00000
00000
Kontekst. Širi prostorni konteks čini nekoliko važnih odrednica: brdoviti pejzaž, rudarski basen Kolubara, neposredna blizina centra Lazarevca. Predmetna lokacija nalazi se u neposrednoj blizini centra Lazarevca. Međutim, tipološki, neposredno okruzenje karakteriše ruralna ili prigradska tipologija. Novi regulacioni plan za ovu zonu prati i nadovezuje se na ovu tipologiju, te predvidja slobodnostojeće objekte porodičnog stanovanja. Time što parametrima pretpostavlja gustine i spratnosti svojstvene urbanoj matrici, predmetna lokacija dobija status jedinstvene. Takav projektantski okvir nedvosmisleno ukazuje na to da objekat /objekti namenjeni ovoj lokaciji ni na koji način ne predstavljaju nagoveštaj nove matrice, niti novog (urbanog) razvoja.
KONKURS ZA IDEJNO URBANISTIČKO ARHITEKTONSKO REŠENJE KOLEKTIVNOG STANOVANJA U NASELJU ,,RASADNIK,, U LAZAREVCU
‘’If the city is a landscape, buildings are mountains.’’ ’’Ukoliko je grad pejsaž, zgrade su planine. ’’ Manuel Gausa Metapolis Dictionary of Advance Architecture
linearni centar - ulaz ugrad
00000
Koncept. U skladu sa gore navedenim, ovaj projekat jeste jedno. On nije nagoveštaj nove matrice, on nema ambiciju da konstituiše blok, niti da nagovesti bilo koju formu urbane strukture. To je stambeni objekat, autonomna forma koja se uzdiže iznad susednih krovova i uspostavlja dijalog sa brdovitim pastoralnim pejsažom. U odnosu na poziciju lokacije, takav formalni odgovor na odredjen način nagoveštava ulaz u grad, imajući u vidu da se susedna saobracajnica Kolubarski Trg nadovezuje na pešačku zonu i sam centar Lazarevca. Ovakvim oblikovnim gestom, dakle, uspostavlja se odnos prema toj linearnoj gustini gradskih sadržaja, aktivnosti i struktura.
Sklop, ne blok. Ovakav projektantski pristup oslobodjen je rasprave o kompoziciji naselja, visinskim odnosima susednih objekata, medjuprostorima ili odnosom otvorenih i zatvorenih prostora; u skladu sa posebnostima parametara dodeljenih ovoj lokaciji, na ovaj način, svaki stanovnik poseduje osunčan, provetren i zdrav stan; svaki stanovnik poseduje pogled na pejsaž koji ga okružuje. Preostali prostor inače fragmentisane lokacije , time je moguće projektovati i programirati kao park: prostor rekreacije, razonode i boravka u prirodi.
Oblikovanje. Oblikovno, strukturu objekta čini linearni četvorospratni korpus; prizemlje i tri sprata od kojih poslednji ima kos krov; koji počiva na bazisu. Basis je svojevrsna platforma koja prati nagib tla primenom rampi, stepenica, tribina za sedenje, i time uspostavlja vezu i definiše odnos objekta sa tlom. U smislu oblikovanja, jasno je uspostavljen odnos opne i sadržaja, gde su dve pozicije postavljene kao komplementarni par: jaka artikulisana fasada-opna i meki unutrašnji prostor pasarela i galerija. Opna ima integritet i celovitost. Argument za integritet i celovitost (obličasta forma) opne nalazi se i u nameri da se ovo naselje-sklop sagledava kao jedno.
00000
Faznost. U skladu sa zahtevom o faznoj izgradnji, ovaj objekat, iako monolitan u volumetriji i arhitektonskom izrazu poseduje fleksibilnost koja to omogućava. U strukturi sklop je segmentiran u tri nezavisna objekta. Projektantska namera, ukoliko bi to bilo finansijski ostvarivo, u fazi izgradnje, pored OBJEKTA A sa 72 stana predlaže izgradnju celokupne površine bazisa, koji bi sadržao garažu od 110 parking mesta, dvonamensko sklonište (komercijalni prostor) kao i dodatne prostore. Naknadno, kada bi se stekli uslovi i potrebe za sledeću fazu, pristupilo bi se izgradnji OBJEKATA C i B nad podzemnim objektom garaže i dodatnih prostora. Tipologija. Tipološki, ova propozicija najbliže korespondira sa dvotraktnim tipom stanovanja, gde su stanovi primarno orjentisani ka spolja u odnosu na vertikalne komunikacije koje se nalaze unutar sklopa a sa kojima su stanovi u vezi preko galerija. Galerije su koncipirane kao poluzatvoreni prostori koji se ne greju ali štite od atmosferskih uticaja poput kiše, snega, vetra…Takodje, ovakav projektantski pristup svesno i planski anticipira mogućnost zastakljivanja, prenamene (u načelu, prisvajanja) prostora galerije kao produženog prostora stanovanja.
Atmosfera u prostoru unutar sklopa
Dakle, opna objekta ima jasnu arhitektonsko-prostornu artikulaciju, dok je prostor unutar sklopa projektovan kao meko tkivo koje omogućuje sve generičke promene svojstvene stanovanju. Sa tim u vezi, galerijski sklop kao i dvotraktni sistem omogućuju dvostranu orjentaciju i provetrenost svih stambenih jedinica, dok širina galerije pored konfornog pristupa stanu omogućava i boravak. Svakoj zgradi, od tri koliko je predvidjeno zahtevom o faznoj izgradnji, pripadaju dva ulaza i dve vertikalne komunikacije sa po 8 stanova po spratu; po 4 sa svake strane stepeništa. Sa oba kraja, galerija završava stanom koji ima neposrednu dvostranu orjentaciju (4 stana po vertikali po spratu, dvosobni i dvoiposobni stanovi), sa mogućnošću otvaranja ka atrijumu ne samo kuhinje i kupatila, već i prostorija za boravak- zimska bašta.
faznost izgradnje
00000
Materijalizacija i oblikovanje. Projektovаni oblici, mаterijаli i finalne obrаde su utemeljeni u sаvremenom
Funkcionalna analiza kompleksa kolektivnog stanovanja Stanovanje. U cilju maksimalnog iskorišćavanja postojećih površina i obezbeđivanja što boljih uslova stanovanja, predložen je sistem galerijskog sklopa. Šema komunikacija kombinovanjem dvotraktnog i galerijskog sistema tj. poluotvorenog, natkrivenog osvetljenog i provetrenog koridora duž celog objekta sa kojeg se direktno pristupa svakoj stambenoj jedinici. Organizacija stambenih jedinica zasnovana je na jasnoj diferencijaciji servisne i stambene zone, pri čemu se uz dvostranu orijentaciju stanova, težilo ka prirodnom osvetljavanju i provetravanju svih zona stana. Jedna od odrednica u planiranju stanova je i fleksibilnost prostora, tj. varijabilnost organizacione šeme shodno čemu je i usvojen adekvatan konstruktivni sistem (skeletni).
Centralne funkcije. Program konkursa predviđa delimičnu integraciju aktivnosti komercijalno-poslovnog karaktera, kao dopunskih tj. opslužujućih funkcija stanovanja. Koncept distribucije ovih sadržaja obuhvata prizemlja objekata višeporodičnog stanovanja. Suština funkcionalne organizacije je u prožimanju, a ne u separaciji programa stanovanja i drugih delatnosti.Ono što ostvaruje njihovu direktnu, formalnu i funkcionalnu vezu jeste prostor-traka, „trakt“ komercijalnih, rentabilnih, opslužujućih prostora, kao sastavni deo mehanizma aktivnosti susedstva. Specifičnost projekta je i dvonamensko sklonište predvidjeno raspisom, koje se, usled svoje kvadrature, a takodje i pozicije objekta uz magistralni put a nadomak centra grada može rentirati u komercijalne svrhe -market. Predviđene otvorene javne površine pored svog osnovnog karaktera, prostora za socijalizaciju stanovnika, čine i površine za sport i rekreaciju, igrališta, te razonodu. Konstruktivni sklop. Planirano konstruktivno rešenje je skeletni sistem od armiranog betona. Elementi konstrukcije su armirano betonski stubovi dimenzije 20x20 cm, maksimalnog raspona od 5.90m, povezani armirano betonskim gredama. Tavanice su od armiranog betona. Objekat se fundira armirano betonskom temeljnom pločom. U skladu sa preporukom raspisivača konkursa, projektom je predviđena fazna izgradnja, i to u tri faze: I faza: OBJEKAT A 72 stana II faza: OBJEKAT C 64 stana III faza: OBJEKAT B 60 stanova Ukupno, projektovano je stambeni sklop sa 196 stanova.
(pogledati dijagram faznosti izgradnje)
estetičkom i tehničko-tehnološkom jeziku i izrаzu. Ipak vođeno je računa da izabrani materijali i forme budu standardni i tipski da bi objekti bili maksimalno ekonomski odgovorni, a sve u skladu sa propozicijama predloženim konkursnim zadatkom. Obrаda zidovа (kаo i plаfonа) je standardna uz pažljivo akcentovanje bojom. Završna fasadna obrada je fasadna opeka, materijal koji je po svojim tehnološkim performansama trajan, a po estetičkim kriterijumima svojstven stanovanju, i primeren arhitektonskom i prostornom kontekstu.
00000
Broj i procentualna raspodela stanbenih jedinica po tipovima: FAZA A
Tipologija stanova prema strukturi 0.5 [garsonjera (studio). 26m2] Garsonjera je koncipirana kao jednoprostorni stan. Kuhinjski blok koji je preko pulta (trpezarijskog stola) povezan sa dnevnim/ spavaćim prostorom ima prirodnu ventilaciju i osvetljenje preko galerije. Postoji mogućnost privremenog ili trajnog odvajanja prostora kuhinje. 1.0 [jednosoban 35m2] Jednosoban stan površine 33 m2. Ovaj stan karakteriše svedenost prostorija. Stan se satoji od dnevne sobe, kuhinje, trpezarije i kupatila. Jasno su uočljive linije komunikacije koje povezuju pojedine prostorije. Ovaj tip stana namenjen je stanovanju za dve osobe ali postoji mogućnost reorganizovanja prostora i transformacije trpezarije u polusobu. U prilog ovoj mogućnosti ide i to što ovaj stan ima dvostruku orijentaciju
18 garsonjere 16 jednosobnih 14 jednoiposobnih 16 dvosobnih 8 dvoiposobnih Ukupno 72 stana
1.5 [jednoiposoban 41m2] Stan je projektovan sa flekst sibilnom pregradom koja deli prostor dnevnog boravka i spavaći deo (polusoba). U stanu je ostvareno kružno kretanje kroz kuhinju. omogućena je mogućnost proširenja stana pripajanjem lođe prostoru stana i dobijanje konforne spavaće sobe.
12 garsonjere 12 jednosobnih 16 jednoiposobnih 20 dvosobnih 0 dvoiposobnih Ukupno 60 stana
2.0 [dvosoban 63m2] Stan je jasno diferenciran na dnevnu i noćnu zonu. Ovaj tip stana pozicioniran je na obodu trakta čime dobija pripadajuci prostor na galeriji za bastu sa kojom moze da ostvari direktnu vezu preko ostave u stanu. Ovaj tip stana ima vecu kvadraturu pa je ostavljena mogucnost reorganizacije stane I jednostavne transformacije u dvoiposoban stan, koji bi se dozivljavao kao stan sa dva centra sa aktivnim ucescem baste na galeriji. Kuhinja I kupatilo ostvaruju provetravanje preko dvostrane orijentacije 2.5 [dvoiposoban 74m2] Ovaj tip stana projektovan je tako da poseduje jasno diferenciranu dnevnu od noćne zone, kao i kružno kretanje kroz kuhinjski blok. U skladu sa strukturom i kvadraturom, pored kupatila ima i toalet za goste. Jednostavnom intervencijom stan može biti pregrađivan tako da zadovolji novonastale potrebe ukućana, u cilju postizanja višeg nivoa intimnosti i (ili) povećanja broja ukućana.
Napomena: svi tipovi stanova mogu se delimično modifikovati u skladu sa potrebama korisnika u smislu proširenja stana na uštrb lođe ili rušenjem/ zidanjem pregradnih zidova.
25.0% 22.5% 19.0% 22.5% 11.0%
FAZA B 20.0% 20.0% 27.0% 33.0% 00.0%
FAZA C 16 garsonjere 16 jednosobnih 8 jednoiposobnih 16 dvosobnih 8 dvoiposobnih Ukupno 64 stana
25.0% 25.0% 12.5% 25.0% 12.5%
06
FAZA1/OBJ EKATA/72ST ANA
FAZA2/OBJ EKATC/64ST ANA
FAZA3/OBJ EKATB/60ST ANOV A
07
FUNKCI ONALNASHEMA
PRESEKFASADE1: 50
I ZGLEDFASADE1: 50
08
LI ST09
AUTORI PAVLE STAMENOVIC DUSAN STOJANOVIC ZARKO UZELAC MARKO VUKOVIC