iskra1126

Поводом беседе председника САД Буша о „Стању Уније"

КУДА ИДЕ СВЕТ? Први ирачки рат је окончан крајем јануара 1991. Некако, баш у то време, Совјетски Савез (СССР) доживљавао је своју смртоносну агонију (нестаће он са позорнице света и формално нешто мање од годину дана доцније, 1.1.1992). Та, пак, агонија СССР, свог највећег и најопсанијег ривала, нагнала је изгледа војне планере САД да за ту ситуацију, тј. свет без СССР, искују војну доктрину за „нову реалност". Изгледа да је у току расматрања концепта те нове доктрине, дошло се - по свему, готово случајно - и до идеје Рах Americana (ПА). Њу је триумфујући председ- ник Буш старији, понесен ваљда својом ирачком победом, јавно прокламовао под именом Нови свет- ски поредак (НСП). Међутим, тачно се тада није знало не само шта би уствари НСП требало да буде, а још мање како га остварити. Постојала је изгледа само нека јако магловита идеја о ПА. Нешто је, ипак, било кристално јасно: војну доктрину за „нову реалност", насталу због смртоносне агоније СССР, требало би саобразити идеји НСП. И то је урађено. Провера доктрине за „нову реалност" Остављено је председнику Бушу старијем (а доцније, јер је Буш изгубио изборе новембра 1992., његовом наследнику Клинтону), да „у ходу", прак- тично, проверава саме премисе стратегије НСП, најпре њеног војног дела. Изазвана је криза у Југославији која је уследила ратом, да би се на једном релативно малом простору, дакле, под готово лабораторијским услови- ма, сазнала њихова вредност. Тако се дошло до саз- нања да у мултиетичким друштвима, као што је Југославија била, не треба изазивати етничке сукобе, јер у крајњој линији, САД војне снаге не само да мора- ју бити укључене као миротворци (Босна) већ и као ратујућа страна (Босна и Косово - СФОР и КФОР) на неодређено време. А, будући ратујућа страна, САД могу и морају - таква је пракса сваког рата - да почине нешто што би се могло квалификовати као „ратни злочин", па би, због тога, њени највиши војни и поли- тички руководиоци могли доћи пред судове за такве злочине. За САД, из перспективе НСП, то је недопус- тиво. Гледано, пак, с друге стране, такви судови су неопходни за успешно спровођење НСП кад су у питању евентуални његови противници. И то из два разлога: ти судови, с једне стране, плаше евентуалне противнике НСП, па се или половично или уопште не боре, али, у најидеалнијем случају, као у Југославији, поларизују друштво на присталице и противнике отпо- ра НСП; а ако се, с друге стране, такви противници и боре, у том случају, ови судови то онда приписују њиховом „национализму", па се онда, путем наравно

појединаца, суди у ствари „национализму", који је показало се, опет у СФРЈ - велика сметња НСП, а кога такви судови својим осудама - верује се - мада индиректно, трајно искорењују и, доследно, поплочавају пут наступајућем НСП. Агонија и распад СССР Ово искуство из дезинтеграције СФРЈ било је неопходно и драгоцено пред несравњено ширим могућим тек предстојећим дезинтеграцијама огромног мултиетичног простора Совјетске империје које су уследиле њеним нестајањем, 1.1.1992. САД су морале баш из перспективе НСП да учине све што је у њиховој моћи да се та растакања СССР обаве мирним путем. То је успешно обављено. Како? Одмах по прокла- мовању НСП од старна САД председника Буша стари- јег, Русима је било јасно да је он (НСП) уперен против њих и почели су ради тога да машу - невидљиво за свет али видљиво за САД - порукама да су они у посе- ду и контроли огромних залиха нуклеарног оружја, САД су одмах схватиле поруку и, као прву ствар, дипломатским каналима вероватно поручиле Русима да се, због ирачке победе, председник Буш могуће погрешно изразио - и стварно тај Бушов иступ био је једини пут кад се НСП поменуо, после тога никад више. И даље, да би се Руси потпуно пацифизирали, најављено им је да ће их САД признати као наследнике СССР у УН (што, наравно, није био случај са Србијом, као наследником СФРЈ), да ће они остати у контроли нуклеарног оружја - што је чак било и у САД интересу јер лакше је било, по тако осетљивом предмету што се тиче безбедности, радити само с једном страном, него с десетак, што је дезинтеграција сигурно доносила. Најзад, СССР ће само формално нестати да би се уместо њега на истом простору оформио Савез независних држава (СНД) с Русијом на челу. Овим задњим обећањем је толико поласкано руском национализму, па су Руси заборавили сва друга понижења која су у то доба доживљавали. Још кад су се САД обавезале, јер имају великог уплива на Украјинце, Муслимане и остале националности бившег СССР, да ће урадити све да и ове нове државе, мада независне, прихвате мирно, без рата, нову стварност - СНД, с Русијом на челу, Руси су били тотално „купљени" оваквим САД понашањем. С друге, пак, стране виђено, САД су баш морале следити ову стратегију јер би, иначе - југо искуство их је учило - био то смртни ударац НСП, да се до растакања СССР, као у Југославији, дошло путем рата. Зашто? Пре свега ту се радило о нуклеарном оружју, на које су САД нарочито осетљиве, које би

Куда иде свет . . . могло пасти у ко зна чије неконтролисане руке. Даље, САД су знале, да у случају ратног растурања СССР, оне би морале бити војнички уплетене у тај рат с озбиљним изгледом на своје огромно војно, политичко и економско исцрпљавање и то на неодређено време, можда - и читаво једно столеће! Кад се на то дода и наполеоновскохитлеровски синдром (тј. на дугу стазу, пораз сваког ко нападне Русију!) који врло живахно витла свешћу свих САД војно-политичких стратега - ето зашто су САД - да би идеја НСП могла да заживи - биле приморане да ласкају руском национализму; конкретно тадашњем руском председ- нику Јељцину (сећање: мада врло често пијан, он је чак и такав „радо" приман у Белој кући!). Уместо НСП - мондијализам и глобализам! Већ је споменуто да су САД, изгледа, преурањено излетеле с идејом НСП и да се о њему никад више није говорило. То је апсолутно тачно с именом. Међутим, сама његова суштина је остала да и даље обликује САД светску политику. Замењена је већ познатим, мање нападним, а у смислу рафинираности могуће и самом праксом, новим именима мондијализма и глобализације (МиГ). Буш старији је, дакле, престао да говори о НСП, док је његов наследник, председник Клинтон у свест људи уврежио МиГ с огромном снагом тако да су она још и данас свежа. Пракса, дакле, НСП, мада под новим именима, нас- тавила се, под Клинтоном и председником Бушом млађим (први мандат). Примена МиГ-а у Србији, Русији и другде Србија. СРЈ је бомбардована 78 дана да би се од Србије одузело Косово. Милошевић је оборен и противуставно изручен Хагу; тамо се налазе углавном српски оптуженици; некима („у име људских права"), ради „психолошког ослабљења воље", као на пример, Крајишнику, суђење тек сад, после 4 године, почело, док ће Шешељ, ради такве сличне „припреме" чекати бар још две године. Још увек се углавном српске главе траже за Хаг; у том циљу сви могући притисци су дозвољени. Док се Хаг не задовољи (специлајно Младићем и Караџићем), за Србију: нема новца однос- но „помоћи" (најновији иступ САД амбасадора Полта); нема задужења код ММФ-а, нема европско- атланских интеграција (ЕУ, Партнерство за мир, НАТО); има, међутим, не само претњи већ и радњи: да се осамостали Косово, да се Бујановац и Прешево прикључе истом, да Црна Гора буде независна, да се Србија сведе на Београдски пашалук, подстицањем сецесионизма у Санџаку (Сулејман Угљенин) и Војводини (Ненад Чанак), с крајњим циљем, да се Србима ускрати основно људско право на патриотизам - да воле своју земљу! Ово задње, да би их претво- рили у конзумерску „животињу" - једино прихватљиве житеље МиГа! Сви се, пак, ови планови МиГ-а ос- тварују у Србији уз својску асистенцију тзв. „независ- них" медија као што су Б92, „Време", итд., „невладиних организација" (НВО) које воде Кандићка и две Соње (Бисерко и Лихт), итд. и, наравно, „државника" типа Бориса Тадића, Мирољуба Лабуса и Вука Драшковића. У целој, пак, овој, по свему, издајничкој ствари, једино није јасно да ли су баш сви плаћени... па неки од њих учествују у том послу - из „идеализма"! Русија. На бившем совјетском простору пуном паром се врши стратешко заокружавање Русије.

Претходно је то учињено примањем Чешке, Пољске, Мађарске, Словачке, Словеније и три балтичке земље у ЕУ и НАТО. За време рата у Авганистану, САД су извшиле „дипломатски" продор у Централну Азију да би и с југа заокружиле Русију. Прошле године - по шеми обарања Милошевића - и Грузија је отишла у тај табор; тачно годину дана доцније, по истој шеми, оде и Украјина. Од недавно, америчка НВО Freedom House (ФХ) (коју води Џемс Вузли, бивши директор ЦИА), а која иначе - као НВО!? - за рачун Стејт департмана обавља посао о томе које државе у свету припадају (од две могуће) којој категорији. Стављајући знак јед- накости између слободе и демократије (дакле, слобода=демократија?), ФХ свесно врши манипулације у својој подели држава света на „слободне" (под тим се мисли демократске) и оне које су „неслободне" (тиранске, диктаторске или, најблаже, ауторитативне). Недавно је ФХ (уз садејство Стејт департмана) преве- ла Русију из државног статуса „слободна" директно у „неслободан" статус. Овом је претходила промена статуса и самог руског председника Путина. Он је од „демократе" скочио у категорију (благог) диктатора. Дакле, САД сем физичког врши и нешто налик на пси- холошко-пропагандно руско заокружавање. Значи ли то да је и сама Русија на реду?! Ирак. Председник Буш млађи ипак изгледа није испоштовао САД искуство из Југославије да се не смеју изазивати ратови у мултиетичким државама, па се одлучио на ирачку војну епопеју. Рачуна: Ирак мала држава; по становништву 60% су Шијати, 20% Курди, 20% Суни, значи: на страни САД су 80% Ирачана јер је Хусејин (Суни) тлачио Шијате и Курде. На основу те рачунице он је логично закључио да може да прене- брегне југо-искуство јер ће га тамо Ирачани дочекати као ослободиоца а не окупатора. У формалном смислу та његова логика можда је била тачна. Заборавио је, међутим, да је он дошао да Ирачанима промени не само Хусејина већ и хиљадама година стар начин њиховог живота. А то нису Ирачани могли отрпети, па су једни устали (Суни) а други чекају својих „пет мину- та". И тако су САД упале у своју сопствену замку - изборе од 30.1. ове године. Њих су Шијати и Курди, уз очигледну асистенцију Суна, јер су избори протекли у релативном миру, искористили да успоставе своју власт која ће по имену бити „демократска", али по суштини све сем „демократске". Пошто ће се - по свему - тероризам наставити, та власт, пошто је претходно с терористима (мада не мора) договорено да ће он престати, вероватно ће тражити од САД да повуче своје трупе из Ирака, под изговором да је то једини начин да се тероризам укине. Уз „гаранцију", наравно, ирачких власти да ће Ирак и у будућности остати на линији демократије (ирачки стил!, додуше),

IZ SADRŽAJA U raljama zapadne demokratije ............................................................ 4 O stanju u Srbiji, Kosovu i Metohiji ................................................... 5 Brutalan ekstremizam krizne grupe ...................................................... 8 Karlina zamka genoeida ........................................................................ 10 Ne pregovarati o statusu Kosova ...........................................................13 Šta je kulturna politika Srbije u E. medijima.......................................15 Da li je naša vera u Boga nestala u talasima cunamija ........................19 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (100) .......................21 Najprosvećeniji i najagilniji karlovaeki mitropolit (2) ........................23

Iskra 1. mart 2005

САД ће то морати учинити не само због Ирака већ и због све већег притиска свог сопственог јавног мнења. Ако се овај сценарио обистини, значи ли то да је МиГ у повлачењу или бар даље од свог оригиналног циља? Одмах да додам: не, не нужно! Али о том у следећем тексту. Суштина МиГ-а никад није објављена Да поновим, претседник Буш старији је после првог ирачког рата прокламовао јавно НСП. Испоставило се доцније, још за време оригиналног Буша, да тај његов акт није био баш много мудар, јер је, бар по имену, подсећао на Хитлеров Нови (европски) поредак. Због тога је, чини се, име НСП избачено из употребе. За Клинтоново време, међутим, суштина НСП се појавила под именима МиГ; путем, пак, југо- случаја стечена су и нека важна искуства у смислу како остварити идеју МиГ-а са САД минималним утрошком енергије, у погледу људског и економског фактора. Исту стратегију на Балкану и бившем Совјетском простору наставио је председник Буш млађи у свом првом мандату. Међутим, кроз ирачки рат стратегија МиГ-а је употпуњена једном новином, која никад није била јавно објављена, али је важила као фундаментална премиса рата у Ираку, где се, по свему, она и проверавала. Суштина те новине састоји се у следећем: муњевито победити Хусејина, политич- ки увести демократију, економски обновити Ирак да бар личи на богато друштво. Такав Ирак постаје „пример за углед" арапским државама, те ће се оне, по принципу падајућих домина, да би као Ирак и оне постале „богато друштво", саме од себе, уз могуће незнатне „дипломатске" и војне притиске, политички и економски преобликовати како би то САД желеле. Сви, дакле, САД председници, Буш-отац, Клинтон, Буш-син (први мандат) активно су радили на остварењу идеје НСП, али су његово име, суштину и стратегију остварења држали далеко од јавности. Отварајући, пак, други мандат, у свом говору пред Конгресом о „Стању Уније", председник Буш млађи, ваљда понесен „успешним" изборима у Ираку, увео је још једну новину. Наиме, Буш је том приликом театрално целом свету објавио да је његова намера да идеју МИГ-а, коју је зацртао његов отац, у следећих 4 године, оконча, спроводећи је у дело. Истина, није поменуо ни НСП, нити његове деривативе, МиГ. Али да се баш о НСП ради (што подразумева САД политичку и економску хегемонију у свету) постаје јасно ако се кључни појмови из реченог говора, „слобода" и „демократија", који увек значе само „добро", „савршено", „цивилизацијско", „напредно", поис- товете с НСП. С тим у свести, ево сад главне премисе те Бушове стратегије оживотворења идеје НСП у свету.

гавање": „амерички утицај није ограничен, значајан је, и благо онима (у свету) који су поробљени, јер ћемо га (утицај) ми употребљавати дискретно (confidently) слободе ради". „Пред све владаоце света” агресивно ћемо указивати: „на морални избор између ропства, које је увек зло, и слободе која је вечито добро. САД се неће правити као да не запажају да утамничени дисиденти воле своје окове или да жене поздрављају понижење и служинство или да било које људско биће тежи да буде остављено на милост опресора". Говорећи да ће САД „охрабривати реформе" у тим државама стављајући им (властодршцима) јасно до знања да ће „наш (САД) однос" зависити од „присто- јног третмана њихових поданика". И опет триумфал- но: „Данас САД говоре изнова народима света да сви који живе под тиранијом и у безнађу морају знати: САД неће затворити очи пред вашим ропством или наћи извињење за вашег поробљивача; кад сте ви усправни пред слободом, ми ћемо бити с вама". „Демокрастски реформисти" под претњом затвора или опресије, „треба да знају: САД вас виде какви јесте - будуће вође ваших слободних народа". А „владарима беза- коних режима" (мисли: тирани) запретио је Линкол- новом максимом да они који „одричу слободу другима, не заслужују да је имају за себе". Мада их није споме- нуо, али очевидно мислио је на египатског председни- ка Хосни Мубарека, јужноарабијске владајуће принчеве (и могуће на руског председника Владимира Путина), сви иначе водећи људи, из САД „пријатељ- ских" држава, Буш поручује: „Властодршци с праксом дугогодишње контроле (власти) требало би да знају: да би служили вашим народима, морате да научите како се заслужује њихово поверење; започните на путу прогреса и правде па ће и САД ићи с вама" ( дру- гојачије речено: или то или нема више узајамног „пријатељства"!). Западно европским савезницима Буш поручује: „Заједнички напор слободних нација у про- мовисању демократије је предуслов за пораз наших непријатеља". А самим Американцима је много тога рекао, али кључно је да су САД увек биле за слободу, демократију и прогрес и да су ти напори „упалили огањ у свест људи" у свету, те су, као резултат, десетине милиона људи данас слободни. Та ватра „греје оне који осећају њену силу, сагорева оне који спречавају њен прогрес и једног дана та ватрена стихија ће обух- ватити и најмрачније углове овог света". Да остваре ту крајњу визију, предсеник Буш, позива Американце: „Изаберите да служите једној визији која је већа него што су ваше потребе, већа и од самих вас, па ћете још за ваших дана допринети не само богатству наше земље већ и (богатству) њеног карактера". *

Објава стратегије оживотворења НСП-а у свету „Продужење слободе у нашој земљи, зависи од успеха слободе у осталом свету. Највећа нада за мир на овој планети јесте слобода у целом свету." Америчку нацију је створила идеја слободе: „нико није створен да би био господар, нити ико заслужује да буде роб". Слобода је, дакле, „изазов овог времена". „Стога је (будућа) политика САД да изазива и подржа- ва развој демократских покрета и институција у свакој нацији и култури с крајњим циљем да се искорени тиранија на овој нашој планети". Искорењење тирани- је је „мучан" задатак „генерација", али „тешкоће у томе" не смеју да буду „изговор за његово избе-

У наредне четири године, хајде, што ће нашу планету потресати многе „Украјине", „Грузије" и „Србије" то су „пучеви" који не захтевају много жрта- ва -, али, бојим се, свет ће потонути у дуге, крваве и уништавајуће ратове, јер треба преобратити у Бушову „слободу и демократију" све муслиманске државе укључујући ту и сад „пријатељске", Египат и Јужну Арабију. А, ако су још Русија и Кина на том списку, онда... „четири јахача" из Апокалипсе! Није узалуд овај исти председник, после 11. септембра 2001. r., отварајући нову епопеју НСП, њу отпочео убојитим покличом: „Ко није с нама, тај је про- тив нас!" Н. Љотић

Iskra 1. mart 2005

Kulturni genocid

U RALJAMA ZAPADNE DEMOKRATIJE • U okupiranom Kosmetu zločinci su i formalno na vlasti • Oni mogu mirne duše činiti zločine, jer u ovoj zemlji, kojoj se čak ni ime više„ne zna, nema nikakvih opasnos- ti za njjh • Cak i ako dospeju u zatvor, ubrzo se pustaju, u ime “humanizma” i “demokratije” • To je bio sluča[pre par godina sa albanskim teroristima, ciji su zločini nad srpskom populacijom bili apsolutno dokazani. Posebno mesto na ovoj Ijuljašci straha zauzimaju usko-nacionalistički zločinci, koji se besomučno obaraju na civilno stanovništvo i na njegov kulturni identitet, uživajući puno poverenje “novih gospodara sveta”. Kada su Talibani, dok su bili na vlasti, minirali fasci- nantne spomenike drugih kultura u Avganistanu, svet se zgražavao. Ali, kada teroristi na Kosovu uništavaju kul- turno blago Srba i samim tim zatiru njihovo postojanje i identitet, svet ćuti nad ovim varvarstvom, retko viđenim u istoriji čovečanstva. A “međunarodna zajednica”, ne samo da ćuti, već i aminuje kulturni genocid nad srpskim narodom. Prisetimo se sledećih činjenica. Okupacione trupe, navodno Ujedinjenih nacija, a ustvari NATO-a, zauzele su Kosovo u junu 1999. godine, kako bi, eto, garantovale multinacionalnost i međusobnu toleranciju populacija koje žive na tim prostorima. Mnogi misle da su NATO-vci u tom pogledu lagali, “ali nisu”. Tačno je, doduše, da na Kosovu više da i nema Srba, Crnogoraca, Gorana, Roma i ostalih, ali zato ima Albanaca, Amerikanaca, Nemaca, Engleza, Francuza, itd. “Multietnitet” je, prema tome, “osiguran”, a sve govori i u prilog tome da se terorističke grupe (“čiji je identitet nepoznat”) i Amerikanci, ne samo uzajamno tolerišu, već i da se u potpunosti slažu, s obzirom na zlo koje čine, pa da čak i koordiniraju njihove akcije usmerene na progon i ubijanje srpskog življa i na uništavanje njihovog kulturnog bića. Kako se i ne bi slagali, kada se Amerikanci trude i rukama i nogama da stvore sve pret- postavke za “veliku Albaniju” i druge islamske entitete na području Balkana. Od dolaska okupacionih trupa (KFOR-a) na Kosovo, 13. juna 1999. godine, praćenih neizbežnom “humanitarnom bagrom” (protektoratska administracija, međunarodna policija, nevladine organizacije, itd.), u toj srpskoj pokrajini je uništeno, minirano, srušeno do temelja preko 150 srpskih pravoslavnih crkava. To je Bogu za plakati, kada se vide gomile kamenja, prošarane delovima uništenih freski manastira, koji su donedavno spadali u najveća kulturna blaga Evrope i sveta. I, gle čuda! Pored sve te silne okupatorske vojske i policije, ni u jednom se slučaju “nisu otkrili” teroristi, zločinci koji su to uradili! Naravno, za sve to vreme, na istim prostorima, nije ni jedna jedina džamija okrnje- na. Neko bi, uzimajući u obzir ove činjenice, prebrzo

rekao: “Elementarno, moj dragi Wattson-e”, misleći na albanske teroriste, ali bi se suštinski prevario. Oni su, izvesno je, dobrovoljni instrumenti ovog kulturnog genocida, ali su naredbodavci drugde i druge vrste. I tako, verovali ili ne, moramo se vratiti Hitleru i nacističkom periodu, sa jednim primerom iz nedavne prošlosti. Spaljivanje “Raspetog Kosova” Kada je Hitler došao na vlast, jednu od prvih stvari koje je uradio i koja je prestravila svet, bilo je spaljivanje knjiga “nepodobnih autora”, čiji humanizam nije odgovarao nacizmu. Bilo i ne ponovilo se, rekao bi neko. Da, ali to se, po svemu sudeći, ponovilo, i to sasvim službeno, u jednoj od najstarijih demokratskih evropskih zemalja - Engleskoj - na aerodromu “Heathro w ”. Neka čitaoci sami izvuku zaključke iz sledećih činjenica. Dr Ljubiša Folić je profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i autor sjajno ilustrovane monografije “Raspeto Kosovo” (“Crucified Kosovo”), u kojoj su paralelno dati potpuno očuvani manastiri pre okupacije Kosova i isti objekti, razrušeni, spaljeni od terorista nakon dolaska KFOR-a. Elem, u junu 2002. godine, u saradnji sa Pravoslavnom eparhijom Raško- Prizrenskom, on je krenuo za Čikago JATovim avionom, ponevši sa sobom hiljadu primeraka svoje monografije (na engleskom) da je podeli tamošnjim Srbima. Došavši u Čikago, nigde njegovog prtljaga, ni ličnog, ni četiri paketa knjiga na engleskom “Raspetog Kosova”. Lični prtljag, ispreturan i poluuništen je, nakon par nedelja dobio, ali ne i pakete s knjigama. Nakon izvesnog vre- menskog zavlačenja, stvar je, konačno, službeno “razjašnjena”, o čemu postoji potpuna dokumentacija. Naime, napisano mu je da su sva četiri paketa sa knjigama “Crucified Kosovo” bila “loše upakovana”, da su se “pokvasila po kišnom danu” i da su aerodromske vlasti sve knjige morale uništiti! Autor ovih redova pretpostav- Ija da je najracionalniji način uništavanja knjiga bio njihovo spaljivanje. Evo i zvaničnog JAT-ovog objašnjenja: “Konačno, bezbedonosne službe (engleske, na aerodromu) zahtevale su od naših kolega na aerodromu Heathrovv, da daju saglasnost da se ovlažene knjige i pocepane torbe unište”. Lako je pretpostaviti šta se, ustvari, desilo. Engleske bezbedonosne službe su videle naslov monografije “Crucified Kosovo”, otvorile knjigu u kojoj su ilus- trovani zločini “nepoznatih terorista” nad Srbima, shvatili da se sve to dešavalo u prisustvu okupacionih snaga, među kojima su i engleske trupe, i odlučili da svih hiljadu primeraka monografije unište. Dodatni razlog za uništenje je, verovatno, bio i taj što su Srbi već bili etike- tirani kao “loši momci”, a takvi, prema pravilima satanizacije, ni na koji način ne smeju biti predstavljeni kao žrtve “dobrih momaka” (Albanaca). Naravno, zakon verovatnoće dozvoljava i da su sva četiri paketa bila loše upakovana, da je kiša pljuštala

Iskra 1. mart 2005

Интервју: Томислав Николић, заменик председника СРС

0 СТАЊУ У СРБИЈИ, КОСОВУ И МЕТОХИЈИ И ОДНОСУ СА ЗАПАДОМ Заменик председника СРС Томислав Николић у интервјуу за Национал истиче да од следеће недеље СРС креће у офанзиву за изгласавање меморандума о Косову и Метохији који је та странка поднела Народној скупштини, председнику владе и председнику репуб- лике. Уколико та иницијатива не прође, СРС ће крену- ти у рушење Владе Републике Србије.

Метохији Народној скупштини, председнику владе и председнику Републике, као и шефовима свих посланичких група у Скупштини. Крећемо у офанзиву да се тај меморандум усвоји. Видим сигнале из ДСС да су спремни на национални консензус по питању Косова и Метохије, а видим и да је Борис Тадић вероватно први пут у животу отишао доле. Коначно је видео како Срби доле живе.

На локалном нивоу СРС углавном склапа коалиције с ДСС. Може ли се очекивати да ускоро на републичком нивоу видимо власт СРС-ДСС? - Доказало се оно што сам још крајем 2003. године говорио Војиславу Коштуници. Чланство и бирачи СРС и ДСС немају ништа против да склопимо коалицију. Ми се не разликујемо претерано, барем не у декларативним опредељењима. Управо због тога смо у одређеним локалним срединама склопили коалиције и то показује да је Коштуница направио велику грешку кад је одбио да с нама направи владу.

У том меморандуму СРС предлаже да ми не смемо ништа да потписујемо и да се строго морамо придржавати Резолуције 1244? - Баш тако. Не смемо ништа да потписујемо. Испод Резолуције 1244 не сме се ићи.

став?

Мислите ли да је у међувремену променио

- То морате њега да питате. Неке политичаре не води увек памет, већ и неки други разлози. Он је, рецимо, мени наводио западни фактор као разлог због кога не може да уђе с нама у коалицију. Све аргументе које сам му тада наводио он је прихватао. Искрен да будем, не знам да ли је баш толико западни фактор утицао на њега, или нека аутоблокада, аутоцензура или шта већ. Не верујем да му је Запад дозвољавао да склапа коалицију с криминалцима, с онима који уништавају Србију, војску, банке, финансијски сектор, а да му није дозволио да прави коалицију с онима који се никада нису огрешили о закон. Ипак, све је очигледније да ћете ви и ДСС бити будућа власт? - Било би идеално кад бисмо ми и они као две странке направили владу, али то се једино може догодити после ванредних парламентарних избора. Најавили сте да ће СРС од марта кренути у рушење владе? - Разлог који нас спречава да већ кренемо у њено рушење јесте ситуација на Косову и Метохији. Та ситуација се не може поправити уколико кренемо да се боримо за власт. Она се може поправити само ако у наредних месец или два странке у Србији склопе мир, као у античкој Грчкој за време Олимпијаде, и пронађу национални консензус по питању Косова и Метохије. Нажалост, очекујем да Шиптари понове све оно што су урадили током марта прошле године, јер ништа их у томе не спречава. Не видим да ће међународна зајед- ница на било који начин санкционисати Шиптаре, јер то није учинила ни прошле године. Ипак, да ли могу Косово и Метохија да буду разлог да се оваква влада одржава, па чак и да доживи пун мандат? - Не може ова влада дуго да потраје. Март ће бити преломан. СРС је предао меморандум о Косову и

Iskra 1. mart 2005

С друге стране, једна странка у влади се залаже за међународну конференцију о Косову и Метохији? - Нећу да размишљам о малима. Г17 плус не води државу, он је пљачка и убија. Државу води Војислав Коштуница и на известан начин Борис Тадић. Они су рогови у врећи, али то је наша реалност. СРС, ДС и ДСС су у овом моменту права снага Србије и донекле СПС. Кажу да је ту и Карићев ПСС? - Ту странку би требало одмах политички уништити. То је телевизијска и циркуска странка. Тамо влада прави непотизам. Фамилијарна странка и стран- ка богатих људи који нападају све принципе на којима су се обогатили. Не може Богољуб Карић да данас напада оне који се богате, а зна како се он обогатио. Кад нико ништа није имао, Богољуб Карић је створио империју. Нека чува ту империју, нека је развија, нека установи власништво и нека држава установи да ли се бавио криминалом или није. Ако није, нека се као поштени бизнисмен бави бизнисом. Њему није место у политици. Све анкете о његовој популарности су наручене. Наручи их увече у десет, ујутру у шест се објаве. С њим не рачунам на озбиљну сарадњу. Да је памети код осталих политичара, ни они не би рачунали ни на какву сарадњу с њим. Поједини аналитичари тврде да сте ви будући премијер. Како на Западу виде ту могућност? Имате ли неке контакте са западним званичницима? - Контакте сам имао током кампање, сада их више немам. Тада сам им предочио шта ћу радити уко- лико победим. Они су отворено позвали Србију да гласа за друге. Сада имамо резултате тог позива. Ја нисам победио, али нека нам сада кажу шта је то у Србији боље откад су победили њихови фаворити. И у следећој кампањи послаћу поруку међународној зајед- ници. Тражићу им сто дана власти. Сто дана мирне власти. Много зависимо од међународног фактора? - Искрено, нисам видео да нам они доносе хлеб и млеко. Неопходан нам је онај ко ће нам то обезбедити, ко ће нам обезбедити посао, пензију, да се лечите, да школујете децу. Да ли нам они то

Интервју . . . обезбеђују? Од њих добијамо само кредите и улазимо у дужничко ропство. Одакле нама милијарду долара годишње да им враћамо све те силне кредите? Не смемо да заборавимо то што су нас бомбардовали. Где бисмо можда данас били да нас нису уништили и да нисмо морали да издвајамо новац за одбрану и обнову земље? Све су нам уништили. Од Војске, преко обра- зовног система, Цркве, Академије наука. Уређују нам више од половине медија у Србији. Зар то нису неопходне реформе? - То само појединци третирају као реформе. Већина грађана не мисли тако. Одакле би СРС имао толико гласова да народ сматра како су то реформе? Још као дете сам слушао о реформама. Од Тита, преко Милошевића, Ђинђића, Коштунице. Сви говоре о некаквим реформама. Питам вас лепо: на шта ћемо личити кад усвојимо све што нам се из ЕУ намеће? Бићемо као жаба која хоће да се поткива, али свуда оно ње су потковице, а она оста непоткована. Ако хоћемо у ЕУ, морамо да усвојимо њихове стандарде? - Нека кажу да хоће да нас приме и, ево, за ноћ ћемо потписати и усвојити преко сто закона. Али, они неће нас да приме. Или нам кажу: ‘Бићете примљени 2020. године.' Шта ће им нових милион незапослених на грбачи? Па, ево, примају Бугарску и Румунију које су горе и од нас? их ништа Словенију Словеније

Примају их као сиромашног рођака са села. Нико тамо неће питати и служиће као ике- бана. су примили без протока људи, јер нико из не може да иде и да се запосли у земља- ма ЕУ.

СРС је најавио да he ускоро презентовати документ о томе шта нас очекује кад уђемо у ЕУ? На томе интензивно раде врхунски стручњаци и научни радници које Србија има. Ми хоће- мо народу јасно да кажемо шта добијамо, а шта губи- мо уколико уђемо у ЕУ. Овде се сви декларативно залажу за улазак у ЕУ, али нико народу не каже какве су последице тог уласка. Доста је било маркетиншких прича, хајде да видимо шта значи улазак у ЕУ. Где год су нас примили, то су учинили да би нас прогањали. Ја сам посланик у Савету Европе и тамо су увек усвајани документи против Србије. Ниједан није усвојен а да је у нашу корист, јер увек имате лоби од 70 посланика, што је довољно, који гласају против Србије. Довољно је само из бивших република да се скупе и прича је завршена. Како гледате на потезе садашње америчке администрације према Србији? - Очекивао сам више од Бушове админис- трације и уопште од републиканаца. Вероватно не одлучујуће, али СРС је у великој мери утицао на бираче у САД да гласају за Буша и републиканце. Говорило се у тој кампањи да ће Буш укинути Трибунал у Хагу и то је за нас било пресудно. Ипак, стижу неки позитивни сигнали. Ево, ускратили су финансирање Трибунала? - Јесте, али су и нама ускратили новац јер не сарађујемо с Хагом. Знам да и они виде колико се Србија бори да сарађује с Трибуналом, али да не хапси

људе и да их не веша по бандерама. САД виде да је велики страх ухватио наше грађане. Знају да су претње из Хага страшне. Србија се лишава најбољих људи из страха да не буде под санкцијама и изо- лацијом, свесна да ти људи нису ратни злочинци, већ часни људи који су бранили ову земљу. Хоћете ли ви сарађивати са САД уколико дођете на место премијера? - Наравно. Не може Србија да каже како неће да сарађује с великима. Али, сарађиваће и с Русијом, Кином, Индијом, арапским светом, Јужном Америком... Наш спољнотрговински дефицит је огроман и баш зато што смо се окренули економској сарадњи само са Западом. Мене занима сарадња с државом којој могу нешто од својих производа да продам. Само тако можемо да покренемо Србију. Како мислите да промените ток уласка у евроатлантске интеграције, кад је то зацртано још 2000. године? - Тако што нећемо безглаво да улазимо у њих. Ако нам они кажу да нећемо ући у ЕУ пре 2020. године, онда чему журба? Зашто да усвајамо све што нам оданде долази, па чак и кад знамо да то може да штети у овом моменту Србији? Имамо још 15 година пред собом. Да ли то значи да ћемо у том периоду све време себе ускраћивати да сарађујемо с онима од којих можемо имати користи? Немојмо се правити лудима, када то нисмо. По питању евроатлантских интеграција ми све више личимо на роба који све усва- ја и чека да буде кроз ко зна колико година ослобођен. Војском кадрира шиптарски лоби Како вам се чини стање у нашој Војсци? - Ми немамо Војску. Тадић је први почео да је разбија. Мени генерали стално причају како он никада није одржао никакав колегијум или седницу. Просто није га то занимало. Само је потписивао оно што му наложе из НАТО и доводио жуте официре. Сада је ту Давинић. Каже се да се спроводе праве реформе у војсци? - Давинић је човек који је школован да разби- је Војску, за разлику од Тадића који је то чинио бру- тално и дивљачки. Давинић то ради полако и веома студиозно. Знате, кад се неко усуди да пензионише генерала Делића, који има свега 48 година живота, онда шта даље причати. Он кад иде на састанке с америчким официрима као тачке дневног реда обавезно има питање војних база за САД и кадровска питања у ВСЦГ. Нама САД кадрира по војсци. Недавно сте рекли да шиптарски лоби у великој мери има утицај у ВСЦГ? - Управо тако. Преко Мила Ђукановића и Бориса Тадића шиптарски лоби је успео да издејствује да поједини генерали иду у пензију. Ниједан генерал који је био на Косову и Метохији не сме да буде у ВСЦГ. Питајте Војислава Коштуницу да ли може да утиче на постављења у ВСЦГ. Он који је председник владе 90 одсто територије СЦГ, нема никакав утицај. Не сме нико од њега заштиту да потражи, нити би он смео да је пружи. Ми немамо Војску. Па, ко ће да нас брани? - Не знам. Мене не занима одбрана од НАТО, јер нас они неће више никада напасти. Довољно им је да купе пар политичара овде и ствар је решена.

Iskra 1. mart 2005

Занима ме како да се одбранимо од Шиптара. Напашће нас у три општине на југу Србије. Ми крајње неразум- но, повлачимо Војску из Копнене зоне безбедности, иако је започета изградња велике војне базе. Њену изградњу обуставио је ДавиниК Поново истичем, шиптарски лоби има велики утицај на такве одлуке. Купили су пола Америке, па не видим шта им је проб- лем да купе пар политичара у Србији. Дипломатија не постоји

Што пре референдум у Црној Гори Будућност државне заједнице? - Па то је без икакве будућности. Ово што сада имамо, то није држава. Народ псује мајку свима редом. И овима што су против државне заједнице и овима што су за њу, јер нико ништа не предузима да се то бези- злазно стање реши. Нама посланицима у Скупштини државне заједнице за који дан истиче мандат. После истека мандата, ја тамо нећу ући, јер мене је Скупштина Србије делегирала до 25. фебруара. Истиче мандат и Светозару Маровићу, па нека се и он склони с места председника Савета министара. Хоћете ли и даље прозивати Мила Ђукановића да распише референдум? - Ја га стално прозивам и желим да што пре распише тај референдум. Међутим, он је свестан да нема шта да тражи на референдуму уколико прихвати да на њему гласају људи из Црне Горе који живе у Србији. Зато ће СРС учинити све да се са завит- лавањем народа што пре престане. Уколико се већина грађана Црне Горе заиста изјасни да не жели да живи у заједници са Србијом, онда им срећан пут. Али, и Мило Ђукановић и сви ми знамо да од тога нема ништа и да је тамо народ у већини за заједничку државу. Нема сукоба у СРС Прича се да постоје некакви сукоби у СРС, посебно између вас и председника Шешеља? - Заиста ми нису јасни ти који покушавају да издејствују нешто до чега никада неће доћи. Војислав Шешељ је човек који брани српски народ у Хагу и који је себе жртвовао да би одбранио идеју наше странке и све оно зашта смо се заједнички борили. Не постоји никакав сукоб и неће га никада ни бити. Војислав Шешељ је симбол СРС.

Iskra 1. mart 2005

kao iz kabla, da se sve rasulo i pokvasilo i da bezbedonosne službe nisu ništa drugo mogle da urade nego da knjige unište. Ustvari, čudan je taj zakon verovatnoće. U jednoj pripovetci je opisano kako su neke majmune naučili da udaraju po tipkama, i kako su ti isti majmuni, po istom zakonu verovatnoće, počeli kucati kompletna Dikensova dela! Očigledno se radilo o engleskim majmunima. Zapadno-islamski teroristi i petokolonaši

Често имате примедбе на нашу дипломатију? - Не могу да верујем шта се дешава у нашој дипломатији. Наши амбасадори су права катастрофа и већина их чак ради против земље која их је послала. Све док Србија не реши да има свој професионални и школовани кадар, обучен у Министарству спољних послова, дотад нећемо имати дипломатију. Један Јован Дучић био је само амбасадор, а Вук Драшковић је министар спољних послова. Е, то је трагедија за државу. Свака шуша која се пришљамчи неком поли- тичару пар месеци доживи да буде послат негде за амбасадора.

Интернационап, 18.2.2005. <inter-nacional.com>

U raljama ...

Ustvari, sve je jasno. NATO zemlje su obučavale i naoružavale albanske teroriste na svojim teritorijama, izvršile teroristički napad na Jugoslaviju i Srbiju, dozvo- lile, ako ne i inicirale, da se kosovski Srbi proteraju i poubijaju, da se njihova kulturna baština uništi. Oni su, suštinski, pravi teroristi. Oni su bombama, embargom i ucenama uništavali Srbiju i srpski narod i nastavljaju sa pripremama za njegovo dalje uništavanje. Oni su u Republici Srpskoj zabranili neka Andrićeva dela za školsku lektiru, jer ona, navodno, seje međunacionalnu mržnju! Oni su ti koji sufinansiraju školstvo u Srbiji i zahtevaju da ono bude prilagođeno “zapadnim stan- dardima”. A, našta ti “zapadni standardi” liče, govori nam sledeći primer, nedavno spomenut u jednom od mojih tekstova. Rambuje je od zapadnih analitičara, od kojih mnogi nimalo ne simpatišu Srbe, ocenjen kao jedan od najprljavijih ultimatuma istorije postavljen nekoj državi, koji ni jedna vlada na svetu ne bi prihvatila. Ali, za pisce udžbenika istorije osmog razreda osnovne škole (Beograd, 2001. godine), to je bio maltene fer predlog Zapada, da se razreši kriza na Kosovu!? Ko je jednu takvu svinjariju mogao napisati i odobriti da se predaje u školama? Uostalom, evo i odgovarajućeg teksta: “Novo žarište buknulo je na Kosovu i Metohiji. Zbog stalne napetosti u ovoj Pokrajini, bezbednost su održavale velike policijske i vojne snage Republike Srbije i SRJ. U cilju rešavanja ovih problema mirnim putem, početkom 1999. godine sazvana je međunarodna konferencija u Rambujeu i Parizu. Konferencija je, uprkos insistiranjima međunarodne zajednice da se pronađe rešenje, završena neuspehom. To je NATO-u dalo povo- da da u proleće 1999. godine primeni silu i napadne Jugoslaviju”. Ako ovo nije primer kulturnog genocida nad srpskom decom, onda je autor ovih redova izgubio svaki smisao za razumevanje i utvrđivanje realnosti. Naravno, sve je jasno i vidljivo kao na dlanu. Zapadni terorizam, islamski terorizam, kvislinški terorizam i mafijaški terorizam su u ovoj zemlji neodvojivo povezani. Pitanje je, koji je to donji prag dostojanstva ispod kojeg srpski narod neće pristati da se dalje sroza- va? Ogledalo, 23. 1. 2005. <srpskenovineogledalo.co.yu>

Emil Vlajki

В. Ђукановић

БРУТАЛАН ЕКСТРЕМИЗАМ КРИЗНЕ ГРУПЕ И без мијешања Међународне кризне групе знало се да је ова година кључна за рјешавање ста- туса Косова, али је ова организација, која је била врло активна 90-их година свуда на Балкану, ових дана, ето, објавила још један извјештај, у којем је понудила једноставно рјешење за ово питање, које мучи не само балканске народе, него и цијелу међународну дипло- матију. Не може се рећи да МКГ није вјерна себи. И 90-их година је у свим балканским кризама предла- гала врло брутална рјешења, која су заговарали екстремни дијелови америчке дипломатије, сасвим безобзира да ли то повећава сукобе или несреће на терену, и примјењујући увијек различите аршине за процјену ситуације - онако како су се мијењали интереси лобија које је представљала... Дакле, та група, која иначе лобира за косовске Албанце, има једноставно решење, које укратко гласи: треба дати Албанцима независно Косово, о томе не може бити преговора, не смије се разговарати о везама са Београдом или о подјели. Другим ријечима, најбоље је не водити никакве пре- говоре, јер нема простора за компромисе са Србима. Ако се овако не уради, пријети Кризна група, Албанци ће изазвати још већа насиља на Косову, а онда би то могло да доведе до војне интервенције Србије на Косову и тако би се запалио цео регион. Боље би било да се и Београд сложи са независношћу Косова, сматра Кризна група, али ако се не слаже, о томе не треба водити рачуна, јер - то другима смета. А, ако се не слажу друге велике силе, као Русија и Кина, мада ова група инсистира на ставу Русије, ни то није важно. Довољно је да независност признају Америка и ЕУ. Уколико, рецимо, Русија стави вето у Савјету безбједности УН на проглашавање Косова независним, ни на то се не треба освртати, јер се УН могу игнорисати као што се урадило кад је НАТО пакт објавио рат Југославији због Косова. И тако, пријетња- ма и ултиматумима, Кризна група би уредила Балкан и вјероватно остатак свијета. То што извјесна доза хипокризије обавезује чак и овако бруталне лобисте, предсједник Кризне групе Гарет Еванс пише у Интернешенел хералд триб- јуну: Српске ставове треба узети у обзир, нарочито кад је ријеч о правима мањина, и треба Србе охрабри- ти да раде на нацрту статуса независног Косова. Али, међународна заједница би требало претходно да их упозори да од њих ништа не зависи и да воз напушта станицу са њима или без њих. Ова метафора воза је врло омиљена у међународној дипломатији. И Димитрије Рупел, који се бави Косовом у име ОЕБС-а, изјавио је да ове године полази последњи воз за решавање питања Косова. Сад, ако није дово- љно јасно о чему је овдје ријеч, може се још објаснити ова метафора са возом. Ту се поручује једној страни у преговорима, Србији, о чијој се територији на Косову ради: ви нећете добити ништа. Откинућемо дио ваше територије, свиђало се то вама или не, али би ипак

било лепо од вас да учествујете у тој операцији, под условом да се пристојно понашате и да немате прим- једби. Наш воз свакако полази, за вас у њему нема мјеста, а иде у правцу у којем ви не можете да идете, али би ипак било лепо од вас да купите карте, колико да имате утисак да учествујете у игри. Овакву брутал- ност у дипломатији Запад не практикује сада на Балкану, није иста ситуација као 90-их година, јер велики дио европске дипломатије не жели да успоставља овакве односе ни у Европи, ни у свијету. Али, свеједно, она је опасна, највише зато што гура Албанце у екстремизам обећавајући им да ће све постићи само ако не посустају и чак ако употријебе насиље. Јер, на Косову, за разлику од остатка свијета, дио западне дипломатије, ето, сматра да треба све дати екстремистима баш зато што су екстремисти. Свуда другде се тврди обратно - да не смијемо дозволити да екстремисти и терористи наметну своју вољу. Сви албански преговарачи би сигурно били реалнији и умјеренији да немају оваквих савезника. Владе, као и јавно мњење, нарочито у Србији, требало би да игноришу овакве екстремистичке извјештаје. Њима је увијек циљ, између осталог, да наведу противника, у овом случају Београд, да престане да преговара, да изгуби нерве и заинати се. Простора за преговоре и за стицање какве-такве подршке свуда у свијету, у Европи, али и у Америци, увијек има. Има једно макијавелистичко правило у политици које гласи: кад год изађеш на чистину, бићеш губитник, тј. кад заузмеш дефинитивне и сувише јасне ставове. Тако је у преговорима са другима, за јавност, али опет, свака влада мора за себе тачно да зна докле иде у преговорима, шта хоће, шта се може, а шта је неприхватљиво за њен народ. У преговорима о Косову, у било каквим околностима, за Србију је независност Косова неприх- ватљива. Просто, никад ниједна влада или држава није тако дала дио своје територије. Та територија може бити силом одузета, и ако сте слаби, наравно, не треба ратовати из очајања. Али, никад ниједна влада не би смјела да потпише нешто такво. Разне друге опције могу да буду отворене, али не и ова. У том случају нема преговора, него сила просто намеће своје рјешење слабијем. Може се питати: па у чему је разли- ка, ако сила може да наметне што год хоће? Разлика је велика. Цијела историја, прошла и будућа, су у игри. Људи и државе могу да буду потучени од јачих, то је често, али и да преживе уколико не издају неке основне вриједности. То помало личи на ситуацију која је пуно описивана у руској логорској литератури из 20. вијека. Политички затвореници, значи они којима сила намеће вољу а не закон, увијек су били суочени са сличном уцјеном: свакако ћете бити осуђени, свакако сте нико и ништа, па онда потпишите признање да сте криви. Вама се исто хвата, а нама је лепше. Поука изсвих искустава је: тада не потписујте ништа. Сачувајте вјеру у себе и у своје вриједности, кад вам се већ исто хвата. На крају приче испостави се да овакви увијек имају више шанси да се извуку. Тако

Iskra 1. mart 2005

O POLITIČKOM POLTRONSTVU U SRBIJI O fenomenu poltronstva razmišljali su i pisali filo- zofi, sociolozi, književnici i mnogi drugi od Molijera i Makijavelija do savremenih psiholoških i politikoloških studi- ja. Nikada i nigde ova osobina Ijudskog karaktera nije ce- njena. Naprotiv, tretirana je kao nemoralna kategorija o kojoj se govorilo i pisalo sa ironijom i prezirom. Pravo je čudo, jedna vrsta logičkog apsurda, da je poltronstvo, pre svega političko, tako moćno i danas, a često i odlučujuće u zauzimanju mesta u društvenoj, političkoj i državnoj hijerarhiji. U novijoj političkoj istoriji Srbije, u takozvanoj Titovoj epohi, za partijsku poslušnost i privrženost, dakle za servilnost i poltronstvo, pronađena je i ozvaničena jedna eufeministička formula zvana "PODOBNOST”. Ona je bila apsolutno dominantna u odnosu na sve druge objektivne vrednosti kao što su obrazovanje, stručnost, kreativnost, moralnost itd. Nažalost, aktuelna vlast u Srbiji u potpunosti je preuzela, čak i usavršila sve elemente Titove partokratije i njegovog bogatog demagoškog repertoara, dodajući joj samo elemente plutokratije (vladavine bogatih). Da biste u sadašnjim uslovima zauzeli neko značajnije mesto u društvenoj hijerarhiji, nisu vam potrebni, čak ni poželjni, nikakvi smisleni aduti, kao što su stručnost, kreativnost, poštenje i slično. Nužno je samo to da ste dokazani "homo politicus” (politikant) koji će bezrezervno služiti vlasti. Nije čak ni važna partijska orijentacija, pa zato danas bitne položaje u srpskoj vlasti zauzimaju Ijudi koji su za nekoliko godina promenili nekoliko partija, ili u svojim biografijama imaju dokazanu kriminalnu prošlost. Pogotovo su favoriti oni koji su služili policiji ranijih režima, Titovoj zlo- glasnoj UDB-i i kasnijim tajnim policijama. Kada bi se danas, kojim čudom, umesto olimpijade, organizovala, recimo, svetska politička poltronijada, predstavnici političkog režima u Srbiji, potpomognuti svojim novinarima, sigurno bi bili favoriti, a u disciplini "privrženost Vašingtonu” oborili bi sve rekorde i pokupili sve zlatne medalje. Služenje režimu, bilo kakvom i bilo čijem, tajno ili javno, bitan je preduslov da, kroz partijsko-politikantsku kanalizaciju, doplivate do nekog unosnijeg položaja i zadovoljite svoje, najčešće nezajažljive ambicije. Pri tom, ako je potrebno, možete sklapati savez i sa samim đavolom. Naravno, sve ovo se može dešavati u zemlji drastično poremećenog vrednosnog sistema gde je partijsko-poli-

би требало водити тешке преговоре око Косова, тражити сва могућа рјешења, преговарати са свима, увијек нешто може да се поправи и спасава, никад нису сви у завјери против вас, али има граница испод које не треба да иду ни најслабији. Иначе, неће само изгубити територију и паре, него ће обесмислити историју и живот. Инфо-билтен ЕРП КиМ, 28.1. 5.

Iskra 1. mart 2005

tikantski adut jedini uslov da zauzmete neko unosno mesto u vlasti. Svaka odgovornost zbog vašeg kriminogenog i destruktivnog delovanja je isključena. Evo samo nekoliko ilustracija koje potvrđuju navedene tragične konstatacije. Prethodni ministar inostranih poslova, Goran Svilanović, član partije koja na izborima dobija glasove manje od jednog procenta birača, koji prethodno nije takoreći ni ulazio u bilo koji konzulat - postaje šef diplomatije! Ali, prethodno se dokazao služeći tajnoj policiji pod šifrom "Sokrat” što je više puta javno i argu- mentovano dokazano. Naravno, tu je i nesumnjiva privrženost Vašingtonu i NATO paktu. Aktuelni ministar inostranih poslova, Vuk Drašković, možda je i rekorder po svom poltronskom reper- toaru. Još kao student, kako je zvanično objavljeno ovih dana, služio je Titovoj tajnoj policiji. Svoju titofiliju debelo je naplatio u raznim oblicima. Kao opozicionar u odnosu na Miloševića, obogatio se do neverovatnih razmera, a postao je i potpredsednik tadašnje Savezne vlade. Sada je šef diplomatije. Moguće da mu je glavni adut Ijubljenje ruke Medlin Olbrajt, pred manastirom Gračanica, posle NATO bombardovanja Srbije. On se svakodnevno i javno klanja gledajući u Vašington i Hag. Samodeklarisana "grupa eksperata”, G17, dala je na čelo Skupštine Srbije propalog srednjoškolca - Predraga Markovića. Na čelu TANJUG-a, državne informativne agencije, kao i na čelu državne radio-televizije su, takođe, propali srednjoškolci! Na čelu monopolske, državne farma- cijske kuće "Galenika” - takođe srednjoškolac! Ministru finansija i prethodnom guverneru Narodne banke - to je prvo radno mesto! Nebojša Čović i Dragoljub Mićunović prošli su sve moguće politikantske kategorije od Titovog pionira do aktuelnih visokih pozicija u vlasti. Kada su mediji u pitanju, tu je još tragikomičnija situacija. Partijske glavoseče po raznim redakcijama (Mihajlo Kovač, Gordana Suša, Milica Lučić-Čavić, Nenad Ristić, Aleksandar Tijanić, Manojlo Vukotić itd, itd) i danas su na dominirajućim položajima u novinarstvu ili politici. Očigledno je da u Srbiji nema nikakvog vrednosnog sistema i da su rad i znanje doživeli neverovatan poraz. Ni za jedno mesto u Vladi Srbije, makar bilo i mi- nistarsko, nije nužna fakultetska sprema. Moglo bi se očeki- vati, kako je duhovito, ali i tačno primećeno, da Skupština uskoro predloži ukidanje Univerziteta u Srbiji i da se svako znanje i rad počne tretirati kao krivično delo. Ima i čudne simbolike u tome što, zbog štrajka ne lete avioni JAT-a, jer je na njegovom čelu rudar po obrazovanju. Kako stvari u političko-poltronskoj sferi sada stoje, možemo uskoro očeki- vati prizemljenje i kompromitaciju svakog smisla i svih vrednosti u Srbiji. ARTEL, 25.1. 2005. <www.artel.co.yu>

Miloš Marković novinar

Станко Церовић Radio France Internationale

Др Милан Булајић - интервју

КАРЛИНА ЗАМКА ГЕНОЦИДА Оптуженом српском народу суди се за гено- цид, а највећег српског стручњака за ту област Жарко Кораћ избацио на улицу и онемогућио да ради за свој народ * Српска војска у Сребреници није починила геноцид * Ни Андрија Артуковић, ни Динко Шакић командант Јасеновца, нису осуђени за геноцид, апи је зато Карлин Хаг осудио невиног срп- ског генерала Радислава Крстића за геноцид * На челу Државне комисије Републике Српске муслимански екстремиста и директор муслиманског института за ратне злочине Смаил Ченгић * Упркос свему, још увек има наде за Србе. Др Милан Булајић је доктор међународног права, међународни стручњак за геноцид, аутор број- них књига из те области, човек чије се мишљење поштује, а ставови прихватају у међународним организацијама и институцијама. Господине Булајићу, свакодневно се у медији- ма говори о геноциду, а Вас, стручњака за ту област, нема у јавности. Право да Вам кажем, не знам шта да одго- ворим на то питање. Нормално би било да моја влада, стручни органи, да се интересују. Ја сам из међуна- родног права историје дипломатије, докторирао 1953. године и више од педесет година активно сам се бавио међународним правом, питањем геноцида нарочито преко проучавања Јасеновца, који сам ја окаракте- рисао као систем хрватских усташких логора геноцид- ни систем. Ја сам, као представник САНУ, био на суђењу Андрији Артуковићу 1988. Био сам директор Музеја жртава геноцида. Иницирао сам оптужбу, екстрадицију и суђење Динку Шакићу, команданту Јасеновца. У Сребреници није било геноцида Да у Сребреници није било геноцида довољна је чињеница да је Војска Републике Српске без једног инцидента депортовала преко 25.000 муслимана из Сребренице у муслиманску Тузлу. Да је било масакра, да је било геноцида, прво би њих убили. Друго, Сребреница када је проглашена заштићеном зоном, она је морала бити демилитаризована. Она никада није била демилитаризована. Тамо је све време постојала 28. муслиманска дивизија са Насером Орићем. Према подацима ОУН 142-190 српских села они су уништили на том подручју. Постоји документ ОУН где је Ратко Младић нудио муслиман- ској дивизији да положи оружје и да ће под покрови- тељством ОУН имати третман ратних заробљеника. Они су то одбили. То је била војна формација са преко 15.0 муслиманских бораца, наоружаних и тешким оружјем. Они су ишли у насилно пробијање кроз српске положаје од Сребренице ка Тузли. Сви војни експерти ће Вам рећи да је најризичнија операција пробој кроз туђу територију. Ту је погинуло на хиљаде муслиман- ских бораца. Све то треба урачунати. Зато сам ја пред-

ложио Влади Републике Српске да се организује међународна конференција, јер ми ту немамо шта да скривамо. Аргументи су на нашој страни и да отклони- мо ту наметнуту кривицу. На конференцију, предлагао сам, треба позвати и Јакуши Акаши, генерала Мориона, Карла Билта, Лорда Овена, Ешдауна... и да ставимо све чињенице на сто. Руководство Републике Српске то није желело да уради. Дакле, ја сто посто стојим иза моје тврдње да Војска Републике Српске није извршила геноцид у Сребреници. Запрепашћујуће је то што је мени забрањен даљи рад. Жарко Кораћ је сменио мене са места директора Музеја геноцида, сменио Управни и Надзорни одбор и преместио музеј у Крагујевац. Мени је забрањен улаз у Музеј жртава геноцида, иако је тамо и моја документација, моји рукописи. Ту је доку- ментација Одбора САНУ за прикупљање грађе о гено- циду и документација државне комисије. То је одговор на Ваше питање, уколико је то уопште одговор. Колико ми је познато, Ви сте са тим упознали: Коштуницу, САНУ, Патријарха Павла, и, шта је прдузето? Коштуница ме је примио, изненадио се због учињеног противправног поступка и обећао да ће помоћи. Али, то обећање није испуњено. САНУ је прихватила предлог да се институционализује истра- живачки рад на овим питањима јер је то од животног интереса српског народа, Србије и Републике Српске. Патријарх ми је дао пуну подржку, благослов и све што треба учинити, али ево три године прођоше и то није решено. У међувремену ја сам покренуо тужбу јер ми је блокиран рад и противправно одузета доку- ментација, јединствена документација. Питање истраживања геноцида данас једно је од централних питања српског народа. Оно што се пропусти данас, нанеће велике штете држави, а ту се мисли на тужбу БиХ пред међународним судом правде, а њихови адвокати помињу одштету од 200 милијарди. Прво што је власт после 5. октобра урадила повукла је против- тужбу против БиХ. А, та наша противтужба била је врло аргументована и ја сам учествовао у њеном кон- ципирању. Влада Републике Српске формирала је државну комисију за истраживање геноцида у Сребреници. Вама су прво понудили да будете члан Комисије, а касније Комисија је обавила посао без Вас? Ја годинама радим на документарној студији Сребреница и она је на 804 стране. О свим мојим истраживањима и резултатима обавештавао сам Републику Српску, конкретно председника Чавића. Срели смо се Чавић и ја на рестаурацији Синагоге у Добоју 30.10.2003. године, дан касније примио ме је у Бања Луци. Упознао сам га са многим случајевима, као што је Дражен Ердемовић, припадник 10. дивер- зантског одреда Војске Републике Српске, који је пред нашим судом, а и пред судом у Хагу, признао да је убио 80 - 100 заробљеника. Он је, иначе, Хрват, а признао је да је, зато што је то урадио, примио 12 килограма злата и добио је статус плаћеника на Косову, Заиру и

Iskra 1. mart 2005

милиони марака су помињани да су примљени. Опасне намере наших непријатеља Јасно је да постоји очигледна намера да се српски народ прогласи за геноцидан. Апсолутно. То је опасније од 200 милијарди долара које БиХ потражује (што је стравична цифра). Ако успеју у намери и прогласе српски народ за гено- цидан, прва последица тога биће укидање Републике Српске, јер, ако остане пресуда генералу Крстићу да је Војска Републике Српске извршила геноцид, нико не може бранити да једна држава, један ентитет може постојати ако је створен на геноциду. Тако ће бити оправдано и ово разарање, уништавање и бомбар- довање наше земље. Значи, требало је уништити тог српског геноцидног ђавола. Тај човек, који је то признао, он је данас на слободи, а генерал Војске Републике Српске Радислав Крстић, који никога није убио, нити има доказа чак ни за командну одговорност, командант Српског корпуса осуђен је за геноцид и већ је упућен у Велику Британију на издржавање казне. Ако се хитно не ревидира та пресуда, она ће обилато бити коришћена у тужби БиХ против Србије и Републике Српске пред Међународним судом. У року од годину дана може се ревидирати пресуда, уколико се примене нови докази, као поменути случај Дражен Ердемовић. Запрепашћујуће је, у Окружном суду у Новом Саду, у судском саслушању постоје документи да је агент из Лондона био у Новом Саду у то исто време и у хотелу са ТВ камером саслушавао Дражена Ердемовића и са намером да тај видео снимак, који је агент хтео да однесе у Хаг, буде доказ да је војска Републике Српске извршила геноцид. Агента је, на срећу, ухватила наша полиција и одузела му видео запис. Са тим документом ми можемо изаћи у свет и обарати пресуду генералу Крстићу за геноцид. МУП каже да нема ту касету и упутио ме на БИА. Они су ми одговорили да то немају. Како би од стране полиције добио документ, кад од своје полиције, у интересу своје земље, не могу да добијем документ. Још не могу да га добијем, а увек ме упућују на архиву да видим коме је додељен тај предмет. Да је ово мени неко причао, да се неком дешавало, не бих му веровао. Ни Артуковић није осуђен за геноцид Ни Андрија Артуковић, ни Динко Шакић, командант Јасеновца, нису осуђени за геноцид. Ни Иво Ројница, стожерник у Дубровнику, ни Нада Шакић, која је и данас на слободи, нису осуђени за геноцид. Осуђен је за геноцид генерал Радислав Крстић иако никога није убио. Председник Југославије је оптужен за гено- цид, председник Србије, начелник Генералштаба, генерали који су бранили ову земљу на Косову, сви су они оптужени за геноцид. Скоро да и нема Србина који није оптужен за геноцид. Ми смо већ морали напасти ову прву пресуду за геноцид, генералу Радиславу Крстићу. Он није крив, а осуђен је. Ви сте светски признат стручњак за геноцид, а није Вас Влада Републике Српске укључила у Комисију за испитивање Сребренице? То није чудно, то је необјашњиво. Чавић ми је

Iskra 1. mart 2005

рекао, када сам био код њега, да је он под притиском Ешдауна, који не прихвата извештај Дејана Милетића и да мора формирати државну комисију, да би она дала неки објективнији извештај. Тада ме је Чавић питао: Господине Булајићу, јесте ли Ви спремни да уђете у ту државну комисију?, с обзиром на моју познату тезу да Војска Републике Српске у Сребраници није извршила геноцид, било је злочина али није било геноцида. Ја сам му одговорио: Ја то не могу одбити. Чавић ме је питао да ли могу предложити у комисију још неког од међународног угледа, да би се одупрли Ешдауну. Ја сам предложио Џорџа Богданића, аутора докумен- тарног филма Рат који се могао спречити . Тај филм је врло значајан и он хоће да прави такав докумен- тарни филм о Сребреници. Џорџ је то прихватио. Прихватио је и Филип Корвен. Он је, кључне 1995. године, био координатор у Босни. И професор Србољуб Живановић прихватио је позив. Професор Живановић живи у Лондону (он је 1964. године први откопавао јаму Градину у Јасеновцу) и због тога је морао лутати по свету под капом ОУН. Професор Живановић је један од најбољих светских стручњака за масовне гробнице и члан је Британске краљевске академије. Те три биографије и моју послао сам Чавићу и Микеревићу. Ни један од нас четворице, нити је уврштен у државну комисију за испитивање геноцида у Републици Српској, нити су се господину Корвену, господину Богданићу, као ни нама, обратили да кажу хвала вам што сте изразили спремност, па да су онда могли измислити неки разлог зашто нас нису уврстили у Комисију. Српски Сребреница колеџ У Америци већ две године ради самоформи- рана група угледних и стручних људи, њих петнаест, која је себе назвала Сребреница колеџ. Они дневно раде на истраживању неистина о Сребреници. Али, у Комисију Владе Републике Српске укључен је Смаил Ченгић, директор Муслиманског института за ратне злочине. Он је муслимански екстремиста. У Комисију је укључен Ешдаун. Смаил Ченгић руководи и потписује извештај Владе Републике Српске о ратним злочинима. Ко то може објаснити? То није извештај, то је оптужница Генералштаба Војске Републике Српске и ми- нистарства. После тога је Ешдаун посекао бројне функционере у Републици Српској. У извештају Владе Републике Српске преузима се образложење из пресуде из Хага генералу Радиславу Крстићу, као чињенично стање, као доказана ствар. То је више од признања геноцида. А то не одговара стварном стању ствари и дешавања у Сребреници. У тај извештај није ушло ништа од докумената Војске Републике Српске. 15.10.2004. године долази до коначног извештаја те државне комисије да су наводно Срби признали 7.800 убијених муслимана и дечака. Тај извештај до дана данашњег нигде није објављен. Ја сам дошао до енглеске и српске верзије тог извештаја и нигде нема цифре 7.800 убијених у том извешатају. Ту цифру је Дел Понте изнела на Савет НАТО. Ешдаун додаје да је намерно убијено 7.800 и Ешдаун хоће рећи да је ту почињен геноцид. Дел Понте то износи на Савет безбедности и то повезује са пресудом генералу Крстићу. А Комисија Владе Републике Српске уопште се није бавила бројем жртава, нити било где у том извештају има та цифра 7.800 жртава. Комисија се бавила само несталим лицима. Нестало лице није жртва. Оно може отићи у Америку, Аустралију или

Карлина . .. умрети природном смрћу. У извештају Међународног црвеног крста пише да је евидентирано и сахрањено 1.319 тела у Сребреници. Откуд сада бројка 7.800? Ма, не постоје докази за то. Нема те цифре у том извештају. То је иста шпекулација. Ја сам за две године написао преко 800 страна документарног материјала о Сребреници. Да се стварно хтело, искрено утвдити колико је жртава на једном ограниченом простору, они би 1996. године направили попис становништва (претходни попис у целој Југославији био је 1991.). Једноставно, утврди се стање 1991. стање 1996. и све је јасно. Велика мисте- рија је следеће: Међународна обавеза је да се сваких десет година врши попис. Ако у Босни није извршен попис 1996., он је морао бити извршен 2001. године. Те године попис становниатва извршила је: Словенија, Србија, Хрватска. Хрватска је по свом попису установила да 2001. у Хрватској живи 4,2% Срба, 1998. године било је 12,5%, а после Другог светског рата у Хрватској је живело 25% Срба. Јасно произилази да је Хрватска стварно извршила геноцид над Србима. Прави разлог зашто се у Босни још увек не врши попис је да се не открије стварни број жртава у Сребреници и колико је Срба убијено у Сарајеву и на подручју Сребренице. Онда би на оптуженичкој клупи били други. Република Српска, у наредне четири године, за потребе Меморијалног центра у Поточарима мора да издвоји пола милиона КМ, мајке Сребренице за претрпљени бол траже две милијарде ЕВРА, а адвокати БиХ од Србије и Црне Горе и Републике Српске за геноцид над муслиманима у БиХ траже одштету од 200 милијарди долара. На основу ове измишљене бројке од 7.800 жртава нема елемената за такав захтев мајки из Сребренице. Влада Републике Српске дала је новац за тај меморијални комплекс. Америчка амбасада је дала милион долара, арапске земље дале су велике мил- ионе. Сад је отворена истрага. Шта је било са тим парама, у шта су потрошене. Једино се зна да је Клинтон био у Поточарима и добио 250.000 долара зато што је дошао да оптужи Србе за геноцид. За Тадића, Јасеновац и Сребреница су исто Наша несрећа је у томе што ми признајемо оно што се није десило. Не смемо прихватити и признати оно што се није десило. Председник Борис Тадић јавно упоређује Сребреницу и Јасеновац. Људи моји, како се то може упоредити? Који је то резон? Каква је разлика између геноцида и злочина? Ако постоји намера да једну националну или верску групу уништите као такву, то је геноцид. Злочин је ако убијете невиног човека. Извршени су бројни злочини муслимана над православним Србимау подручју Сребренице. Ја сам тај извештај презентирао док сам био секретар Државне комисије за ратне злочине и злочине геноцида и он је познат Уједињеним нацијама. Стравични злочини су почињени према Србима у том подручју. Муслимани су бирали време када ће злочине починити. Рецимо, на Божић 1993.

године, Кравицу су уништили, спалили су је фанатици Насера Орића. Палили су куће, убијали, силовали. То су злочини. Били стеуХагу. Шта мислите о том трибуналу? Био сам сведок одбране Славка Докмановића, а на њен предлог разговарао сам и са председником суда, Американком. Она се сагласила са мојим ставовима да је тај трибунал међународно правно неоснован, јер је формиран као помоћни орган Савета безбедности. Суд не може бити помоћни орган. И она ми је рекла, са становишта међународног права, да сам потпуно у праву. Алтернатива том суду су национални судови. Има ли наде за српски народ? Коначни исход искључиво зависи од нас. Не смемо се понашати као да нам је то неважно, за нас неће нико урадити оно што ми треба да урадимо. Треба да се саберемо и организујемо. Ово питање је изнад идеологије, политике, партија, вера. Морамо саоп- штити истину, људску и Божију. Морамо избећи замку геноцида која нам је припремљена. Морамо институционализовати бављење овим послом, а не препустити доброј намери појединца. У Сарајеву свакодневно објављују књиге о геноцидним Србима. Шта ми радимо? Господину Чавићу сам нудио да под мојим именом објаве овај материјал од 804 стране о Сребреници. То је вероват- но последња велика ствар коју ја радим, а он каже, нека, има времена. Шта да кажеш на то човече? Ако ћутимо и понашамо се као Чавић и Микеревић, онда нема наде. Али, упркос свему томе, ја сам оптимиста и мислим да за нас има наде. Морамо се борити и пуно радити. Огледапо, 30.1. 2005. <srpskenovineogledalo.co.yu>

МАЂАРИ ЗА ПЕРСОНАЛНУ АУТОНОМИЈУ Премијер Мађарске Ференц Ђурчањи обећао је да ће подржати захтеве војвођанских Мађара, који за себе траже персоналну аутономију у оквиру постојећег поретка Србије, рекао је јуче за Глас Јожеф Каса, лидер Савеза војвођанских Мађара... Каса ће о детаљима говорити на конференцији за новинаре, по повратку у Србију. Рекао је да ће разговори са Ђурчањијем бити настављени у последњој недељи јануара, када ће у Будимпешту допутовати пред- ставници мађарских партија из Србије, Словачке, Румуније, Украјине и осталих земаља са јаком мађарском дијаспором... - Сада је јасно да је интерес Републике Мађарске, као и Мађара из суседних земаља, да ствари крену са мртве тачке... Састанак са преми- јером Ђурчањијем је нова политичка чињеница, која ће помоћи Мађарима у окружењу да реше своје проблеме и коначно добију двојно, односно мађарско држављанство - казао је Каса. Глас јавности ,15.1.2004.

С. Веселиновић

У. К.

Iskra 1. mart 2005

Dr Srđa Trifković

NE PREGOVARATI O STATUSU KOSOVA DEFANZIVNA STRATEGIJA - JEDINA SRPSKA OPCIJA U jeku diplomatskih i medijskih igara koje imaju za ciij “nezavisno Kosovo” najgiasnija je Međunarodna krizna grupa. Ona je 24. januara 2005. godine objavila svoj Izveštaj kojim tu srpsku pokrajinu daje Siptarima. Izveštaj je imao znatno medijsko pokriće u svetu. Ko čini Medunarodnu kriznu grupu? Šta sadrži predloženi plan Meduna- rodne krizne grupe za Kosovo? Koliko njihovo mišljenje utiče na uobličavanje politike Zapada prema južnoj^ srpskoj pokrajini? Odgovore na ova pitanja zatražili smo od dr Srde Trifkovića, direktora Instituta za medunarodne odnose Rokford Instituta u llinoju, SAD.

Vesli Klark, na čelu joj je bivši američki diplomata Morton Abramović, a u pozadini, sa finansiranjem i logistikom, su delimično neke zapadne vlade a delimično Đerđ Soroš.

Zatekao sam se u Beogradu kada je objavljen pomenuti izveštaj Međunarodne krizne grupe (MKG). Bio sam iznenađen medijskim publicitetom kojeg je taj izveštaj dobio, imajući u vidu da je reč o jednoj organi- zaciji koja tobože pretenduje ne visok stepen objektivnosti u političkoj analitici, ali koja je kroz čitav period jugoslovenske krize sebe ispoljila kao jednu izrazito ide- ološku filijalu onih krugova koji su uvek težili da Balkan pretvore u laboratoriju za kreiranje nekakvih novih hibridnih država i hibridnih identiteta, poput Kosovara, Bošnjaka, Sandžaklija itd.

Već sama činjenica da je Međunarodnoj kriznoj grupi potrebno da sebe projektuje kao nedodirljivi autoritet a da pri tom ne može da računa na automatsku transmisiju svojih stavova kroz vašingtonsku strukturu moći ipak ukazuje da im posao nije obavljen do kraja. Odnosno, da odavanje utiska o nepokolebljivoj moći nji- hovih stavova koje amplifikuju kvinsliški beogradski mediji, nije zapravo realno stanje stvari.

Međunarodna krizna grupa je u avangardi onih krugova koji su od početka smatrali da jugoslovenski problem treba rešiti tako što bi se sve interesne i etničke grupe zadovoljile na štetu srpskih interesa. Pritom je Međunarodna krizna grupa koristila flagrantno neujed- načene aršine i parametre za pojedine elemente krize. Tako Srbima u Krajini nije ponuđeno ništa, a kosovskim Albancima se nudi apsolutno sve. Sa istom argu- mentacijom kojom se podržava centralizacija Bosne i Hercegovine mogla bi da se zagovara reintegracija državne zajednice Srbije i Crne Gore. Sa istim argu- mentima koji se koriste za nezavisnost Kosova mogla bi da se traži podela BiH na tri etničke celine. Međunarod- na krizna grupa, međutim, zagovara secesiju Crne Gore, ali se zalaže za nezavisno Kosovo, za što tešnju cen- tralizaciju Bosne i Hercegovine i za de fakto likvidaciju Republike Srpske. U svemu tome nema ni principa ni logike ni elementarne objektivnosti. Uprkos tome, deo srpske javnosti, pogotovo onaj deo medijske scene koji je pod dominacijom raznih Soroševih institucija i njima srodnih izvora finansiranja, poput Nacionalnog fonda za demokratiju - dakle, nedeljnik Vreme, dnevnik Danas, radio i TV mreza B92 - javljali su u udarnim terminima o izveštaju Međunarodne krizne grupe kao o tobože zacr- tanoj trasi koju će sada nakon što je MKG svoje planove obnarodovala, slediti sve zapadne vlade. U suštini reč je o instituciji koja odražava stavove levo-liberalnog establišmenta u SAD, dakle Klintonovog viđenja sveta i Klintonovog viđenja balkan- ske problematike. U sklopu MKG i njoj srodnih institucija su u opticaju potrošeni “lumeni” kao Ričard Holbruk i

Iskra 1. mart 2005

Dakle, radi se o jednoj propagandno-ideološkoj instituciji, koja nema apsolutno nikavog interesa za tra- jan i stabilan mir na Balkanu već samo za nastavak iste one politike koju je tokom devedesetih vodila Klintonova administracija preko Holbruka, Olbrajtove i Veslia Klarka. Ta je politika bila oličena u bombama i sankcijama i bila bi nastavljena još većom žestinom da je kojim slučajem Džon Keri pobedio na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u SAD.

Zbog intenziteta kojim je objavljen plan Međunarodne krizne grupe za Kosovo i Metohiju u beogradskim medijima, šta je Vaša kritika tog piana? Kakva bi bila sudbina Srba ukoliko bi pian Međunarodne krizne grupe za Kosovo i Metohiju bio primenjen? Tri stvari su očigledne. Kao prvo da je unapred zacrtano da svi elementi u toj jednačini budu ispunjeni. Drugim rečima, bilo bi apsolutno nezamislivo da oni isti forumi koji prihvate primenu takvog programa, recimo, izađu sa izveštajem sledećeg leta koji bi zaključio da se s obzirom na neispunjavanje željenih standarda, plan suspenduje i neće biti dalje primenjivan. Naime, u virtu- alnoj demokratiji postmodernog Zapada ishod je unapred zacrtan, a put kojim se do tog ishoda dolazi se proglašava demokratskom procedurom. Drugim rečima izbor Ramuša Haradinaja za premijera Kosova je “ispunjenje demokratskih opredeljenja” po rečima Petersena. Isto tako nijedan ishod u Ukrajini osim pobede Viktora Juščenka po definiciji nije mogao da bude “demokratski”. Premda većina žitelja Bosne i Hercegovine, tj. Srbi i Hrvati, žele likvidaciju dejtonske tvorevine i raspad BiH na napokon suverene etničke entitete, to po definiciji ne može da bude “demokratski” zato što nije u skladu sa željenim ishodima onih koji vode ideološki motivisanu politiku na Balkanu koja želi hibridne identitete i likvidaciju nacionalnih država. Dakle, ukoliko bi plan Međunarodne krizne grupe bio primenjen budite sigurni da bi njegovo isho- dište bilo unapred jasno zacrtano a da bi sve ostalo bilo puka forma. Isto kao što je ishod, recimo, izbora za ustavotvornu skupštinu Federativne Jugoslavije 1945. godine bio unapred zacrtan a tzv. izborna kampanja sa ćoravim kutijama i kuglicama bila samo puka farsa.

Ne pregovarati . Ono što možete biti sigurni je da u predlogu Međunarodne krizne grupe imamo prilično cinično sročenu varijantu unapred zacrtanog programa davanja nezavisnosti Kosova, pri čemu Srbi ne bi dobili apsolutno ništa. A insistiranje na tome da etničke podele ne dolaze u obzir u ovo doba multikulturalizma su opet providne floskule za prikrivanje činjenice da bi multikul- turno Kosovo u varijanti Međunarodne krizne grupe bilo strogo mono-etničko Kosovo. Dakle, sto posto šiptarsko uz tu i tamo nekog bednog Srbina, kvislingakriminalca, koji bi služio kao ikebana kako bi se forma zadovoljila. Drugim rečima Međunarodna krizna grupa ne predvida podelu Kosova na srpski i šiptarski deo? Ono šta je njihova zamisao jeste da se ostatak ostataka Srba na Kosovu podrvgne prinudnom ulasku u nametnutu strukturu u kojoj bi oni bili građani drugog reda a gde bi im se nudilo formalno učešće u nekakvim institucijama kao tobože prilika da ispošljavaju svoja građanska, etnička i druga prava. Ta bi “prava” bila u istoj ravni kao tvrdnja funkcionera Brozovog Saveza komunista da građani treba da se uključe u Socijalistički savez, jer eto time utiču na političke odluke državnog vrha i na svoju sudbinu. Kakav je Vaš prediog plana za rasplet kosovske krize i šta srpska vlada treba da čini? Rasplet kosovske krize u ovom trenutku nije moguć. Rasplet kosovske krize ne treba ni priželjkivati u trenutku kada je Srbija krajnje ne kosolidovana, politički i ekonomski oslabljena i kad nema nikakvih spoljnih saveznika. Srbija u ovom trenutku treba da sledi defanzivnu strategiju koja bi se zasnivala na odbijanju da se uopšte pristupi nekakvom konačnom rešenju. Da se razumemo, nema nikakvog razloga zašto bi 2005. ili 2006. ili ma koja godina bila čarobna, uklesana u granit do koje bi kosovsko pitanje moralo da se reši. Videli smo na primeru Bliskog Istoka da su do sada postojale bezbrojne mirovne inicijative: Kemp Dejvid I sa Džimijem Karterom, Kemp Dejvid II sa Bilom Klintonom, Madridska inicijativa Džordža Buša I, pa smo imali Oslo itd. i naravno bliskoistočna kriza još nije rešena. Na isti način srpska strana bi morala da insistira da kao deo te defanzivne strategije, na skrupuloznom i stopostotnom primenjivanju rezolucije SB UN 1244. Jer ukoliko ta rezolucija ključne svetske institucije, koja je svojim autoritetom garantovala okončanje rata NATO protiv Srbije u proleće 1999. godine ostane neprimenje- na, srpska strana nema razloga da pristupa makakvim drugim razgovorima i potpisuje makakva druga doku- menta. Ukoliko rezolucija 1244 ostane mrtvo slovo na papiru Srbi nemaju razloga da veruju da bi bilo koji drugi document bilo koje druge institucije bio išta bolje ispo- štovan. Treba dobiti na vremenu. Treba računati na eventualnu promenu spoljnih geo-političkih elemenata u jednačini koja se tiče ne samo Kosova nego i BiH, Haga i budućnosti državne zajednice. Treba zasnivati tu defanzivnu strategiju na stavovima da Srbi nemaju i ne smeju u ovom trenutku ništa da potpisuju.

СРБИ CBETOM НИКОЛАЈУ Ha земаљској Србији си се трудио а за Небеском Србијом жудио. Успавано Српство си будио, никоме ниси никад судио У Дахау си невин страдао а слободи си се крепко надао на колена си често падао дивне молитве Богу саздао. И сада свети оче Николају кад си у небескоме рају анђели тебе величају јер дивна дела твоја знају Моли се да се Срби сложе, обоже и умноже. Молитва твоја може ватру паклену да угаси. и да српско Косово спаси. 4.12.2004.

о. Матеја Матејић

Ono što im se u ovom trenutku čak i privremeno uzme silom, silom može biti i povraćeno. A ukoliko s druge strane budu laskanjem, otvaranjima tobožnjeg puta ka integraciji u EU, nagovoreni da stave svoj pot- pis na jedan document koji u stvari predstavlja predaju Kosova, onda će oni tu šansu za njegov povratak u nekoj drugoj prilici i pod drugim okolnostima, verovatno izgu- biti. Dakle, osnova svake srpske strategije u ovom trenutku mora da bude defanzivna. Mora da bude dobi- janje na vremenu. Odbijanje u učešću na makakvim pre- govorima o bilo kojem konačnom rešenju. Odbijanje potisivanja ma čega i insistiranje na skrupuloznom i kompletnom primenjivanju Rezolucije 1244 kao pred- uslova makakvog razgovora o ma čemu što se Kosova tiče. A kako se demokratije primenjuje danas na Kosovu i Metohiji vidimo i u tome što hiljade Srba već više od mesec dana nemaju struju a neki ni struju ni vodu. Skandalozno je i pominjati termin “demokratija” u kontekstu nakaznosti današnjeg Kosova. Naravno, ništa bolje ne može da se očekuje od gospodina Petersena, koj je na primedbu premijera Koštunice da je ono šta se događa Srbima na Kosovu humanitarna katastrofa skočio kao oparen i rekao: “ O, ne! Srpska sela na Kosovu NISU humanitarna katastrofa Cunami to jeste!” Takav cinizam i takav sarkazam zapravo ne treba da nas iznenađuje od čoveka koji je, kao što rekoh, izbor Ramuša Haradinaja okarakterisao kao primer ispunjenja demokratskih normi na Kosovu. 7. februar 2005. BOBA BOROJEVIĆ “Monday’s Encounter” CKCU 93.1 FM Ottavva, ON, Canada

Iskra 1. mart 2005

ШТА ЈЕ КУЛТУРНА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ У ЕЛЕКТРОНСКИМ МЕДИЈИМА? У Србији данас нема иоле обрзованог човека који са муком и осећајем одвратности увече не укључује телевизор. Политички кич и општа некул- тура, која се најблаже може описати као потпуни примитивизам са уличним жаргоном духовном изпразношћу и физичком проституцијом, оно је што на свим телевизијама има примат. Раме уз раме са при- ватним комерцијалнокабаретско-политичким ТВ духовним загађивачима је и државна телевизија РТС. Униформност овог општег програмског зла је забрињавајућа. Јер, да заиста постоји слобода медија и програмске концепције телевизија би се макар мало разликовале, па би у тој потреби за оригиналношћу нека бар за нијансу дала квалитетнији програм. Овако, политичко-партијски апарат који стоји иза сваког електронског медија у Србији, без обзира да ли је позициони или опозициони, увек је у контексту кича. И то никоме не смета. Жеља и потреба да се буде на „телАвизији” јача је од сваког осећаја достојанства. Јер човек који држи до себе може и да бира с ким ће да разговара и коме да иде у госте. Али, оно чега на „ТЕ-ВЕ-у” нема, као и да не постоји, na је тешко лишити се примамљиве понуде за јавном промоцијом. То најбоље говори да нека култур- на политика у области електронских медија ипак пос- тоји, јер она делује чак и када је нема. А порука је јасна: Србија је таква какву је видите „на телевизору” - неписмена, свадљива и примитивна - и другачија не може бити. Ма ко био на власти. Тако се тренутна културна политика у електронским медијима у Србији може схватити само као још већа примитивизација народа. И то траје већ годи- нама, тако да су читаве генерације духовно већ обликоване. То нам је што нам је, боље немамо, осим ако не увеземо (или добијемо) са Запада. А какву културну политику преко електрон- ских медија воде озбиљне државе? Културна полити- ка увек је део укупне државне политике. Циљ ове политике је стварање свести о духовној припадности једном народу без обзира на нације које га чине и његову географску распрострањеност. Културна политика може да намеће духовне карактеристике већинске нације у циљу опште културне асимилације, или да прави простор и за културне вредности других нација, како би културну особеност читавог народа што више обогатила. Иако културна политика у тради- ционалним државама обично има утемељење на етничким карактеристикама већинске нације, у поли- тичком смислу култура се све више дефинише у складу са економским интересима државе, по обрасцу да што је више следбеника одређеног културног мо- дела, јачи је и утицај државе у међународној комуникацији, јер је култура и репрезент једног народа у свету. Баш као и спорт. Културна политика преко електронских меди- ја делује пре свега на јавно мњење, како у земљи тако и ван ње, а моћ јавног мњења може бити одлучујућа и у доношењу важних политичких одлука. Иако овај утичај није непосредан, као што је то моћ политичара,

Iskra 1. mart 2005

посредан утицај је увек присутан. Осмишљена култур- на и медијска политика делује дугорочно и има велики значај и у геополитичком позиционирању. Зато је креирање културне политике у електронским медији- ма сваке озбиљне државе веома промишљен и сложен посао. У том циљу неке нације, пре свих Енглези и Американци, постале су заштитник и промотер и оног вида културе која није увек утемељана на врхунским духовним и цивилизацијским тековинама њиховог на- рода, већ на једном упрошћеном моделу културе који је стављен у ниво брзог и лако прихватљивог обрасца духовног изражавања, а то је субкултура. Овај врло комуникативан вид културе управо је најбољи пут до јавног мњења друге државе. Посебно када се одвија на нивоу који превазилази језичке баријере и има огроман аудиторијум (као филм и музика), а истовремено може да преноси јасну глобалистичку идеолошку поруку или намеће пожељне друштвене вредности. Рок култура, нпр., све је државне граниче лако прешла и уградила се и у многе традиционалне културе широм планете најчешће девастирајући домицилан духовни потенци- јал. Колико далеко тај утицај иде види се из примера нашег Министарства за културу и медије које је именовало и помоћника министра за рок културу (рокера и српског националисту са кокардом, Бору Чорбу). У дистрибуцији свих културних производа, па и оних са префиксом „суб”, најзначајнију улогу имају филм и електронски медији. Уједињена Европа је зато култури, посебно у области аудиовизуелног ства- ралаштва, дала веома важну улогу доношењем неко- лико конвенција, које имају за циљ да дефинишу аут- еничан европски културни производ који почива на традиционалним еврпоским културним вредностима. Основа европске културне политике тако почива на једниственом отвореном тржишту за све културне производе земаља чланица. Шароликост понуде као и компетитиван однос свих учесника, треба да изнедри оно што ће бити најјачи репрезент европске културе и што ће моћи да се ухвати у коштац са скупом атлантистичком (суб)културном хиперпро- дукцијом, која захваљујући огромном новцу и технологији налази пут до сваког кутка на планети. И рестрикција у дистрибуцији прекоокеанских садржаја, преко националних фреквентних опсега, део је европске медијске политике. То је јасно истакнуто у свим европским конвенцијама које се баве културом, а посебно у Директиви - телевизија без граница. Тако се у Европи законима отворено налаже што више европ- ских аудиовизуелних производа на свим јавним елек- тронским медијима. Ако се има у виду наша чврста опредељеност за прикључење ЕУ, уочиће се да, што се медијске политике тиче, идемо у потпуно супротном смеру. Не само приватне телевизије, већ пре свих државни РТС (такозвана национална телевизија) у ударним терми- нима има америчку филмску и ТВ продукцију.

Шта је културна ... Амерички РТВ Б92 (који иначе ради нелегално) има управо проамеричку уређивачку политику. Што се тиче домаћих садржаја, кич који већ годинама не напушта програме скоро свих најгледанијих телевизи- ја, озбиљно поставља питање да ли у Србији уопште има некога ко креира културну и медијску политику. Одговор је сасвим једноставан. Ми више немамо ни културу, ни културну политику. Имамо само министра (дилетанта) и министарство са неким чиновницима. Али с обзиром на чврсто утемељену одлуку (и у Парламенту изгласану Резолуцију) да се приступи ЕУ, поставља се питање шта би један озбиљан министар за културу и медије требало да ради у Србији? Оно што јесте урађено у нашем приближавању ЕУ је преобликовано Министарство за културу, које је добило и ингеренције над медијима. То јесте европски модел. Он управо омогућава држави креирање кул- турних садржаја у јавним радиодифузним емитерима у складу са ЕУ конвенцијама. Неке земље су у исто ми- нистарство убациле и спорт. Да ли смо ми, међутим, усвајањем овог европ- ског модела државне управе у области културе и медија (по савету неког чиновника ЕУ) схватили и смисао његовог функционисања? Очито је да нисмо. Јер, ако је отвореност тржишта и компетитивност принцип европске културне политике, онда и свака држава чланица, мора ићи са најбољом културном понудом из своје државе. И то је први корак у креирању културне политике, који држава мора да учини. Да би се до овога НАЈБОЉЕГ у Србији дошло, подразумева се да хитним законодавним решењима (прилагођеним нашим условима и нашем менаталите- ту) треба што пре променити постојећи систем финан- сирања и организацију рада у култури. Ту се пред Министарство поставља бар пет задатка: 1. Да јасно дефинише пожељан културни образац у садржинском смислу који ће креирати кул- турни имиџ Србије усклађен са политичким потребама државе. На пример: како је могуће да државна теле- визија није снимила играни филм или ТВ серију о НАТО бомбардовању РТС-а? Како то да немамо игране филмове о егзодусу српског народа из Крајине и Босне? Зашто немамо игране филмове о вишедецени- јском страдању Срба на Космету? Зашто је важно имати игране филмове са овим темама? Зато што се сваком уметничком делу отвара- ју врата неког међународног фестивала или неке телевизије. А у уметничко дело најлакше се угради политичка порука, која је увек прихваћена као став уметника. Нису ли холивудски филмови деценијама образац таквог слања поруке? Такође, познато је да све телевизије света имају потребу за јефтиним играним програмом. Зар ми зато не гледамо јефтине латино-америчке серије? И успут примамо шпански језик и културу. 2. Да инсистира на подизању продукционих стандарда коју су, када су у питању филм и телевизи- ја, у Европи веома високи у односу на наше. Квалитетнија и скупља продукција отворила би нашим

аудиовизуелним производима врата и неке моћне и гледаније телевизије, као што је РАИ или АРТЕ, па макар и у најмање гледаном термину. 3. Да начини стратегију наступа на европском аудиовизуелном тржишту, односно да пронађе канале преко којих ће културне производе из Србије пласи- рати у ЕУ. Занимљиво је да у многим европским теле- визијама раде и наши људи из дијаспоре. Министарство би морало да има списак свих који могу да помогну. 4. Да отвори културну компетицију у земљи, не у комерцијалном смислу, већ променом система финансирања културних дела и манифестација. У пракси то значи да се морају разбити интересни кланови предвођени „сивим еминенцијама” (комитет- ским кадровцима опсталим још из комунистичких вре- мена) који и даље „дрмају” у свим областима културног ) делања: у издаваштву, у позориштима, на филму, у архитектури, на државној телевизији, у музејима, галеријама... Деловање овог превазиђеног система је највећа кочница, не само развоју културе и оног НАЈБОЉЕГ, већ и општем ослобађању српског ства- ралачког духа, који се и даље држи притиснут и угушен на начелу - „не таласај”. Овакав систем афирмисао је и афирмише само медиокритете и такозване „дворске уметнике” (блиске свакој власти). Медиокритети никада не могу бити носиоци оригиналне и смеле идеје, а без оригиналности све претходно наведено нема смисла. Велика уметничка идеја се не може подстаћи никаквим донацијама, на- логом партије и министарским протежирањем. Она настаје негде, у неком тренутку, код неког можда пот- пуног друштвеног маргиналца и мора јој се омогућити здрав компетитиван простор да се покаже и реализује. 5. Тај здрав простор тражи потпуно другачију организацију културних институција. То значи да треба одвојити руководиоце (менаџере) од стваралаца, јер нико себи не може дати привилегију да као члан управног одбора, директор културне институције или министар, сам себи одобрава средства за пројекат у коме ће учествовати, а што је код нас сасвим нормал- но и уобичајено. Шта је од овога за протекле четири године учињено? Најблаже речено - НИШТА. Може ли се, међутим, ићи у еврпске интер- грације са владом која сматра да је у култури довољно само именовати некога на функцију министра, који ће ) по дискреционом праву само расподелити средства из буџета културним институцијама и то ослањањем на j проверен апарат „сивих еминенција” још из Брозовог доба? И појавити се на неком фестивалу, филмској и позоришној премијери, књижевној промоцији, концер- ту...? Не. Ту нема ни културне, нити било какве државне политике. Нема ту ни пута у Европу. У оном што Србија данас зове културном политиком огледа се само стагнација са тенденцијом о(п)стајања у идео- лошком једноумљу и духовној самодовољности поменутих кланова. И, наравно, одржавање на поли- тичкој функцији која је сама себи циљ. АРТЕЛ, 31.1. 2005.

Ивона Живковић ТВ редитељ и новинар

Iskra 1. mart 2005

НАЛАЗ УДРУЖЕЊА „ОТКРИЋЕМО ИСТИНУ” 0 КОМУНИСТИЧКИМ СТРАТИШТИМА У СЛОВЕНИЈИ 1945. Невладино удружење „ОТКРИЋЕМО ИСТИНУ” Словенска обала 10 - 85310 БУДВА Тел: 086/ 028; 086/ 454-201; Факс: 086/451-472 Моб: 069/ 061-823 Број: Датум 31 .X 2004. \ /

ИЗВЕШТАЈ У име невладиног Удружења „Открићемо истину” Душан Никлановић, предсједник Удружења и проф. др Чедомир Вукмановић, члан Извршног одбора Удружења, посјетили су Републику Словенију у пери- оду 25 - 29 октобра 2004. године. РЕЗИМЕ 1. Циљ ове посјете био је да се добију ифнормације од званичних органа Републике Словеније о оствареном прогресу у идентификацији, отркивању и обиљежавању бројних стратишта широм Словеније на којима су маја и јуна мјесеца 1945. године од партизана побијене десетине и стотине хиљада људи припадни- ка збјегова из Црне Горе, Херцеговине, Србије, Хрватске и Словеније. Даљи циљ посјете био је да се обиђу одређена стратишта, првенствено околина Камника и другдје и добије лична представа о локаци- јама мјеста и димензијама покоља који је извршен. 2. Скупштина Републике Словеније изгласала је 2003. године „Закон о војних гробишчих (З.В.Г.)” у коме се прецизирају обавезе разних државних органа о систематској идентификацији, откривању и обиљежавању свих стратишта у Републици Словенији, гдје су 1945. године од партизана побијени припадници војних формација и мноштво цивила из разних крајева бивше Југославији. Постоји:

1 i t •

Истрага се води по разним линијама.

- полицијска истрага - кривично-правна истрага - истрага коју спроводи државна комисија - истрага коју спроводе одређени истраживачи и историјске институције Све линије истраге су независне једна од друге и спроводе се самостално и независно. Наравно да постоји сарадња и координација између разних органа у размјени информација са којима се располаже, хори- зонтално и вертикално. 4. Егзекуције су се 1945. године обављале широм Републике Словеније. Ипак, главна стртишта на којима је појединачно на сваком стратишту побијено више од десетина хиљада људи била су: Камник са околином, Техарје код Цеља, Словенска Бистрица,

Iskra 1. mart 2005

Марибор и Похорје, Крен, Кочевски Рог, Подутик код Љубљане, Рудници: Загорје, Трбовље и Храсник. 5. До сада је у Републици Словенији истраживањима која спроводе разни државни органи откривено и регистровано 400 (четири стотине) стратишта. Претпоставља се да има још неоткривених око 380 стратишта. Процес откривања и регистровања стратишта је тежак и мукотрпан и захтијева блиску и интензивну сарадњу и свједочење становништва, војних и државних институција, историјских институци- ја и државног архива као и других. 2003. године издана је официјелна публикација аутора професора Шуштара у којој су синтетички представљени сви досадашњи налази у истраживању око 400 стратишта, њихове локације и процес обиљежавања. 6. Претпоставља се да се број побијених у Словенији 1945. године од Партизана креће од 200.000 до 300.000 људи, а можда и више. Република Словенија, стицајем околности, данас представља једно од највећих стратишта у Европи по броју убијених људи по завршетку другог свјетског рата. Дакако код ових егзекуција главну улогу је имао политички врх Партизанског покрета Југославије, а много мање удјела су имале ондашње словеначке власти. 7. Према свим до сада спроведеним истраживањима словеначких власти изгледа да је у околини Камника побијено највише припадника збјега из Црне Горе, њих неколико хиљада. Свакако је било припад- ника збјега из Црне Горе који су побијени и на другим стратиштима, што је и логично, јер доласком у Словенију маја 1945. године код Зиданог моста, збјег из Црне Горе се почео раслојавати у мање скупине и упутио се у разним правцима. 8. У околини Камника идентификована је борова шума у којој су послије предаје привремено били задржани припадници збјега из Црне Горем њих пар хиљада људи, које су прво обезбеђивали Словеначки партизани, а потом припадници треће Црногорске пролетерске дивизије. Из ове шуме при- падници збјега из Црне Горе одвођени су на разна губилишта. 9. Прво непосредно и најближе стратиште у Камнику поред горе описане шуме, која се налази на удаљености око 500 метара од те шуме, лоцирано поред једног фабричког погона у једном шумарку, гдје је побијено око шесдесет до стотину људи, према свим индикацијама највјероватније представља мјесто гдје су побијени дио свјештенства Митрополије Црногорско-приморске, а међу њима и свјештеник, проф. Др Лука Вукмановић и дио црногорске интелигенције. На овом стратишту постављен је од стране словеначких власти велики крст, један и по метар висок и натпис који гласи: „Умрли насилном смрћу 1945. године”.

10. У мјесту Подгорју код Камника, обилазећи разна стратишта у околини, Душан Никлановић идентификовао је мјесто гдје је он са братом Владом био конфиниран од стране партизана крајем маја 1945. године. Била је то једна штала поред куће Видмар Феликса, сељака, рођеног 18.5.1936. године. У сусре- ту са господином Феликсом, данас седамдесетого- дишњаком потврђено је да је у тој штали било смјештено око 30-35 људи, Црногорске националнос- ти. Према изјави господина Феликса, партизански официр, капетан или мајор, је сутрадан по конфини- рању, уз помоћ двије дјевојке из састава збјега, које су извршиле идентификацију 8 (осам) особа, спровео тих осам заточеника до оближње шуме, удаљности око 200 метара гдје су сви побијени. Будући да су били почели да бјеже, јер нијесу били свезани, партизани су их дочекивали вилама и ашовима који су се налазили у окружењу и ударали их по глави до смрти. Господин Феликс свједочи да је његов отац био сачувао личну карту једног од заробљеника, која је нажалост касни- је била загубљена.

Заробљеници су довођени возовима из разних праваца Словеније у Кочевје. Потом су довођени камионима на стратиште у Кран. Превоз затвореника камионима до Крана до губилишта трајао је око 15-20 дана. Незна се тачан број камиона. Било их је, прет- поставља се двадесет и више, а сваки камион обављао је дневно 3-4 туре. Затвореницима је после довођења на главно одредиште погубљења наређивано да изађу из камиона, жица којом су били везани пресјецана је, потом им је наређивано да се скину и голе су их спроводили 150-200 метара до велике јаме гдје се обављало погубљење.

На истом стратишту у Подгорју 5 код Камника Отризец Јанез, сељак рођен 27.8.1935. године свје- дочи да је његов отац покушао да спријечи егзекуцију следеће петнаесторице притвореника код једнога потока изнад села, јер је туда протицала вода којом се село снабдијевало водом за пиће. Био је упозорен да се одмах удаљи ако не жели да прими метак у чело.

13. (Сусрет са протојерејем г. Пераном Бошковићем, предаставником СПЦ у Словенији и начелан договор о евентуалном помену жртвама средином 2005., чије детаље, као и наредних трију тачака због дужине, Искра изоставља).

11. У Словенским Бистарицама поред Камника налазе се 7 (седам) стратишта. Доље потписани обишли су три стратишта. На првом обиђеном стратишту, поред једног потока у шуми, побијено је 20- 30 несретника. Довезени су камионом из непознатог правца те послије искрцавања из камиона везани, спроведени су узбрдо до оближњег потока у шуми и сви побијени. На следећем стратишту које је обиђено у Словенским Бистрицама убијено је између 2000-3500 људи. Затвореници су довођени данима камионима на једну пољану поред пута и ту егзекутирани. Било је око 10 камиона који су превозили око 50-60 заробљеника. Камиони су обављали око 4-5 тура дневно. Свака тура камиона долазила је до мјеста одредишта у колони. Искрцавао се камион по камион. Будући да су затвореници били везани тако су и искр- цавани из камиона. Одвођени су отприлике на око 150 метара од пута на једну пољану и ту стријељани. Будући да је то била ледина на којој су побијени, прекривени су били лишћем и грањем са дрвећа. јер није било времена да се копају јаме за одлагање погубљених. Према свједочењу локалног становни- штва и истражних органа, вирили су екстремитети побијених на све стране које су растрзале дивље жи- вотиње, а смрад је био неподнодшљив тако да се локално становништво морало иселити. 12. Доље потписани су обишли подручје Крена на путу према Новом мјесту, око осам километара удаљеног од Кочевја. Крајем маја и почетком јуна мјесеца 1945. године ту је побијено више од 10.00020.0 људи, Хрвата, Срба и других. Погубљења је вршио са својом јединицом, бригадом, командант партизанских снага Сима Дубајић. Претпоставља се да је политички комесар те бригаде била Милка Планинц.

Погубљења су вршена тако што су затворени- ци довођени до ивице јаме, потом им је рафалном паљбом пуцано у потиљак. Они који се нијесу одмах срушили у јаму гурани су кундацима до јаме. Послије сваких стотинак убијених било је и оних који су још увијек давали знаке живота. Егзекутори су зато активирали ручне бомбе и бацали их у јаму да би уништили и посљедње остатка живота у јами.

1 4 / 1 5 . (Договор са представницима општине Камник и Министарством унутрашњих послова Словеније о опелу половином јуна 2005. у мјесту Словенеске Бистрице и откривању пуне истине о суд- бини жртава великог збјега из Црне Горе). 16. (Изјава захвалности делегације на гостопримству и сарадњи представницима словеначих власти и другим институцијама). Будва, 31.10. 2004. године Душан Никпановић Предсједник удружења „Открићемо истину” Проф. Др Чедомир Вукмановић члан Извршног одбора удружења „Открићемо истину”

САБРАНА ДЕЛА ДИМИТРИЈА В. ЉОТИЋА 12КЊИГА

МОГУ СЕ У СЦГ НАРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН 011-582

179 (Од

14 до 20 ч.)

ЦЕНА КОМПЛЕТА (12 КЊИГА) (Просечан број страница по књизи - преко 350) БРОШИРАН ПОВЕЗ 100ЕВРА ТВРД ПОВЕЗ 120 ЕВРА ИЛИ

Плус поштарина за европске и прекоморске земље.

ЕКВИВАЛЕНАТУ ДРУГОЈ ВАЛУТИ

Iskra 1. mart 2005

DA Ll JE NAŠA VERA U BOGA NESTALA U TALASIMA CUNAMIJA? Cunami je prirodni fenomen koji sledi svaki jači podmorski zemljotres, ali kada pobesneli talasi jurnu brzinom od oko 900 kilometara na sat ka obalama nji- hovih dosega, dostižući sve veću visinu što im bliže pri- laze. Njihova ogromna razorna snaga ih nosi do 3 kilometara u obalsku pozadinu, pustošeći sve pred sobom. Na drugi dan Božića, 26.12. 2004., tektonski poremećaj zemljine kore na dnu Indijskog okeana u blizi- ni jugoistočne Azije, izazvao je zemljotres jačine 9 ste- peni na Rihterovoj skali. Cunami, koji je usledio, razorio je obalske predele Indonezije, Sri Lanke, jugoistočne Indije, Tailanda, Maldiva i Somalije (udaljene hiljade kilometara), progutao preko 250.000 Ijudskih života i ostavio skoro 2 miliona preživelih bez najosnovnijih životnih potreba i suočenim sa neizvesnom budućnošću. Potresne slike bezbrojnih leševa, mnogi već u stanju raspadanja, opustošenih naselja i preživelih, bez krova nad glavom, hrane, pijaće vode i sanitetskih neophodnosti, emitovane satima na TV ekranima, dirnu- la su srca i savest svakog od nas. I dok je individualna reakcija širom hrišćanskog sveta bila neposredna novčana i druga materijalna pomoć, Kanterberijski arhijepiskop dr Viliams je izašao pred javnost sa sledećom izjavom: „Suočeni sa parali- zujućom ogromnošću ovakve katastrofe, prirodno je da se mi osećamo duboko šokirani i, takođe, još bespo- moćniji. Pitanje „Како se može verovati u Boga, koji dozvoljava stradanja ovih razmera" je zato sada veoma prisutno i bilo bi iznenađujuće da se ono ne postavlja - zaista, bilo bi POGREŠNO ( moje podvl.) da se ono ne postavi." Dok je arhiepiskova reakcija verovatno bila motivisana njegovim sažaljenjem žrtava cunamija, pobu- da za reakciju mnogih hrišćanskih vernika je, izvan svake sumnje, bila MILOSRĐE. A na skali hrišćanskih vrlina milosrđe mora da je iznad sažaljenja. Religije stanovništva u oblastima opustošenim cunamijem - sa malim izuzecima vernika anglikanske crkve u Indiji - su uglavnom: islam, budizam i hinduizam. Zato se mora pretpostaviti da je komentar dr Viliamsa, glave anglikanske crkve u Engleskoj, bio namenjen u prvom redu njegovoj pastvi, a zatim i ostalim hrišćanima. Bez obzira da li je njegova, ovako formulisana, izjava bila nameravana za UPUTSTVO anglikanskim vernici- ma, nema sumnje da će je neki od njih tako protumačiti. Aza one hrišćane koji postupe po njemu, oslanjajući se na LOGIČAN zaključak, to će biti prvi korak ka gubitku vere. Sposobnost verovanja je Božji dar, potpuno nezavisan od razuma i logike, dat čoveku zajedno sa slobodom izbora da poveruje u Boga ili da ga porekne. Proizašla odatle, u svakom čoveku postoji i potreba da veruje čak i ateisti koji odbacuju Boga VERUJU u njegovo nepostojanje. III, kako je to rekao engleski autor Dž. K. Česterton ( G. K. Chesterton 1874 - 1936 ): „Kada

Iskra 1. mart 2005

čovek prestane da veruje u Boga, to ne znači da on onda ne veruje u ništa, već da veruje u svašta.” Vera u Boga se ne oslanja na razum i ako bi se Njegovo postojanje moglo dokazati empiričkim metodom, ona bi izgubila njenu suštinsku hrišćansku vrednost. Ustvari, ona ne bi više bila vera. Zato, kada sumnja počne da nagriza čovekovu veru i on oseti potre- bu da je podupre dokazima, zar to nije znak da se ona već srušila u njemu. Nedokaziva tajna Božanskog pos- tojanja je nedokučiva Ijudskom razumu i ona se ne može odgonetnuti Ijudskom logikom. Onima koji istinski veruju, dokazi NISU potrebni. Sin Božji nije podlegao kušanjima đavola da mu dokaže da On to jeste. Razapeti Hristos nije sišao sa krsta da bi dokazao Svojim mučiteljima da je on zaista Sin Božji, ali dve hiljade godina kasnije, sto- tine miliona Ijudi još uvek veruju da je on poslat od Svog nebeskog Oca da im otkrije Istinu, ukaže Put i nauci Život. Za neke, zemljotresi, poplave i hurikani, sa njihovim katastrofalnim posledicama, su dokaz da Bog ne postoji. Oni su zamenili njihovu veru u Boga sa verom u Ijudski razum, nauku, tehnologiju i slepe snage prirodnih zakona, ne pitajući se da li je ikada bilo zakona bez Zakonodavca. Za one koji veruju, ovozemaljski život čoveka u kome je on, između stalog, izložen baš tim slepim silama prirode, je POSLEDICA praroditeljskog greha i ceo smisao hrišćanskog života je iskupljenje toga greha. Samo tako se može čovekova besrmtna duša spojiti sa njegovim Tvorcem i ukoreniti njen kontinuitet u večnosti. Samo tako se čovek može vratiti tamo, odakle su njegovi praroditelji bili izgnani. Kada je hrišćanstvo nastalo u Judeji, tada pod rimskom vlašćšu, Hristovo učenje je bilo potpuno strano i često suprotno onome što je tadašnji svet mislio, govorio i radio. Zato se on okre- nuo svom svojom silom i moći na prve hrišćane, naoružane jedino njihovom verom i molitvom. Sa tom verom u njihovim srcima i oproštajnom molitvom na njihovim usnama oni su odlazili u smrt, sa znanjem da nema mača koji može saseći njihovu veru, koplja koje je može probosti ili vatre koja je može sagoreti. Niti se ona može razapeti na krstu ili baciti pred lavove da je prožderu. Danas, u modernom svetu, situacija je obrnuta. Život i sistem vrednosti modernog čoveka su strani i često suprotni hrišćanskom verovanju. U njemu, hrišćani nisu više izloženi pokoljima i fizičkom proganjanju, ali ispred vere svakog hrišćanina, danas su mnoge sablazni i iskušenja. Od vere se danas traži da, gotovo svakodnevno, polaže ispit čvrstine i poziv Kanterberijskog arhiepiskopa hrišćanima da na stihijskim silama cunamija ispitaju svoju veru u Boga je simptomatičan za doba u kome živimo. Doba sa hramovima nove religije konzumerizma, prepunih kupaca i sve praznijim domovi- ma Gospodnjim. Doba u kome su mogućnost unovčavanja i visina unovčenog postale vrhunske vrline i određuju sve druge vrednosti. Doba gde se, u ime umetnosti, devijantno, vulgarno i prljavo na filmskim i televizijskim ekranima i pozorišnim binama proslavlja

Da li je . . . kao dokaz da se čovek konačno oslobodio religioznih i moralnih okova Još simptomatičnije je prikazivanje na enleskoj televiziji BBC2 muzičkog komada 'Džeri Springer - opera' (Јеггу Springer - the opera) u kome se Isus Hristos prikazuje u pelenama kako peva o tome da je on „malo homoseksualac". Hristu razapetom na krstu se potsmeva i ruga se njegovim ranama dok se, umesto „Gospodi pomiluj", peva „Džeri pomiluj'1. Nekoliko dana docnije, engleski nedeljnik (Sunday Express, 16. januar) objavljuje članak, koji ne samo da ne kritikuje ovo Bogohuljenje, nego osuđuje reakciju HRIŠĆANA: „Pripadnici ratobornih religioznih grupa, zapanjenih zbog ,,bogohulnih“ scena (upotrebom znaka navoda ovde pisac članka ističe da za njega one to nisu) ušli su u TV Centar u Londonu vitlajći njihovim plakatama i spalili svoje TV dozvole. BBC je takođe primio, do tada, besprimeran broj protesta 49,500 - čak i pre nego što je program prikazan. Međutim, ovo je samo vrh ledenog brega“. Već na samom početku članka otkriva nam se njegov povod, tvrdnjom da porast hrišćanskog fundamentalizma PRETI (moje isticanje) da preobrati neke delove Britanije po uzoru američkog Biblijskog pojasa (oblasti u Americi gde se Biblija tumači i sledi doslovce). Da bi se ta tvrdnja poduprla, navodi se izjava Terija Sandersona (Теггу Sanderson), potpredsednika Nacionalnog sekularnog udruženja, koje agituje za raz- dvajanje crkve i države: „Porast ekstremnijih formi hrišćanstva je definitivan. Mi ne želimo da vidimo religioznu desnicu kao u Americi, ali baš ovakvi protesti su bili začetak američkog religioznog lobia“. Stiven Grin (Stephen Green), direktor Hrišćanskog glasa, se označava kao predvodnik protesta, koji se zavetovao da će da podigne tužbu protiv BBC za bogohuljenje. Članak komentariše: „Služeći se jezikom koji potseća na amerčki Biblijski pojas, Hrišćanski glas proglašava sebe telom koje vodi rat protiv plime prljavštine. Grinov vebsajt grmi: da nam spas neće doći od političkih mesija i birokratskih superdržava. Jedini spas za našu disfunkcionalnu naciju leži u ličnosti Gospoda Isusa Hrista... Britanija je nacija duboko potonula u greh, niko ne može poreći da nas zakonske odredbe (donesene) zadnjih 50 godina nisu okrenule od Božijih zakona”. Članak se nastavlja daljim citiranjem T. Sandersona: „Grin ne smatra glavne hrišćanske gru- pacije pravim hrišćanima. On je takođe autor otrovno anti-homoseksualne knjige „Seksualni ćorsokak “ (The sexual dead - end), jedne od najapsurdnijih knjiga koju sam ja ikada čitao." Ako se prirodna reakcija na potsmevanje i pr- Ijanje svega što je sveto onima koji istinski veruju, osuđuje kao hrišćanski fundamentalizam, nije li onda ta osuda ustvari izražaj SEKULARNOG, antihrišćanskog fundamentalizma? Fundamentalizma, koji zahteva da se političko-socijalne strukture modernog sveta podupru verskim, rasnim i kulturnim tolerisanjem, a u isto vreme ima vrlo malo trpeljivosti prema hrišćanskom verovanju,

ako se ono kosi sa NJEGOVIM (ne)verovanjem. Šta više, on u tome tada vidi pretnju i opasnost za sebe. U politici, ti isti tolerantni fundamentalisti pokazuju istu netrpeljivost prema onima za koje liberalna demokratija NIJE jedini politički sistem u kome čovek može živeti srećno. U ekonomiji, ti isti tolerantni fundamentalisti ispoljavaju netrpeljivost prema onima koji odbacuju kapitalizam i njegovu globalizaciju pod za- stavom „slobodnog trgovanja", kao jedini ekonomski sistem koristan čoveku. Ti isti tolerantni fundamentisti sa istom netrpeljivošću odbacuju svaku primenu etičkih i estetskih standarda na „slobodu umetničkog izražavanja”. U redovima sekularnih fundamentalista iza osude i napada na hrišćanski ,,fundamentalizam“, nazire se njihova zabrinutost zbog njegovog porasta. U toku nasilnog razbijanja Jugoslavije bilo je stranih žurnalista, koji su ,,stručnjački“ analizirali psihu srpskog naroda, povezujući njegovu ,,naklonost“ ka opresiji drugih, agresiji, divljaštvu, pa čak i genocidu sa primitivnim i zatucanim prihvatanjem maglovitih mitova iz daleke prošlosti kao istine. Najčešće se ukazivalo na izbor kneza Lazara između zemaljskog i nebeskog carst- va uoči Kosovske bitke. Njima je duboka simbolika toga mita ostala nezapažena. Jer, i pre i posle Kosovske bitke, pred svakim čovekom je UVEK stajao izbor između zemaljskog i nebeskog, to jest, materijalnog i duhovnog, u današnjoj terminologiji. U zadnjih 200 godina sve više Ijudi su se opredeljivali za zemaljsko. Otuda, uporedo sa neviđenim napretkom u nauci i tehnologiji išlo je i moralno i duhovno srozavanje. Otuda i neviđeni porast kriminala i nakromanije, razvrata i bezverja, terorizma i nasilja sviju vrsti. I danas, kada se opredeljuje između hrišćanskog ili sekularnog fundamentalizma - novih varijanti ISTOG izbora - za PRAVOG hrišćanina samo jedan izbor je moguć. Uprkos cunamija.

Predrag Petrović

Поводом приказа „Сећање сведока једнога времена"

Искра, 1. јануар 2005. У писму, 11. новембар 2004., Бора Крапанџић ми пише; „Хвала Ти од срца на послатој књизи... Одмах сам је прочитао и написао приказ који сам послао Искри... Књига је испала врло лепо - и садржајно и технички. Репрезентативна је у сваком погледу и служи на част и Теби као писцу..." После оваквих комлимената... Боре Карапан- џића - какве сам опширније добио од Саве Јанковића из САД и о. Јована Хиландарца из Свете Горе, а и других, који су са мном боравили сво време у „Ф" логору у Мунстеру - тешко је поверовати да би ико могао да оспори оно што се збило и о чему у својим Сећањима из прве руке сведочим, а камо ли да тврди да се то уопште није догодило! Светомир Р. Пауновић

Iskra 1. mart 2005

Ревизионизам у савременој српској књижвности (100)

ЦРВЕНО И ПЛАВО

ДРАГОСЛАВА МИХАИЛОВИЋА Најновија књига угледног српског прозаисте Драгослава Михаиловића, Црвено и плаво1, пред- ставља избор његових чланака у НИНу у последњој деценији двадесетог века. У њима Михаиловић пише о бурним догађајима у Србији и Југославији, али и коментарише о политичким и социјалним проблемима који притискају државу и друштво већ пола века. Изабирамо оне коментаре који указују на жељу и потребу за ревизионизмом идеја и гледања на ствари наметнутих од стране комуниста. Ово је утолико важније јер је Михаиловић и сам био комуниста у сво- јој младости, али је после тешких и крвавих искустава доживео значајну промену мишљења. На првом месту је његово мишљење о Титу. Михаиловић описује Тита сликовито, смело, са доста сарказма, како се ретко видело: „На место првог човека југословенске државе 1945. дошао је један аустроугарски унтерофицир, сељачки ванцага научен у западној цивилизацији једино томе да се у старости ваља фарбати, мајстор интрига, подметања и подвала, вештак пуцања у леђа и потиљак, сиромашан духом и Крез међу сиромашнима, пројектант стрелишта и кон- центрационих логора, адмирал кумровачког потока и маршал мафије, мислилац о сопственој бесмртности и логорашком преваспитавању. Престрашен од српског опанка на Дрини 1914, од којег је бежао ударајући се аустроугарском цокулом у задњицу, он је велику државу намислио да обнови и одржава против Срба, а по могућству и без Срба.”(201-202) Овакво мишљење да је Тито „комичан, оперетски случај злочинца и крвника”(69), разуме се, Михаиловић, као ни многи други, није смео да стави на хартију све до преокрета у Србији деведесетих година. Његов закључак о Титу најбоље се види из коначних резултата Титове вла- давине: ,,’Народна револуција’ је 1944. и 1945., по Дедијеровим подацима у књизи Велики бунтовник Милован Ђилас, стрељала сто педесет хиљада људи! Терорисала је тзв. грађанску опозицију, отимала приватно власништво, прогањала Српску православну и друге цркве, крала и фалсификовала изборе, нарочи- то 1945. као и оне касније, завела идеолошки шовинизам против Срба, поготову оних из Србије, као подразумевајућу државну политику, спроводила терор против сељака у откупу и колективизацији и извела још низ 'ситнијих’ злочина, а о њима 'демократска обнова започета 1948. године’ није изрекла ни реч. Да и не помињем Голи оток, изведен у тој 'демократској обнови’, и најдиректнији терор против сељака је трајао све до 1953. Онако како филозофска критика стаљинизма (од 1951) није допринела слободи критике титоизма, него његовом непосредном или посредном величању, тако је и у литератури довела само до привида некакве слободе стварања, која није ни мрд- нула даље од неважних техничко-стилских иноваци- ја.”(70) Михаиловић не криви само Тита већ и његове доушнике, нарочито Милована Ђиласа, према коме испољава правцату мржњу. Тако у Књижевним но- винама, пише 1999. године о њему као о великом

Iskra 1. mart 2005

злочинцу, који не показује „ни заборава ни праштања”: „О својим злочинима говорио је као о питањима соп- ственог мишљења, а не пуцања у потиљак. И никад ни једне једине речи кајања или жаљења! А кад тако го- вори трећи или четврти човек тог система, који је за собом посејао читава брда лешева, шта остаје други- ма, нарочито онима млађим, који, истина, јесу били комунисти, и бар на први поглед јесу били у истом сис- тему, али нису чинили злочине и нису никога убили? То поготову они које су, можда управо стога што то нису хтели да раде, такви као што је Милован Ђилас смештали у затворе и концентрационе логоре.”(197) Он је све „у свом деценију и по дугом политбировском трајању око себе уништавао јадан ти, човече, ако си му допао шака! - а после Брозове смрти закључио је да, на глупа питања новинара, и то пре свега оних онамошњег 'поријекла’, има право да дели оцене и савете - о 'политичкој ситуацији’, државном уређењу, демократији и хуманизму. Као да је сав свој дуги век провео у манастиру, а не у врху једне веома ефикасне индустрије смрти.”(199) Даље Михаиловић каже: „Милован Ђилас од својих жртава, међу којима и од голооточана, никад није тражио опроштај. Никад за своје злочине није изразио кајање и они немају разло- га било шта да му опросте нити било шта да му забо- раве. Покојник је за њих, покој му души, био и остао злочиначки нитков.”(200) Сасвим је разумљиво што Михаиловић помиње често случај Голог отока јер је и сам на њему провео неколико година и једва се спасао. Он води беспоштедну кампању да се трагедија Голог отока најзад потпуно расветли и да се кривци изведу на суд, мада је свестан да ће комунисти гледати да то на сваки начин спрече: „Подаци о тим догађајима у Југославији још се крију и фалсификују, и многи се у правој светлости никад неће ни појавити. Зато сам слободан да начиним своју личну процену да је тих година на разноразне начине било терорисано - хапшењем, батинањем, избацивањем с посла и из државних станова, присиљавањем на промену места боравка, итд. - најмање милион, а на кратко и дуже време хапшено, можда, двеста до двеста педесет хиљада људи. Од ових, у логоре и робијашнице било је послано, већим делом на основи административних одлука комисија за прекршаје и мањим на темељу судских пресуда на монтираним суђењима, по мом мишљењу, 40 до 60 хиљада становника. При том је без одговарајућих судских пресуда пре слања у логор, у логору и за неколико година по повратку из логора уморено или умрло 20 до 30 хиљада људи. Ипак нај- страшнији догађаји овог времена везани су за саме затворе. У кратком року у Југославији је створен сис- тем најужаснијих логора и робијашница, који се једва могу поредити са било којим сличним мирнодопским установама у Европи модерног доба.”(101-102) Овакав страховити закључак последица овог великог злочина побуђује Михаиловића да каже: „Голи оток, уз хитлеровски холокауст и стаљиновски гулаг, спада међу три најужаснија злочина двадесетог века у Европи, а можда и у свету...”(189) Овоме је могао

Ревизионизам .. . додати и злочин у Кочевју. Михаиловић нимало не сумња ко су главни кривци за Голи оток. Да врхушка није знала шта се тамо дешавало обичан је мит, стално подгреван од комунистичких апологета: „Наравно да су и Ранковић, и Ђилас, и Кардељ и Броз све одавно знали. Прво, зато што су управо то и наређивали, а друго, зато што су извршење својих директива строго контролисали. Да и не помињем да су оно што се у онаком затвору дешава први људи државе, по дужности, морали знати, и да би и само зато, за незнање, морали сноси- ти личну кривичну одговорност, како је уопште могуће замислити да би један онакав терористички државни систем дозволио да неко тамо нешто ради без њихове директиве и дозволе? Све су, дакле, наређивали и све знали.”(198) Као писац, Михаиловић се нарочито интересу- је какав је утицај комунистичка владавина имала на пољу културе. И ту је оставила безмало пустош: „Упркос уверавању политичара, и ондашњих и неких данашњих, српска култура у тзв. 'самоуправном соци- јализму’ је непрекидно бректала под нападима Савеза комуниста због неких измишљених 'проблема’. У ствари, само што би закључио један, увек, разуме се, 'победио’, титовски режим би у српској култури отво- рио неки нов 'горући проблем’.”(17) „Тешко ми је већ да пребројим године колико око културе имамо сталну ватрогасну стражу наоружану тешким топузима и плитком памећу, која бДи над судбином овог народа непрестано угроженом погубним утицајима. Скромно убеђени у то да без њих ни овај народ ни ова култура не би могли преживети и у то да је боље читати њихове реферате него Иву Андрића, они засад углавном бране народ и од културе и од литературе, у својој слепој недужности верујући да овој земљи није потребна никаква слободна социјалистичка уметност, а вероватно и никаква уопште.”(22) Као и многи књижевници и интелектуалци, и Михаиловић је оштро протестовао због прогона Гојка Ђога, аутора Вунених времена. Тако у писму власти 1981. он пише: „Како се тај догађај од јавности још крије, нисам у стању да сазнам његове ближе разлоге, па претпостављам да се песниковим хапшењем и истрагом над њим желе изнудити извесна компроми- тантна признања која немају везе с песничким радом или, пак, сазнати како је поменута поетска збирка настала, што је у оба случаја, усуђујем се да кажем, лишено и смисла и разума. Ни за ово не знам колико је тачно, међутим, обавештен сам да се у међувремену врши притисак и на песникову породицу, а самоме ухапшенику, како чујем, болесном, не дозвољава да прими нужно потребне лекове, што већ сматрам јасним обликом тортуре. Претпостављам, дакле, да је ово полицијско-судски увод у 'коначну победу’ над једном песничком збирком, против чега не могу најоштрије да не протестујем. Мислим да једна оваква 'победа’ не може служити на част ниједном правно установљеном поретку на свету и да би је се сваки такав, заправо, морао стидети.”(78-79) Опште говорећи, „Историја социјализма, нажалост, препуна је питорескних догодовштина ’c разлогом’ хапшених песника, паљења књига и притискања песничких породица, што се про- током времена редовно изокретало против покретача, остављајући на повести неизбрисиве црне мрље, а у извођачима непролазну нелагодност. Као ни остали

смртни људи ни песници нису изван домашаја власти и закона, али њих ипак хапси и малтретира само врло непромишљена, јако недобронамерна и крајње бахата власт, којој друге злоупотребе такође нису стране. А таква се у будућности не може надати добрим успо- менама у народу.”(79) Интересантна су и Михаиловићева запажања о проблему заједнице Србије и Црне Горе. Он ту има доста оштрих речи на рачун Црногораца, што деле многи Србијанци. Он и ту види злокобне последице комунистичке диктатуре. У чланку у НИНу 1992. он захтева: „Званични органи Србије, сматрам, више не смеју признавати титовско-ђиласовску измишљотину о црногорској нацији, креирану једино из аустроугарске капларске и коминтерновске антисрбијанске мржње. Српском народу у Црној Гори ваља предложити да се врати свом историјском имену. Треба му, такође, предложити да остане у заједничкој држави са Србијом, која би се преименовала у назив уједињена Србија, под условима грађанске равноправности на принципу један грађанин један глас. Уколико српски народ Црне Горе својом слободно израженом вољом ово из неког разлога не прихвати и одлучи да живи самостално, Србија мора ту чињеницу да поштује и да аутоматски призна самосталну државу Црну Гору. Пошто су односи двеју српских земаља у брозовској епохи толико упропашћени и у Црној Гори постоји доста развијена партијашка србијанофобија, ово би и за Србију, можда, представљало повољно решење. Свет се не завршава данас да би то тако морало зау- век остати.”(158) У даљој анализи проблема Михаиловић криви и Слободана Милошевића за пропусте паметне поли- тике: „За последње четири године, кад је извођен завршни чин распадања друге Југославије, званична Србија је, уместо да се одмах окренула лечењу тешко болесног организма сопственог народа, марифетлуци- ма Социјалистичке партије просто забетонирала три струка исте, по Србију погубне политике - титоизам, зеленашко црногорство и антисрбијанство... Оно што је Јосип Броз три и по деценије усавршавао, да Србију држи у покорности помоћу партијских гаулајтера дове- дених са стране, нарочито из Црне Горе, којима би од Србијанаца припуштао једино квислинге, Слободан Милошевић је усавршио као 'успешно’ управљачко начело.”(159-160) И даље: „У најтрагичнијем тренутку Србије и српског народа нашу земљу воде најнеспособнији и најпокваренији људи, придошли из броз- овских комитета и са црногорских антисрбијанских кадровских листа. Они Србију не познају и не желе да упознају и, презирући је, гледају је једино као мотив свог каријеризма и личне пљачке. Нема цене, по њиховом мишљењу, коју Србија не би могла да плати за њихову личну власт и друштвену превласт. Ако је икоји народ себи нашао обећану земљу, у којој би му било дозвољено све, а никоме не би одговарао ни за шта, њу су национални Црногорци нашли у Србији Јосипа Броза и Слободана Милошевића. Најподлија подвала у одбрани ове узурпације наводи се систе- матском пропагандом да су они једини у Србији који бране угрожени српски народ изван матице: док је њих на власти, кажу, биће и одбране Срба пречана.”(160) Најзад, један мудар савет: „Јао си га земљи којој поуке из демократизма дају сепаратистички црногорски либерали и бивши титовски министри, дојучерашњи градоначелници, удбаши и јавни тужио- ци, чланови градских и централних комитета Савеза

Iskra 1. mart 2005

НАЈПРОСВЕЋЕНИЈИ И НАЈАГИЛНИЈИ КАРЛОВАЧКИ МИТРОПОЛИТ ПАВЛЕ НЕНАДОВИЋ (2) У историји српске књижевности, то је био први случај кажњавања песника. Само истини за вољу, Ненадовић је веома много помагао књижевност, а мало је знан детаљ да се и сам бавио књижевношћу. Способне и талентоване младе људе жељне знања, митрополит је слао у Беч да уче права, филозофију и да се усавршавају у уметности, где је акценат стављао на иконописце (касније је врло помно надзирао њихов рад). На молбу угледног калуђера и игумана манастира Новог Хопова Теодра Милутиновића, априла месеца 1758. године у Сремским Карловцима, митро- полит Ненадовић је рукоположио у чин ђакона Доситеја Обрадовића (световно Димитрије). Највећи ктиторски подухват Ненадовића је градња нове Саборне цркве посвећена Св. Николи у Сремским Карловцима. Још на почетку 18. века, она је била метох манастира Крушедола, 1716. године готово је била сасвим девастирана од стране Османлија, после њиховог војничког пораза на Везирцу (потес на половини пута између Новог Сада и Сремских Карловаца). На место ове мале и неугледне цркве, од 1758. до 1762. године, подигнута је нова црква (данашња), у барокном стилу. Више од две трећине новца за њено подизање дао је сам митрополит. Према његовој замисли планове су урадили за њу бечки неимари. Грађена је под његовим будним оком од чувених зидара Косте Цинцара и Немца Јоханеса. Торњеви и кубета су израђени према цртежима Захарија Орфелина, а извео их је мајстор Карло Хофман из Будима. Прекрасни иконостас израдили су тек доцније

комуниста и разнобојни мајстори личних каријера у друштвеној режији, а управо то Србија захваљујући свом добротвору Слободану Милошевићу ових дана доживљава.”(181) Михаиловић ипак верује да је препород срп- ског народа, после тешке полувековне црвене болести, могућ: „Србија је досад преживела многе олује у својој историји, уз поновно окретање к себи и добар рад - моћи ће и ову.”(161) Он моли своје суна- роднике „да макар сад отворимо очи пред животом, који се, ево, никако не поводи за нашим уображењима. И да помогнемо да наш несрећни и слуђени народ погледа мало и у себе, а не само да диже очи за неким неостварљивим замислима на далеким небесима, те да овај свет покуша да сагледа са већом рационал- ношћу него досад.”(190) Књига Црвено и плаво служи као добронамерно штиво у ком правцу српски народ треба да крене ка оздрављењу и препороду. Васа Михаиловић 1. Драгослав Михаиловић, Црвени и плави (Београд: НИН, 2001), 226 страница. Бројеви страна цитата из ове књиге обележени су у тексту.

Iskra 1. mart 2005

(1780), два тадашња најбоља барокна сликара Јаков Орфелин и Теодор Димитријевић - Крачун (Крачуновић). Ова црквена грађевина, била је читави једно столеће и најлепша и највећа црквена грађевина у Карловачкој митрополији. Од њена изградње, барок постаје у грађењу црква код Срба много омиљен, не само у Српској Војводини, него и у северној Србији, што је ипак директно у колизији са српским традиционал- ним стилом који преферира византиско-моравски стил (на срећу у времену данашњем нове српске цркве се изграђују у овом нама примереном стилу). Од митрополита Ненадовића потиче и обичај да карловачки свештеници (а после је то прихваћено и од других епископа Карловачке митрополије) пре свете литургије иду архијереју на благослов. Митрополит је сарађивао и са уметницима који нису били Срби. Тако су за њега радили гравире и најбољи аустриски бакроресци, попут Јакова Шмуцера и Томе Месмера. Запажен је од Шмуцера бакрорез манастира Хопова, на коме је приказан митрополит како врши канонску визитацију манастиру. Чињеница јесте, али заслуга Ненадовиића у погледу школства у Срба, а у аустриској држави заиста су биле немерљиве. Ипак треба имати у виду, да се преко тих школа и руских учитеља, одомаћио нажалост код нас Срба руско-словенски бого- службени језик, уместо старог српскословјенског или старословенског језика. Свакако тиме је успорен и прекинут развој српског старог језика. Диктирано је то била оновременим приликама које су нас Србе упући- вале на Русе. Створен је тако један нови курс, који се никако није могао обуставити без тежих последица по нашу цркву. Употребом руских књига, наша црква имала је осећај јединства са нашом руском браћом, а она једино је само урадила и темеље за „језичку реформу” Вука Стефановића Караџића. Коначно на црквеном плану митрпололит Павле Ненадовић установио је и конзисторије (црквене судове), а започео је и са оснивањем архива и библиотека у епархијама као и у самој Митрополији. Први пут као митрополит, Ненадовић је отишао за Беч 1749. године на позив Илирске дворске депутације, када му је уручена потврдна митрополиска диплома. Овом пригодом, искористио је могућност да лично преда царици Марији Терезији исцрпан мемоар са народним тужбама против локалних власти, које чине многе неправде нашем народу, занемарујући у сваком аспекту постојеће привилегије. Истинабог, готово сваке године је ишао у Беч, кад год је постојала и малена могућност да се нешто издејствује за народ или цркву. Вешт преговарач, веома тактичан и супери- орно интелигентан, неретко је од дволичне царице успевао да добије задовољење и заштити интересе националне и духовне, а богами и одбрани народне привилегије добијене још од цара Леополда I. Добре везе одржавао је митрополит

Најпросвећенији . . . Ненадовић и са Пећком патријаршијом. Пећки патри- јарх имао је канонско право да потврђује изборе аутономних митрополита (значи и карловачког). На основу доступних докумената, познато је да су сви митрополити карловачки до Вићентија Јовановића, добијали потврдне грамате од патријарха из Пећи. Митрополит Ненадовић сигурно је није добио, премда је у доба његовог ступања на трон Карловачке митрополије, пећки патријарх био Србин Атанасије II Гавриловић, с којим је био у више него добрим односи- ма. Због готово немогућих политичких прилика и тешког сиромаштва, значи већ у Ненадовићево време, пећки патријарси су се одрицали ове своје канонаске могућности. Неоспориво ипак јеста, да је митрополит Ненадовић, значајно помогао са материјалним средствима Пећку патријаршију. Чак и у своме тестаменту из 1761. године, оставио је он знатна материјална средства манастирима на Синају и Јерусалиму, Хиландару, Високим Дечанима, а понајвише фрушкогорским манастирима. Велику борбу имао је умни и образовани митрополит и са сопственим народом. Проистекла је она из околности да је царица Марија Терезија (1740-1780) извршила развојачење (укидање) Поморишко - Потиске Војне границе (1741 -1751). Уследила је потом масовна Сеоба Срба за Русију. Број исељених није никада тачно утврђен, али никако није могао бити мањи од 200 хиљада. Прави разлози за овако масовну сеобу били су условљени: насилним унијаћењем, непоштовањем Српских привилегија, губљењем дотадашњих граничарских повластица и потпадањем под угарско- жупанијскоспахијску власт. Ово задње није значило ништа друго, но да су Срби овим актом „добијали” ста- тус феудалних кметова-јобада (потпуно су били обе- справљени). Не сме се изгубити из вида такође, да је за Србе „мајка Русија” била обећана земља. У њој им је нуђена војна служба уз знатно веће повластице него у Аустрији и природно осећај веће сигурности. Митрополит је био противан укидању ове Војне границе, а заједно са државним властима оштро се супростављао исељавању Срба за Русију. Наравно свако је то чинио превасходно из својих интереса. Царском Бечу исељавање није одговарало, пошто им је тако јужна граница била незаштићена према Османлијама. Митрополита Ненадовића руководили су други мотиви. Он је добро знао да аустријској власти може парирати само путем просвете (што је и издашно чинио) и уз помоћ економске моћи. Ненадовић је ре- зоновао овако: Сеоба Срба, смањивала је српски живаљ у Монархији. Овако бројно ослабљени Срби, по природи ствари биће и материјално сиромашнији. Непосредно тако ће слабити и Српска православна црква, која неће бити способна да се жестоко супростави унији и католичењу. Знао је, исто тако ми- трополит, да ће се Срби у Русији свакако утопити у руски народ, а што се и догодило. Због таквог става, Ненадовић се директно конфронтирао и са руским двором, те се овај ангажо- вао да га правослани Срби више не признају за свога митрополита. Разноразни руски емисари, световни

или црквени, ишли су тако далеко да су га оптуживали да шири јерес у Српској православној цркви, па су чак предлагали да га народ збаци са митрополиског трона. За времена митрополита Ненадовића Срби су дизали многе устанке у Војној граници и Провинцијалу, подстакнути разним неприродним државним рефор- мама. Спретни и покретни Ненадовић успешно је умиривао српски народ, али и утицао на државне власти, да народу по појединим питањима изиђу у сус- рет. Након Сеобе Срба за Русију, успео је значајно да граничара). побољша статус крајишника (српских Убеђујући, мољакајући и непрекидно преговарајући са царицом, успешно је исходавао да су праведније уреде и односи између властеле и поданика, а преко царског „Урбара” од 15. марта 1756. године за Сремску, Пожешку и Вировитичку жупанију. Једна од највећих тешкоћа Српске православне цркве, за митрополитовања Ненадовића у Хабзбуршкој Монархији, било је супростављање насилном унијаћењу. Спровођено је под окриљем Римокатоличке цркве, одлично организаване и врло богате, а под патронатом државне администрације. На сваком кораку епископи, калуђери и свештеници су били прогањани, вређани, понижавани, тровани или једноставно убијани. Спречавано им је да комуницирају са својом паством или да уђу у своје епископије и парохије (ово је посебно било изражено у Славонији и у њеном западном делу). Апсурд јесте, али многи свештеници и калуђери нису били ни ослобођени од плаћања дажбина, иако им је то било загарантовано привилеги- јама. Српском православном народу, не ретко бива- ло је забрањено да учествује у црквеним свечаности- ма или да носи литије. Приморавани су да празнују римокатоличке празнике, а да кулуче о својим празн- ицима. Строго је било забрањено такође подизање српских православних храмова, а они подигнути по правилу су од насилних и насртљивих унијата били рушени. Пропаганда уније постаје нарочито виолентна са доласком на власт царице Марије Терезије. Цинична и покварена, уз то још и затуцана католкиња, она је Србима нанела непроцењиве штете. Јавно, она је потврђивала Српске привилегије и гарантовала верске слободе Србима. Тајно, свим могућим средствима, помагала је она унијаћење, уз тежњу да „шизматици” (тако је називала Србе) буду преведени у „јединоспасавајућу” веру католиичку. У доба њене страховладе, Нанадовић је ступио на митрополиски престо Карловачке митрополије. И затекао је три преврућа унијатска жаришта. Били су то Жумберак, Марча и Трансилванија. Страшним насиљем унијати су успели да преузму Жумберак. Парадигма за страдање Срба у том старом српско етничком крају јесте судбина

Iskra 1. mart 2005

ђакона Јанка Прусца. Под оптужбом да омете унију, он је ухапшен, бачен у тамницу, где је у оковима и умро после неколико месеци опаког мучења. Колико је ту била ескалирала њихова патолошка агресивност и мржња, сведочи и податак, да унијати нису дозволили да он буде по хришћанским обичајима и сахрањен. Ништа боље није било ни у Славонској војној крајини. На прагу манастира Лепавине убили су игу- мана Кодрата (касније он је уврштен у мученике Српске православне цркве). Манастир Мрчу су успели да преотму од православних Срба и да га на крају разоре. На срећу, енергичним иступом митрополита српско-православни народ је спашен од ове пошасти у Славонији. Критично по Православље било је и у Трансилванији и северној Угарској међу православним Румунима. У једном писму они пишу митрополиту: „Настало је тако тешко стање, да је дошло оно време кад треба да изађу мртви из гробова, а да у њих легну живи... Немогуће је више трпети злодела и злочине од попова унијатских и господара земље..." Тек је ту ситуација била забрињавајуућа, пошто су акције уније подржавали и војска и римока- толички бискупи. Многим епископима нудили су и мито и разна обећања само да прихвате унију. Митрополит је реаговао и упутио једну комисију која је обишла све крајеве где је унијатска пропаганда била најжешћа. Алармирао је и царицу, те је на једвите муке спасао и православне Румуне од унијатске але. Како је и овде (у Трансилванији) улога митрополита Ненадовића била од неописивог значаја, остао је он признат и од стране румунске традиције и историографије. Знатне тешкоће, имао је митрополит и у епархији Сремској. Овде је водио упоран „рат” са угарском властелом, која је у немирним временима узурпирала огромне комплексе манастирског земљишта. Тако је успео да фрушкогорским (сремским) манастирима поврати много имања, а у манастирским прњаворима заведе ред, нарочито у духовном животу. Лично је наредио да се у њима воде протоколи рођених, крштених, венчаних и умрлих (такозваних домовних протокола). Митрополит Павле Ненадовић умро је у Сремским Карловцима 15. августа 1768. године. Сахрањен је у Саборној цркви Св. Николе, у истоме месту, односно у храму који је подигнут њего- вим ктиторством. У протоколу манастира Хопова, опширно је описан цео церемонијал при његовом погребу, а у целости је уписана и беседа коју је том приликом го-

Iskra 1. mart 2005

ворио владика и потоњи митрополит карловачки Мојсије Путник. У намери да бих можда још целовитије портретисао његову заиста ретко поновљиву личност, цитираћу неколико изјава о њему, које су дали савременици или људи који су проучавали његов живот и дело, а после његове смрти. Већ спомињани Захарије Орфелин (познати књижевник и уметник, а савременик митрополита Ненадовића) у једном писму игуману манастира Велике Ремете Атанасију Исаијевићу, вели следеће: „Ненадовић је имао необиичан дар и да се у јавним школама своје отаџбине трудом и успехом одликовао”. Посредно о митрополиту је писао и Л. Чурчић: „Захарије Орфелин је 1757. донео у Карловце пресу за отискивање графике и бакрорезних плоча. По томе су Сремски Карловци и први српски центар модерне графике!” Познати историчар и карловачки прота Димитрије Руварац (рођени брат историчара и архи- мандрита манастира Гргетега Илариона Руварца) много је времена посветио проучавању живота овога нашег архијереја. Тако је на једном месту записао: „Он је најуреднији био митрополит и највише уредаба и правила издао, и то не да их и сам не одржи, него је у времену своје архипастирске дужности свима предходио и служио за пример и узор тачности и савесности.” Предраг Пузовић у књизи „Сто најзнаменити- јих Срба”, у чланку „Павле Ненадовић (1699-1769), записа (цитирам): „За две деценије свога рада створио је сјајну епоху у историји Карловачке митрополије и у историји српског народа уопште!”. Према наводу проф. др Радослава Грујића, римокатоличка властела угарска са простора Славоније (и њеног најзападнијег дела) и црквени великодостојници, због проту-унијатске акције митро- полита Павла Ненадовића су на угарском Сабору 1764., изјавили: „Обузима нас оправдан страх гледајући ово грдно тело (Карловачку митрополију), које се пружа од московских граница до Јадранског мора и које, уједињено под влашћу једног митрополита, може временом да угуши и нашу веру и нашу државу, а особито кад уочимо ону страшну слогу ових шизматика (отпадника) са војничким сталежима!” А сам митрополит, са пуним правом је о себи писао 1758.: „Аз же зато в достоинствје сем моем живу и движусја, да би обшчеству нашего ползу сотво- рил!”. Др Војислав Недељковић

† СВЕТОЗАР - CBETA РАЂЕНОВИЋ У Брисбејну, Квинсланд, Аустралија, преминуо је 5. фебруара 2005. године, после тешке и дуге болести, наш друг Светозар - Света Рађеновић,

одреда под командом поручника Буде Никића, са којим учествује у многим борбама против комуниста 1941/42. године.

Света је рођен 5. априла 1920. године у Бања Луци у свештеничкој кући. Отац му је био парох бањалучки, врло угледан и на далеко познат својим искреним и пожртвованим парохијским радом.

Током пролећа 1942. Света прелази у обезбеђење Димитрија Љотића, где обавља дужност помоћног секретара и пратиоца. Крајем 1942. године Света је изабран да као стипендиста владе генерала Милана Недића са осталих 40 добровољаца студена- та крене на студије у Немачку, одлази у Хајделберг и уписује на Технички факултет који похађа од 1942. до 1946. године.

Поред Света, родитељи су имали и ћерку која је умрла пре десет година као избеглица у Београду. Света је завршио основну школу и гимназију у Бања Луци и у Београду уписао на Технички факултет, машински одсек. Становао је у Студентском дому краља Александра I. Још у Бања Луци био је врло активан у омладини ЈНП Збора и са Младеном Вучковићем интензивно радио на ширењу његових идеје у Бања Луци и околини. У Београду учествује у раду Белих орлова, омладинске организације Збора, и у свим борбама са комунистима на Београдском универзитету. Учествује у одбрани студената Збора на Медицинском и Агрономском факултету које су кому- нисти настојали да својим терором спрече у њиховим студијама и раду. Учествује и у познатом сукобу са комунистима на Техничком факултету, октобра 1940. године, као и борби у парку поред Судентског дома, пошто су комунисти избацили бисту покојног краља Александра у својој мржњи проти монархије и националног здања који су користили за своје пропа- гандне сврхе. За време својих студија био је у Студентском националном одреду који је вршио обуку на београд- ском Сајмишту под командом покојног војводе Илије Трифуновића-Бирчанина. Овај одред био је одговор на револуционарне припреме и војну обуку комуниста под паролом „Бранићемо земљу". После сукоба на Техничком факултету и почетка прогона ЈНП Збора, Света је један од четрдесетак зборашких омладинаца који су били интернирани од Цветковићевог режима у Брус, те ослобођени тек после 27. марта 1941. од стране Симовићеве пучистичке владе.

Ту је Света дочекао крај рата и ступио у брак са својом колегиницом Ирмом. Из тог брака се роди- ла јединица ћерка Вера, која данас живи у Перту, Западна Аустралија. Светина новозаснована по- родица емигрира у Аделаиду, Јужна Аустралија, где се Света запошљава у инжињерској установи EWS, као специјалиста за водотехнику. На жалост Светина супруга Ирма, радећи дуго у рентгенологији добија леукемију и умире убрзо по доласку у Аустралију 1953. године. Неколико година касније, Света се жени Елзом која му остаје сапутница до краја његовог жи- вота. УАделаиди Света, поред вредног зборашког рада, узима видног учешћа у животу Српске православне цркве и пева у црквеном хору. Ствара први и једини Тамбурашки оркестар са друговима зборашима Добром Олћаном, Јосипом Максимовићем, Ацом Јоларићем и Ђоком Коларовићем. Организује многе фестивале са друговима у Мелбурну и Сиднеју и многе турнеје по Аустралији. По престанку рада хора и оркестра Света помаже формирање музеја Српске културе у Аделаиди, коме поклања тамбурашке инструменте и историју рада хора и оркестра Обилић у Аделаиди. Као пензионисан чиновник EWS сели се са својом супругом Елзом у Квинсланд где проводи дане са својим друговима, Мишом Петровићем, Учом Симоновићем, Душком Ивезићем и другима.

Свету је напад Немачке на Југославију затекао у Бања Луци, из које је по успостави усташке НДХ морао да бежи са хиљадама других у Србију, где његов отац, прота Рађеновић, добија парохију у Шапцу. Прота Рађеновић се задесио у Шапцу при- ликом познате рације Немаца 1942. кад је одрасло мушко становништво потерано усиљеним маршем према Срему за одмазду због напада партизана и чет- ника на Немце у Подрињу. Светин отац одбија да изврши наређење, напусти парохију и парохијане, и бива убијен од Немаца на прагу своје куће пред про- тиницом и ћерком.

Опело покојном Свети одржано је 11. фебру- ара у храму Св. Николе у Бризбејну. Служио је парох протојереја о. Јованн Цветић, који је покојника често обилазио у болници, као и Љубица, ћерка нашег поко- јног друга Предрага Николића, на чему им посебно хвала. Покојни Света је сахрањен на гробљу у Бриз- бејну поред својих другова, Мирчића, Матијашевића, Николића и других.

Света се међу првима јавља у добровољну Радну службу у Смедереву где ради на сахрани великог броја жртава експлозије, 5. јуна 1941., и расчишћавању рушевина разореног града. После рас- формирања ове службе прелази у београдску Радну службу и једно време ради у обезбеђењу и сигурнос- ти града Београда. После формирања српских добровољаца Света улази у састав Трећег ђачког

Свети Рађеновићу слава и хвала на његовом пожртвованом националном раду. Нека милостиви Господ подари покој души нашем верном и добром другу и прими његову душу у Своме непролазном царству!

Света оставља иза себе супругу Елзу, ћерку Веру и двоје унучади којима изјављујемо наше искрено саучешће.

Б. Стевановић

Iskra 1. mart 2005

† KREŠIMIR-KREŠE SAMODOL Tužnim srcem javljamo da je u Melburnu, Australia u devedest prvoj godini života, 29. januara 2005. godine, ispustio svoju plemenitu dušu Krešimir Kreše Samodol, istaknuti član JNP Zbora i naš dugogo- dišnji starešina.

gde mu je i goli život bio u opasanosti. Po nalogu Tajništva Zbora, on napušta učiteljsku službu i odlazi na dužnost v.d. starešine Zbora u Splitu, gde ostaje sve do početka Drugog svetskog rata.

Rođen je 12. aprila, 1914. od oca carinika, Nikole i pobožne majke, Jele u Novigradu, malom dal- matinskom gradu na moru. U petoj godini umire mu majka, a dve godine kasnije gubi i oca. Zahvaljujući njegovoj, veoma religioznoj i velikodušnoj tetki, koja ga usvaja kao svoje dete bude zbrinut, odgajan i vaspitavan u duhu kršćanskih vrlina. Posle završetka osnovne škole odlazi u Šibenik gde nastavlja školovanje i sa uspehom završava učiteljsku školu.

Krešimirovo jugoslovenstvo ispoljavalo se ne samo rečima nego i delima. Njegova najstarija ćerka, na krštenju dobila je ime Jugoslavija, a sin, koji je na žalost živeo samo osamnaest meseci, dobio je ime Zborko. Za vreme Pavelićeve Hrvatske, prelazi 1941. u Srbiju i priključuje se Srpskom dobrovoljačkom korpusu, gde ostaje na dužnosti u Štabu korpusa do marta 1943. godine.

U svojoj mladosti bio je zadojen idejom o jedistvu Južnih Slovena, pošto je smatrao da su Srbi i njegovi Hrvati sudbinski povezani. Kad se Jugoslovenski narodni pokret 'Zbor' pojavio na političkoj pozornici, Kreše se oduševljava njegovim programom koji zastupa kršćanstvo, anti-komunizam, socialnu pravdu i duhovni preporod naroda. Pored svoje porodice, najznačajnija ličnost u njegovom životu bio je predsednik Zbora Dimitrije Ljotić, njegov duhovni i politički učitelj kojega je dosledno sle- dio celog svog života. On prihvata JNP Zbor sa odušev- Ijenjem, bez rezerve, i kao učitelj, u svom mladalačkom zanosu često zanemaruje učiteljske dužnosti i odlazi po selima da propoveda i širi ideje Zbora. Napuštao bi školu po nekoliko dana, a njegov mesni katolički paroh, zamenjivao bi ga i predavao školsku nastavu učenicima. Takođe i njegova verna i dobra supruga Anka bi poučavala decu. Kreše je bio vrlo aktivan i uspešan u širenju zboraške misli, tako da je 1938. godine pozvao Dimitrija Ljotića da dođe i povede predizbomu kampanju i da upozna lokani narod sa idejom i programom Zbora. Kako je uvek isticao vrline ličnosti Dimitrija Ljotića, pričao je Kreše, da su posle velikog uspeha u Ravnim Kotarima, na putu za Banja Luku, zastali u Bosanskom Grahovu i tada im Ljotić reče: „Ostanite tu i odmorite se, a ja idem da poljubim ruku majci junaka Gavrila Principa". Zbor je na tim izborima u Ravnim Kotarima, srez Benkovački, dobio 1.200 glasova. Za vreme te posete Dalmaciji Dimitrije Ljotić dolazi u Šibenik da održi predavanje, međutim doznavši za to komunisti i Mačekova garda organizuju demonstracije. Za vreme predavanja pobesnela rulja zasipa kamenicama dvoranu koja je bila prepuna Šibenčana koji su došli da ga vide i čuju. Krešimirova požrtvovanost i hrabrost su se pokazale u momentu kada su počela da pucaju stakla. Skočio je na podium koji se nalazio u uglu, između dva velika prozora i svojim telom zaštitio Ljotića koji je tu sedeo. Dolaskom Banovine Hrvatske, zbog njegovog jugoslovenstva nastaje zlostavljanje a zatim i premeštaj na službu u najzabačenije ustaško mesto u Hercegovini,

Iskra 1. mart 2005

Pored briga za napaćeni narod u Srbiji, Dimitrije Ljotić sluša jauke srpskog življa Krajine i Dalmacije i razmišlja kako da pomogne i olakša im patnje i strada- nje. General Draža Mihailović, iako je imao pod oružjem desetine hiljada Ijudi, ne odaziva se molbi za pomoć vojvodi Momčilu Đujiću. Ljotić poziva Krešimira Samodola i daje mu u zadatak da krene za Dalmaciju i organizuje omladinu Zbora iz Šibenika i Splita za borbu protiv komunista i ustaša. Po svom dolasku, Kreše pomaže u formiranju Šibensko-splitskog bataljona, u kojem je bio i veliki broj Hrvata, i priključuje se borbenim jedinicama Dinarske divizije, pod komandom vojvode Momčila Đujića. Za vreme njegovog boravka u Šibeniku, komunisti koji su sa zadatkom radili kod Italijana, uspeli su da okupacionim vlastima dostave spisak sa imenima po- znatih nacionalista, kao navodnih komunista i neprijate- Ija Italije, koji su trebali da budu streljani ili internirani. Zahvaljujući Krešimiru, komunistička zavera je bila otkrivena i veliki broj Šibenčana spasen. Po izvršenju svog zadatka Kreše se vraća u Srbiju na dužnost u Srpskom dobrovoljačkom korpusu. Kada su sovjetske trupe ušle 1944. u Srbiju, povlači se sa jedinicama SDK u Sloveniju, a 1945. godine sa porodicom stiže u Italiju i od tada nastaje četvorogodišnja patnja po izbegličkim logorima Palmanova, Ćezena, Forli i Eboli u Italiji, gde mu se rađa sin Nikola, a zatim logori u Nemačkoj - Dipholc, Lingen i Falingbostel. Godine 1949. napušta Evropu i stiže u Australiju, i tu mu se rađa druga kći, Branka. Po svom dolasku radi u fabrici tekstila i za kratko vreme uspeva da se useli u svoju kuću. Kasnije se zapošljava u labo- ratoriji hemiske industrije, gde radi sve do svog odlaska u penziju. U Australiji ponovo ga obuzima mladalačko oduševljenje za Zbor, i posle povlačenja Mijata Bardaka postaje starešina u Australiji, često putuje i širom konti- nenta održava sastanke sa drugovima. Učestvuje 1993. na našem Saboru u Birminghamu, Engleska, a nešto kasnije, posle 48 godina ponovo odlazi za Srbiju, gde svo svoje slobodno vreme posvećuje novom mlađem naraštaju, upoznaje ih sa idejama Zbora i ukazuje na značaj ličnosti Dimitrija Ljotića. Na žalost, njegova želja da još jednom poseti Srbiju bila je sprečena u septem- bru mesecu 2001. zbog moždanog udara, koji je

HEKE НЕТАЧНОСТИ У КЊИЗИ БРАНИСЛАВА А. ЖОРЖА Књига „Трагом учитеља - Портрети следбени- ка Димитрија Вл. Љотића” на 205 страница садржи обиље материјала за - како би рекао Бошко Н. Костић - историју наших дана. Књигу је приказао у Искри, 1. фебруар 2005., Бора Карапанџић. Подаци у књизи нису увек из прве руке, те су се аутору поткрале и неке нетачности. Хтео бих да исправим две нетачности које сам ја приметио у овој воштаници коју је Бранислав Жорж упалио првоборци- ма и мученицима ЈНП Збора. Ако књига доживи друго издање, аутор би могао грешке исправити, а млађима ако би неко желео да наводи извесне делове из материјала у њој садржаног, моје напомене би добро дошле. Пишући о Михаилу Олћану као српском

† Kreše ... prouzrokovao paralizu leve strane njegovog tela. U prkos tome održava, putem telefona i pisama vezu sa svojim drugovima širom celog sveta. Značaj našeg druga Krešimira najbolje ilustruje, jedna naš drug iz Nemačke, ovim rečima: ,,U našem Pokretu retki su danas takvi, još uvek oduševljeni, verni, istrajni, nepokolebljivi i borbeni kao što si Ti, dragi, vo- Ijeni, i poštovani druže Krešo... Tvoj duh je ostao isti kao u doba mladosti, snažan i nesalomljiv uprkos mnogih i dugih stradanja i mučeništva za Istinu, za Rod i Otečestvo. Tvoja spremnost na žrtvu za Pokret, za ideje našeg učitelja, tj. za Hristoljublje, Rodoljublje i narodno jedinstvo i ravnopravnost, za staleško društveno uređenje i zadružnu privredu, za spas države i naroda jesu dokaz tvoje vrednosti i veličine, koja je za divljenje. Na tom trnovitom putu velika zahvalnost pripada i dragoj Anki, jer bez nje, njene potpore i vernosti, teško bi izdržao sve muke i patnje zboraške sudbine... Zato vas oboje, svi mi saborci vaši, poštujemo i volimo i klanjamo se pred vama, vašoj vernosti Bogu, Rodu i Pokrertu Dimitrija Ljotića." Opelo je služio katolički sveštenik uz prisustvo porodice, drugova, biviših dobrovoljaca i prijatelja raznih nacija. Od pokojnika u ime porodice oprostili su se sin Nikola, unuci Slobodan i Pavle; u ime JNP Zbora Miro Popović, a dobrovoljaca Marin Vetma. Nad grobom dru- govi i drugarice, po Krešimirovoj želji otpevali su 'Vječnaja pamjat'. Kreše iza sebe ostavlja pored supruge Anke, troje divne dece, šest unučadi i sedam praunuka, porod koji se može ponositi svojim ocem, dedom i pradedom.

добровољцу, аутор на једном месту каже: „Када су дошли на фронт и сукобили се са Бугарима, те његов пук нагнао у бекство целу бугарску бригаду (16. и 25. пук), поручник Олћан је наишао на један бугарски топ, побио и растерао послугу и отео га. Као први у диви- зији, који је показао такво јунаштво, одликован је Георгијевским крстом, највишим руским ратним одликовањем...” (Стр. 39). Не знам ко би могао на српском фронту да прикачи потпоручнику Олћану Георгијевски крст! У чланку „Погибија Милорада Мојића и другова у Загребу” (Искра, 1. децембар 1984.), пишући о подви- зима Милорада Мојића, изнео сам на основу писмених података добијених од Станка Мојића, Милорадовог брата: „Сазнавши 1916. да је Петар погинуо, убијен с леђа по наређењу команданта пука, аустрофила Драшковића, Милорад бежи к Русима, препливавши реку Прут ноћу, под паљбом ушанчених непријатеља са обе стране реке. Собом носи важне податке о аус- тријским положајима и планове слагалишта муниције и опреме у непосредној близини, што омогућава успешан руски препад. Постигавши успех, највише заслугом обавештења која му је Милорад донео ризикујући живот, руски генерал је скинуо са своје блузе орден Св. Георгија и одликовао њиме Милорада. Георги- јевски орден био је највеће одликовање царске Русије за заслуге „цару и отаџбини”. Потпоручник Милорад Мојић добио је чету и „у пробоју бугарског фронта Милорадова чета је зашла дубље у позадину, те јој је претила опаснот да буде уништена... Сачекали су ноћ да би се пробили до сво- јих. У путу наиђу на посаду бугарског брдског топа, која је вукла своје оруђе, повлачећи се насумице у мраку. Милорад их са својом четом разоружа и наре- ди да топ повуку ка фронту. Тако је већ отписана Милорадова чета срећно стигла својима, дотеравши заробљене Бугаре и њихов топ. За тај јуначки подвит Милорад је одликован златном медаљом Обилића. То је било прво „наше” одликовање, заслужено у служби Краљу и Отаџбини, и отуда Милораду најдраже. Носио га је на прсима и у Другом светском рату, као коман- дант пука Српских добровољаца” (Искра, 1.12.1984., стр. 5). Списку стрељаних свештеника аутор додаје и поп Јовицу Маринковића, за кога пише: „Прво био парох у Влајковцу па катихета и парох у Вршцу”. Јован-Јовица Маринковић је стрељан са Љубом Недељковићем, такође познатим чланом предратног Збора, али не зато што је био парох у Влајковцу, него јер је Јовица био старешина Белих Орлова у Вршцу. Протођакон Иван Котов био је заробљен са групом болничара. Немци су их стрељали у Алибунару за одмазду, кад је власница кафане, жена неког пре- дратног четника из Србије, убила немачког мајора који је са групом подређених официра седео при ручку. Поред Ивана Котова, ту су погинула још два члана ЈНП Збор. С. Р. Пауновић

Počivaj u miru, mili naš druže! Miro Popović Marko Sunara

Iskra 1. mart 2005

† Јово - Јовица Милетић У Бирмингаму, средња Енглеска, умро је 8. фебрауа 2005., после дуге хроничне болести, наш стари друг, саборац и српски добровољац Јово - Јовица Милетик Сахрањен је 15. фебруара на гробљу у Бирмингаму, где већ многи Срби и наши другови почивају. Јовица је рођен у Приједору, Босна, 11. авгус- та 1923. године. Отац му је био теолог, катихета и про- фесор богословије. Мајка такође образована жена. Тако је Јовица растао у дубоко хришћанској и кул- турној породици. Школовао се - како се отац са службом, а касније и ударима судбине, морао селити - у Приједору, Призрену (отац, професор у богослови- ји), Чачку (1941., породица - избеглице из Македоније) и Београду. Касније у избеглиштву, покушао је да нас- тави школовање, положио пријемни испит на Лондонском универзитету и уписао на Технички факултет у Бирмингаму. Студије је напустио после годину дана услед недостатка времена за учење, јер је и физички морао да ради за 'хлеб насушни’. Још као гимназијалац у Чачку Јовица приступа Белим орловима, омладинској организацији ЈНП Збора. Одмах по ослобођењу Чачка од комуниста 1941. године одазива се позиву генерала Недића и ступа у српске добровољце. Од тог тренутка, мисао Збора и добровољаштво, нераздвојан су део целог Јовициног живота. Јовицу сам упознао маја 1944. када сам премештен у Други пук СДК, тада на положајима на Дрини. Он је био четни, а ја батаљонски, просветар у 2. батаљону 'чика' Васе Јеличића. Отворен, срдачан, топао, непосредан, увек насмејан и весео, пришао ми је као да смо се од увек знали и помогао ми да се у новој средини брже снађем него што сам очекивао. Ускоро смо почели да разговарамо о нашој васпитно- просветној служби којом смо обојица били задужени. Упознавао сам га са упутима који су из Штаба корпуса долазили и то допуњавао неким својим искуствима, шта и како треба радити, па би онда то слободно дискутовали. Закључак би био шта се у његовој чети стварно може урадити и Јовица би га увек спремно прихватао. Убрзо смо, међутим, на нашем прегледу учињеног установљавали, да се многи наши закључци не остварују. Мене је то помало љутило, али ме је Јовица редовно 'разоружавао’ својим ведрим и искреним објашњењима, ма како су ми она тада могла изгледати и изговарањем. Оно што је показивало да је Јовица добар васпитач и успешан просветар, било је стање његове 6. чете, полетног добровољачког духа, високог борбеног морала и примерног понашања, најбоље чете у батаљону, у којој је Јовица био једини ђак и „школац". То ми је помогло да постепено спознам једну Јовицину особину, врло ретку нарочито међу образованима. Способност да се свакоме приближи на отворен и непосредан начин; да га у природном и неизвештаченом општењу и држању стави у потпуно равноправан однос према себи, без обзира на положај и степен образовања оног другог. Нема сумње да је извориште ове Јовицине особине топла

Iskra 1. mart 2005

хришћанска љубав за ближње, за све људе. Рекох, био је једини ђак и просветар у чети, али који ничим није извештачено 'штрчао’; свако га је у чети осећао као равног себи, једним од другова добровољаца и зато га искрено волео. Са своје стране, Јовица је ту четну 'једнакост’ доживљавао, на пример, у усхићеном дивљењу за срчану борбеност друга добровољца, сељачета Синише. Нити се икада од Јовице могла чути једна реч жалбе на дисциплину, теренске акције, стражу и друге тегобе живота у чети, у таквој се мери он са добровољаштвом сродио, доживљавајући све то као природну и радосну жртву у борби за опстанак и бољу будућност народа. Та Јовицина необична способност да се свакоме искрено приближи, да се свакој средини природно и неусиљено прилагоди; да сваком човеку приђе као друг и од сваког такавог, за узврат, створи исто таквог искреног пријатеља и друга, ’тајна’ је Јовициног утицаја на људе, његовог успеха да их покрене, загреје и окупи за неки заједнички подухват, па их у томе и примером поведе. Тајна је Јовициног упеха у раду са људима, која избеглиштвом све више долази до изражаја. Као добровољац Другог пука, Јовица је учес- ник Купске акција за помоћ црногорским четницима војводе Павла Ђуришића марта, априла 1945. те као такав са 3.000 других добровољаца вероломно изручен из Корушке од стране Британаца Титовим џелатима. Са мањом групом другова побегао је из пролазног логора за губилиште у Шент Виду, чију је епопеју бекства и поновног пробијања до Аустрије не- заборавно описао покојни Рашко Ојдровић. У Еболију Јовица је организатор и приљежан радник у омладинском Одсеку за публицистику. У неизмерној љубави за ближње, а да замени најближу породицу која је сва остала у земљи, Јовица се брати- ми са Станом Димитријевић, Матејом Матејићем и Душком Николићем. У Енглеској активан је у нашем раду од првог дана. Члан је готово свих руководстава наше зајед- нице. Предузимљив да увек нешто самоиницијативно отпочне, у заједници са Живаном Лазаревићем, покреће скромну трговину поврћем и намирницама,

† Јовица .

† ПРЕДРАГ МИЛИЋЕВИћ

чији чист приход упалаћује у Фонд заједнице. У међувремену жени се нашом Добринком Станојловић. У ретко срећном и сложном браку рађају се синови Ненад и Марко. Иако растрзан радом за опстанак, па и нашу ширу заједницу, ретко који наш отац је толику пажњу посвећивао подизању својих синова, настојећи да их одржи у вери и упозна са нашом народном историјом, па и идејама ЈНП Збора, као што је то чинио Јовица. Када је уређивање, штампање и админис- трација Искре прешла у Енглеску, крајем 1988. године, Јовица је уз помоћ своје Добринке, организовао и предводио тзв. „Искраше", група наших другова и другарица из Бирмингама, која је прво петнаесто- дневно, а потом месечно опсецала, слагала, зумбала, припремала за пошту и експедовала сваки број Искре у току преко 16 година. Јовица, иако већ тешко болестан, чинио је то кад год му је стање допуштало, безмало до последњег дана.

Добили смо вест да је наш друг Предраг Милићевић умро 27. а сахрањен 29. јануара о.г. у селу близу Мионице. Предраг је син познате Ваљевске породице, отац школ- ски надзорник а мајка учитељица, те је дух националних врлина постао његов начин живота. Још у гимназији је постао члан Белих орлова те је поред Бране Милошевића и Пере Тодоровића био један од цењених старијих другова у Ваљеву. У јуну 1941., после експлозије у Смедереву, приступа Радној групи за обнову Смедерева, а у септембру ступа у Први српски добровољачки одред (доцније назван Трећи ђачки) и учествује у свим борбама које је тај одред водио. Због слабог здравља 1942. г. он напушта одред да би у јесен 1944. опет ступио у добровољце и са њима напустио Србију. У Словенији се оженио са девојком која је пошла са њим у изгнанство. После Словеније и логора у Италији и Немачкој, Предраг је са супругом отишао у Аустралију. Имали су сина и ћерку. Кад се 1980. г. развео, вратио се у Отаџбину и поново се оже- нио. После пензионисања се населио у Мионици и ту провео остатак живота. Нека му милостиви Господ подари рајско насеље, а супрузи Гордани и породици наше искрено саучешће.

Искра

Већ неких 9 година Јовица се стара и о нашем Енглеском фонду заједнице. За неверовање је како је он тај фонд оживео и проширио и поред све мањег броја добровољаца и збораша. Све је то доказ Јовицине необичне способности да убеди и приволи људе, да заиста драговољно учествују у опште-корис- ним подухватима. Јовицу је целог живота носила јака вера у иде- але којима је као гимназијалац и добровољац задојен, али и његов непоколебљив карактер. И као сви људи јаке вере и карактера, своја мишљења износио је отворено, смело и одлучно, што не значи да је увек морао бити у праву. Јовицини оштри ставови су га понекад доводили у сукоб са појединцима, па чак и његовим најближима. Смрт је најбољи помиритељ, па је надати се, да ће увређени данас у сазнању да су Јовицу увек руководили љубав, добра намера и чисто срце - смоћи снаге да му то опросте. Јовицина смрт дирнула је срца људи. Доказ је његов погреб на који је дошло из наших проређених редова, као што је неко приметио, „све што је могло доћи". Око 200 душа, људи и жена, другова и друга- рица, присуствовало је опелу у цркви Лазарици, и испратило га до гроба, сведочећи своју љубав и поштовање према Јовици. Опело је служио протојереј о. Миленко Зебић уз асистенцију о. Александра Зебића. После прочитаног Јеванђеља, од покојника се заиста топло опростио прота Миленко, који је Јовицу уочи дана смрти исповедио и причестио, сећањем на доброг верника, хришћанина и друга кога је још у тешким данима окупације лично упознао. Над гробом је о Јовици и његовом мукотрпном животу говорио Станиша Влаховић. После погреба сестре Кола сестара приредиле су подушје у црквеној сали.

† МИЛАН ЛУДОШКИ У Ковентрију, Средња Енглеска, преминуо је 8.2.05. Милан Лудошки, бивши добровољац Трећег пука. Покојни Милан је рођен у Стајевићу 5. новембра 1926. године од оца Рајка и мајке Милене. Отац Рајко је био шеф железничке станице у Стајевићу. Милан је почео да учи браварски занат, али је то прекинуо кад је почетком 1944. године ступио у Трећи пук Српског добровољачког корпуса. Служио је у чети за везу. Кад је један батаљон Трећег пука у септембру послат у Ваљево, Милан је са групом из чете за везу био при- додат том батаљону. Тако је узео учешћа у борбама око Ваљева. Одатле се тај батаљон Трећег пука повлачи преко Босне, Срема, Мађарске, и Аустрије за Словенију. Имао је срећу да није отишао са својим пуком у сусрет Павлу Ђуришићу, те се са остатком Корпуса повукао преко Горице у Италију и тако је спасен да из Аустрије не буде предат кому- нистима и пострада у Кочевским шумама. Био је у логорима у Форлију и Еболију и Мустер лагеру. После изласка из Мустера он се јавља на рад у Енглеску. Ту је радио прво у руднику а затим у фабрици ауто- мобила у Ковентрију. Сахрана је обављена у Ковентрију, опело је извршио прота Миленко Зебић и у храму се опростио пригодном бесе- дом, а над отвореним гробом од Милана се у име бивших добровољаца опростио Марјан Берета Милан за собом оставља супругу сина, ћерку и унуке. Нека му Господ подари рајско насеље, а његовој породици наше најискреније саучешће.

Искра

Драгој Добринки и синовима, Ненаду и Марку, наше дубоко саучешће. Нашем добром и преду- зимљивом другу Јовици нека је слава и хвала за све што је чинио и учинио. Почивај у заслуженом миру у вечитом царству Господњем! Владимир Д. Љотић

† МИОДРАГ МИЛОЈКОВИЂ (81), дугогодишњи читалац Искре, умро је 8. фебруара у Сент Георген / Гусен, Немачка, а сахрањен 10. фебруара 2005. Вечан му помен! † ПАВЛЕ НИКИТОВИЋ, умро је у Чикагу, САД, 13. фебруара, а сахрањен у Либертивилу, 19. фебруара, Опширније у наредном броју.

Iskra 1. mart 2005

Прилози „Искри” Умјесто цвјећа на гроб цјењеног и искреног пријатеља наше породице Јовице Милетића. Нека му милостиви Господ подари покој души. Сестре Гојка Цвјетана Теодора и Ксенија-Сека £20,Уместо цвећа на гроб Јовици Милетићу са молбом Господу да му подари место у царству Своме, јер се напатио за живота. Предан од такозваних савезника Титу на стрељање, он је ипак успео да побегне и дође до својих другова у Италију. Да би иронија зле судбине била још болнија, Гувернатор Босне, Пади Ашдаун, прошле године отпушта из службе Јовичиног синовца, Бањалучког правника Дејана Милетића, сина Јовичиног млађег брата, судије Ранка, само зато што му се није свидео Дејанов извештај о догађајима у Сребреници. Бившем британском официру, Падиу, који је увек спреман да без размишљања извршава наређења претпостављених, није било важно то што је извештај писао један правник, већ једино да његови претпостављени буду задовољни. Драгица у Живан Лазаревић £20.М. Трубарац, А. Вуковић, С. Косић, Олга Станојловић, М. Берета, X. Ђорђевић, Гордана и Б. Радовановић, Г. Калдесић, П. Петровић, В. Милетић, М. Трубарац. П. Вуковић, Б. Антуновић и Љиљана Рајландс-Момчиловић сви по £ 10.Д. Милојевић £ 7.Д. Ђукић, С. Штулић, П. Јеринић, Д. Ивковић, М. Милутиновић, Д. Петровић-„Уча”, Д. Вучковић, Н. Кодић, Зора Марковић и Ј. Вучинић сви по £ 5.-

Уместо цвећа на гроб мог верног друга Момчила Масаловића Милан Трубарац £10,-

Уместо воштанице за покој душе драгог друга и старог свата Момчила-Моце Масаловића Брале и Марион Стевановић А$ 30

Нека милостиви Господ подари рајско насеље мом добром старом другу Милану Лудошком Христивоје Ђорђевић £10.-

Сећања ради на све другове и другарица бивше чланове Добровољачког позоришта у Еболију, Италија. Тодоровић Душан „Чапља” А$ 100

Поклон Искри Предраг Радовић, Келн С. Спасојевић Ж. Лазаревић Н. Н.

Уместо воштанице на гроб драгог друга Велимира Ћосића, мученика и неимара у зидању храма „Успенија пресвете Богородице” у Чачку, посвећеног жртвама комунистичке страховладе у Србији и невино побијеним, без суда, Српским добровољцима у Кочевју, Словенија. Брале Стефановић А$ 30

Е 100 £ 6,£ 5,£4,-

Прилажем Искри овај мој дар да би јој омогућио бољи успех у њеном раду, а као знак сећања на многе моје ратне другове који су изгинули у борбама и помрли расу- ти широм земљине кугле. Свестан да све не могу да поменем, ја бих желео да ставим бар неколико имена. Као прво мог доброг друга и кума Милинка Новаковића, онда Павла Косића, Борисава Тимотића, Бори- слава Томића, Стојадина Дамњановића, Бранка Петровића, Трајана и Бранка Јова- новића, Ацу Богојевића, Воју Мијатовића, Милорада Суџума, Драгослава Мајерхофера, Драгољуба Андрића, Драгољуба Алексића, Мирка Гвозденовића, Миладина Милошевића, Привислава Ђукића - Прила, Прибу Николића, Витомира Цукића, Марка Мијаиловића и Јовицу Милетића. Нека им је свима вечни помен и покој у царству Господњем. Слава им и хвала! 15. 2.2005. године на дан сахране Јовице Милетића Станко Васиљевић £ 100 Нека Господ подари покој душе Десимира Богдановића и Bonnie Радмановић Бата и Циле Пајић $ 20 За уснуле у Господу и покој њихових душа: Хиландараца оца Никанора, оца Митрофана, оца Арсенија, оца Павла, па- тријарха Германа, епископа Саве (Вукови- ћа), оца Алексе Тодоровића, оца Добривоја Ћилерџића и оца Живка Бабића Живко и Аница Керпенишан Е6

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 93 Bridgewater Drive, Northampton. NN3 3AF, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16,ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Čekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: ,,Jadran“, c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Paun Vuković, 49 Gaddesby Road, Birmingham B14 7ЕХ. — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. mart 2005

Нека Господ подари покој душе и као знак сећања на нашег драгог и верног друга Крешимира-Креше Самодола Даница Павлица K$ 40 Мирко Чечавац, Ћелпер Душко, Пиперски Миленко, Текић Драгољуб и Билбија Милан сви по K$ 20 Драган Живановић £10,Андра Мандић $ 20 Уместо воштанице на гроб нашег друга и старешине Креше Самодола. Молимо се драгом Богу да подари његовој души рајско насеље, а његовој верној супрузи Анки наше искрено саучешће Другови из Аделаиде Е 50 Уместо воштанице на гроб Аце Богојевића Његић Шпиро £14,За успомену и покој душе примјерног и незаборавног друга и борца из младости и нашег драгог вјенчаног кума Крешимира Самодола Марко и Радмила Сунара $100 Kao знак сећања и за покој душе мога доброг и вољеног друга и кума Јове-Јо- вице Милетића. Kao знак захвалности на његов дугогодишњи труд и рад око пако- вања и испоручивања Искре. Сви другови ће се сећати њега и његове жртве! Слава Му! Драган Живановић £10.-

Поводом смрти драгог нам супруга, оца и деде Крешимира Самодола Супруга Анка, син Никола-Брацо, ћерке Југана и Бранка и њихове породице А$ 200 Поводом смрти драгог друга и старешине Крешимира-Креше Самодола и нека му добри Господ подари вечни покој души Влада и Нинета Морети, Миро и Нада Поповић, Душан и Христа Поповић, Душан и Мара Микић, Бошко и Саша Боројевић сви по А$ 50 Нада Делић А$ 30 Богдан Малешевић А$ 30 Otto i June Hajncl, Лујза Николић, Симеон и Савета Хреља, Милан и Душанка Костур и Вуле Ћирић сви по А$ 50 Марин Ветма Миодраг Благојевић „Правда” Другови и другарице из Сиднеја Живојиновић Вера Синковић Живана Радосављевић Миле Брале и Марион Стевановић Ђуро Пољак Стојадин Ћосић

А$ 10 А$ 5 А$100 А$ 50 А$ 50 А$ 30 А$ 20 А$ 20 А$ 20

Нека Господ подари покој душе новопреминулог Крешимира Самодола, нашег незаборавног дивног и неизмјерно пштованог старијег друга. Нека му је слава и трајна успомена међу нама! Гојко и Деса Секулић А$100 Нека Господ подари покој душе Велизара Веље Ћосића Даница Павлица К$ 40 Мирко Чечавац К$ 20 Као знак сећања на мога мужа Славка Контића, брата Светозара Бугарског и кума Воју Масловарића и све наше пре- минуле другарице и другове. Моја захвалност нашим верним и пожртвованим друговима који вредно раде да нам Искра уредно стиже, која нас тако мудро и интелигентно обавештава о догађајима у Србији и свету. Поздрав и жеља да истрајете! Јелена Контић, Бразил $ 50 Нека Господ подари покој душе драгог друга Светозара-Свете Рађеновића, који је учествовао као студент у многим суко- бима са комунистима пре рата, а и у расчишћавању рушевина у Смедереву, да би из Радне службе диркектно ступио у Трећи ђачки одред. Брале и Марион Стевановић А$ 20 Kao знак сећања на моју супругу Марту Трубарац Милан £10,Као знак сећања Лудошког Хранислав Ђорђевић

на

друга

Милана £10.-

KAD GOMILA NIJE, A KAD JESTE GOMILA? O ovom pitanju osvmuo se raniji urednik londonskog Tajmsa Simon Jenkins u broju od 1. decembra 2004. g. Povod za osvrt na ovu temu bilo je stanje u Ukrajini, njeni izbori predsednika republike. Stranački sukob u Ukrajini, jasno je i laicima, da izmedju dva kandidata, Jankijeviča i Juščenka, učestvuje donekle i Rusija, što je i prirodno obzirom na istoriju i geografiju. Međutim mnogo je više u to umešana Amerike, iako je hiljadama milja daleko. Ali Amerika nije više ono što je nekad bila - konzervativno-libe- ralno društvo. Ona je daleko od evropskog društva: imperija, monarhija, nacionalizama i socijalizama. Sadašnja Amerika napustila je svoj raniji izolacionizam. Ona je zgrabila već izanđali i uprljani evropski ogrtač kolonijalizma, imperijaliz- ma i rasizma - specijalno kad su u pitanju Srbi - i njime se zao- gmula. Međurim, pored sve želje i zamisli da njoj ovaj ofucani dronjak lepo stoji, teško se vara. Stare evropske države, kao i one novijeg porekla, gunđaju i slažu se u tome da Americi kolonijalizam i imperijalizam nikako ne pristoji, kao što nebi ni kravi sedlo pristajalo. Ovo uglavnom radi toga što je samo postojanje Amerike nastalo u borbi protivu pomenutih „izama”. A i sama matica Amerike, Britanija, bila je kolonijal- na i imperijalna sila. Mi smo posmatrali ukrajinske izbore i slušali tumačenja masovnih medija. koji su naglašavali ruski imperijalizam. koji nastoji da nametne svog kandidata i da preko njega upravlja iz Moskve. Na drugoj, pak, strani videli smo i brojnu ukrajinsku omladinu sa skandiranjem drugde skrojenih parola o slobodi. demokratiji i samoopredeljenju. Iz ovoga, poslednjeg, jasno se vidi da u pozadini stoji najveća imperija naših dana, umešana u rusko dvorište, što je Patrick Buchanan nazvao opasnom igrom sa vatrom. Po misljenju S. Jenkinsa, mladi Ukrajinci su američka avangarda u punom smislu gomila, slična onoj, dobrim delom okupljenoj u “Otporu” i Beogradu pre više od četiri godine. Zria se da je ‘Otpor’ bila američka rabota. Neznajući o čemu se radi, narod u Srbiji je prihvatio manifestacije 'Otpora' i sudelovao u njemu. Jenkins smatra da Amerika, a sa njom Evropska unija, jesu ‘so zemlji’. Takode smatra da su njene gomile, kao one na Kosovu, Crnoj Gori i drugde, „borci za demokratiju, za humana prava. Na Kosovu pod američkim plaštom ne cveta nikakav humanizam, već otvoreni terorizam”, prostitucija, trgovina belim robljem i nasilje kao u vreme Džingis Kana, Tita. Rečju, svet ima da živi po diktatu jedine svetske imperije našeg doba. Šta je gomila? U sociološko-psihološkom smislu, to je skup ili grupa ljudi povezanih istim mišljenjem ili težnjom, koji mogu biti dužeg ili trenutnog trajanja. Raspad Jugoslavije praćen lažima i mržnjom protivu Srba, prouzrokovao je na mnogo mesta i u raznim zemljama sveta porast gomila za linčova- nje, u tvornicama i drugim ustanovama, linčovanje Srba koji su u njima radili. U američkom vaspitnom sistemu svojstva gomile ući će u program vaspitavanja kao obavezni pred- met. Ovim se odlikovao režim predsednika Klintona i

američkog sekretara Madame M. Albright. U soiologiji za dugo se smatralo da osobine i svojstva gomile jesu uglavnom odlike radničkog staleža koji obavlja teške fizičke radove. Možda je ovo bilo tačno u ranoj industrijalizaciji 19og i prvoj polovini 20-og veka. Međutim, sa širenjem univerzalne prosvete, reformama u industriji i proizvodnji, unapređeno je stanje radničkog staleža. Isto poboljšanje odnosilo se i na činovnički stalež. Sada se postavlja pitanje: da li se obrazovani ljudi, u politici naročito, mogu ponašati i pretvoriti u gomilu koja seje mržnju, laži i ksenofobiju? Iskustvo naših dana pokazuje da je moguće protestvovati i demonstrirati a ostati u granicama zakonitosti i dostojanstva. Primeri za ovo jesu demonstracije u britanskim gradovima, protivu uvlačenja Britanije u rat sa Irakom, pre dve godine. Suprotan primer je slučaj Jugoslavije, njenog bezobzirnog razbijanja i kasapljenja, naročito od dve velike sile, Amerike i Nemačke, kada se sišlo na nivo džungle i gomile da bi se zločin sakrio i opravdao. U obe te države preovladavao je duh rasističke mržnje, pre njih ispoljavan od nacista. Amerika je, takođe, izumela i širila demoniziranje srpskog naroda, što ranije nije bilo poznato u evropskoj istoriji, pa ni u doba lomače i inkvizicije. U Nemačkoj, takođe, vladajuća klasa, Kola i Kinkela, prihvatila je sramni američki metod u politici. Na drugi način u oba slučaja, te države pri- hvatile su ustašku metodu iz Drugog svetskog rata. U američkom Kongresu Senator Joseph Liberman proklamovao je pre nekoliko godina, da su američki ideali isti kao i oni KLA - albanskih terorista. Kosovo za Srbe ima istu onu istorijsku i duhovnu važnost kao i Jerusalim za Jevreje, ali to ne vredi za SAD, UNO, niti pak za volšebnu međuna- rodnu zajednicu. Pod pomenutima na Kosovu cveta prostitucija, kriminal, trgovina belim robljem i nasilje nad preostalom srpskom manjinom. Organizovanje agresivnog rata protivu Jugoslavije od NATO-a, UNO-a i volšebne međunarodne zajednice, jesu moralni standardi onih biblijskih razbojnika motivisanih pljačkom i istrebljenjem srpskog naroda. U ovom ratnom pohodu mnogo su se hvalili gospoda Klinton, Bler i Madlen Olbrajt, Holbruk, a naročito general Vesli Klark. Ovaj poslednji, da će razoriti Srbiju i svesti je na nivo kamenog doba, jer on ima silu da razori celokupnu infra- stmktum srpskog naroda. Čak, ni Hitler, zapadnjak par ехсе- llence, nije se hvalisao namerama i postignućima zapadnih demokratija. Gospodo demokrati u NATO, UNO i EU, nemoj- te govoriti da ste želeli da se otresete Miloševića i donesete nam demokratiju. Milošević nije pao s Marsa, već je izašao iz Titove štale, koja je građena i nametnuta bombarderima. Amerika, koja je bila ideal i nada čovečanstva, a pretvorila se u hajduka nasilnika. Posmatrajući ovu rugobu, urednk Christian Science Monitor-а, prateći licemerja svoje zemlje pita: „Gde je poklič u našoj zemlji protivu zločina u srpskim zemljama?" A marksistički pisac Mike Hume protestvuje u svom listu protivu laži i nasilja nad srpskim narodom od strane „Freedom loving West”!

Balcanicus