I Карађорђевић упише у Диптих светих српских мученика. Због витешког и хришћанског држања пред смрћу Руска православна црква прогласила је послед- њег руског цара и царску породицу светим царским мученицима на 80 годишњицу њиховог смакнућа. Краљ Александар I је део те породице. Руски цар га је крстио и школовао, био му савезник и сапатник, с њим је поделио исти мученички подвиг. Ни за одлуку Светог Архијерејског Сабора да Краља Александра I Карађорђевића упише у свети Српски мученикослов нема бољег и тачнијег образложења од оног које је дала Руска црква за Руског цара и Царску породицу. Краљ Александар I назван је мучеником безброј пута, званично и незванично, писмено и усмено, код нас и у свету, од часа када се удостојио мученичког венца па до данашњег дана. Учинила су то и два светитеља: Николај Лелићки беседом о Краљу мученику на четрдесетодневни помен и Јован Шангај- ски који је говорећи у руском храму Свете Тројице већ трећи дан по убиству рекао да се Краљ Александар својим мученичким подвигом придружио Цару Лазару и Цару Николају II. Као што глави Вожда Карађорђа „би суђено за венац се свој продати", Краљу Александру било је суђено да главу да за мученички венац који ће, надати се, ускоро освештати његова црква прибрајујући га

сабору светих српских мученика. Краљ Александар I поделио је голготске муке са својом војском, донео слободу и васкрс распетој отаџбини, запалио заветну свећу Царице Милице и својим указом исходио уједињење Српске Право- славне Цркве. Као Карађорђев праунук довршио је маузолеј на Опленцу, као богољубац и помиритељ обновио дрвену цркву у Такову, као Његошев потомак обновио капелу на Ловћену, као витез подигао споменике Незнаном јунаку на Авали, Победнику и Захвалности Француској на Калемегдану, као верник украсио Каленић и помогао изградњу стотина храмова, као ратни друг поставио белеге и уредно војничка гробља и костурнице широм света и своје земље, као владар откупио рукопис „Горског вијенца" пронађен у дворској библиотеци у Бечу, а већину о трошку своје цивилне листе. Свестан да га зло неће поштедети и да су га одавно уочили прогонитељи Бога и вере Христове, као помазаник Божији гледао је смрти у очи прихватајући је онако како смрт прихватају мученици. Гологлави народ клечао је поред путева који- ма је пролазио његов ковчег, сељаци су носили извр- нуте гуњеве, чобани лишћем затискивали звона а уплакана војска полагала венце од црног трња на његов одар. Рука која га је убила ускоро је почела без списка да баца у јаме и коље његов народ, да му скр- нави дом, растура породицу и државу, пали гасне коморе Аушвица и Јасеновца и завија у црно читав свет. Девети октобар је најтрагичнији датум новије српске историје и уз Карађорђеву погибију најцрњи дан у двовековној повесници Династије Карађорђевић. Велики датуми које обележавамо ове године везани су за овај дан и за ово место и за овај храм. Опленац је Петропавловск Србије у којем почивају прометеји српске слободе и једине револуције која се звала српска.

пољима, на скверу Краља Александра. Капела на Ловћену коју је обновио свом претку срушена је највише што је он обновио. Његово име на споменику Незнаном јунаку на Авали било је прекривено гранит- ном лајсном. Та лајсна је уклоњена недавно, али гра- нитна громада из које је та лајсна исклесана још при- тиска његово име и дело. Уклањање те громаде његов народ и његова црква не дугују само њему него прав- ди,истини и себи. Још је у туђини гроб његовог сина, Краља Петра II и његове славне удовице краљице Марије. И да српски народ нема других грехова ни дугова осим оних према свом краљу мученику и његовој породици, био би прегрешан и презадужен. Свећа коју је запалио у Дечанима тиња готово претуљена. Из рушевина државе коју је створио Србија се још није искобељала а камоли вратила себи. И после космичке срамоте коју су доживеле његове убице и скрнавитељи његовог дома, који су пуцали и у чело Христа Спаситеља у дворској цркви на Дедињу, ових дана чујемо да ће у сред слободног Београда 2004. године бити позван онај ко је одобрио да гардијска јединица ода почаст краљу Петру I пово- дом стогодишњице његовог крунисања. Да је то исти- на видимо данас када грешка није поновљена и кад тој јединици није дозвољено да на Опленцу ода почаст најславнијем војнику и војсковођи, врховном комаданту српске војске Краљу Александру Карађорђевићу. Ако је та одлука донета по правилима војске Србије и Црне Горе, то би значило да су у нашој војсци на снази правила и укази оног каплара кога су регент Александар и његова војска крваве главе отерали са Сувобора или његових следбеника непријатеља Србије и Црне Горе. Слава витешком Карађорђевићу!

краљу

Опленац, 9. октобар 2004.

мученику

Александру

Матија Бећковић

Ако је ишта могао помислити у смртноме трену, било је да Срби никад неће заборавити како је завршио свој живот. Зашто је, где је и од кога је убијен. Али с голготског пута којим је ишао за свог земаљског живота није сишао ни после смрти. Памти се да је распустио Парламент и забранио политичке странке, а то му никада нису могли опростити љути заточници диктатуре пролете- ријата и неодступне присталице једнопартијског сис- тема. Замера му се што је стварао Југославију иако је у њој први окупио и ослободио свој народ. Мада је пао као прва жртва фашизма шест година пре почетка Другог светског рата, његово страдање настављено је и после победе над фашизмом. Пола века његово име и име краљевске породице било је прокажено. Једини споменик Краљу Александру и Краљу Петру кога се није могла домоћи рушилачка рука био је онај у Паризу на Јелисејским

САБРАНА ДЕЛА ДИМИТРИЈА В. ЉОТИЋА 12 КЊИГА

МОГУ СЕ У СЦГ НАРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН 011-582

179 (Од 14 до 20 ч.) ЦЕНА КОМПЛЕТА (12 КЊИГА) Просечан број страница по књизи - преко 350 БРОШИРАН ПОВЕЗ 100 ЕВРА ТВРД ПОВЕЗ 120 ЕВРА ИЛИ ЕКВИВАЛЕНАТУ ДРУГОЈ ВАЛУТИ

Плус поштарина за европске и прекоморске земље.

Iskra 1. novembar 2004

„SLOBODNA DALMACIJA"

O KSENOFOBIJI HRVATA Nije nam trebalo dugo da shvatimo kako Slovence zapravo mrzimo više nego Srbe. Više čak i od Haaškog suda. A najviše ipak mrzimo Amerikance. Kako njih tek ne podnosimo! I koga ono još mrzimo...? Talijane, svakako, jer nam otimaju ribu i preseravaju se na Ijetovanju. Bosance, jer njih valjda svatko mrzi. Mrzili bismo i Makedonce, ali su nam predaleko. I Nijemci nam polako dolaze na tapetu, naročito otkad su Telekomu oduzeli hrvatski predznak. Uglavnom, nije nam trebalo dugo da osjetimo kako je dobro mrziti cijeli svijet. Tko zna, možda nas to spopada u pravilnim razmacima kad je HDZ na vlasti. Možda stalno vježbamo mržnju, kako ne bismo ispali iz forme. Ipak je bitno imati puno utakmica u nogama. Ali u čemu je problem? Zašto odjednom ne vjerujemo nikome i mrzimo svakoga? Tko nas time truje i je li nam to uopće potrebno? Ili smo zaista ispod kože takvi ksenofobi? Daleko od očiju, bliže srcu

građana misli da su ustupci toj Europi preveliki. Zbog Unije smo od zaštićene ekološko-ribolovne zone napravili običnu smijuriju. Zbog te Unije moramo surađivati s Haaškim sudom, rušiti ustaške spomenike, vratiti izbjegle Srbe, poštivati manjine, regionalno se udruživati. Nije li to dovoljno da svaki punokrvni Hrvati očajnički zavapi: Pa zašto smo se onda borili?. Ne vjeruju nam Iz ove perspektive s krive strane schengenske barijere čini se da ni Europska unija ne gaji preveliku Ijubav prema Hrvatskoj. Jer, ako nas vole, zašto nam ne vjeruju? Zašto su u pretpristupnoj strategiji, crno na bijelo, definirali mogućnost suspenzije pregovora? Do sada toga nije bilo. Donedavno se kandidatima vjerovalo. Sada se kročilo na Balkan i pravila igre odmah se mijenjaju. Bolje reći, prilagođavaju. Europa je očito u hrvatskim očima postala sredstvo zastrašivanja, što prije nije bila. Njezin bič je Haaški sud, dok je mrkva sve tanja, gorča i udaljenija. I da stvar bude gora, Europska unija nedavno je poslužila Sloveniji kao prijetnja prilikom posljednjih incidenata na granici.

Ljubav prema Europskoj uniji bila je zadnja koja je pružala nekakvu nadu. Dok je Europa bila daleki strateški cilj, zdušno smo joj izjavljivali Ijubav. Čim se primakla našim vratima, brzo smo se narogušili. Prvi put u I opet Hrvati vape: Zbog čega baš Sloveniji? nekoliko godina podrška građana ulasku Hrvatske u Ona nam je postala gori susjed od Srbije. Slovence smo Europsku uniju pala je ispod pedeset posto. U samo pola počeli mrziti gore nego Srbe, a to na ovim prostorima godine, i to otkad je HDZ preuzeo vlast, podrška se nešto znači. Može se čak reći da nas Slovenija boli kao rapidno počela smanjivati i sa Pajovičev prst u Metličićevu 74 pala na samo 49 posto. Nije nam trebalo dugo da shvatimo oku. Ipak, kad bi nas netko Što je Europa bliža, podrška kako Slovence zapravo mrzimo više nego na ulici upitao zbog čega je slabija. Za Hrvate izgleda Srbe. Više čak i od Haaškog suda. A najviše konkretno mrzimo Slovence, vrijedi drugačija logika: ipak mrzimo Amerikance. Kako njih tek ne knjiga bi se svela na dva ili daleko od očiju, blizu srca. podnosimo! I koga ono još mrzimo...? Talijane, tri slova: na Piran, Svetu Teško je vjerovati da je za taj svakako, jer nam otimaju ribu i preseravaju Geru i Ljubljansku banku. pad podrške kriv Nenad se na Ijetovanju. Bosance, jer njih valjda Bez obzira što devedeset Ivanković. Njegovi ridikulozni posto hrvatskih građana u plakati za kulen, sir i vrhnje ne svatko mrzi. Mrzili bismo i Makedonce, ali su Savudriji nikad nije bilo, mogu komunicirati ni sa kime, nam predaleko. pojma nema što je Sveta pa čak ni sa socijalnim slojeGera i nikad nije štedilo u vima koji se osjećaju ugroženi od EU. Teško je, također, Ljubljanskoj banci. Ali, ako se o tome piše, a još više, ako vjerovati da je za takav pad kriv i HDZ. Ipak je Vlada Ive to govore našipolitičari, onda u tome očito nečega ima. Sanadera svoju politiku podredila Europi i na tom putu Uostalom, ne bi nam bilo prvi put da zamrzimo nekog kad nam učinila krupnije, čak i odlučnije korake od Račanova se to naredi. I da se brzo ohladimo. Vidite kako smo brzo kabineta. Pa, ako nije kriv čak ni HDZ, onda mora da pronašli zamjenu za Srbe. Sad imamo Alpske Srbe. krivnja za taj pad podrške ulasku u EU leži na nama samima. Utješno zvuči da je sličan sindrom zabi-lježen i Nije nam dugo trebalo ni da zamrzimo Amerikance: u sadašnjih deset novih članica EU. Pripisuje se samo dvije godine od dolaska Georgea W. Busha na vlast i određenom strahu, neizvjesnosti od toga što Unija priprema za napad na Irak. Počeli su nam smrditi McDonaldsovi zapravo donosi. Ako je samo to posrijedi, onda ćemo sa hamburgeri, smijemo se američkim košarkašima, gutamo knjige zadovoljstvom dočekati sudbinu tih zemalja. Ali, u i hrlimo na fil- move koji se rugaju Americi, dobro razmislimo hrvatskom slučaju treba biti oprezan. prije kup- nje CD-a nekog američkog glazbenika: je li on za Pad podrške EU dogodio se čak i prije službenog početka pregovora o članstvu. Konkretni problemi nisu još ni došli na red. Zapravo, još ni ne znamo što nas čeka da bismo bili toliko uplašeni. Uostalom, nije li ovo trenutak koji smo priželjkivali?

Busha ili Кеггуја? Kvragu, malo nam je trebalo da počnemo naricati nad sudbinom Sadama Huseina, Hitlera novog doba, samo zato što ga je ščepala Bushova Amerika.

No, ne treba sumnjati da ćemo opet zavoljeti Ameriku, tu mračnu silu, samo ako Bush izgubi izbore u

Možda i nije. Možda sve veći dio hrvatskih

Iskra 1. novembar 2004

СВЕТ СРПСКИМ ПАТЊАМА, СУЗАМА И СТРАДАЊИМА НЕ ВЕРУЈЕ (2) На састанку са члановима Председништва Косова, Солана је прекинуо албанске представнике са речима, „да му је доста лепих прича и да је разочаран јер код њих не види спремност да сносе одговорност”. Састанак је затим напустио. Дан касније Влада Бајрама Реџепија је објави- ла да ће обновити све порушено. У правцу тога је онда окречила неколико нагорелих станова у зградама YU програма у Приштини. А истакли су и да ће све порушене куће бити изграђене не по „новим стандар- дима”. Произлази тако, да су и рушили српске породичне куће да би их изграђивали по новим стан- дар-дима (права иронија).

О ksenofobiji... studenom. Kako će nam hamburger opet zamirisati! Poslat ćemo i vojnike u Irak, samo da taj krivonogi Teksašanin više ne gazi svijetom. Kriv je politički govor Ova top-lista predmeta mržnje tako je intenzivna da je i Haaškom sudu pala popularnost. Toliko mrzimo Busha i Slovence da sa sjetom izgovaramo ime Carle Del Ponte. No, onda nam se spomenu Čermak i Markač, spomene nam se suđenje Norcu i Ademiju, zamaše nam se pred nosom Antom Gotovinom i opet se raspameti- mo. Haag jednostavno ne možemo voljeti. A još je gore kad Haag voli Hrvatsku, jer to znači da smo im isporučili još jednog generala. Provokacijama očito nema kraja. Srećom, Hrvatska je napredovala. Ono što se nekada nazivalo mržnjom, danas je dobilo blaži, akademski oblik - ksenofobija. Ona sve više uzima maha u odnosu Hrvatske prema susjednim državama, europskim institucijama, stranim vladama, sudovima, čak i običnim turis- tima. Veliki dio tog straha izvire iz socijalne nesi- gurnosti građana, maglovitog povijesnog naslijeđa, a u najvećoj mjeri iz političkog govora. Politika je na ovim prostorima uvijek crpila najniže Ijudske strasti, hranila se njima u želji da ovlada društvom. Baš kao u Orvvellovoj 1984, od neprijatelja je preko noći pravila prijatelje, izmišljala ratove i falsificirala primirja. Jučer su fanfare pozivale u rat, danas zazivaju primirje. Jednog dana Europa je naš strateški cilj, a već drugog Veliki brat koji će nas lišiti kulena, generala, ustaških spomenika i nacionalnog suvereniteta. Danas je NATO jamac sigurnosti, sutra ubojica naše djece. Jučer je Amerika pobijedila Miloševića, danas igra ulogu najvećeg svjetskog terorista. Danas mrzimo Slovence više nego Srbe, a već sutra ćemo nacionalističke strasti utapati u Laškom pivu. Jedini je problem u tome što je toliko lakše mrziti. Tu nema nijansi, nema detalja i razmišljanja. Ima samo televizije i političkih plakata. Slika našeg skučenog svijeta.

„Фајнашел тајмс" из Лондона позабавио се сизуацијом на Косову и Метохији и закључио (27. марта): „На Космету је дошло до етничког чишћења Срба, а албанске банде су испољавале право погромашко понашање... Да би се овде у будућнос- ти спречило насиље постоје три решења. Прво је огромно повећавање трупа Кфора, друго је подела, а треће довођење снага безбедности. Два послед- ња су много ефикасније...” Шеф Унмика Хари Холкери и косовски преми- јер Бајрам Реџепи представили су 31. марта стан- дарде за Косово и Метохију. Према Холкерију: „Косово ће бити крај у који ће свако пожелети да дође. Мирна област у којем се поштује право и у коме је свако безбедан и сигуран, са некорумпи- раним и непристрасним институцијама”. Четири дана касније, Ибрахим Ругова, у интервјуу за „Сандеј Телеграф” (4. април 2004.) је захвалио Британији на брзом слању трупа на Косово и замолио да оне ту остану и да му (Косову) Британија помогне да стекне независнот (тобожња конфронтација између шиптарских лидера). А у стварности, активности у циљу стицања независности Косова и Метохије су се наставиле. Хари Холкери дозволио је 6. априла да ступе на снагу „Косовски Кривични закон и Закон о кривичном пос- тупку", а то значи да су овде престали да важе српски закони овога профила. Још један корак ка тзв. кон- ачном статусу. У говору посланицима Косова, Хари Хоклери је 9. априла 2004. изјавио (и остао жив) да ће све орга- низаторе насиља извести пред лице правде. Вероватно су на ову његову изјаву посланици Косова аплаудирали у стању превелике одушевљености. А онда су сви као један, осудили насиље које се догодило на Косову (класична шиптарска лицемер- ност). Не прође ни дан, а већ се огласи Фатмир Хумоли, председник Националног покрета за ослобођење Косова (члан „Ал каиде”). Он поручи: у немачком „Шпиглу”: „Зарад уједињења са Албанијом, 10 хиљада припадника те организације ће кренути у нови рат, против непријатеља - мисије УН на Косову и Метохији" (статистичка испитивања вршена на Косову и Метохији су показала да је чак 75% Арнаута против мисије и Кфора и Унмика). Уз свој, назовимо га интервју, авај припадник „Ал каеде” најтиражнијем немачком политичком мага- зину из Хамбурга је приложио слику једне српске куће у рушевинама на којој је писало: „Смрт Србима”. Недостајала је на њој само албанска застава коју су током мартовског дивљања стављали на згаришта

Slobodna Dalmacija, 9.10.2004. Tomislav KLAUŠKI

Iskra 1. novembar 2004

свих српских кућа, манастира и цркава. „Строго” се придружавајући „наредбе” Холкерија, да ће сви који су одговорни за злочине и насиља над Србима бити изведени пред лица правде, из затвора су пуштени они припадници ОВК најодго- ворнији за злочине у Неродимљу, Качанику и западном делу Косова (12. април 2004.). Огласио се и бивши председник омладине у време Јосипа Броза, адвокат Азем Власи 13. априла: „Одбацио је могућност да Албанци желе да направе „Велику Албанију”. Али да Косово мора бити независно од Београда (мора се само умрети - п.а.), јер једино то гарантује његову стабилност. За Албанце са Космета је права ноћна мора и само помињање да се у покрајини успостави власт Србије" (изјава за подгоричку ТВ „Монтену”)”. Дакако, сем шминкања ових неколико станова у Приштини од стране Бајрама Реџепија (председника владе Косова), запажа се средином априла да и Шиптари (нарочито), али и Кфоровци одуговлаче са обновом српских кућа. Примера ради Србима поврат- ницима је забрањен повратак у повратничка села Грабац и Бича у општини Клина. У општини Обилић, фински Кфор је 15 дана од позива, тек 15. априла дошао у ово место. Десетину минута су разгледали рушевине. Онда су отишли уз рационализацију, да ће то одрадити чешки Кфор, који наредни дан преузима одговорност за сигурност у Обилићу. У Косовској Митровици, 18. априла 2004. године, дошло је до крвавог обрачуна између војника Кфора из Јордана и Америке. Разлог? Врло једноста- ван. Расправа, око Ирака. Било је доста мртвих и још више рањених. Тачан број је непознат пошто се крије од јавности. Хари Холкери је био опет запрепаштен. Рањеним и Јорданцима и Американцима су давали крв Срби. То је оно што карактерише наш народ. Народ који је увек био частан, поносан, храбар и слободаран. Американци су се захвалили, али природно ово нису објавили у својим медијима. За њих је неразумљиво и несхватљиво, да их спашавају баш они које они уништавају. То могу да чине само православни Срби. У временском интермецу између 17, марта (тачније 20. марта) и 19. априла 2004. године, по Србе није било неких битнијих промена у стању, него пре мартовских Бартоломејских дана и ноћи. Председник Исламске заједнице за Прешево, Бујановац и Медвеђу, муфтија Неџмедин Саћипи је 20. марта лукаво позвао све чланове међуетничког насиља и насиља међу суседима: „Све исламске и православне верника да паљење црква на Косовију и џамија у Србији приме што смиреније, имајући у виду да овај вандалски чин нису извршили људи који Бога поштују и верују у њега, него људи без морала који не поштују ни закон, институције, а ни Бога”. То је управо оно о чему је свет тртљао док су шиптарске масе и руље убијале и прогониле Србе по Косову и Метохији, он је стално причао о међуетничким

Iskra 1. novembar 2004

сукобима. Слике насиља са Косова и Метохије ретко је ко видео. Најпознатији електронски медији заглупљи- вали су своје сународнике, безброј пута приказујући спаљене џамије у Београду и Нишу. И погром над Србима свео се тако само на призор о две спаљене џамије. Истовенто је то и са збивањима у Хрватској где Србе још премлаћују. Примерице ради, наводно хули- гани су због неке кошаркашке утакмице у Загребу 17. априла премлатили председника Београдског кошаркашког клуба и новинара из ТВ Б92 (чувени ТВ који даноноћно говори о некаквим злочинима Срба над Хрватима). Руководство кошаркашког клуба, да је имало части и поноса једноставно би се покупило и отишло из хрватске престонице. Али „спортски” мотивисани они су остали у Загребу и играли утакмицу у полуфиналу некакве кошаркашке лиге. (Или, још много драстичније. 1. децембра 1991. године у Загребу у стан породице Зец банули су неоусташки полицајци, познатији под именом „мерчеповци”. Покупили су три члана ове породице и онда их побили под Сљеменом (гора над Загребом). Дакле жртве су познате, тј. три члана породице Зец. Познате су и убице (чак и поименце). Учестовали су и у познатим покољима над Србима у Пакрачкој пољани. Од сваке одговорности „ослободио” их је тада Владимир Шекс, садањи председник хрватског Сабора. На поновљеном суђењу у Загребу, од 21. априла, хрват- ска држава не признаје масакр над породицом Зец.) У централном делу Косова (21. март) претила је права хуманитарна катастрофа. Посебно трагично, било је у селу Граце где житељи читавих 6 дана нису ништа јели. Солидарност међу Србима расте. Сви чланови Косовског заштитног корпуса и Косовске полицијске службе су побацали ове шиптарске униформе и прикључили се свом страдалном народу (22. март). Истога дана у Гњилану, Шиптари су запалила једну српску кућу у Гњилану и демолирали амбуланту у близини цркве. Током мартовских репресалија над Срабима, арнаутски терористи су запалили зграду српске бол- нице у Косову Пољу, тешко оштетили Дом здравља у истом месту, запалили зграду српске амбуланте у Приштини, и коначно запалили и уништили зграду српске амбуланте у Обилићу. Због свега овога, српски лекари су прекинули све контакте са арбанашким медицинским радницима (лекарима пре свега). Српског политичара Ранђела Нојкића, са групом Срба су 23. марта тешко малтретирали Арбанаси из Косовске полицијске службе. Војници из Кфора одбили да чувају српску децу у селу Старо Градско, као и пружају заштиту њиховим учитељима и наставницима који долазе из оближњег Липљана. Ускратио је Кфор и помоћ заштите за 16 средњошколаца који из Старог Градског путују за Грачаницу (31. марта). Шиптарскаи пљачкаши продавала су три црквена звона и врата са једне српско - православне

Свет српским . .. цркве у Приштини (4. априла 2004. године). Шиптарски терористи претили су киднапо- вањем припадницима и Кфора и Унмика (6. април 2004. године). Припадници немачког Кфора, одбили су молбу Срба из Призрена, да на Васкрс им омогуће да дођу у Ораховицу на празничну литургију и посете Велику Хочу (10. април 2004.). Унмик и Косовска полицијска служба ухапсили Синишу Томашевића (29) из села Суво Грло, општина Србица, на основу дојаве зликовца из ОВК Исмета Хаљитија, из суседног села. Србин је наводно пуцао у правцу његове куће (12. април 2004.). Дан касније у Обилићу је претучен од Арбанаса брачни пар који се вратио у своју кућу. Нападчи су похапшени и убрзо пуштени „услед недостатка доказа”. Епархија рашко - призренска дошла је до доказа да се на Косову и Метохији, Арнаутима продају српске куће на основу фалсификованих докумената (17. април). Храм Христа Спаса у Приштини је од стране Шиптара претоврен у нужник, обнародовао је владика рашко - призренски 18. априла 2004. године: „Ови ужасни призори некултуре су срамота не само за приштинске општинске власти, већ и огромна срамота за мисију УН”. Истога јутра, три Србина су повређена из ватреног оружја када су били у кафани „Тиха ноћ” у Лепосавићу. Одмах су пребачени у болницу у Косовској Митровици и нису у животној опасности. Нападач је остао непознат. Два или три дана пре овога Арбанаси су каменовали аутобус са српском децом из Гораждеваца, који се упутио према Косовској Митровици. Онда 19. априла 2004. године на сцену ступа председник владе Косова Бајрам Реџепи: „Уколико до септембра 2005., не буде решено питање коначног статуса Косова албанска заједни- ца ће сама прогласити независност. Бићу међу првима који ће покренути питање расписивања референдума о независности или доношењу декларације у косовској скупштини”. Солана га је врло брзо демантовао, са речима да неће бити никакве промене у политици Међуна- родне заједнице „стандарди пре статуса”. Срби се због ове изјаве не узбуђују, знају добро да стандарде Шиптари никада достигнути не могу. Британски министар за Европу 21. априла је обишао запаљену и уништену српску цркву Св. Никола у Приштини. Запрепашћен невероватном дозом шиптарског вандализма изрекао је и ове речи: „Уништавање културног наслеђа Европе је тежак и монструозан злочин. Очекујем да ћу председника Косова Ибрахима Ругову видети како се на коленима извињава за овај монструозни злочин над српском светињом и европском кул- турном баштином”.

рекао:

Дошавши у Београд дан касније, децидирано је

„Указао сам косовским лидерима, да ми у Британији не користимо рећ „независност” јер смо ми у Европи сви међузависни, а што се тиче кон- ачног статуса, за све нас постоји само један кон- ачан статус, а то је кад умремо”.

Садашњи министар спољних послова СЦГ (Вук Драшковић) по обичају причао је без везе (не- разумно). Од умног Енглеза тражио је: „Да омогући повратак прогнаним Србима на Косово и Метохију (то је уреду) као што је то омогућено и Албанцима које је протерао Милошевић за време бомбардовања" (а то је већ знак тешке душевне неусклађености која је одавно код њега присутна). Исто тако, током 23. априла у посети Приштини био је албански председник Алфред Мојсију и за новинаре рекао: „Албанија жели да демократско Косово што пре стигне до коначног статуса. Ми не подржава- мо насиље и екстремизам, али што се више одлаже коначни статус Косова, то се више простора оставља за деловање екстремиста са свих страна." (На Косову и Метохији, екстрремисте има само једна и то шиптарска страна.) Истога дана и Приштину је стигао и генерални секретар НАТО - пакта Јап де Хоп Шефер. Он није причао о никаквом коначном статусу него је подвукао: „Мартовско насиље на Косову неће се понови- ти. Лидери Косова имају политичку одговорност да помогну унутрашњи дијалог за разговоре Приштине и Београда и да поштују мањине”. Не прође ни 24 часа од изјаве генералног секретара НАТО - пакта, а администратор Унмика Холкери издаде наредбу о формирању канцеларије за сарадњу и кооперацију на пословима спољне политике при Влади Косова. Нагласио је, и да ова одлука није у супротности са „Уставним оквиром и Резолуцијом 1244". Према мишљењу Арнаута „формирање те канцеларије представа срж будућег министарства иностраних послова”. На Косову и Метохији, за Арбанасе важи сис- тем не „топло - хладно” него „топло - млако", а за Србе „ледено хладно”. Или да дефинишем то још сликовитије, за Арнауте важи принцип „штапића и шаргарепе”, а за Србе „батине и буздована”. Огласила се и „Међународна криза групе”. Онако како је прецизирао Данијел Сервер. Извештај носи наслов „Колапс на Косову”. Из њега битно је ово: „Ми смо за нови вид међународне управе у покрајини. Од међународне заједнице тражимо да предузме акцију како би се повећала безбедност ма- њинских заједница на Косову а посебно српске. Захтевамо, да почне припремни посао за преговоре о коначном статусу, потврђујући правне основе из Резолуције 1244". ( „У том грму - значи - лежи зец").

Др Војислав Недељковић

Iskra 1. novembar 2004

Вршљања страних обавештајних служби у неким републикама бивше СФРЈ

СЕЗОНА ШПИЈУНСКОГ СТРИПТИЗА

Пошто су их „провалили” медији, Лондон из Београда повукао шефа МИ6 у Србији Ентонија Монктона, британски доушник отишао и из Сарајева, а још је неизвесно колико ће издржати „саветници” у Загребу. Шта је Монктон радио у Србији? Шеф британске обавештајне службе у Србији Ентони Монктон прошлог месеца напустио је Београд након кампање коју је против њега покренула Државна безбедност, пише „Дејли телеграф”. Његова фотогра- фија најпре се средином августа појавила на насловној страни београдског „Недељног телеграфа”, док је загребачки „Национал” недељу дана касније објавио причу под насловом „Британски шпијуни окупирају Хрватску”. Британска обавештајна служба МИ6, преносе медији у Лондону, повлачи своје шпијуне и из других држава наследница бивше СФРЈ, пошто су откривени јавности у низу извештаја медија које су подметнуле незадовољне домаће обавештајне службе. Прошле недеље канцеларију високог представника у Босни и Херцеговини Педија Ешдауна напустио је човек, који је био означен као британски шпијун на Балкану. Тог тајног агента „провалио” је сарајевски недељник „Слободна Босна”, откривши да МИ6 у БиХ и Хрватској спроводи операцију прислушкивања. Иако је у локалним медијима у Хрватској откривен њихов иден- титет, у Загребу се још налазе два британска обавештајца. Упућени тврде да тамо неће још дуго седети. Каријера на југоистоку Европе Према ономе што се до сада зна, Монктон је био један од кључних људи који су, почетком деведесетих, ојачали британску обавештајну мрежу на Балкану. Од када је, 1987. године, приступио британ- ској обавештајној служби МИ6, ако се изузме службо- вање у Женеви, покушавао је да интересе Круне спроведе најугоистоку Европе. Од 1996. године радио је у Загребу, а пред октобар 2000. стиже у Београд. Монктон је важио за једног од најбоље обавештених људи у Београду када је у питању ДБ. Кажу да је чак покушао да убеди службу 2001. да усвоји његове планове за реформу. Према његовом предлогу, број припадника те службе требао је да се смањи десет пута, на 300 људи! Идеја је одбачена, јер се ДБ плашио да би таква реформа смањила утицај службе на политички естаблишмент. Поред тога, вођство ДБ било је забринуто да Монктон има преве- лики утицај на бившег министра полиције Душана Михајловића, са којим је био близак. Монктон је овде оптужен и да је изазвао нове потресе у ДБ због тога што се чинило да превише зна о српском подземљу. Неки извори тврде да је пре Ђинђићевог убиства Монктон показао тајној служби документ који објашњава функционисање земунског мафијашког клана - групе која је касније оптужена за Ђинђићево убиство. Монктон је, како наводе упућени, вишим службеницима показао делове овог документа, а они су закључили да о овој злогласној групи Монктон зна

Iskra 1. novembar 2004

више него њихови оперативци. Ипак, најзапаженија његова акција било је учешће у испоручивању Слободана Милошевића у Хаг. Шта је тачно био његов удео јавност може само да нагађа, јер је обавештена тек онолико колико су то желели уредници београдског „Недељног телеграфа”. Фотографије Милошевића и хеликоптера који га одводи у Хаг, а које је својевремено ексклузивно објавио тај београдски недељник, настале су на хелидрому Државне безбедности и могао је да их направи једино неко из те службе. Штета од „оруђа” које је сам користио? Овај недељник је средином августа ове године у тексту под насловом „Одлазак елитних западних шпијуна из Србије” објавио да су пријему у Монктонову част присуствовали и бивши и актуелни министар полиције, Душан Михајловић и Драган Јоцић. У тексту су објављене и фотографија, број телефона и имејл адреса Ентонија Монктона. Одмах је уследила и реак- ција са Острва. „Сандеј тајмс” објавио је текст под називом „Осветољубиви Срби издали врхунског обавештајца МИ6” у којем наводи ставове дипломата блиских Монктону који тврде да се ради о освети његових колега из МУП-а Србије, блиских „Недељном телеграфу”, зато што је британски обавештајац дозво- лио себи да се превише меша у истрагу о убиству пре- мијера Зорана Ђинђића. И „Сандеј тајмс” није детаљније образложио овакву тврдњу. Како ствари стоје, Монктон је, изгледа, претрпео штету од „оруђа” које је и сам волео да користи. Наиме, британска штампа спекулише већ дуго о његовим везама са Домиником Лоусоном, његовим зетом и уредником „Сандеј телеграфа”. Спекулације се своде на успо- стављање новинарско-шпијунских веза, а у једном од коментара дословно се каже: „Није, међутим, најјасни- је да ли су официри МИ6 имали потребе за маскирање у новинаре само у Енглеској или су се претварали да су новинари и на врућим местима каква је била бивша Југославија”. Текст у „Недељном телеграфу” није први ударац на Монктона. Његово име и фотографија објављени су први пут у књизи бившег помоћника начелника Државне безбедности Зорана Мијатовића „Опело за државну тајну”, коју је објавио управо тај недељник у другој половини марта ове године. Описујући догађај од 28. јуна 2001. године, када је Милошевић испоручен Хагу, Мијатовић у књизи све- дочи да су тог дана у његовој канцеларији, поред мин- истра Михајловића и његовог шефа кабинета Ивана Ђорђевића, били и шеф хашке канцеларије у Београду Дејан Михов, хашки истражитељ Кевин, полицајац из Хага, дошао је и Дејвид Блек из ЦИА, према тврдњи Мијатовића, супервизор целе акције, који је на овом случају заменио свог шефа Дејвида Нејбора, а нешто касније придружио им се и Чеда Јовановић. „Саветнику у британској амбасади у Београду Монктон се јавио да he каснити, јер је био у Црној Гори. Из раз- говора с њим, закључио сам да је цео посао око трансфера Милошевића био на релацији господин Моктон, британски војни аташе и министар Михајловић”, пише, поред осталог, Мијатовић.

КАКО SU KLINTON & CO POMOGLI AL KAIDI DA STVORI SVOJE BAZE NA BALKANU I DRUGDE U toku poslednjih više od 20 godina su SAD u meri bez presedana pomagale one islamske grupe Bliskog Istoka, a posle i u Bosni i Hercegovini (BiH) u devedesetim godinama, koje danas predstavljaju kičmu terorističke organizacije Al Kaide. Ovde se treba setiti reči uticjanog američkog senatora, danas već pokojnog Jesse Helmsa, koje danas zvuče dosta glupo i anahronično, ali u članku „Upotrebite Reganovu doktrinu” (Wall Street Journal, 9. juna 1995.) one su zvučale pogubno. Helms se hvali, kako su Amerikanci uspeli da iskoriste uz svoju finansijsku, političku i vojnu (oružje) pomoć lokalne „borce za slobodu” tj. mudžahedine, u Avganistanu, da isteraju sovjtesku armiju i onda se pita, zašto ne bi iskoristili tu istu doktrinu i pomoć „Bosancima”, da isteraju Srbe iz zemlje koju su Srbi prema Helmsu nezakonito osvojili... Zatim Helms kaže: - „Negativcima, koji tvrde da takva politika ne može da uspe u Bosni, treba spomenuti američki uspeh u Avganistanu..." Kakvu su samo štetu izazvale te glupe i drske reči moćnog senatora, šefa odbora za inostrane poslove američkog senata. Drskost senatora je bila u tome, da je dozvolio sebi da potpuno nepoznavanje istorije, pravu laž, saopšti Ijudima kao istinu. A što se tiče

Сезона ... Шта кога интересује? Београд је као центар Балкана одувек био атрактиван за све стране обавештајне агенције. Новинар и публициста Марко Лопушина, иначе један од наших најбољих познавалаца рада тајних служби, каже да у нашој држави делују најмоћније тајне службе, а поред британске МИ6, нарочито су активне ЦИА, немачка БНД и друге. О значају СЦГ говори и премештање седишта ЦИА за југоисточну Европу из Софије у Београд. Према добро обавештеним изворима, амбасада САД у Београду ће бити премештена на Дедиње, док ће центар америчке Централне обавештајне агенције, опремљен најсавре- менијим уређајима, бити смештен у улици кнеза Милоша, где се сада налази амбасада ове земље. У тој згради ће бити смештен „Фарадејев кавез”. Реч је о посебној изолованој просторији у потпуности заштићеној од електромагнетног зрачења, у којој је могуће обављати разговоре и шифровање без опас- ности од прислушкивања. Према оцени овог експерта стране обаве- штајне службе су Србију поделиле на своје интересне зоне. Американци су заинтересовани за целу Србију, Британци за Београд и централни део наше републике, немачки БНД за Београд, Косово и Војводину. Уз ове најмоћније тајне службе, у Србији вршљају и агенти руске обавештајне службе. Лопушина истиче да су Руси због тренутне америчке доминације у другом плану, а да ли ће тако остати видеће се после председничких избора у САД ДНЕВНИК, 28.9.2004. <www.pcnen.cg.yu>

onih Helmsovih takozvanih „boraca za slobodu”, uz njih, eto, nikoše Al Kaida teroristi i 11. septembar 2001. Tvorci inostrane politike u Vašingtonu su naivno mislili da mogu da pretvore militantni Islam u svoje oruđe u međunarodnoj politici. Neinteligento se u tome istakao tandem Klinton-Albright koji je očevidno potcenjivao mogućnost neprijatne kontra-reakcije i koji je pomogao da se islamski radikalizam promeni u globalni fenomen celoga sveta. Islamske radikalne vođe su jasno pokazale, da nisu „sredstvo za jednu upotrebu”, koje je moguće posle izvršenog zadatka izbaciti. O tome, kako su vlade SAD, uglavnom u vreme vlade predsednika Klintona pomogle da se terorizam raširi po svetu, izašao je u BYRONICA (VII, januar, 2004.) vrlo zaninljiv članak „Leglo džihadista na Balkanu: Istina je tu”. CIA je potrošila u toku „Operacije Ciklon” (Operation Syclone) preko 4 (četiri) milijarde američkih dolara, između ostalog za izgradnju logora za obuku terorista, gde su bili „spremani mladi fanatici, da uvežbavaju terorističke postupke, ubijanje”. Ovakvi logori su postojali i u „demokratskoj” Velikoj Britaniji. Tokom 1999., je albanska teroristička organizacija UCK (Oslobodilačka armija Kosova) bila vežbana u „terorističkoj praksi” po nalogu predsednika Klintona. Pomoć za islamske ekstremiste je počela mnogo godina pre građanskoetničko-verskog rata u Jugoslaviji, odmah posle sovjetskog dolaska u Avganistan 1979. godine. I sam Usama bin Ladin, u to vreme kao „američki čovek”, je tu odigrao važnu ulogu. Tokom devedesetih godina Klintonova vlada je svestrano pomagala operacije Al Kaide na Balkanu (Bosna, Kosovo), iako je svako morao pred kraj da oseti, da ta organizacija predstavlja značajnu opasnost i za SAD. Nemački Der Spiegel (8. decembra 2003.) je napisao, da se zapadni obaveštajci boje, da će Bosna postati leglo terorista, spremnih da upotrebe silu protiv „bezbožnog” Zapada. U nekim džamijama su već imami počeli da javno šire mržnju protiv Zapada, Izraela, „bezbožnih” SAD. U toku rata u nekadašnjoj Jugoslaviji, Bosna je postala, zahvaljujući Klintonu, Albrightovoj i njihovim saradnicima, pravim logorom za vežbu islamista iz celog sveta. Zahvaljujući njima i neverovatnoj prevari oko Srebrenice, uz pomoć raznih islamskih zemalja (na primer, Irana, Saudijske Arabije), Srebrenica će postati takoreći mestom za hodočašće za islamiste (fundamen- taliste) iz Evrope i Bliskog Istoka, gde će moći na miru da se okupljaju i „savetuju” (za buduće terorističke napade). Kada je otkrivan spomenik „žrtvama poubijanim od Srba”, tu svečanost je „posetio” i sam bivši predsednik Klinton. Vlada SAD je kao prilog za izgradnju spomenika (izgradnja je navodno koštala 5.7 miliona dolara) dala jedan milion dolara. Izveštaji kažu, da je vlada Republike Srpske iz svoje „sirotinje” bila naterana da plati dva miliona „bosanskih” maraka kao svoj prilog za spomenik. U redovima Izetbegovićeve vojske se borilo oko

М. Бозокин

Iskra 1. novembar 2004

5.000 stranih „dobrovoljaca”, od kojih je dosta u BiH i ostalo, iako su prema dogovoru iz Daytona svi trebali da zemlju napuste. Da bi mogli da ostanu u BiH, kao sigur- na podrška Izetbegovićevom režimu, stotine arapskih i drugih dobrovoljaca su ostali u zemlji, tu se se mnogi i oženili i dobili bosansko državljanstvo. („Mudžahedini ostaju u Bosni: radikalni islamisti siluju civile, nisu poslušali Dejtonski plan". The VVashington Post, 8. jula 1996. ). I sam Usama bin Ladin je dobio polovinom devedesetih godina bosanski pasoš. Blizu Zenice, u bivšem srpskom selu Bocinja Donja, je sada glavno „gnezdo” tih islamskih „dobrovoljaca”. Kao jezgro bin Ladenove aktivnosti u BiH, na Balkanu, je bila brigada Al Mudžahid (musliman koji se bori u džihadu, svetom ratu, protiv nevernika, hrišćana), koja se borila u bosansko-muslimanskoj vojsci. Postala je 1992. godine, u njoj su se borili ratnici iz raznih musli- manskih zemalja (među njima i članovi HizbAllaha), Brigada se „proslavila” svojom svirepošću. Iz njene aktivnosti su i slike odsečenih glava pravoslavnih hrišćana, Srba. Dolazak brigade Mudžahid su omogućile Al Kaidi i HisbAllah. Iz brigade se teroristička mreža raširila dalje u Evropu, pa i u SAD. Posle prvog rata u Zalivu (1991.), u vezi sa postupcima Zapada prema Iraku (sankcije i njihove posledice, naprimer, neverovatan porast smrtnosti dece), muslimani su mogli opravdano da kritikuju Zapad i to uglavnom SAD, da su nepravedni prema Arapima, muslimanima uopšte. Radi toga se ondašnji zamenik američkog ministra inostranih poslova Lavvrence Eagleburger trudio, da pokaže prijateljsko lice prema muslimanima, te su tako bosansko-hercegovački muslimani prikazani u propagandi kao nevine žrtve u vezi sa višeetničkom i više-kulturnom trpeljivošću - a to, naravno, nije odgovaralo istini. Sa velikim znanjem stvarnog stanja, to je energično osporavao i u isto vreme kritikovao američke medije potpukovnik američke obaveštajne službe John Sray, u svojoj opširnoj studiji o Bosni i o brojnim izmišljotinama Zapada u vezi sa tamošnjim događajima. „Како se prodaju bosanski mitovi Americi: Kupče, pazi se!” (Kancelarija američke armije za vojne izveštaje iz inostranstva, Fort Lavvrence, KS, oktobar, 1995.). Posle „uspešnog” početka u BiH, bin Ladin je nastavio da uspešno izgrađuje svoju mrežu i na Kosovu. Uprkos opomena, šta se stvarno događa (The Jerusalem Post, 14. septembra 1998.), Klintonova vlada i njeni tvrdoglavi i sasvim kratkovidi saveznici (Blair, Cook, Fischer, Scharping, Schroder, Solana, itd.) su to sasvim bagatelisali i nastavljali sa svojom kriminalnom delatnišću. Ko njima uopšte može još da veruje!? Čudnovato je, da Bušovi republikanci ove osnovne, katastrofalne pogreške Klintonove vlade više neisko- rišćavaju tokom predsedničke izborne kampanje 2004. u SAD. Na Kosovu su pokazale UCK i organizacija, koja ju je nasledila na, posle „presvlačenja kaputa”, TMK (Kosovski zaštitni korpus), da shvataju ciljeve Al Kaide i da znaju kako da joj izraze svoju zahvalnost: uništile su eksplozivima, paljevinom i pljačkom oko 150 hrišćanskih pravoslavnih crkava, manastira, od kojih su neki bili

Iskra 1. novembar 2004

izgrađeni još u XIII-XIV veku. Nedavni „napad” rušenja i ubijanja svega srpskog se ostvario kao „kristalna noć na Kosovu i Metohiji” posle 17. marta 2004. godine, uprkos prisustva jedinica KFOR-a. U vezi sa tim treba spomenuti kriminalnu neaktivnost, kukavičluk nemačkog odreda KFOR-a (3.600 vojnika), sa komandom u starom carskom gradu Prizrenu, koji ni prstom nije mrdnuo protiv divljanja albanske rulje, koja je linčovala i uništavala u Prizrenu i okolini sve sprsko, uključujući tu i devet crkava, među njima i starinsku crkvu Majke Božje Ljeviške (XIV vek), episkopiju i bogosloviju, koja je preživela pre toga i tursko vreme. Komandant nemačke jedinice KFOR-a, nemčki general Holger Kammerhof, lokalni nemački komandant Prizrena pukovnik Dieter Hintelmann, kao i komandnat međunarodne UNMIK policije, nemački komesar Stephan Keller, su sigurno zaslužili „orden za kukavičluk”. Grčke i italijanske jedinice KFOR-a su se uprkos svega uspešno trudile da odbrane srpsko stanovništvo i srpske starine na Kosovu (patrijaršiju u Peći, manastir Dečane, crkve u Uroševcu), te su imale i podosta ranjenih. Nemačka jedinica je bila, naravno, bez ranjenih. I naše češke jedinice KFOR-a, prema našoj štampi, su uspešno branile srpsko stanovništvo, ali nisu mogle da spasu njihovu imovinu, kuće, crkvene ustanove, pred divljanjem albanske rulje. USA Todaj piše 26. novembra 2001. o veterani- ma UCK koji su se pridružili borcima Al Kaide i Talibana i Avganistanu. Albanac sa Kosova Damir Bajrami (24 godine) piše u svojoj molbi da bude primljen u Al Kaidu (dokument je bio zaplenjen u jednom logoru Al Kaide): - „Zainteresovan sam za operaciju samoubca... Imam borbena iskustva UCKprotiv Srba i Amerikanaca... Nije mi potrebna dalja obuka. Preporučujem operacije (samoubica) protiv (zabavnih) parkova, kao Disney(Land)...’’ Iranske Revolucione garde su se pridružile snagama bin Ladina, da bi pomogle albanski ustanak na Kosovu, u nadi, da će promeniti ovu oblast u svoju glavnu bazu za islamsku naoružanu delatnost u Evropi (The Sunday Times, 22, marta 1998.) The VVashington Times se žali (4. maja 1999. godine - to je baš u toku NATO agraesije protiv Jugoslavije), da je promena UCK terorista (još početkom 1998. su ih i zvanični Amerikanci smatrali da su teroristi) u „borce za slobodu” otežala rad američkim ustanovama za borbu protiv droga, da bi zaustavile uvoz heroina u Ameriku, koji ostvaruju Albanci. U istom članku se javlja, kako u Kosovo iz Albanije ulaze militantne grupe islamskog džihada iz Bosne, Čečenije i Avganistana. I američki ambasador u BiH Clifford Bond upo- zorava u decembru 2003. na opasnost od terirozma, radi prisustva stranaca koji su tokom rata došli u zemlju - a posle rata je nisu napustili. Reuters je na primer javio 29. decembra 2003. godine, da je bio kosovski Albanac Safer Durguti, direktor bosanske karitativne organizacije „Vazir” uključen u spisak od 300 lica, čiji računi u bankama treba da budu blokirani, zbog ozbiljne sumnje da je u vezi sa Al Kaidom. A sama „Vazir” je bila samo drugo ime za saudijsku organizciju „А1 Haramain”koja se nalazi na spisku (od 2002.) organizacija koje su osum- njičene za saradnju sa teroristima. Izgledalo je, da su Klinton, Albright & Co bili oduševljeni time, šta se dogodilo na Kosovu. Pomogli su

Како su .. . naime muslimanskom stanovništvu protiv hrišćanske države, povećali su međusobnu mržnju svojom propa- gandom i ostvarili savez sa muslimanskom gerilskom vojskom, kojoj su oni i njihovi saveznici (na primer Nemačka) pomogli da se organizuje i naoruža, čiju kriminalnu delatnost i ciljeve su opravdavali. U vezi sa ekonomskim značajem (NAFTA), oblasti sa muslimanskim stanovništvom, ova promena u inostranoj politici je za klintonovce bila poželjni događaj. Bilo im je sve jedno, što su pljunuli na svoju prošlost, što su upotrebili neverovatne prevare i laži protiv svojih bivših pouzdanih saveznika, Srba; da su ih ubijali i uništavali njihovu zemlju. Protiv srpsku histeriju gđe Albright je dobro opisao njen bivši saradnik (portparol) James Rubin, muž navodno najbolje plaćene reporterke CNN Christiane Amanpour, koja je više puta u svojim ratnim protiv srpskim izveštajima iz BiH širila dezinformacije, čak i laži. James Rubin je u dva duga članka (Financial Times, vikendi 30. septembra i 1. oktobra, kao i 7. i 8. oktobra 2000. na primer pisao: - „Madeleine Albraight je bila vodeća ličnost kad se rešavalo o NATO konfrontaci- ji Miloševićevog režima, pa se (agresija protiv Jugoslavije) često nazivala „Madeleinin rat”. Naslov prvog članka govori da „ODBROJAVANJE (dok ne počne) SASVIM LIČNOG RATA”. A posle svega toga zar Albright nije ratni kriminalac, koji je izazvao uzaludno ubijanje i uništavanje u Srbiji i na Kosovu, uveo zakon džungle u međunarodne odnose, napao suverenu državu bez mandata Saveta bezbednosti, a na osnovu izmišljotina koje su docnije događaji jasno otkrili. U drugom članku James Rubin citira karakteristike ličnosti, protagonista kosovske drame (tragedije). - „Madeleine Albright, državni sekretar SAD, koja se trudi da ujedini evropske vlade za politku vazdušnih napada protiv Miloševića”. Bivši američki državni sekretar (ministar inostranih poslova) Непгу Kissinger osporava događaje u Bosni kao srpsku agresiju, naziva ih „trostranim gradanskim ratom”. „Najneodgovornija pogreška u sadašnjoj bosanskoj tragediji je bilo priznanje bosanske države pod vladom muslimana. Time, što je slepo sledi- la nemački presedan prevremenog priznavanja Slovenije i Hrvatske, medunarodna zajednica je od svih republika bivše Jugoslavije napravila nezavisne države” (VVashington Post, 17. maja 1993.). Rais ul Ulema BiH Musrafa Cerić je dobro shva- tio ciljeve događaja u svojoj zemlji, na Balkanu. - „MaH džihad se sada završio i nekoji od nas su rat preživeli. Ali sada je pred nama borba u većem, drugom džihadu..." Prema članku u BYRONICA (vidi pre), inter- vencija Klintona i njegove klike na Balkanu je imala kao posledicu pojačanje već i tako agresivne islamističke baze u srcu Evrope. Osnovna pretpostavka tvoraca takve politike (Klinton & Co), da će njihova darežljivost biti nagrađena vernošću, je sasvim pogrešna. Vernost prema „nevernicima” nije muslimanska vrlina. Prava suprotnost tome je u pragmatizmu koji propisuje, da u pregovorima sa ludacima iste treba „cediti", dok se od njih ne dobije maksimum; treba ih demoralisati sve dok ne postanu nesposobni da brane svoje interese, te tako

lišeni svakog uticaja, koji im je još ostao. Ovde treba još spomenuti, sada velikog zaštitnika (onako među nama) terorista među muslimanima, a to je famozni propali britanski političar Paddy Ashdovvn, koga su, eto, sklonili u BiH, da ne muti vode u Britaniji. A uz njega je tu i bivši klintonovac, Donald Hays, Amerikanac, koji sa Ashdovvnom na svaki mogući način škode Srbima: pokušavaju da „demontiraju” zaključke Daytona i polako likvidiraju Republiku Srpsku. Ima li nekoga da stane na put toj perfidnoj dvojici i njihovim slugama? O bliskoj simbiozi, srdačnom odnosu sara- jevske, muslimanske vlade i Irana svedoče i izjave odlazećeg „bosanskog” ambasadora u Iranu Ibrahima Efendića u toku sastanka sa uticajnim Akbarom Hašemi Rafsandžanim koji je rekao: ...,,da je džihad bosanskog i palestinskog naroda dostojan pohvale i izvorom časti za muslimane...” Efendić je istakao značaj humanitarne pomoći koju je Iranska islamska republika pružila Bosni (tzn. tamošnjim muslimanima). BYRONI- CA to ovako komentariše: (1) ovde se izjednačava samo „bosanski narod” i njegov muslimanski deo - dok su oni ostali implicitno neprijateljski stranci, (2) u Teheranu pre- govaraju sa predstavnicima bosanske muslimanske vlade kao sa saveznicima u džihadu, (3) islamisti ne vide Bosnu kao manje značajnu nego Palestinu u svojim strateškim planovima, (4) „humanitarna pomoć“ Irana (delom maska za snabdevanje oružjem) je uvek dobro- došla u Sarajevu. Iran je već stekao svoju čvrstu stratešku bazu u Bosni, kada je Klintonova vlada tražila (!) i dobila pomoć iz Teherana, kada se radilo o snabdevanju muslimanske armije oružjem - iako je to bilo ile- galno, iako je to kršilo embargo protiv uvoza oružja koje je na početku tražila vlada SAD - sve iza leđa svojih evropskih saveznika. Činjenica, da se na mnogim mestima previše izlazilo u susret muslimanskim ekstremistima (funda- mentalistima, džihadistima, islamistima), ovi politički ustupci i mirenje na svaki način (appeasement), uključujući tu i pomoć za njihove agresivne planove i direktna potpora njihove terorističke delatnosti (Bosna, Kosovo), sve to ima za posledicu smanjenje mogućnosti za razne reforme u bogatim islamskim zemljama, gde bi se mogle eventualno i ostvariti. Tu postoji i sasvim realna opasnost, da će vremenom i muslimani demo- kratskog mišljenja početi da veruju, da je do sada uvek bacana krjvica samo na njihovu muslimansku braću (Bosna, Čečenija, Kašmir, Kosovo, Makedonija i Palestina); da oni nisu ni u čemu krivi, te da se zato treba sa njima poistovetiti... (Tekst iz moje knjige u pripremi „Necenzurisane slike iz istorije jugoslovenske braće”). Prof. dr Rajko Doleček, DrSc. Beleška o piscu: Profesor dr Doleček je sin oca Čeha i majke Srpkinje. Jedno vreme živeo je u Jugo- slaviji. Pisac je dokumentovane knjige „Optužujem" o razbijanju Jugoslavije od strane Zapada. Redovan je čitalac i povremeni saradnik Iskre. Gore donosimo odlo- mak iz njegove naznačene knjige u pripremi koji nam je poslao.

Iskra 1. novembar 2004

† МИЛИВОЈЕ СТАНКОВИЋ У Лондону је 9. октобра 2004. године напрасно преминуо у деведесетој години живота, Миливоје Станковић. Сахрањен је у суботу, 23. октобра. Опело у цркви Св. Саве су служили четири протојереја- ставрофора, оци Миленко Зебић, Милун Костић, старешина лондонског храма, Радомир Аћимовић и Видо Вуковић, јереј Обрен Јовановић (гостујући свештеник из Црногорско-приморске митрополије) и протођакон Ђорђе Чекеревац. После прочитаног Јеванђеља од покојника се опростио прота Миленко, архијерејски заменик за Велику Британију, говорећи о Миливоју као православном теологу, врлом хришћа- нину и човеку, старијем другу и пријатељу. После опела, погребна поворка се по врло кишном времену, праћена мини-басом и аутомобилима, упутила према православном црквеном гробљу у Бруквуду, око сат вожње југо-западно од Лондона. На гробљу у Бруквуду, после надгробних молитви свештеника, о покојном Миливоју је говорио Владимир Д. Љотић (његово излагање доносимо ниже). После погреба Миливојева породица, кћи Мара Станковић и сестрић, Радојица Митровић, здушно помогнути од кумова Никић и својих вредних млађих пријатељица, приредили су у гробљанском павиљону подушје. *

* *

Испраћамо Миловоја Станковића, необичног човека за време у коме је живео. Рођен у Рошцу, Бјелопавлићима, 24. фебруара 1915., одњихан у духу изворно црногорског чојства и јунаштва, школован као богослов и православни теолог, вазда руковођен хришћанском животном филозофијом Његоша, Миливоје Станковић је необично и неконвенционално реаговао на изазове, противречности и дух времена у коме је живео. У раздобљу револуционарних врења, предубоких идејних и политичких сукобљености и загрижености, ратних ровова и фронтова, узаврелих страсти и готово стихијске мржње, Миливоје је дело- вао духом, пре свега, хришћанског мира и смирености, снижавања Чемпературе’ средине пред орканом наго- на; у даљој перспективи - премошћавања често чазамских деоба, хришћанског миротворства и љубави, смиривања, договарања, споразумевања, ка идеално - широкој братској слози, Божијих синова, свих људи добре воље. Не треба стога да изненади, да је рођени Црногорац Миливоје Станковић, ношен ширином и свеобухвтношћу Његошевог духа, био и поносан Србин и искрен Југословен, одлика тако супрот- стављена назадној „политичкој коректност" наших дана. Нити треба да чуди, да је Миливоје, познатији српски и православни теолог, извиђао путе слоге и хришћанског јединства са католицима, посебно це- нећи универзалност и политичку независност Католичке цркве. Миливоје је био духовни и морални прототип идеалног српског добровољца и изврстан добровољачки официр, али то никад није било супротстављено поштовању људског достојанства противни- ка 'заблуделе браће’, како их је звао - и хришћанској самилости према комунистима или партизанима, нити - ни у најтежим искушењима - заговарању слоге и братске сарадње са четницима. То миротворство и

Iskra 1. novembar 2004

његова добронамерност добили су признање када је у избеглиштву био једном призван да мири и саме сукобљене четнике. По завршеним теолошким студијама, СПЦ шаље Миливоја са његовим другом теологом, Кристивојем Котуром, на пост-дипломске стидије у Бугарску. У току једне године, поред студија, они стварају присне везе са високим јерарсима Бугарске православне цркве, али и са личностима из вођства словенски и про-југословенски настројеног земљо- делачког покрета Александра Стамболијског, због чега их осетљива про-германска званична власт у предвечерје рата протерује из Бугарске. „Политика" од 28, 1. 1941. бележи да је Миливоје прималац двеју награда Богословског факултета у укупној вредности од 3.000 динара за своје радове „Православно учење о спасењу" и „Религија и породица", сведочанство да он већ тада постаје значајније име међу млађим теолози- ма СПЦ. После катастрофалног Априлског рата 1941., узроченог несрећним коцкарским пучем од 27. марта за туђ рачун, разбијања Краљевине Југославије од стране окрутних окупатора и почетка погрома Срба у усташкој Независној Држави Хрватској, Миливоје је међу првим истинским родољубима, који су у општем покору и пометњи, настојали да спасавају „што се још спасти може". Када су се комунисти, после напада Немачке на Совјетски Савез, преко ноћи, од немачких савезника и доушника, по налогу из Москве, одмет- нули у шуме, те да под маском „народноослободи- лачке борбе" остварују комунистичку револуцију, безобзирно изазивајући бруталне одмазде окупатора и нова тешка крвопролића и народна страдања, разарања и згаришта, Миливоје се одазива позиву генерала Недића народној и националној омладини, да се супротставе комунистима. Миливоје је и ту међу пионирима - оним најхрабријим, који су пре свих оружаних одреда кренули у народ, села и засеоке, голоруки и без заштите, да га у својим излагањима, суоче са суровом стварношћу; супротставе се сирен- ској пропаганди комуниста која га мами у пропаст и

† Миливоје . . . погибију, те пренесу Недићеве поруке о тешком и стрпљивом, али у датим околностима, једином мудром путу српскога трпљења и спасења. После тих првих успешних корака отрежња- вања у „великој забуни", како је сам народ то стање назвао, дошло је неминовно и до оружаног отпора комунистима. Миловоје је и ту међу првима, али пре- васходно духовно утемељен, ради на духовној потки те борбе. У заједници са Драгутином Јакшићем, Ђорђем Марјановићем и Ратком Парежанином, Миливоје учествује у постављању темеља васпитне и верске службе у Српским добровољцима и стварању та два важна одсека у Добровољачкој команди. О делу тих служби у добровољцима нека сведоче само неке шире познате чињенице: псовка је у добровољцима била потпуно искорењена, порок данас ојачан, који тако ружи наш народ. У затишјима добровољци су помагали народу у пољским радовима, обради земље, косидби, вршидби и берби. Туђа својина, плод и рад су строго поштовани, до те мере да је гладан и уморан војник могао пролазити испод стабала зрелих крушака или шљива, али се није машио да их узабере. Добровољци су отварали затворене и запуштене цркве, чистили их и оспособљавали за њихову верску намену, а све- штеници-добровољци често служили и прве литургије у њима. Добровољци су импровизирали понекад и нове богомоље, о чему и данас сведоче њихови трагови по Србији. Али Миливоје је био и војник. Одмах по обављеном верско-васпитном послу, ступа у прве борбене редове, постаје један од узорних доброво- љачких официра, брзо и командир чете. Ни војску није могао схватити него као службу Христовог војни- ка и тако се понашао према потчињенима и према противнику. Водио је примером. Као домаћин бдио и бринуо о својим добровољцима, а они га за узврат поштовали, слушали и волели. Један је од јунака поз- нате Ибарске акције марта 1944. када су по први пут после пораза 1941., јаке партизанске снаге покушале да продру у Србију, Миливојева чета, одолева жестоким нападима Титових пролетерских јединица у току целе једне ноћи, победоносно одбија напад и одржава један од кључних положаја целе те акције, Вулов точак. Миливоје је по својим војничким и старешинским способностима лако могао бити комадант батаљона, па и пука, да сам у Словенији није изабрао да се поново врати у Васпитну службу СДК. У том одсеку је сарађивао и са једним старијим искусним господином, иначе у миру управитељем школе, по политичком уверењу 'демократом’, који је дао најјезгровитију оцену Миливоја у једној речи: „Миливоје је витез". Треба се сетити шта је витез, па увидети сву упечатљивост и тачност такве оцене. Витез је сред- њевековни војник официр, по народној песми, из соја „господа 'ришћанска", који је - као и све друго у Средњем веку - стасавао под јаким духовним утицајем цркве, те је поред својих борилачких вештина и храбрости, поседовао и низ других духовних и људских врлина, што је предањем, углавном због тих врлина, до данас остало у смислу речи „витештво" и „витешки". И да заокруглимо његово активно добровољаштво, и Миливоје је, у својству просветног официра целе бор- бене групе Таталовић, из Корушке, маја 1945., заједно са 3.000 својих другова - добровољаца, изручен Титу на кланицу, Божјом помоћу избегао масакр на Кочевском рогу, да се после мучног пробијања кроз партизанске заседе и потере дужином и ширином

Словеније, као један од 54 преживелих, нађе у саставу осталих добровољаца у Италији. И своје избеглиштво Миливоје започиње на духовној њиви. Поред др Димитрија Најдановића и оца Радована Миљковића, један је од наставника у богословскотеолошком колеџу у Дочестеру код Оксфорда, који је, основан 1946. године, под покровитељством Англиканске цркве, требало да спрема свештени подмладак за притиснуту и про- гоњену СПЦ у отаџбини. После расформирања колеџа, и поред физ- ичког рада за „хлеб насушни", Миливоје одржава извесне дискретне везе са црквом у земљи. Зна се да се на неки начин дописивао са својим школским дру- гом и личним пријатељем, будућим владиком жичким, сада покојним, др Стефаном Боцом, и да га је овај нај- мање једном посетио. Када је Миливоју 1967. умрла супруга Мира, стизале су му поруке из земље да се замонаши, са наговештајем да би то омогућило цркви да га евентуално изабере за епископа. Из нашег дуга према покојнику, а без жеље да икога саблазнимо, треба да поменемо да је Миливоје био и дугогодишњи предводник зборашко-добровољачке заједнице у Британији. И то у њеним најтежим тренутцима, када је трпела не само бесне насртаје свемоћног комунистичког режима из земље, већ и покушаје политичког изопштавања и подмуклијег подривања, уопштено речено, утицајних секула-рис- тички настројених кругова у расејању. Миливоје је и као предводник на то одговарао на свој уобичајен миран, сталожен и достојанствен начин, увек са полазишта на свом високом духовно-моралном „брегу", дубоко уверен да онај на брегу - боље, даље и дубље гледа и мудрије види и ради од оних „под брегом". Увек се руководио високом начелношћу. Сваки насртај на та начела, на оно што је он сматрао нашим основним духовноморалним и органским и хришћанским погледом на свет, одбијао се од Миливоја, као захуктали талас, који се на крају као пена немоћно руши о гранитну громаду. Такав Миливоје је превазилазио острвске обале Британије, па је његово мишљење тражено, слушано и уважавано и у најширој нашој заједници и у њеним врховима. Миливоје није био имућан човек, али је умео многе да изненади својом великом дарежљивошћу, без разметања и рекламе, по оној јеванђелској; „Што да левица..." Ипак се некако сазнало да је од своје сиротиње, на пример, уписао зајам Србији од 1.000 фунти. Био је Миливоје и изванредан говорник, а у добро припремљеним минијатурама и ненадмашан. И данас нам је у сећању његово кратко излагање, не дуже од 10 минута, поводом 1. децембра 1945. у Св. Петру на Красу у Словенији. По суштини и језгровитости аргумента, дубини мисли, уживљености у тему, начину произношења, по дубоком утиску на присутне, био је то незабораван и непоновљен догађај. Миливоје је доживео заслужену дубоку старост и по великој милости Божјој - онако као што се хришћани моле ’без бољезни, непостидни, мирни" „променио светом" вероватно и не осетивши да умире. Црква се моли: „Со свјатими упокој Христе душу раба Твојего Миливоја и сотвори јему вечнују памјат". Слава и хвала нашем витезу, Миливоју Станковићу!

ИСКРА

Iskra 1. novembar 2004

REHABILITACIJA DRAŽE MIHAILOVIĆA Bilo bi pravilnije reći da ovaj napis, baziran na dve istorijske studije, objašnjava pokušaj rehabilitacije. Pisci su britanci akademici; njihova dela su izdata u Britaniji. Ovaj pokušaj bilo bi nepravilno shvatiti kao delo britanske vlade, daleko od toga, ma da je vlada donekle saučesnik u ovom, jer je od nedavno (sredinom devedesetih godina na ovamo) otvo- rila i javnosti stavila na uvid, najveći deo dokumentarne građe iz Drugog svetskog rata, koja se odnosi na Jugoslaviju. Dva britanska istoričara su posebno, bez uzajamne veze, došli na ideju da ratne odnose Britanije sa Jugoslavijom podvrgnu kritičkoj analizi i nalaze objave. Dobrotom g. Nikole Pašića, pre mesec i po dana, došao sam do pomenutih dela. Istoričari su dr Heather Williams i dr Nicholas Cripps Brashaw. Dr Williams je specijalista za Balkan, istočnu Evropu i Rusiju. Od slovenskih jezika najbolje vlada ruskim. Sada je u penziji. Predavala je ranije na univezitetima u Southampton-u i Portsmouth-u kao lektor i profesor. Za vreme rasparčavanja Jugoslavije i građanskog rata u njoj, radila je na BBC programu World Service (Svetska služba). U odnosu na Jugoslaviju, napisala je monumentalno delo, na engleskom naravno, „Parachutes, Patriots and Partizans” (Padobranci, patrioti i partizani”). Pod padobrancima ovde treba shvatiti spuštene iz aviona britanske pojedince i grupe oficira kod četnika i partizana. Pod patriotima ona misli na četnike i deli mišljenje o tome britanskih oficira, W. ВаИеу-л, brigadira Armstrong-a, kapetana Michael Lees-a, autora „Silovanje Srbije” i majora Archibalda Jack-a (koji mi je ljubazno ostavio svoje uspomene o boravku kod Mihailovića. Dao mi je i kopiju svog intervjua sa jednom naučnom britan- skom institucijom. Nažalost, on je pre deset godina umro u Francuskoj.) Pod partizanima autorka smatra komuniste, Titove sledbenike. Ova knjiga je izdata 2003. g. od strane preduzeća Hurst & Сотрапу u Londonu. Autorka smatra Dražu Mihailovića, njegov pokret, sledbenike i pomoćnike patriotima. Termin „patriots” ne pripisuje partizanima, koje smatra revolucionarima - boljševicima (uzoru pre njih, koji su stva- rali revoluciju u Rusiji ratnih godina 1915-1918.). Grupa britanskih oficira koji su spušteni kod generala Mihailovića u leto 1943., kada je Cerčil denuncirao i anatemisao Dražu u Teheranu novembra iste godine, odbili su naređenje britanske vlade da se pridruže partizanima. Ostali su vemi „patriotima ili loja-listima", kako su ih nazivali Lees i A. Jack. Dr Williams gotovo detaljno opisuje nesrećni puč 27. marta 1941. i pozadinu i organizovanje pripisuje uglavnom Britancima, a samo izvršenje Jugoslovenima.

Druga knjiga autora dr Nicholas Cripps Brashaw, ustvari je njegova doktorska disertacija na univerzitetu u Southamptonu. Naslov knjige je „Obaveštajna Sluiba Signalima” i odnosi se na Jugoslaviju tokom Drugog svetskog rata. On je takođe prostudirao i nemačku signalnu ratnu službu. Autor je po struci advokat. Jugoslaviju je počeo da posećuje početkom sedamdesetih godina do njene propasti. Za vreme tih poseta doznao je da je Britanija tokom i na kraju rata nametnula komunizam Jugoslaviji, a ne da je sam narod izabrao komunizam i Tita. Ovo ga je pobudilo da kao advokat studira tri godine istoriju Jugoslavije i potom izvrši istraživa- nje britanskih i nemačkih dokumenata, te kad je otišao u pen-

Iskra 1. novembar 2004

ziju, napiše dobro obrađenu disertaciju za koju je mu je dode- ljen doktorat na filosofskom fakultetu u Southampton-u. Pored odnosa Britanije sa Jugoslavijom autor je studirao i nemačka dokumenta. Na ovaj način imao je dobar uvid u britansko napuštanje Draže Mihailovića. On uglavnom pripisuje vidnu ulogu u ovome britanskim komunistima na vital- nim mestima u SOE i BBC-u i njihovom radu na šifrovanju i dešifrovanju depeša i ostale korespodencije tokom rata. Dok dr Williams, po mom mišljenju, pravilno rezonuje da je kod Čerčila prevagnulo preterano (,,exagerated”) shvatanje obaveza prema Sovjetskom Savezu i želja da ne Ijuti Staljina dok rat traje. Jer bez Rusije, Hitler bi imao oko sto divizija slo- bodnih da se bace protivu Anglo-amerikanaca, što bi bilo katastrofalno. Moguće je da je Čerčil preterivao u shvatanju svojih obaveza prema Staljinu. Dr Williams ovo smatra kardinalnim momentom, a dr Brashaw uglavnom epizodnim.

Odluka britanske vlade da otvori ratne arihive: šifre, signale odluke i mišljenja, omogućilo je autoru, da on napiše dobro uravnoteženu studiju, u čemu su ga pomogli njegova pravnička stručnost i iskustvo. U upoređenju sa teško- ćama oko istraživanja od pre dvadeset pet i trideset godina, zbog zatvorene građe - sad je mnogo lakše, brže i jeftinije rea- lizovati istraživački posao. Sada nešto više o knjizi dr Williamsa: „Padobranci, patrioti i partizani”. Ovo je do sada najtačnije napisana knjiga izuzev nekolko grešaka zbog nepoznavanja stvari - o Anglojugoslovenskim odnosima 1941 - 1945. Autorka je vrlo strpljivo i pedantno prostudirala ogromnu ratnu građu odnosa Jugoslavija Britanija. Na nekih 297 strana ispunjena je veli- ka praznina zbog cenzure, u anglo-jugoslovenskim odnosima u ratno vreme. Cenzura je omogućila nekim ambicioznim pojedincima kao što su F. W. Deakin, brigadir F. MacLean i neki drugi, da budu odlučujući činioci u navedenim odnosima. Pored ove dvojice bilo je drugih čije se poznavanje Jugoslavije i njenih problema kretalo od mamumog rezono- vanja do zluradog klevetanja. Naravno da su najveći broj Britanaca u ovim odnosima isključivo gledali šta je britanski interes, a ne i jugoslovenski. Na ovu neobjektivnosti dr Williams često se navraća, što joj ide u kredit kao istoričaru. Autorka smatra da je Čerčil zbog one njegove ‘preterane’ obaveze porema Staljinu pravio neoprostive greške prema Draži Mihailoviću. Zbog ovoga, kao i velikog broja sovjetskih špijuna u britanskoj signalnoj službi, pošlo im je za rukom da ubrzo navmu vodu na svoju vodenicu i da Čerčil prihvati nji- hovo rezonovanje i klevetanje generala Mihailovića. F. W. Deakin, na primer, imao je samo jednu priliku da učestvuje u nemačko-partizanskoj borbi. Komunisti mu pripisuju ‘kukavištvo’, jer je uzviknuo na francuskom, usred borbe: „Tout estperdu” (Sve je izgubljeno). Koliko je ovo tačno nije lako proveriti. Autorka je pravedna u oceni težine i delikatnosti Mihailovićevog slučaja između „Scile i Haribde”, između nemačke surovosti i brutalnosti na jednoj i komunističke partije na drugoj strani. A ova se ugledala na boljševičku partiju u Rusiji koja je bila u ratu na dva fronta. Ona jako zamera britanskoj ratnoj politici, koja o ovome nije vodila računa, već je svog interesa radi pomagala uspon Komunističke partije Jugoslavije; zamera i propagandi SOE i drugih agencija koje

IN MEMORIAM

NIGEL NICOLSON

Dvadeset trećeg septembra ove godine preminuo je ovim svetom Najdžel Nikolson u 87-oj godini života. Pokojni Najdžel potiče iz jedne dobro poznate engleske porodice. Vaspitavan je u britanskim elitnim školama i na Oksfordskom univezitetu, gde je studirao istoriju. U Drugom svetskom ratu učestvovao je kao oficir u borbama u Tunisu, u Africi, u elit- noj jedinici Guards Brigade, zatim u bitkama za Italiju, sve do nemačke kapitulacije, kada je njegova jedinica, Peti korpus, umarširala u Austriju i okuprirala Britansku zonu. Za ratne zasluge odlikovan je visokim odlikovanjem MBE koje se dodeljuje za pokazanu hrabrost i viteštvo. Po svršetku rata postao je narodni poslanik i ministar u konzevativnoj vladi

Rehabilitacija ... su lansirale tokom maja 1943. laži o Mihailovićevoj kolabo- raciji sa Nemcima, baš tada kad je nemačka majska ofanziva bila na vrhuncu potere za Mihailovićem i njegovim pristašama. Nemci su tada napali štab Mihailovića koji je bio u Kolašinu u Cmoj Gori i zarobili oko dve hiljade četnika u Heregovini i Sandžaku, a u Kolašinu oko pet hiljada na čelu sa vojvodom Pavlom Đurišićem. Ranije sam čitao mišlje-nje nemačkog generala Gelena, koji je tada tvrdio da je D. M. najveći nemački neprijatelj. Jer, ako bi došlo do savezničkog iskrcavanja na Balkanu, ili drugde u blizini, Mihailović bi bio u stanju da mobiliše i okrene narodne mase protivu Nemaca. Njemu bi prišli sledbenici dr Mačeka, Slovenci listom, čak i mnogi komunisti, a i svi Srbi. Na drugoj pak strani, Tito nije u stanju da izvrši takvu mobilizaciju. On nema korena u narodu izvan komunističkih pristalica, a to bi bio veoma mali broj. Dr Williams, pored mnogih interesantnih primera, ističe jedan o kojem ranije nisam dovoljno znao. Taj novi momenat odnosi se na aktivnosti Ruzveltovog poverljivog čoveka Donovana (pukovnika ili generala), koji je instruirao dr Robert MacDowell-d, pukovnika američke vojske, da se u februaru i martu 1945. g. probije iz Bosne do Banja Luke. U tom gradu, da na brzinu stvori provizornu vladu, koju bi Amerika odmah priznala, a ovo bi omogućili i političari jugoslovenskih vlada u Londonu. Ona navodi dolazak generala Damjanovića u Istru i organizovanju Hrvatske i Slovenačke armije. Nažalost, Mihailović je bio prikovan u Bosni. Ranije sam pisao osamdesetih godina o ovlašćenjima koje je profesor MacDowell imao u pregovorima sa Nemcima u Svajcarskoj. Donovan je ovlastio MacDowell-a da vodi raz- govore i sa Ribentropom, ali Hitler ovo nije dozvolio, već je punomoćje dato generalštabnom pukovniku Šterkeru. Sudbina je vukla Dražu Mihailovića da bude prikovan za Bosnu provalom njegovih signala od strane OZNE, koja ga je kontrolisala, jer nije znao da je njegov šef šifre poginuo i da su njegova dva telegrafista bili Oznini zarobljeni- ci. Plan Dimitrija Ljotića sa Istrom i koncentracijom nacio- nalnih snaga u njoj, bio je dobrim delom realna mogućnost da se zaustavi Titov uspon.

Staniša Vlahović

Antoni Idna (Anthony Eden). Godinel956. došao je u sukob sa politikom vlade zbog Sueca i podneo ostavku na ministarski položaj, dok je i dalje produžio kao narodni poslanik. Ranije je osnovao izda- vačko preduzeće ,,Weidenfeld - Nicolson” u kojem su štam- pane istorijske knjige, a takođe i iz drugih oblasti. Pisanje i izdavaštvo ostaće njegovo glavno zanimanje u životu. Nikolsonove veze sa Jugoslavijom Možda bi bilo bolje reći: veze sa jugoslovenskim izbeglicama u Austriji posle Drugog svetskog rata. Politički položaj, odnosno status ovih izbeglica, anti-komunističkih boraca, bio je još ranije fodmulisan i određen od najvećih vrhova engleske i američke vlade, a pre toga od najvišeg vojničkog foruma, Mediteranskog ratnog područja u Kazerti, u Italiji, u štabu feldmaršala Aleksandera. Na političkoj konferenciji, 20. marta 1945. godine, u ovom štabu rešeno je da jugoslovenske vojne kraljevske snage u Istri treba razoružati i staviti u izbegličke logore. Po ovom su se složili britanski i američki savetnici feldmaršala Aleksandera. A 29. aprila 1945. godine i Cerčil je izdao svoje naređenje da se jugoslovenske antikomunističke snage razoružaju i stave u izbegličke logore. Ostavljeno je da o njihovoj daljoj sudbini rešavaju engleska i američka vlada u dogovoru. Odluka Petog korpusa u Austriji Peti korpus je bila jedinica britanske Osme armije, koja je ignorisala obe odluke, onu u Kazerti i Čerčilovu od aprila. Kapetan Nikolson tada u Austriji bio je obaveštajni oficir Petog korpusa. Bio je u vezi sa razoružanim srpskim dobrovoljcima, kao i drugim jedinicama koji su se tu nalazili. Podneo je komandantu Petog korpusa izveštaj u duhu pomenutih odluka o tretiranju tih snaga. Njegov pretpostav- ljeni brigadir, nije hteo taj izveštaj da primi, već je tražio da se potpuno izmeni i prihvati već donetu odluku Korpusa o nasilnoj predaji komunistima. Pod pretnjom ratnog suda Nikolson je morao da napiše drugi diktirani lažni izveštaj. Razoružane borce treba lažima obmanuti da se posao predaje mirno svrši. Trebalo im je reći: „Idete u Italiju u sastav vaših drugova i ostalih jedinica”. Nikolsona je mučila ta lažna i sramna odluka nasilnog izručivanja Titu. Ovo je javno posvedočio nekoliko puta: na jednoj konferenciji u Londonskoj ekonomskoj školi, na Tolstojevom procesu, kao i u South Slav Journal-u i u listu Spectator. Govorio je: „Sramim se pred samim sobom, zato što nisam tada odbio laži moje komande iako bih morao da idem pod vojni sud, ne bih radio sramni posao”. Ovo su reči jednog časnog i hrabrog čoveka. Neka mu milostivi Gospod podari večni mir u Carstvu Svome.

Staniša R. Vlahović

Iskra 1. novembar 2004

Ревизионизам у савременој српској књижевности (96)

ПРОЗРАЦИ

СВЕТЛАНЕ ВЕЛМАР-ЈАНКОВИЋ 1

У занимљивој аутобиографској књизи Прозраци, Светлана Велмар-Јанковић, врхунска списатељица савремене српске књижевности, бави се, између осталог, и темом која има непосредан утицај на живот њене породице - очева сарадња са окупатором у Другом светском рату. Њен отац, Владимир Велмар- Јанковић, био је помоћник министра просвете у влади генерала Милана Недића. Пред долазак комуниста на власт морао је да се склања из Србије и да остави породицу за собом, укључујући и једанаесто-годишњу Светлану. Она је временом постала чувена са својим романима и књигама прозе. У својој првој књизи, роману Ожиљак (1956), онаје покушала, без нарочитог успеха, да избрише са свог лица „ожиљак” који је оставило очево „издајништво”. Године 1999. објавила је прерађену верзију, у којој је јаснија о чему се запра- во ради. И у другим делима, нарочито у роману Лагум (в. Искру, јул 1996), она приказује сарадника окупато- ра који је спасавао што је могао; кућна помоћница, избеглица из усташке Хрватске, коју је спасао са Сајмишта као своју кћер, после рата одужује му се пријављивањем партизанима, што доводи до његове смрти. У Прозрацима Светлана призива своју прошлост путем искри сећања (отуда значење речи „прозрак”), од раних тридесетих до раних педесетих година, при чему се често дотиче очеве колаборације са непријатељем, која је очигледно увек била у њеној свести и сећању - овог пута отворено и са објаш- њењима. Књига је интересантна по много чему, али нас највише интересују сећања на њеног оца и његове делатности у Другом светском рату. Светлана дуго није знала праву природу очеве делатности у рату, али је током времена, нарочито после посете оцу у Шпанији и Фиренци, од њега саз- нала шта га је наводило на поступке због којих је про- гањан. Она анализира очево понашање као „разапи- њање на крст”. „Уласком у владу генерала Милана Недића, он је, као и сам Недић, уосталом, свесно жртвовао себе: коначно се одлучио за тај улазак, рећи ће ми четврт века касније, кад је постало јасно да се из окупиране Србије, и једино из те поражене Матице, може, али само уз помоћ непријатеља, учинити нешто за спас Срба у Хрватској, изложених геноциду још невиђеном у Другом светском рату (сам Владимир Велмар-Јанковић био је Србин из Хрватске)... Не би могао да опрости себи ако би се оглушио на позив на учешће у спасавању својих саплеменика, изложених сатирању и затирању, али је морао да призна себи да то учешће подразумева и сарадњу са непријатељем и излагање, не само себе него и сопствене породице, последицама те сарадње."(152) Али је био и „неконвенционалан, обликован према моделу антихероја: тај антихерој двадесетог века не бори се јавно против непријатеља али се ипак бори тајно за свој народ и, при том, има најбоље изгледе да, као и породицу и сопствени живот, изгуби баш све до чега му је било стало: углед, част и достојанство од сад па до века."(153) Владимиров став нису разумели чак ни његови

Iskra 1. novembar 2004

најближи. Његова мајка замолила га да јој више не долази у кућу, јер је пристао да уђе у владу Милана Недића.(149) Разумевање је дошло после неколико година, и то на један необичан начин, како каже Светлана: „Нисмо ни слутиле, нити смо могле да наслутимо да, у том спасавању, учествује још неко ко дели ту моћ, неко ко понекад преузима, мора да преузме, улогу скривеног спасиоца, анонимног: мој отац. Вероватно да се та његова улога никад неће моћи доказати јер су документи, ако их је било, одавно нестали, а сами спасени нису никад сазнали, нити су могли да сазнају, уз чију помоћ су извукли живе главе.”(157) Владимир је прикривао и ову своју делатност из разумљивог разлога да заштити своју поро- дицу. Светлана каже како јој је отац, „мршави стари господин, који је још лако корачао, јасно мислио и сја- јно памтио”, говорио у Фиренци 1969. године: „Чим би се указала и најмања могућност - а вребали смо је, процењивали - настојали смо да измакнемо са места мучења и смрти, из затвора Специјалне полиције, из логора на Бањици, са спискова за стрељање, понеко- га од оних који су били важни за српску науку и култу- ру, чак и за политику. Истина је да је мало оних које смо успели да спасемо а много оних које нисмо спасли, али не једном смо јемчили нашим животом за њихов. Без таквог јемства не би се ишчупали од смрти ни поменућу ти само три имена оних људи које добро познајеш - Александар Белић, ни Вељко Петровић, ни Божидар Ковачевић. Ако су о томе остала нека писана сведочанства, а могла су остати, јемчили смо и нашим потписима, не само речју - добро је, ако нису остала, опет добро, јер све то сад ионако није важно.”(157-58) Светлана се побунила: „Како није важно... Нама, тво- јој деци, и те како је важно. Биће важно и твојим унуцима, већ је.” Отац се тешио надом, која се испуни- ла тек око 2000. године: „Постепено ће све изаћи на видело, видећеш.” Светлана се и даље буни: „Нећу видети, јер нећу стићи да видим. О свему томе нико ништа не зна.”(157) Владимир није говорио ништа о томе за време рата ни својој жени, јер би, у случају да њега открију, страдала цела породица. „Твоја мајка, као и увек, на страни побуњених, на правој страни; твој отац, као и обично, на страни привидних победника, на погрешној страни која тек има да се докаже као права, једном, на куково лето. Мислим да су те улоге биле и добро оди- гране. Обе.”(158) Светлана је сажаљевала свог оца, јер 1969. мало ко је веровао да ће доћи до преокрета, мада су у њој почели да се појављују „прозраци” да јачина његове вере ипак има неке основе: „Нисам се усудила да овом усамљеном старом господину, осуђеном на живот без повратка међу своје, на вечити екзил, на бескућништво странца, оспоравам његова уверења. Био је сигуран да је, у једном опаком вре- мену, био изабрао једини могући начин да заштити своју породицу, без које је остао. А можда и јесте? Можда сам ја погрешила у процењивању?”(158-59) Отац, као скоро ни сви Недићеви сарадници, није веровао у немачку победу: „Преживљавамо врхунац немачке војничке моћи, а после сваког врхун- ца, зар не, следи силазак, низбрдица, пад. Трећи Рајх

Ревизионизам ... ће морати да изгуби овај рат, тврди мој отац тог лета 1942., у којем Трећи Рајх односи победе на свим фронтовима и Немци постају пусти од осионости."(150) Али требало је бити лукав и спасавати што се спасти може. Зато је Владимир био за потписивање Тројног пакта, рекавши, како се Светлана сећа, „да је то потписи- вање мудар политички потез, једини спасоносан у овом тренутку.”(86) „Уз то је он видео, и онда кад је мало ко то хтео и могао да види, да ће Хитлер, као и сви велики освајачи у историји, морати да изгуби рат... Отац је такође био бескомпромисан у настојању да се спасе сваки живот који се може спасти у малом, нејединственом народу, изложеном великом страдању...”(153) Светлана наводи један вид помоћи народу: људи су долазили њеној мајци за помоћ, она је то преносила мужу, а он „једном очевом пријатељу од велике политичке моћи који ће све покушати да, тако је обећао, спасе сваког Србина само ако може, чак и своје најжешће противнике, комунисте. Обрачунаћемо се после рата између себе...”(156) До обрачуна је дошло, али не објективног и праведног. Светлана развија једну од психолошких анализа понашања људи у невољи: „Имам утисак да они који долазе не желе да их ико види. Можда је то стога... што сад није никаква слава наћи се у кући једног члана окупаторске владе, а ипак многи хитају да се ту нађу и сви са молбом не оном написаном, то никако - него са оном скривеном у речима које ће тек бити шапатом изговорене, мојој мајци у ухо.”(157) Светланина породица преживљавала је тешке године, нарочито по доласку комуниста на власт. Пре свега нису дуго знали ништа о Владимиру, који је, како је Светлана касније сазнала, био стално на ивици живота и смрти, иако у слободи. Емигранте су „хватали као зечеве... Енглези су били мајстори да пронађу све тражене и да их извуку и из избегличких логора, и из прихватилишта, и из скривалишта, и из уличних редова за топлу супу... Имали су доушнике међу свим фелама политичких избеглица из свих земаља, па и из Југославије, нарочито међу нашим, српским. Усташе су се јако држале међу собом, али четници су потказивали недићевце, а љотићевци чет- нике, и обрнуто.”(273) Велмар-Јанковић се спасао зато што се држао одвојен од свих, „без докумената, без новца, у ритама, вечито гладан, просјак...”(274) Породица је била стално под сумњом и шпијунирана: „Брзо смо се уверили, човек у кожном капуту заиста је сваке вечери био на свом стражарском положају. Није се скривао, хтео је да се види да пос- матра нашу кућу.”(272) Опасност је долазила и са неочекиване стране. Девојка коју су сматрали чланом породице од часа кад ју је Владимир Велмар-Јанковић извео из логора на Сајмишту за избеглице из Независне Државе Хрватске и довео у нашу кућу, касније је све потказивала властима (прототип Зоре из Лагума). Светланину породицу вероватно је заштитио „од првих таласа оних сурових кажњавања које су над грађанима Београда, некомунистима, спроводили победници”, пријатељ авијатичарски ас, који је био партизански илегалац.(199) Ауторка наводи у књизи много података о природи режима после рата. Како је стасавала, све је боље могла да склања копрену пред очима коју је стварала режимска пропаганда. Тако, на пример, о

Сремском фронту, о мобилисаним младићима и о несталим људима: „У води, у блату, у снегу. Гину. Немци их сатиру као мраве, али о том сатирању се мора ћутати, што се тада могло и разумети, али се то жртвовање није смело помињати ни у годинама што ће тек доћи, што се не може разумети...” Тако исто није било „ни једног обавештења о људима који су били одведени из својих домова или из својих радњи, канцеларија па нестали, без трага и гласа, прет- постављало се да су стрељани и без оптужнице и без суда, најчешће на основу нечије усмене доставе... Од хиљада несталих на тај начин, о којима су и службени- ци ОЗНЕ и представници власти тврдили да ништа не знају, а можда нису ни знали, само, ко их је одводио, ко стрељао? у рубрици „Траже се” изгледа да се нико није смео ни поменути.”(203) С обзиром да су многи људи били подвргнути комунистичкој врсти суђења и да су и њени рођаци били њоме погођени, Светлана, иако још тинејџерка, није могла а да не реаугује. Светланин теча Лазар Теокаревић, успешни индустријалац текстила, коме су све одузели после рата и осудили га на смрт, а потом га помиловали, о свом раднику који сада предводи партизане: „Добро је што их он води. Али они не могу имати ништа против мене. Сретена сам слао у Брисел на школе. И све друге одавде сам што помагао, што школовао, куће им подизао."(136) О самој судској пракси Светлана има шта да каже: Пресуда ће „што се предвиђа оптужницом свакако бити донесена без обзира на то у коме ће се граду одржати суђење; ни један индустријалац коме је досад било суђено није избегао осуду на смрт, а још мање конфискацију целокупне имовине, чак и ако му фабрика, из било којих разлога, уопште није радила за време окупације.”(224) „Одржаће се суђење, судије ће донети пресуду, али ону и онакву за коју су се одлучили политичари. Треба ти добар адвокат, али још више ти је потребан добар политичар, ако хоћеш да спасиш мужа.”(227) „Ваге за мерење речи које су употребљавали адвокати-некомунисти у потпуности (су се) разликовале од вага којима су се служили судије-комунисти. Друкчије су се на једнима и на другима вагале исте речи, друкчије им се одмеравала политичка тежина."(228) Теокаревић је осуђен на смрт „и због тога, како је било наведено у оптужници, што је његова фабрика штофова у Вучју радила за Немце у оно време окупације у којем уопште није могла да ради.”(239) О политичком животу директно Светлана мање пише, па ипак примећује скандирање „Грола и Перу о бандеру”, пред изборе за Уставотворну скупштину.(270) „Демократија, у последњем броју, пише да је ово са бирачким списковима подвала, да су власти избрисале са тих спискова на хиљаде грађана који ће, тако обележени, без права гласа, после тих избора моћи само да беру кожу на шиљак.”(271) Све је то утицало на Светлану да постане одбојна према притисцина од стране режимлија да се и она ангажује. Тако, на позив другарице да се придружи Пионирској организацији: „Ћутала сам иако сам одмах хтела да одговорим да нећу, да не желим да постанем члан ни једне организације, па ни пионирске, ни једног ми које настоји да се представи као сви, и то сви исти. Али мора бити да су ме искуства, стечена током последње године, научила да треба да се, као глиста, мигољим између препрека које непрекидно поставља то моћно ми, и да је искреност несумњиво добра

Iskra 1. novembar 2004

Француски писац и политички аналитичар, Жерар Бодсон:

СРБИ, УЗМИТЕ СУДБИНУ У СВОЈЕ РУКЕ # О Србији се мало зна у Француској: чујемо да су код вас стапно неки избори # Србија убрзано пропада и потребан јој је лидер као Де Гол # Од Француске не очекујте помоћ # Француски интелектуалци су лобирали за: Хрвате, муслимане, Албанце и нанели велико зло Србима, њима није важна истина него ли ни интерес # Предстоји сукоб Америке и Кине # Француски публициста и политички

аналитичар Жерар Бодсон, писац неколико књига из области политике и геополитике, налази се у нашој земљи, у приватној посети. Нашој јавности је познат по књизи „Нови свет- ски поредак и Југославија", објављеној на срп- ском језику 1996. г. Написао је и књиге „Европа лудака", „Европа апатрида" и 2000. год. „Планета ујка Сама". Госп. Жерар Бодсон је изразио спремност да за наш лист одговори на нека од питања која интересују јавност у Србији. Питање: Поново сте у Србији

Ревизионизам ... особина иако не претерано пожељна у друштву у којем се много говори о искрености.”(274) Светлана се бојала да не потоне у сивило колективног живота: „Истост је имала да брише разлике међу индивидуал- ностима, да уклони особености, да води неостваривој истоветности. Свака различност се показивала као могућа опасност.”(270) Она је такође рано увидела један од најтежих грехова комунизма, који је уочила преко своје васпитачице Рускиње: Препознала је код ње и „особину која је, претпостављам, почела да нес- таје током XX века, нарочито после Другог светског рата. Бојим се да је данас већ искорењена. Та особи- на је способност да се поштује личност у човеку, у Другоме...”(16) Светлана објашњава „дах и дух” тог времена врло једноставно: „Кад се данас читају новине и доку- менти из тог времена, постаје очигледна невероватна политичка вештина, право мајсторство, с којом је нова власт припремала, извела и остварила своју велику, судбоносну изборну победу. Основа те вештине била је господарење умећем у изазивању страха.”(276) О Милану Недићу, чији је сарадник њен отац био, Светлана мало пише нити доноси суд о њему осим онога што јој је отац објаснио. Али се ипак индиректно види да се она слаже бар са једним видом Недићеве делатности спасавањем Срба, што су комунисти стално прикривали. „Не би требало нигде говорити о том наводном самоубиству генерала Милана Ђ. Недића... али сви знамо да су га убили, кости му из- мрвили мучењем, па га бацили кроз прозор... Хтела сам да прођем поред те зграде... али стражари ми нису дозволили, морала сам да продужим другом страном улице.”(292) На крају књиге Светлана цитира Библију из Књиге о Јову. Он ми је душу спасао од јаме,/ и живот ми се весели свијетлости. Што се може вероватно протумачити као радост аутора Прозрака што је најзад отворено написала оно што јој је било на уму и у срцу неколико деценија.

Васа Михаиловић

- Дошао сам да се упознам са актуелном политичком, економском и општом ситуацијом и да, колико могу, сагледам даље могуће правце развоја. Последњи пут сам у вашој земљи био пре осам година и отада се много тога десило и променило. Као што знате, у Француској, као уосталом и на целом Западу, мало и штуро пишу о вашој земљи. Морао сам да дођем да на лицу места сагледам шта се дешава. Све што из медија у Француској могу сазнати је да су сваких пар месеци неки избори, да су повремено актуелне некакве афере или кратке нотице о суду у Хагу. То није довољно да се разуме ситуација. Захвалан сам Београдском форуму за свет равноправних на помоћи у успешној реализацији моје посете и на разговорима које су ми омогућили да се за кратко време боље упо- знам са актуелном ситуацијом. Питање: Након пар дана проведених у Београду и разговора које сте имали, како вам изгле- да ситуација? - Београд ми изгледа много боље и опуштени- је. Нема више рата и санкција. Али од свих са којима сам разговарао чуо сам скоро исте ствари - да је економска ситуација јако тешка, да су политички при- тисци и уцене Запада, односно САД, изузтно снажни и непрекидни, да се државна и друштвена имовина распородаје у бесцење, да су српски национални и државни интереси потпуно запостављени и да је незадовољство великог броја грађана велико, мада, колико чујем, влада и доста велика апатија. Мени се чини да Србија данас изгледа као Француска у перио- ду од 1945 до 1958. г., односно до доласка Де Гола на власт. Странке се међусобно свађају, подривају, једна другој отимају власт, нико не води рачуна о стратеш- ким и дугорочним интересима земље која убрзано пропада. Чини ми се да ће вама ускоро затребати неки српски Де Гол. Горе?

Питање: Како ви видите будућност Србије и Црне

- Мени се чини да је овде све јасно. Србија и Црна Гора морају што пре у Европску унију ако желе да остану у овим границама. Европа их у томе подржава и то не смеју пропуштати. Међутим, САД не желе да

1) Светлана Велмар-Јанковић, Прозраци (Београд: Стубови културе, 2003). Бројеви страна цитата из ове књиге назначени су у тексту.

Iskra 1. novembar 2004

Срби, узмите ... ваша земља уђе у ЕУ и то спречавају свим силама. Шта више раде на томе да је даље растачу. Зато стално измишљају некакве изговоре због којих условљавају ваш убрзани улазак у ЕУ. Сада је то изручење Караџића и Младића. Они, да желе да их ухапсе, то би и учинили. Имају 20.000 војника у БиХ, прислушне уређаје, сателите и сву технологију данашњег време- на. Да желе, нашли би их. Па није Босна Аустралија. Они их заправо штите како би могли да Србију даље уцењују и не дају јој да уђе у Унију. Уосталом, већ траже нова четири генерала као услов. Након тога ће бити нешто друго и никад краја. Хрватску тако не уцењују а сви у Францукој знају да је хрватски гене- рал Анте Готовина, кога тражи Хаг, на Азурној обали. Нико га озбиљно не тражи јер има и француско држав- љанство и јер је однос према Хрватској другачији. Зато, ако се ово стање продужи САД ће настојати да подстакну нова уситњавања српског животног просто- ра, преко Црне Горе, Војводине и Рашке. Питање: Какав је ваш став о Хашком три- буналу? - Ја сам још у својој књизи „Нови светски поредак и Југославија" рекао да је то политички суд, потпуно нелегалан и нелегитиман. То је суд победника над побеђеним ради избегавања сопствене одго- ворности за ратне злочине и изазивање рата. Питање: Зашто се све ово Србима дешава? - Срби морају већ једном да престану да се понашају као деца. Они и даље верују другима, верују у добро као основу свега, стално покушавају да се некоме допадну, да некоме нешто објасне, да гледају и слушају како ће неко реаговати на њихове одлуке или деловање, односно да ли ће их одобрити и сл. Морају да схвате да међу државама нема пријатеља и непри- јатеља, постоје само интереси. Свако следи само своје интересе и други га не интересују, осим ако им се инте- реси подударају или су супротни. Овде сам од многих чуо да је за све крив свет, пре свега САД, па онда Немачка, па ЕУ, па Муџахедини, па Шиптари итд. Ја сматрам да су за све криви сами Срби. Као и сви други, и они су требали да гледају само своје интересе, у свим околностима, и нико им тада не би био крив. Кажу ми „имамо власт која је проамеричка и не штити наше већ туђе интересе"; кажу ми „Албанци на КиМ протерују преостале Србе"; кажу у Санџаку и Војво- дини се припрема ново комадање српског животног простора и тако даље. Па зашто то допуштате, зашто гласате за лидере које после критикујете и који не раде за вас, зашто се не уједините и организујете под јединственим националним и државним интересима. Свако ту ради свој посао у свом интересу, морате јед- ном то и ви почети. Чекате да се све распадне па да се жалите док други планирају унапред и доводе вас пред свршен чин. Морате да одрастете као народ и да се као држава озбиљно организујете, на дугорочним основама. Овако, сами сте криви за све што вам се догађа. Овим ничим не оправдавам понашање других према вама, али то је њихова ствар. Ви се морате изборити за ваше интересе и вашу будућност. Нико вам неће помоћи и немојте се заваравати да ће се то једног дана ипак десити. Приче о подршци Запада су бајке. Они вас подржавају у свом интересу. Узмите своју судбину у своје руке, не чекајући друге и не обраћајте много пажњу на то шта ће други рећи - они ће реаговати у складу са њиховим, а не вашим, инте-

ресима. Србији?

Питање: Може ли и хоће ли Француска да помогне

- И то је једна од српских заблуда. Француска о којој сте учили више не постоји. Ову је Француску брига за вас. Она гледа своја посла и своје интересе и проблеме, којих и сама има превише. Многи ми овде кажу зашто француски интелектуалци не дигну глас за Србију, односно за правду. Ја им одговорам да су управо интелектуалци најкорумпиранији у Францу- ској. Њих не интересује истина и правда већ њихови лични интереси и благостање. Они су вам у Француској највише зла и нанели својим лобирањем за Хрвате и Муслимане, па и Албанце, из лукративних разлога а не политичких убеђења. Срби се морају ослободити свих својих заблуда ако мисле да се из овог стања извуку. Понављам, сами се морају изборити, нико им неће помоћи. Појединачни случајеви као ја нису пра- вило, већ изузетак. И не треба да вам уливају лажну наду да ће вас и други подржати. Питање: Какво је ваше мишљење о ЕУ и на њено недавно проширење? - У погледу ове организације сам јако скептичан. Србија мора што пре у њено чланство да не остане изолована и због опасности од даљег комадања земље ако то не учини, али сама Унија није сретно решење. Првобитна група од неколицине земаља које су иницирале уједињење Европе је била добар потез. Престали су да буду могући ратови између Француске и Немачке, као и други европски сукоби. Међутим, ова организација прераста у мамута који све више преузима ингеренције над националним владама што постаје крајње дубиозно. О нама све више одлучује Брисел а све мање Париз. На одлуке се чека месецима и увек постоји питање да ли ће Брисел разумети шта нама треба као што је то чинио Париз. Поред тога, проширење ЕУ довешће постепено да нестанка саме ЕУ То је као када баците камен у воду. Тамо где је пао вода се узбурка, али како се таласи све више шире све су слабији да би напокон нестали. Бојим се да и ЕУ не заврши тако што ће се поступно разводнити и нестати. Питање: Какви су односи Француске, односно Европе и САД данас? - Далеко од добрих. Неспоразуми ширих размера су почели око напада на Ирак и неслагања и даље трају. Заиста ми се чини да ће се тешко преваз- ићи садашње разлике у гледањима на Ирак и неке друге проблеме у свету. Француска има добре односе са Немачком и обе желе сарадњу са САД, али не на оваквим основама. Без правог партнерства и међу- собног уважавања интереса, тешко да може бити добре сарадње. Нема ту неког сукоба, али, на жалост, ни праве и широке сарадње, каква би могла бити. Питање: Као политички аналитичар шта предвиђатеу будућности ? - Мислим да се супротности у свету све више заоштравају, конфликти умножавају али да прави су- коб тек предстоји - сукоб САД и Кине. АРТЕЛ - ОГЛЕДАЛО, 22.9.2004. <www.artel.co.yu>

Рзде Дробац

Iskra 1. novembar 2004

О књизи Слободана Вуксановића

„ПРЕЋУТАНА КЊИЖЕВНОСТ СРПСКА ДИЈАСПОРА” Слободан Вуксановић: „Прећутана књижев- ност Српска дијаспора”, стр. 284, 20 см. Библиотека „Српска дијаспора”, уредник Предраг Р. Драгић-Кијук; рецезенти Чедомир Мирковић и Васа Михаиловић; издавач: Удружење књижевника Србије и „Књижевне новине”, Београд, 2002. *

* *

Добротом писца послата нам је на приказ књига са горњим насловом, коју је написао познати београдски писац Слободан Вуксановић. У књизи о писцу стоји следеће: Слободан Вуксановић је рођен 1965. године у Београду. Дипломирао на Филолошком факултету у Београду, а магистрирао и докторирао на Филозоф- ском факултету у Новом Саду. Радио је као професор у средњој школи, био уредник у редакцији часописа Видици и главни уредник листа Студент. Објавио књиге песама: „Хелејева комета над Косовом” (1990), „Есеј о анђелима” (1992), „Путовање Јелене Ерде- љан” (1993), „Рука огњена” (1994), „Сад памет у главу” (1995), друго издање 1997., а треће 2002. године. Овај поетски текст је у форми монодраме, премијерно изве- ден 3. октобра 1996. године у позоришту у Београду. Аутор је неколико збирки есеја: „Бицикл Милоша Црњанског”, (1993), „Прећутане песме” (1993), „Песме са границе” (1995), „Далеко од сенза- ционалног”, (2002). Прозни првенац из живота велеграда „Лисац на асфалту”, објавио је 2000. године. Са преводиоцем Иреном Костић превео је роман Џона Апдајка С (1989) и две збирке песама Чарлса Симића - „Бескрајна туга” и „Књига богова и ђавола” 1989. године. Састављач је двојезичне антологије српске поезије: „Песма о Косову - The poem of Kosovo” (1991)”. По горњој биографији проистиче да је Слободан Вуксановић веома плодан писац и да је итекако имао предиспозицију да се лати посла да напише књигу „Прећутана књижевност - Српска дијаспора” у коју је унео најзначајније песнике српске националне емиграције. Са задовољством ћемо приказати ову књигу која широко отвара врата отаџбине „прећутаним” срп- ским песницима које је вихор комунистичке револуци- је, грађанског рата и комунистичке тиранске вла- давине развејао широм света. Књига Слободана Вуксановића садржи ова поглавља: Увод; 1. Поетика завичајног; 2. Прећутане песме и 3. Песме са границе. У кратком али одличном уводу писац наглашава, да је Други светски рат у Југославији ујед- но био и грађански рат, те се као последица тога и доласка комуниста на власт појавио велики број Срба емиграната, који данас живе широм Европе, САД, Канаде, земљама Јужне Африке, у Аустралији и на

Iskra 1. novembar 2004

Новом Зеланду. Ова емиграција образовала је неко- лико националних установа око којих су се окупљали српски уметници и објављивали своја дела. Подвлачи: „Да је циљ ових организација био развијање и очување духовног стваралаштва српске емиграције”. Онда писац наводи да је др Николај Велимировић основао 1952. године у Минхену, Немачка, библиотеку „Свечаник” и да је њен уредник био Алекса Тодоровић (писац им не наводи чинове и занимања), која је штампала бројна издања верско-националне садржине и календаре са пригодном религиозном, националном и књижевном садржином. Др Урош Станковић основао је 1954. године у Мелбурну, Аустралија, друштво „Српска мисао”, која је окупљала велики број српских аутора и издавала часопис „Тамо далеко” и годишњак „Летопис”. Затим наводи, да је предратни дипломата Јаков Љотић основао 1950. године у Минхену, Немачка, Издавачко предузеће „Искра”, које издаје полумесечни лист „Искра”, а које је штампало дела угледних аутора међу којима су: др Божидар ПуриК Ђоко Слијепчевић, Станислав Краков, Ратко Парежананим, Верољуб Динић, Драгољуб Паунић, Драгутин Николић и Боривоје Карапанџић. Онда каже, да су Срби у Канади основали Штам- парско-издавачко предузеће „Авала”, који издаје недељни лист „Глас канадских Срба” и да је објављи- вало радове познатих аутора: Слободана Јовановића, Адама Прибићевића, Миодрага Пурковића, Косте Павловића, Радивоја Бојића и Олге Марковић. Наводи да Српски народни савез, који је основан 1901. године и који је најстарија српска национална установа у САД, објављује лист „Американски Србобран” и да штампа књиге из националне историје, букваре и историјске читанке. На крају наводи и лист „Нашу реч”, који је излазио у Лондону и да „нарочите заслуга за објављи- вање овог часописа и књига из области историје, политичке филозофије и књижевности имају Десимир Тошић и Ненад Петровић”. У поглављу „Поетика завичајног”, где је најпре са насловом „О феномену дефинисане завича- јности” дао анализу тог појма. Аутор је прво изложио кратак међуратни период (1918-1941) „стваралачког профила оригиналне књижевности” у Румунији, где је поникла аутохтона српска књижевност, која је специ- фична и разликује се од остале емигрантске књижевности. Пошто је писац укратко изложио тај међуратни период, описао је сажето и књижевност Срба у Румунији после 1945. године, па је онда лепо изложио поезију тамошњих Срба. Ту је навео цео низ аутохтоних Срба песника наводећи по две-три песме сваког од њих. То су: Владимир Чоков (1920-1986), Славко Веснић (1920), Ђока Жупунски (1932), Жива Поповић (1934). Јован Чолаковић (1935-1980), Чедомир Миленковић (1940), Влада Барзин (1940), Драга Мирјанић (1940) Иво Мунћан (1943), Славомир Гвоздановић (1953), Љубица Рајкић (1960) и Љубинка Перинац (1964). Све их је врло лепо представио и оставио за историју трајно сведочанство о њима и њиховој поезији. Затим је поглавље „Прећутане песме”. Ту је

аутор са насловом „Савремени песници у исељеништву” по властитом избору унео овим редом песнике: Ника Мирошевиђ-Сорго, Божидара Пурића, Луку М. Луковића, Драгослава П. Драгутиновића, Милана М. Петровића, Мару Томашевић, Љубицу Грковић-Бољанић, Милоша АћинаКосту, Вука Р. Ђуришића, Д. Рајковића, Растка Станишића, Вукадина Кецана (у тексту је погрешно писао Вукашин), Саву Јанковића, Косару Гавриловић, Ђорђа Вида Томашевића, Михаила Влаховића и Вељка Бојића, доносећи од свакога по две-три песме. Премда је у књизи навео библиографију којом се служио, не види се од кога је узимао биографске податке за поједине пес- нике. Чини се да је највише узео из Матејић-Кара- панџић антологије „На стазама избегличким, Српско песништво у избеглиштву 1945-1968”, „Српска мисао”, Мелбурн 1968. Није нам знан начин избора песника и њихових песама, којим се Вуксановић служио, али на пример, зачуђује да је унео Михаила Влаховића, а није Предрага Петровића и још понеког из поменуте антологије. После овога с насловом „Нови узори песничк- их предмета” аутор је унео ове песнике: Драгољуба Паунића, Драгољуба Аћимовића, Вујадина Мијовића, Слободана Себара (псеудоним Душана Месаровића) Бранка Обрадовића, Матеју Матејића, Васу Михаиловића, Милана М. Миленковића, Влади-мира Миличића, Катарину Костић, Чарлса Симића, Уроша Степанова-Роша, Владимира Станисављевића, Ђорђа Николића, Вјекослава Вукадина, Љиљану Д. Обрадовић, Ранка Радовића, Даворку Милутиновић, Игора Ремса и Бориса Лазића. Од сваког песника је унео по две-три песме, а од Матејића чак десетак. Писац је навео изворе којима се служио, међу којима је и поменута антологија Матејић-Карапанџића и студија потоњег „Духовно стваралаштво српске емиграције. Прилози за историју савремене српске књижевности (заграничне)”, „Српска мисао", Мелбурн 1978.

Липе У моме крају липе цветају Древне липе моје младости. У моме крају жита класају Крвавим булкама попрскана. У моме крају млади нараштаји стасају А мене нема. Мене је река заборава однела Да лутам и чезнем За мојим домом раскућеним За отаџбином отуђеном За успоменама остарелим, пожутелим У којима само још липе упорно цветају И црвене булке лица к сунцу отварају А жита леже изгажена, непокошена, И нараштаји незадрживо стасају У сусрет будућности Недокучивој. Мирјана Н. Радованов-Матарић

MILUTIN PROPADOVIC „ТНЕ APPALLING ST0RY OF EURO-AMERICAN MEDDLING IN YUGOSLAVIA" (Užasna priča o evropsko-američkom vršljanju u Jugoslaviji) Knjiga na engleskom je dokumentovana iz raznih izvora sa namerom da prikaže pozadinske manipulacije i laži u razbijanju bivše Jugoslavije. Knjiga je u mekom povezu i ima 376 stranica. Cena knjige je $ 12 (SAD dolara) ili odgovarajući

Потом долази треће поглавље „Песме са границе” где је са насловом „Нестајање гласа” - то су српски песници из Мађарске - унео ове песнике: Љубинку Галић, Стојана Вујичића, Војислава Галића. Радована М. Филаковића, Драгомира Дујмова, Милана Руса и Томислава Кекића. И од сваког од њих је унео по две песме. На крају је белешка о аутору и три кратке рецензије „Књижевна критика о делу С. Вуксановића”.

iznos u drugoj valuti i može se dobiti na sledećim adresama:

Слободан Вуксановић је обавио одличан посао и честитамо му из свег срца. Књига ће корисно послужити читаоцима у отаџбини да упознају своје најрођеније духовне ствараоце у емиграцији.

NEW BERLIN, Wl 53151-1622

Бора М. Карапаанџић

Andra Mandić

Mirko Čečavac 8

1625 S. Clover Knoll Pl. U. S. A.

Bairstovv Cres. REXDALE, ONT. M9W 4T4

CANADA Dušan Popović 141 Dendy St. EAST BRIGHTON, Vic. 3187 AUSTRALIA Cena u SAD dolarima ili ekvivalenat u drugoj valuti: SAD -$ 12; Kanada - $ 15; Evropa i Australija: obična pošta -$15; avionska pošta - $23.

ШЕФ УНМИК-а СОРЕН ЈЕСЕН-ПЕТЕРСЕН ОПРАВДАО ЈЕ СИМБОЛИЧНО УЧЕШЋЕ СРБА кашњењем кампање српских листа и притиском који је, како је рекао, на српске грађане вршен да бојкоту- ју изборе, чак и „недемократским средствима” попут „застрашивања бирача”. Шеф Мисије ОЕБС-а на Косову Паскал Фиески је изразио разочарање анти- изборном кампањом коју су, како је рекао, водили поједни политички кругови и због које „сви напори да имамо свеобухватне изборе нису дали своје резул- тате”. (Бета, 24.10.4.)

ШТАЈНЕРУ ЗАБРАЊЕНО ДА ГОВОРИ О КОСОВУ. Бивши шеф УНМИК Михаел Штајнер не сме да даје интервјуе везане за политику према Косову, пише немачки дневник Франкфуртер рундшау. У тек- сту под насловом „Штајнер у карантину” наводи се да „изумитељ принципа стандарди пре статуса не сме да буде интервјуисан” и да Министарство иностраних послова у Берлину на новинарске захтеве тог типа одговара да „нема шанси” да се допре до бившег шефа УНМИК. (Бета, 24.10.4.)

Iskra 1. novembar 2004

Прилози „Искри” Уместо цвећа на гробове родољубивих јужнословена, желим да подсетим на оне који су променили светом у мојој околини, поводом задушница 6.11.2004. Капетани: Бранко Шимшинац, Јоца Николић, Добривоје Лазаревић. Остали чинови: Синиша Петровић, Драган Вукмановић, Милосав Вујашевић, Живота Пантић, Лазар Блаи- сављевић, Милорад Кељачки, Недељко Аничић, Здравко Благојевић, Милета Не- шић, Бора Гајић, Андрија Милосављевић, Миомир Јовановић, Филип Милентијевић, Цветко Стефановић, Живота Ђорђевић, Никола Крсмановић, Милан Бабић, Живота Обрадовић, Бранислав Косанин, Свето Албијанић, Душан Бановић, Бранислав Димитријевић, Жива Јаков, Богољуб Сре- довић, Милорад Миловановић, Милош Војковић, Жика Милошевић, Димитрије Стевић, Добривоје Касаловић, Анатос Џамић, Стево Живковић, Др Павле Гојнић, Милорад Матић, Милорад Павловић и Миливоје Станковић. Мртви нисте о другови мили, Ваша душа још међ’ нама живи! Милан Трубарац £30Уместо цвећа на гробове добрих и драгих другова: Аце Богојевића, Трајка Јовано- вића, Десимира Богдановића, и Милана Петковића Мирко Чечавац К$ 70 Уместо цвећа на гробове драгих другова: Анђелка Петковића - Пуће, Трајка Јова- новића и Десимира Богдановића Драгољуб Текић К$60

Уместо цвећа на гроб драгог друга Десимира Богдановића Павлица Даница К$ 40 Бркић Миодраг К$ 25 Ћелпер Душан К$ 20 Влаховић Гордана К$ 20 Поклон Искри Ђекић Раша Милена Војновић

К$ 50 $ 20

Нека милостиви Господ подари покој души и као знак сећања на драгог и врлог друга Ђоку Коларовића Андра Мандић К$ 25 Да Господ упокоји племениту душу нашег доброг друга Ђорђа-Ђоке Коларовића и раније преминулих другова, да све њих Господ прими у Своје Царство Небеско: Владу Лазаревића, Милоја Илића, Рашка Ојдровића, Мијата Бардака, Стевана Вуко- братовића - Личког, Жикицу Николића, Душана Живковића, Душана Деспотовића „Џипса”, Ацу Маринковића, Чеду и Милана Вујновића и Небојшу Њежића Никола Вујновић са породицом $100 Нека добри Господ подари покој душа недавно преминулих другова Трајана Јовановића, Ђоке Коларовића и Жарка Данила $ 30 Марко и Радмила Сунара Да Господ подари вечни покој души врлог друга и племенитог човјека преминулог Десимира Богдановића Марко и Радмила $ 20 Сунара Да Господ упокоји душе и као знак сећања на другове Трајана-Трајка Јовано- вића и К$ 20 Десимира Богдановића Андра Мандић

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom postom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23,- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Čekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: ,,Jadran“, c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str. Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Paun Vuković, 49 Gaddesby Road, Birmingham B14 7ЕХ. — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont, M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. novembar 2004

Са великом захвалношћу за духовно наслеђе и уместо воштанице на гроб поко- јног чика Аце Богојевића, човека који је лично потврдио да бити збораш значи бити

Уместо цвећа на гроб и за вечно сећање на неизмерно цењеног великог Богоугодника Миливоја Станковића. Нека му је вечна слава и хвала! Даница Еванс-Јакшић £20.Ленка Конес £10,Р. Жунић £10.Б. Лазаревић £10,П. Вуковић £10,Ж. Лазаревић £10.М. Берета £10.С. Косић £5.Д. Милојевић £5,М. Милутиновић £5,За покој душе Богдановића Миодраг Бркић

друга Десимира K$ 25

У знак сећања на покојне другове Николу Павлицу и Воју Ананића Љубо Пешић

К$ 40

Цењеном листу „Искра" Стево Добрић

К$ 30

Уместо цвећа на гроб Миливоја Станковића и његове давно преминуле супруге Мире (рођене Пауновић) Гордана Влаховић К$ 20 Уместо воштанице на гроб упокојеног друга К$ 20 Миливоја Станковића Текић Драгољуб Мирко Чечавац К$ 20 За здравље и дуг живот свих другова и другарица Бранислав Поповић

К$ 20

Уместо цвећа на гроб упокојене Гордане Влаховић и сећање на њеног давно умрлог мужа К$ 50 Мирка Влаховића Миодраг Бркић Мирко Чечавац К$ 40 Драгољуб Текић К$ 20

човек!

„Почивајте друзи сад у миру Ваше дело настављамо ми, А слободе када данак сине Стег победе носићете ви!” 15.09.1941. - 15.09.2004. Петар Петровић - Београд £10.За покој душа у Небеској Србији Царства Божјег, сина мог покојног брата Боре, бив- шег добровољца, Милоша и мога комшије, у ваљевском делу Градац, Трајана Јовано- вића. Вечна им памјат! Светолик Петровић - Бели са фамилијом $10 Уместо воштанице на гроб драгог нам друга Ђоке Коларовића. Нека му Господ подари рајско насеље, а нама да остане у трајној успомени. Његовој супрузи Јелени наше искрено саучешће! Другови из Аделаиде - Аустралија Е 100 ln тетогу of ту dear husband Miloš Vojković who died in November 1995. Barbara Vojković - VVestern Australia £ 100

† ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ, наша другарица и добровољна сестраболничарка у добровољачким болницама, супруга покојног Мирка Влаховића, изненадно је преминула 19. октобра у Садбурију, Онтарио, Канада. Нека њој и њеном давно преминулом супугу Мирку Господ подари насеље у Царству Своме!

ИСКРА

Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска Српске православне цркве саопштила је да је на косовским парламентарним изборима до сада гласало око стотину Срба.

„Свој протест против избора који се спроводе у крајње недемократским условима и под бодљикавом жицом и са снажном заштитом војних снага КФОР-а многи Срби су изразили на миран начин окупљајући се у црквама и палећи свеће", наводи се у том саопштењу. (Бета, 23. 10. 2004.)

О štetnom delovanju nevladinih organizacija

ZAPAD I Ml Nedavno sam imala priliku da prisustvujem razgovoru u kome je predsednik jedne ugledne srpske nevladine organizacije, koja ne važi za srbofobičnu, direktoru za političku komunikaciju jedne značajne nemačke fondacije objašnjavao kakvo je mračno stanje u medijima u Srbiji i zašto bi bilo važno da se sprovedu razna istraživanja ne bi li se došlo do saznanja kako da se ovdašnja medijiska scena dovede u red. Svoje tvrdnje predstavnik srpskog nevladinog sektora dokazivao je nizom dosta klimavih argumenata, od kojih je jedan od najsmešnijih bio onaj da je novinarski nivo u privatnim elektronskim medijima u Srbiji katastrofalan. Nemac i ja nismo mogli a da to ne shvatimo kao duhovit prilog zabavnoj konverzaciji, skrećući nevladi- nom Srbinu pažnju na katastrofalan novinarski nivo ogromne većine privatnih televizija na Zapadu kao i na činjenicu da se čak i zapadne državne ili poludržavne televizije mahom prilagođavaju tom nivou. Dakle, loš kvalitet privatnih televizija u Srbiji ne može nikako da bude razlog za finansiranje nekih istraživanja, jer su se Srbi u tom pogledu već uklopili u zapadnu civilizaciju i tu ne postoji potreba za promenama. Razgovor se završio tako što je Srbin bio zbu- njen, a Nemac prilično raspoložen i zadovoljan. Pouke koje sam ja lično izvukla iz tog razgovora su bile sledeće: Prvo, dodvoravajući se stranim potencijalnim finansijeri- ma srpski nevladin sektor je u velikoj meri odgovoran za širenje negativnog imidža Srba u svetu. Štaviše - nevladine organizacije mogu samo da opstanu na održavanju tog imidža, pa čak i one koje nisu “antisrpske”, jer i one moraju da dokažu da žele nešto da poprave u zemlji što je prema njihovoj proceni loše. S obzirom da je u Srbiji registrovano nekoliko desetine hiljada takvih organizacija, može se lako zaključiti koje razmere takvo pljuvanje Srba poprima u raznim pregovorima vođenim oko finan- sijskih pomoći. Drugo, strani finansijeri, bilo vladini ili nevladini, savršeno dobro znaju šta hoće. Oni dolaze u zemlju da bi planski i programski skenirali stanje i prema tim saznanjima delovali. U njihovom angažmanu nema ni slučajnosti ni promašaja. Edukacija i civilizovanje Srba se sprovodi krajnje sistematski i koordinirano. Evo, da uzmemo samo ove dve-tri nedelje druge polovine septembra i početkom oktobra. Dok se suđenje Miloševiću nalazi u ćorsokaku predstavnicima srpskih vlasti se sa svih strana upućuju upozorenja da je njihova saradnja sa Hagom sasvim nezadovoljavajuća i da bez izručenja Ratka Mladića Hagu Srbima nema budućnosti. Istovremeno se, kakva slučajnost, otvara i internaciona- lizuje pitanje položaja manjina u Vojvodini, uz neviđeno mešanje madarske vlade u unutrašnja srpska pitanja. Opet, sa konferencije Igmanske inicijative u Zagrebu, koja okuplja više od 140 nevladinih organizacija iz Hrvatske, BiH i Srbije i Crne Gore, član predsedništva BiH Sulejman Tihić i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić poručuju svetskoj i srpskoj javnosti da treba izmeniti Dejtonski sporazum, jer ovako BiH kao država ne može da funkcioniše.

U jeku ovih događaja se u Beču održava još jedna ključna konferencija o Kosovu, na kojoj Srbi imaju najslabiji položaj, i najavljuje se poseta Karle del Ponte Beogradu - jedna privatna i jedna zvanična. Privatno glavni tužilac Haškog tribunala dolazi kao učesnik međunarodne konferencije “Suočavanje s prošlošću - postkonfliktne strategije za istinu, pravdu i pomirenje u regionu bivše Jugoslavije”, koju organizuje Fond za humanitarno pravo u saradnji sa Savetom Evrope, a koja treba da donese zaključke i preporuke međunarodnim institucijama kao, eto, Savetu Evrope ili OEBS-u, kako srpske vlasti moraju da sarađuju sa Hagom. U nizu dugogodišnjih pokušaja Nataše Kandić da sprovede “denacifikaciju Srba” ova konferencija, koja okuplja značajne “borce za Ijudska prava” iz celog sveta, predstavlja njen daleko najozbiljniji poduhvat. Zvanično Karla del Ponte dolazi da bi razgova- rala sa predstavnicima srpsko-crnogorskih vlasti, među kojima su Boris Tadić i Vuk Drašković, i oni učesnici u Kandićevoj konferenciji. Dok nas ništa ne može više da začudi kad su Vuk i njegova politička prevrtljivost u pita- nju, neki potezi novog predsednika Srbije Borisa Tadića predstavljaju razlog za ozbiljnu brigu. Jer, niko od post- miloševićevskih političara nije toliko aktivno pokazao takvu prekomerno nekritičnu odanost Americi i njenoj politici kao Tadić (vidi tekstove u ovom broju “Korena”). Da Zapad radi krajnje koordinirano dokazuje i činjenica da su se usred svih ovih napada i pritisaka na Srbe kao iz vedra neba pojavili Haški istražitelji u Beogradu da skupljaju podatke o stradanju Srba u Oluji (što oni rade već skoro jednu deceniju bez značajnijih rezultata) ne bi li ublažili mogući gnev naroda. Tako nešto se zove perfektna inscenacija.

KORENI, br. 41 - 42

Mira Beham

Књижевна награда „Арсеније Чарнојевић" Васи Михаиловићу Жири књижевне награде „Арсеније Чарноје- вић" председник акдемик др Драган Недељковић, Александар Чотрић, заменик председника, Слободан Ракитић, Милован Витезовић, Мома Димић, Миодраг Јакшић и Александар Влајковић, секретар - објавио је 13. октобра у Београду своју једногласну одлуку да се поменута награда за 2004. годину додели "књижевним ствараоцима у расејању": Проф. др Васи Михаиловићу, САД Др Славомиру Гвозденовићу, Румунија Мр Ђорђу Николићу, САД. На предлог Министарства за дијаспору, награ- да је присутним ауторима свечано уручена 20. октобра у Влади Србије, а њихови радови, са увеличаним фотографијама награђених, представљени на Сајму књига у Београду. Награђеним је додељена специјал- на повеља, „Арсенијев крст" рад проф. др Драгана Раденовића, академског вајара и новчани део награде, саопштио је поменути жири УКС-а.