Pcelarski žurnal br. 12 (jul-septembar 2011.) by PČELARSKI ŽURNAL

SADRŽAJ Događaji 4 VII COLOSS konferencija u Beogradu U fokusu 6 Bolest ludog meda Intervju Kim Flotum 8 Osluškujte svoje pčele, nemojte samo da ih uzgajate Ekologija 15 FReD ili o tome kako izgleda biti pčela Fotografija na naslovnoj strani Beli bosiljak, Stachys annua L. foto V. Umeljić

Godina IV, broj 12 jul-septembar 2011. Adresa redakcije

PČELARSKI ŽURNAL ul. Braće Jerković 103/10 11010 Beograd, Srbija Tel: 011/249 78 90, 064/242 44 55 pcelarskizurnal@yahoo.com www.umeljic.com

Autorski članci Ivan Umeljić 16 O poreklu pčela i sparivanju matica Dženifer Beri 21 Zamenite staro saće! Evo i zbog čega Jevrosima Stevanović, Zoran Stanimirović 26 Primena meda i mleča u apiterapiji Pčelarska praksa Josip Križ 30 Zašto pčelarim Fararovom košnicom Branko Mileta 34 Kako obnoviti saće bez satnih osnova Nauka 38 Virusi, Nosema ceranae i matice

Izdavač Izdavačka agencija Umeljić Čede Dulejanovića 33 34203 Kragujevac

Medonosno bilje 40 Lipa sitnolisna (Tilia cordata Mill.)

Glavni i odgovorni urednik Ivan Umeljić

Uradi sam 42 Kontejnerski pčelarski paviljon

Stručni saradnici: Prof. dr Zoran Stanimirović Mr Aleksandar Uzunov Prof. dr Hrisula Kiprijanovska

Zanimljivosti Dino Cerić 48 Pogled kroz mikroskop

Urednik fotografije Veroljub Umeljić Prevodioci Ivan Umeljić Aleksandar Milanković Lektura Aleksandar Milanković Dizajn i priprema Denis Vikić Štampa Kolor Pres, Lapovo Nijedan deo ove publikacije (tekst ili fotografije) nije dozvoljeno reprodukovati bez prethodne pismene saglasnosti glavnog urednika. Copyright © 2011 – Izdavačka agencija Umeljić

PČELARSKI ŽURNAL OD SADA I NA KIOSCIMA!

U SRBIJI (FUTURA PLUS), MAKEDONIJI (TOBACCO SHOP), CRNOJ GORI (ŠTAMPA AD, TOBACCO-S-PRES), BIH (KIOSCI U BANJA LUCI I SARAJEVU), SLOVENIJI (KIOSCI DNEVNOG LISTA DELO). CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 638.1 PČELARSKI žurnal : ilustrovani časopis za pčelarsku kulturu / glavni i odgovorni urednik Ivan Umeljić. - God. 1, br. 1 (2008) - Kragujevac (Ulica Čede Dulejanovića 33) : Izdavačka agencija „Umeljić“, 2008 (Lapovo : Kolor Pres). - 24 cm Tromesečno ISSN 1820-9319 = Pčelarski žurnal COBISS.SR-ID 151515660

U ekskluzivnom intervjuu za Pčelarski žurnal, Kim Flotum, urednik časopisa Bee Culture i jedan od vodećih svetskih eksperata za pčelarstvo, go vori o svetskoj trgovini medom, urbanom pčelarenju, CCD-u, odnosu pčelarske nauke i prakse, časopisu koji uređuje…

21 Staro saće je skladište feromona legla koji mogu negativno uticati na maticu jer ona ćelije takvog saća posmatra kao već zaležene.

Kako je slepi švajcarski prirodnjak Fransoa Iber rešio večitu pčelarsku zagonetku koja je mučila Aristotela, Batlera, Sva merdarma i Reomira? I kakve veze politika ima sa tim?

42 Da bi izbegli troškove nabavke, održavanja i registracije motornih vozila, pojedini pčelari koriste kontejnerske paviljonske pčelinjake. U ovom broju predstavljamo pos tupak izrade dva takva pčelinjaka.

Časopis Pčelarski žurnal izlazi četiri puta godišnje (januar, april, jul, oktobar)

Pretplata na Pčelarski žurnal za 2011. godinu U 2011. PRETPLATA ZA SRBIJU IZNOSI 900 DINARA. Pretplatu izvršiti na žiro račun broj 205-134375-95 Primalac: IZDAVAČKA AGENCIJA UMELJIĆ Svrha uplate: PRETPLATA NA ČASOPIS PČELARSKI ŽURNAL (Pretplata obuhvata četiri broja časopisa iz tekuće godine i jedan broj iz prethodnog perioda po želji pretplatnika) U 2011. PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO IZNOSI 18 EVRA. Instrukcija za uplatu iz inostranstva u evrima: Intermediary Bank / Correspondent Bank SWIFT – BIC: DEUTDEFF Name: DEUTSCHE BANK AG City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY Account with institution / Beneficiary’s Bank SWIFT – BIC: KOBBRSBG Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD Street: Svetog Save 14 City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia Beneficiary IBAN/ Account Number: RS35205007100046637333 Company name: IZDAVAČKA AGENCIJA UMELJIĆ Street: ČEDE DULEJANOVIĆA 33 City, Country: Kragujevac, REPUBLIC OF SERBIA

Nakon izvršene uplate obavezno se javiti redakciji telefonom ili elektronskom poštom radi potvrde pretplate. 011/249 78 90, 064/242 44 55 pcelarskizurnal@yahoo.com www.umeljic.com

Događaji

VII COLOSS konferencija u Beogradu VII COLOSS konferencija – Sprečavanje gubitaka pčelinjih društava Beograd, 25-28. avgust 2011. Na međunarodnom naučnom skupu posvećenom nestajanju pčela učestvovaće preko 70 vrhunskih evropskih i svetskih naučnika. U Srbiji će po prvi put biti organizovana međunarodna konferencija sa tolikim brojem najeminentnijih stručnjaka iz svih oblasti pčelarstva.

ostupni podaci pokazuju da je šesto veliko izumiranje živog sveta uveliko u toku, kaže se u globalnom pregledu stanja životne sredine Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP). Procenjuje se da planeta Zemlja svakih deset godina izgubi između 1 i 10 odsto biodiverziteta, najviše zbog nestajanja prirodnih staništa, invazija štetočina, zagađenja, preterane eksploatacije flore i faune i bolesti. Među ugrožene vrste od vitalnog značaja za ljude spadaju svakako i oprašivači. Mnoge vrste voća, povrća, mahunarki i semenarki zavise od oprašivanja koje obavljaju vetar i živi organizmi, uglavnom pčele, i to one vrste pčela koje se komercijalno uzgajaju. Organizacija za hra nu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) pro cenjuje da od 100 poljoprivrednih kultura koje obezbeđuju 90 odsto hrane u čitavom svetu, 71 oprašuju pčele. Samo u Evropi, 84 odsto od 264 poljoprivrednih kultura oprašuju životinje, a 4.000 varijeteta povrća uspeva upravo zahvaljujući pčelama. Zanimljivo je spomenuti da je ekonomska vrednost jedne tone useva (poljoprivrednih kultura) koje oprašuju insekti približno pet puta veća od vrednosti onih useva koji ne zavise od insekata. Danas u svetu ima oko 72,6 miliona pčelinjih zajednica. U poređenju sa situacijom iz 1961. godine ukupan broj pčelinjih zajednica uvećao se za

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

64 odsto. I mada je na globalnom nivou broj pčelinjih zajednica u porastu, u mnogim delovima sveta situacija nije ni izbliza tako sjajna. Baš naprotiv, u periodu od 1961. do 2007. godine broj gajenih pčelinjih zajednica značajno je opao u Evropi i Severnoj Americi. Od 21 miliona košnica koliko je u Evropi bilo 1970. godine danas je ostalo oko 15,5 miliona, dok se u SAD broj zajednica sa 5,9 miliona (koliko je bilo 1947. godine) smanjio na samo 2,3 miliona (2008. godine). Ovaj negativan trend je još uvek aktuelan. Kako je problem nestajanja pčela uzimao sve više maha, naučnicima je postajalo sve jasnije da postoji velika praznina u našem poznavanju pčela. Ranija istraživanja sprovođena na različitim lokacijama širom sveta, često su za posledicu imala takmičenje i nadmetanje među naučnicima, pre nego njihovu saradnju. Neophodno je bilo uspostaviti bolji pristup narastajućim problemima. Ono što je, u najvećoj meri, otežavalo utvrđivanje uzroka gubitaka pčelinjih zajednica, bila je različita virulentnost patogena u različitim delovima sveta, ali i neusaglašenost metodologije u dosadašnjim istraživanjima i eksperimentima. Poslednjih godina intenzivno se radi na internacionalnoj standardizaciji metodologije istraživanja gubitaka pčelinjih zajednica. Zbog toga je u julu 2008. godine pokrenuta inicijativa za formiranje

Učesnici IV COLOSS konferencije održane 2009. u Zagrebu

međunarodne mreže eksperata na naučnom, stručnom i praktičnom nivou COLOSS (Prevention of honey bee COlony LOSSes) koju finansira organizacija COST (Organizacija za evropsku saradnju iz oblasti nauke i tehnologije). Primarni cilj COLOSS-a, koji okuplja 248 članova (uglavnom naučnika, ali i pčelara praktičara) iz 52 države, jeste identifikovanje činilaca na nivou jedinki pčela i pčelinjih zajednica koji su doveli do ozbiljnih gubitaka pčelinjih zajednica, kao i istraživanje njihovog sinergijskog dejstva (recimo, zajedničkog uticaja varoe, pesticida, neuhranjenosti pčela i sl.). Ovakav integrisani pristup koji na jednom mestu okuplja i naučnike i pčelare trebalo bi da pomogne da se ublaže štetne posledice gubitaka pčelinjih zajednica po pčelare, poljoprivredu i prirodni biodiverzitet. Kao primarni ciljevi COLOSS-a izdvajaju se: objašnjenje i prevencija gubitaka pčelinjih zajednica velikih razmera; razvijanje standarda za monitoring i istraživanje gubitaka; identifikovanje ključnih činilaca i mehanizama i razvijanje održivih tehnika pčelarenja. Sve akcije COLOSS-a organizovane su kroz četiri radne grupe: (1) Monitoring i dijagnoza; (2) Štetočine i patogeni; (3) Životna sredina i pčelarstvo; (4) Raznovrsnost i vitalnost. Do sada je održano šest konferencija COLOSS-a, a ovogodišnja VII konferencija okupiće veliki broj naučnika od 25. do 28. avgusta u hotelu Palas u Beogradu. VII COLOSS konferencija pod naslovom Sprečavanje gubitka pčelinjih društava, baviće se pitanjima standardizacije metoda sa sledećim ciljevima:

1) Ostvarivanja pouzdanosti i međunarodnog standardizovanja podataka o nestajanju pčelinjih društava, koji će biti uporedivi među državama i godinama. 2) Identifikacija faktora koji utiču na velike gubitke pčelinjih društava. Za postizanje ovih ciljeva potrebni su nadzor i istraživanja koji moraju, što je pre moguće, biti standardizovani od zemlje do zemlje. Konferenciju će pratiti i sastanak Upravnog odbora COLOSS akcije, na kome će se doneti i utvrditi radni plan za ostvarivanje ciljeva u narednoj godini. Biće organizovano i nekoliko radionica na kojima će se raspravljati o mapiranju gubitaka pčelinjih zajednica u različitim klimatskim regionima i prisustvu, odnosno odsustvu, bolesti u tim istim regionima. Predviđena je i rasprava o proceni uticaja životne sredine na zdravlje pčelinjih zajednica. Zvanični organizatori beogradskog okupljanja su Univerzitet u Beogradu – Biološki fakultet i Poljoprivredni fakultet, pod pokroviteljstvom Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije. Na ovom značajnom međunarodnom naučnom skupu učestvovaće preko 70 vrhunskih evropskih i svetskih naučnika iz oblasti pčelarstva. Po prvi put u Srbiji će se organizovati međunarodna konferencija sa tolikim brojem najeminentnijih svetskih stručnjaka iz svih oblasti pčelarstva. Organizatori imaju veliku čast ali i odgovornost za uspeh u radu i organizaciju ove konferencije. U narednom broju Pčelarskog žurnala, koji je i medijski pokrovitelj VII COLOSS konferencije, biće objavljen iscrpan izveštaj sa ovog izuzetnog naučnog skupa. w w w. u m e l j i c. c o m

U fokusu

NEKTAR

(V deo)

BOLEST LUDOG MEDA

ktobra 2007. godine sedamdesetogodišnji muškarac turskog porekla doveden je bez svesti i sa teškim oštećenjem srca u hitnu pomoć Bečke državne bolnice. Elektrokardiogram je pokazivao AV blok drugog stepena. Lekari u prvi mah nisu znali šta je uzrok teškog stanja pacijenta, da bi misterija bila razrešena narednog dana, kada su rođaci obolelog u bolnicu doneli teglicu meda koji je poticao iz crnomorske priobalne regije Pontus na istoku Turske. Ovo je bio prvi dokumentovani slučaj trovanja medom u Evropskoj Uniji. Od tada, sve je više naučnih radova u specijalizovanim časopisima za medicinu i toksikologiju koji se bave neobičnim fenomenom trovanja hranom nazvanim „bolest ludog meda“ (mad honey diesase).

LUDI MED: Iza nekoliko zagonetnih imena, između ostalih, „ludi med“ (meli maenomenon), „otrovni med“ (tur. deli bal), ili „čudesni med“ (miraculum melis), kako ga je, recimo, nazivao rimski istoričar Plinije zbog transa u koji su zapadali njegovi konzumenti, krije se naročita vrsta meda, posebno zanimljivog zbog svojih psihoaktivnih i toksičnih svojstava. Prema nekim opisima, ovaj med je crvenkaste boje i kiselo-gorkog ukusa. Drugi autori se ne slažu sa ovim opisom i navode da se ludi med ni na koji način - ni po boji, ni po ukusu ili mirisu – ne može razlikovati od bilo kog „ispravnog meda“ i da se na istom pčelinjem saću mogu naći i „ludi“ i „normalni“ med.

gama. Oni koji nisu pojeli puno meda izgledali su veoma pijano, dok su ostali koji su pojeli više potpuno poludeli, a neki su čak izgledali kao da će umreti… Sledećeg dana, međutim, niko nije umro, i približno u slično doba dana kao i kada su konzumirali med počeli su da dolaze sebi i da vladaju situacijom…“ Tri veka kasnije, 67. godine pre n. e., u svom delu Geografija Strabo opisuje jedan od prvih slučajeva biološkog ratovanja. Rimska vojska dospela je u blizinu Trabzona, istu onu oblast u kojom su tri veka ranije prolazili Ksenofonovi vojnici. Heptakomite, saveznici kralja oblasti Pontus, su duž puta kojim su pristizali vojnici postavili saće sa otrovnim medom. Kao i Ksenofonovi ljudi tri veka ranije, vojnici su i sada osetili dejstvo ludog meda. Međutim, ovoga puta posledice su bile kobne, pošto su Heptakomite masakrirale opijene rimske vojnike. Plinije (oko 77. godine n. e.) u delu Prirodna istorija, navodi da meštani Pontusa nisu mogli da prodaju svoj med Rimljanima jer je bio otrovan, iako su trgovali ogromnim količinama voska. Plinije je jedan od prvih autora koji je spomenuo da ludi med potiče od rododendrona.

CRNI OTROV: Naziv ove biljke izveden je od grčkih reči rhodos, što znači ruža i dendron, što znači drvo. Postoji preko 700 vrsta rasprostranjenih u Kini, Tibetu, Mijanmaru i Nepalu; približno 300 u Novoj Gvineji, Japanu, Indoneziji i na Filipinima; i samo nekoliko u Evropi i Severnoj Americi. Na turskoj obali Crnog mora raširena je jedna naročito otrovna vrsta, Rhododendron ponticum, koju lokalno stanovništvo naziva planinska ruža ili crni otrov zbog visokog sadržaja neurotoksikanta grejanotoksina u nektaru biljke. S obzirom da u proleće rododendron dominira cvetnom florom Pontusa, upravo je med koji pčele u ovom periodu sakupljaju najotrovniji, jer tada sadrži najveće količine otrova. Osim u Turskoj, gde je naISTORIJA: Pisani tragovi o ovoj neobičnoj pritivna vrsta, Rhododendron ponticum je pre više rodnoj supstanci sežu daleko u prošlost. Jedan od dva veka, preko Španije i Portugala, introduod najstarijih i najeksplicitnijih pomena datira s kovan i u Englesku i Irsku, a može se sresti i u kraja V veka pre n. e. Ksenofon u svom delu Anamnogim vrtovima gde se uzgaja kao ukrasna basis opisuje kako je 401. godine pre n. e., posle biljka. užasnih borbi u Persiji izabran da komanduje nad 10.000 grčkih vojnika. Vodio ih je kroz planine ETNOMEDICINA: Zanimljivo je da se na istoku Kurdistana, preko Gruzije i Jermenije. A onda su Turske otrovni rododendronov med koristi kao postavili kamp na dva dana marša od grada Trablek u tradicionalnoj medicini, o čemu svedoči i zona, gde se dogodilo nešto vrlo neobično: „Bilo nesrećni slučaj pacijenta sa početka teksta koji je mnogo rojeva pčela u blizini, a vojnici koji su je med dobio od rođaka iz zavičaja. I pored toga jeli med izgubili su glave, povraćali su i imali dišto je poznato da njegovo konzumiranje dovodi jareu, a niko od njih nije mogao da stoji na nodo niza negativnih posledica, ludi med se u na-

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

rodnoj turskoj medicini preporučuje za lečenje čira na dvanaestopalačnom crevu. Veruje se takođe da poboljšava varenje i da deluje kao afrodizijak. Zbog ovog poslednjeg, najviše žrtava trovanja potiče iz populacije sredovečnih muškaraca. Lokalno stanovništvo ga upotrebljava i kao sredstvo za ublažavanje stomačnih i reumatskih bolova i zubobolje, zatim kod poremećaja organa za varenje, hipertenzije, infekcije gornjih disajnih puteva i oteklina. Interesantno je da se stanovnici Pontusa najčešće spontano oporavljaju od trovanja bez javljanja zdravstvenim institucijama. ALKOHOLI: Vekovima unazad med iz Pontusa se koristio i kao dodatak alkoholnim pićima kako bi se pojačala njihova opojnost. Krajem 18. veka, godišnje je oko 25 tona ludog meda odlazilo u Evropu gde je distribuiran po tavernama širom kontinenta. U Francuskoj je u to vreme Biljku rododendron (Rhododendron ponticum) lokalno stanovništvo na od njega spravljan veoma opojan istoku Turske naziva planinska ruža ili crni otrov zbog visokog sadržaja liker pod nazivom miel fou (ludi med). otrova grejanotoksina u nektaru. Osim u Turskoj, gde je nativna vrsta, Med od jedne druge, takođe tok- Rhododendron ponticum je pre više od dva veka, preko Španije i Portusične biljke, planinskog lovora (Kal- gala, introdukovan i u Englesku i Irsku, a može se sresti i u mnogim vrmia latifolia), koristio se za spravlja- tovima gde se uzgaja kao ukrasna biljka. (foto Wikipedia) nje razornog likera, koji se u istom ovom periodu služio po gostionicama Nju Džer- je između 5 i 30 grama meda dovoljno da izazosija. Njegov komercijalni naziv bio je Metlegin. ve trovanje koje se samo u vrlo retkim slučajevima završava fatalanim ishodom. Opisani simpSIMPTOMI TROVANJA: „Bolest ludog meda“ na- tomi najčešće traju oko 24 časa, a u zavisnosti ziva se još i„trovanje rododendronom“,„opijenost od doze konzumiranog meda javljaju se u periludim medom“ ili „trovanje grejanotoksinom“, odu nakon par minuta ili najkasnije posle nekoneurotoksikantom koji se javlja u 18 različitih liko časova. Samo kašičica ili dve rododendrooblika, od kojih je grejanotoksin I najtoksičniji. novog meda mogu da dovedu do teškog Za razliku od kolega iz Evropske Unije, simptomi trovanja praćenog halucinacijama. trovanja ludim medom nisu ništa novo i neobično za lekare na istoku Turske. Dobro poznate ZDRAVLJE: S obzirom da živimo u eri imperatiposledice su: usporeni rad srca, srčana aritmija, va zdrave ishrane i trendova koji diktiraju konnizak krvni pritisak, mučnina, povraćanje, poja- zumiranje „što prirodnije hrane“ i „lečenje prirodčano lučenje pljuvačke, gubitak svesti, vrtogla- nim preparatima“, priča o ludom medu može vica, groznica, malaksalost, pomodrelost i uče- poslužiti kao svojevrsna opomena da takav način stali grčevi. U medicinskoj literaturi takođe se razmišljanja ponekad može dovesti, recimo, do može pronaći veliki broj opisa halucinogenog ozbiljnih srčanih problema, groznice, ili vam se, dejstva ludog meda: euforija, ludilo, žmarci, pec- pak, može učiniti da već duže vreme putujete kanje, vrtoglavica, utisak vrtložnog kretanja sve- kroz mračan tunel. (Kraj) tlosti, vizija prolaska kroz tunel itd. Smatra se da Priredio: Ivan Umeljić w w w. u m e l j i c. c o m

Intervju

Intervju: Kim Flotum

OSLUŠKUJTE SVOJE PČELE, NEMOJTE SAMO DA IH UZGAJATE „Neka vam na prvom mestu budu zdravlje i bezbednost vaših pčela. Prinosi od meda, oprašivanja, propolisa ili polena jesu važni, ali je od toga mnogo važnije da vam pčele budu žive i zdrave.“ Ekskluzivno za Pčelarski žurnal iz Ohaja (SAD) Fotografije: lična arhiva Kima Flotuma

redinom maja ove godine napravili smo obiman online intervju sa Kimom Flotumom (Kim Flottum), jednim od vodećih svetskih pčelarskih eksperata, u kome je on izneo svoje viđenje budućnosti pčelarenja. Između ostalog, razgovaralo se o svetskoj trgovini medom, urbanom pčelarenju, CCD-u, odnosu pčelarske nauke i prakse, časopisu Bee Culture… Poslednje dve decenije, Kim Flotum uređuje jedan od najstarijih i najuglednijih pčelarskih časopisa na svetu Bee Culture (objavljuje se od 1872. godine). Kourednik je najnovijeg 41. izdanja najpoznatije svetske pčelarske enciklopedije ABC & XYZ of Bee Culture, nagrađene zlatnom medaljom Api mondije 2007. u Melburnu. Autor je nekoliko zna čajnih pčelarskih knjiga: Pčelar hobista (Backyard Beekeeper), Pčelar hobista – prerađeno izdanje (Revised Backyard Beekeeper), Priručnik o medu (The Honey Handbook), a ovih dana iz štampe izlazi Bolje pčelarenje (Better Beekeeping), knjiga za naprednije pčelare. Piše za nekoliko časopisa i blogova. Veliki je popularizator pčelarstva u javnosti. U časopisu Bee Culture, čiji ste vi glavni urednik već više od dve decenije, prošle godine je obavljeno opširno istraživanje na temu „Ko su pčelari?“ Kako biste opisali poziv pčelara u 21. veku? U SAD, a pretpostavljam da je slično i u većini zemalja, postoje tri osnovne kategorije pčelara, hobisti, sajdlajneri (eng. sideline – sporedno zanimanje) i komercijalni pčelari. Komercijalne pčelare određujemo kao one koji sav svoj novac za-

rađuju od pčela… to može biti od iznajmljivanja košnica za oprašivanje, meda, proizvodnje matica i paketnih rojeva, prodaje opreme ili pčelinjih proizvoda, sakupljanja polena ili propolisa, a najverovatnije od kombinacije navedenih poslova. Za sajdlajnere, koji uglavnom imaju stalno zaposlenje, pčelarenje je dopunski posao. Oni, takođe, mogu obavljati sve spomenute aktivnosti ali za razliku od komercijalnih pčelara obično rade sa nekoliko stotina, ili nešto manje, pčelinjih zajednica. Pčelari hobisti obično uzgajaju manje od 20 zajednica, i to rade iz zadovoljstva. Možda i zarade nešto novca od prodaje meda ili drugih pčelinjih proizvoda, ali se pčelarstvom bave isključivo iz zadovoljstva. Trenutno, u SAD postoji oko 1000 komercijalnih pčelara, oko 5.000 hiljada onih koje uopšteno svrstavamo u sajdlajnere i više od 125.000 pčelara hobista. Kako ste vi počeli da se bavite pčelarstvom? Završio sam studije hortikulture na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu, ali sam sve vreme studija i radio kako bi izdržavao sebe i porodicu. Našao sam posao na kome sam sarađivao sa univerzitetskim specijalistima za entomologiju, stručnjacima za drvenasto voće, sitno voće, travnjake, dekorativnu i urbanu hortikulturu. Na farmi u vlasništvu Univerziteta radio sam na istraživanjima novih varijeteta biljaka i insekata, metodama suzbijanja gamadi, održavanju voćnjaka i travnjaka, kao i na iznalaženju načina na koje vlasnici stanova u gradovima mogu da se izbore sa gamadima bez upotrebe pesticida. Na farmi na ko-

Ovaj intervju ne bi mogao biti realizovan bez nesebične pomoći Marije Šorak 8

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

joj sam radio nalazila se USDA Laboratorija za pčelarska istraživanja, i ja sam postao vrlo blizak sa njima… i sa pčelama. Konačno, kada sam diplomirao, Pčelarska laboratorija ponudila mi je posao uzgajanja biljaka koje su im bile neophodne za istraživanje oprašivanja, i ja sam postao pčelar. Od tada se bavim pčelarstvom, a to je više od 30 godina. Šta je vaša trenutna preokupacija? U poslednjih šest godina završio sam pisanje tri i po knjige: Pčelar hobista (Backyard Beekeeper), Pčelar hobista – prerađeno izdanje (Revised Backyard Beekeeper), Priručnik o medu (The Honey Handbook), a u julu će izaći Bolje pčelarenje (Better Beekeeping). Najnovija knjiga fokusira se na širenje pčelarskih operacija, bolje tehnike prezimljavanja, uzgajanje medonosnog bilja i dobijanje kvalitet nijih matica. Ovo je knjiga za naprednije pčelare. Trenutno istražujem top bar košnice, trudeći se da shvatim zbog čega je tako mnogo ljudi zainteresovano za njih, kao i odgovarajući način rada sa njima. Moja supruga Keti i ja imamo u našem dvorištu samo desetak košnica. Ne uzgajamo ih zbog meda ili oprašivanja, već pokušavamo da na njima primenimo nove pčelarske rekvizite i Kim Flotum, legenda američkog pčelarstva. Urednik jednog od najstariopremu, zatim da testiramo matice jih i najuglednijih pčelarskih časopisa, Bee Culture. Urednik poslednja dva različitog porekla, nove tehnike pče- izdanja najbolje svetske pčelarske enciklopedije ABC & XYZ of Bee Culture. larenja i slično. Retko dobijamo zna Autor zapaženih knjiga i veliki popularizator pčelarstva u javnosti. čajnije količine meda zbog toga što tokom leta toliko „zbunimo“ naše pčele da one Poznato je da je pčelarstvo u SAD više okrenu„ne znaju“ kako da donesu med. Sledeća knjiga to oprašivanju poljoprivrednih kultura nego koju bih želeo da objavim sastojala bi se od čla- proizvodnji meda. Da li nam možete reći nešto naka i uvodnika koje sam tokom više godina na- više o tome? pisao, ali to trenutno nije prioritet. Potpuno ste u pravu u vezi meda i oprašivanja. Pčelarenje „na med“ je rizično, dok je oprašivanje U jednom vašem nedavnom intervjuu spome- sigurniji izvor prihoda. Zbog toga, većina komernuli ste da pišete knjigu o geopolitičkim as- cijalnih pčelara pokušava da zaradi novac od pektima proizvodnje meda. oprašivanja poljoprivrednih kultura, a pripremaJoš uvek nisam napisao knjigu koju spominjete, nje pčela za polinaciju i za sakupljanje meda iziali sam veoma zainteresovan da to učinim. Me- skuje dva različita načina pčelarenja i veoma je đutim, geografija i politika su veoma kompliko- teško raditi i jedno i drugo. Vidim da pčelarenje vane discipline, i vrlo lako bi moglo da se desi da postaje sve podeljenije. Neki pčelari postaju speostavim nekom drugom da napiše tu knjigu. Iako cijalizovani proizvođači meda različitih vrsta ne je to veoma interesantna tema… seleći puno košnice ili ne čineći to uopšte, dok w w w. u m e l j i c. c o m

O ČASOPISU BEE CULTURE Bee Culture, časopis koji vi uređujete, osnovao je davne 1872. godine Amos Ives Rut. Molim vas da, kao glavni urednik, kažete čitaocima Pčelarskog žurnala nekoliko reči o vašem cenjenom časopisu. Ljudima koji žele da pronađu nešto o bilo kojoj temi… bilo da se radi o pčelarstvu bilo o gradnji kuća ili o putovanju na mesec, neophodna je dobra informacija. Tražiće informaciju gdegod mogu da je nađu i, kako vreme prolazi, procenjivaće izvore. Konačno, uvideće da su neki vrlo pouzdani, neki drugi nastavljaju sa oprašivanjem. Neki uzgajaju matice, dok drugi gaje pčele na veliko i prodaju paketne rojeve. Mnogi koji su ozbiljni u ovom biznisu, zarađuju novac i od meda (koga najčešće bude malo, nekih godina nimalo, a ponekad ga bude jako mnogo, ali to se retko dešava) i od oprašivanja koje je ipak od najvećeg značaja za pčelarstvo u Americi.

malo manje a da ostali uopšte nisu pouzdani. Upravo to je cilj časopisa Bee Culture – da pčelarima početnicima i sajdlajnerima budemo najpouzdaniji izvor informacija koji mogu pronaći. Trudimo se da budemo izvor ko me se može verovati kada su u pitanju nauka, tehnika pčelarenja, mišljenje urednika i političke informacije. Čvrsto verujem da onoliko ko liko budemo uspevali da ispunimo ovu ulogu, bez obzira što su ostale informacije dostupne, ljudi će tražiti nas pre ostalih. Nedavno je pokrenuto i online izdanje časopisa Bee Culture. Da, imamo i digitalno izdanje, a uskoro ćemo imati i izdanje prilagođeno smart telefonima, Aj Podovima (Ipod) i ostalim raspoloživim formatisamo 1/3 meda koja se potroši u SAD. Dakle, potrebno je uvesti ostale 2/3, tako da će se uvoz nastaviti. I, onoliko dugo koliko se med bude uvozio, Kina će nastaviti da pronalazi načine da izbegne zakonske propise i da ubacuje svoj med na američko tržište bez plaćanja carina i taksi.

Na web sajtu časopisa Bee Culture pokrenuli ste kampanju pod nazivom Wall of Shame (Zid Kolika je otkupna cena meda u SAD? srama) gde ste prozvali čelnike američkih graCena meda na veliko u buradima od 55 galona dova čiji zakonski propisi zabranjuju uzgajanje iznosi oko 1,60 dolara/lb, što je profitabilna cena pčela u urbanim sredinama. Možete li da nam za pčelare, pošto troškovi proizvodnje iznose oko kažete nešto više o sve raširenijem fenomenu 1,25 dolara/lb. Rad je najskuplji izdatak za pčelare, urbanog pčelarenja u Americi? a većina radnika su doseljenici… iz Centralne i Pčelarenje u urbanim sredinama u SAD je posledJužne Amerike, pa čak i iz Južne Afrike i drugih njih godina u porastu zajedno sa ekspanzijom zemalja. urbanog baštovanstva, uzgajanja pilića, i interesovanjem javnosti za pitanje „odakle potiče moja Kako trenutno stoje stvari sa uvozom meda iz hrana“. Ovaj fenomen nije nepovezan sa već spoKine? menutim problemom u vezi kineskog meda. Neki Kineski med je još uvek problem jer se i dalje iz- gradovi se nisu pokazali gostoprimljivim za pčebegavaju naši propisi koji regulišu uvoz pa ga le, otežavajući njihovo uzgajanje, ili ga potpuno američki pakeri kupuju po izuzetno niskim cena- zabranjujući. Časopis Bee Culture je učinio mnogo ma. Srećom, zakoni se sada sprovode bolje tako na rušenju ovih barijera tako da ljudi koji žele da da je nesmetani ulazak jeftinog kineskog meda uzgajaju pčele bezbedno i sa pažnjom, mogu to u poslednje vreme usporen. Ali ako govorimo o i da čine, bez obzira gde žive. uvozu, treba naglasiti da mi trenutno proizvodimo 10

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

ma. Časopis Bee Culture prodaje se i na novinskim kioscima širom SAD i Kanade. Pružamo i besplatne servisne informacije (Catch The Buzz) koje šaljemo na vašu email adresu ukoliko se na našem web sajtu prijavite na ovu uslugu. Uskoro ćemo imati više naših informacija podržanih sa QS kodovima tako da će pretplatnici moći na smart telefonima da dobiju dodatne informacije iz štampanog izdanja našeg časopisa, kao i iz digitalnih i online izvora. Ja takođe, pišem i za nekoliko blogova, magazina i časopisa. Na koji način uspevate da privučete pažnju čitalaca u vremenu interneta i dostupnosti velikog broja besplatnih informacija? Zbog čega je po vašem mišljenju važno da se pčele uzgajaju u gradovima? Medonosne pčele povećavaju biodiverzitet i celokupni biljni svet u urbanim sredinama, pospešuju oprašivanje biljaka u sve popularnijim gradskim baštama, a novim urbanim pčelarima pružaju snažan osećaj da doprinose unapređenju životne sredine. Koji gradovi su najotvoreniji za pčele? Poslednjih nekoliko godina mnogi gradovi u SAD izmenili su svoje propise u vezi pčela: Njujork, Denver, Mineapolis, Detroit, Klivlend, San Francisko i mnogi drugi. Neke od ovih promena su rezultat naših napora na edukaciji zakonodavaca u ovim gradovima. Veoma smo pononosni na našu ulogu koju smo imali u tome. Nedavno je čak i u dvorište Bele kuće postavljena jedna košnica. Od koga je potekla ova ideja? Da, i Bela kuća, takođe, ima svoju košnicu. Ideja je potekla od predsednika lično, koji je takođe zaslužan i za formiranje organske bašte u dvorištu Bele kuće, pa je želeo da ima pčele koje će oprašivati povrće iz bašte. Časopis Bee Culture i oficijelni pčelar Bele kuće postali su dobri prijatelji, a ja i moja supruga Keti Samers (grafički dizajner časopisa Bee Culture) bili smo pozvani da posetimo

Kažete BESPLATNE informacije… Mi čvrsto verujemo da imate samo ono za šta ste platili, a da ako je nešto besplatno, onda treba da budete oprezni. Pčelarska nauka poslednjih godina doživljava buran razvoj. Od nedavno se u časopisu Bee Culture objavljuje poseban naučni dodatak Science of Bee Culture. Kako ste se odlučili na ovaj korak? Dr Tomas Rinderer, vodeći istraživač USDA Laboratorije za pčelarska istraživanja i urednik našeg naučnog dodatka, The Science Of Bee Culture, i ja osećamo da je teško pronaći dobru naučnu informaciju za prosečnog pčelara. Istovremeno, naučnicima koji imaju dobru informaciju, a koja bi mogla da bude praktično primenjena teško je da je objave u postojećim naučnim časopisima koji teže vrhunskoj nauci. Naučnici, tako, nemaju prostor da šire dobre informacije. Naš časopis im to omogućava. Praktični, korisni članci su ono što mi tražimo, članci koji pružaju informaciju korisnu većini pčelara, koji se mogu osećati sigurno poznavajući informaciju baziranu na činjenicama. Belu kuću kako bi se sa njim konsultovali o ovom projektu. Oni su učinili mnogo kako bi popularizovali pčelarstvo u ostatku naše države, a mi smo ponosni što smo aktivno učestvovali u svemu ovome. Poslednjih godina američki pčelari pretrpeli su do sada nezapamćene gubitke pčelinjih zajednica. CCD je desetkovao pčelinjake u čitavoj zemlji. Objavljeno je više stotina naučnih tekstova o ovoj temi, a pčelarstvo je u jednom trenutku privlačilo veliku pažnju najvećih svetskih medija. Možete li ukratko da objasnite trenutno stanje u SAD po ovom pitanju? U jednom trenutku kao glavni uzročnik spominjana je Nosema ceranae, zatim Varroa destructor, iridovirusi, pesticidi, teške hemikalije… Da li se nazire kraj CCD-u? CCD je i dalje nepoznanica, mada je danas, zahvaljujući brojnim naučnim istraživanjima, mnogo toga otkriveno. Siromašna ishrana, virusi (izgleda da nekoliko vrsta virusa igra veoma važnu ulogu), Nosema ceranae, poljoprivredni pesticidi, i svakako Varroa destructor uzeti zajedno izazivaju haos, ali u kojoj kombinaciji, i u kom periodu godine ostaje i dalje misterija. Fenomen CCD-a nije razjašnjen do kraja i još uvek predstavlja problem. Ipak, pčelari (uglavnom su komercijalni pčelari w w w. u m e l j i c. c o m

Kim Flotum sa suprugom Keti Samers, grafičkim urednikom časopisa Bee Culture, ispred košnice u dvorištu Bele Kuće u Vašingtonu

oni koji imaju problema sa CCD-om, mada ne isključivo oni) su naučili da izbegavaju pesticide, tretiraju nozemu, prihranjuju pčele više i boljom hranom i da, manje ili više, drže varou pod kontrolom. Ako se o svemu ovome bude vodilo računa, pčele će biti zdrave i produktivne. Ali ovakav pristup je skup i zahteva veliko angažovanje, naročito ako pčelarite sa više hiljada košnica, pa pčelari ponekad pokušavaju da obave posao na jeftiniji i brži način… a onda pčele ispaštaju. Prošle godine obeleženo je 200 godina od rođenja Lorenca Langstrota, izumitelja moderne košnice sa pokretnim ramovima i utemeljivača modernog pčelarstva. Kako vi iz današnje perspektive procenjujete Langstrotov uticaj na pčelarstvo? Profesor Džin Kricki (Gene Kritski) u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Potraga za savršenom košnicom (Quest for the Perfect Hive, Oxford University Press, 2010) kaže da pčelarstvo ima dugu tradiciju inoviranja, ali da se neopravdano stalo sa inovacijama. On 12

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

smatra da je neophodno tragati za novim tipovima košnica. Kakav je vaš stav o ovom pitanju? Najveća prepreka uvođenju nove košnice u pčelarsku praksu jeste centrifuga. Modifikujte ili poboljšajte centrifugu i onda će i košnica takođe moći da se promeni. Centrifuge su konstruisane prema postojećim ramovima. Ukoliko promenite ram, morate da promenite i centrifugu. Ramovi su jeftini. Centrifuge su skupe, koriste se čitav niz godina i veoma ih je teško zameniti. Neke promene su učinjene ali nisu šire primenjene… centrifuge koje okreću celokupne medišne nastavke, umesto svakog rama pojedinačno, su veoma dobre, ali je njihova primena moguća samo za velike pčelare. Plastika je stvarno jedini napredak koji smo napravili… boksesi, ramovi, satne osnove, poklopne daske i podnjače koje se danas koriste su od plastike… ili od pene. Plastika se pokazala kao dobra, dugovečna, postojana i efikasna zbog toga što ne zahteva farbanje. Ali, delovi košnice su oni isti koje je Langstrot izumeo. U

pravu ste, nismo mnogo napredovali u poslednjih 150 godina. Koja naučna otkrića su, po vašem mišljenju, najviše uticala na razvoj pčelarstva? Većina korisnih otkrića za pčelare spada u dve oblasti. Prva je genetika medonosnih pčela. Poznavanje ove oblasti omogućava pčelarima da utiču na osobine pčela kao što su higijensko ponašanje, blag karakter, sposobnost prezimljavanja i slično, što će biti sve više moguće sa otkrićem genoma medonosne pčele. Druga oblast odnosi se na ishranu pčela, čiji je značaj u prošlosti bio potcenjen, ali se u poslednje vreme ova greška ispravlja. Pčelinja hrana je vrlo slabo proučavana, i prava je sramota što postoje samo tri ili četiri vrste hrane za pčele, ako pritom znate da možete kupiti više od hiljadu vrsta hrane za mačke.

Vi ste jedan od urednika poslednja dva izdanja najpoznatije svetske pčelarske enciklopedije ABC & XYC of Bee Culture (40. i 41. izdanja). Možete li da nam kažete nešto više o istorijatu i ideji najznačajnije pčelarske enciklopedije? Da li je u pripremi novo izdanje? Kada je osnovao svoju kompaniju, Amos Ives Rut je morao da odgovara na svakakva pitanja koja bi mu mušterije uputile, o tome kako funkcioniše ovo ili ono, šta raditi sa ovim i slično. Posle određenog vremena, i svakodnevnog odgovaranja na ista pitanja, pokrenuo je časopis Bee Culture kako bi stupio u kontakt sa što većim brojem ljudi. Međutim, onda su čitaoci počeli da traže kopije starih brojeva časopisa objavljenih pre nekoliko meseci… pa je i to, takođe, postalo zamorno za njega. Zbog toga je odlučio da što je moguće više

Pripreme za prebacivanje paketnog roja u košnicu od stiropora w w w. u m e l j i c. c o m

Šta biste za kraj poručili čitaocima Pčelarskog žurnala? Poručio bih im pet stvari. Pratite tokove pčelarske nauke. Ona se razvija velikom brzinom i neophodno je da stalno pratimo šta se dešava sa varoom i virusima, sa genetikom i genomom pčela, i sa rezistentnošću pčela na bolesti. Podržavajte vaše lokalne, regionalne i nacionalne pčelarske organizacije i časopise. Bez njih ćete izgubiti glas koji će čuti vlada vaše zemlje, a koji može unaprediti ili uništiti pčelarsku industriju. Čuvajte svetu čistotu meda. Ne činite ništa što bi srozalo njegovo visoko mesto u svesti javnosti. Neka vam na prvom mestu budu zdravlje i bezbednost vaših pčela. Prinosi od meda, oprašivanja, propolisa ili polena jesu važni, ali je od toga mnogo važnije da vam pčele budu žive i zdrave. Osluškujte, posmatrajte, pomirište i osetite život u vašim košnicama. Nijedno iskustvo na ovom svetu ne može više da uzbudi, ispuni i pruži više Top bar (satonoša) košnica u dvorištu uživanja od toga da budete deo košnice, deo porodične kuće Kima Flotuma pčelarske zajednice bez obzira gde živeli, i deo informacija učini dostupnim na jednom mestu, i čitavog sveta koji nastanjujemo. Osetite svoje da taj izvor informacija učini jednostavnim za pčele. Nemojte samo da ih uzgajate. upotrebu… i tako je rođena enciklopedija Abe- Na kraju, želim da vam se zahvalim što ste mi ceda pčelarstva (ABC & XYC of Bee Culture). Ova omogućili da se obratim pčelarima u vašoj zemlji. vredna knjiga je kasnije prevedena na nekoliko Razgovor vodio Ivan Umeljić jezika… španski, italijanski, francuski i još neke jezike. Poslednje 41. izdanje (iz 2007. godine) je objavljeno samo na engleskom jeziku. I da, novo izdanje je već uveliko u pripremi. Koja je vaša najdraža uspomena vezana za pčelarsku karijeru? Imam nekoliko jako lepih uspomena… Bio sam predsednik Državne pčelarske asocijacije Ohaja i predsedavajući Borda Istočnoameričkog pčelarskog društva, druge najveće pčelarske organizacije u SAD. Uspeo sam da pomognem obema organizacijama da modernizuju svoje poslovanje, srede finansijsko stanje, značajno uvećaju članstvo i da povrate veliki ugled koji su imale u prošlosti. Obe organizacije sada imaju sigurnu budućnost, dobar menadžment, i sređenu arhivu. Upravo ove tri stvari su važne za svakodnevno vođenje neke grupe – za osiguravanje njenog bezbednog funkcionisanja u budućnosti. Za bilo koju grupu nema ničeg važnijeg od valjane prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Da, uvek ću se sećati i prvog roja kojeg sam uhvatio… to je, takođe, nešto što ću uvek pamtiti. 14

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

Junski broj američkog časopisa Bee Culture

Ekologija

FReD* ili o tome kako izgleda biti pčela

vetove krasi mnoštvo boja „nastalih“ pod pritiskom prirodne selekcije koju su, u ovom slučaju, izvršili oprašivači. Drugim rečima, boje cvetova ne bi trebalo da budu kategorizovane prema ljudskim merilima (koji nisu oprašivači, pa samim tim nisu ni„interesantni“ biljkama) jer oprašivači imaju prilično drugačiji vizuelni sistem koji je osetljiv na domene spektra na koje naš perceptivni aparat nije. Insekti, recimo, imaju fotoreceptore koji reaguju na ultraljubičasti, plavi i zeleni domen spektra. I ne samo to, mnogi od njih imaju četiri ili više tipova receptora, čija se osetljivost prostire do dugih, ali i do veoma kratkih talasnih dužina. Zbog toga, dve boje koje ljudskom oku izgledaju različito, za oprašivače mogu biti veoma slične, i obratno. Nedavno je pokrenut veoma zanimljiv projekat pod nazivom FReD s ciljem da se naučnicima, ali i svima koje to interesuje, omogući besplatan pristup internet bazi informacija o bojama cvetova, mada ne onakvim kakvim ih ljudsko oko vidi. FReD je fokusiran na modelovanje i „razotkrivanje“ cvetnih boja „iz ugla“ pčela, a u planu je proširenje projekta i na ostale životinjske vrste. Profesor Lars Čitka sa Kvin Meri Koleža u Londonu i njegovi saradnici izmerili su spektralnu refleksiju više hiljada cvetova i analizirali na koji način pčele opažaju boje. Zatim su oformili bazu podataka u kojoj su boje

Cvet biljke Sanvitalia procumbens, onako kako ga mi vidimo (levo) i kako ga vide pčele (desno). Foto: Klaus Schmitt. Izvor: Everyone PloS ONE Community Blog

cvetova indeksirane sa tačke gledišta oprašivača. Baza podataka sa bojama više od 2.000 cvetova sa različitih lokacija širom sveta formirana je tokom poslednje dve decenije. Profesor Čitka ističe da ovo istraživanje dodatno potvrđuje činjenicu da svet kako ga mi vidimo nije jedini fizički ili „stvarni“ svet i da razne životinje imaju veoma različita čula, koja zavise od sredine u kojoj žive. Drugi učesnik projekta, Vinsent Savolainen, sa Imperijal Koledža, veruje da ovaj projekat može biti od velike koristi biolozima da shvate kako su se biljke razvijale u različitim podnebljima – od ekosistema toplih krajeva sa juga Afrike, do hladnog okruženja severne Evrope. Globalna FReD baza podataka treba da pokaže kako su boje cvetova mogle da se menjaju tokom vremena i kako je ovo povezano sa različitim insektima koji ih oprašuju, kao i drugim faktorima u njihovom bliskom okruženju.

Samia Faruk, sa Škole elektronskog inženjeringa i kompjuterskih na uka, koja je na ovom projektu bila zadužena za kompjutersko modeliranje, navodi da FReD baza podataka obezbeđuje preko 2.000 zapisa o bojama iz pčelinje perspektive i da FReD pruža bolje razumevanje strategije koju cvetovi primenjuju za privlačenje oprašivača. „Bićemo, takođe, u stanju“ dodaje ona,„da odredimo da li su se boje cvetova na nekoj lokaciji stopile, ili su se, pak, razdvojile, kako bi biljke sebi obezbedile bolje šanse da se reprodukuju. Prikupljeni uzorci mogu da se upotrebe da se cvetovi, prema novim merilima, grupišu po bojama, zatim da se identifikuju one boje kojima su skloni oprašivači i da se uoče odstupanja. Ovo je, kako ističe profesor Čitka, izuzetno značajno u kontekstu globalnog snabdevanja hranom, koje presudno zavisi od oprašivača, pre svega, od pčela.

* FReD (Floral Reflectance Database), www.reflectance.co.uk w w w. u m e l j i c. c o m

Autorski članak

Ivan Umeljić

O sparivanju matica i poreklu pčela Dve hiljade godina posle Aristotela (384-322. pre n.e) smatralo se da pčele rastu na listovima maslina. Zatim je vladalo mišljenje da se izvode iz trulog volovskog mesa... A onda je konačno utvrđeno da je matica ženskog pola. Međutim, trebalo je da prođe još nekoliko vekova kako bi se došlo do pravog odgovora. Kako je slepi švajcarski prirodnjak Fransoa Iber rešio večitu pčelarsku zagonetku koja je mučila Aristotela, Batlera, Svamerdarma i Reomira? I kakve veze politika ima sa tim? ARISTOTEL: Kćeri maslina I pored prilično apsurdnih ideja kao što su da pčele „skladište buku u glinenim sudovima“ ili da „nose kamenje sa sobom kako ih vetar ne bi oduvao“, Aristotel je imao prilično impresivan uvid u stvarna dešavanja u košnici. U svojoj Istoriji životinja izložio je sve što je bilo poznato o pčelama pre dve i po hiljade godina. Opisao je različite vrste ćelija saća, vladare i trutove, način na koji se hrane i neguju larve, kao i podelu rada u košnici. A zapazio je i da se pčele roje prateći svog „kralja“. Ipak, kolebao se oko načina na koji se reprodukuju, u stvari, nije ni bio siguran da li se pčele uopšte reprodukuju. U vezi s tim, Aristotel iznosi nekoliko ideja koje su bile široko prihvaćene u njegovo vreme, kao što je ona da pčele svoje potomstvo pronalaze i sakupljaju sa cvetova različitih biljaka, a najviše sa maslina – ostalo je zapisano da je u godinama sa dobrim rodom takođe bilo i mnogo pčela. Doslovce, smatralo se da pčele rastu na drveću. Aristotelove ideje, koje su prihvatili i slavni pisci kao što si Plinije i Vergilije, oblikovale su gledišta naučnika o pčelama tokom naredna dva milenijuma. Međutim, kako je praktično pčelarstvo imalo sve veći ekonomski značaj, pitanje reprodukcije pčela postajalo je sve veća zagonetka. Sve do kraja 17. veka u „ozbiljnoj“ pčelarskoj literaturi provlačili su se razni, prilično fantastični, odgovori na ovo pitanje. Jedan, naročito zanimljiv, odgovor glasio je da se pčele „rađaju“ iz trulog volovskog mesa! Pčelarima je čak preporučivano

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

Aristotel (384-322 pre.n.e.), slavni filozof i pionir pčelarske nauke. Smatrao je da košnicom vlada kralj, a da pčele rastu na listovima maslina.

da ubiju vola i da ga potom na 45 dana zaključaju u podrum ili nekakvu izolovanu prostoriju. Posle mesec dana, tvrdilo se, iz istrulelog volovskog mesa izaćiće bezbroj pčela!

Naslovna strana knjige Ženska monarhija Čarlsa Batlera u kojoj je prvi put saopšteno da je kralj košnice zapravo ženka.

ČARLS BATLER: Ženska monarhija Stvari su se promenile objavljivanjem dve značajne knjige, Ženske monarhije Čarlsa Batlera i Teatra letećih političkih insekata Semjuela Purhasa, od kojih je ova druga objavljena četiri decenije posle prve. Ni jedna ni druga knjiga nisu se mnogo bavile pčelarskom praksom već dostignućima pčelarske nauke posle Aristotelovog vremena. Hempširski paroh Čarls Batler koji se pored istraživanja pčela bavio i reformom engleskog jezika objavio je 1609. godine danas čuvenu knjigu Ženska monarhija (Feminine Monarchie), u kojoj je popularizovano gledište da je vladar košnice zapravo „kraljica“. Knjiga je objavljena šest godina posle smrti engleske kraljice Elizabete I, tako da ideja da žena vlada državom nije bila strana za njega. Batler nije pružio, u naučnom smislu, verodostojne razloge koji bi ga naveli da prihvati ovo gledište. To je, zapravo, dve decenije pre njega, učinio španski pčelar Mendez de Tores, mada Batler po svoj prilici nije znao za njegovo otkriće. Dakle, matica je bila kraljica, vladarka, mada ne i majka pčela. Hempširski paroh je smatrao da radilice generišu potomstvo sparivanjem sa trutovima. Imao je takođe i ideju o tome na koji način

nastaje „plemstvo“: „pčele-dame neguju se u nekoliko kraljičinih palata na izuzetan način. Zlatna supstanca, kakogod da je nastala, ne pretvara se u crvića, već odmah poprima oblik pčele“. Ova ideja datira još od Aristotelovog vremena. Kao što vidimo, naglašavanje analogije košnice sa „savršenom monarhijom, najprirodnijim i najsavršenijim oblikom vladavine“ je obmanulo Batlera. Teorijska razmatranja koja nemaju nikakve veze sa iskustvom definitivno su se pokazala vrlo malo korisna za razumevanje biologije pčela. Bili su potrebni čvrsti dokazi, iz iskustva. To je naučnike navelo da ih pribave. JAN SVAMERDARM: Aura seminalis Jan Svamerdarm (1637-1680), jedan od slavnih pionira anatomije, došao je tokom svog kratkog života do nekoliko izuzetnih otkrića. Svamerdarm se obrazovao pod uticajem velikih holandskih prirodnjaka, koji su se bavili prevashodno ljudskom anatomijom, ali je veoma brzo svoju pažnju usredsredio na insekte. Koristio je, za to vreme, veoma sofisticiranu opremu za disekciju i mikroskop, i bio je prvi naučnik koji je utvrdio kako izgleda unutrašnjost insekata i njihovi organi. w w w. u m e l j i c. c o m

Svamerdarmov crtež na kome su prikazani reproduktivni organi matice (levo) i truta (desno)

Saznanja do kojih je došao objavio je – zajedno sa prelepim ilustracijama – u svojoj knjizi Bybel der Nature, koja je u štampanom izdanju publikovana 1737. godine, a čiji naslov odlično odslikava veličinu i razmere zadatka koji je autor pred sebe postavio, a ne samo njegove političke i religijske opsesije, što je sa autorima pre njega bio slučaj. Svamerdarm je primetio da matica ima potpuno razvijene jajnike sa jajima i „posudu“ za spermu, pa je zaključio da je „kralj pčela, kako se obično naziva, zapravo žensko“. Značajno je spomenuti da Svamerdarm nikada nije upotrebio termin „kraljica“, što može imati veze sa njegovim republikanskim sklonostima, s obzirom da je bio Holanđanin, ali i sa njegovim hrišćanskim stavom u vezi insekata: „nema superiornosti ili nadređenosti među Pčelama ili Mravima; ljubav i jednodušnost, mnogo moćnije nego kazna ili smrt, vladaju ovde, i svi žive zajedno na isti način kao što su prvi Hrišćani to nekada činili, koji su bili povezani bratskom ljubavlju, i činili sve stvari zajedno.“ 18 18

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

Svamerdarm je dokazao da su trutovi mužjaci na osnovu sličnosti njihovih genitalija i genitalija mužjaka ostalih vrsta. Pored toga, osvrnuo se i na pol pčela radilica: „priroda i sklonosti pčela radilica bliže su ženkama nego mužjacima... one su nalik ženama koje su prestare da bi rađale decu i korisne samo za rad“. Na osnovu svojih anatomskih zapažanja, mogao je da zaključi kako se pčele reprodukuju i, s tim u vezi, na jednom mestu kaže sledeće: „ženka živi u košnici samo da bi polagala svoja jaja, onoliko koliko joj to okolnosti dopuštaju“. Ma koliko da je njegovo rezonovanje bazirano na poznavanju anatomije bilo moćnije od njegovih prethodnika, odvelo ga je ipak na stranputicu. Naime, na osnovu anatomije genitalija trutova, izveo je zaključak da je nezamislivo da oni mogu da oplode ženku. Izgledalo mu je, iz njegove „anatomske perspektive“ da seksualni čin kod pčela mora biti nešto drugačiji od proste kopulacije, odnosno snošaja. Odatle je dalje zaključio da se „oplodnja ženki pčela odvija na jedan krajnje ne-

običan način“, i to isključivo pomoću misteriozne mirisne izlučevine koju je on nazvao aura seminalis. Svamerdarm je čak planirao da ovu ideju eksperimentalno ispita, ali to nikada nije učinio. Pa ipak, prošao je čitav jedan vek dok ova njegova hipoteza nije pobijena. RENE REOMIR: Zagonetka reprodukcije Kao što to Svamerdarmova zabluda ilustruje, i anatomija ima svoja ograničenja ako se prihvati kao jedini ključ za razrešenje nepoznanica vezanih za ponašanje pčela, posebno zagonetke sparivanja matica. Razrešenje misterije omogućio je jedan naizgled jednostavan izum – košnica sa staklenim zidovima. Među prvima koji je u naučne svrhe upotrebio ovu košnicu bio je francuski erudita i

knjizi Memoires pour Servir a l’Historie des Insects iz 1714. godine detaljno je prikazao anatomiju i život medonosnih pčela. I pored bezbroj pedantno sprovedenih eksperimenata i posmatranja života unutar košnice, s ciljem da dokaže da celokupno potomstvo potiče od matice, Reomir nikada nije uspeo da vidi sparivanje matice. Zatvarao je u staklenu košnicu nesparene matice i trutove kako bi ih privoleo da se spare, ali nije imao uspeha. FRANSOA IBER: Rešenje zagonetke Ostavljeno je švajcarskom prirodnjaku i verovatno prvom specijalizovanom istraživaču pčela, Fransoa Iberu (Francois Huber, 1750-1831), da razreši ovu misteriju. Iber je u ranoj mladosti ostao slep i oslanjao se na svog spretnog pomoćnika Fransoa Birnana (Francois Burnens). Iber i Birnan su sproveli bezbroj eksperimenata kako bi oborili ranije hipoteze o oplodnji matice, posebno Svamerdarmovu teoriju o aura seminalis. To su i učinili na jedan vrlo jednostavan način. Postavili su izbušenu kutuju sa trutovima u zapečaćenu košnicu u kojoj su se nalazile samo neoplođene matice. Pošto iz ove situacije nije proisteklo nikakvo potomstvo Iber i Birnan su zaključili da je ipak potrebno nešto više od Svamerdarmove aura seminalis da bi se oplodila matica, a da je i Reomir to propustio da primeti.

Rene Reomir (1683-1757) nije uspeo da odgonetne kako se sparuju matice

pronalazač Rene Reomir (Rene Antoine Ferchault de Reaumur, 1683-1757), koji je, takođe među prvima, počeo da sprovodi maštovito osmišljene eksperimente sa pčelama. Reomir je posmatrao i do detalja opisao kako se polažu jaja i kako se razvija leglo. Otkrio je i da pčele regulišu temperaturu u košnici, a poznato je da je on izumeo termometar i da jedna skala za merenje temperature nosi njegovo ime. Prvi je upotrebio boje kako bi obeležio pčele. Istraživao je sudbinu obezmatičene pčelinje zajednice i opisao šta se dešava u košnici kada joj se doda matica. U svojoj

Fransoa Iber (1750-1831), najznačajnija figura u istoriji pčelarstva. I pored toga što je bio potpuno slep, došao je do mnogih genijalnih otkrića vezanih za biologiju pčela w w w. u m e l j i c. c o m

Još jedna, u to vreme, raširena ideja bila je da matica zbog svoje „plemenitosti“ nije upražnjavala uobičajeni čin oplodnje, već da je umesto toga vršila neku vrstu samooplodnje – raniji istraživači su kao potvrdu za ovu pretpostavku navodili činjenicu da je iz košnice u kojoj nije bilo trutova, ipak, izlazilo potomstvo. Kada su Iber i Birnan zapečatili košnice bez trutova i smestili nesparene matice unutra potomstvo opet nije izlazilo. Istovetno stanje primećeno je i kada su trutovi zatvarani u košnicu sa neoplođenim maticama, pa su istraživači odatle izveli zaključak da se čin oplodnje mora odvijati izvan košnice. Konačno, juna 1788. godine Iber i Birnan su primetili da matica u pratnji trutova napušta košnicu, i da se ne vraća pre nego što bude obeležena „oplodnim znakom“ i ispunjena muškom semenom tečnošću. Iako su Iberova istraživanja, publikovana 1806. godine, okončala debatu oko reprodukcije i popularizovala ideju o oplodnim letovima, on ipak nije bio prvi koji je to primetio. Petnaest godina pre Ibera, slovenački pčelar Anton Janša objavio je prvi prikaz „svadbenog leta“ matice, što je prošlo gotovo nezapaženo. ADAM ŠIRAH: Poreklo matice Godine 1760. nemački sveštenik Adam Širah (Adam Gottlob Schirach, 1724-1773) je utvrdio šta se događa sa košnicom koja ostane bez matice. Uočio je da, ubrzo nakon nestanka matice, pčele počinju da povećavaju neke od ćelija koje sadrže radilično leglo i da larvu hrane obilnijom količinom nešto drugačije hrane. Ukoliko se radilične larvice smeste u ovakve ćelije, postaće matice, primetio je Širah. Očigledan zaključak bio je da se matice prirodno ne razlikuju od radilica, ali da ishrana i nega određuju koja će larvica postati matica. Ova ideja bila je dočekana sa velikim skepticizmom i oštrim neodobravanjem, možda i zbog toga što je išla ispred duha vremena oličenog u predstavi o prirodnoj hijerarhiji na čijem vrhu stoji upravljač, bez obzira da li se radi o pčelama ili o ljudima. Brižljivo sprovedenim eksperimentima, Iber je potvrdio i popularizovao ovu ideju u svetu koji je u njegovo vreme bio spremniji da je prihvati, videvši da se kraljevima odrubljuju glave i da drugi „obični“ ljudi zauzimaju njihovo mesto. JAN ĐERZON: Partenogeneza Još jedan sveštenik, ali iz Šlezije, Jan Đerzon (Jan Dzerzion 1811-1906), ponudio je moguće objašnjenje prave prirode trutova. Đerzon je bio najpoznatiji pčelar svog vremena. Vodio je prepisku 20

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

Matica sa oplodnim znakom, neposredno po povratku u košnicu (foto V. Umeljić)

sa Mendelom i jedini je istraživač pčela po kome je jedan grad dobio ime (Đerzonov). Značajno je doprineo unapređenju pčelarske tehnike i bio je pedantan eksperimentator i pažljivi posmatrač. Pronašao je način na koji mogu optički da se razlikuju oplođena od neoplođenih jaja, jedna i druga položena od strane oplođene matice. Na osnovu činjenice da matica može da izleti iz košnice a da se ne spari, zaključio je da se trutovi razvijaju iz neoplođenih jaja, a radilice i matice iz oplođenih. Takođe je zaključio da „dok je kod složenijih životinjskih vrsta muškarac „savršeno i dominantno stvorenje“, kod insekata sasvim suprotan slučaj. Kod pčela, „savršena ženka je centralna figura koja čitav roj drži na okupu“. Stoga je, trutove, s obzirom da su nesavršeniji, jednostavnije stvoriti bez pomoći mužjaka. Svoju, za to vreme politički veoma nekorektnu, pretpostavku publikovao je 1835. godine u jednom malom pčelarskom časopisu i opet je, kao i neki njegovi slavni prethodnici, naišao na snažan otpor i neodobravanje savremenika. Dva veka posle Svamerdarma pčelari su u takvim časopisima i dalje raspravljali o tome da li su trutovi mužjaci! Naučnici su dve decenije kasnije presudili u prilog „nepopularne“ Đerzonove hipoteze. Godine 1857. Teodor fon Sibold, profesor zoologije iz Minhena odbranio je Đerzonovu hipotezu. Argumente u prilog teorije o partenogenezi zasnovao je na rezultatima eksperimenata Augusta fon Brlepša i Mendela koji su otkrili da kada se ukrste svetlija italijanska podvrsta pčela (Apis mellifera ligustica) i tamnija nemačka podvrsta pčela (Apis mellifera mellifera) trutovi uvek imaju boju matice, dok radilice odlikuje neka međunijansa ili šarenolikost. Povrh svega, posmatrajući pod mikroskopom jaja iz trutovskih i radiličnih ćelija, Sibold je jedino na radiličnim jajima, ali ne i na jajima koja su bila u trutovskim ćelijama, primetio spermu, ili kako on kaže „semeno vlakno“. Definitivno je bilo potvrđeno da se trutovi razvijaju iz neoplođenih jaja. Nastavak u sledećem broju

Autorski članak

Dženifer Beri*

ZAMENITE STARO SAĆE Evo i zbog čega!

Tipično pčelinje gnezdo sadrži oko 100.000 ćelija saća i iziskuje 1.200 grama voska da bi se izgradilo, a količina šećera koja je neophodna da bi se izlučila ovolika količina voska energetski je ekvivalentna 7,5 kg meda. Zbog toga, pčelari veruju da gube novac, vreme i prinose meda zamenjujući staro saće. Međutim, ekonomska ušteda može biti obezvređena pogubnim posledicama ovakve pčelarske prakse jer staro saće deluje kao biološko skladište toksina i patogena ili kao fizička prepreka odgovarajućem razvoju larvi. (Izvornik: Jennifer Berry, Replace That Old Comb, Bee Culture, December 2008)

* Dženifer Beri (Jennifer Berry) je koordinator istraživanja u Pčelarskoj laboratoriji Univerziteta Džordžija w w w. u m e l j i c. c o m

re određenog vremena završila sam projekat o posledicama korišćenja starog, odnosno novog, saća na razvoj pčelinje zajednice, opstanak legla i smrtnost odraslih pčela. Ovaj rad prvobitno je objavljen u časopisu Journal of Apiculural Reasearch, a ovde je izložena skraćena verzija istraživanja. Ovo je pravo vreme za ovu temu zbog toga što je sve više novijih nalaza koji se tiču rezidua u vosku i polenu u pčelinjem saću, i zbog toga što je ovo doba godine kada je najlakše ukloniti stare, bolestima i hemikalijama krcate, ramove i zameniti ih novim. Medonosne pčele koriste strukture nalik drveću i košnicama koje je čovek izradio za sklonište, ali vosak je taj koji predstavlja osnovni građevinski materijal u unutrašnjosti gnezda. Odrasle radilice izlučuju voštane ljuspice ovalnog oblika iz svog abdomena i zatim ih modifikuju sekretima mandibularne žlezde kako bi izgrađivale saće. Do lučenja voska obično dolazi u sakupljačkom periodu zbog toga što radilice moraju da utroše velike količine nektara kako bi proizvele voštane ljuspice. Saće, sačinjeno od niza šestaougaonih ćelija naslonjenih jedna na drugu, predstavlja mesto na kojem se odgaja potomstvo i skladišti hrana. Takođe, saće igra veoma važnu ulogu u komunikaciji jer predstavlja podlogu na kojoj se izvode plesovi i preko koje se prenose hemijske poruke. Kada se prvi put izgradi, saće je elastično i skoro bele boje ali se menja usled konstantne upotrebe i prispelih zaliha. Saće koje se koristi za skladištenje hrane postaje žućkasto zbog akumulacije polena. Ako se koristi za odgajanje legla, vremenom postaje tamnije, skoro crno, i krtije zbog akumuliranja fekalnih materija, propolisa i polena. Tamnija boja može takođe da bude posledica sakupljanja i integrisanja mnogobrojnih zagađivača u vosku tokom vremena.

U divljini, kako se društvo razvija i nastavlja da izgrađuje novo saće, uzgajanje legla se postepeno pomera ka novoizgrađenim satovima a med se skladišti u staro saće. Moderna pčelarska praksa narušava ovaj prirodni proces primoravajući pčele da iznova i iznova koriste staro saće za uzgoj legla. 22 22

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

Voštano saće sadrži prvenstveno ugljene hidrate i masne sastojke sa malim procentom slobodnih kiselina i alkohola. Smatra se da ovi manjinski sastojci daju vosku njegovu plastičnost i sposobnost da apsorbuje mnoge vrste materija. Neke od ovih materija, gljivične i bakterijske spore, pesticidi i teški metali, mogu da budu štetni za zdravlje pčelinje zajednice. Evo liste nekih biotskih i abiotskih zagađivača pronađenih u vosku. Biotski zagađivači: spore američke i evropske truleži, spore krečnog legla, nozema. Abiotski zagađivači: Amitraz, Arsenic, Azoxystrobin, Boscalid, Bromopropylate, Captan, Carbaryl (Sevin), Chlordimeform, Chlordane, 2-chloroethanol, Chlorpyrifos, hlorothalonil, Chromated copper arsenate, Copper naphthenate, Coumaphos (CheckMite+®), Diazinon, 4,4’-dibromobenzophenone, 1,4-dichlorobenzene, Dicofol, Endosulfan, Esfenvalerate, Ethion, Ethylene dibromide, Fenthion, Fluvalinate (Apistan™), Malathion, Menthol, Methomyl, Organochlorine (multi-residue), Organophosphorus (multi-residue), Methyl parathion (Penncap-M), P-dichlorobenzene, Pentachlorophenol, Phenkapton, Phenol, Phenothiazine, Polychlorinated biphenyls, 2,4,5-T,Tributyltin oxide (TBTO), Vinclozolin. Kako se materije akumuliraju u vosku prečnik ćelija postaje manji. Svaki put kada se larva razvija, ona isprede svilenkasti omotač, čiji jedan deo ostane u ćeliji pošto se pčela izlegne iz nje. Vremenom udeo svilenkastog omotača u voštanoj masi raste, pa voštano saće od monolitne materije postaje vlaknima ojačan proizvod koji se sastoji od dve materije. Pčele, s obzirom na veličinu ćelija starog saća, postaju manje. Feromoni se takođe integrišu i prenose u saće i, u zavisnosti od njihove isparljivosti, mogu se tu zadržati veoma dugo. Jedna grupa feromona koja je relevantna u ovom kontekstu jesu feromoni legla. Ove kontaktne feromone emituje leglo i na taj način obaveštava negovateljice o prisustvu larvica, njihovoj starosti i potrebama za hranom. Pčele negovateljice, koje su odgovorne za negovanje legla, ove feromone brže detektuju u starijem saću, i zbog toga češće hrane leglo. Dakle, larve odgajane u saću u kojem je prethodno, takođe, bilo leglo mogu dobiti nešto bolju negu što će rezultirati njihovim uspešnijim preživljavanjem. Pre prisustva varoe (Varroa destructor Anderson and Trueman) u SAD znalo se da pčelinje zajed-

Mlado saće je elastično i skoro bele boje ali se menja usled konstantne upotrebe i prispelih zaliha meda i polena. Saće koje se koristi za skladištenje hrane postaje žućkasto zbog akumulacije polena. (foto Saša Jović, Ždrelo)

nice u umerenom klimatskom pojasu mogu opstati u divljini oko šest godina. Jednom kada pčelinja zajednica ugine, voskov moljac, miševi i ostali strvinari obično uništavaju saće i potom pčelinje stanište ostavljaju nekoj narednoj zajednici da se u njemu nastani. Moderna pčelarska praksa prekida ovaj prirodni proces reciklaže uzgojem pčela na polu-veštačkom saću koje može biti godinama, pa čak i deceniju, staro. Sve savre menija pčelarska oprema, kao što su Langstroto va košnica i žicom armirane satne osnove, produži le su voštanom saću rok trajanja za više godina. U Velikoj Britaniji, pčelari se ohrabruju da menjaju staro saće jer je to važan segment dobre pčelarske prakse. U SAD se preporučuje zamena dva najstarija sata svake godine kako se ne bi dogodilo da u plodištu bude saća starijeg od pet godina. Danas bi čak i petogodišnje saće moglo takođe da bude prestaro. Pa ipak, mnogi pčelari veruju da nije ekonomski isplativo vršiti redovno uklanjanje i zamenu starog saća. Ne samo da su nove satne osnove skupe i da treba utrošiti vreme na zamenu, nego je i za pčele energetski izdatak što moraju da nadograđuju osnove u funkcionalno saće koristeći metabolički dobijeni vosak. Tipično pčelinje gnezdo sadrži oko 100.000 ćelija i iziskuje 1.200 grama voska da bi se izgradilo, a količina šećera koja je neophodna

da bi se izlučila ova količina voska energetski je ekvivalentna 7,5 kg meda. Zbog toga, pčelari veruju da gube novac, vreme i prinose meda zamenjujući staro saće. Međutim, ekonomska ušteda čuvanja starog saća može biti obezvređena pogubnim posledicama koje ovakva praksa može proizvesti jer staro saće deluje kao biološko skladište toksina i patogena ili kao fizička prepreka odgovarajućem razvoju larvi. Ovo pitanje navelo me je da istražim kakve posledice staro saće ima po razvoj pčelinje zajednice, opstanak legla i smrtnost odraslih pčela. Tokom trogodišnjeg istraživanja, poredili smo količinu i opstanak legla, prosečnu težinu odraslih pčela i populaciju odraslih pčela u zajednicama smeštenim ili na starom ili na novoizgrađenom jednogodišnjem saću. Rezultati ovog istraživanja pokazali su da pčelinje zajednice koje su bile smeštene na novom saću imaju znatno veću količinu legla, veću površinu poklopljenog legla i mlade pčele veće telesne mase. Starost saća nije značajnije uticala na konačni broj odraslih pčela ili na promene u populaciji pčela. Međutim, trend je bio da na novom saću bude više pčela a da, u skladu s tim, na starijem saću budu veći gubici, odnosno manje pčela. Opstanak legla nije se razlikovao u zajednicama sa starim i novim leglom. w w w. u m e l j i c. c o m

Povećana proizvodnja legla zabeležena u novom saću mogla je da bude rezultat nekoliko različitih procesa koji su se odvijali u košnici. Veća količina legla mogla je da bude rezultat opstanka legla, kvalitetnije brige o leglu od strane pčela negovateljica ili polaganja jaja od strane matice. Osvrnimo se na poslednju pretpostavku. Matice su sposobne da razlikuju radilične od trutovskih ćelija, procenjujući širinu ćelije preko svojih prednjih nogu. Prečnik ćelije tokom vremena postaje manji, pa tako i staro saće može negativno uticati na produktivnost matice prilikom polaganja jaja. Starije saće je takođe poznato kao skladište rezidua brojnih pesticida i bolesti koje mogu da budu škodljive za zdravlje pčela. One se šire od zajednice do zajednice putem pokvarenog voska i materija koje su unete u košnicu. Matica može biti osetljiva na ove zagađivače ne želeći da polaže jaja u određene ćelije saća. Pored toga, staro saće je skladište feromona legla koji mogu negativno uticatu na maticu jer ona ćelije takvog saća posmatra kao već zaležene. Sledeća pojava koja je relevanta za ovo istraživanje jeste zapažanje da su pčele sklone skladištenju meda i polena u ćelije koje su prethodno bile korišćene za uzgoj legla. U divljini, kako se društvo razvija i nastavlja da izgrađuje novo saće, uzgajanje legla se postepeno pomera ka novoizgrađenom saću a med se skladišti u staro saće. U zajednicama kojima čovek nikada nije manipulisao ovakvo ponašanje može služiti izbegavanju negativnih posledica koje staro saće može da ima po proizvodnju legla. Međutim, moderna pčelarska praksa sprečava ovaj prirodni proces primoravajući pčele da iznova i iznova koriste staro saće za uzgoj legla, a da med smeštaju u saće koje se inače koristi isključivo za skladištenje meda. Veću težinu pčela izleženih u novom saću najbolje objašnjava razlika između prosečnih prečnika ćelija dve starosne klase saća. Kao što je

Matica može biti osetljiva na zagađivače u starom vosku ne želeći da polaže jaja u određene ćelije saća. Pored toga, staro saće je skladište feromona legla koji mogu negativno uticatu na maticu jer ona ćelije takvog saća ponekad doživljava kao već zaležene. 24

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

spomenuto ranije, kako saće stari, prečnik ćelija se smanjuje usled akumulacije kokona i fekalnih materija koje se unutar ćelija talože zbog razvoja larvi i lutki. Na telesnu masu utiče genetika baš kao i činioci iz okruženja, recimo, količina hranljivih materija kojima se larva hrani, i veličina rodne ćelije. Bačner je 1955. godine utvrdio da je prosečna težina novoizvedene pčele iz starog saća iz kojeg se izvelo 68 generacija pčela bila manja za 19 odsto (96,1 mg) od prosečne težine pčela izvedenih iz novog saća (118,3 mg). Morfološke karakteristike evropskih radilica gajenih u saću afrikanizovanih pčela bile su manje nego kod radilica odgojenih u većim ćelijama evropskog saća. Deli i Mors su 1991. godine utvrdili da bi mogle da se odgaje veće radilice iz trutovskih ćelija saća. Gluškov je 1958. godine otkrio da su pčele odgajene u proširenim ćelijama bile teže i veće što je za posledicu imalo veće prinose meda po zajednici i izgradnju većih ćelija. Larve radilica odgojenih u povećanim ćelijama dobijale su više hrane (21 odsto više proteina i 39,7 odsto više glukoze) od larvi koje su gajene u normalnim radiličnim ćelijama. Veliki broj dokaza ukazuje da je težina novoizvedenih pčela proporcionalna veličini ćelija iz kojih su se one izlegle, kao i količini hrane kojom su ih hranile negovateljice. U ovom istraživanju pčele odgojene u novom saću bile su za 8,3 odsto teže od onih koje su se izvele iz starog saća, što je slično Abdelitifovim nalazima iz 1965. godine, prema kojima radilice odgajane u starom saću iz kojeg se prethodno izvelo 70 generacija pčela imaju za 8 odsto manju telesnu masu. Malobrojnija populacija u starom saću može da bude posledica veće smrtnosti larvi zbog akumulacije stranih zagađivača zarobljenih u starom saću. Takođe, zagađivači u voštanom saću mogu pčelama prikriti mirise i znake pomoću kojih one prepoznaju gnezdo, otežavajući tako izletnicama povratak u svoje sopstveno društvo. Neki znaci za prepoznavanje gnezda potiču iz saća. Brid i saradnici su 1988. godine otkrili da miris pčelinje zajednice koji potiče od saća može da prikrije genetske razlike među pčelama. Miris pčelinje zajednice prenosi se na odrasle pčele preko saća i može promeniti prepoznavanje fenotipa za manje od pet minuta. Leglo obaveštava radilice o svom prisustvu u ćeliji, kasti, starosnom dobu i stepenu gladi putem mehaničkih i hemijskih signala. Hemijski signa-

Matica polaže više jaja u novoizgrađenom saću (foto V. Umeljić)

li jesu feromoni legla koji mogu predstavljati faktor odgovoran za veći stepen opstanka što je utvrđeno u slučaju starog legla u ovom istraživanju. Voštano saće se ponaša kao rezervoar za apsorbovanje i prenošenje feromona što bi moglo da objasni zbog čega rojeve više privlači starije saće. Prisustvo feromona legla stimuliše sakupljanje polena, olakšava pčelama prepoznavanje legla i stimuliše negovateljice da hrane larve, što su sve važni faktori za opstanak legla. Fri i Vinder su 1983. godine utvrdili da je stepen preživljavanja legla veći u ćelijama koje su bile prethodno korišćenje za gajenje legla. Uzeta zajedno ova istraživanja pokazuju da feromoni sadržani u saću mogu pospešiti opstanak legla. Odstupanja u opstanku legla u ovom istraživanju mogla bi delimično da budu objašnjena optimalnijom koncentracijom feromona legla u starijem saću. Tokom našeg istraživanja došli smo do naizgled paradoksalnih rezultata o većoj proizvodnji legla u novom saću i boljem opstanku legla u starom saću. Verujemo da je najbolje pomiriti ove rezul-

tate, u sebi i sa literaturom, i to tvrdnjom da matica najviše jaja polaže u novom saću, ali da kada ga položi u ćeliju, najveće šanse da će opstati larva će imati ako se nalazi u starom saću. Pa ipak, sveukupno posmatrano, proizvodnja legla je najveća u novom saću. Očigledna korist od maksimalizovanja polaganja jaja preteže nad koristi od maksimalizovanog opstanka legla. Tokom tri godine istraživanja, pčelinje zajednice sa novim saćem imale su više legla, veću površinu poklopljenog legla i teže novoizvedene pčele. Opstanak legla je samo donekle (rezultati variraraju od slučaja do slučaja) bio bolji u starom saću. I konačno, na smrtnost odraslih pčela uticala je starost saća u kojem su bile odgajane i smatra se da je nešto manja, ali ne značajno, u novom saću. Veliki broj činjenica ukazuje da novo saće pozitivno utiče na sveukupno zdravlje pčelinje zajednice i reprodukciju. Ovi nalazi sugerišu pčelarima da treba da izbace veoma staro plodišno saće iz svoje pčelarske prakse. Preveo: Ivan Umeljić w w w. u m e l j i c. c o m

Autorski članak

Doc. dr Jevrosima Stevanović, Prof. dr Zoran Stanimirović Katedra za biologiju, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu

PRIMENA MEDA I MLEČA U APITERAPIJI

APITERAPIJA - Korisni efekti pčelinjih proizvoda i opravdanost njihove primene u zdravstvenoj zaštiti (III deo)

Foto V. Umeljić

Upotreba pčelinjih proizvoda u prevenciji i lečenju brojnih zdravstvenih poremećaja poznata je ljudima još od prvog kontakta sa pčelama. Korisni efekti meda, propolisa, mleča, pčelinjeg otrova, polena i perge opisani su u najstarijim zapisima drevnih naroda starog Egipta, Grčke i Rima. Danas, posle perioda u kome je farmaceutska industrija sistematski potiskivala primenu prirodnih pčelinjih proizvoda, apiterapija ponovo zauzima važno mesto u humanoj i veterinarskoj medicini. Međutim, pošto se u brojnim publikacijama i brošurama mogu naći mnoge naučno nepotvrđene tvrdnje o čudotvornim efektima pčelinjih proizvoda, kao i preporuke o načinu njihovog korišćenja koje su date od strane samoproklamovanih vidara, u ovom radu navedeni su samo naučno dokazani efekti meda, mleča i pčelinjeg otrova publikovani u vodećim svetskim naučnim časopisima, koji opravdavaju njihovu primenu u humanoj i veterinarskoj medicini. 26

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

MED Med predstavlja jedan od najstarijih lekovitih proizvoda koji se i danas primenjuje za premazivanje rana, opekotina i čireva. Prema definiciji Codex Alimentarius (1989) med je prirodna slatka supstanca koju proizvode pčele od cvetnog nektara ili od sekreta živih delova biljaka ili od ekskreta insekata koji se hrane živim delovima biljaka, a koje pčele sakupljaju, prerađuju i kombinuju sa sopstvenim supstancama, a potom ga skladište u košnicama da sazri. Med sadrži ugljene hidrate, organske kiseline, proteine i aminokiseline, minerale, vitamine, estre, ketone i aldehide, alkohole, lipide, polifenole, holin, tragove pčelinjeg voska i mikroskopske čestice kao što su polen, spore gljivica i bakterija. Hemijski sastav meda je razlog za njegov direktni nutritivni učinak na oštećeno tkivo. Pojedini sastojci meda imaju antibakterijsko delovanje. Laboratorijskim i kliničkim istraživanjima dokazano je da biocidna aktivnost meda otvara mogućnost njegove upotrebe kao antiseptika od neprocenjivog značaja, kako za lečenje rana inficiranih mikroorganizmima rezistentnim na antibiotike u humanoj i veterinarskoj medicini, tako i za lečenje mastitisa krava (Allen i Molan, 1997) i čira želuca i dvanaestopalačnog creva (Natarajan i sar., 2001). Od mnoštva bakterija koje su izolovane iz rana rezistentnih na antibiotsku terapiju, a koje su uspešno eliminisani tretmanom rana medom, najčešće su Escherichia coli, Proteus mirabilis, Pseudomonas aeruginosa, Salmonella typhimurium, Serratia marcescens, Staphylococcus aureus i Streptococcus pyogenes (Al-Waili i Saloom, 1999; Cooper i Molan, 1999; Cooper i sar., 1999), a od gljivica Epidermophyton floccosum, Microsporum canis, M. gypseum, Trichophyton rubrum, T. tonsurans, T. mentagrophytes var. interdigitale, i T. mentagrophytes var. mentagrophytes (Brady i sar. 1997). Obzirom na sve učestaliji problem rezistencije mikroorganizama na antibiotike, upotreba meda kao antiseptika za tretman rana inficiranih rezistentnim sojevima bakterija, ali i gljivičnih

Med premazan preko rane čini solidnu barijeru za prodor drugih mikroorganizama u ranu.

U poređenju sa ranama tretiranim drugim lekovitim sredstvima med podstiče brže zaceljenje i najslabiju zapaljensku reakciju. infekcija, svakim danom postaje sve više opravdana (Vučinić i sar. 2002). Objavljeni su brojni rezultati kliničkih istraživanja efikasnosti meda u lečenju rana životinja. Kod svih rana tretiranih medom uočeno je da se proces zaceljenja brže i aktivnije odvijao. U poređenju sa ranama tretiranim drugim lekovitim sredstvima med podstiče brže zaceljenje, najmanju zapaljensku reakciju, najbržu pojavu i uspostavljanje aktivnosti fibroblasta i angioblasta, najbržu epitelizaciju i najbržu cikatrizaciju ožiljnog tkiva. Takođe, med sprečava razmnožavanje mikroorganizama u rani, a posebno je delotvoran protiv bakterija rezistentnih na antibiotike. Med premazan preko rane čini solidnu barijeru za prodor drugih mikroorganizama u ranu, obezbeđuje glukozu za leukocite i enzimsku proizvodnju vodonik peroksida u makrofagima, kao i substrate za glukolizu u makrofagima, kojom se obezbeđuje energija za njihovo funkcionisanje. Antibakterijska aktivnost meda potpomognuta je njegovom kiselom pH vrednosti, a sama kisela sredina koja se stvara nanošenjem meda na ranu pomaže njeno brže zaceljenje. Bakterije prisutne u inficiranim ranama direktno iskorišćavaju glukozu iz meda i metabolišu je u mlečnu kiselinu. Ova kiselina sprečava pojavu neprijatnog mirisa rane koji nastaje usled bakterijskog razlaganja aminokiselina iz seruma i mrtvih ćelija rane i nakupljanja amonijaka, amina i sumpornih jedinjenja. Pored toga, visok sadržaj vitamina C u medu neophodan je za sintezu kolagena u području tkiva koje zaceljuje. Primena meda u preventivne svrhe podrazumeva da je med čist, odnosno, da u njemu nema rezidua lekova koji se koriste u pčelarstvu, jer med sa reziduama, pogotovu ako se primenjuje kod starijih osoba, rekonvalescenata i hroničnih pacijenata, može imati štetne posledice zbog dokazanih genotoksičnih efekata akaricida i nekih antibiotika (Stanimirović i sar., 203a,b,c, 2005, 2006, 2007; Stevanović i sar., 2003, 2006, 2008). w w w. u m e l j i c. c o m

MLEČ Mleč je produkt sekrecije hipofaringealnih mlečnih žlezda mladih pčela radilica, starih od 6 do 10 dana. Predstavlja jedinu hranu za sve pčelinje larve tokom prva tri dana po izleganju, da bi od četvrtog dana pčele hraniteljice nastavile da hrane mlečom samo larvu iz koje će se razviti matica, dok ostale larve, iz kojih će se razviti radilice i trutovi, nastavljaju da dobijaju mleč samo još tri dana i to u mešavini sa polenom i medom. Upravo zahvaljujući mleču, odnosno njegovom specifičnim sastavu, matica ima potpuno razvijene polne organe i izuzetno veliku reproduktivnu moć. Mleč je najbogatiji pčelinji proizvod po sadržaju amino kiselina (12,5%), a sadrži i ugljene hidrate (11%), masne kiseline (5%), mineralne materije i vitamine B grupe, najviše vitamin B5 (pantotenska kiselina - 100µg/g), zatim vitamin B3 (niacin - 50µg/g ), vitamin B2 (riboflavin - 9µg/g), vitamin B1 (tiamin - 6µg/g) i vitamin B6 (piridoksin - 3µg/g). Mleč je jako dugo predmet istraživanja brojnih naučnih timova širom sveta u cilju otkrivanja i potvrđivanja njegovih lekovitih dejstava na sisarske organizme, formulisanja lekovitih preparata i definisanja načina primene u humanoj i veterinarskoj medicini i kozmetici. Mleču se od davnina pripisuje veoma širok spektar delovanja, međutim, za mnoge tvrdnje još uvek ne postoje pouzdani naučni dokazi. To je zbog toga što u mleču nema ničeg neobičnog, osim velike koncentracije pantotenske kiseline. Iako se veoma često može čuti da mleč ima gonadotropno dejstvo, odnosno sposobnost podsticanja razvoja gonada i poboljšanja seksualnih funkcija (obzirom da je matica među najplodnijim ženkama u životinjskom svetu), rezultati naučnih istraživanja ovog dejstva mleča su oprečni. Na primer, pre 60 godina eksperimentalno je dokazano da mleč ne ispoljava gonadotropne efekte kod ženki pacova (Melampy &

Iako se veoma često može čuti da mleč poboljšava seksualne funkcije (obzirom da je matica među najplodnijim ženkama u životinjskom svetu), rezultati naučnih istraživanja ovakvog dejstva mleča su oprečni. 28

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

Brojni eksperimenti dokazali su da mleč ima izraženo antibakterijsko, antigljivično i antitumorsko dejstvo. Stanley, 1940), kao i da ne sadrži nutricionalno aktivne nivoe vitamina E, liposolubilnog vitamina sa ključnom ulogom u reprodukciji (Evans i sar., 1937). Međutim, najnovija ispitivanja uticaja mleča na reproduktivnu moć ovaca (Husein & Kridli, 2002) pokazala su da je mleč, primenjen bilo oralno bilo intramuskularno, uz istovremenu intravaginalnu primenu progesterona, statistički značajno (p<0.05) povećao učestalost estrusa u odnosu na ovce koje su tretirane samo progesteronom. Nakon naglog skoka koncentracije progesterona u krvi kod svih ovaca tokom prva dva dana nakon intravaginalne aplikacije progesterona, od trećeg dana nivo ovog hormona počeo je postepeno da opada. Pri tome, kod ovaca tretiranih i mlečom i progesteronom stopa opadanja progesterona bila je znatno veća (p<0.001) nego kod ovaca tretiranih samo progesteronom. Posledično, ovce tretirane mlečom imale su znatno manje (p<0.001) progesterona u krvi od ovaca iz kontrolne grupe tokom 12 dana tretmana. Nakon ovulacije, porast nivoa progesterona registrovan je nakon tri dana kod ovaca tretiranih mlečom, odnosno četiri dana kod kontrolne grupe. Obzirom da je kod ovaca tretiranih mlečom došlo do ranije pojave estrusa (u proseku 14 sati), brže ovulacije (dan ranije) i većeg broja začeća nego kod kontrolnih jedinki, autori (Husein & Kridli, 2002) su zaključili da primena mleča, oralna ili intramuskularna, uz istovremenu egzogenu aplikaciju progesterona, pozitivno utiče na reproduktivne sposobnosti ovaca. Sa druge strane, poznato je da mleč sadrži muški polni hormon testosteron, ali u količini do 0.012µg/g (Vittek & Slomiany, 1984), dok odrasli muškarci proizvode 250000 do 1000000 puta više tog hormona dnevno. Stoga je jasno da hormoni sadržani u mleču imaju beznačajan efekat na reproduktivni potencijal muškaraca. Brojni eksperimenti dokazali su da mleč (odnosno masne kiseline koje sadrži, naročito 10-hidroksi-2-decenoična kiselina) ima izraženo antibakterijsko dejstvo (McCleskey & Melampy,

1939; Blum i sar., 1959; Fujiwara i sar., 1990), zatim antigljivično (Blum i sar., 1959), ali i antitumorsko dejstvo (Townsend i sar., 1960; Tamura i sar., 1987). Nažalost, mleč gubi oba svojstva kada se masne kiseline neutrališu pri povećanju pH vrednosti iznad 5,6 (McCleskey & Melampy, 1939; Blum i sar., 1959; Townsend i sar., 1960). Tako, mleč ne ispoljava očekivani terapeutski efekat ako se ubrizga u krv, mišić ili peritonealnu šupljinu (gde je vrednost pH 7,4), ili nakon ingestije (sa izuzetkom mogućih efekata u kiseloj sredini digestivnog trakta). Zato se uglavnom preporučuje sublingvalna primena svežeg mleča ili u vidu alkoholne emulzije koja se aplikuje na sluzokožu. Veoma povoljne efekte mleč ispoljava nakon primene na koži, pa se zato često nalazi u kozmetičkim proizvodima. Novija ispitivanja na eksperimentalnim životinjama i ljudima potvrdila su ranije postavljenu hipotezu da mleč ima sposobnost da smanji nivo holesterola i ukupnih lipida u serumu sisara (Vittek, 1995). Ispitivanjem fiziološkog efekta 57-kDa proteina mleča in vitro otkriveno je da ovaj protein statistički značajno stimuliše sintezu DNK hepatocita pacova, odnosno da ima mitogena svojstva (Kamakura i sar., 2001a). Obzirom na ispoljenu sposobnost da prolongira proliferaciju hepatocita, kao i da poveća proizvodnju albumina, izveden je zaključak da mleč pomaže regeneraciju jetre i da ima citoprotektivi efekat na hepatocite (Kamakura i sar., 2001a). Važno je istaći da su dokazana i druga svojstva mleča zbog kojih je i stekao dobar renome u tradicionalnoj medicini: deluje anti-inflamatorno i ubrzava zarastanje rana (Fujii i sar., 1990) i odlično je sredstvo protiv zamora (Kamakura i sar., 2001b), pri čemu treba voditi računa o svežini mleča koji se koristi. Nedavno je dokazan hepatoprotektivni efekat mleča, na osnovu čega

Larvica u matičnom mleču (foto Wikipedia)

se preporučuje za tretman hemijski indukovanih oštećenja jetre (Cemek i sar., 2010). Međutim, oduvek naglašavana imunostimulirajuća svojstva mleča su diskutabilna, obzirom da su dosadašnja ispitivanja na eksperimentalnim životinjama pokazala da kod miševa mleč stimuliše proizvodnju antitela i proliferaciju imunokompetentnih ćelija, dok kod pacova smanjuje humoralni imuni odgovor (Sver i sar., 1996). Osim svih navede nih osobina mleča, pre odluke o njegovoj upotrebi treba imati u vidu i mogućnost pojave astme, bronhospazma i anafilakse nakon njego ve oralne primene (Leung i sar., 1995; Harwood i sar., 1996; Laporte i sar., 1996; Thien i sar., 1996). U sledećem broju PČELINJI OTROV w w w. u m e l j i c. c o m

Pčelarska praksa

Josip Križ*

ZAŠTO PČELARIM FARAROVOM KOŠNICOM? Zašto sam se uopšte odlučio za Fararovu košnicu? Odgovor je vrlo jednostavan, čovek iz dana u dan nije sve mlađi već je sve stariji i samo dizanje teških nastavaka počinje biti problem. Ali, pošto sam ja i istraživač najviše me je zainteresovala upravo ova košnica, njezine velike prednosti, ali i neke mane koje ona ima kao i svaka druga košnica. Fararova košnica pokazala mi se izvrsnom jer se bavim i uzgajanjem matica. Uvek koristim okvire iste veličine, bez obzira da li se radi o proizvodnim zajednicama ili o oplodnjacima za matice. PREDNOSTI I MANE Koje su zapravo prednosti Fararove košnice? • Radi se sa celim nastavcima, a ne pojedinačno sa svakim okvirom • Prosečnu pašu zajednice u Fararovoj košnici iskoriste kao da je dobra • Saće se brže puni medom a pčele ga jako brzo ventiliraju i dobro poklapaju • Ako je paša tiha i duga sa malim dnevnim unosima tu veliku prednost ima Fararova košnica, upravo zbog visine okvira, jer pčele ne razbacuju nektar posvuda i ne prave male flekice po saću, već ga ravnomerno pune. Što se pak tiče oplodnjaka mi koristimo 8-okvirni nastavak koji je pregrađen po polovini i stalno imamo jaku zajednicu koja dobro hrani mladu maticu pre same oplodnje, a po završetku uzgoja dobijamo izuzetno jake pomoćne zajednice koje vrlo lako prezimljavaju sa mladim maticama od kojih se u proleće mogu formirati 4-6 oplod-

njaka. Ove matice koristimo za zamenu matica u proizvodnim zajednicama pre glavne paše. Koje su mane Fararove košnice? Mnogi će reći previše nastavaka, puno premetanja… Ali, zapravo, nema te košnice za koju će svi pčelari reći da je idealna. Zašto? Jednostavno, jer u prirodi idealno ne postoji, ili je bolje reći, jer ne postoje idealni pčelari. Što me je zapravo navelo da se opredelim za ovu vrstu košnice? Čitanje knjige prvog učitelja pčelarstva u svetu, Antona Janše, koji je pre 250 godina napisao da je za zimovanje najbolja visina saća između 13 i 18 cm. Pošto sam tada pčelario sa AŽ standard košnicom koja je za mene premala i ograničenog prostora, jednom rečju muka za pčele i pčelara, prelazim na LR koja je košnica mašte, ali ni tu nisam stao jer mi je bila preteška te sam se tako odlučio za Fararovu košnicu za koju smatram da ispunjava moja očekivanja. Već nekoliko godina je isprobavam i upoređujem sa 8-okvirnom verzijom iste košnice. Na jesen ću imati rezultate jer se tehno-

* Rođen 1957. u Zagrebu u radničkoj porodici. Već u dečačkim danima zainteresovao se za biologiju, što je primetila i profesorka koja ga je usmerila ka proučavanju socijalnih insekata, naročito pčela. Još kao tinejdžer nabavio je nekoliko rojeva u pletarama. Kasnije se okrenuo pčelarenju sa AŽ košnicama. Zbog velikih obaveza na poslu pčele su mu bile samo hobi, ali je svaki slobodan trenutak provodio sa njima. Otvara, zatim, frizersku radnju i sve intenzivnije se bavi pčelarstvom, uzgojem i selekcijom matica. Zbog zdravstvenih problema, 2003. godine odlazi u penziju. Kako sam kaže, pčele i lični optimizam su mu sačuvali život. O pčelama i pčelarstvu napisao je veliki broj tekstova u Hrvatskoj pčeli, Slovenskom čebelaru i Pčelarskom žurnalu. Koautor je knjige Pčelarski radovi po mjesecima, a uskoro iz štampe izlazi njegova nova knjiga Matica – selekcija, zamjena, dodavanje (o novoj knjizi Josipa Križa čitajte u oktobarskom broju Pčelarskog žurnala). 30

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

logija donekle razlikuje od pčelarenja sa standardnom 10-okvirnom Fararovom košnicom. Ali već sada mogu spomenuti kako pripremam zajednicu za glavnu pašu i kako menjam maticu u 8-okvirnoj Fararovoj košnici. NA KOJI NAČIN PRIPREMAM ZAJEDNICU ZA ZIMOVANJE U FARAROVOJ KOŠNICI? Poznato je da tokom pašne sezone, a naročito na bagremu, ova košnica ima plodište na dva nastavka, da se iznad plodišta nalazi matična rešetka i da, zavisno od jačine zajednice, bude od 4 do 6 nastavaka medišta. Kada se završi glavna paša, zajednicu ostavljam na 2 nastavka plodišta i 3 medišta, dakle ukupno pet nastavaka, a ako se stigne na pašu amorfe (bagremca) tada dižem jedan plodišni nastavak, a na njegovo mjesto postavljam nastavak sa satnim osnovama. Zašto? Odgovor glasi, zbog toga što još uvek postoji opasnost od rojenja. Ali, na paši amorfe pčele izuzetno dobro i pravilno grade saće gotovo bez ijedne trutovske ćelije i k tome ako je u zajednici mlada matica. Istu stvar radim i ako idem na pašu kestena. Tada je gradnja saća još pravilnija, a na unosu meda se ništa ne gubi. Saće u plodištu je uvek mlado i čisto, a to je više od pola zdravlja zajednice. Kada se završi paša kestena, selim se na livadsku pašu, gde više ne diram plodište već skidam jedan medišni nastavak i pristupam prvom tretmanu protiv varoe i to isključivo kontaktnim sredstvom. Sada je košnica na 4-5 nastavaka a matična rešetka se još uvek nalazi iznad drugog nastavka. Zbog čega držim matičnu rešetku i dalje? Zbog toga što matica

Opredelio sam se za Fararovu košnicu posle čitanja knjige prvog učitelja pčelarstva u svetu, Antona Janše, koji je pre 250 godina napisao da je za zimovanje najbolja visina saća između 13 i 18 cm.

Foto Josip Križ

zaleže cele okvire od letvice do letvice bez mednih venaca, i to u oba plodišna nastavka. Ako bude jedan bespašni period u julu, tada intervenišem sa 2 kg pogače da ne bi došlo do prekida legla ili smanjenja zaleganja jer u tom periodu matice počinju zalegati jaja iz kojih će se izvesti zimske pčele, a sa pogačom sigurno dobijamo 3-4 okvira legla i to dugovečnih pčela. Početkom septembra, radim kompletan pregled zajednice i tada ih odmah ostavljam u stanju u kome će zimovati i sprovodim drugi tretman kontaktnim sredstvom protiv varoe. Pošto za formiranje zimskih zaliha pčele nikada ne prihranjujem šećerom ostavljam im isključivo pun nastavak meda, a po potrebi i dva, ako to zahteva jačina zajednice. Tada se uklanja matična rešetka, zajednica se svodi na tri ili četiri Fararova nastavka i tako ostaje do proleća, mada treba spomenuti da sredinom novembra vršim zimsko tretiranje protiv varoe. ŠTA I KAKO RADIM U PROLEĆE SA FARAROVOM KOŠNICOM? Sve zavisi od vremena, ali sigurno je jedno da početkom ili najkasnije polovinom februara dodajem pogaču, koju pravim sa pekarskim kvascem i šećerom u prahu u srazmeri 1kg pekarskog w w w. u m e l j i c. c o m

LR je košnica mašte, ali mi je bila preteška te sam se tako odlučio za Fararovu košnicu za koju smatram da ispunjava moja očekivanja. Već nekoliko godina je isprobavam i upoređujem sa 8-okvirnom verzijom iste košnice. Na jesen ću imati rezultate jer se tehnologija donekle razlikuje od pčelarenja sa standardnom 10-okvirnom Fararovom košnicom. Ali već sada mogu spomenuti kako pripremam zajednicu za glavnu pašu i kako menjam maticu u 8-okvirnoj Fararovoj košnici. kvasca na 10 kg šećera sa dodatkom 1% mlečne kiseline (da se pogača ne stvrdnjava). Ovde moram naglasiti da kvasac ne prokuvavam, već da ga koristim isključivo svežeg. Ne sme se dodavati nikakva tekućina niti med, jer bi masa iscurela. Pogača se pravi u pekarskoj ili nekoj drugoj mešalici. Pogača se dodaje onog trenutka kada pčele počinju da unose polen leske ili ive. Dalje nam sve diktiraju vremenske prilike, ako vreme bude pogodno, tada u trećoj dekadi marta ili početkom aprila vršim zamenu mesta nastavaka (rotaciju) – onaj nastavak koji je bio treći sada će biti prvi, drugi ostaje na istom mestu, a prvi dolazi na mesto trećeg. Ovakav raspored tela ostaje dok ne krenu neki ozbiljni unosi ili dok pčele ne potroše pogaču. Kada krene paša vrbe, voća, a kasnije i uljane repice, moramo biti spremni na dodavanje nastavka sa satnim osnovama, u za-

Foto Josip Križ 32

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

visnosti od snage pčelinje zajednice. Nastavak sa osnovama dodajemo uvek između drugog i trećeg nastavka, a posle nekoliko dana pravimo kontrolu izgradnje saća kod svake zajednice. Ukoliko je ostala veća količina zimskih zaliha meda, stavljam je u jedan nastavak, i to četvrti, a tada postavljam matičnu rešetku na treći kako matica ne bi prešla na taj med i tu se zadržavala na samo nekoliko praznih ćelija, jer noći još znaju biti hladne a matica onda ode u najtopliju zonu i teško se spušta u drugi i treći nastavak gde ima prostora za polaganje jaja. KAKO PRIPREMAM FARAROVU KOŠNICU ZA GLAVNU PAŠU? Poznato je da se približno zna kada će krenuti glavna paša, a to je u mom kraju bagrem. Oduvek se računa da početak njegovog cvetanja nastupa 42 dana od početka cvetanja kajsije. Da bi pčele iskoristile glavnu pašu treba ih dobro pripremiti, kako ne bi ušle u rojevno stanje. Kada pripremiti pčelinju zajednicu? Najkasnije 15-18 dana pre početka cvatnje bagrema. A kako pripremiti Fararovu košnicu? Na sljedeći način! Na podnjaču stavljam nastavak u kome bočni okviri moraju biti izgrađeni, puni meda i polena. U sredinu idu tri okvira sa nepoklopljenim leglom i maticom, a sve ostalo čine satne osnove. Isto ćemo učiniti i sa drugim nastavkom na koji se postavlja matična rešetka. Sve ostalo pokloplje-

no leglo raspoređuje se u medišne nastavke i to po vertikali – okviri sa leglom dolaze jedni iznad drugih, a pored legla se smešta satna osnova. Sav med koji bude u košnici stavljam na vrh, u šesti ili sedmi nastavak. Kada krene glavna paša ti medni nastavci se jednostavno skinu i izvrcaju. Kada smo sve ovo učinili, posle osam dana moramo proveriti u svim nastavcima

ozbiljan pčelar menja, najkasnije, dvogodišnju maticu mladom maticom. Ja to gotovo svake godine radim u 80 odsto pčelinjih zajednica i to na sledeći način: na peti nastavak proizvodne zajednice postavljam mrežu (može onu za komarce), na mrežu stavljam uokvirenu matičnu rešetku sa letom, a onda nukleus na jednom Fararovom nastavku. To radim kada krene kestenova paša. Posle petog dana uklanjam mrežu, iznad matične rešetke da pčele nisu izvukle ma- tako da obe zajednice jedno vreme komuniciratičnjake. Ako su ih povukle to treba porušiti kako ju. Posle deset dana taj nukleus spuštam na podkasnije ne bi imali problema pošto se može do- njaču. Na taj nastavak sa mladom maticom stavgoditi da se takva zajednica izroji. ljam nastavak sa praznim svetlim izgrađenim

Na oglednom pčelinjaku od deset zajednica u 8-okvirnim Fararovim košnicama godišnji prosek bio je 125 kg izvrcanog meda i to samo na dve paše, bagremovoj i kestenovoj. Za iduću godinu pripremam kontejner za selidbu sa 24 zajednice koje će biti pripremljene na ovde opisani način.

KAKO PRIPREMAM 8-OKVIRNU FARAROVU KOŠNICU ZA GLAVNU PAŠU? Kao što sam rekao na samom početku, već dve godine pokušavam istražiti kako najbolje pripremiti zajednicu u 8-okvirnoj Fararovoj košnici. Sa puno rada i upornosti došao sam do interesantnih rezultata. Za svaku proizvodnu zajednicu imam po dva nukleusa koji prezime na tri nastavka, dok osnovna zajednica prezimljava na četiri. U proleće se radi sve isto kao i sa 10-okvirnom košnicom. Kada dođe vrijeme za pripremu za glavnu pašu tada se to radi ovako. Plodište se priprema kao i kod 10-okvirne košnice. Dakle, matična rešetka dolazi na drugi nastavak, iznad rešetke redom dolaze četiri okvira legla, a pored legla osnova i izgrađeno saće i tako do petog nastavka. Zatim se u nukleusima pronađe matica, koja ostaje sa nepoklopljenim leglom na starom mestu. Poklopljeno leglo iz dva nukleusa, a to bude oko tri nastavka sa po četiri do pet okvira legla, spajamo sa proizvodnom zajednicom. Spajamo je tako što na proizvodnu zajednicu, i to na peti nastavak, stavljamo uokvirenu matičnu rešetku koja ima leto. Ta rešetka zapravo i ne služi ničemu osim što ima leto (naglašavam da ja ne bušim rupe na nastavcima jer mi se to jednostavno ne sviđa). Ovakva zajednica na kraju bagremove paše bude na 8-9 nastavaka. Na oglednom pčelinjaku od deset zajednica godišnji prosek je bio 125 kg izvrcanog meda i to samo na dve paše, bagremovoj i kestenovoj. Za iduću godinu pripremam kontejner za selidbu sa 24 zajednice koje će biti pripremljene na ovde opisani način. KAKO I KADA MENJAM MATICE? Garancija dobrih i visokih prinosa je svakako mlada i kvalitetna matica. Zbog toga, svaki iole

saćem i matičnu rešetku, a plodište sa starom maticom dižem na mesto nukleusa. Posle nekoliko dana pronalazim maticu koju uklanjam ili, ako je ocenim kao dobru, stavljam u mali oplodnjak do kasnije zamene. Možda sve ovo izgleda kao malo previše posla, ali navedena metoda u praksi funkcioniše izuzetno brzo i jednostavno i ima puno prednosti. Nijedna moja matica nije u kavezu za dodavanje. Na ovaj način nema gubitaka matica, a za nešto gde nema gubitaka valja se i potruditi. Ako čovek ništa ne uloži ne može ništa očekivati. Prema tome, u ovim slučajevima kako ja radim uložen je rad, a svi rezultati koji dolaze su mi nagrada. w w w. u m e l j i c. c o m

Pčelarska praksa

Branko Mileta*

KAKO OBNOVITI SAĆE BEZ SATNIH OSNOVA? Pčelari starije generacije veoma su retko menjali saće jer su smatrali da pčele za izgradnju jednog okvira saća potroše približno jedan kilogram meda i da će taj med uštedeti, ako pčelama onemoguće izgradnju saća. Međutim, lučenje voska ne zavisi od volje pčela. Mlade pčele ga izlučuju instinktivno i ako im se ne stvori odgovarajući ambijent za izgradnju saća, izlučene ljuspice će propasti, a može se pojaviti i rojidbeni nagon. Posledice ovakvog postupanja su poznate: crno saće, nehigijensko skladište za polen i med, smanjena zapremina ćelija i sitnije pčele, širenje uzročnika bolesti i, na kraju, ali ne i najmanje važno, med ne baš naprijatnijeg ukusa. Roj napušta staro saće i u novom staništu sve gradi iznova od meda kojeg je poneo sa sobom. Za život pčelinje zajednice, pa samim tim i za pčelarstvo, pčelinje saće ima centralnu ulogu. Lučenje voska i gradnja saća ne smanjuju medobranje, jer ne utiču na izletanje pčela sabiračica. Upravo zbog toga, kao i zbog brojnih problema koje staro saće povlači sa sobom, ključ rentabilnog pčelarenja leži u njegovoj redovnoj zameni. U ovom tekstu predlažem krajnje jednostavan, lak i brz način na koji možemo da stvorimo „novu“ satnu osnovu, bez ikakvih materijalnih troškova.

Foto B. Mileta

Pčelinjak autora na Zlatiboru u podnožju Tornika (1.050 mnv)

*Autor je diplomirani inženjer elektrotehnike, a radni vek, do odlaska u mirovinu, proveo je u Telekomu. Pče-

larenjem se bavi trideset godina, a poslednjih dvadeset pčelari Fararovom košnicom. Dok je selio košnice, pčelario je sa 60 pčelinjih zajednica. Danas uzgaja 30 društava u podnožju Tornika, u Šajinovcima, najlepšem delu Zlatibora. Bio je najmlađi predsednik Društva pčelara „Užice“ (1988/89) gde je posebnu pažnju posvetio obrazovanju pčelara i radu debatnog kluba koji, bez prekida, radi više od 40 godina. Dobitnik je diplome „Prof. Jovan Živanović“ i zlatne medalje „Zaslužni pčelar“. Kontakt: Branko Mileta, ul. Rosulje 17, 31000 Užice; 031/521154, 064/9599-095, e-mail: prominada@gmail.com 34

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

ko nam u bilo kom momentu tokom razvoja pčelinje zajednice zatreba ram sa satnom osnovom, a nemamo ga pri ruci, možemo ga „stvoriti“ za tren oka, jednostavno i besplatno. Iznosim ovaj moj “trik” na sud pčelarima, mada sam se dvoumio da o tome pišem iz bojazni da pčelare to neće zanimati. Kada imamo formiran pčelinjak, sa određenim brojem košnica, kompletiranih odgovarajućim brojem nastavaka i ramova – uobičajen obrazac za obnovu saća je da ramove sa starim nekvalitetnim saćem zamenimo ramovima sa satnim osnovama. Za to je potrebno kupiti nove satne osnove i utopiti ih u pripremljen i ožičen ram. Međutim, saće možemo obnoviti na vrlo jednostavan način i bez nabavke novih satnih osnova, koristeći postojeće resurse. Izuzimam gradnju saća u praznim ramovima, koje je obično trutovsko. Ako, dakle, u finansijskoj krizi, nismo u situaciji da kupujemo svake godine satne osnove, gubimo vreme na pretapanje voska, žičenje ramova i utapanje satnih osnova, pa i ako smo pomalo lenji, onda evo jedne ideje i načina kako praktično to prevazići brzo i efikasno, i omogućiti pčelama gradnju saća, a povećati proizvodnju pčelinjeg voska. Napominjem da za umnožavanje broja pčelinjih zajednica i zamenu saća koje treba škartirati, pčelarima početnicima moj„izum“ neće pomoći - potrebno je i dalje nabavljati nove ramove i nove satne osnove. Poznato je da se gradnja saća uvek obavlja s obe strane istovremeno. Pčele ne moraju da gledaju jedna od druge kako se to radi, jer je arhitektura saća tokom evolucije „memorisana“ u biće pčele. Čak i dno ćelija pčele obrađuju istovremeno sa suprotnih strana, podižući zatim zidove i jednu ćeliju za drugom. Kada završe sa izgradnjom saća u svom staništu, građevinski dar pčela se time ne završava. Ima tu povremeno krpljenja i popravki. Šta će se desiti ako pčelar, slučajno ili namerno, iz nekog razloga poruši deo saća na ramu? U normalnim pašnim uslovima pčele odmah pristupaju popravci porušenog dela saća, jer ne podnose asimetriju i prazan prostor između ramova koji nije po njihovim merilima. A šta će se dogoditi ako se poruši cela jedna strana izgrađenog saća na ramu? Desiće se isto! Pčele će brižljivo i brzo očistiti porušenu stranu i pripremiti je za gradnju novog saća. Drugim rečima, ako običnim pčelarskim nožem, ili nekim sličnim priručnim sredstvom, porušimo (ogrebemo, sa-

Foto B. Mileta Evo kako se to radi: pčelarskim nožem zagrebemo do satne osnove, odozdo prema sebi počev od satonoše

stružemo) ćelije saća do satne osnove na jednoj strani rama i vratimo ga u košnicu na odgovarajuće mesto, pčele će odmah posle čišćenja započeti da izgrađuju novo saće. Za dan, dva imaćemo na jednoj strani rama potpuno novo saće, a narednih dana unos ili leglo u njemu, zavisno od jačine društva i priliva nektara i polena u košnicu. Nažalost, nedostatak je što ostaje stara satna osnova, ali nadamo se od dobrog proizvođača, sa dozvoljenim nivoom primesa i štetnih rezidua, koje vosak, kao sunđer, lako upija. Ako je vosak za satne osnove iz organske proizvodnje, rešeni su mnogi problemi koje sa sobom nosi staro, nekvaliteteno saće. Novoizgrađeno saće je radiličko - preslikana suprotna strana rama! Na priloženim fotografijama vidi se kako izgleda tamno saće, ogrebana strana i sveže novoizgrađeno saće u kome već ima polena i meda i zatvorenog legla. Naravno, podrazumeva se da je paša u jeku, da je konstantan unos nektara i polena, ili barem da se društvo redovno prihranjuje. Takođe, važno je i da je pčelinja zajednica zadovoljavajuće jačine, sa leglom u svim stadijumima, jer bez toga mlade pčele, starosti 12-18 dana, ne luče vosak i ne grade saće. Slabim društvima i u bespašno vreme ne treba dodavati ramove za gradnju saća, što važi i za zajednice koje su u nagonu za rojenje. Pojačana izgradnja saća uslovljena je redovnim prilivom w w w. u m e l j i c. c o m

Ramovi pre struganja, različite starosti

Isti ramovi posle struganja saća

Foto B. Mileta Posle nekoliko dana saće je skoro u potpunosti obnovljeno, ima i unosa 36

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

nektara i polena u košnicu. Pored tog uslova, ne smemo zaboraviti da je uslov svih uslova za uspešno pčelarenje, pa i za gradnju saća, da pčelinja zajednica u svakom momentu, tokom cele godine, ima u svome gnezdu najmanje 10 - 15 kg hrane! Pčelaru pripada samo višak preko ove mere! Moramo priznati da se mali broj pčelara pridržava ovog zlatnog pravila. Uloga hrane u životu pčelinje zajednice i njenoj daljnoj sudbini u periodu od zime do proleća naročito je važna. Jedna bogata sezona, ili intenzivna paša, stimuliše izvlačenje satova, dok u lošim pašnim prilikama lučenje potpuno prestaje. Šta smo ovim postupkom dobili? Sa stanovišta rojidbenog nagona važno je da smo mlade pčele uposlili čišćenjem i gradnjom saća i negovanjem legla. Dobili smo novo saće. Pčele na satnu osnovu nadograde oko 30 odsto voska. Ovaj metod mogu dobro primeniti pčelari koji svoje zajednice sele na suncokretovu pašu. Sa ogrebanim delom starog saća odstranjuju se hitinske košuljice lutki (kokoni) i ostaci izmeta larvi (ekskrementi). Kod mene na Zlatiboru, u proseku se izvede godišnje 8 generacija pčela (od januara do septembra), što znači isto toliko kokona i ostataka izmeta u ćelijama plodišnog saća. Ovo je vrlo bitno, jer se „u starom saću (u kokonima nekoliko generacija izvedenih radilica) nalazi hemikalija koja potiče iz kokona L5 larvi, koja podstiče aktivaciju procesa polaganja jaja ženki varoe (Varroa destructor Anderson and Truman). Sa druge strane, čist vosak iz sveže izgrađenog saća ne poseduje ovu supstancu jer u tim ćelijama nije ni bilo legla, pa nema ni aktivirajućeg efekta na oogenezu“ (prof. dr Z. Stanimirović, dr sc. J. Stevanović, mr sc. D. Ćirković, Pčelarski žurnal 3/2009). Prema podacima iz dostupne pčelarske literature, u saću se tokom godina akumuliraju teški metali, pesticidi, akaricidi, koji imaju negativan uticaj na zdravlje pčela i kvalitet pčelinjih proizvoda. Stari ramovi su, takođe, potencijalni nosioci spora i gljivica, izazivača pčelinjih bolesti. Poznato je da je saće, što je starije i sa većim brojem izašlih generacija pčela, preko hrane (nektar, polen, voda) koju unose pčele srazmerno više zagađeno raznim toksinima. Zato se pčelarima preporučuje sprovođenje intenzivne zamene starog saća – svake godine trebalo bi zameniti barem jednu trećinu starih ramova. Za svaku pčelinju zajednicu trebalo bi pripremiti po 10-20 ramova obrađenih na opisani način, dezinfikovati ih odgovarajućim sredstvom i do-

Ponovljen postupak u drugoj košnici. Sastrugane ćelije starog saća do satnih osnova, na 2 rama za manje od 2 minuta. Na kraju, posle deset dana u košnici, dobili smo novo saće sa medom i leglom, staro saće je sa druge strane sa istim sadržajem (foto B. Mileta)

davati prema potrebi u pčelinje gnezdo u periodu rasta i razvoja pčelinje zajednice. Saće, odnosno ram, koji smo izdvojili za ovaj postupak mora imati pravilno izgrađene radiličke ćelije i treba biti zdravstveno ispravno, a satna osnova treba da bude kupljena od poverljivog proizvođača. Postupak je primenljiv kako na svetlo tako i na tamno saće, sve do potpuno crnog. Kao što se vidi na fotografijama, saće se ne mora se rušiti na celoj strani rama, već se može porušiti samo deo saća u kojem je odnegovano više od deset generacija pčela. Rušenje ćelija pčelarskim, ili sličnim nožem, po mogućnosti užim (2-3 cm) i dužim savijenim delom (oko 4 cm), treba obaviti u zimskom, ili bilo kom hladnom periodu, kada su suvišni ramovi iz košnice lagerovani na hladnom mestu, kada je saće krto i kada pčelari imaju dovoljno vremena za to. U toplom periodu pomoći će podrum ili rashladni uređaj, mada se to može obaviti predveče ili ujutro, kada je malo svežije, a temperatura ispod petnaestak stepeni, najbolje u hladovini ispod neke krošnje. Treba imati u vidu da je vosak (saće) na normalnoj temperaturi čvrste konzistencije, a da postaje krt i lomljiv kada mu temperatura padne ispod 18 °S. Zašto samo jedna strana saća? Nekome će poći za rukom da poruši ćelije sa obe strane rama, ali često dolazi do probijanja satne osnove, pa šteta bude veća od koristi. Pošto pčele obnove jednu stranu saća, sledećih godinu - dve treba porušiti onu suprotnu. Rušenje (grebanje) saća s jedne strane rama traje oko jedan minut! Znači,

za dva minuta imamo obrađena dva rama, odnosno zamenu za jednu standardnu satnu osnovu, bez pretapanja starog saća, bez kupovine satnih osnova, bez žičenja i utapanja! Na mojih deset Fararovih ramova, jedna strana saća porušena je pčelarskim nožem za osam minuta! Dakle, očigledna je brzina i jednostavnost postupka, koji se može primeniti kad god nam zatreba ram sa satnom osnovom. Pojednostavljeno, ako prilikom otvaranja košnice konstatujemo da nam nedostaje ram sa satnom osnovom, ili ako ga jednostavno nismo pripremili, uzećemo kvalitetan stari ram, lagerovan na hladnom mestu, ogrebati jednu stranu saća i postaviti ga u gnezdo pčelinje zajednice. Šta se dalje dešava već je opisano i na fotografijama vidljivo. Postupak treba primenjivati i na svetlo medišno saće, da bi se pčele održavale u radnom raspoloženju. Da zaključim. Želeo sam kolegama pčelarima da ukažem, pre svega, na značaj sistematske zamene plodišnog saća, jer je blagovremena zamena starog i nekvalitetnog saća (bar trećina godišnje) od presudnog značaja za normalno funkcionisanje pčelinje zajednice i rezultate pčelarenja. Zamenu treba uraditi u razvojnom periodu dodavanjem standardnih satnih osnova (najbolje iz organske proizvodnje voska), a ako nemamo takve pri ruci mogu poslužiti i ove moje „polusatne osnove“. Ovaj postupak primenjujem već par godina. Retko kupujem satne osnove. Ideja je zaista prosta, a realizacija jednostavna i besplatna, pa ne vidim zašto ne biste i Vi probali! w w w. u m e l j i c. c o m

Nauka

Virusi, Nosema ceranae i matice Svake godine u pčelarskim časopisima, ali i u brojnim naučnim magazinima iz oblasti patologije, biologije, genetike, veterine i srodnih naučnih disciplina, objavi se više stotina tekstova o bolestima pčela, ali gotovo da nema nijednog rada koji se odnosi na bolesti matica. Imajući u vidu ogromne razmere uginuća pčelinjih zajednica u poslednjih nekoliko godina, kao i publicitet koji je nestajanje pčela dobilo u široj javnosti, ali i novac koji je uložen u istraživanje ove višeslojne i još uvek nerasvetljene pojave, iznenađuje izostanak istraživanja i veoma mali broj tekstova koji se bave ovom tematikom.

deformisanih krila i Varroa destructor virusa 1 u jajnicima matica. Opsežna istraživanja sprovedena na velikom broju matica iz nekoliko država pokazala su da u ekstremnim slučajevima zaraze ovim dvema vrstama virusa može doći do potpunog oštećenja jajnika matica. I mada su dosadašnja istraživanja pokazala da, generalno, virus deformisanih krila i Varroa destructor virus 1 ne utiču značajnije na zdravlje i plodnost matica, utvrđeno je da akumulacija virusnih čestica u jajnicima matica preko određenog nivoa može u nekim slučajevima prouzrokovati njihovo oštećenje. Naglašeno je da na ovu pojavu mogu uticati i neki još uvek nepoznati patogeni. Pretpostavlja se da se radi, takođe, o virusima, ali naučnici nisu uspeli da odgonetnu o kojim se Virusi i plodnost matice vrstama virusa radi. Osim toga, sumnja se da i Najveći doprinos poznavanju patologije matica toksične hemikalije imaju veze sa ovim poremepružio je V. Fig (W. Fyg) koji je 1964. godine obja- ćajem. Naime, pošto matica tokom života unosi vio izveštaj o svojim posmatranjima više stotina velike količine hrane, smatra se da u organizam seciranih matica u Švajcarskoj. Utvrdio je tada matice toksične hemikalije dospevaju preko poda matice mogu da budu inficirane sa više pče- lena, glavne „sirovine“ za matični mleč, u kome linjih patogena, uključujući nozemu (Nosema sp.) su neretko prisutne velike količine pesticida. i viruse. Nedavno je dokazano da virus deformisanih krila, jedan od najprisutnijih virusa u pčelinjoj zajednici, može da bude seksualnim putem Nosema ceranae i tiha smena matica prenet sa zaraženih trutova na matice, a sa ma- Budući da Nosema ceranae proizvodi pogubne tice na njena jaja. Međutim, do sada nije poka- posledice po zdravlje pčela radilica, logično je zano da zaraženost virusom deformisanih krila očekivati da na sličan način utiče i na matice. može kod matice da proizvede štetne posledice Međutim, kao što je jedno nedavno istraživanje po njeno zdravlje. jasno pokazalo, Nosema ceranae pospešuje glavU januarskom izdanju uglednog naučnog časo- ne fiziološke funkcije kod matica. Kakve veze ima pisa PloS ONE grupa autora predvođena Lorenom ova pojava sa tihom smenom matica? Gotijeom objavila je rad u kojem se smanjenje Nedavno je dokazano, a o tome je Pčelarski žurplodnosti matica povezuje sa prisustvom virusa nal pisao u jednom od prethodnih brojeva, da

lodnost matice je od presudnog značaja za zdravlje pčelinje zajednice, s obzirom da je ona jedina reproduktivna ženka u zajednici i samim tim odgovorna za stalno obnavljanje pčelinje populacije. Bilo koji činilac koji bi uticao na njenu plodnost usporio bi razvoj zajednice i učinio je podložnijom štetnom uticaju patogena. Veoma često matice su inficirane dvema vrstama virusa: virusom deformisanih krila i Varroa destructor virusom 1. Iako najčešće ne utiču značajnije na reproduktivnu sposobnost matice, ovi virusi, potpomognuti dodatnim štetnim faktorima, mogu prouzrokovati degenerativne procese u jajnicima matice.

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

Matičnjak tihe smene. Nedavna istraživanja pokazala sa da matica zaražena patogenom Nosema ceranae pojačano izlučuje matični mandibularni feromon. Na ovu pojavu pčele odgovaraju tihom smenom matice. (foto V. Umeljić)

Nosema ceranae uzrokuje nutritivni stres kod pčela i smanjenje mase masnog tkiva zimskih pčela, pa bi bilo za očekivati i da matica inficirana ovom mikrosporidijom izgubi značajne zalihe energije. Međutim, osim što matica samo tokom prvih nedelju dana neznatno izgubi na masi, sadržaj masti u masnom tkivu (što je glavni pokazatelj uhranjenosti) matica zaraženih N. ceranae nije se razlikovao od nezaraženih matica, što je ukazivalo na činjenicu da matice mogu povećanom potražnjom hrane od radilica i njenim pojačanim konzumiranjem da kompenzuju nutritivni stres koji je prouzrokovala N. ceranae. Iako radilice i matica imaju identično genetsko poreklo, njihov odgovor na N. ceranae je dijametralno suprotan, i tiče se proizvođenja vitelogenina. Suprotno naglašenom opadanju nivoa vitelogenina kod pčela radilica zaraženih nozemom, kod matica je nozema okidač za pojačano sintetizovanje ovog proteina. Sniženi nivo vitelogenina kod radilica izaziva drastično skraćenje života, primoravajući pčele da ranije počnu da

izleću iz košnice. Međutim, u pčelinjoj zajednici ima nekoliko desetina radilica i samo jedna matica. Pošto bi za zajednicu bio teško nadoknadiv gubitak da na ovaj način izgubi jedinu reproduktivno sposobnu jedinku evolucija ju je obdarila složenijim mehanizmima odbrane od patogena. Matice, naime, mogu da povećaju proizvodnju vitelogenina, koji je jedan od najbitnijih faktora za regulisanje dugovečnosti. Međutim, uprkos efikasnom imuno-odgovoru, pokazalo se da matice zaražene N. ceranae ipak žive kraće u poređenju sa zdravim maticama, što ukazuje da, posmatrano na duže staze, ne mogu da se izbore sa fiziološkim stresom koji im nameće nozema. Hemijske analize pokazale su da nozema u značajnoj meri modifikuje proizvođenje feromona kod matica, a slično se dešava i sa zaraženim radilicama. Utvrđeno je da matice zaražene nozemom proizvode veće količine matičnog mandibularnog feromona nego zdrave matice. U vezi sa ovom činjenicom, važno je napomenuti da su 2007. godine Ričard i saradnici otkrili da neoplođene matice, kao i matice oplođene samo sa jednim trutom, proizvode veće količine 9-ODA i 9-HDA (sastojci matičnog mandibularnog feromona), u poređenju sa maticama sparenim sa većim brojem trutova. Nije do kraja poznato na koji način ove promene u lučenju feromona utiču na odnose između matica i radilica, ali neki podaci ukazuju da su matice koje izlučuju manje matičnog mandibularnog feromona mnogo privlačnije i bolje negovane nego one koje izlučuju više matične supstance, što ukazuje da obolele matice privlače manje pažnje od strane radilica. Fiziološki stres i promene u MMF mogu uticati na sposobnost matica da se oplode jer neće biti privlačne trutovima. Prisustvo spora u oplođenim maticama može dovesti do nozemom izazvane tihe smene, kada će zaražena matica biti zamenjena zdravom. Izvor Gauthier L, Ravallec M, Tournaire M, Cousserans F, Bergoin M, et al. (2011) Viruses Associated with Ovarian Degeneration in Apis mellifera L. Queens PLoS ONE 6 (1): e16217. doi:10.1371/journal. pone.0016217 Alaux C, Folschweiller M, McDonnell C, Beslay D, Cousin M, Dussaubat C, Brunet J-L, Le Conte Y (2011) Pathological effects of the microsporidium Nosema ceranae on honey bee queen physiology (Apis mellifera) J. Invertebr. Pathol. 106:380-385. w w w. u m e l j i c. c o m

Medonosno bilje

Lipa sitnolisna

Tilia cordata Mill.

Tekst i fotografije

Veroljub Umeljić

Fam. Tiliaceae

istopadno drvo visoko do 25 m, sa velikom Cveta u junu i julu. Cvetanje normalno traje 2-3 gustom krošnjom. Listovi sa dugom drškom, sedmice. kao i ostale lipe spada u red najboljih srcasto okruglasti, zašiljeni, sitno testerasti. medonoša koja daje i polen. Dnevni unosi mogu Cvetovi žućkastobeli, mirišljavi, sakupljeni po 4-16 da se kreću i do 6 kg nektara, a ukupan prinos i do u štitastoj cvasti. Veoma je bogata cvetom. Krilati 70 kg meda po košnici. Prinos sa 1 ha čistog zasada priperak ima izraženu dršku i do pola dužine je može da bude oko 1000 kg meda. Koncentracija srastao sa peteljkom cveta. šećera u nektaru lipe se kreće od 24-28%.

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

Lipov med je svetložut do zelenkast, prijatnog i oštrog ukusa, ali malo gorči. Fino kristališe za 1-2 meseca po ceđenju. Ubraja se u prvoklasne medove. nekih godina, kada izostane lučenje nektara, na lipi može da se pojavi medljika. Lipa je veoma ćudljiva u pogledu izdašnosti lučenja nektara. Zbog otvorene građe cveta, nektar je izložen brzom sušenju, pogotovu ako je vazduh topao i suv i ako duva vruć vetar, pri čemu je isparavanje intenzivnije od lučenja nektara. Dobro će mediti kada ima dovoljno vlage u tlu i vazduhu, a naročito posle tople kišice, po tihom i sparnom vremenu. Stoga je lipa najmedonosnija u uvalama, dolinama i talasastim predelima, zaklonjenim od vetra. Rasprostranjena je po hrastovim i bukovim šumama. Često se sadi po parkovima i drvoredima, zbog

lepe guste krošnje, dobre hladovine i prijatnog mirisa za vreme cvetanja. Razmnožava se semenom i vegetativno. U svakom većem dvorištu lepo je gajiti po neko stablo lipe. Tako ćemo pored pčelarskih i ostalih koristi imati na raspolaganju dosta lipovog cveta, koji se osušen koristi za pripremanje najomiljenijeg narodnog čaja. Lipovo drvo se koristi u ikonoslikarstvu, rezbarstvu i modelarstvu. Najbolje je drvo za izradu ramova za košnice. Potpuno mladi, tek otvoreni listovi lipe su jestivi i mogu se koristiti kao povrće. Lekovita je biljka. Koristi se za izazivanje znojenja, protiv grčeva i za umirivanje bolova, kao i protiv prehlade, hroničnog kašlja i proliva. Korisna je i za zaceljivnje opekotina i rana. Postoji više vrsta lipa i sve su one odlične medonoše. Rasprostranjena je i bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa Moench). Ona je nešto viša od sitnolisne i može da naraste do 30 m. Njeni listovi su na naličju srebrnastobeli, te otuda potiče narodno ime. Ima 5-9 cvetova u štitastoj cvasti, a krilati priperak je sedeći, do pola srastao sa cvetnom drškom.

w w w. u m e l j i c. c o m

Uradi sam Tekst i fotografije

Veroljub Umeljić

KONTEJNERSKI PČELARSKI PAVILJON 42

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

davno se u pčelarstvu koristi seoba košnica, radi postizanja većih prinosa meda. Ako se pri tome košnice ručno utovaraju na prevozno sredstvo i na isti način istovaraju, onda to predstavlja fizički najteži pčelarski posao. Ovaj posao pčelar ne može sam da obavi, već mu je, u zavisnosti od vrste prevoznog sredstva i broja košnica koje seli, potrebna dodatna radna snaga. Kod ovakvog načina seobe, svaka košnica mora da bude dobro obezbeđena od pomeranja pojedinih njenih sastavnih delova, a pri postavljanju na prevozno sredstvo, treba da bude eliminisana mogućnost pomeranja samih košnica u toku vožnje. Pčelari koriste razne mogućnosti kako bi olakšali posao oko seobe. Po nekoliko košnica se može postavljati na palete, pa pomoću velikih hidrauličnih ili električnih dizalica utovarati na kamion i sa njega istovarati. Košnice na paletama se mogu utovarati i pomoću motornih viljuškara. Seoba će biti još jednostavnija ako su košnice ugrađene u, specijalno za ovu namenu, preuređene autobuse, kamione ili velike prikolice, što predstavlja pokretne paviljonske pčelinjake. Pri tome, ova vozila se ne mogu koristiti u druge svrhe. Navedeni jednostavniji načini seobe košnica zahtevaju ulaganje velikih novčanih sredstava u odgo varajuća vozila i njihovo održavanje. Ona podležu besprekornoj tehničkoj ispravnosti i zakonskoj registraciji, a koriste se samo nekoliko puta godišnje. Da bi izbegli troškove nabavke, održavanja i registracije motornih vozila, pojedini pčelari koriste kontejnerske paviljonske pčelinjake. Oni su u principu istih karakteristika kao i pokretni paviljonski pčelinjaci koji su ugrađeni u motorna vozila i čine sa njima celinu. Pčelari, koji koriste kontejnerske paviljone ne moraju lično da poseduju motorno vozilo za njihov prevoz, već mogu da koriste usluge prevoznika. Utovar na kamion i istovar kontejnerskog paviljona je jednostavan i može da ga

obavi samo jedna osoba. Može da se prevozi svim tipovima kamiona, pri čemu se vozilo koristi samo prilikom prevoza, odnosno od vremena utovara do istovara kontejnerskog paviljona. Poznati kragujevački velepčelar Ljubiša Jovanović1 došao je na ideju kontejnerskog pčelarenja kada je u martu 2008. godine, sa Ivanom i Veroljubom Umeljićem i Miletom Todorovićem boravio u Sloveniji u uzvratnoj poseti slovenačkim pčelarskim majstorima. U okviru bogatog programa boravka, posećen je i pčelinjak gospodina Silva Posla iz Podplata kod Rogaške Slatine, koji se sastojao od dva kontejnerska paviljonska pčelinjaka. Oni su privukli Jovanovićevu pažnju, pa je tada odlučio da će i on uskoro imati takve paviljone i orijentisati se na takav način pčelarenja. Uz odobrenje do1 Ljubiša Jovanović – 063/81-83-623 w w w. u m e l j i c. c o m

Gradnja paviljona u firmi „Šumadija – DES“

Završni radovi

Vezivanje – učvršćivanje paviljona za šasiju kamiona

maćina, fotografisao je kontejnere iz raznih uglova, kao i njihove bitne detalje. Idejom o kontejnerskom paviljonskom pčelarenju lako je „zarazio“ svog dobrog prijatelja, sa kojim je već duže sarađivao u pčelarenju, takođe poznatog kragujevačkog velepčelara Ratka Todorovića2 (Jovanović i Todorović pčelare sa po oko 200 pčelinjih društava). Usledio je obilazak sličnih, doduše malobrojnih paviljona u Kragujevcu i okolini. Na bazi Način oslanjanja i podizanja-spuštanja paviljona pomoću hidraulične dizalice (10 t) 2 Ratko Todorović – 060/31-78-930

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

Istovar paviljona (sa nekoliko praznih košnica) u Grivcu

Naseljavanje paviljona košnicama sa pčelama, uoči seobe

slovenačkih paviljona, uz primenu korisnih detalja koje su videli kod drugih pčelara i njihovih praktičnih sugestija, sami su konstruisali kontejnerski paviljon po svojim željama i zahtevima i uradili odgovarajuće tehničke crteže za njegovu izradu. Spoljni gabariti kontejnera su: širina 210 cm, dužina 530 cm, visina 210 cm. Police – kasete za smeštaj košnica u kontejneru su široke 42 cm, dugačke 55 cm, visoke 105 cm, tako da u njih mogu da se smeste DB košnice sa 10 ramova (plodište sa 3 polumedišta), ili standardna LR košnica sa ukupno 4 tela. U kontejner može da se smesti ukupno 48

košnica (sa obe strane po 12 u dva nivoa), s tim što po sredini, po celoj dužini postoji širok hodnik. Pčelari vični bravarskom i varilačkom poslu mogu sami da naprave metalnu konstrukciju kontejnera. Jovanović i Todorović su odlučili da izgradnju povere specijalizovanoj kragujevačkoj firmi „Šumadija – DES“3 koja bi obavila bravarsko-varilačko-farbarske radove. I nisu se pokajali. Ugovorili su istovremenu izradu dva ista kontejnera. Prema sklopljenom ugovoru, svi radovi su izvedeni veoma 3 „Šumadija – DES“ – 034/370-160 w w w. u m e l j i c. c o m

Kroz Kragujevac

Istovar paviljona

Sutradan – pored ranog rascvetalog bagrema 46

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

kvalitetno, uz poštovanje dogovorenih rokova. Izrada je obavljena u zimskom periodu. Cena izrade po jednom kontejneru (uključujući i materijal i završno farbanje) iznosila je 2.500 evra. Završene metalne konstrukcije paviljona prevezli su u Todorovićevo dvorište. „Žrebom“ su odredili koji paviljon kome pripada. Todorović, kao stariji pčelar, zadržao je pravo da njegov paviljon nosi broj 1. Nastavili su zajednički da rade na daljem kompletiranju paviljona. Ugrađeni su podovi, zidovi (spoljna oplata) i krov. Završene paviljone prevezli su na svoje pčelinjake u gružanskom kraju; Jovanović u Grivac a Todorović u Dragušicu. Paralelno sa izradom paviljona pravili su i nove košnice koje će u njima koristiti. Jovanović se odlučio za DB sa 10 ramova, a Todorović za LR. Početkom proleća košnice su naselili jakim pčelinjim društvima i čekali vreme seobe na ranu bagremovu pašu, da bi ih ugradili u paviljone. Uoči prve seobe, paviljoni su naseljeni košnicama, i iste večeri prevezeni u Crni Kao kod Batočine. Do zaključenja ovog broja Pčelarskog žurnala paviljoni su seljeni ukupno na 5 paša (tri bagremove paše, lipova i suncokretova). Predstoje i nove seobe. A za sledeću zimu, Jovanović i Todorović već su ugovorili sa firmom „Šumadija – DES“ izradu još dva ista paviljona. Uložena sredstva po jednom paviljonu: • Bravarsko-varilačko-farbarski radovi sa materijalom .................................. 2.500 evra • Ostali radovi (pod, zidovi, krov i prateća oprema) .................................. 500 evra • Košnice (48 om.) .............................. 3.000 evra Ukupno ................................................................. 6.000 evra

Veliki unos nektara

Ljubiša Jovanović (levo) i Ratko Todorović ispred svojih paviljona

Dimenzije 5.315 x 2.100 x 2.450 mm Težina bez košnica 1.600 kg Broj košnica 48 Način dizanja/spuštanja ručna hidraulična dizalica

w w w. u m e l j i c. c o m

Zanimljivosti

Dino Cerić*

Pogled kroz mikroskop Pčelu kao dlakavo biće retko ko poznaje. Upravo ta činjenica razjasnila mi je neke stvari oko ponašanja pčela koje mi je kasnije potvrdio i jedan profesor sa Univerziteta Kolumbija. Naime, da svaki čovek ima svoj prirodni statički elektricitet koji pčele osećaju jer njihove dlačice reaguju na njega. Svi znamo kako izgleda pas kada izađe iz vode. Da li je isto i sa pčelom? JEZIK: Da krenemo od glave. Većina nas zna da pčela ima aparat za sisanje nektara, ali da li ona stvarno sisa nektar ili on sam ulazi u jezik? Na slici možemo videti vrh jezika umočen u nektar. Mnoštvo malih cevčica podiže nektar koji odlazi u želudac.

ANTENE: Na antenama postoje otvori kojima pčele kupe mirise iz prirode. Čak su i antene prekrivene dlačicama senzibilnim na strujanje vazduha oko njih.

OČI: Jedan od najsloženijih pčelinjih organa. Savremena nauka otkriva da pčele vide bolje od mnogih živih bića.

PREDNJE I ZADNJE NOGE: Prednja noga je veoma interesantna jer se na njenom vrhu nalazi kanža koja pčelama omogućava da nesmetano posećuju cvetove iz bilo koje pozicije. Mnogi je nazivaju i pčelinji nokat. Zadnja noga na kojoj pčela nosi polen posebno je zanimljiva. Korpicu za polen čini mnoštvo dlačica oko kojih se lepi polenov prah. Veoma sitna zrna prilepljuju se sama za pčelu a ona ih, čisteći se, prebacuje na zadnju nogu. Zrnca polena, okom nevidljiva, lepe se na dlačice. Pčela premeštanjem tvori grudvice polena tamo gde joj najmanje smetaju, na zadnjoj nozi. U slučaju da joj u letu otpadne jedna grudvica ona će odbaciti i drugu da bi mogla da balansira. * Predsednik udruženja pčelara „API-ZE“ – Zenica. Veliki popularizator pčelarstva. Od nedavno uređuje web portal www.medino.com.ba sa brojnim zanimljivim sadržajima iz apiterapije i pčelarstva. Piše za Hrvatsku pčelu i Pčelarski žurnal. Živi i radi u Zenici. Kontakt: ceric.dino@gmail.com

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

KRILA: Vredna su pažnje mikroskopa. Zna se da pčela ima dva para krila, ali je slabo poznato da su i ona dlakava. Krila pčele su međusobno odvojena ali, zahvaljujući kukicama koje ih drže zajedno, ipak rade kao jedno.

ŽAOKA: Odbrambeni mehanizam pčela čini žaoka, odnosno nazubljena cevčica kroz koju prolazi pčelinji otrov. Žaočni aparat vezan je za creva i vrećicu sa otrovom, zbog čega pčela može ubosti samo jednom i nakon toga umire. Žaoka se uvlači u stražnji deo tela i služi isključivo za borbu sa uljezima.

Reklamni oglasi u časopisu Pčelarski žurnal

zadnja korica cela strana 20.000 din. polovina strane 14.000 din. unutrašnja strana zadnje korice cela strana 14.000 din. polovina strane 8.500 din. četvrtina strane 6.000 din.

unutrašnja stranica cela strana 12.000 din. polovina strane 7.500 din. četvrtina strane 5.000 din. mali oglasi (do 10 reči) 500 din.

Popust 20 % za reklamno oglašavanje u više uzastopnih brojeva.

Prodajem matice, paketne rojeve i rojeve na LR i DB ramovima. Žika - Kragujevac tel. 034/6300-146, 060/036-1122 Šivena pčelarska oprema, razni modeli i veličine. ZORA – Kragujevac tel. 034/313-092, 064/238-81-83, 064/245-07-99 Papirići za dimljenje protiv varoe – lično ili pouzećem. Filipović – Užice. tel. 031/513-687, 031/563-882, 031/524-172, 063/639-42-44 Sve za ramove – prese za bušenje ramova sa automatskim utiskivanjem biksni, biksne, prohrom žica, razmaci. Šendeković. Tel. 031/894-331, 031/895-176 Pčelarska oprema, pribor, literatura. Pejo. Tel. 011/84-83-120, 063/830-46-46 Pčelarske vage za sve tipove košnica, kao i po specijalnim porudžbinama, izrađujemo i nudimo. MIKRON – Beograd. Tel. 011/833-2051, 064/2222-948

w w w. u m e l j i c. c o m

Proizvodnja: Internacionalnih brigada 83 Tel. 034/360-181 Prodavnica: 27. Marta 1 Tel. 034/331-350 Mob. tel. 064-507-11-21, 064-27-50-985 E-mail: srdjan-69@hotmail.com

• Izrada i prodaja satnih osnova za sve tipove košnica • Po želji, izrada osnova od voska pčelara • Otkup voska kao i zamena za satne osnove • Po dogovoru sa pčelarskim udruženjima, otkup i zamenu voska vršimo i na terenu 50

PČELARSKI ŽURNAL • 12 • jul-septembar 2011.

KNJIGE VEROLJUBA UMELJIĆA ENCIKLOPEDIJA PČELARSTVA

512 stranica, 2.160 pojmova (156 ličnosti), 910 ilustracija (fotografija i crteža u boji i crno-belih), 36 tabela i dijagrama. Knjiga sadrži osnove znanja iz svetskog pčelarstva i oblasti koje su u vezi sa pčelarstvom. Cena knjige pouzećem je 1.600 dinara.

PČELARSTVO - OD POČETNIKA DO PROFESIONALACA

800 stranica, 1.400 fotografija u boji, 60 tehničkih crteža, 20 tabela i dijagrama. U knjizi je prikazano: kako, kada i sa koliko košnica početi pčelarenje • Tehnike pčelarenja košnicama: DB, LR, Farar, AŽ, pološka, kongresovka i dr. • Način izrade, fotografije, tehnički crteži i specifikacija materijala, za sve navedene košnice i prateću opremu • Metodi uzgoja matica: Jenterov, Nicotov, Milerov, Dulitlov, Alejev • Život pčelinjeg društva u prirodnom staništu • Pčelarska oprema • Bolesti i neprijatelji pčela… Cena knjige pouzećem je 1.900 dinara.

U SVETU CVEĆA I PČELA ATLAS MEDONOSNOG BILJA 1-2

Knjige su nagrađene bronzanom medaljom na svetskom pčelarskom Kongresu APIMONDIA 2003, u Ljubljani, čime su svrstane među tri najbolja svetska dela iz oblasti pčelarstva. U 1. i 2. delu ATLASA MEDONOSNOG BILJA, na 1.440 stranica A5 formata, prikazano je 670 vrsta medonosnih biljaka. Knjige su ilustrovane sa 2.910 fotografija u boji. Sadrže 5.600 naziva biljaka na 8 jezika. Dat je i rečnik botaničkih izraza kao i registar naziva bolesti pri čijem lečenju pomažu opisane biljke. Pojedinačne cene knjiga pouzećem su 1.800 dinara (komplet 3.400).

VEROLJUB UMELJIĆ • 34203 Kragujevac, Čede Dulejanovića 33 034/63-62-879, 063-814-80-80 • vumeljic@ptt.rs; www.umeljic.com