iskra1129

Поводом прославе 60-годишњице победе над фашизмом

ДА ЛИ ЈЕ „ДЕМОКРАТИЗАЦИЈА” РУСИЈЕ У ТОКУ? У понедељак 9. маја 2005. године у Москви је одржана званична прослава 60-годишњице од завршетка Другог светског рата и победе над Хитлеровим нацизмом. Поводом ове прославе окупиле су се тамо владајуће елите не само победника већ и побеђених. Од стране првих најзначајнији је био САД председник Буш; од побеђених предњачио је председник Немачке. (Узгред, међу званицама био је и председник СЦГ, Светозар Маровић, коме је, наводно, Буш рекао да је улазак СЦГ у Партнерство за мир за САД прихватљива идеја). Домаћин прославе био је руски председник Владимир Путин. Он је овом при- ликом био и једини говорник. Све је то, дакле, лепо исконструисано да се прикаже да јединство између антифашистичких савезника од пре 60 година (САД, демократских сила Запада, СССР и Кине) не само да постоји и данас већ је и увећано, присуством бивших непријатеља, Немачке, Италије и Јапана. Да то јединство баш постоји, показале су ТВ слике. На њима се, на пример, видело да се, иначе увек намргођени, Путин смеје и чак, шалећи се ваљда, као „удара" смејућег Буша по руци. То је, дакле, била ситуација тог историјског понедељка. Две антируске провокације Међутим, непосредно и пре и после речене прославе, показало се да је јединство, испољено поводом прославе шездесетгодишињице победе над фашизмом, велики мит. Пред сам долазак у Москву, председник Буш је направио једну, по Русе, провоцирајућу посету балтичкој држави Летонији. У престоници Риги, он је - како је насловљено у Чикаго Трибуну (11.5.05) - отпочео „последњу битку Другог светског рата". Поводом изјаве летонског председника - вероватно са САД договореним сценаријом да ће он бојковати московску прославу због совјетске окупације балтичких држава 1939., председник Буш је ово искористио тражећи од Путина да осуди ову совјетску окупацију, назвавши је „један од највећих грехова историје". Поред совјетске окупације балтичких држава, оваква Бушова осуда СССР била је вероватно и његова реплика Путину лично поводом његове изјаве неколило дана раније по којој је „колапс СССР-а била највећа геополитичка катастофа 20-тог века". (The Economist, Глобална Агенда, 7. 5. 5.) Дан после московске прославе, Буш fg направио, што се тиче Русије, још једну провоцирај$ћу

посету. Отишао је у Грузију, чију је „ружичасту револуцију" од марта 2004. године, прогласио „светиоником света”. Као што се зна, тад је у Грузији (по истој шеми, употребљеној приликом Милошевићевог пада, а по којој је ове године изведена и „наранџаста револуција" у Украјини) оборен режим Едварда Шевернадзеа (био последњи министар спољних послова СССР-а), а устоличен за председника Грузије, амерички ђак, 38годишњи Микаил Сакашвили. Овом приликом Буш је испалио, из перспективе Грузије, читав низ слогана - сличних онима са своје инагуралне беседе, на почетку свог другог председничког мандата - који сви оправдавају његово насилно натурање демократије целом свету. Ево неких. „Семе слободе, посејано на грузијском тлу, цвета широм света". „Ваша храброст инспирише демократске реформаторе и шири поруку која одјекује светом'1. У Скупштини Грузије, Буш је рекао да је „Ружичаста револуција била један снажан историјски моменат: она је инспирисала не само грузијански народ већ и све остале (народе) у свету који би да живе у слободи". Као што је у Летонији, и овде је поручио Русији (али, каже, да је то лично рекао и Путину) да је Русији неопходно да научи да живи (у миру) са настајућим демократијама на својим границама. На то му је Путин, изгледа одговорио, да он не воли САД-ово „гурање носа" у његов бизнис. Онда је Буш, блаже поручио Русији: „Демократије су мирољубиве земље, и кад су оне на вашим границама, ви сте у добитку". У име Путина, он је поручио Грузијанцима, да је, наводно, овај обећао да ће повући из Грузије своје две војне базе. (Ове базе, опет наводно, биле су разлог што је председник Грузије Сакашвили бојкотовао, као његов пандан из Летоније, московску прославу). „Хладан рат" се наставља Све ово о чему је напред било речи није ништа ново. Ово је у ствари оживљавање од стране САД „хладног рата" који је, чак и формално, између Запада и СССР трајао од Другог светског рата до његовог нестанка са политичке позорнице света (1.1.1992. године). Тад се привремено затајио да би се, другим руским ратом у Чеченији под Путином, опет разбуктао. Да није било стравичних догађаја од 11. септембра =2001. године, он би вероватно већ тад био у процесу прерастања у садашњу фазу; због њега, пак, јер је Путин пружио Бушу руку помирења и помоћи, дошло је

Да ли је ... поново до привремене обуставе „хладног рата" од стране САД. Са ирачким ратом, долази поново до његовог оживљавања, да би с Бушовим другим председниковањем, овај стари „хладан рат" попримио ову садашњу форму. Новина у свему, међутим, јесте чињеница да је и сама Русија сад постала предметом отворене антируске пропаганде и акције. Ова „хладноратовска" отвореност је отпочела од како је Freedom House (председник јој је бивши шеф ЦИА, Вудли), једна иначе „невладина" САД органи- зација, која парадоксално и узгред, ради за Стејт департман (?!), сврстала Русију у клуб „неслободних" држава, што у САД политичком речнику значи: треба их „лечити", односно силом или милом претворити у „демократске", а што ће рећи - слободне!? Потом, почетком ове године, Буш и Путин су се састали у Словачкој. Том приликом је Буш изнео отворено своје замерке тј. да је руска штампа неслободна, судство није независно, да Путин, променом Устава и имено- вањем (а не избором) гувернера федералних јединица, усредсређује све више власти у своје руке, реформе политичког и економског живота не напредују, те хапшење и суђење опозиционару и нафтном тајкуну Михаилу Ходорковском. Судећи по америчким медија- ма, међутим, није сасвим јасно је ли је ово био само Бушов монолог са ћутећим и главом климајућим Путином или је, пак, био дијалог са Путином који се не само брани већ и напада, али америчке медије, будући слободне, узеле су слободу да њега не саопштавају. Пре отприлике месец дана, шеф Стејт департмана, Кондолиза Рајс је била у посети Москви, којом при- ликом је на конференцији за штампу са својим руским панданом, Сергијем Лавровим, мање више јавно поновила све претходне Бушове наводе; Лавров је, међутим, био врло уздржан. Најзад је тако дошло и до агресивних Бушових провокација од пре и после московске прославе победе над фашизмом, а о чему је било напред речи.

Гео-стратешко заокружавање Русије Овакве, пак, јавне антируске акције са САД стране јесу само једна логична последица гео- стратешког заокружавања Русије која траје већ од распада тзв. Варшавског пакта (војни савез источно- европских држава Чехословачка, Мађарска, Пољска, Румунија, Бугарска, Украјина и Русија) који је био пандан западњачком НАТО-у. Прикључивањем свих горе побројаних држава (мање Русија) и плус три балтичке државе у Европску унију, НАТО, Партнерство за мир и недавно Украјине „ружичастом револуцијом" у „демократски" табор, европски део Русије је скоро потпуно заокружен. Авганистанским ратом и недавном „демократском револуцијом" у Киргистану, учињен је продор у Централну Азију па је Русија и с те стране заокружена. Речено је напред да је европски део „скоро" заокружен. Значи, неко недостаје ту. Тачно! Недостаје Белорусија. Напред поменути уводник из Чикаго Трибјун (ЧТ) то овако саопштава: „Шта он (Путин) може да учини кад Буш тражи 'слободне и јавне и фер’ изборе у Белорусији - задње диктаторство у Европи - још један преостали постсовјетски режим кога Путин подржава". Кад је Путин као контрааргумент бацио сумњу на исправност САД избора од 2000. године, ЧТ је одвра- тио да његов аргуменат звучи више „ранљиво него што је убојан".

Следи ли Русија украјинско-српски модел? Нигде се то не каже, али чини се да је цела ова медијско-дипломатска-пропагандна активност и кам- пања против Путина и Русије логична последица физ- ичког њеног заокружавања које сад прераста у њено психолошкопропагандно заокружавање, што би, опет логично, био увод у САД намеру да се и Русија, путем неких већ испробаних „мирољубивих револуција" (као у Украјини, Киргистану, Грузији, Србији) обарањем Путина преведе у тзв. „демократски" табор. Само, треба се бојати, како је запретио - јер он ваљда зна - један други нафтни тајкун, Борис Березовски, сад у изгнанству у Лондону, та револуција неће бити „ни розе, ни наранџаста, већ крвава." (Агенција Апис, Интернет).

Путиново „тајно оружје"- има ли га? Највише, међутим, чуди да на све ове и сличне изазове САД и Запада, Путин или не одговара или уко- лико одговори то је толико анемично да га нико озбиљно не схвата. У вези тога, постављају се три питања овде: (1) да ли је све ово, с руске стране, само тактика да се Запад искористи финансијски, економ- ски, технолошки; (2) види ли Путин да се овде ради о Русији путем његове главе? Како да му не падне напамет да је баш то, пад Русије, можда та - како је насловљен уводник ЧТ - „последња битка Другог светског рата" (овај наслов иначе нема много смисла, сем ако се под овим не мисли да је Други светски рат оборио највећег тиранина, Хитлера, а његовом „последњом битком" треба оборити тиранског Путина); и (3) постоји ли нека Путинова „виша стратегија", неко његово „тајно оружје" (физичко или неког другог типа), које би у одсудном тренутку преокренуло ситуацију у корист Русије? По првом питању, питању тактике, требало би стално „мерити" учинак изабране тактике у односу на руске националне интересе. Док тактика доноси велике користи том интересу, требало би је следити; чим, пак, такве велике користи почну да јењавају - далеко, дакле, пре него што постану негативне - тре- бало би је напустити. Ако је заиста искоришћавање Запада била и јесте руска тактика, онда је крајње чудно да је Путин још увек њен следбеник. Или, ако се она још увек следи, а у сагласности је с руским националним интересом, знак је то, можда, да су ове све моје зле слутње, проистекле из непознавања суш- тине ствари, што је, пак, врло могућно да је тачно. Ако је ово задње тачно, онда је и цело друго питање безпредметно, што опет значи, да се одговор

IZ SADRŽAJA Ubice su u Beogradu....................................................................................... 5 Mapa budućnosti ........................................................................................... 7 Nevladine organizacije sejači zla ................................................................. 9 Kosovo i Metohija - šta prethodi statusu ................................................ 11 Svilanoviću preti 40 godina zatvora ....................................................... 13 Bogoslovlje Georgija Florovskog ............................................................ 17 Prikaz knjige „Hilandaru hvalcC’............................................................. 21 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (103) ....................... 23 Sveti Arhanđeli kod Prizrena................................................................... 25

2 I

Iskra 1. juni 2005

крије у трећем питању тј. у Путиновој „вишој страте- гији". Пре свега, да ли она постоји; а, ако постоји, у чему се она састоји? Могућности за њу дефинитивно постоје. У погледу физичког оружја и технологије, вероватно Запад има предност, али не толику да би смео да уђе у отворени војни сукоб с Русијом. Мислим да су се САД интимно искрено покајале што су ушле у ирачку војну епопеју. С таквим рђавим искуством из Ирака (у новцу, својим људским губицима, и практично безизлазном ситуацијом), тешко је и помислити да би се САД одлучиле на отворени војни напад на Русију, јер све те огромне ирачке непогодности биле би тамо увећане ако не стотину пута, онда десет пута сигурно. Ово, међутим, указује да ће САД или морати да преиспитају своју политику према Русији у смилу напуштања политике насилне „демократизације" Русије или, како сад стоје ствари, дефинитивно се одлучити за испробани украјински рецепт „миро- љубиве" „розе револуције11, чије припреме су баш сад у току. Мислим, међутим, да је Путин свестан тога и да има адекватан одговор за овај изазов.

Страхови Запада - Путиново „тајно оружје"! Постоје, међутим, три ствари којих се Запад у вези Русије највише боји. У тим страховима Запада се можда крије та Путинова „виша стратегија". Први, најмањи страх Запада, али не толико САД колико Западне Европе, јесте руска нафта и гас. Западна Европа, специјално Немачка, критично је за- висна од руске нафте. Немачки односи с Русијом су толико добри, да је Путин у свом говору на московској прослави, од свих западњака, једино Немачку поименице поменуо у позитивном смислу. С друге, пак, стране, Француска, у својој старој деголистичкој тежњи, да се сузбије САД хегемонизам, активно ради на стварању политичке (а, можда, и војне) „осе": Париз - Берлин - Москва. Све у свему, Румсфелдова „стара Европа", као у Ираку, изгледа неће бити на САД страни у њеном насртају на Русију, а што, гледано из руске перспективе, већ много значи. Други, знатно већи страх Запада, специјално САД, јесте пад нуклеарног оружја у нечије непожељне руке као што су, на пример, терористи. Како је оно у пуном смислу под руском контролом, Руси увек могу да уцењују САД. Ако ви покушавате да нас, попут Украјине насилно „демократизујете", не остаје нам ништа друго до да такво оружје уступамо онима који ће знати да га користе. Трећи, пак, највећи страх САД јесте евентуал- но стврање војне „осе" Москва - Пекинг. На томе Русија и Кина нешто раде. Колико се на томе одмакло, тајна је. У ту „осу", уколико то већ нису, ове две нас- тоје да укључе и Индију. И то је све у магли. Међутим, САД знају за ова настојања, али вероватно не знају стварно стање. У сваком случају, САД, по овом питању, „балансирају" „штапом и шаргарепом" са оче- видним циљем да један такав савез онемогуће« Шта ће од свега овога бити остварено, не зна се. Неће, пак, проћи дуго а ствари ће постати много јасније. Највише 3 и по године, до истека Бушовог ман- дата што се сматра крајњим роком потпуне „демокра- тизације" света.

Н. Љотић

Iskra 1. juni 2005

BELORUSIJA - SLEDEĆA PLIŠANA REVOLUCIJA AMERIKE Posle mnogo nagađanja koja je od bivših sovjet- skih republika sledeća na redu za od Zapada podržanu „plišanu revoluciju", državni sekretar SAD Kondoliza Rajs jasno je označila Belorusiju. Sa druge strane, ruski ministar spoljnjih poslova Sergije Lavrov oštro je zbog toga kritikovao svoju američku koleginicu. Opisujući Belorusiju kao poslednju „istinsku diktaturu" u Evropi, Rajs je pozvala na promenu režima u ovoj zemlji. Rajs je tvrdila prilikom posete Moskvi, 20. aprila, da SAD nisu podržale revolucije u Đurđiji, Ukrajini i Kirgistanu, ali je istoga dana za vreme konferencije za štampu u Litvaniji najavila, „vreme je za promenu u Belorusiji." SAD nikad nisu tako otvoreno govorile pre plišane revolucije u pomenutim trima zemljama. Kada je Rajs upitana da li SAD podržavaju ili ne podržavaju opoziciju u Belorusiji, Rajs je odgovorila: „Ako to dopri- nosi demokratskom napretku, zašto bi bilo rđavo da narod zbaci jaram tiranije i odluči da želi sam da kon- troliše sopstvenu budućnost?" Žestoko kritikujući beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka u jednoj izjavi uveče, 20. aprila, Rajs se u Litvaniji sastala sa vođama beloruske opozicije. Kuražeći vođe beloruske opozicije na plišanu revoluciju, Rajs kaže: „Mada put u demokratiju u Belorusiji može da izgleda težak i kad-kad čak vrlo daleko, ipak će biti puta u demokratiju u Belorusiji." Kazala je tom skupu da se SAD dive njihovoj hrabrosti i požrtvovanju. SAD administracija ima tesne veze sa Pjat plus, organizacijom koju su formirale demokratske opozicijone grupe za „plišanu revoluciju" i razne omladinske organizacije u Belorusiji... Oktobra 2004. godine, predsednik SAD Džordž W. Buš potpisao je akt za pomoć nevladinim organizacijama (NVO's) koji predviđa finasijsku pomoć za medijsku propagandu za podsticanje beloruske plišane revolucije. (Deo dodatnog ratnog budžeta od 81 bilion dolara, u kojem je 5 miliona namenjeno za podršku demokratiji u Belorusiji - javlja ruska agencija RIA Novosti). Prisustvujući sastanku NATO-a u Vilnu, ruski ministar spoljnih poslova, Lavrov. je reagovao protiv najavljenih mera protiv Belorusije i podvukao da su SAD napori za promene režima u drugim zemljama uključujući Belorusiju „neprihvatljivi". Lavrov je rekao da je nametanje demokratskih načela iz inostranstva pogrešno. Beloruski ministar spoljnih poslova, Sergej Martinov, izjavio je, međutim, da budućnost njegove zemlje neće „odlučiti Kondoliza Rajs, već naroda Belo- rusije." 22.4.2005. (Prevod-lskra)

MosNews (Rusia)

<mosnews. com>

„Убиј, убиј Србина!..."

АНТИ-СРПСКИ ИСПАДИ НА УТАКМИЦИ БУДУЋНОСТ - ЖЕЛЕЗНИК У ПОДГОРИЦИ „Убиј, убиј Србина”, „Србе на врбе”, „Удри цигане, мајку им српску” - биле су пароле које су у су- боту одјекивале Подгорицом за време и после фуд- балске утакмице „црногорске” Будућности и „српског” Железника из Београда. На стадиону „Под Горицом” летеле су каменице, металне палице и флаше које су биле упућене за госте из београдског клуба. Око две хиљаде побеснелих навијача, међу којима је било и много малолетника, беснело је на стадиону, ломило све пред собом у намери да повреде играче и руковод- ство Железника, новинаре из Београда и све оне који су им се нашли на путу. - Призор је био стравичан. Ово сам досад виђао само у Загребу, Сплиту и Тузли. Сада би Србима и тамо било пријатније него у Подгорици. Мене је напала група хулигана. Један је видео прес картицу, па је одмах повикао: „Удри српско псето”. Успели су само да ме погоде откинутом пластичном столицом. Ово више не желим да преживљавам. Више у „братску” Црну Гору нећу да дођем ни на море - рекао је за Национал новинар једног београдског медија. Првих двадесетак минута утакмице на триби- нама је владао мир. „Варвари”, најватренији навијачи Будућности, њих око 500, одједном су полудели. Почели су да бакљама, каменицама и флашама гађају фудбалере Железника. На удару се нашао голман и капитен гостију Оливер Ковачевић. Дан после утак- мице он је за Национал рекао да су фудбалери Будућности, за разлику од навијача, били коректни. - Док је трајала утакмица навијачи су бацали на терен све и свашта. Бацали су шипке, цигле, патике и каменице. Судија се правио да ништа не види. На срећу, сви смо остали живи. Мени је лично живот био угрожен када ми је каменица пролетела поред главе. Не смем ни да замишљам шта би се десило да ме је погодила. Покушали су касније и аутобус да нам разбију, али их је полиција спречила. Један навијач је погодио полицајца у главу. Ми смо само хтели да играмо фудбал - каже Ковачевић. Да ни фудбалери Будућности нису били нежни према гостима најбоље је осетио Далибор Пештерац, који је теже повређен после бруталног насртаја Игора Бурзановића. - После ударца сам пао. У том тренутку нисам видео ко ме је ударио, али знао сам да је намерно. Пошто сам био повређен, нисам могао да видим дивљање навијача - објашњава Пештерац. Одмах по завршетку утакмице, која је резултовала нерешеним резултатом, у тунелу који води до свлачионица дошло је до нових сукоба. Просторије гостију су, иако то није обичај, биле закључане. Фудбалер домаћих Горан Перишић и помоћни тренер Божо Вуковић искористили су гужву и насрнули на резервисту Београђана Уроша Савића. Покушавајући да смире домаћине, тренери Железника Чедомир Ђоинчевић и Александар Јанковић су најгоре прошли. Ђоинчевић је добио неко- лико удараца у главу. Он нам је рекао да је утакмица од старта била напета због борбе за опстанак у лиги, али није желео да коментарише повреде које је добио.

- Није страшно, дошло је само до малог гуркања у тунелу, Играчи су се мало кошкали, али све се брзо свело на нормалну меру. Овакве ситуације на утакмицама почеле су да се дешавају по свим градовима, да их сада не набрајам. Чуо сам да су се подгорички навијачи тукли с полицијом после утак- мице, да су ломили излоге и правили нереде по граду. Био сам концентрисан на меч, тако да нисам чуо на који начин су скандирали „Варвари” - појаснио је Ђоинчевић. Гости из Београда су се извукли без тежих последица и, захваљујући интервенцији Раје Божо- вића, председника ФК Зета, који је својим ауторитетом успео да смири агресивне домаћине. За време утак- мице, миран као да је у позоришту, из ложе је посма- трао Дејан Савићевић, председник ФСЦГ и миљеник „Варвара”. Навијачко дивљање пренело се и на улице после утакмице, где су били на удару возила с београдским ознакама, као и полиција која се „Варварима” нашла на путу. Овај излив националне мржње, уз псовке и претње Србима и свему српском, подсетио је на слична дешавања у Загребу, што је било увод у крвави рат у Хрватској, где су многи навијачи обукли усташке униформе и кренули у покољ Срба, да у пракси спроведу навијачке претње.

Вуксановиђ: Нису ризичне утакмице, већ политичари Министар просвете и спорта у Влади Србије Слободан Вуксановић рекао је Српском Националу да је страшно то што се догодило у Подгорици. - Нажалост, то смо већ гледали током распа- да бивше Југославије. Тужно је то што неко трује црногорску децу, подстичући мржњу према Србима. Ово се није десило спонтано, то је резултат политичк- их превирања у Црној Гори. Нема ризичних утакмица у Црној Гори и у Србији, већ има само ризичних поли- тичара - рекао је Вуксановик Стојковић: Ручам, зовите ме сутра - Недељом не дајем изјаве. Сада ручам с породицом и одмарам. Зовите ме сутра - додао је Пикси.

Недоступна полиција Коментар водећих људи црногорске полиције јуче нисмо успели да добијемо. Министар полиције Црне Горе Драган Ђуровић и портпарол МУП Бранко Булатовић били су недоступни.

С песмом у јуриш Кад будем стари ђедо ја, причаћу свим унуци- ма, једном кад ја сам био млад, мрзио сам са Бањице Рад ... уништавао фаце пандурске и пјевао пјесме вар- варске. (Химна „Варвара”). 10. мај 2005.

СРПСКИ НАЦИОНАЛ

<srpski-nacional.com>

Iskra 1. juni 2005

UBICE SU U BEOGRADU lli: Kako (ne)ubiti Miloševića i zašto «Elem gospodine, počinili su lažnu vest; povrh svega su proturili neistinite iskaze; drugo, izvršili su kievete; šesto i posljednje, overavali su netačna stanja; oni su lažovi i iupeži». (Vilijam Šekspir, Mnogo buke ni oko čega) U Hagu se odvija zombifikacija Slobodana Miloševiča, a preko njega i čitavog srpskog naroda. Ova zombifikacija je fizičke, političke, moralne i psihološke prirode. Kada sam prošlog Ijeta razgovarao sa S.M. o njegovom zdravstvenom stanju, rekao mi je slijedeće: «Emile, kada me, maltene svakodnevno, nakljukaju sa lijekovima za sniženje pritiska, protiv stre- sa i đavo bi ga znao protiv čega još, potpuno sam omamljen i po dva do tri sata se ne mogu ni pridići iz kreveta»! To je taj «humanistički» Tribunal koji na svojoj duši ima smrt već dvojice Srba: Dr Milana Kovačevića i Slavka Dokmanovića. Miloševića, dakle, tamo dozirano truju nastojeći da ne bude ni živ ni mrtav. Ipak, u ovom času nemaju namjeru da ga dokrajče i to iz više razloga: 1. S.M. koji je (u maju 1999.) bio optužen za ratne zločine od onih koji su izvršili agresiju na njegovu zemlju, logički mora biti osuđen kako bi se ta agresija opravdala. 2. Osuda S.M. od strane Tribunala omogućit će realizaciju potražnje ratne odštete Hrvatske i BiH, a na štetu Srbije, potražnje čiji je iznos oko 200 milijardi dolara! 2a. Naravno, Srbija neće imati odakle da to plati, pa će morati pristati na sporazum gdje će, na primjer, i formalno odustati od povratka 400 000 protjeranih Srba iz Hrvatske. 2b. Hrvatska i hrvatsko-muslimanska federacija u BiH će time dobiti moralnu i psihološku satisfakciju, pošto će, osudom Miloševića, Srbija postati jedini krivac za balkanske konflikte. 2c. Osuda Miloševića će biti i alibi za konačno ukidanje Republike Srpske u BiH. 3. Osuda S.M. ima i svoje «pedagoške aspek- te». Ona je prijetnja svima koji se suprotstavljaju američkoj hegemoniji i brutalnosti, da saznaju «što ih čeka» u slučaju njihovog suprotstavljanja. 4. Pošto je analizom sadržaja od strane autora ovih redaka (vidjeti ‘Otvoreno pismo K. del P.’) jasno

pokazano da je optužnica protiv S.M. optužnica protiv čitavog srpskog naroda, osudom S.M. će se ta demo- nizacija legalizirati. 5. Odugovlačenje suđenja S.M. produžava ten- zije i mržnje među narodima na bivšem jugoslavenskom prostoru. 6. Konačno, pošto je S.M. jedina «velika riba» koju Tribunal drži, produžavanje ovog tragičnog procesa opravdava i apsurdnu egzistenciju Tribunala čiji su troškovi od više stotina milijuna dolara godišnje. S druge strane, ne treba previše dizati viku protiv Tribunala čije je ponašanje logično i predvidljivo. Ova je institucija instrument agresora i svako njeno drugačije ponašanje bilo bi nenormalno. Što bi netko od otvoreno deklariranog neprijatelja i mogao očekivati? Ovim se želi reći da ubijanje na rate Slobodana Miloševića od strane Haga ne bi bilo moguće da nije postojao niz izdajničkih postupaka od strane srpskih političkih struktura prakti- čno podržanih apatijom srpskog naroda. Izdaja je započela od samog okružja Miloše- vićevog dok je još formalno bio na vlasti. U septembru i oktobru 2000., vojska, policija i politička birokracija su izdali S.M. u vidu (ne baš prikrivenog) državnog udara. «Revolucionarni» šljam koji je nakon toga došao na vlast, bio je sastavljen od američkih plaćenika koji su u prvom trenutku zagarantirali Miloševiću bezbijednost plašeći se eventualnih komplikacija. Čim su sanirali situaciju, pokazali su pravo lice. Prvo su ga lažno optužili kako bi ga strpali u zatvor, a onda su ga u gangsterskom stilu kidnapirali i predali Hagu bez ikakvog narodnog otpora. Novija europska historija ne poznaje sličan pos- tupak, niti postoji teorijska vjerovatnost da se to igdje ponovi. Hrvati i Muslimani, kakvi god jesu da jesu, imaju, u ovom pogledu, daleko viši stupanj moralnosti od Srba; ne postoji, naime, ni jedan Haški tribunal na svijetu koji bi ih bio prisilio da na ovako besraman način (i na bilo kakav način) predaju, na primjer, njihove predsjednike, Tuđmana i Izetbegovića, ovoj instituciji, i to bez obzira na njihovo djelovanje. U Austriji, kada je Kurt Valdhajm bio optužen za nacističke ratne zločine, narod ga je izabrao za predsjednika. G. W. Buš je, nakon saznanja o njegovim lažima u vezi Iraka, ponovo izabran za predsjednika sa takvom većinom glasova koja se nije vidjela u dotadašnjoj historiji SAD, itd. U svakoj normalnoj zemlji, izvanjske optužbe na račun rukovodioca, bez obzira na njihovu istinitost, bude prkos naroda. Međutim u Srbiji, kada se radi o onima koji su herojski branili svoju zemlju protiv stostruko jačeg neprijatelja, narod sa indolencijom gleda na lažne optužbe protiv njih, te na njihovo izručenje Hagu, toj nelegalnoj, i zločinačkoj instituciji par excellence. Malo po malo, Milošević je sa jasnim iskaziva- njem istine o NATO-ubicama i njihovoj ulozi u uništava-

Iskra 1. juni 2005

Ubice su .

TRGOVCI BELIM ROBLJEM

nju Jugoslavije i Srbije, prešao iz optuženika u tužioca, iz pepela u legendu. Postao je simbolom otpora novom svjetskom poretku i njegovim zločinačkim metodama. Optužbe protiv njega su bile toliko iskonstruirane, nakaradno lažne, da su napravile ruglo od njegovih sudi- ja-mučitelja. Sve greške koje je načinio dok je bio na vlasti, a one nisu bile malene i zbog njih mu Hag, naravno, ne sudi, istopile su se pred njegovim novim likom koji snažno nagriza savjest onih koji su uništili ovaj dio balkanskog područja. O izjavama tisuća svjedoka iz čitavog svijeta koji su ustali u njegovu obranu, zapadna sredstva informiranja ni riječ da zucnu. Ova šutnja (po tko zna koji put) jasno pokazuje da su sredstva informiranja na Zapadu, naravno na prikriven i suptilan način, krajnje neobjektivna i totalitarna. Da su neraskidivo vezana sa vladajućim zapadnim političkim i ekonomskim strukturama od kojih primaju naređenja kako da defiguri- raju istinu. U tom smislu, staljinistički totalitarizam je bio malo dijete naspram sadašnjem, zapadnom. Tamo je propaganda bila nametnuta, ali nitko nije u nju vjerovao. Ovdje na Zapadu, ne samo da su laži krupnije i ciničnije (sjetimo se samo Temišvara, Račka, iračkih navodnih oružja za masovno uništavanje, itd.), nego i najveći dio populacija na Zapadu zbilja u njih vjeruje. Tako su, u jednom od brojnih ispitivanja javnog mnijenja, francuski đaci naveli Miloševića kao jednog od trojice najvećih zločinaca u historiji čovječanstva!!! U ovom času, ni američki plaćenici Haškog tribunala, ni američki plaćenici u Srbiji, ne znaju što će sa Miloševićem. Ovi ovdje ga ne mogu dokrajčiti fizički iz razloga koji su navedeni. Oni, pak u Srbiji bi bili presret- ni da se Miloševiću nešto desi. S jedne strane bi se manje prljavo osjećali (ako uopće imaju ikakvih Ijudskijih osjećanja). S druge strane, nestanak Miloševića bi, po njihovom, anulirao odštetne zahtijeve Hrvatske i BiH. U trenutačnom nedostatku radikalnijih riješenja, zagor- čavaju Miloševiću život koliko je god to moguće. Šikani- raju ga proganjajući njegovu porodicu i odbijajući mu financijske prinadležnosti koje mu zakonski pripadaju. Sve u svemu, lažno su ga optužili, zatvorili, kidnapirali, prodali u bijelo roblje a da nikad nisu dobili pare koje su tražili: Po Đinđićevoj izjavi njemačkim novinama, trebalo je da Srbija, po izručenju Miloševića Hagu dobije milijar- du i dvjesta milijuna dolara pomoći od «međunarodne zajednice»; dobila je šipak. Izvršili su, dakle, sve predradnje da ga usmrte i sada čekaju Haški završni udarac. Možda je to, na neki način i sreća za S.M. koji je ipak i još uvijek na životu, jer da je bio ostao u Srbiji gđe suptilnost postojećim alama i nije baš jača strana, zasigurno bi prošao kao Stambolić, Gavrilović, Đinđić (kada SAD-u više nije trebao), Buha i mnogi drugi. I da završimo: Kada se radi o «zločincu» Slobodanu Miloše- viću, ne smije se zaboraviti da je pravi zločinac SAD-om predviđena «međunarodna zajednica». Ona je sve zakuhala, direktno vojno intervenirala protiv Srba, vodila i vodi medijsku kampanju demonizacije istih, a sada se «pravi Englez«, od žrtava pravi zločince, a svoje zločine proglašava «humanističkim». Ali kao što to sada Milo- šević jasno demonstrira, nijednoj laži nije do zore.

Emil Vlajki

ALBANCI OSUĐENI NA 40 g. ROBIJE Ovirn problemom opširno se bavi londonski ,,Daily Telegraph” od 9. maja o. g. Trgovci robljem su Kosovari- Albanci. Telegraf dosta uzdržljivo govori o poreklu trgovaca, a samo je jednom pomenuo da su izgrednici Albanci. List kao da se stidi da čitaoce potpuno obavesti o poreklu i nacionalnosti izgrednika. Stid dolazi otuda što su zapadne demokratije i NATO, razbijači Jugoslavije, prouzrokovali i posejali seme za rast kriminala. Ovo se mora izbegavati po svaku cenu, jer eto i gopodin Bler se pohvalio, deset dana pred izbore, kako je oslobodio Kosovo svojim „moralnim” ratom. Roblje u izveštaju Telegrafa su mlade devojke iz istočne Evrope i Baltičkih država, u ovom slučaju iz Litvanije. Devojka iz te zemlje, Elena, bila je stara 15 godina kad su je tri Kosovara zarobili i uštimali u njihov biznis - prostituciju. Ostatak cele stranice u listu ispunjen je strašnom trogodišnjom istorijom ove nesrećne devojke koja posle svih užasa koje je pretrpela nije mogla više ni da plače, već samo jauče. Dopisnik Telegrafa Nigel Випуап piše da je nesrećna Elena kupljena na ‘pazaru’ od kidnapera za 300 evra, a zatim odmah stavljena u ‘cirkulaciju’ zarade novca u Londonu i Bermingamu, dok policija nije ušla zločincima u trag, da nesrećnu devojku oslobodi iz kandža okorelih zlikovaca. Poslednja cena (u preprodaji robinje me đu gazdama koji je 'kontrolišu' koje u podzemlju zovu ’pimps') na londonskom tržištu sirote Elene bila je negde ispod pet hiljada evra. Za vreme dok je bila u ‘cirkulaciji’ pojedinaca a zatim i bordela, njenu zaradu delili su njeni mučitelji: Saban Maha, osuđen na 18 goduna robije, Ehevahir Pisha na sedam godina i Jir Bajrami na 15 godina. Biznis pomenutih je bio na veliko i tvrdi se da je imao oko tri hiljade žena, čiju sudbinu ilustruje naj- mlađa među njima Elena. Iskra je u dva navrata ranije pisala o uzročnicima razvoja kriminala ove vrste. To je počelo, i još traje, razbija- njem Jugoslavije od strane demokratija Evrope i Amerike i njihove vojne organizacije NATO. Gde god su u bivšoj Jugoslaviji dospele demokratije i njihov NATO otvorile su adska vrata kriminalu koji se razvijao u Albaniji, kojeg su pro- movisali fašisti, nacisti i komunisti, a sve je od pomenutih faktora bilo upereno protiv Srba. Uz porast kriminala demokratije, Evropa i Amerika nastavile su sa školom svojih prethodnika, sejanjem mržne i laži protiv Srba i ne samo dozvolili, već i ohrabrili porast srbofobije i rušenja kulturnih srpskih spomenika na Kosovu. Sva ova hajdučija bujala je pod okriljem demokratija i prihvaćena čak i od UNO. Autor napisa N. Випуап smatra da je prošle godine stiglo na britansko tržište oko 2000 žena iz istočne Evrope da zadovolji potražnju „tržišta”. Razbijanje Jugoslavije, zatim klevetanje i sataniziranje srpskog naroda i njihove kulture jeste neposredni uzročnik, pod okriljem EU i, nažlost UNO, da zločinci sruše blizu 200 crkava i manastira, pored velikih žrtava, razaranja kuća, izgona Srba i drugih nacionalnosti sa Kosova. U toku ratne okupacije Kosova od strane fašista, nacista i zatim od komunista, samo je 12 crkava bilo oštećeno, a nijedna uništena. Jeste, bio je izgon Srba na veliko, ali ne kao pod demokratijama i njihovom licememom rabotom; njihovom demonizacijom Srba i njihovim farisejskim humaniz- mom.

Balcanicus

Iskra 1. juni 2005

Нова Европа виђена очима геостратега и футуриста

МАПА БУДУЋНОСТИ

Да ли ће се нова подела света у којој нема два супротстављена пола одржати? Руски олигарх Борис Березовски којег званич- на Москва већ две године прогања због утаје пореза, изјавио је ових дана да ће демократска ре-волуција која је захватила остале бивше републике СССР-а, стићи и до Москве. У Русији, међутим, она неће бити ни наранџаста, ни розе, већ крвава, уколико се Путин не опамети - поручује Березовски, а преносе руске аген- ције. Борис Березовски, који се налази у Великој Британији, један је од најбогатијих Руса. Био је у одличним односима с Борисом Јељцином, а садашњем председнику замера да је наводно дискредитовао идеју руског патриотизма. „У тренутку доласка на власт постојао је огро- ман потенцијал патриотизма, који је тежио да Русија постане снажна империја. Веровало се да ће млађи и, на први поглед, енергичнији Путин то да оствари. Али он није наставио да јача Русију, већ се бави бившим совјетским државама. Говори о вертикали власти, о владавини закона. Иза таквих речи се крије непоз- навање процеса који се дешавају у стварности”, тврди Березовски. Руски бизнисмен сматра да у Русији политичка моћ није у Кремљу већ у рукама гувернера. Када би десет гувернера истовремено отказало послушност Москви, Путин би пао за један дан. Они то, међутим, неће учинити. Не усуђују се јер су плашљиви, закључу- је одбегли богаташ и прецизира да све што се дешава на бившем совјетском простору неће мимоићи ни Русију. Иницијатор нових промена у Русији биће омладина, она ће дићи револуцију која можда неће трајати дуго, али ће неминовно бити крвава, предвиђа Березовски. Будућношћу света на почетку новог века баве се читави тимови стручњака који циклично објављују своја истраживања, прогнозе или претпоставке. Ове футуристичке прогнозе су најчешће непосредно у функцији дневне политике, али има и случајева када се то ради без унапред срачунатог ефекта. У тој шуми разних студија, издвајају се три студије које су у погледу Русије мање злослутне него када је реч о будућности, рецимо, Европске уније. Амерички Национални савет за информисање (у сарадњи са ЦИА-ом) преокупиран ефектима глобализације, објавио је тзв. „Мапу будућности” - извештај у коме износи своја виђења света до краја 2.020 године. Стручњаци овог Савета слажу се с неким ранијим констатацијама да ће тероризам дестабилизо- вати централну Азију и Кавказ, али мисле да ће Москва и даље остати важан играч на међународном плану, с обзиром на то да има огромне ресурсе нафте и гаса. Осим тероризма, велика слабост Русије је и лоша здравствена заштита, експлозија вируса СИДЕ и пад наталитета. Ипак, и поред свега, Русија ће, закључује амерички Национални савет, имати шансу да бира партнере између Европе, САД, Индије и Кине у

Iskra 1. juni 2005

Азији, које ће до тада постати важан међународни чинилац силе и моћи. Амерички истраживачи су мање оптимистични када је реч о положају Европске уније у новом свету на крају друге деценије 21. века. Глобализација, кажу они, постаје синоним за американизацију и сваким даном постаје антиевропска. Пред Европом се отварају два пута, тврде Американци: неопходност реформе пореског система и социјалне политике зарад интегрисања имиграната или дужи период привредне стагнације. Европи прети опасност да заостане у поређењу са Кином и Индијом. И САД ће изгубити челну позицију у многим областима, каже се у „Мапи будућности” америчких футуриста. И позната невладина организација „Стратфор” предсказује црне дане Русији, а нарочито Европској унији. Један од последњих извештаја Стратфора делује помало зачуђујуће, као да покушава да плаши Европу Москвом. Русију виде као обновљену регио- налну силу, која ће сејати страх у редовима нових чла- ница ЕУ, некадашњим чланицама Варшавског уговора. Под притиском „новог руског империјализма”, сматра Стратфор, ЕУ ће се поделити у два табора: развијене земље које интеграцију виде као шансу за брзи привредни развој и групу малих држава којима је важна економска сарадња, али ће се, у страху за националну безбедност, приклонити Вашингтону и војној опцији интеграција. Истраживачи Стратфора у својим црним слутњама иду и корак даље и прогнозирају распад ЕУ. Наиме, предвиђају да ће националне државе врло тешко одустати од националног суверенитета. Дуго и споро ће се преговарати о сваком европском пропису који ће морати да ревидира националне законе и националну политику. Велика слабост ЕУ, наводи се, јесу демографска ситуација и пензиони систем. Просечно доба радника ЕУ који одлаже у пензију је 59,9 година живота, или три године мање него у САД. Прве миграције радне снаге унутар проширене ЕУ, очекују се 2007. године. У овом часу у порасту је незапосленост, а у исто време расте број имиграната из неевропских муслиманских земаља. Европа хоће јефтину муслиманску радну снагу, али не жели интеграцију нехришћанског живља, кон- статује ова невладина америчка истразивачка агенци- ја и прогнозира најпре политичку кризу ЕУ, касније и економску, која ће се, по виђењу Стратфора окончати изласком Француске и Немачке из ЕУ. То би практично значило и крај проширене Европске уније. Ови амери- чки прогнозери тврде да је силазна путања ЕУ већ почела прошле године, мада то нико у ЕУ то неће себи да призна. На тој путањи, наводно, требало би тражи- ти и садашње тешкоће у усвајању Устава Европе и Рамсфелдову поделу нашег континента на нову и стару Европу. Потпуно је другачија процена коју даје фран- цуско Министарство одбране. Французи не деле ми-

AMERIČKI I ISLAMSKI TERORIZAM Nedavno je Spomenka Deretić objavila tekst “Terorizm and Serbian Dam” (Terorizam i srpki glupani) koji je dobar na nivou konstatacija, a površan na nivou analize. Njezina osnovna tvrdnja je, da su islamske terorističke organizacije proizvod SAD-a, što je, većim dijelom, točno. Ali njezino viđenje (kao i Elzasera, Bisset-a i ostalih) da su se te organizacije sada okrenule protiv SAD-a, je tek naizgled istinito, a suštinski pogrešno. SAD, da bi mogle provoditi imperijalnu (imperijalističku) politiku i beneficirati podršku njihove i zapadnoevropske populacije, imaju neumitnu potrebu za terorizmom. Drugim riječima, one namjerno stvaraju tero- rističke (mitske) organizacije koje vrlo malo mogu naškoditi Americi, ali prenapuhane kao navodna realna opasnost za tu zemlju, sjajno služe američkoj ratnoj mašineriji kao povod za nova osvajanja. U tom su smislu, Ben Laden, Al Kaida i slično, ideološkopropa- gandne tvorevine, fantomi koje godinama više nitko ne vidi a o kojima se neprekidno govori. Jedino loše obavi- ješteni, glupi i/ili naivni mogu vjerovati u nekakav sukob Amerike sa “svjetskim terorizmom” i njihovim izmišljenim organizacijama i likovima. “Vanjski neprijatelji” i apokalip- tične prijetnje SAD-u su nužan uslov za egzistenciju te zemlje bez obzira da li se radi o “komunističkoj opasnosti”, “žutoj opasnosti”, “kršiteljima prava čovjeka”, “balkanskom Hitleru”, “sredstvima za masovno uništavanje”, “osovini zla” itd. Naši glupani: “naučnici”, “geostratezi”, generali i novinari se već godinama utrkuju da “dokažu” SAD-u, kako se ta zemlja prevarila u neprijatelju! Eto, Amerikanci i Srbi se bore protiv istog neprijatelja: “Al Kaide”. Pa kad Amerikanci to, napokon shvate, onda će vidjeti da su se Srbi borili za njih (bili su, dakle, “mudriji” od Amerikanaca kojima je trebalo dugo da dođu do te svijesti). Rezultat tog razumijevanja će biti promjena američke politike prema Srbima. Ovakvo priglupo rezoniranje može jedino svojstveno našem balkansko-primitivnom rasuđivanju

biti

Мапа ... шљење Американаца кад је у питању перспектива европског континента, са или без Русије. Главна преокупација Француза је „одбрана од САД”. У насто- јању да се реши проблем подчињавања савезнику, разматра се опција повезивања европских сила преко осовине Париз - Берлин Москва. НАПОМЕНА: За шире и детаљније информаци- је погледајте следеће: - European Defence Integrations http://www.apisgroup. org/pr.html?id=45 - Национална одбрана и војна доктрина Француске http://www.apisgroup.org/pr.html?id=49 - CIA (Central Intelligence Адепсу) http://www.apisgroup. org/pr.html?id=47 Агенција АПИС, 20.4.2005. <www.apisgroup.org>

Бранко Живковић

iza čega se krije Hegelov objašnjeni odnos gospodara i slugu (robova) gdje ovi potonji nastoje na svaki način ugoditi gospodaru. Emancipacija svih nas na Balkanu počet će onda, kada se oslobodimo američkih ideoloških šema nametanih preko njihovih medija. U tom je smislu islamski terorizam konkretizirana ideološka izmišljotina SAD- a koje su najveća teroristička organizacija (država) na svijetu. Svi ostali terorizmi su, u odnosu na američki, prava sića i kao takovi su instrumentalizirani od strane ove supersile. Drugim riječima, islamski terorizam treba shvati- ti dijalektično. Muđahedini u BiH kao i teroristi na Kosmetu i Makedoniji su islamska odijeljenja američkog terorizma. Isti je slučaj sa rijetkim, mada ponekad spek- takularnim, terorističkim napadima u SAD. Oni nisu nimalo škodljivi za tu zemlju, (i ma koliko to nekome bilo nevjerovatno), podržavani su od strane američkog poli- tičkog i špijunskog establišmenta makar to išlo i na štetu vlastite populacije (za to postoje brojni nepobitni dokazi)! S druge strane, terorističke akcije u muslimanskim zem- Ijama su dio oslobodilačke borbe tih naroda protiv američkog imperijalizma. Sve u svemu, ne valja miješati kruške i jabuke, jer takav neizdiferencirani odnos prema terorizmu jedino služi postojećoj američkoj hegemoniji brutalnosti.

Emil

9.5.2005.

VLAJKI

Napis Spomenke Deretić na koji se g. Emil Vlajki gore osvrnuo - u našem prevodu sa engleskoga - glasi:

TERORIZAM I SRPSKI GLUPANI Niko zdrave pameti ne može da zaobiđe činjenicu da je većina postojećih terorističkih organizacija bila stvorena od obaveštajnih agencija SAD i tajnih agencija američkih saveznika iz ideoloških razloga, da bi sredili račune sa vladama onih država koje su kolabori- rale sa Sovjetskim Savezom ili Kinom, ili naposto nisu bile spremne da izvrše samoubistvo zarad Američkog sna. CIA je stvorila Al Kaidu da bi svrgla avganistansku vladu u Kabulu koju je podržavao Sovjetski Savez. Sada se Al Kaida okrenula protiv Amerikanaca i njihovih saveznika, jer su njeni članovi trenirani za takve operacije. Američko dete otelo se kontroli svoje majke... Na Đurđevdan 2005.

Spomenka Deretić

ПРЕЗАДУЖЕНА АМЕРИКА Оцењује ce да САД имају 296,034,588 становника. Од 30. септембра 2004. постојећи Национални дуг САД дневно просечно расте за 1.76 билиона долара, што чини укупан дуг по сваком становнику САД од 26,220.75 долара, у овом тренутку.

Извор: <www.brillig.com/debt_clock>, 6.5.2005.

Iskra 1. juni 2005

Razgovor sa Iv Batajem, francuskim geopolitičarem

NEVLADINE ORGANIZACIJE SEJAČI ZLA O nevladinim organizacijama se mnogo govori i one su danas u modi. To je tip organizacija koji je rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, a razvija se posebno u anglosaksonskom svetu. Postoje dva tipa nevladinih organizacija: one koje su osnovane u cilju nekih dobrih javnih ciljeva i one koje su osnovane da budu politički instrumenti. Ove druge, na prostoru bivše Jugoslavije već punih 12 godina deluju kao paralelne političke intervencije. One imaju ulogu na Balkanu, u Ukrajini, na Kavkazu, a pokušavaju da preuzmu neku ulogu i u centralnoj Aziji, u delu koji je Zbignjev Bžežinski nazvao: Balkan Evroazije.

Gospodine Bataj, u Srbiji deluje veliki broj ovakvih nevladinih organizacija?

krovna organizacija pokriva imaju svoja sedišta u svim američkim ambasadama širom sveta. Ova kišobran organizacija, pored brojnih drugih, obuhvata i dve glavne grupacije: A. National Democratic Institut, Nacionalni demokratski institut, na čelu koga se nalazi Madlen Olbrajt; i B. IRI, International Republic Institut, Internacionalni republikanski institut.

Te dve organizacije deluju po istim principima, bez ikakve razlike, i jedna i druga služe da krče teren za američku spoljnu politiku? - Da, one su prethodnici globalne politike “Marš na Istok”. Sve ove nevladine organizacije uglavnom su vodile politiku protiv srpskih interesa na Balkanu, jer su ti interesi prilično usporavali USA prodiranje na Istok. Odigrale su ulogu i u ukrajinskoj “narandžastoj” revoluciji, preko “PORE”, grupe koja je klon “Otpora” i ima potpuno iste finansijere. Finansijeri su različite komercijalne organizacije, koje su u USA i anglosaksonskom svetu u tesnoj sprezi sa političkim grupama.

- Da, idemo redom. Human Rights VVatch, posebno aktivna u Klintonovo vreme, vezana za administraciju američkih demokrata, organizacija koja ustvari uopšte nije nevladina, već direktno vezana za USA establišment. Finansiraju je komercijalna društva i fondacije, veoma je imućna grupa i ne brani nikakve ideale, već služi za promovisanje američke spoljne politike. Ovu Kome služe i za koga rade? grupu finansiraju: fondacija Rokfeler, Soroševa fondacija Sve ove nevladine i još oko 65 donatora, koji joj organizacije su u tesnoj sprezi daju dodatak više od 100 mili sve one rade isto: propaganS jedne strane kaže se: glasanje je demokratska iona dolara godišnje. du za moć i prevladavanje u tekovina i narod demokratski bira. Ali, s druge strane, to svetu uticaja američkog i Ratnici za osvajanje nimalo nije tačno jer se uz ogromne količine novca anglosaksonskog pola, znači, novih teritorija odvijaju tajne paralelne kampanje i propagande, koje ne samo USA, već i Britanije obavljaju lažne nevladine organizacije tzv. Institucije za Sve ove nabrojane Tonija Blera, Novog Zelanda, sondažu. Instituti sondiranja javnog mnjenja su takođe u lažne nevladine, “humaniAustralije i anglofonske igri. U Srbiji je to CESID, a u Ukrajini postoji njegov tarne”, “karitativne” organiKanade. Drugi ne postoje. blizanac. Ti Instituti za sondažu organizuju tzv. Exit pol, zacije učestvuju u američkim Iste ove organizacije, sve odnosno sondaže pre izbora, koje se služe sledećom ratovima za teritorije, za svrzajedno, takođe pomažu tzv. metodologijom: A. Prva metoda je ta da se unapred kaže gavanje predsednika u razli“Komitet za slobodu u ko će pobediti, ko će dobiti na izborima, B. Druga se čitim zemljama, za uvoz Čečeniji”, na čelu koga opet sastoji u tome da se rezultati objavljuju pre zvanične američkog načina života i, nalazimo Zbignjeva Bžežinkomisi- je, dok još nisu ni zatvorena birališta. Sve ovo najzad, za osvajanje Evroskog, kao i sve Bušove treba da “modifikuje” narodnu voiju i stavi je na liniju koja je Azije. “neokonzervativce”, inspir-

već predviđena.

Zatim, ICG - Internacionalnu, ili Međunarodnu kriznu grupu. Nju je osnovao bivši ambasador u Turskoj Morton Abramovic. Ova grupa dobija više od 100 miliona dolara godišnje, od istih ovih donatora, kao i nekih vlada severne Evrope. Među-narodna krizna grupa osnovana je, tobože, zbog “prevencija kriza” u svetu, ali ona ih upravo stvara i raspiruje. Ova grupa u ratu na balkanskom prostoru, Srbiji i Kosovu, MKG ima relativno malo članova, a uglavnom ih čine bivše diplomate, vojna lica i ministri u penziji, koji intervenišu u medijima i vrše ogromne pritiske na preduzetnike država. Na Kosovu je ova grupa odigrala izuzetno negativnu ulogu. Kao i sve američke “Think Thank” grupe i sve nevladine organizacije, ona se zalaže za nezavisno Kosovo i za nezavisnu Crnu Goru. Zatim, organizaciju koja je ustvari grozd, kišobran za brojne lažne nevladine organizacije, a zove se National endowment for democracy. Grupe koje ova

Isfcra 1. juni 2005

isane bivšim Trockisti-ma. Tu su i oni koji su organizovali rat u Avganistanu protiv Rusa, oni koji su spremali raspad bivše Jugoslavije i događaje na Balkanu, oni koji su aranžirali revoluciju u Ukrajini i događaje u Gruziji. Isti ti pripremili su rat u Iraku, a sada spremaju rat u Iranu.

Recimo Nathan Šaranski, državljanin Izraela, potom Karol, Krautamer i dr., koji zagovaraju napad na Iran. Uvek su isti u pitanju, iste grupe i isti Ijudi. Tako, recimo, PBN Сотрапу, koja je osmislila i planirala čitavu kampanju “promarket kandidata” Juščenka. PBN Соплрапу radila je i promociju na tržištu za “Chiquita banana” (što je ime za “United food”) u Rusiji. Grupa “United food” je, inače, 50-tih godina prošlog veka odigrala veliku ulogu u Južnoj Americi, u svim organizova- nim državnim udarima. Danas je ova kompanija ime promenila u “Chiquita banana”, koja se bavi istim stvari- ma. PBN Сотрапу je takođe radila promociju “Caspian

Nevladine ... pipeline consorcium”, čuvenog puta nafte i gasovoda između Bakua, Tbilisija i Sajana u Turskoj. Radili su i promociju McDonald’s-a i Coca-Cole.

A u Srbiji? - U Srbiji je posebno na delu bila jedna nevladina organizacija za komunikaciju po imenu: Mark Penn, Doug Schoen and Michael Berland Assotiates. Ona je imala veliku ulogu u oktobru 2000. godine u promo- visanju onoga koji je trebalo da postane predsednik Srbije i da posluži samo kao most za dovođenje na položaj najjačih saveznika USA u tzv. Demokratskoj opoziciji, DOS-u.

Podela rada Naravno, ove organizacije dele posao medu sobom, imaju neku podelu rada. Na primer, tzv. Omladina iz grupa kao “Otpor”, koje se formiraju u svim zemljama, imaju desetine miliona dolara za rad, a cilj im je uglavnom agitacija. Formirani su u Mađarskoj i delom Bugarskoj, po strategiji baziranoj na teoriji profesora Šarpa i njegovoj knjizi “Civilizovani rat”. Vidite, na naslovnoj strani ove knjige nalaze se domine, koje simbolično predstavljaju zemlje i poruka je jasna. Suština te metode je: otpor bez nasilja, ali to važi samo za TV kamere i za propagandu, za medije, kako bi se stvorio utisak da neki jadni Ijudi u nekim diktatorskim zemljama žele da se oslobode strašnog diktatora “mirnom revolu- cijom”. Međutim, sve to mnogo više liči na civilni rat, nego na “civilizovani rat”, jer se paralelno sa tim koriste i tehnike nasilja. Videli ste, u Srbiji, tzv. Civilizovani rat bio je kombinovan sa bombardovanjem, sa pritiskom u diplomatiji, tj. onim što je gospođa Olbrajt zvala “koerzi- tivna diplomatija”, zatim sa embargom, odnosno sa ekonomskim ratom. Kad jednoj zemlji zabranite da izvozi, da bude u bankarskom sistemu, da normalno živi, onda to nije ništa drugo do jak oblik nasilja i rata.

Propaganda slikom i televizirana revolucija Dakle, ta metoda “civilizovanog rata”, USA profesora Zena Šarpa, iz fondacije “Albert Ajnštajn” (još jedne nevladine organizacije), bila je primenjena u Srbiji kao u laboratoriji za buduće ratove, a potom i u Gruziji. Na vlast dovedeni Salikašvili je priznao da je dolazio u Srbiju na staž i obuku, pozvan od strane “Otpora”, čiji se blizanac u Gruziji zove “Kmara”. Upotrebljeni su bili isti recepti i iste metode. Izaziva se cirkus u parlamentu, blokira se rad institucija, izvode se mase na ulice i počinje “Propaganda slikom”. To je ustvari “Tjenanmen”, čovek koji stoji ispred tenka i slika koja mora da obiđe ceo svet. Isto ovo primenjeno je u Srbiji, ja sam sve to lično video: mlada devojka, devojčica, daje cvet milicaj- cu, ispred milicijskog kordona, koji ima šlemove, čizme, palice... Devojka daje cvet i ta upečatljiva romantična slika obilazi čitav svet. To je ono što se zove “Televizirana revolucija”. Na žalost, iza nje obično stoje mnogo manje lepe stvari, jer se iza ovih romantičnih i režiranih scena kriju nove tehnike državnog udara. Ludnjak Edvard, bivši funkcioner CIA-e, napisao je knjigu “Tehnike državnog udara”, pre par godina. lako se danas dosta toga promenilo, još uvek se koriste

metode “vizuelnog silovanja masa”, po receptu Serža Cakotina i njegovog čuvenog: “Silovanje masa političkom propagandom”. Danas je to samo dopunjeno i podmlađeno metodama “civilizovanog rata”, jer u novim tipovima državnog udara mas medija igraju glavnu ulogu. Prvi objave rezultate i proglase svog kandidata za pobednika. S jedne strane kaže se: glasanje je demokratska tekovina i narod demokratski bira. Ali, s druge strane, to nimalo nije tačno jer se uz ogromne količine novca odvijaju tajne paralelne kampanje i propagande, koje obavljaju lažne nevladine organizacije i tzv. Institucije za sondažu. Instituti sondiranja javnog mnjenja su takođe u igri. U Srbiji je to CESID, a u Ukrajini postoji njegov blizanac. Ti Instituti za sondažu organizuju tzv. Exit pol, odnosno sondaže pre izbora, koje se služe sledećom metodologijom: A. Prva metoda je ta da se unapred kaže ko će pobediti, ko će dobiti na izborima, B. Druga se sastoji u tome da se rezultati objavljuju pre zvanične komisi- je, dok još nisu ni zatvorena birališta. Sve ovo treba da “modifikuje” narodnu volju i stavi je na liniju koja je već predviđena.

Kažu, pa rade Jedino što je dobro kod Amerikanaca je što unapred kažu šta će raditi. U svojoj knjizi Zbignjev Bžežinski je sam napisao da će biti potrebno da se Rusija raskomada na tri dela. Isti taj Bžežinski je na čelu Komiteta za “slobodnu i demokratsku Čečeniju”. Kao što vidite, ništa od toga nije slučajno. Bžežinski je i na čelu jednog drugog komiteta, “Xemston fondacije”. To je fondacija koja se u početku bavila geopolitičkim sektorom dalekog Istoka, odnosno Azije, a kasnije se ova fondacija specijalizovala za pitanja Ukrajine i u nedavnim događajima odigrala ključnu ulogu.

Umesto zaključka Madlen Olbrajt je šef: CESIDA i Građanskog saveza... U Srbiji, Institut za sondažu, CESID finansiraju: Nacionalni Institut za Demokratiju na čelu koga je Madlen Olbrajt, IRI, Internacionalni Republikanski Institut, zatim Freedom house, nevladina organizacija na čelu koje se nalazi James Njosley, bivši funkcioner CIA- e. Finansijeri su i German Marshall funds of USA, takođe nevladina organizacija, a doprinos u novcu daju i neke ambasade, kao, recimo, ambasada Holandije, Danske i Nemačke. Isti ovi organizmi finansiraju i: Građanski savez i Građansku inicijativu, koje su bile lokomotive DOS-a. Ove dve poslednje organizacije dobijaju novac još i od US - AID grupe, zatim od King bovvdven founda- tion, od National Endovvement for Democracy, i od Fonda za otvoreno drustvo (Beograd). Navedene, tzv. “nevladine, humanitarne organizacije” rade u tesnoj sprezi sa vladinim američkim sektorom i sa komercijalnim anglosaksonskim društvima. One nemaju nikakav ideal pravednog života (kada ste čuli da su postavile pitanje nekog USAzločinca?), već se bave isključivo agitacijom i propagandom za nametanje američke slike sveta, regrutovanje Ijudi i instaliranje režima koji će biti američki kolaborantni u beskrajnim ekonomskim ratovima. To je njihov jedini pravi cilj.

SN629, 26.4.2005.

Olivera Miletović

Iskra 1. juni 2005

КОСОВО И МЕТОХИЈА - ШТА ПРЕТХОДИ СТАТУСУ Мањкавост формуле „Више од аутономије, мање од независности"

Након недавне посете чланова Контакт групе Београду и Приштини у медијима и даље доминира тема о статусу Косова и Метохије. Мање се говори и пише о томе коме и чему статус, какавгод био, треба да служи, шта треба да буде његова садржина. Најмање пажње се посвећује проблемима чије решење треба да претходи преговорима о статусу. Све мање дипломата и политичара, па и оних који иступају у име Србије и СЦГ, истиче резолуцију СБ УН 1244 и Кумановски споразум као полазну основу за решење. Кад је реч о статусу, међународни пред- ставници често користе негативни начин одређивања полазишта: нема враћања на стање пре 1999. године, нема поделе Косова и Метохије и нема присаједињења другој држави. Грчки министар иностраних послова Моливијатис додао је и интересантан четврти елеме- нат - да је потребан стварни увид у распрострањеност илегалног оружја чији би смисао могао бити у скретању пажње на важан проблем који се потцењује и који из неких разлога измиче пажњи међународних чинилаца. Поменути метод ништа не говори о елементи- ма, о садржини решења које се има у виду, односно које треба постићи. Да ли је то зато што се не жели прејудицирати решење које треба да буде резултат преговора, или зато што унутар Контакт групе постоје размимоилажења и несагласности - време ће тек показати. За Србију би, чини се, било најбоље ако би то био знак да кључни међународни чиниоци схватају да је још рано за разговоре о политичком решењу, о статусу, јер има суштинских проблема које претходно треба решити да би се припремио терен за успешан исход преговора о политичком статусу. Да нису сви једнако осетљиви на приговоре о прејудицирању решења говори иступање британског представника у Контакт групи који се јавно заложио да се на сто стави и варијанта о признавању независнос- ти Косова и Метохије. Искуства, као и ставови поје- диних међународних „невладиних” форума блиских политици САД (Међународне комисије, Међународне кризне групе) говоре да се ставови САД ретко раз- ликују од ставова ВБ и да је тако и у случају Косова и Метохије. Други представници у Контакт групи, пре свега представник Русије, тешко да могу олако прих- ватити такав прилаз. Не, разуме се, толико због традиције пријатељских односа са Србијом и Црном Гором, колико због принципијелне неприхватљивости сецесије под било којим образложењем и страха од преседана због угрожености сепаратизмом и терориз- мом на својим територијама. Европска унија има озбиљне проблеме због својих сецесионизама и теро- ризма које може само увећати евентуалним дволичн- им ставом о Косову и Метохији. Отуда би се могло предпоставити да неће радо оптирати за политику грубих притисака и уцена према Србији, али да неће бити против уколико сами српски представници прихвате мање него што се да одбранити у Савету безбедности УН. Отуда не може да не изазове чуђење јавно саопштен став саветника премијера Коштунице о прихватљивости тзв. „условне независности”. Ако савет- ници, бар понекад, пуштају „пробне балоне”, чији би то „балони” били у овом случају?

Iskra 1. juni 2005

Што се тиче елемента да „нема присаједиње- ња другој држави” највероватније да се тамо нашао да смири страховања регионалних држава, у првом реду Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке, од стварања „Велике Албаније”. Тешко је, заиста, поверовати да то може икога смирити, јер је вредност овог елемента пре свега у томе што потврђује да се интензивно ради на плану о независности - условној, или безусловној, јед- нократној, или у фазама. За Србију којој се планира одузимање територија, сасвим је свеједно. Та форму- ла би, по намери њених твораца, вероватно требало и да сачува образ оним представницима српског народа који би били спремни да се сагласе са „условном неза- висносношћу”. Много пута је истицано да Србија, српско државно руководство и дипломатија морају имати активну позицију, држати иницијативу у вези са решавањем проблема Косова и Метохије. Иако има неких помака у том смислу, тешко је заиста сложити се да су они адекватни. Ако је реч о прилазу са три нега- тивно одређена елемента, Србија има довољно аргу- мената да, по истом методу, иницира прихватање и четвртог - да нема поделе Србије, односно отцепље- ња што, у крајњој линији, подразумева да нема ни поделе Косова и Метохије. Таква иницијатива не би могла олако да се одбије, а уколико се добро припре- ми, врло је вероватно да би наишла на разумевање па и подршку, бар дела Контакт групе. У сваком случају Србија би испољила напор и демонстрирала спремност да доследно и упорно брани своје легитимне интересе засноване на Повељи УН, Завршном документу ОЕБС- а из Хелсинкија, Париској повељи и резолуцији СБ УН 1244. На крају, није логично да заштита целовитости једне покрајине (Косова и Метохије) представља за Европу и међународну заједницу већу вредност него заштита целовитости територије једне државе (Србије). Власти Србије и дипломатија СЦГ лансирају као свој прилаз решавању - „више од аутономије, мање од независности”. На први поглед звучи импре- сивно, али у суштини, нејасно, проблематично и празно. Нејасно и празно јер као ни претходни нега- тивно одређени прилаз ништа не говори о садржини решења. На страну што такво решење није познато у међународној пракси и што би, дође ли до њега, пред- стављало још један поражавајући експеримент, али оно не даје одговоре на следећа суштинска питања: да ли би по тој формули Косово и Метохија имало међународни државни субјективитет, чланство у УН, ОЕБС, СЕ, ЕУ, или не би; да ли би имало независан систем одбране и оружане снаге, своју спољну поли- тику и конзуларно-дипломатску мрежу, или не би. Тек би одговори на ова и слична питања омогућили да јавност схвати о чему се ради. Без тога, само разметање крилатицом „више од аутономије, мање од независности” значи манипулацију и потцењивање здравог разума. Чему то? „Више од аутономије” представља мање од резолуције СБ УН 1244. То значи јавно, добровољно одрицање од оног што је прихватио најважнији орган за очување мира и безбедности у свету, што су консенсу- сом прихватиле и све сталне чланице тог органа -

Косово и . . . Француска, ВБ, САД, Кина и Русија. Прихватање поменуте формуле иде директно на руку заговорници- ма заобилажења и ревизије поменуте резолуције. То одговара Албанцима и концепту независности, а веома је штетно за Србију и концепт суверенитета и целови- тости. Интеграциони процеси, међузависност, пер- спектива свих за чланство у ЕУ не мењају ту основну процену. И границе чланица ЕУ, отворене и транспа- рентне, ипак остају међународне, међудржавне границе. У поменутом документу светске организације, на више места у преамбули и оперативном делу, го- вори се искључиво о аутономији - широкој, најширој, суштинској - али о аутономији, а не „више од аутономије”. У томе, као и у одредбама о гарантијама суверенитета и територијалног интегритета СРЈ (СЦГ) налази се снажан ослонац за одбрану права и интере- са Србије. Ако су устави СРЈ и Србије, као и Уставна повеља СЦГ, много пута досад неоправдано кршени позивањем на хијерархијску надређеност међународ- ног права над домаћим, у име чега би се сада прих- ватао нижи степен заштите националних и државних интереса Србије (СЦГ) од оног садржаног у међуна- родним правним актима!? Има, дакле, доста основа да српски поли- тичари „испод стола”, даље од очију јавности, припремају неку врсту „трговине” у којој Косово и Метохија служи као монета за поткусуривање - било за чланство у ЕУ и НАТО, било за неке „повољне” кредите. На такав закључак наводе тезе државног врха да све треба подредити чланству у ЕУ и НАТО (дакле и Косово и Метохију, прим. Ж.Ј.), да ништа није тако важно као „егистенцијална питања грађана”, да није битно да ли се Србија приближава ЕУ са Косовом и Метохијом у свом саставу, или без њега, јер ће једног дана и тако сви бити унутар ЕУ, да некада треба жртвовати државни интерес (дакле, отписати део државне територије, прим. Ж.Ј.) ради заштите националног интереса и сл. На истој линији је и идеја у медијима привилегованих квази интелектуалаца из неких „невладиних” организација да је излаз у фор- мули „територија за развој”. Прво, отворена, или камуфлирана трговина државном територијом била би неодговорна, штетна, срамна и стога апсолутно неприхватљива. Она би Србију дугорочно осакатила морално, политички, економски и безбедносно, док би апетити других се- паратизама нагло порасли. И друго, за трговину државном територијом нико нема мандат, нити га од народа може добити. Тачно да је народ гладан, али је погрешна процена да ће „прогутати” чак и експертски вешто запаковану продају Косова и Метохије. Шта за преговарачку позицију Србије значи ако њени представници игноришу гаранције садржане у резолуцији СБ 1244, ако у јавности иступају испод последњег прага одбране њених интереса и то пре него што се уопште зна када ће уопште почети прего- вори о статусу! Да ли је то одговор на критике да немају иницијативе, да се јављају само поводом нале- та тероризма и када их неко са стране прозове, последично? Форсирање теме о статусу у садашњим условима значи форсирање одлуке о независности Косова и Метохије. Јасно да је то у интересу Албанаца. То није у интересу Србије, а не одговара ни другим

државама у региону. Не одговара ни циљевима трајне стабилности и развоја. Зато је чудно да су се у кам- пању притисака проалбанских лобија за хитне прего- воре о статусу укључили и неки српски политичари и део утицајних медија који свакодневно бомбардују јавност идејама о условној, или фазној независности, датумима и местима међународних конференција, сејући конфузију и страх, у ствари, смишљено градећи атмосферу да је боље да се што пре прихвати било шта него да се изгуби све. Овде треба рећи да се Косово и Метохија, иако под протекторатом УН (или ЕУ), не може одузети од Србије без пристанка Србије. Још важније, нема решења без учешћа Србије. То је потпуно јасно свим факторима, укључујући сепаратистичко руководство у Приштини. Србији је свакако стало до решења, али таквог које неће прејудицирати њене легитимне интересе засноване на међународном праву, европ- ским стандардима и конкретним одлукама УН. За Европу би било штетно да притисцима и уценама, чији су саставни део и идеје о трговини „територије за развој”, покушава изнудити пристанак Србије на отцепљење њене државне територије. Трајан мир и стабилност на Балкану имали би неизвесну будућност ако би се било које решење заснивало једнострано на штету Србије и српског народа. Србија треба и може да има иницијативу. Притом треба одлучније да користи кристално јасну и снажну правну позицију. Било би катастрофално да своју европску оријентацију, или бригу за економско- социјални развој, или разумевање измењеног појма суверенитета доказује жртвовањем права на тери- торију и одустајањем од гаранција садржаних у Повељи УН, Париској повељи, принципима ОЕБС и коначно у резолуцији СБ 1244. Иницијативу треба да испољи инсистирањем на решавању конкретних, суштинских проблема на Косову и Метохији чије решавање по логици ствари претходи преговорима о статусу. Ради се, углавном, о проблемима из мандата УНМИК и КФОР који нису решени ни шест година након преузимања мандата. То су следећи проблеми и обавезе међународне зајед- нице: гарантовање у пракси основних људских права Срба и других неалбанаца, а пре свега, на живот, сло- боду кретања, сигурност приватне имовине; гаранто- вање у пракси слободног, безбедног и достојанственог повратка 250.000 Срба и других неалбанаца про- тераних у кампањи етничког чишћења; извођење пред лице правде свих одговорних за злочине почињене у периоду од 10. јуна 1999. до данас, укључујући одго- ворне за злочине извршене 17. до 19. марта 2004.; расветљавање судбине више хиљада убијених и несталих Срба и других неалбанаца у периоду од доласка КФОР и УНМИК, до данас; враћање илегално одузете приватне, црквене, друштвене и државне имовине њиховим власницима; обнова и изградња порушених и спаљених цркава, манастира, других споменика српске културе и духовности, као и домова; стварно разоружање терористичких и других крими- налних група и појединаца и одузимање оружја из иле- галних складишта; отказивање гостопримства хиљадама илегално усељених странаца из суседних држава и успостављање ефективне контроле међународних граница према Македонији и Албанији, уз учешће Србије, у складу са резолуцијом СБ 1244; враћање делова војске СЦГ и полиције Србије како је предвиђено резолуцијом СБ 1244 и Кумановским спо-

Iskra 1. juni 2005

Нови курс за Космет

СВИЛАНОВИЋУ ПРЕТИ 40 ГОДИНА ЗАТВОРА

Ричард Холбрук. својевремено изасланик бившег америчког председника Била Клинтона за балканска жаришта, у свом месечном коментару за „Вашингтон Пост” каже да „Покрајина Косово и Метхоија треба да постане независна а Србија треба да је се одрекне како би ушла у Европу”, те да је

разумом. Образложење које је ових дана у Београду изрекао амбасадор утицајне чланице ЕУ, да се на Косову и Метохији не могу резултати мерити само цифрама и да се сви постављени задаци не могу испунити одједном, у најмању руку, није коректно. То, заиста, тешко може било кога уверити да се за пет година мандата УНМИК и КФОР није могло више постићи за безбедност Срба и неалбанаца, за слободу кретања, повратак расељених, обнову кућа, цркава и манастира, привођењу правди починилаца монструозних злочина и сл. Покретање и решавање ових питања као претходних није никакав исфорсиран интерес Србије, већ је то воља међународне заједнице преточена у одлуке Уједињених нација. Статус није циљ сам за себе, нити треба да служи интересима само једне националне групације, Албанцима, већ једнако свим грађанима. Манипулисање наводном фрустрираношћу Албанаца усмерено је да оправда одустајање од резолуције СБ 1244 и на пречац Албанцима подари независност. Ако су Албанци фрустрирани, ко брине о стању духа Срба у гетоима, косметских сељака месе- цима без струје и 250.000 протераних, од којих велики део и даље живи у збеговима и контејнерима! Решавање ових претходних питања свакако захтева велика финансијска средства и време. Важније од тога је политичка воља међународних чинилаца, а пре свега, САД и ЕУ. Уз њихову политичку вољу напредак би био могућ, а тиме и стварање усло- ва за успешне преговоре о статусу. Право питање јесте шта Србија чини на грађењу такве политичке воље. Чекање и једностране концесије, нису добар избор. Пут би могао бити сондирање терена за стварање неке врсте Маршаловог плана за обнову и развој Косова и Метохије, укључујући за обнову кућа, повратак и запошљавање повратника. Мир и стабилност не смеју бити угрожени „недостатком финансијских средстава”. Србија (СЦГ) има све разлоге да се у тражењу решења за Косово и Метохију чврсто држи резолуције СБ 1244 и Кумановског споразума као непревазиђене основе. Место и метод решавања није никаква међународна конференција са непознатим, или у најбољем случају ad hoc скројеним правилима и мандатом већ је то Савет безбедности УН са дефинисаним учесницима, одговорностима и правилима. Где је процес започет логично је да се тамо настави и заврши. APTEil, 17.4.2005. <artel.co.yu>

Iskra 1. juni 2005

Живадин Јовановић Председник Београдског форума ЗСР

„Тешко видети било који други исход за Космет осим независности” као и то да „би било потребно да прође неколико година да се дође до таквог решења које би садржало чврсте гаранције за српску мањину”!!! Тим више што је Космет, сада центар ширећег НАТО-а, у центру Балкана а и стална је претња да се жариште одатле, по схватању Холбрука, пренесе даље на Европу! Но, од Холбрука нас то и не чуди. Његова мундијалистичка и антисрпска политика нам је добро позната још од почетка овога рата. Више не чуде већ растужују изјаве наших политичара, и то оних из петокотобарске револуције 2000. С правом се питамо, јел’ то, прво, заиста била револуција, или вешто инсцениран сценарио за широке народне масе, како би се на власт довели управо они којима је лако могао да се наметне задатак даљег растурања земље. Наиме, бивши шеф дипломатије СЦГ, Горан Свилановић, у недељу у емисији „Није српски ћутати” на БК ТВ признао је да је тражио независност Космета. На питање новинара Драгана Бујошевића да ли је 1999. године у Америци предложио независност Космета, као што тврди Милан Протић у својим изјавама и ре- минисценцијама на то доба, Свилановић је одговорио „Па, рецимо, ја кажем да је Милан у праву.”!!! Тиме је, у оно време, Свилановић, као мини- стар иностраних послова признао да НАТО треба да одцепи Космет. Но, према изјавама Протића, није то био једини пут да је Свилановић тражио отцепљење Космета. Исто то, али другим речима изјавио је и на вечери код Холбрука на којој су били присутни и Милан Протић, Зоран Ђинђић, Драгослав Аврамовић, Веља Илић, Зоран Живковић и Владан Батић, рекавши „Ослободите нас Косова!” Додуше, питамо се шта овим жели да постигне у овом тренутку Милан Протић који тврди да је Свилановић те 1999. године од САД тражио независ- ност Космета? Зар је било потребно да прође скоро шест година па да се Милан сети да обнародује овакву круцијалну ствар?! Кривично дело је и нереаговање а не само реаговање, с обзиром да је 1999. године и Милан Протић могао да утиче, колико толико, на ситуацију у својој земљи. Очигледно је једно, по питању изјава бившег министра иностраних послова Горана Свилановића мораће да се изјасни и Тужи- лаштво па и сам председник Тадић а у обзир ће морати да се узму и закаснела „сведочења” Милана Ст. Протића. Да видимо има ли ту кривичног дела и да ли ико треба да одговара за то с обзиром да је Свилановић чак и јанво признао да је то тражио, а додаје да је таква ситуација била решена бомбар- довањем 1999. године. Прво, чињеница је да Свилановић, када је дошао на положај минситра иностраних послова пре пет година, није тражио да се примени Резолуција 1244

чиме би се избегло да шефови УНМИКА спроводе про албанску политику, и допринесу томе да се никада не пронађу убице Срба? УНМИК је притом, на најмање пријаве Шиптара, врло грубо упадао у станове Срба и претресао их. Друго, Свилановић је неко време био и главни контактмен за контакте са Хашким трибуналом. Ни тада, када је био у позицији да реализује многе за Србе корисне ствари и повуче одређене потезе, није поставио ниједно питање где су киднаповани Срби са Космета. Треће, сада је Свилановић члан Међународне комисије за Балкан и званичник Пакта за стабилност Европе. Ко га је тамо послао и како је успео да дође тамо где само владе шаљу своје представнике? Ваљда Србија или неко из Србије?! Какве тек поступ- ке и изјаве можемо сада да очекујемо од њега кад се приближио центрима светске моћи? Четврто, треба имати на уму да је Свилановић пре свега овога био и члан градске конференције омладине и стручни сарадник, да му је отац Србин радио у фабрици дувана у Гњилану а и да му се мајка зове Ставдула. По средствима јавног информисања проноси се вест да је био сарадник ЦИА и ДБ. Интересантна биографија! Притом за све изненадно пробуђене савести наших бивших и садашњих званичника, Г17 је дала коминике да се престане са нападима на Свилановића. Све ово, на жалост, поново потврђује да је „Србија земља опасног живљења”, земља у којој њена властита пета колона на власти и са влашћу урнише као рак рана властито ткиво. Логично, намеће се одмах закључак да нама не треба непријатељ, сами се таманимо боље и прецизније него што би нас уништавао било који непријатељ са логистиком. То је поред свих наших добрих особина приметио и Арчибалд Рајс у свом делу „Чујте Срби!”. Жалосно је да услед свих зала која су снашла Србе у овоме веку, да не кажемо у последњих пет- наест година либанизације земље, измучени психо- физички највише бедом у коју их је увалила међуна- родна заједница (МЗ), Срби ову земљу све више доживљавају као маћеху, те су овакви испади водећег кадра једне земље у критичној ситуацији по њу и разумљиви. Услед сиромаштва и бриге о самом себи људи немају времена да се запитају ко им је то на власти и где их води. То је уједно била стратегија МЗ у оквиру свих врста уплива и утицаја на овом простору, а посебно после сваке интернационализације поје- диних жаришта на српској територији, где се МЗ увек појављивала као заштитник сепаратиста и наметала српском народу осећање кривице. Но трачак наде постоји, Српска радикална станка поднела је пре неки дан кривичну пријаву про- тив бившег министра спољних послова СРЈ Горана Свилановића, који је својим изјавама „извршио крив- ично дело угрожавања територијалне целине СРЈ”. Поред тога Свилановић је прекришио неко- лико уставних одредби а међу којима и ону у којој се говори да искључиво Савезна скупштина одлучује о промени граница СРЈ те је бивши министар својим изјавама прекорачио своја овлашћења. Такође, адво- кат Вељко Губерина, наш најпознатији кривичар на све

ово изјављује да ће „га овакве изјаве српског руковод- ства натерати да из адвокатуре пређе у тужилаштво”. За овакво кривично дело иначе предвиђена је временска казна од пет до чертдесет година. Но, поред Свилановића, постоји још плејада политичара који својим изјавама доприносе распаду земље. Шта да кажемо на то да је Рупел, министар иностраних послова Словеније, рекао да „не треба баш одмах дати Комсет али да га на крају ипак треба дати”? И то све у присуству нашег садашњег министра иностраних послова Вука Драшковића који се са њим срдачно изљубио, уместо да државнички и дипло- матски одговори на овакву изјаву. Затим, ко то по средствима јавног информи- сања форсира изјаве као што су да Космету „треба више од аутономије а мање од независности”? Ко и чија то пета колона припрема овај напаћени народ на одцепљење Космета и осталих некада аутономних покрајина? Срби јесу данас у тоталном бедаку, али нико не сме да заборави да су последње речи великог Бизмарка биле „Србија”, да су многе велике империје поломиле зубе на Балкану, да су се Срби већ навикли на беду, да је живе. Из психологије и психијатрије зна се да је јак онај народ који у свом бивствовању има много упоришта те ако поткрешете једно постоје многа друга на која се ослањате, а Срби су као Феникс. ОГЛЕДАЛО, 23.4.2005.

Славица Граховац

KLINTON PREPORUČIO: "OLUJA" MORA DA BUDE KRATKA I ŽESTOKA SAD i tadašnji predsednik Bil Klinton detaljno su nadzirali hrvatsku vojnu akciju "Oluja" u avgustu 1995., te otvoreno izdavali naređenja hrvatskom državnom vrhu, piše zagrebački tabloid 24 sata u jučerašnjem izdanju. List tvrdi i da poseduje transkripte sa sastanka 7. avgusta, trećeg dana "Oluje", na kojem su uz^ tadašnjeg predsednika Tuđmana bili i šef kabineta Hrvoje Šarinić, Ivić Pašalić^Tuđmanov savetnik, hrvatski ambasador u SAD Miomir Žužul, šef obaveštajaca Miroslav Tuđman, ministar odbrane Gojko Šušak, kao i današnji premijer Ivo Sanader. Prema transkriptima, Klinton je preporučio Hrvatskoj da sa svojim jedinicama ne ide preko granica BiH u smeru Bihaća. Američke vlasti, odnosno sam Klinton, dali su nekoliko glavnih preporuka hrvatskom državnom vrhu - da akcija mora da bude kratka i žestoka, da može da traje najviše četiri dana, kao i da vreme početka akcije i strategi- ja, moraju da budu faktor iznenađenja. Zagrebački list navodi da je krajnji cilj "Oluje", prema Amerikancima, trebalo da bude izbijanje na državne granice, a u samoj akciji moralo je da bude što manje civilnih žrtava. Sanader je bio zadužen za kontakte s Amerikan- cima, što je i sam potvrdio na sastanku, rekavši da redovno kontaktira s uticajnim Ijudima iz Klintonovog okruženja i od njih prima Klintonove preporuke, koje je Tuđman nevoljno prihvatao. Pošto je otkriveno da je Sanader bio uključen u sprovodenje "Oluje", biće zanimljivo, ukazuje list, videti njegovu reakciju na predlog izmene optužnice protiv generala Mladena Markača i Ivana Čermaka, u kojima se za zločine sumnjiči više od 1.000 neimenovanih zvaničnika iz državnog vrha, uključenih u sprovođenje "Oluje".

Glas javnosti, 17.5. 2005.

Iskra 1. juni 2005

PRIMEDBE POVODOM MOG NEKROLOGA SIR WILLIAM DEAKIN-u U Iskri od prvog aprila, na stranama 15 i 16 izašao je moj „1п memoriam - Sir W. Deakin”, britanskom istoričaru. Tim povodom, jedan moj dobar prijatelj stavio mi je dve primedbe. A pre toga, jedan nepoznati čitalac Iskre, telefonirao mi je primedbu da nisam „dovoljno objasnio Čerčilovu ulogu u podršci Titu da zavede komunistički režim u Jugoslaviji”. Taj čitalac podvukao je, takođe, da sam ranije o tome „detaljnije pisao, a ovog puta to nisam učinio”. Da pođemo redom. Prvo, dve dobronamerne primedbe mog prijatelja. 1. U tekstu na 15. strani stoji: „Šta je sve Deakin zaboravio ili nije hteo da kaže Čerčilu: da je Tito najamnik i nameštenik Kominforme. Prijatelj ispravlja da je Tito bio nameštenik Kominterne. Ovo je tačno, reč Kominforma je pogrešna, čisto ’slovna' greška . Primedba 2 glasi: da nisam dovoljno objasnio partizanske pregovore sa Nemcima tokom februara i marta 1943. g. Nisam stavio da je Hitler pregovore prekinuo. Tačno je da je Hitler pregovore prekinuo, ali pred kraj druge polovine aprila 1943. Hitler je zamerio svojim pregovaračima, da nema pregovora sa ban- ditima, „jedini pregovor sa njima jeste staviti ih uz zid i stre- ljati”. Dok su pregovori vođeni oko tri nedelje, partizani nisu napadali prugu Zagreb-Beograd, što je bilo od vitalnog značaja za Nemce. Međutim, SS General Glaise Horstenau, pozvao je preko nemačke komande u Sarajevu dr Vladimira Velebita glavnog Titovog pregovarača, da mu se odmah javi u Zagrebu. Nemci su Velebitu stavili avion na raspoloženje i po prispeću, odmah se javio SS generalu. U nekrologu od 1. aprila, objasnio sam da je general Horstenau otkrio Velebitov pseudonim i rekao mu da je on Velebit, a ne Petrović, te da je on sa Velebitovim ocem Ljubomirom bio skupa u austrijskoj Vojnoj akademiji i da je njegov otac jugoslovenski konjički general. Mislim da sam o tome dovoljno rekao. Ovo sam pisao na osnovu britanskih dokumenata koji su bili otvoreni javnosti posle Titove smrti. Treća primedba stavljena mi od nepoznatog čitaoca Iskre odnosi se na moje „nepotpuno objašnjenje odnosa Čerčil-Tito". U redu, čitalac ima pravo da kritikuje, a do pisca stoji dali će smatrati da treba i odgovarati. Ovom prilikom samo ću nešto reći, jer sam ranije detaljnije o tome pisao u Iskri, a takođe i u mojoj knjizi. Smatrao sam da izneto u nekrologu dovoljno objašnjava te odnose, a pošto se radi o speci- fičnoj ličnosti, mislio sam da nema potrebe da se od te ličnosti suviše udaljujem. Međutim, pošto je čitalac smatra da je ovo „centralno” pitanje, osvmuću se ovde u najkraćim potezima. Čerčilovo očaranje s Titom stvorili su njegovi lični prijatelji, koje je on postavio da u izvesnim razmacima budu njegovi oficiri za vezu kod Tita. Zbog preteranog hvalisanja Tita, Čerčil se celo vreme rata sukobljavao sa ministrom SOE lordom Selborne-om. Takođe, Čerčil je bio u raskoraku po pitanju Jugoslavije sa visokim funkcinerima Forin Ofisa i sa nekim poslanicima svoje stranke. Sve u svemu, Čerčil se držao svojih intimnih prijatelja Dikina i brigadira MakLina. Titovi pos- tupci svugde gde je vlast uspostavio bili su krvave orgije. Ponešto od ovog dolazilo je i do Čerčilovog uha, čemu nije pridavao mnogo pažnje, a najmanje protestima članova jugoslovenske izbegličke vlade. Ali, kad je Čerčil doznao u novembru 1943. da je Tito streljao oko devet stotina nemačkih

Iskra 1. juni 2005

ratnih zarobljenika na Grahovu u Hercrgovini, on je prasnuo. Odmah je izvestio svog komandanta Srednjeg istoka, feld- maršala Maitland Wilson-& i zatražio da uloži protest kod Tita. Komandantu Sredozemlja feldmaršalu Aleksanderu naredio je da prekine snabdevanje Tita: „.... Find апу pretext and shut down supplies to Tito”. (Nađi bilo kakav izgovor i prekini snadbevanje). Susret sa kraljem Petrom Čerčil se susreo sa kraljem Petrom 28. jula 1945. g. u katedrali Sv Pavla u Londonu prilikom blagodarenja za svršetak rata. Sa Kraljem je tada bio pomoćnik ministra spoljnih poslova izbegličke vlade dr Ilija Jukić. Čerčil je prišao Kralju i odmah počeo sa izvinjenjem: „Veličanstvo, duboko žalim, duboko žalim za sve što se desilo u Vašoj zemlji. Ja sam bio varan i prevaren. Nažalost, sad je sve kasno i jane mogu ništaučiniti...”! Pre ovoga došlo je do sukobaoko Trsta, maja 1945. Titovi partizani usidrili su se u Trstu i u Zoni A - mesta koja su pripadala domenu AngloAmerikanaca -, sa namerom da okupiraju Trst i isteraju AngloAmerikance. Čerčil se nadao u pomoć Staljina, koji nije hteo da pomogne. Tada je Čerčil, u dogovoru sa predsednikom SAD Trumanom, naredio feldmaršalu Aleksanderu da upotrebi silu, sve rodove oružja i istera Tita iz grada i Zone A. Feldmaršal je oklevao, čak i stavljao primedbu na Čerčilovo naređenje, obzirom na njegove slavopojke Titu. Čerčil je prasnuo i naredio: „Feldmaršale, ne ispituj moju kompetenciju već izvrši moje naređenje, immediately (ovog momenta)!” Staljin je tada savetovao Tita da odmah postupi po Čerčilovom zahtevu što se i dogodilo. Čerčil je doznao da Tito potpuno ignoriše sporzaum sa dr Šubašićem. Rat se zavrsio 8. maja, a sutri dan Cerčil je pozvao podsekretara Forin ofisa Sir Orme Sergent d i naredio mu: „Vidi sa Forin ofisom da mi što brže sastavi potpuni dosije o Titu, ko je on, je li ženjen i koliko puta. Kako se on odnosio prema našim ilrmama u Jugoslaviji i sve ostalo. Nemoj sa ovim dosađivati Eden-u koji je u USA na osni- vanju UNO-a”. Čerčil će izgubiti izbore 25. jula 1945. Njegov Dosije o Titu bio je gotov 20. jula. Nažalost, on nije više imao vlast, bio je sveden samo na položaj šefa opozicije. Dosije je uveden u njegov Dnevnik pod 20. julom 1945. Tokom decembra 1945. Čerčil je boravio u Brislu, u Belgiji, gde je držao predavanja o Ujedinjenoj Evropi. Tom prilikom u dva maha govorio je o svojoj „najvećoj ratnoj grešci pomaganju Tita”. Ovo je delo- valo kao „crvena čoha na galskog bika”; dva belgijska lista ovako su reagovala, kao i mnogi u SAD. Forin ofis je pokušao da stvar razvodni i spreči širenje ovog mišljenja, ali bez mnogo uspeha. 29. decembra 1945. Čerčil će otići u Pariz. U njegovu čast Britanski ambasador će prirediti ručak u ambasadi za francusku elitu, uključujući i ranijeg premijera Leon Bluma. Tom prilikom Čerčil je govorio na francuskom tvrdeći da je njegova najveća greška u ratu što je verovao Titu i što ga je pomagao. Pored francuskih velomoža ručku je prisustvovala, kasnije došla, najmlađa Čerčilova ćerka Магу, sada udata Dame Soames. Pošto sam o svemu ovome doznao iz Čerčilovog dnevnika za taj mesec, odmah sam intervjuisao putem pisma, dva ili tri puta, Čerčilovog privatnog sekretara Sir John Colville-ii, briljantnog diplomatu. Molio sam ga da

О слову владике Николаја над одром Д. Љотића

И JA САМ СВЕДОК Под горњим насловом мој командант војвода Момчило Ђујић објавио је чланак у листу ’Србија’ у броју 276 од априла 1997. године, а поводом изјаве неких злонамерника који су покушали да оповргну говор владике Николаја над одром Димитрија Љотића. У опширном чланку Војвода је потпуно одбацио њихове тврдње засноване на мржњи и лажи и изнео пуну истину. Поред мудрости и јунаштва који су Војводу красили, он се није никад устручавао да изнесе истину тамо где је то било потребно. Будући да сам и ја један од сведока то, иако сам се пре десетак година преко овог листа Искра јављао, сматрам за дужност да то опет учиним, јер још увек се понеко нађе, а нажалост и срамоту и понеко у мантији, који покушава да владичин говор негира. Пар месеци пред крај рата, патријарх Гаврило и епископ Николај, пуштени из логора Дахау, стигли су у Словенију где су се привремено сместили, опора- вили, обилазили, бодрили и благосиљали националне јединице које су се тамо налазиле. У договору са поли- тичким и војним старешинама, решено је да патријарх

Primedbe... me pomogne: da li je ono što je Cerčil kazao na ručku u Parizu bilo njegovo intimno mišljenje, ili je pak tačno ono što je Forin ofis razvodnio svojim polu-mlakim objašnjenjima. Sir John Colville mi je ljubazno potvrdio: sve ono što je Cerčil rekao u Parizu, kao i ono pre toga u Brislu, predstavlja njegovo lično i intimno mišljenje o Titu. „Cerčil se potpuno razočarao u Tita. Slobodni ste da se pozovete na moja objašnjenja.” Kad sam dobio ohrabrenje od Sir John Colville-a, smatrao sam da se mogu obratiti i Dame Mary Soames za mišljenje, budući da je ona za vreme rata često putovala sa ocem i o njemu brigu vodila. Molio sam je da mi kaže, da li se ona seća šta je njen otac govorio na onom ručku u britanskoj ambasadi u Parizu. I da li se mogu pozvati na nju kao svedo- ka o tom važnom momentu za istoriju, Cerčilovom priznanju o svojoj najvećoj grešci u ratu - pomaganju Tita. Dame Mary Soames bila je vrlo ljubazna i odgovorila mi pismom: „Sve je tačno kako ste opisali, aranžman i prisutne osobe na ručku. Takođe je istina da je moj otac govorio. Ali pošto sam ja bila na kraju stola, podalje od mog oca, ne mogu se setiti šta je on govorio. Vi ste dobo uradili što ste konsulto- vali Sir John Colvilleа koji je mnogo bolje upoznat sa poli- tičkim pitanjima mog oca nego što sam ja. I dobro je što ste konsultoivali Sir J.C. Ja se oslanjam na njegovo mišljenje i možete u tom smislu pozvati se i na mene”.

и владика што пре пређу у Швајцарску одакле би се лако домогли савезничке стране. Њихов одлазак тре- бало је да уследи 24. априла, а опроштајно вече је заказано за 23. април у резиденцији при штабу војводе Ђујића у месту Свети Петар у предграђу Горице. Састанак је заказан за 8. сати увече, али са програмом се почело тек после десет сати, јер се очекивао долазак Димитрија Љотића који је, како се те вечери још није знало, настрадао у саобраћајној несрећи у близини места Ајдовшчина. Као члан просветног одсека, а и члан хора Динарске четничке дивизије, био сам присутан цело време, јер смо са неколико хорских песама требали да увеличамо то вече. Сутрадан, по сазнању о погибији Димитрија Љотића, предузете су мере да се његово тело пренесе у капелу Динарске четничке дивизије, а што је истог дана и учињено. Након што су посмртни остатци приспели, не тако мала капела је за час била попуње- на. Чим су стигли патријарх Гаврило и епископ Николај, почело се са парастосом, кога је служио епископ Николај са свештенством и ђаконом Динарске четничке дивизије. За време парастоса, у доста стешњеном простору, Патријарх је стајао са десне а хор са леве стране ковчега. На крају парастоса сви су са напетошћу ишчекивали владичин говор. Наш просветни одсек на време се побринуо да се говор запише и сачува. Позади хора постављен је сто, где су чланови нашег васпитног одсека, који су били увежбани у хватању радио вести, записивали говор. Кад је Владика говор завршио, сместа су отишли у канцела- рију, која се налазила на истом спрату где и капела, записе сравнили, откуцали, на машини умножили и одмах делили народу који се још није разишао. Владика Николај је једанаест година надживео Димитрија Љотића. За то време његов говор је објављен, одмах у ванредном и последњем броју добровољачке ’Hauue борбе’ у Љубљани, а затим и многим штампаним публикацијама, а такође и 1949.. године у књизи Бошка Костића ’3а историју наших дана’. Према томе, Владика је имао довољно времена да говор порекне, а ниједног тренутка га ни у сумњу није довео, мада је због њега био нападан. Прошле године, 8. маја, био сам на освећењу првог манастира који је посвећен сада светом Николају Жичком и Лелићком у Соко граду. Свеноћно бденије уочи освећења одстојао сам поред владичиног отвореног кивота. Слике тог последњег виђења леб- деле су пред мојим очима и његове благе речи још увек су одзвањале у мојим ушима. Нека би свети Николај био милостив и опрос- тио онима који се у својим лажима користе његовим светим именом. Мелбурн, априла 2005.

Душан Поповић

Mislim da sam stvar jasno postavio i opisao, koliko je bilo u mojoj moći, kad sam to istraživao.

Staniša R. Vlahović

Iskra 1. juni 2005

БОГОСЛОВЉЕ ГЕОРГИЈА ФЛОРОВСКОГ Велики руски историчар, философ и патролог, протојереј Георгије Флоровски (1893-1979) један је од најзначајнијих православних теолога неопатристичког богословља 20. века. До 1920. године Георгије Флоровски предаје историју на Универзитету у Одеси одакле емигрира, као и бројни други руски интелекту- алци, пред комунистичком пошасти. Прво се задржава у Бугарској, а потом одлази у Праг. Године 1925. предаје патрологију на чувеном Институту светог Сергија у Паризу. Други светски рат проводи у Београду, а од 1948. године предаје на Свето- Владимирској богословији у Њујорку и Колумбија Универзитету. У међувремену бива рукоположен у презвитерски чин. Од 1956. до 1964. године био је професор Славистичких студија и историје на Принстонском Универзитету. Америчка Академија наука и уметности прима га у своје редове. Објавио је петнаестак књига и добио бројна светска признања и почасне докторате. Најзначајнија богословска дела Г еоргија Флоровског су уџбеник патрологије у два тома „Источни оци” и „Византијски оци цркве”, као и зна- менито дело „Путеви руског богословља”. Отац Георгије Флоровски био је активан учес- ник и присталица екуменског разговора и поборник повратка Светим Оцима. У својим радовима он оштро критикује Флоренског, Булгакова, Лоског, Афанасјева и друге руске теологе, стварајући себи тако ореол једног од најортодокснијих богослова 20. века. У књизи „Хришћанство и култура”[1] сабрани су неки од радова Георгија Флоровског настали у периоду између 1950. и 1959. године. То су расправе о односу вере и културе, Хришћанства и цивилизације, као и о социјалним проблемима у Православној цркви. Посебна поглавља посвећена су неким недоумицама историчара Хришћанства, иконоборачком сукобу и односу Православне цркве и екуменског покрета до 1910. године. У овим, по обиму невеликим радовима, отац Флоровски веома луцидно задире у саму срж проблема који оптерећују Православну апостолску цркву и пружа одговоре на нека од горућих питања савременог Хришћанства.

Однос вере и културе v

Отац Георгије Флоровски, у свом обимном богословском делу, бавио се између осталог и питањем места и улоге културе у савременој хришћанској цивилизацији и њеним утицајем на мо-дерног човека. Виђења која је изнео одишу зрелим хришћан- ским поимањем културе и цивилизације, али и отвореним критичким ставом према свим савременим аномалијама и искушењима кроз које пролази човечанство. Генерално поимање места и улоге кул- туре у савременом, потрошачком друштву понајбоље осликавају речи оца Флоровског: „...о култури се гово- ри не само да је у невољи, него

да је она невоља сама по себи”.

Својеврсна криза културе и цивилизације која је захватила цео 20. век и продужила се, тачније кулминирала, у 21. веку, логична је последица историјских

Iskra 1. juni 2005

кретања, пре свега изразитог удаљавања од изворног Хришћанства. Распале су се грчка, римска, византиј- ска и многе друге цивилизације, па, врло вероватно, слична судбина очекује и савремену хришћанску ци- вилизацију. Узроци и разлози девијација су бројни. Пре свега, ради се о потискивању изворне хришћанске науке и уласку у један „пост-хришћански свет” лажних учења и искривљених вредности. Култура и није сас- тавни део људске природе, већ човекова творевина, која, под утицајем греха, спада као

„спољашња одора која случајно понекад затреба”.

Кривци за кризу садашњег друштва, које се удаљило од Христа и корача путем отпадништва и греховности, нису само модерни безбожници и богохулници, него и сваки хришћанин који се затворио у сопствену љуштуру самодовољности и тако пао у гор- дост. Верујући људи су заборавили на обавезу осуде греха, али и миловања грешника, па се све чешће за- тварају у сопствено, приватно искуство, заборавља- јући изворне принципе хришћанства. Приватна религи- ја појединца никако не може бити пут спасења. То је само „сужавање” и сакаћење Хришћанства. Постоје два могућа пута за излазак из кризе: први је спасавање цивилизације која неминовно тоне и продужетак пост-хришћанске агоније човечанства, док би други пут представљао повратак изворној све- тоотачкој вери и поновном обраћењу света. Замењивати једну цивилизацију другом, само наизглед бољом и хуманијом или превазићи цивилизацију и вратити се коренима људског постојања је дилема која заокупља теологе, филозофе, социологе и друге научнике 20. века. Улога културе у спасењу људског рода није од суштинског значаја. Подједнаке су могућности спасе- ња и примитивног и цивилизованог човека, а култура ту често уме да буде претешко бреме са којим не могу сви успешно да се носе, па имамо у данашње време човека који робује савременој култури и гуши се у њеним благодетима. Додатни проблем јесте тај што је, како примећује Борхес:

„информација заменила култу- ру.”

По речима оца Флоровског „модерном човеку је туђ доживљај и убеђење првих хришћана, засновано на Светом писму, да је Бог створио човека са намером да он ствара и да га је одредио да делује у свету као његов цар, свештеник и пророк”. Човек је склон недо- пустивом упроштавању и вулгаризовању изворних хришћанских учења, прилагођавајући га свом дожив- љају Христа, које води до „приватне” побожности.

Однос хришћана према културном наслеђу старог века огледао се у прихватању и преобраћању духовних достигнућа Грчке и Рима. По оцу Флоровском можемо говорити о својеврсној „христијанизацији хе- ленизма”, што је резултирало обогаћивањем и про- дубљавањем хришћанске мисли. У извесним случаје- вима хришћанство је донело квалитативни помак у

Богословље ... разрешавању вековних недоумица, као што је нпр. питање тумачења времена. Антички философи су време посматрали као „кружно и повратно кретање”, без могућности помака напред. За њих су време и историја били само круг без краја и почетка, а самим тим и без дубљег смисла. Хришћанство је донело линеарни, неповратни модел времена, са почетком и крајем. За хришћане је време драгоцени Божји дар који треба испунити смисленим животом и тако оправдати своје постојање, док је за античке мислиоце, као и за неке данашње источњачке религије, време бесмисао од којег се покушава побећи у ништавило - нирвану. Тако су хришћани историју по први пут дефинисали као смислен и сврсисходан ток догађаја, који води ка циљу (ка спасењу), док хеленис- тичко и источњачко трајно окретање у истом кругу не води ничему. Ступањем на историјску сцену хришћанска култура и цивилизација упада у низ недоумица: пре свега како спојити и избалансирати профано и духовно. Први хришћани, иако су остали чланови пос- тојећег друштва и државе, били су духовно издвојени и самоорганизовани. Међутим, већ у четвртом веку, када хришћанство бива озваничено као државна религија, долази до потребе ширег организовања и преплитања са световним стварима, јер

„Хришћанство није индивидуалистичка религија и не брине се само за спасење појединаца”, нити се своди на саветовање

појединаца који живе по својим мерилима, ван цркве као заједнице у Христу. Тада се јавља проблем: побећи од света и сачувати чистоту учења или христијанизо- вати свет, изграђујући теократску државу по хришћан- ским принципима. Ни једно од ова два решења није се показало као идеално: нити се свет спасавао бекством у манастире и пустиње, нити је црква ширила Јеванђеље бавећи се световним, државничким пословима.

Хришћанство не мора нужно да пориче сваку културу и цивилизацију у којој егзистира Црква. Довољно је да се критички односи према свеопштој секуларизацији модерног друштва и да препознаје негативне трендове, разобличавајући их пред својим верницима, али, ипак, задржавајући неопходну меру световног и овоземаљског.

Хришћанство пред изазовима цивилизације

Миланским едиктом 313. године цар Константин проглашава Хришћанство званичном државном религијом. Престају гоњења и мучења хришћана, али долазе проблеми другог реда. Пре свега, хришћанство се, у свом ширењу, судара са још увек снажним хеленизмом и из тог судара се рађа једна нова култура и цивилизација. Старо хеленско наслеђе одупире се дуго времена христијанизацији, љубоморно чувајући своја достигнућа. Црква, начелно, није порицала хеленску културу, већ је преузимала и обогаћивала. Процес потискивања хеленског много- божштва и идолопоклонства ишао је веома споро и уз велике ломове, да би се коначно завршио рађањем византијске цивилизације. Ова нова епоха започиње царом Константином и Теодосијом, а свој врхунац достиже у време Јустинијана. По мишљењу Св. Јована Златоустог победом

хришћанства нису се само створили услови за ширење Јеванђељске истине, него је опала и будност хришћана који се „удомљују” и почињу да мисле на овоземаљске ствари, заборављајући да су на свет дошли да би се изборили за вечност, а не да би уживали у ситним задовољствима. Једине оазе чистог јеванђеоског жи- вота постају манастири, као „вантериторијалне државе у овом свету таштине”. Обични мирјани полако тону у безбожништво и ова тенденција се одржава до данашњих дана. По речима оца Флоровског цела хришћанска историја се одвија у супротности између Царства и Пустиње, да би овај судар достигао свој врхунац у иконоборачком сукобу. Противљење монашког погледа на свет и лаичког државног устрој- ства не преноси се на поље културе, јер манастири постају средишта културног развоја и писмености. Врхунац стваралаштва је изграђивање самог себе кроз лични подвиг и усавршавање, које се најбоље оства- рује управо у манастирима. Међутим, како то добро примећује Владимир Соловјов: „Византија је била побожна у вери а непобожна у животу”. Покушај спајања цркве и државе кроз теократију је пропао, заједно са Византијом, у крвавим ратовима и сукобима око круне и престола. Пустињачки, подвижнички начин живота се одржао, уз веће или мање кризе, до данашњег дана. Говорећи о мери вечног у овоземаљском, отац Георгије Флоровски наглашава да постоје бројне вредности које ће бити пренете и у будући век славе Царства небеског. То је пре свега љубав, као и бројне друге темељне вредности Хришћанства, док свакако не можемо говорити о политици, економији и квази- науци као о вечним вредностима људског рода.

Социјапна мисија Хришћанске Цркве По речима оца Георгија Флоровског првобитна црква није била никакво „добровољно удружење”, већ „Ново друштво” и „Ново човечанство”. Први хришћани су на своју припадност Цркви гледали екстериторијално и ванвременски, али је каснијим признавањем хришћанства овакво становиште „разводњено” и потиснуто од стране земаљског царства. Једине оазе у којима је настављено „небеско насеље” на земљи јесу манастири и пустиње. Управо у периоду измирења државе и цркве, у четвртом веку, долази до процвата монашког живота, као покушаја да се изгради нови свет на новим, хришћанским темељима. Свети Василије Кесаријски из Кападокије у то време позива на „образовање монашких заједница као покушај да се поново

запали дух заједништва у свету који је, како се чинило, изгубио сваки осећај за друштвену одго- ворност и слогу”. Полазећи од

друштвене природе човека, први хришћани су хтели да изграде киновијски облик заједнице, али су на том плану наилазили на бројне потешкоће.

Хришћанска црква од самог својег постанка води непрекидну борбу за истинску слободу и јед- накост у Христу свих људи, одбацујући фарисејско настојање лажне једнакости и слободе западне циви- лизације и културе, која под окриљем битке за такоз- вано „отворено друштво” изједначује природно са неприродним, божанско са профаним... Превасходна брига цркве постоји за болесне, гладне и обе- справљене, за сиромахе, удовице и сирочад, за покај- нике и преобраћенике. По речима оца Георгија Флоровског „црква је у свету пре болница за болесне

Iskra 1. juni 2005

него прихватилиште за савршене”. Ниједан програм цркве као организације није важнији од топле људске речи и помоћи у невољи. У томе се и огледна нај- важнија социјална функција Цркве.

Нарочито је у књижевности, мисли и друштве- ном животу Русије 19. века била заступљена идеја „Социјалног хришћанства”. Свој врхунац она је доживела у делу Достојевског, Соловјова, Хомјакова и Берђајева. Достојевски вели да би Хришћанство своје истинско испуњење могло да доживи једино у друштвеном делању. Владимир Соловјов слично мисли када говори о слободи и братству као о полаз- ним премисама социјалне мисије Хришћанства у изградњи Новог друштва. Хомјаков пише да свако у грех пада сам, али се нико не може сам подићи из греха. За такво нешто неопходно је заједништво у Христу. Берђајев је такође у свом богословском делу увек истицао социјални моменат у постојању Цркве. Међутим, у 20. веку, у низу помесних православних цркава које су егзистирале под кому- нистичким терором, долази епоха маргинализовања социјалне функције цркве. Све просветне, мисионар- ске и хуманитарне делатности цркве, бивају строго забрањиване. Наступа тежак период искушења и борбе који траје до наших времена. Главна хришћанска обавеза по речима оца Георгија Флоровског јесте служење путем милосрђа и правде, дакле социјално делање. У саму суштину проблема треба храбро закорачити, видајући ране човечанства етичким вредностима Јеванђељске истине.

Теолошки смисао историје Хришћанство и историјска наука су повезани чврстим спонама. „Хришћанство је религија историчара” или, другачије речено, „свакодневни позив на проучавање историје”. Историчари и теолози наглашавају „историчност хришћанске вере”, као полазну премису научно - историјског приступа истра- живању наше прошлости. С друге стране постоји став у извесним научним круговима по коме треба истисну- ти историчност из хришћанске науке. Овакво гледи- ште је, по оцу Флоровском, крајње штетно и произвољно, јер личност и дело Богочовека Исуса Христа јесу у пуној мери историјски. Историјска наука се бави пре свега и изнад свега проучавањем људске прошлости. Ова прошлост се по природи ствари никада не може до краја сазнати и спознати, већ се њеном проучавању приступа на основу реконструкције, темељним тумачењем. Историчар полази од садашњости у свом проучавању прошлости. Његов поглед пада на прошлост из садашње перспективе. При томе, он је активан у пос- матрању, испитивању и селекцији извора, дајући властити печат целом истраживању, док би обично пасивно посматрање довело до сасвим других, неис- торијских резултата. Међутим, свако историјско истраживање је усмерено и прејудицирано од самог свог почетка. Псеудоисторија, или „историја без историјског проблема”, по речима Бенедета Крочеа, настаје кад се истраживању приступи некритички, обичним слагањем чињеница и података. Неопходно је тумачење и селективност да би се дошло до правог историјског приступа проблему. Историјски извори су, по речима оца Георгија Флоровског, пре сведочанства, него трагови. А сведочанство увек треба тумачити, да

Iskra 1. juni 2005

би се дошло до пуне истине. „Збирка чињеница, вести и података није историја.” То је најобичнија хроника, или по речима Крочеа „леш историје”, док је свака права историја

„чин духа”.

По оцу Флоровском, историјско сазнање је духовни разговор са људима из прошлости који су предмет изучавања. Кроз документа историчар откри- ва њихове мисли, осећања, дилеме и стремљења, открива прави дух прошлости. Никада није довољно открити шта пише у неком историјском извору, већ је неопходно открити шта је заправо његов творац мис- лио док га је стварао. По оцу Флоровском набрајање објективних чињеница има секундарни значај у историјском делању. Имена, места, године и догађаји су мање битни од „сусрета са живим бићима”, то јест, сусрета са духом људи и времена које изучавамо. Историчари на прошлост гледају са временске дистанце, али у контексту потоњих збивања. Према томе, смело се може тврдити да „историчари знају више о прошлости него што су људи прошлости икада могли да знају”. За историју је неопходна управо рет- роспектива, односно перспектива, а не обично уроњавање у време које се истражује. Осећај правца, који се није могао наслутити у времену које се посма- тра, лакше се уочава са одређене временске перспек- тиве зато што је историја заправо један процес. Историчари често чине грешку када у свему траже одређени систем и ред у следу догађаја, којег заправо никада није ни било. Резултат тога је стварање типских историјских личности и ситуација који немају много додирних тачака са „живим људима и догађајима” тог времена. Долази до историограф- ских уопштавања као што су: хеленски ум, буржоаска класа, или, пак, до социолошких уопштавања: грчки полис, феудализам, капитализам, демократија. Уопштавања воде прејудицирању приликом истражи- вачког рада, јер се одређени створени модели понашају типски у датим ситуацијама. „Догађаји губе своју могур/ност” и постају неизбежни из визуре историчара. Свако историјско тумачење је ограничено могућностима самог тумача и временом у којем је настало. Када дође до крупних друштвених промена то се нужно рефлектује и на историјско виђење неког проблема. Само тумачење је такође чињеница истори- је и на известан начин оно „открива скривене могуђ- ности стварне прошлости”. Георгије Флоровски каже да „ако историја има смисао, онда тај смисао није историјски него теолошки”. У овим речима и лежи прави однос истори- ографије и теологије. Заправо, све модерне философије историје (Хегел, Маркс, Ниче...) јесу псеу- до - теолошке и заснивају се на извесним веровањима. Историчар мора субјективно да доживи и схвати историјски моменат који истражује, да га лично дотакну извесни проблеми који су предмет његових интересовања. Неопходно је да се историчар не задржи у свом истраживању само на приповедању. Он мора вршити процењивање и донети свој суд о извесном сазнању, јер ће само тако спречити да будући читаоци његовог дела донесу погрешним тумачењем нетачне закључке. Хришћанство је, по речима оца Георгија

Богословље . . . Флоровског, есхатолошка религија, па је, самим тим, по својој суштини и историјска категорија. Христово рођење, смрт и васкрсење, као и други долазак и свеопште васкрснуће мртвих, страшни суд и живот вечни јесу есхатолошке категорије које дефинишу прошлост и будућност. Ови догађаји су јединствени и коначни, а осим тога и крајњи, те тако омеђују почетак и крај историје цивилизације. Почетак, средиште и крај историје тако нису обележени догађајима већ се сли- вају у Господу Исусу Христу. Време се вреднује и рачуна кроз долазак Спаситеља, добијајући нову вредност и значај. Одбацује се циклични и установљава линеарни модел времена са јасним почетком и неминовним крајем. Историја се захваљујући томе више не схвата као „хаотични ток збивања”, нити као циклично по- нављање „космичког обрасца ”, већ као „смисаона прича”, са човеком у средишту. Тако „Божја историја” постаје

САБРАНА ДЕЛА

ДИМИТРИЈА В. ЉОТИЋА 12 КЊИГА

МОГУ СЕ У СЦГ НАРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН 0113582 179 (Од 14 до 20 ч.)

ЦЕНА КОМПЛЕТА (12 КЊИГА) (Просечан број страница по књизи - преко 350) БРОШИРАН

ПОВЕЗ 100 ЕВРА ТВРД ПОВЕЗ 120 ЕВРА ИЛИ ЕКВИВАЛЕНАТУ ДРУГОЈ ВАЛУТИ

Плус поштарина за европске и прекоморске земље.

„историја човека”.

По оцу Флоровском, хришћанско поимање историје одвија се кроз ретроспективну тему: причу о месијанској припреми, и проспективну тему: причу о ишчекивању краја историје. Истинска историја човечанства је историја људског духовног уздизања до божанских висина, кроз сједињење са Господом Исусом Христом, а не политичка историја човечанства са успонима и падовима, у непрекидној утопијској борби. Позадина иконоборачког сукоба Највећи сукоб у историји хришћанске Цркве јесте иконоборачки сукоб. Дуги низ година хришћански историчари су заступали став да је овај сукоб био само привидно теолошки, а да су његови дубљи разлози били политичке и социјалне природе. Међутим, по речима оца Георгија Флоровског, новија истраживања јасно указују да је основ сукоба био догматски спор, који се сводио на голу борбу за очување истинског Православља. Чак и сама политичка борба супростављених страна била је у теолошком контек- сту. Исувише је поједностављено говорити да су иконоборци у својим настојањима били руковођени једино тежњом да се додворе световном владару Византије. Разлози за сукоб били су далеко дубљи и сложенији.

На иконоборачком псеудо - сабору 754. и 815. године, постављено је питање да ли се могу сликати Божји свеци као земаљска бића када они у својој величини већ сијају неисказаном славом и непојамном лепотом. У то време живопис је био у пуном развоју. Црквено сликање, настало највероватније у Сирији, брзо се проширило и на друге хришћанске земље, па и на Грчку. Били су већ утврђени и строги канони по којима су се изображавали Божји угодници и Господ Исус Христос. Захтевао се строги реализам, без умет- ничких улепшавања и слобода. На Трулском сабору (691 -692 год.) установљен је 82. канон који је забранио символички приказ Христа као јагњета и наложио приказивање Господа као човека. Раније су историчари често тражили у иконоборачком покрету оријенталне и семитске трагове, настале као реакције на хеленизацију Хришћанства. Међутим, према мишљењу Георгија Флоровског, са сигурношћу се може тврдити да су разлози иконобо- рачке јереси далеко дубљи. Јасно је да су иконобо- рачки аргументи, уствари, изразито хеленистички. И иконоборци и иконобранитељи су били платоничари, па можемо рећи да је то био унутрашњи сукоб хелени- зованог Хришћанства. Иконоборство је било, како

Обе стране у сукобу нарочиту пажњу су поклањале местима из Старог Завета која говоре о забрани слика, као и патристичком хришћанском наслеђу. Иконоборачке идеје биле су нарочито за- ступљене у хеленизованим круговима, у војсци, међу ученим људима и вишом класом, док у нижу класу никада нису дубље продрле. Историчари су вековима подстрекаче иконоборачких стремљења тражили међу муслиманима, Јеврејима, павликијанцима, орјенталним јеретицима, запостављајући, притом, хеленистичке изворе иконоборачких идеја.

наглашава отац Георгије Флоровски, тежња ка повратку у прехришћански хеленизам. Цео сукоб је био само наставак борбе око хеленизације Хришћанства, односно христијанизације хеленизма. Један од главних сукоба водио се око односа између символизма и историје. Иконопоштоваоци су одлучно притом стали на позицију „историјског хришћанства”. Сукоб је тако превазишао сваку уметничку, политичку и догматску расправу и прерастао у борбу за опстанак самог Православља. То је, према мишљењу оца Георгија Флоровског, била борба између „хришћанског хе- ленизма” и „хеленизованог хришћанства ”, у којој је коначну победу однело Православље.

Иконоборачка странка је као доказе својих ставова користила наводе из бројних дела Светих Отаца, од којих су најзначајнији писмо Јевсевија Кесаријског Августи Констанцији и наводи из списа светог Епифанија.

Микица Илић

[1] Георгије Флоровски, Хришћанство и кул- тура (Jloroc, Ортодос, Београд, 1995.), 180 стр.

Iskra 1. juni 2005

Књига о. Матеје Матејића

ХИЛАНДАРУ ХВАЛА Стваралачка плодност и разноврсност те- матике су прво обележје радова из пера о. Матеје Матејића. Међу њима се могу наћи многи који се истичу њиховом литерарном (стиховном и прозном), рели- гиозноисторијском, документарном или поучно- информативном вредношћу. Сваки од њих има свој посебни значај и сви, узети скупно износе нам пред очи његов лик, лик свештеника, писца, научника и песни- ка. Али његова задња књига, издање Рашке школе, Београд 2005., издваја се од свих других својом једин- ственошћу у намени, замисли и обради. О. Матеја је дао књизи наслов „Хиландарухвала", јер како он каже у предговору, он се: „годинама носи мишљу да је вели- ки дужник Хиландара и да део дуга жели да одужи овом књигом”. Главнина књиге се може поделити у два дела. Први део је опширнији и састоји се од шест поглавља. У првом од њих он описује, понаособ у сваком веку, од XII до XX, Хиландар као „културну раскрсницу", на којој се срећу и долазе у везу и додир многи утицаји: из Византије, Јерусалима, Русије, Србије, Бугарске, Влашке, Молдавије и од Срба у Аустро-Угарској. Од ових, он доказује да су везе са Русијом, квантитативно и квалитативно, УЗАЈАМНО најзначајније и најутицај- није. Друго поглавље указује на Хиландар, као огњиште српског национализма које се никад није угасило, истичући да: „Свест Хиландара о националној припадности није никад избледела, иако су Хиландар и Хиландарци у „Дијаспори”. У трећем о. Матеја се бави „невољама" које су, кроз векове, уда- рале по Хиландару и понекад га доводиле до руба пропасти: пљачке и најезде гусара, Каталана, Турака, поред пожара и земљотреса. Али он истовремено под- влачи и вредност помоћи које је Хиландар примао, наводећи и повеље дародаваца. Он нарочито истиче руског цара Ивана Грозног као једног од нај- дарежљивијих. Захваљујући њима и непоколебљивој вери и духовној снази својих монаха, Хиландар је пребродио све недаће које је до сада искусио. О. Матеја сматра Свету Гору „нарочито за време Византије, а и касније духовним и културним центром православља и чињеница да је Хиландар био саграђен баш на Светој Гори није без значаја, пошто: „иако... изван Србије, на Св. Гори у Грчкој... он је истинска колевка српског православља и изванредно важан чинилац у српској националној историји. Његов значај за верско и културно наслеђе Срба је непро- цењив”. Он наставља, у овом четвртом поглављу, са излагањем осмовековне историје манастира повезу- јући је са улогом и радом Св. Саве његовог оснивача истичући ту и чињеницу да: „Нису поједини хиландар- ски монаси били бирани само као архиепископи и епископи Српске православне цркве, него је међу њима било и изванредно спремних богослова и пионира српске књижевности”. У петом поглављу он запажа да: „Хиландар већ вековима привлачи не само мона- хе и поклонике, већ и уметнике из разних грана умет- ности у чијим је уметничким остварењима он главни предмет. Постоје бакрорези, цртежи, акварели, слике

Iskra 1. juni 2005

и уметничке фотофрафије које приказују Хиландар. Он је тема и фолклора и уметничке прозе и поезије”. У задњем поглављу првог дела књиге, које о. Матеја назива „Хиландар и ватри одолева", он каже да је наследство, за чије чуваре хиландарски монаси сматрају себе, духовне и материјалне природе. По њему: „Духовно наследство се састоји у СВЕТОСАВЉУ - хришћанству како га је практиковао и свим Србима завештао свети Сава, а материјално... на првом месту сам манастир, затим његови поседи и све што му припада”. Он констатује да су хиландарски монаси сачували духовно и културно наследство „неокрњено и неизмењено", али даје, с обзиром насве природне катастрофе, освајања и разарања кроз које је Хиландар прошао, чудо да је од материјалног сачу- вано онолико колико и јесте. Алудирајући на страшан пожар 4. марта прошле године, он завршава овако: „И сада је Хиландар, и после овог страховитог пожара, СРПСКА И ПРАВОСЛАВНА КУЛА СВЕТИЉА, ризница српског културног блага, расадник православне побожности, мост исмеђу славне српске прослошти и, ако Бог да, светлије и срећније будућности”. Одлука о. Матеје да за други део књиге употреби свих 32 песама из његове збирке „Хиландарски рукописи" (објављена 1998. г.) је несумњиво допринела њеном литерарном и естетском ефекту. Писане у флуидном слободном стиху, оне су излив духовног и поетског надахнућа вишега реда. СВЕ песме у овој збирци имају за предмет Хиландар и оно у, и око њега, што је инспирисало о. Матеју да их напише. Сама збирка је изванредно технички уређена са сликовним приказима уз односне песме. Она се одликује још једном особеношћу: у њој, свака песма је написана двојезично, то јест, на српском и на енглеском, једна поред друге. (У „Хиландару хвала" само српска верзија је укључена.) Ево шта Александар Петров, професор на охајском државном универзитету, Колумбус, каже о збирци: „Отац Матеја Матејић је аутор у једном погле- ду јединствене књиге у српској поезији, ХИЛАН- ДАРСКОГ РУКОПИСА. Не постоји друга књига у којој је Хиландар са својом историјом и, још више, својом надисторијом, својим смртним и својим бесмртним ликовима, које је рађала мајка човекова или које је стварала и у светлости икона и фресака одевала монашка рука, са својим молитвеним песмама, ћелија- ма и кулама, са повељама и звонима, лобањама и књигама, кипарисима, маслинама и лозом.тако горостасан књижевни и митски јунак”. Кратак историјат Хиландарског научног про- јекта (сада Архивски центар за проучавање словен- ског средњовековља) и Хиландарске собе (сада Хиландарска научна бибилиотека) при државном уни- верзитету Охаја, Колумбус где је о. Матеја (поред обављања свештеничких дужности) предавао од 1968-1989. године, послужио је за поговор књизи. Ту,

Хиландару.

научне сврхе и потребе.

садашњи директор ових институција, др Предраг Матејић, син о. Матеје, са којим од 1971. године редовно одлази у Хиландар и узима активно учешће у раду на пројекту, описује његов почетак, намену, развој и остварења. Први директор Хиландарског научног пројекта и Хиландарске собе био је о. Матеја.

На крају књиге, уредник Мирољуб Јоковић даје укратко биографске податке о. Матеје, заједно са списком, по хронолошком реду, свих његових објављених радова, истичући да је он, поред њих написао и пар стотина есеја, студија и чланака.

У јануару 1970. г. о. Матеја одлази по први пут у Хиландар, не „као туриста, али ни као поклоник", него пословно, на позив епитропа манастира да испи- та могућност и организује снимање на микрофилму свих рукописа у манастирској библиотеци. Као чувари, вековима нагомилаваног нашег духовног и културног блага, монаси су били забринути да би се они могли изгубити у случају земљотреса, пожара или одлуке световних власти да отворе Свету Гору туризму, чиме би и монштва нестало. О. Матеја се свесрдно прихва- тио овога задатка, засукао рукаве, организовао и, у више наредних радних посета успео да сними све словенске рукописе и повеље, укључујући руске, влашке, молдавске, турске као и већи број византиј- ских. Затим су снимљене и иконе, фреске, архитект- ски споменици и разни предмети црквене уметности. У току накнадних посета, преснимљени су делови рукописа који нису испали добро, снимљене насловне стране свих књига штампаних пре 1800. год., а о. Матеја је прецртао око 2000 водених знакова из словенских рукописа. Хиландарски научни пројекат је отпочео са првом посетом о. Матеје Хиландару, јануара 1970. г. Са завршетком снимања рад на пројекту није престао. Снимљени филмови нису остављени на некој полици где би прашина пала по њима. Од управе Охајског државног универзитета за њих је издејствована засебна соба, где су се они могли проучавати помоћу апарата за читање микрофилмова. Књиге и часописи за ову научну област су такође пренети из Главне уни- верзитетске библиотеке у ову собу, као и микрофил- мови старих руских књига и часописа, објављених од почетка штампе у Русији до краја XIX века. Чим се прочуло о Хиландарској соби, стотине посетилаца и многи научници из разних земаља су почели да је посећују да би проучавали микрофилмове словенских рукописа. Од 1981. г. интересовање за проучавање овог материјала порасло је до те мере, па се почело са сазивањем Међународних конференција (до сад пет) у вези са Хиландарским научним пројек- том. У 1984. универзитет је доделио већу прос- торију за Хиландарску собу, а убрзо и ходник уз њу је преуређен у још једну собу. Да би се њен статус тачни- је означио, она је преименована у садашњи назив: Хиландарска научна библиотека. Име „Хиландар” је задржано „из захвалности према манастиру чији су монаси својом далековидошћу и мудрошћу омогућили почетак микрофилмовања за овај пројект”. У њој се налазе и три рачунара за употребу у раду научника, неколико апарата за читање микрофилмова, на једном од којих се могу правити копије директно са микро филмова и машине за копирање. Њена сврха је да сачува сав скупљен материјал (80% манастирске бибилиотеке) и онај који се још увек скупља и да их учини доступним свим научницима ИСКЉУЧИВО за

Манастири и цркве су задужбине које су зах- вални српски владари зидали у славу Божју. „Хиландару хвала" се може упоредити са шестостран- им здањем захвалности Хиландару, сазиданим речи- ма, уместо циглама и каменом - задужбина свештени- ка Српске православне цркве, о. Матеје Матејића. Свако од шест поглавља указује на једну од шест страна Хиландара, најзначајнијих за српство и православље и у животу самог манастира: Хиландар, културна раскрсница, Хиландар и национализам, Хиландарске невоље, осам векова манастира Хиландара, Хиландар, извориште ликовне духовности и Хиландар и ватри одолева. Као прозни писац и песник о. Матеја је вичан баратању пером и зато су у књизи сувопарни историографски и документарни подаци често одевени у нешто раскошније литерарно рухо. Ово се може запа- зити нарочито у поглављу: Хиландар, извориште ликовне духовности. Труд, који је о. Матеја уложио у скупљању потребног материјала, брижљивост и пијетет са којим га је приказао су очевидни. Али оно што најснажније избија из сваког написаног реда је љубав коју он осећа за српство и православље и коју жели да дели са нама. Већ у наслову књиге о. Матеја наглашава шта се може очекивати између њених корица. У предго- вору нам се открива ЗАШТО се он осећа дужником Хиландара: „Тиме што су ме позвали и примили и указали ми гостољубље, монаси Хиландара су ми дали могућност да посетим наше најсветије место, где је почетак наше писмености, наше књижевности, наше Цркве”. И друго: „Боравци у Хиландару су ме инспирисали да напишем ХИЈ1АНДАРСКИ РУКОПИС, песме о Светој Гори и Хиландару, и већи број чланака”. Типично за о. Матеју, он сматра да се само донекле одужио Хиландару: „Тиме што су се, захваљујући ХИЛАНДАРСКОМ НАУЧНОМ ПРОЈЕКТУ, на само научници, већ и стотине студената на нашем универзитету и стотине посетилаца из разних држава света упознали са историјом Хиландара и са његовом важном улогом у црквеној и националној историји Срба”. А желео би да ХИЛАНДАРУ ХВАЛА буде део тога одужења и завршава: „Само, без обзира на учи- нак, ја остајем дужник Хиландара до краја свога жив- ота”. Ја верујем да они, који буду читали ову књигу, неће моћи да избегну утисак да је ХИЛАНДАР уствари дужник о. Матеје. Јер, док су владари и племство даровали Хиландар својим поклонима, он је овом књигом и Хиландарским пројектом даровао ХИЛАН- ДАР и отворио доступ његовој духовној и културној ризници свима који желе да му приступе. Зато, као најпригоднији завршетак овог приказа, нека ми буде допуштено да кажем: оцу Матеји хвала!

Предраг Петровић

Iskra 1. juni 2005

Ревизионизам у савременој српској књижевности (103)

СА ЦРЊАНСКИМ У ЛОНДОНУ, 1961 Д. Р. АЋИМОВИЋА

Угледна београдска издавачка кућа, „Филип Вишњић”, прештампала је ове године књигу Д. Р. Аћимовића, Са Црњанским у Лондону, 196V, коју је први пут објавила Искра 1979. године. Драган Р. Аћимовић (1914-1986) био је пре Другог светског рата дописник Времена, а за време рата учествовао је у покрету генерала Драже Михаиловића, због чега је морао да емигрира. У Паризу се бавио штампарским послом. Између оста- лог штампао је 1954. године Одабране стихове Црњанског, међу њима први објавио Црњанскову чувену песму „Ламент над Београдом”. После неко- лико година у Паризу, Драган се населио у Јоханесбургу, Јужна Африка, где је основао своју штампарију и издавачку кућу „Гарамонд”. У Јоханесбургу је и умро 1986. године. Аћимовић се сретао са Милошем Црњанским (1893-1977) у Паризу 1953. године и у Лондону следеће године. Тим приликама водио је разговоре са великим српским писцем, на основу којих је сачинио ову кратку књигу. Књига је интересантна јер открива мисли, осећања и сећања песника пре његовог повратка у Југославију 1965. године. Пре повратка Црњански је био у немилости у земљи, важећи за непријатеља новог режима, што је он уствари и био. Аћимовићева књига говори о Црњанском искрено и без предрасуда, што се доста разликује од третмана Црњанског у режимској штампи пре његовог повратка у земљу. Отуда ревизионистички значај издања „Филипа Вишњића”. Књига је пуна детаља о нашим емигрантима у Лондону, укључујући и југословенску владу у избеглиштву, као и о Лондону уопште, који је, као што знамо, послужио Црњанском као миље за Роман о Лондону. Показује Црњансково велико знање о енглеском главном граду и енглески карактер, који није увек био ласкав. Аћимовић говори о Црњанском с великим поштовањем, ословљавајући га често са „cher maitre", јер га је сматрао учитељем у књижевности. Црњански „прича анекдоте, сипајући витриол на про- тивнике спокојно, као сирће на салату, карикирајући дипломате и избеглу владу корозивно као Daumier, додирујући књижевни живот између два рата са толико живости као да се то десило јуче, и све испричано са толико личног стила, једном говорном прозом без граматичке цепидлачности, називајући све правим именом или, како то Французи веле: ‘мачку, мачком‘.”(6) Црњански је био приморан да ради тешке мануелне послове; носио је, на пример, књиге из једне књижаре на пошту. „Био је плаћен четири британске фунте недељно за тај амалски посао. Нешто што се не може замислити у Европи.”(11) Црњански је био једак „кад се свети Енглеској која га је бацила тако ниско... Обећали су му били да ће добити место наставника у некој школи само ако постане британски поданик. Кад је примио поданство, дали су му место лектора и потом избацили, тек

толико да кажу да су одржали реч. У том избацивању одиграо је улогу један наш човек који, иако образован, није имао квалификације из историјске науке, ни књижевности као Црњански, али је изванредно знао да се удвара домаћима. Кажу да је успео.”(13) Црњански је изгледа по природи био врло сумњичав, па је свуда око себе видео уходе који су га шпијунирали. У свом стану је стално опомињао госте: „Пазите, они слушају.”(24) Ово вероватно с пуним правом јер је Црњански говорио о комунистима „доста отворено, у очи, ако не пред људима из земље а оно пред емигрантима, међу којима такође може бити Титових шпијуна... Зашто би се онда прислушкивао његов стан?”(25) Сам Црњански даје објашњење: „Ова кућа припада једној америчкој компанији и у њој станују многи тајни агенти... Ја сам сигуран да, кад им треба, улазе у наш стан. Пробали смо. Изашли смо били, Вида и ја, а пре изласка оставили смо неке ствари на одређена места. Кад смо се вратили, те ствари имале су промењене положаје. Дакле, прету- рали су...”(26) Можда из тих разлога „Црњански није желео да открије да ради за лист дра Стојадиновића и ја не видим разлога да се то крије јер El Economista је био и остао најбољи економски недељник Латинске Америке.”(8) Аутор бележи и један занимљиви моменат. Приликом сусрета са Црњанским у Лондону, Моша Пијаде је потегао питање повратка Црњанског у земљу. ,,‘Па што се не враћаш кући?‘ наставио је Пијаде. ‘Мани, Мошо, те приче...‘ И тако су се растали.”(8) Ово показује да је Црњански био свестан да му под строгим комунистичким режимом нема места. Касније, како се његова вредност као писца није могла више да игнорише и како се његов утицај на млађе писце све више показивао, он је променио мишљење и пристао да се врати онамо где му је увек било место. Црњански је био познат целог живота као „незгодан човек”, и то се огледало и у Лондону. Аутор вели: „Као млад човек Црњански мора да је био кав- гаџија. Причао ми је како је већ не знам кога сачекао пред радњом Геце Кона, са чворноватим штапом у руци, и упитао га: ‘Јесте ли ви поручили да се чувам у Кнез Михајловој улици... Нема ту ‘али‘, већ изволите поћи са мном да се обрачунамо на мирнијем месту... ‘Причао ми је такође како су га у Лондону неки зачикавали, а он поручио, мислим једном бившем министру или официру, нека дође у Хајд-Парк да се обрачунају... Кад сам Црњанском рекао да му С. пре- бацује како клопа на три стране, упита ме: ‘Јел било присутних?' Не, разговарали смо по страни. ‘Иначе бих га тужио.‘”(19) О том „клопању” на три стране (са емигрантима, код Енглеза и код режимлија) развила се читава афера, због чега је Црњански прекинуо многе везе са емигрантима. На пример, био је један од оснивача Удружења српских писаца и изгнанству, али је убрзо дао оставку на председништво. Занимљива су запажања Црњанског о својим

Iskra 1. juni 2005

Ревизионизам .

Далеко од мирне Босне

колегама савременицима. О водећем песнику Душану Матићу нема високо мишљење. Зове га „женски- петко" (у Београду су га, касније, звали „тетка Душка”). Црњански је много волео далматинског писца Сиба Миличића, касније убијеног од комуниста као југословенски националиста, а Станислава Винавера је звао „Свињарев” због аљкавости, мада је сматрао да је био српски националиста. Другог једног песника надреалисту, Марка Ристића, Црњански је сматрао да је „ситна душа”. Ристић је написао поразни чланак „Три мртва песника”, у које је уврстио Црњанског и Растка Петровића, због чега се ни Растко ни Црњански нису могли да врате у Југославију одмах после рата. Растко није ни стигао да се врати јер је умро у Вашингтону од сунчанице. О Ристићу Црњански вели: „Марко никад није успео да напише нешто ори- гинално... Увек се дивио правим уметницима, а дивљење према мени претворио је у мржњу. Сада обожава Крлежу. Он увек мора некога да обожава. Нека врста хомосексуалности.”(21) Са водећим режимским књижевним крити- чарем Миланом Богдановићем Црњански је у почетку био пријатељ, али су се касније разишли из идеолошких разлога и због Богдановићеве афере са младом женом, касније његовом супругом, која је умрла од његове сексуалне силовитости. Иво Андрић је, по Црњанском, увек имао грдне среће у животу. Кад је добио Нобелову награду, Аћимовић је написао да је Црњански оригиналнији и значајнији писац од Андрића. Црњански га је опоменуо да ће му то донети непријатности. „Андрић има пуно пријатеља, не само политичких. Како објашњавате да је Искра тако лепо писала о Андрићу. Па Парежанин је, као Андрић, као Милица Бабич Босанац.”(24) Најзад, о генералу Душану Симовићу Црњански има врло лоше мишљење јер је „откривао највеће тајне. Међу њима и да је заљубљен, изван брака. Чини ми се да му је чак једном писао једно љубавно писмо. У том случају Црњански је био чиновник и треба га разумети, али генерал је био оперетски.”(25) Аћимовић је био свестан да Црњански није могао да проживи своје старе дане у избеглиштву, поготово не у једном хладном окружењу као што је Лондон. Предосећао је да ће се велики писац једног дана вратити у своју родину и покушао је да нађе оправдање за то: „Он се враћа у отаџбину. Емиграција га није разумела, нити подржала, док је издржавала низ особа које ће нестати у историји. Емиграција није заслужила да Црњански с њом буде. Шта оно рече Данте о егзилу? И чиме завршава? ‘Начини странку за себе самог.‘”(40)

Васа Михаиловић 1. Д. Р. Аћимовић, Са Црњанским у Лондону, 1961. (Минхен: Искра, 1979.), 40 стр. Бројеви страна цитата из ове књижице назначени су у тексту.

ОДЛОЖЕНО ПОСТАВЉАЊЕ СПОМЕН ПЛОЧЕ У КОЧЕВЈУ. Услед тешкоћа са словеначким властима око

РЕГРУТИ У РС ОДБИЈАЈУ ДА СЕ ЗАВЕТУЈУ БиХ Регрути у РС одбијају да се заветују БиХ и међународна управа најављује казне. Европски пар- ламент тражи промену дејтонских решења, а из Републике Српске стижу одговори да су могуће и ини- цијативе о издвајању из БиХ. Прошлог викенда у касарнама Војске Републике Српске Мањача код Бањалуке и Билећа, приликом полагања свечане заклетве регрути су, без изузетка, одбили послушност својим старешинама и уместо Босни и Херцеговини заветовали су се Републици Српској. Родбина и пријатељи извиждали су химну и заставу БиХ, а аплаузом поздравили химну и заставу РС. Све је било „к’о некад”. Само су улоге промењене. Пре петнаестак година Бошњаци и Хрвати звиждали су заједничкој ЈНА и нису хтели у њу, а сад Срби неће војску коју међународни медијатори, зајед- но са Сарајевом, креирају тако да неодољиво подсећа на ЈНА. Било је ово прво полагање свечане заклетве по новом Закону по којем се у неколико етапа треба стићи до јединствених (кажу у Сарајеву) или зајед- ничких (кажу у Бањалуци) оружаних снага БиХ. Неуспех на старту много је наљутио целу међународну цивилну и војну управу у БиХ и издали су заједничко саопштење (потписали су га НАТО, ОХР, ЕУ и амбаса- да САД у БиХ). Догађај су окарактерисали као „инци- дент који није могао доћи у горем тренутку”, захтевају истрагу, најављују кажњавање. Шеф штаба НАТО у БиХ генерал Стивен Шук додатно је одржао и конференцију за новинаре и најавио понављање целе церемоније „јер је прекршен закон о одбрани БиХ”. И он и други међународни пред- ставници најавили су кажњавање официра и поли- тичара у РС јер сумњају да је реч о „организовању усмереном против реформе одбране”. Нико од њих, бар јавно, за сада није покушао да одговори на питање зашто су родитељи и друга родбина аплаузом, а било их је бар пет хиљада на војном полигону, подржали своју децу када су одбили послушност. И не само родбина, већ и најшира јавност у анкетама свих овдашњих медија подржала је младе регруте. А сви су, без изузетка, изјавили да своју децу у ту будућу заједичку војску неће слати. Домаћа политичка елита у РС, вероватно због страха од казни, прилично немушто говори о истрази која се предузима док један број невладиних органи- зација, пре свега оних које су настале као резултат последњег рата, јасно стаје на страну регрута. Тако Савез логораша у отвореном писму међунардној управи упозорава „не тражите немогуће” и поставља питање: „Мислите ли да је стварно могућа јединствена војска у БиХ када, свакодневно, највиши бошњачки представници српску војску, па и цијели народ, нази- вају агресорским, злочиначким.” Доводећи даље у питање концепцију будуће војске, логораши питају зар има некога ко верује да би Хрвати из БиХ ратовали против Хрватске или Срби против Србије. Сви они који нису склони пребрзом и површном

увоза спомен плоче из Србије (чију смо фотографију објавили у Искри, 1. мај 2005.), постављање плоче над јамом у Кочевју је за сад одложено. Кад то буде могуће, обавестићемо наше читаоце. - Искра.

Iskra 1. juni 2005

СВЕТИ АРХАНЂЕЛИ КОД ПРИЗРЕНА „Ради се о унапред смишљеном плану, а никако о спонтаним догађајима”. Џонатан Ајл, директор краљевског

институна оружаних снага у Лондону

Према народном предању, сматра се да је први долазак цара Душана у Призрен био у вези са избором места за изградњу манастира. Легенда вели, да је избор пао на ово место због његовог завета Светим Арханђелима да ће подићи велику цркву (ма- настир) њима посвећену, уколико преболи неку тешку болест од које је тада боловао. И када цар Душан преболи ову болест, изабра место за манастир у клисури (или у сливу) реке Бистрице, недалеко од царског града Призрена, на коме су се налазили остаци неког малог манастира, свакако српског из IX или X века. Када је средином 1331. године ступио на престо Србије, тада краљ Душан није имао ни пуне 23 године, а већ су га чекали и тешки и многобројни и веома одговорни послови. Баш у то време у Србији се градила једна од највећих и најзначајнијих цркава (манастира) Високи Дечани. И требало је још пуне четири године да би радови на њему били приведени крају. Такође, за време задњег шиптарског геноцида над Србима Косова и Метохије од 17. до 19. марта 2004. године и манастир Високи Дечани је у више наврата гранатиран од подивљалих и разуларених арбанашких руља. Од завршетка дечанске цркве (манастира) није прошло ни пуних 8 година, а краљ Душан почео је мислити на изградњу манастира Светих арханђела Гаврила и Михаила. У смислу тога, 1343. године и долази у Призрен, да изда повељу манастиру Св. Петра Коришког, а из које се види и његова намера да обнови и сазида манастир „краљевства ми Свете Арханђеле” (крсна слава Немањића). Остаци манас- тира и испоснице Св. Петра Коришког, налазе се близу села Корише (у Коришкој клисури), под стенама пла- нине Русенице, на двадесетак километара од

Призрена. Манастир Св. Петра Коришког је стар најмање 8 векова, док испосница постоји готово читави миленијум. (Св. Петар Коришки је био пустињак, који је живео у пећинама. Сахрањен је у својој испосници, а пред турском опасношћу мошти су му пренете у мана- стир Црну Ријеку код Новог Пазара). Остаци овога манастира постоје и данас. Познато је да су га рушили и скрнавили Турци, али су га скоро потпуно девастирали арнаутски бандити у XX веку. Сем тога, наједној стени, изнад Коришке реке, над селом Коришом, у непосредној близини Призрена, опстају и данас оскудни остаци манастира посвећеног Св. Марку Коришком. Изграђен је био средином 15. века. За време Првог светског рата, овај манастир је спаљен и разорен, а братство му је било растерано и побијено. Учинили су то Шиптари из фиса Кабаши. У interregnumu између два светска рата је обновљен. Али га дивљи Арбанаси поново уништавају 1941. године. Посебна интересантност јесте, да је у овом манастиру сахрањен један од највећих српских задужбинара Сима Андрејевић - Игуманов, познат и по томе што је издвојио средство за отварање Богословије: „Св. Ћирила и Методија” у Призрену. Чак и његову надгробну плочу су разбили „демократији склони” Арнаути. (И то у доба Броза, када су највише били „угрожени” од мученичког срп- ског народа). У јесен 1347. године, сада већ као цар Душан (крунисан 1346. за „цара Срба и Грка)”, а исте године је и Српска православна црква подигнута на ниво Патријаршије), српски суверен је опет у Призрену, због свога манастира да би му осветио темеље. Две година касније, манастирска црква посвећена Светим Арханђелима још није била покривена оловом, те је уследила царска забрана извоза овога метала, све док се она не покрије. Коначно, манастирска црква је завршена 1352. године, као и цео манастирски комплекс. Манастирски комплекс Светих Арханђела био је опасан масивним зидом, а чиниле су га: велика црква, конаци, библиотека, трпезарија, болница и мала црква посвећена Св. Николи.

закључивању ово, за разлику од међународне управе, не виде као инцидент већ као само један од примера који показују стање босанскохерцеговачког друштва. Друштво у БиХ је дубоко подељено, каже социолог Брацо Ковачевић, и верује да „појавно и арбитрарно помирење”, колико је довољно међународним пред- ставницима, не решава ништа. У својим публикацијама упозорава да је помирење процес. Тако, међутим, не размишља генерал Шук и најављује ново постројавање политичара и регрута. Због свог извештаја „да је све под контролом” или заиста мисли да ће тако истински доћи до „мирне Босне”, нејасноје. 30.4.2005

Iskra 1. juni 2005

Може се закључити да је мала црква била изграђена пре велике и да је највероватније била нека врста модела, кога је протомајстор начинио да покаже цару Душану како ће изгледати велика (уосталом изграђена су од истог материјала, а кубе мање цркве је било тачно дупло мањег пречника од кубета велике цркве). О изградњи овог монументалног храма старао се игуман Јаков, који ће касније постати српско- православни митрополит у Серезу. Српски средњевековни писци у својим тек-

Мирослав Антић

<miroslav@antic.org>

Св. Арханђели ... стовима су упоређивали лепоту цркве Светих Арханђела са лепотама највећих и најзначајнијих средњевековних цркава. Из тих текстова сазнајемо да је дечанска црква била већа од цркве Св. Арханђела и да је њена камена отплата лепша од задужбине цара Душана. Али Свети Арханђели су поседовали лепшу камену пластику и патос од дечанске цркве. Готово сви хроничари из тога времена се слажу у томе да је црква Светих Арханђела била једно од најзначајнијих и највелелепнијих остварења кул- туре у тадањој Европи и говорили су, да не верују да овом манастиру: „има равна под сунцем небеским”. Цар Душан је манастиру даровао 93 села, руд- ник гвожђа у Топлици, много плодне земље и бројне винограде. Доделио му је на располагање и приходе од призренске царине (1000 парпера). Уз све ово, манастир је добијао бесплатно уље из Бара, со из Широког Брда, рибу из Скадарског језера, свилу и вино из Пирота, мед и восак из Сиринића, Неродимља и Штимља. Када су Османлије заузеле Призрен (1455.) манастир је силно пострадао. Од друге половине 16. века почиње његово неумитно пропадање и у конти- нуитету траје све до 1615. године. Тада га коначно уништава Синан-паша (нажалост по мајци Србин) и његову грађу користи за изградњу своје џамије у Призрену, чији минарет и дан - данас доминира овим српским престоним градом. Поред тога, грађа од манастира Светих Арханђела, задужбине цара Душана Силног у којој је и сахрањен (1355.), „послужила” је и за изградњу неких других турских објеката у Призрену и околним мести- ма (џамије, ханови, хамами и слично). О Светим арханђелима све до 1927. године није се знало ништа више сем онога што су прибележили српски сред- њевековни писци. Јер до тада, у народу је преношено предање са колена на колено, да баш на том брежуљку зараслом у коров, на окуци реке Бистрице, а 3 километра од Призрена се налази царски манастир. То веровање доводило је сваке године бројни српски народ са Косова и Метохије о летњем и јесењем Св. Арханђелу, на Сабор у Призрен. Наравно и на поменути брежуљак, да се поред свитање помоли Богу, те тако одржи и традицију и привилегију коју је манастир некада имао. А те 1927. године, велики прегалац на испитивању српске прошлости и културе, протојереј - ставрофор и универзитетски професор, др Радослав Грујић, у то време управник музеја у Скопљу, откопава тај мали брежуљак и „открива” поново манастир Светих Арханђела. За непуних три месеца, уз помоћ војника из призренског гарнизона и призренских богослова, др Радослав Грујић откопава остатке двеју манастирских црква. Касније обимна археолошка истраживања, готово у целости довела су до откривања и других објеката (њихових остатака) манастирског комплекса, као и гроба Страцимира Бапшића, господара српске државе Зете.

Шесдесетих година XX века, рад на истражи- вању Светих Арханђела је наставио Милан Ивановић, директор Завода за заштиту споменика културе из Приштине, а нешто касније извршена је конзервација остатака манастира. Духовна и материјална обнова манастира Светих Арханђела, као и реконструкција започела је 1995. године. Најпре је саграђен нови конак са капелом, где се уселило братство, посебице познато по дуборезачкој вештини (дуборезачке минијатуре). Тако је царски манастир поново оживео после скоро 4 века. Планове рашко - призренске епархије, да се у манастиру Светих Арханђела развија центар издавачке делатности, онемогућава сасвим „хуманитарно бомбардовање српског народа” (операција „Милоср-дни анђео”) и нешто касније окупација свете српске земље од стране хуманоида из Кфора и Унмика (1999.). Под ударом банди „демократичних” шиптар- ских терориста и убица (иначе пешадије НАТО - пакта) међу првима се нашло и братство манастира Светих Арханђела. Тако је монах Харитон (Лукић) киднапован од стране арбанашких зликоваца на периферији Призрена 16. јуна 1999. године. После више месеци „трагања” за њим, а у чему су испредњачили војници Кфора из немачког контигента, нађено је његово обезглављено тело. Сахрањен је у манастиру Црна Ријека (манастир његовог пострига). Приликом прославе 650 година, од постојања најзначајније задужбине цара Душана, 26. јула 2002. године, на присутне (дабоме Србе) упућено је више пројектила. Упућени су са брда изнад манастира где постоје рушевине утврђења Вишеград, које је познато и под именом Призренац или Горњи Град. Природно починиоци су остали непознати. А они који су „штитили” окупљене Србе, припадници Кфора (Немци), нешто касније су објаснили да Срби иритирају „Албанце” јер на манастир истичу своју националну заставу, а користе и манастирска звона. Да се манастиру Светих Арханђела не пише добро било је јасно још 21. јануара 2004. године. Тога дана, новинари немачке телевизије АРД снимали су репортажу о животу српских монаха на Космету и Метохији, испред порушене цркве Свете Тројице у Ђаковици и били нападнути од арнаутских сподоба. Пре тога, немачки новинари су 5 дана провели у манастиру Светих Арханђела „пошто су хтели да виде како изгледа кретати се под војном пратњом”. Онда су у среду (21. јануара) пожелели да виде Високе Дечене. По повратку из ове српске светиње, свратили су у Ђаковицу. Тада је једна шиптарска дивљакуша, међу њима приметила и српског монаха. Хистерично је почела да арлауче и одмах јој се придружило тридесе- так арнаутских терориста. Запавши у хистерични транс хорски су се драли „убице”, „нацисти” и „злочинци”. И на грађанском тргу у Ђаковици јурнули су на минибус са новинарима, коме су одвалили браник. Седморица војника из немачког обезбеђења

Iskra 1. juni 2005

нису успели да их спрече, него су сви заједно утекли у оближњу италијанску базу. Само ни бежанија није била безазлена, пошто су минибус и оклопни транс- портер све до италијанске базе, као у криминалним филмовима јурили са више аутомобила, побеснели Шиптари. Сасвим природно о овоме догађају Рашко призренска епархија је саопштењем обавестила јавност. Као „реакција” на овакву недопустиву информацију, команда немачког Кфора је ускратила даљу пратњу монасима из манастира Светих Арханђела, а монаху који чува Владичански двор у Призрену обус- тавила је допремање хране. Немачки војници који обезбеђују Владичански двор обавестили су српског монаха: „да му неће достављати храну, јер немају кувара”! А на његове молбе, да му дају бар хлеб који бацају, уследио је одговор: „Имамо забрану контаката са српским свештеницима и они од нас више ништа не могу очекивати”! На писмо игумана Германа, старешине Светих Арханђела, немачкој команди, да уколико већ не желе да спроведу истрагу о „инциденту” у Ђаковици, нека бар о томе обавесте јавност, уследила је казна манас- тиру, у виду искључивања струје. На састанку игумана Германа у немчког потпуковника Кија Брикмана у Светим Арханђелима, охоли и безобзирни Немац је: „Оптужио Српску православну цркву и Србе за све што се догађало на Косову (и Метохији) и поновио упозорење да немачки Кфор неће обезбеђивати српски манастир и Владичански двор јер је безбедност успостављена, иако је истовремено констатовао да се обнова манас- тира Светих Козме и Дамјана у Зочишту код Ораховца не може дозволити из безбедносних разлога”. Ово уствари није и ништа друго до отворени прогон Српске православне цркве и угрожавање вер- ских права Срба од стране припадника немачког Кфора. Уосталом у зони одговорности немачког Кфора је порушено или сасвим уништено 30 српско - православних црква и манастира попут Свете Одигитрије и Мушутишту и већ споменутих Светих Козме и Дамјана у Зочишту код Ораховца (пре мар- товског геноцида почињеног над Србима). Манастир Светих Архађела настрадао је 17. марта 2004. године од стране шиптарских бандита. Српска светиња је готово сравњена са земљом на очиглед припадника немачког Кфора. Њих двадесетак је немо стајало и посматрало,

арнаутску руљу која је буквално ушетала у манастир, а да притом нису испалили сузавац или употребили ватрено оружје. Напад на манастир је уследио после арбанашких демонстрација одржаних у Призрену у среду увече. Парадокс је у томе, да су чак три при- падника Косовске полицијске службе, иначе Шиптари, дошли до манастира и упозорили немачке војнике на збивање у Призрену. Тражили су да се појача обезбеђење манастира и саветовали су им да поставе барикаде у клисури што ови нису учинили. И тек када су Шиптари у виду стампеда почели да надиру у ма- настир, немачки војник је улетео у конак. Монасима је наређено да уђу у блиндирана возила и да напусте манастир. Уследила је онда пљачка манастира а онда паљевина са „Молотовљевим коктелима”. Од целокупних манастирских вредности, па и личних докумената, монаси су успели да изнесу само део моштију Св. Николаја (Велимировића), две сред- њевековне иконе, своја јеванђеља и молитвенике. У манастиру је сагорела икона светог владике Николаја Велимировића коју је насликала мати Макарија, игу- манија манастира Соколице, а за коју народ при- зренске области верује да је чудотворна. Монаси су евакуисани у три километра удаљено српско село Средска, у којем је и база Кфора. Па иако се налазе у чисто српском селу, монасима из манастира Светих Арханђела од стране немачких војника није дозвољено никакво кретање. Отац Герман, игуман манастира Светих Арханђела, са неколико монаха ипак се вратио у ову царску лавру 17. априла 2004. године, а убрзо се очекује и повратак осталог дела манастирског брат- ства. Неколико дана после свих ових збивања на Косову и Метохији, у Савету безбедности УН одржана је седница, са темом „међуетничко насиље на Косову”! Тадањи министар иностраних послова СЦГ, Горан Свилановић (веома надарени анти-Србин и глоба- листички слугерања) нашао је за сходно да изјави: „Немачка се у Савету безбедности УН најодлучније супроставила усвајању декларације, којом би насиље над косовским Србима било јасно дефинисано. Немачка води политику у прилог независности Косова, али то не ради само у своје име”! Министарство иностраних резолутно је одбацило критику „неодговарајућу”!

А тезу Свилановића уствари је потврдио портпарол немачког министарства иностраних послова Валтер Линднер који је рекао: „да је већина чланова СБ прошле недеље била мишљења да све стране на Косову морају бити позване на умереност”! 18. април 2004.

Iskra 1. juni 2005

послова Немачке Свилановића као

Др Војислав Недељковић

О књизи Љубомира Сарамандића

„ХОДОЧАШЋЕ НА КРФ"”

Љубомир Сарамандић: „Ходочашће на Крф”, стр. 128, 24. см, фотографије, Београд. Театрон, 2004. Чигоја штампа. ***

Године 2003. држава Србије и Црне Горе организовала је јубиларно ходочашће на острво Крф и Видо у Јонскоме мору, а прошле јесени је из пера Љубомира Сарамандића, кустоса у Српској кући на Крфу, изашла књига са горњим насловом. У књизи нема биографије писца, али по саз- нању Љубомир Сарамандић потиче из патријархалне београдске породице. Рођен је 1962. године у Београду, где је завршио све школе и где је живео и радио све до 2001. године када је постављен за кус- тоса у Срлској кући на острву Крфу. Ту је 2003. године био један од главних организатора врло успелог ходочашћа. Књига има ова поглавља: предговор, Крф (Керкира, Корфу), кратка хронологија ратних догађаја 1914-1918., повлачење, Видо, санитет, војна органи- зација и опоравак, деца, Српска држава у изгнанству, песма, стваралаштво, вера, веза са Крфљанима, одлазак, споменици, ходочашће, познати Срби који су боравили на Крфу за време Првог светског рата, борци српске војске чије мошти почивају у маузолеју на Виду, изводи из рецензија др Матеје Матејића и др Петра Крестића и извори. Књига је богато илустрована са 44 фотографије и два фотостата - текста у рукопису Крфске декларације коју су 7. јула 1917. године пот- писали Никола Пашић и Анте Трумбић. На корициама су у боји уметничке фотографије академских сликара Златка Бомештара и Рожа Пауновића. По наведеним насловима види се какав је текст књиге, која се од почетка до краја чита са суза- ма у очима. Што даље одмичете, читајући страницу за страницом ове узбудљиве књиге, суза сузу не достиже. Књига „Ходочашће на Крф” је епопеја српског народа за време Првог светског рата 1914-1918. године која је нераздвојни део васцеле историје Срба од постања до данас. То је историја коју је полу- вековни комунистиички режим једноумља покушао да избрише из сећања српског народа и његове херојске повеснице. На срећу, није успео. Ова Сарамандићева књига то најречитије сведочи. Писац је врло лепо компоновао књигу иако кратко, али веома језгровито, обрадио је борбу и мучеништво српског народа за време Првог светског рата. Нарочито је својим пером као уметничком кичи- цом осликао страдање српске војске при повлачењу преко Албаније и долазак на острво Крф и смрт хиља- да изнурених бораца који су сахрањивани у Плавој гробници на острву Виду, а које је овековечио својом истоименом песмом велики српски песник Милутин Бојић, који је умро у Солуну 1917. године. Љубомир Сарамандић описујући боравак и живот на Крфу изгнане Србије, пише да су са војском

на Крф дошли краљ Петар I, регент Александар, целокупна влада Краљевине Србије на челу са Николом Пашићем, чланови Скупштине (123), ми- нистарстава и државне установе, тако да је на Крфу функционисала Краљевина Србија као суверена држава. Сликовито описује рад минстарствава, међу којима се још тада као финансијски стручњак истакао Милан Стојадиновић, чиновник Министарстава финансија који је са банкама у Паризу и Лондону вршио трансакције из српских златних резерви на острву Крфу, тако да је Српска влада својим средствима исплаћивала плате војсци и чиновништву. Речју, иако на туђој територији, Краљевина Србија је живела и радила у потпуности као самостална држава. Уз прозни текст писац је унео и дивне песме Милутина Бојића, Милана Ракића, Јована Дучића, Станислава Винавера и препев са француског језика песме Едмонд Ростана „Краљ Петрова четири вола”. Све ове песме само улепшавају епско казивање Љубомира Сарамандића, који је овом књиго подигао нови споменик херојима са Крфа и Солунског фронта. Нарочито је лепо описао српску децу која су заједно са војском одступила и умирала по кршевима Албаније и на Крфу. О преживелима се старало Министарство просвете на челу са министром Љубом Давидовићем који је преко четири хиљаде деце послао на школовање у Француску, Енглеску и Швајцарску. Та деца ће се доцније достојно одужити захвалној отаџбини. Лепо је описао везе са Крфљанима, тако да су се много поженили са Гркињама. Међу њима и Милан Стојадиновић и Александар Цинцар Марковић. Још спомиње како су многој крфској деци били кумови регент Александар и српски официри. Поред споменика подигнутих на Крфу, Сарамандић је описао и Костурницу на острву Виду, наводећи по азбучном реду имена 1.232 хероја чије кости ту леже. Тиме их је сачувао од заборава. На крају наводи имена значајних српских личности на острву Крфу, па поред краља Петра I и регента Александра, наводи и Милана Недића, Димитрија Љотића, Станислава Кракова, песнике Растка Петровића, Владислава Петковића-Диса и друге. Ово је дивна и несвакидашња књига, која служи на част и понос не само писцу Љубомиру Сарамандићу, већ и васцелом српском народу. Овом књигом писац је овековечио славну српску генерацију из 1914-1918., која је својим херојством за сва време- на уздигла до неба српског војника чија су славна дела из Првог светског рата исписана златним словима за сва и вечита времена. Хвала из свег срца Љубомиру Сарамандићу на овој сјајној књизи, коју препоручујемо српском народу и на Родној груди и у расејању.

Бора М. Карапанџић

Iskra 1. juni 2005

† PACTKO МАРЧЕТИЋ У Лондону је на Ускрс, 1. маја 2005., после дуже болести и срчаног и можданог удара умро бивши добровољац и припадник „Белих орлова", омладинске организације ЈНП Збора, Растко Марчетић. Растко је рођен 19. децембра 1923. у Бјеловару, сада Хрватска, од оца Младена, среског начелника, и мајке Ангелине. Школовао се у разним местима Југославије, како му се отац селио са службом. У Руми је 1940. као шеснаестогодишњи гим- назијалац ступио у омладинску организацију ЈНП Збора. После окупације Југославије и проглашења НДХ 1941. цела породица бежи у Београд, где Растко завршава гимназију и пошто је под немачком окупаци- јом Универзитет био затворен, захваљујући свом та- ленту за језике, усавршава своје знање енглеског, немачког и француског, којима на крају течно говори и влада. У Српске добровољце ступа 1943. године и ради у Штабу СДК као преводилац. После повлачења СДК у Словенију, Растко крајем марта 1945. постаје тумач у мисији пуковника Синише Пазарца, која је имала задатак да се пробије преко фронта у Италији до савезничког главног стана у Казерти и обавести надлежне о плану концентрисаних националних снага у Словенији, тада обједињених под командом замени- ка Драже Михаиловића, генерала Миодрага Дамјановића, за проглашење независне Словеније, дела Краљевине Југославије, и довођењу краља Петра II на тако ослобођену територију. Мисија, нажалост, није успела да се пробије преко ратног фронта у средњој Италији, те се нашла у Швајцарској, где је пуковник Пазарац, пошто није успео да ту заин- тересује савезнике за план националних снага у Словенији, распустио мисију, и сам отишао у Беч. Растко се са још двојицом чланова мисије поново пре- бацује у Италију и после многих перипетија враћа у састав СДК-а, тада у Форлију, средња Италија. Касније из логора Еболи, јануара 1947., одлази са групом наших студената на студије теологије у англикански Дорчестер колеџ код Оксфорд. После дипломирања и расформирања колеџа, ради по бол- ницама као болничар, а 1949. добија посао у југословенској секцији Би-Би-Си-а у Буш хаусу као спикер. Ту ради низ година и истовремено студира на славистичком факултету (ССЕЕС) Лондонског уни- верзитета и добија Б.А. диплому. Педесетих година губи посао спикера, јер је Би-Би-Си, на притисак Титовог режима, морао на та места да постави људе из Југославије. У међувремену, 1950. године, режим у Београду хапси Расткове родитеље због „одржавања везе са непријатељском емиграцијом". Отац је осуђен на 5, а мајка (која је у затвору и тучена) на 3 година робије. После пуштања из пожаревачке Забеле, родитељи се придружују синовима у Лондону и са њима остају све до своје смрти. После Би-Би-Си-а, Растко постаје приватни предузетник, али остаје политички активан у разним акцијама југословенске емиграције. Године 1958. престаје да буде члан ЈНП Збора и заједно са остали- ма помаже Року Калебу у припремама за стварање Јужнословенског демократског савеза, који је офор- мљен у Лондону, априла 1960. Савез је имао гласила „Хрватску зору" и „Српске видике". Растко је био стални сарадник „Видика". Поред тога сарађивао је и

са емиграцијом из источно европских земаља, под совјетском влашћу, која је створила и своју Европску групу, чији је председник био Растко. После гашења Јужнословенског демократског савеза, Растко је један од оснивача и дугогодишњи секретар „Демократских сусрета", групе интелектуалаца из свих југословенских република, која је формирана у Лондону 1980. Почетком 1990-их „Сусрети" су се угасили, а Растко преноси своју активност на Српски информациони центар при српској цркви у Лондону чији је задатак да брани „стрпску ствар" у британским медијима, који је активан све до пада Слободана Милошевића. Сахрана покојног Растка обављена је 13. маја. Опело у цркви Св. Саве у Лондону служио је старешина храма о. Милун Костић уз асистенцију осталих свештеника лондонске парохије, који се и опростио од свога парохијана пригодним словом. Растко је сахрањен на српском гробљу у Бруквуду. Породици, брату Немањи, Растковој деци и осталим сродницима наше искрено саучешће, а Растку нека је слава и хвала за све добро учињено за нацију и вечан му помен у Царству Божјем!

Искра

† Влада Пантелић У Нијагару Фалсу, Канада, умро је 7. марта 2005. године, Влада Пантелић добровољац 2. батаљона Првог пука СДК, где је био пушкоми- траљезац и често се истицао храброшћу. Влада Пантелић се родио 1922. године недалеко Ваљева. Пре рата радио је као помоћно особље у машинској индустрији. Под окупацијом одазива се међу првима позиву генерала Недића и ступа у Српске добровољце. У Србији учествује у свим борбама 2. батаљона против комуниста, а с јесени 1944. повлачи се осталим добровољцима у Словенију. Потом маја 1945., после повлачења свих националних снага у Италију, пролази кроз све наше војно- избегличке логоре, прво у Италији, а од априла 1947. и у Немачкој, где на крају добија статус „расељеног лица". Емигрирау Канаду 1951. и настањује се у Нијага Фалсу, где се запошљава као механичар у једној инжињерској фирми у којој ради све до пензије. Оженио се 1957. године Софијом Мазари, пореклом из Грчке Македоније. У браку су имали сина Александра - Алексу и ћерку Хелен. Влада је био нарочито активан у црквеном животу нашег храма Св. Ђорђа у Нијара Фалсу, где је био и стални члан хора. Сахрањен је 10. марта. Опело је служио о. Дејан Обрадовић, који се и опростио од покојника истичући његову примерну црквеност. У име српских доброво- љаца кратко се од Владе опростио Бора Драгашевић, словом које је прочитала Борина супруга Драга. Сахрањен је на гробљу недалеко од цркве. Владиној супрузи, деци и унучади наше искрено саучешће, а нашем другу Влади слава и хвала и вечан му помен у Царству Христовом!

Искра

Iskra 1. juni 2005

ПРОСЛАВА ЂУРЂЕВДАНА У ЕНГЛЕСКОЈ

† ЈОВАН СИМИЋ

Бивши Српски добровољци славили су у неде- љу 15. маја у Бирмингаму, средња Енглеска, своју славу Св. Великомученика и Победоносца Георгија. Литургију у цркви „Лазарици" служили су архијерејски заменик, протојерејставрофор о. Миленко Зебић, и надлежни парох, протојереј о. Александар Зебић. После литургије о. Миленко је поздравио славаре и пожелео нам да наставимо са традицијом наше славе, Ђурђевдана, која датира од првих дана добровољачке борбе, догод то будемо могли. Потом се приступило обреду резању славскога колача који су обавили о. Миленко и о. Александар са овогодишњим домаћи- нима Живаном и Драгицом Лазаревић, Затим су добровољци, многи са својим породицама и гостима, прешли у црквену салу, где су послужени житом, а потом и ручком које су спремиле ревносне домаћице Кола сестара. После ручка поздравио је свечаре и њихове госте домаћин, Живан Лазаревић, подсећајући их на суштину добровољаштва и славе Ђурђевдана, па је потом Драгомир Петровић - „Уча", домаћин славе следеће године, прочитао поздраве добровољачких заједница из других земаља: Брала Стевановића из Сиднеја, Богдана Малешевића и Ото Хајнцла из Мелбурна - Аустралија; Мирка Чечавца из Канаде; Марка Сунаре из Милвоке и Боре Карапанџића из Кливланда - САД, као и појединаца из Енглеске спречених да учествују на слави: Миливоја Ђордаша, Драгана Живановића и Мише Чубрила. Остатак поподнева, стотинак окупљених добровољаца и њихових гостију, провели су у срдачним разговорима, са жељом, на растанку, да се и наредне године срет- ну у несмањеном броју.

Искра

СЛАВА ДОБРОВОЉАЦА У МЕЛБУРНУ

Бивши Српски добровољци у Мелбурну, Аустралија, прославили су 8. маја 2005. своју славу Св. Георгија. Прво је у цркви оджан помен свим погинулим и помрлим добровољцима, па се после послужења кољивом и погачом прешло у црквену салу, где је обављен обред сечења славскога колача. Потом су прочитани поздравни телеграми и честитке других добровољачких заједница из света, па је домаћин славе, другопуковац друг Ото Хајнцл, поздравио слављенике и госте, подсећајући их на смисао и значај добровољаштва и славе дане борбе. Затим је послужен славски ручак које су припремиле наше вредне домаћице. Остатак времена су око педесетак окупљених добровољаца и њихових гостију провели у другарским и пријатељским разговорима.

Б. Малешевић

† Олга М. Павловић У Лондону је изненада умрла 25. априла 2005. Олга Павловић (72), супруга нашег покојног друга Милорада Павловића и сестра добровољца-инвалида, покојног Драгана Митровића из Оснабрика. Сахрањена је на српском гробљу у Бруквуду 5. маја. Вечан јој помен!

У Волсолу код Бермингама преминуо је 13. маја о. г. наш друг бивши српски добровољац Јован Симиђ. Покојни Јован је рођен 29. априла 1922. године у Имотском код Сплита. Његови родитељи, Стеван и Ана, васпитали су своја три сина, Бранка, Јована и Нику, да буду добри хришћани и родољуби. Јованов стриц Јово имао је хотел у Алексан- дровој улици у Београду па је 1934. г. довео стари- јег Јовиног брата Бранка, са намером да доцније доведе и Јована. То се и испунило крајем тридесетих, пошто је Јован положио малу матуру. Нажалост, наишао је Други светски рат и кобна 1941. година. Комунисти су почели своју крваву револуцију, а окупатор своју немилосрдну одмазду. Генерал Недић је позвао народ у одбрану виталних интереса и Јован Симић се одмах ставља на расположење. Ступио је у Шести добровољачки одред. Водник му је био Сава Асановић из Сплита, командир чете потпоручник Илија Пурић, који је на Солунском фронту од редова догурао до пот- поручника, а командант одреда капетан Бога ПавловиК Шести одред је одмах послат у Пожаревац, где су тада вођене жестоке борбе. Најпознатија је била у Петровцу на Млави, која је била позната као добровољачки Алказар. У пролеће 1942. r., тад под командом резервног авијатичарског мајора и солунца Миодрага Јеличића, Шести одред је премештен за Чачак, а одатле у Биоску на чување пруге Ужице-Вишеград. Крајем 1942. године одред је дошао у Обреновац, где је од њега формирана Друга чета првог батаљона Српског добровољачког корпуса, коман- дир чете је био Ратко Обрадовић. Године 1944. формирани су пукови и Јован је провео цело време у првом батаљону Првог пука. Деветог октобра 1944. пук је прешао Савски мост у Београду и кре- нуо за Словенију да би последњу битку имао бранећи мостобран на Сочи код Горице. Покојни Јован је учествовао у свим окршајима које је имала његова јединица. Био је веома скроман човек, повучен и ћутљив - што је прилично ретка појава код Далматинаца. Веома храбар и поуздан војник и као такав био је унапређен у чин наредни- ка и одликован медаљом Милоша Обилиђа за храброст. После боравка у логорима Форли и Еболи у Италији и Мунстер лагеру у Немачкој, Јован се јавља за рад у Британији. Најдуже је радио у фабрици у Волсолу на контроли квалитета све до пензије. Боловао је дуго времена Сахрањен је 17.5. 2005. на локалном гробљу. Опело је служио о. Џон Накивил, а над отвореном раком са њим се у име његових ратних другова опростио Марјан Берета. Супрузи Јованки (Јоап), сину Павлу (Paul), унуцима и осталој родбини наше најискреније саучешће, а Јовану нека милостиви Господ подари мир и покој души.

ИСКРА

Iskra 1. juni 2005

Прилози За успомену на др Драгојлу Пивац: Господ нам Драгојлу створи Да њен живот проговори, Њено је срце ватра била, Над гробом јој лебди вила. Док се другови још боре, Да зли иду у поноре. Још поносни хоће краља, Јер Он тој земљи ваља. Милан Трубарац

„Искри” За успомену и уместо воштанице на гроб Јовице Милетића Љубинка Барушић £ 5.Уместо цвећа на гроб браће Константина, Миће и Драгослава Мајерхофер Љубинка Барушић £ 5.-

£10,-

Уместо воштанице на гроб друга Јовице Милетића Љуба Савић £10.Раша Жунић £10.Поклон Искри Аца Вуковић (о слави) £10.Хранислав Ђорђевић £ 5,Жика Јанковић £ 5За успомену и дуго сећање на нашег дра- ror супруга и оца Радивоја Милинковића Супруга Лина и ћерке Јованка и Триша £10Уместо цвећа на гробове мојих добрих другова: о.Митрофана Хиландарца, Срдана Недељковића, Трифуна Карамандића, Милинка Новаковића, Борисава Васиљевића, браћу Константина, Мићу и Драгослава Мајерхофер, Боривоја Живановића, Драгољуба Урошевић, Будимира Шпановић, Ацу Јовановића, Павла Косића, Мијата Барда- ка, Миливоја Станковића, Милорада Павловића, Милорада и Момчила Маса- ловић. Нека им буде вечна слава и хвала! Бане Лазаревић£30.-

Уместо цвећа на гроб недавно преминуле Олге Павловић, супруге покојног Милорада Павловића Мирјана и Влада Љотић £ 20.Поводом 60. годишњице трагичног упокојења нашег учитеља Димитрија Љотића, мислимо на тај тужан дан, као и на све судбоносне ратне дане у којима су многи наши дивни другови, у саставу Добровољачког корпуса или у осталим националним јединицама, положили своје младалачке животе на олтар Отаџбине. Посебно носимо тугу и бол за својим најближим и најдражим - родитељима, браћом и сестрама - као и за осталим мученицима српским који су са њима пострадали од усташког зулума и насиља.. Свима њима и онима из наше заједнице који су нас напустили природном смрћу све до ових дана, нека је слава и хвала и тра- јан помен међу нама. Гојко и Деса Секулић А$ 100 Нека Господ подари покој душе драгог, доброг и незаборавног Душка Микића Гојко и Деса Секулић А$ 30 Нека Господ подари покој душе драгог друга Јовице Милетића Давид Петровић, СЦГ £ 9,-

† Радивоје Милинковић У Питербороу, средња Енглеска, преминуо је 30. марта о. г. наш друг, бивши припадник Српског добровољачког корпуса, Радивоје Милинковић, рођен 23.2.1921. г. у селу Ратари у Србији. Покојни Радовије је ступио у седму чету другог батаљона Другог пука С.Д.К. 1943. године. Он је учествовао у свим операцијама своје јединице у Србији. Повукао се у јесен следеће године са својом јединицом и осталим пуковима у Словенију. Имао је срећу да није у пролеће 1945. године отишао на терен и тако се са остатком кор- пуса повукао у Италију. Провео је цело време у логорима Форлију и Еболију до преласка у Немачку - у Мунстер лагер. После изласка из Мунстера пријавио се за рад у Енглеску где је радио у циглани све до пензионисања. За собом оставља супругу Лину и ћерке Јованку и Тришу. Опело је 8.4.2005. обавио прота Видо Вуковић и сахранио га на гробљу у Истфилд Семетери. Најискреније саучешће супрузи Лини и ћеркама од свих нас, а другу Радивоју нека милостиви Господ подари покој душе у Царству Своме. Мирослав Радојичић

Kao знак сећања на врло доброг друга Јовицу Милетића Александар Мирчић £30.-

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administradja (Publisher): Iskra Periodical 93 Bridgewater Drive. Northampton, NN3 3AF, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Clanci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16,- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23,- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Cekove za „Iskra PeriodicaV' slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jađran". c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226. U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Paun Vuković, 49 Gaddesby Road, Birmingham B14 7ЕХ. — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Munchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1 .juni 2005

Уместо цвећа на гроб госпође Олге Павловић, супруге покојног друга Мило- рада Павловића Драган Жинановић £10.Молимо се Господу да подари добром и драгом другу Миши Милосављевићу вечан покој и рајско насеље Стеван и Вера Ћурувија $ 30 Нека милостиви Господ подари покој душе недавно преминулог друга Мише Милосављевића, добровољца из најрани- јих дана добровољаштва Бошко и Саша Боровјевић А$ 50 Уместо воштанице на гробове вољених другова: Душка Микића „Џигибауа” и Велизара-Веље Ћосића М. K. и Добривоје Полуга „Чачанин” А$ 25 Нека Господ подари покој душе драгог друга Душка Микића Лујза Николић А$ 20 Владо Морети А$ 20 Сећања ради на покојног друга Ацу Богојевића Миша Јовановић £10,Поклон Искри Славиша Бабовић О. Реља Д. Рацић, Немачка евра

А$ 20 12

† Милан Аранђеловић - Цига У Манчестеру је 19. априла 2005. умро бивши добровољац, Милан Аранђеловић - Цига. Милан је рођен 23. новембра 1914. године у Дебру, Македонија. Живео је и радио у Крагујевцу. У добровољце је ступио 1942. г. Био је прво у Петом одреду, а потом у Артиљеријском дивизиону. Милан није имао деце, па се око његове сахране постарао његов кум, такође бивши добровољац Рајко Брнчић. Сахрањен је на Новом гробљу у Манчестеру. Опело у гробљанској капели служио је надлежни парох, протојереј о. Жарко Недић. Милан је сахрањен поред своје давно преминуле супруге. Нашем саборцу Милану желимо вечан покој души!

Б. Антуновић

„Дом који се дели мора пропасти” - рекао је Хростос. Никада и никоме делење и цепање није дало снаге. Д.В.Љотић

Večernji list, Hrvatska

PLAŠKI - ŽIVOT U GRADIĆU ZA KOJI SE ČUJE SAMO KADA MJESNI POLITIČARI ODLUČE PROIZVESTI NOVI SKANDAL „Uzeo Hrvat Srpkinju”

Došli ste zato što smo mi miješano stanovništvo, znam. Političari mijenjaju ploče s imenima ulica i kažu da se svadimo. I sad vi očekujete pucnjavu kao u Iraku, da Srbin prijeti Hrvatu i Hrvat Srbinu, da se Ijudi boje izaći iz kuće i dvorišta. Ali, sinko moj, toga nema dočekala je ekipu Večernjeg lista pogrbljena, postarija žena odjevena u crninu na samom ulazu u općinu Plaški.

Svade se političari - Ljudi se ovdje slažu ka’ braća, samo nas političari pokušavaju zavaditi. Zapamtite, u našem se mjestu svađaju samo općinski političari. Raji je puno bitnije imati za jelo i piće nego kako će nam se zvati ulice dodaje Ana Kasipović, doseljenica iz Banjaluke.

Hrvat Marko Josipović. I jedni i drugi na nova imena ulica gledaju kao na još jedan trošak. Dva dana nakon odluke općinskih moćnika izračunali su da se ih nečiji hir stajati oko 1000 kuna. - Putovnica, osobna karta, pa put do Ogulina. Samo je put do Ogulina i natrag 100 kuna. Ne može se za manje od 1000 kuna. A kako to platiti kad su primanja nešto više od 1000 kuna - pita Janja Marić iz Ulice Eugena Kvaternika te napominje da je njihova ulice u devet godina promijenila tri imena. Tko je Srbin, a tko Hrvat, Plaščanima nije važno. Te je tvrdnje Srbin Manajlo Klipa plastično opisao:

Romantika bez ograda

Nema tome godinu dana, uzeli se momak i Plaški se nalazi u kotlini, s južne strane djeomeđenoj blagim padinama vojka, on Hrvat, ona Male Kapele. Maleni, Srpkinja. I svi smo išli u svazapušteni kućerci smješteni su SUŽIVOT - Šank bez nacionalnih podjela tove, svi smo pjevali, veselili uz glavnu cestu i nekoliko U Plaškom su četiri kafića. Otvoreni su se. I budite sigurni, nije ovo pokrajnjih uličica. Središtem mjesta dominira velika i za Hrvate i za Srbe. A nije to ni tako čudno, zadnje „mješano” vjenčanje. pravoslavna crkva oronula vlasnisi najpopularmjeg kafića, „Вагопа Nema biranja momka ili pročelja. Plaški ima oko 3000 Kobre”, prijatelji su Hrvat Miroslav Turković i djevojke prema nacionalnosstanovnika. Polovicu čine Srbin llija Supica. Zabrana nema, osim hrvatski prognanici iz okolice subotom navečer. Tada u „Kobri” uži- vaju ti. Banjaluke, a drugu polovicu mladi: zabavljaju se uz cajke do jedan sat Srbi. Od autoceste Zagreb poslije ponoći. Rijetko za kojim stolom, kaže ni koji su prešli Split i čvorišta Ogulin dijeli ga konobar Petar, sjede samo Hrvati ili samo Srbi. dvadesetu možda potiho i samo petnaestak kilometara - Zajedno smo proslavili oba Božića, tako biraju, ali ovi mlađi... Njima uske, izlokane, vijugave ceste. ćemo i Uskrse, rođendane, imendane - je to nezamislivo i nepotrebNo, od moderne prometnice u zaključuje konobar. no. Sjede zajedno u školneposrednoj blizini dobili su skim klupama, a rat i ne samo prašinu, buku i smrad pamte - kaže Svetozar kamiona koji se uspinju na Malu Radmanović Cuni, pomoćnik Kapelu. tamošnjeg pravoslavnog svećenika. Plaščani se ne sjećaju kada je u mjestu otvoreno I blagdane slave zajedno. Manajlo će u nedjelju svom neko radno mjesto, trgovina, kafić ili kakav proizvodni pogon. susjedu Valentinu Klečini čestitati Uskrs, a ovaj će njemu istom Trećina je kuća u mjestu prazna, a mladi Ijudi, čim se domognu čestitkom uzvratiti 1. svibnja, kada pravoslavni slave Uskrs. kakva posla, bježe glavom bez obzira. Zaboravili su Plaški i Bog i vrag, kažu mještani bespomoćno sliježući ramenima. Ipak, prošloga tjedna „sjetilo se” Plaškog dese- tak novinarskih ekipa, a nakon tko zna koliko mjeseci, Plaščani su svoje mjesto vidjeli i na televiziji. Srpska većina u općinskom vijeću odlučila je imena svim ulica- ma s imalo hrvatskim predznakom zamijeniti srpskima. Kako kažu mještani, njih nitko ništa nije pitao. Srbi i Hrvati složni su u tome da imena ulica ne treba mijenjati.

Adresa za novi trošak - Bilo bi im bolje da su za novac potreban za nove pločice počistiii mjesto ili postavili još koji stup javne rasvjete. O razminiranju da i ne govorimo - kaže

- I pojesti će se i popiti, možda i zapjevati - potvrđuje V. Klečina spremno pozirajući fotoreporteru uza svoga susjeda. Petar.

No, ima i onih koji drukčije misle, kaže 22- godišnji

- Njih petero-šestero, i Hrvata i Srba, uvijek nešto potpaljuju. Nisu to nikakvi Ijudi. Ne žele raditi, samo se svađaju. Kad se gradila autocesta, mogli su raditi, a sjedili su kod kuće. Nekoliko puta pokušali su i nas zavaditi, ali nisu uspjeli. Dobili su po tamburi i sada je mir - ispričao je Petar. (Preneo „Zajedničar", 5.5.2005.) Nikola Sever Šeni