ARHITEKTURA ILI REVOLUCIJA

АРХИТЕКТУРА ИЛИ РЕВОЛУЦИЈА ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТ 1

2015 / 16.

Студент: Лука Павелка 031 / 2012 Наставник: др Владимир Мохајлов

САДРЖАЈ

01 - 02 03 - 04 05 - 06 07

00

УВОД, СТАЊА И ПРОБЛЕМИ ЕКИСТИКА, РАСТ ГРАДА, ПРИНЦИПИ ЕНЕРГИЈА, КРЕТАЊЕ, ВЕЛИЧИНА, СВЕТ ПРИМЕНА, РАЗВОЈ, БУДУЋНОСТ

ПРОБЛЕМ: БЕОГРАД: САОБРАЋАЈ УВОД

Београд се константно суочава са различитим инфраструктурним проблемима проблемима тачака, линија и мрежа, али и неадекватне контроле и менаџмента истих. Постојећи системи су стари, трошни, превазиђених капацитета, али пре свега препуштени пропадању због недостатака контроле а пред општи колапс, поправке су привремене, кратког даха и локалне углавном због недостатка финансија, погодности брзе делотворности и неспопсобности државне управе да делује целовито, холистички. Показатељи развоја су општински, локални, месни, а везе које су заједничке су углавном бивају занемарене. Дугорочни циљеви, као кључни елементи планирања можда постоје, али је свима јасно да се они пишу про форме, и дефинишу оквир за остале, краткорочне циљеве, који у већој или мањој мери воде - делују као да напредују ка постизању тих општих циљева. Део су политичког наратива, а у јасно подељеном друштву које не успева да оствари дијалог служе као материјал за идентификовање припадности и медијског препуцавања. Нестабилна политичка и економска подлога онемогућава спровођење систематизације, тако да и већина дугорочних циљева изгледа као утопија. Градови се развијају skoro predvidivo интервентним додацима, анексима, експанзијама, са нуждом претходних и тренутних стања и недостатака као јединих репера. Многе силе су на делу које стреме бекству из затечених проблема, лоших градова, пре него оне које утичу на стварање доброг и задовољавајућег. Београд будућности је вероватно исти овај који сада познајемо, само са још пар стотина хиљада људи више, аутомобила, робних кућа, паркинга, сем ако ненаправимо озбиљан, објективан и непристрасни (политика) осврт на досадашњи раст и развој узимајући у обзир све видљиве доказе који сведоче текућој развојној пракси и условима створених за живот (природа, човек, друштво, љуске и мреже). Знајући да раст града као феномен скоро независан од човекових одлука, води ка популационој димензији “екстра-људских” градова, морамо размотрити како припремити овај садашњи за напредовање ка хуманом граду. Које вредности треба очувати, спремити се на одрицање и уздати се у квалитет града “људске размере”за живот као рецепта за просперитет.

Инфраструктурни-саобраћајни проблеми: -Београд: 500.000 аутомобила, републички завод за статистику, 2014.

-Проблем снабдевања робом комерцијални и стамбени објекти се граде тако да заузму потпуни капацитет парцеле до саме регулационе линије не остављајући довољно места за пријем робе и друге видове дистрибуције -Јавна расветa -Недовољан број јавних гаража директор градског Завода за јавно здравље Слободан Тошовић

Београдска предграђа су настајала и расла својим “органским” темпом, на пример Калуђерица, у више таласа, тачније 3 таласа миграција: -197их година кретање људи са села -други талас везан за деведесете и ратове у различитим деловима бивше Југославије -трећи талас, миграције са Косова

01

АЦРОС Фукуока, Јапан

Вертикална башта, Милано

Жртвујемо природне ресурсе (зелене површине) зарад погушћавања концентрације људи и саобраћаја што човеку у граду само одмаже, а исте, замишљамо измештене на фасадама и крововима зграда. Овај тренд који се може запазити највише у пројектима високоградње и већини студентских конкурса не представља решење већ бекство од познате претње текуће праксе грађења градова. Овиме се доводи у питање значење и значај јавног, општег добра - квалитетних јавних простора са адекватним мобилијаром, инфраструктуром и зеленим површинама, доступним за свакога, као подразумеване подлоге доступне за свакога. Измештањм зелених површина на фасаде, терасе и кровове не чинимо племенити подвиг решавања проблема погушћавања градова већ одузимамо од јавног добра, пребацујемо у не проточне ексклузивне зоне и аутоматски делимо друштво. Поред земље, елиминишемо многе елементе флоре и фауне јер дозвољавамо да се силе цивилизације и технологије шире без контроле. На исти начин дозвољавамо загађивање воде и ваздуха и чинимо живот у граду неподношљивим. Услед проблема са саобраћајем, друштво ће функционисати све теже, и људи ће се пре определити да се не крећу градом. Посао ће покушати да раде од куће, школовати се преко интернета (универзитети нуде онлајн курсеве и додељују дипломе), а кретање ће обављати претежно механизованим системима кретања и комуницирања. Куће и станови будућности ће бити врло задовољавајући изнутра. Садржаће све неопходне индивидуализоване садржаје за живот, тако да неће ни бити потребе за кретањем, наравно ако све ово допустимо. Постоји претња од текућих неолибералних трендова промовисања нездравог стила живота у циљу постизања социјалне правде, као и идеја просторних сеграгација унутар градова на основама расних, етничких, националних и друхих идентификација мањина као вида солидарности, са претњом гетоизације и сличних ефеката. Коначно, ово би такође деловало ка томе да јавнии простори постану ништа друго до зоне транзиције, које све чешће добијају облике грубе, механичке, беживотне инфраструктуре.

МВРДВ, Равел Плаза, Амстердам

Становници већине приградских насеља послује у ужем београдском кругу, и свакодневно путују до својих радних места аутомобилима за које није на време осмишљено систематизовано паркирање. На новом Београду се сада зелене површине претварау у паркинге, а улице су преко дана препуњене паркираним колима запослених. Јавни превоз је успорен и не ефикасан. Недовољан број градских гаража, а старе пословне зграде немају подземно паркирање. Резиденцијалне зоне су преоптерећене.

02

Батајница Овча Борча Котеж

Крњача

Добановци Лешће

Велико Село

Раковица Калуђерица

Беле Воде

Лештане Остружница

Железник Сремчица

УТОПИЈА : ЕКИСТИКА, ЕКУМЕНОПОЛИС ЕКИСТИКА (1942.-кованица)

КОНСТАНТИНОС ДОКСИЈАДИС

Мултидисциплинарна, синтезна наука о човековим насељима која успоставља основне релације између економије, социологије, антропологије, инжењерства, архитектуре, географије, политичких наука, математике и других наука. Доксијадис је помоћу низа репрезентативних дијаграма и теоријских визуализација модела у различитим категоријама (становништво, територија, функција, динамика раста или опадања,...) створио теоријски оквир за класификацију групација података, идентификовање проблема и откривање недостатака у нашем знању о човековим насељима. Екистика укључује различите струке и делатности а помоћу цифара, математичких приказа и графикона успоставља заједнички језик за боље разматрање урбаног развоја кроз све струке. Коначни циљ овог приступа је пронаћи начин да се омогући раст једног урбаног система а да се не ремети слободан развој човека и свих његових потенцијала.

РАСТ ГРАДА: Раст популације у градовима током XIX и XX века је преко 400.000 становника није нико могао да предвиди и градови нису били спремни за прихватање ове количине људи и машина - аутомобила, као и нових захтева савременог човека са драстично повећаним очекивањима у односу на ранија времена. Око 1800. године човек је био сведок рађања Лондона као првог милионског града савременог доба, и та појава је представљала инспирацију и мотивацију за стварање бројних теорија о градовима будућности, утопијама и дистопијама.

Лондон. 1820. - 1962.

ЧОВЕК КАО ПАРАЛЕЛА: Доксијадис се служи терминима из различитих струка како би живописније, упечатљивије и приступачније представио развој и раст градова. Град пореди са човековим телом, различите делове града пореди са органима а центре са срцем. Раст тела условљава и раст срца, али повећање проточног капацитета вена и артерија је кључни проблем који се такође мора решити, колико је могуће, без наношења штете на постојећу изграђену структуру. У супротном, притисаккоји се ствара у комуникационој инфраструктури доводи до зачепљења и пуцања на различитим местима као човеково срце које може да откаже у случајевима екстремне гојазности. За градове је неопходно осмотрити стање и успоставити ступњеве и мере оспособљавања градова за правилан раст.

1. превенција 2. анализа неопходне мере лечења 3. лечење уметањем нових органа, функција 4. децентрализација различитих органа 5. хирургија

03

За развој више милионских градова неопходно је планирање више вентара са трговима - срца која су међусобно повезана. Стабилна инфраструктура која може да служи као солидна основа за ширење физичке структуре. Недостатак ове основе доводи до “органиског” формирања урбане матрице у виду ширења структуре низањем објеката једног до другуг стварајућу улице и фронтове што доводи до лоше саобраћајне организације. Случај: Калуђерица како додатак великог града - предграђе са искључиво стамбеним објектима где живе људи који раде у центру и свакодневно путују колима заузимајући велике површине паркирањерм у самом граду где су иначе предвиђена места за становнике самог центра. Човек је до 19. века долазио у градове као безбеднија места за живот а данас су управо простори ван града они који садрже карактеристике које желимо за сопствени живот и живот својих породица. Центричност Београда и гравитирање људи око центра било у циљу пословања, културних садржаја или трговине, доводи до преоптерећености саобраћајних инфраструктура, а зелене површине у граду се уступају изградњи паркинга. Потреба за систематизацијом. Предлог: ЕКИСТИКА Насеља се састоје од пет елемената који се могу проучавати служећи се мноштвом дисциплина и на много начина. Знања о њима можемо класификовати у пет основних категорија:

Калуђерица. 1970. - 2014.

ЕКОНОМИЈА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ ПОЛИТИЧКЕ НАУКЕ ТЕХНОЛОШКЕ ДИСЦИПЛИНЕ КУЛТУРНЕ ДИСЦИПЛИНЕ Принципи за развој: 1. Појачавање човекових потенцијалних контактних тачака са природом, са другим људима и са инфраструктурним мрежама и објектима 2. Смањивање напора неопходног за остваривање контаката поменутих у првој тачки.

3. Оптимизација човекове безбедности кроз одређивање његове удаљености од елемената из тачке 1.

4. Оптимизација квалитета веза човека са окружењем.

5. У стварању насеља, човек тражи оптималан однос између сваке од 4 ставке.

Нови Београд, 2016. Паркинг места уместо зелених површина.

За правилан раст ка ефикасно функционишућем граду неопходно је уводити хијерархију просторне организације као начина усмеравања густина, сила кретања, тачака концентрација, и места одушака - зелених површина (као клинова-Маки, регулације неопходних мањих паркова, башта, тераса и кровова са зеленилом у склопу хијерархије. Увођење нове структуре је изузетно тешко у постојећим градским матрицама, али је структурирање саобраћаја од пресудног значаја за коректан раст - као скелет човековог тела.

04

ЕНЕРГИЈА: Посматрање насеља као системе енергије мобилисане од стране човека било као основне метаболистичке, физиолошке, снага или, од скора, као комерцијалне енергетске системе, добијамо нове податке о томе колико се и са колико енергије користи одређени део града укључујући и динамични и статични модус трошења енергије. Приказани су ступњеви распростирања и експлоатисања енергије кроз раст села. Начин опсервације енергије се може применити на било који урбани склоп. У случају милионских градова 21. века се могу предвидети као дијаграми меких мрежа, неколико тамних линија главних магистрала-аутопутева, и тамних тачака (статични модус преовлађује). Интернет и телекомуникација се не може заобићи када се разматра кретање људи, јер се предвиђа да ће драстично опасти у виду слободног кретања и да ће се урбане мреже саобраћаја, и тачке мировања појачати (без слободног непредвидивог кретања).

Град као организам

У сваком кораку еволуције, човек се кређе са радијусом око себе који представља саму човекову вољу за кретањем у току једног дана. Човек у руралном пределу пређе 5 километара за 1 сат, човек у урбаном пределу пређе 1 километар за 15 минута пешке, али 2 минута колима или јавним превозом. Ово води ка конципирању кружног града са растом у концентричном маниру. Увођењем превозног средства у систем, добијамо дво-брзински режим кретања човека и међуповезаним насељима и на крају великим мрежама градова и коначно добијамо екуменополис. Променљивост режима кретања зависи од два фактора; један је егзогени зависи од облика и квалитета површине по којој се креће, као и постојећи саобраћај и прописи, а други је ендогени - зависи од човекове жеље и воље да користи различите брзине.

Раст-ширење тачака и спајање волумена дуж саобраћајница, и појава нових центара на пресецима нових праваца.

Слобода остваривања контаката у простору. У прошлости (лево) сви су имали исте прилике у малом друштви, сада (десно) неки људи имају на располагању све контакте док други имају ограничено.

Теорију је неопходно обновити и допунити, осавременити. Данас сви имају исте прилике (могућности за потенцијално остваривање) Кретање је још једноставније

03 05

Статични град

Динамичан град; центар није довољно опслужен саобраћајем Са великим магистралама центар је растерећен од притисака; увођење нових функција

Град наставља да расте; центар се шири, настају нови притисци

Отварамо нове ауто-путеве и центар се моментално растерећује; нове функције се учитавају

ВЕЛИЧИНА: Промена диманзија човековог насеља из статичне у динамичну, са новим и збуњујућим аспектима којима се човек мора прилагодити, изазива нелагоду и води их на погрешно бежање у прижељкивање утопије малих складних градова, чинећи то без разматрања како учинити исто без губитака неких вредности савременог града. Други, осећајући да не могу да се врате у градове из прошлости подржавају велики град али се не усуђују да се суоче са структуром и да се укључе у систем који велики градови поседују што доводи до дистопије - велики град са ниским квалитетом живота. Разматрати квалитете живота у градовима без обзира на њихову величину је немогуће. Мало насеље са великим протоком аутомобила губи своју вредност, а велики град са улицама малих капацитета не може да функционише. Некада су градове градили сами становници задовољавајући сопствене потребе и стварајући адекватне капацитете у једном колективном, спором и систематичном и не увек свесном процесу сарадње који је обезбеђивао опстанак оних елемената који су били највреднији. То је било једно колективно знање. У првим комплекснијим насељима XIX века а још више у насељима ХХ века човек је изгубио способност схватања тоталитета људског насеља. Он није више у стању да га сагледа, разуме, анализира, целовито обухвати и синтетизује елементе које је пронашао , а одговорност за деловање данас је разједињена.

Мегалополиси - мегарегиони:

Bos-Wash: Бостон, Њујорк, Филаделфија, Вашингтон - укупно 45,000,000 Tor-Buff-chester: Торонто (Кан.), Буфало (САД), Рочестер (САД) - укупно 7,800,000 Chi-Pitts: Чикаго, Детроит, Питсбург -укупно 59,100,000 (цео регион око језера) Char-lanta: Атланта, Шарлот, Гринвил - укупно 8,500,000

Јапан, Јужна Кореа, Кина; Мегалополијски регион са више пд 40 милиона становника. То нису само мега-градови, већ групације и више мега-градова. Један од великих случајева је проширена урбана зона од Пекинга, преко Соула до Токија обухватајући урбане регионе Пекинга (19,600,000 - 2010.), Пјонгјанг, Сеоул (10,000,000), Бусан (3,500,000), Фукуока (1,500,000), Кјото (1,500,000), Осака (2,600,000), Токио (13,000,000 - 2014.)

Маебаши

Токио Јокохама Nagoja Кјото Кобе Осака

06

Шизуока

Мито

Чиба

*Простор преко Индије, Пакистана, Непала и Бангладеша се сматра за најнасељенији простор на земљи, са 1/7 становништва светске популације ( око једне милијарде ). Делхи, Чандигар, Исламабад

EKUMENOPOLIS

http://metrocosm.com/global-immigration-map/

раст светске популације

Постоји тенденција постављања теорија раста градова у категорији популације, изношењем статистика и модела на основу којих се праве “наставци” на основу постојећег “ритма”. Оно шта сигурно можемо закључити у вези са последњих 100 година је то да је немогуће и апсолутно нетачно изводити овакве претпоставке и усвајати пређашње амплитуде раста као матрице за будућност. Константно сведочимо мобилисање великог броја људи из различитих делова света, са миграцијама са блиског истока као најактуелнију појаву која оставља ефекте и на нашу средину. Ефекти можда нису тренутно видљиви, али се текућа динамика може брзо променити. Србију чекају бројне неизвесности, чак и на глобалном плану (споразуми са НР Кином), али до тада има довољно сопствених унутрашњих проблема и задатака за решавање. Децентрализација, привреда, инфраструктура. Са Доксијадисовим идејама се налазимо на пољу децентрализације, идеје измештања садржаја на издвојене локације и овлашћивање општина за много већи дијапазон доношења одлука општинског развоја. Ова идеја је потенцирана и 2013. године од стране прецедника београдског одбора водеће политичке партије, али такође и са јасним мотивом критиковања пређашње власти о њеним пропустима. По важећем Уставу, Град Београд је локална самоуправа али градске општине нису. И то је суштински проблем због којег градске општине скоро да немају овлашћења. Циљ је био да се изменама Закона о главном граду пронађемо формулу која ће омогућити да граду поверне надлежности од министарстава буду пребачене на градске општине. Овим се улагало у наду да ће се доношење одлука и регулационих планова у приградским насељима и урбанизму истих брже изводити. Такође је слична идеја примењива и на процес легализације где је администрациа позиционирана на једном месту, у управи, у Улици 27. марта. Децентрализацијом ће грађани различите захтеве попут оних за легализацију, социјалну заштиту, матерински додатак, борачка питања и друге, моћи да подносе у својим општинама. Промене у Закону о становању доносе могућности нових режима деловања са становницима у домену доношења одлука и финансирања обнова фасада, сређивања дворишта, замене дрвенарије итд. Све ово води ка бољем унутрашњем уређењу, али је дејство на ширем плану такође неопходно. Потстицање привреде, решавање сиве зоне локалних самоуправа у домену плаћања такси, а можда најважније, побољшавање инфраструктуре би водило ка развоју земље у складу са сопственим реалним потребама, потребама привреде, грађанства и омогућеног правилног развоја у будућности, како је и Доксијадис саветовао, што би коначно и водило до екуменополиса али пре свега до уређене земље која има капацитете, потенцијале, режиме функционисања и модусе постојања за укључивање у већу слику планетарног града будућности екуменополиса.

07