Pčelarski žurnal br. 6 (januar-mart 2010.)

SADRŽAJ

Fotografija na naslovnoj strani Na ivi (Salix caprea L.) Veroljub Umeljić

Godina III, broj 6 januar-mart 2010.

Adresa redakcije

PČELARSKI ŽURNAL Ignjata Joba 57/7 11050 Beograd, Srbija Tel: 011/393 09 58, 064/242 44 55 pcelarskizurnal@yahoo.com www.umeljic.com Izdavač Izdavačka agencija Umeljić Čede Dulejanovića 33 34203 Kragujevac Glavni i odgovorni urednik Ivan Umeljić Stručni saradnik Prof. dr Zoran Stanimirović Urednik fotografije Veroljub Umeljić Prevodioci Ivan Umeljić Aleksandar Milanković Lektura Aleksandar Milanković Dizajn i priprema Denis Vikić Štampa Kolor Pres, Lapovo Nijedan deo ove publikacije (tekst ili fotografije) nije dozvoljeno reprodukovati bez prethodne pismene saglasnosti glavnog urednika.

Copyright © 2010 – Izdavačka agencija Umeljić

Jubilej 4 Dva veka Novog pčelara Anketa ANALIZA PČELARSKE SEZONE 2009 Đoko Zečević 6 Brdsko-planinsko pčelarenje Mile Todorović 8 Kooperant Apicentra Dušan Vorgić 9 Pogled iz ravnice Franc Prezelj 10 Slovenačka iskustva Josip Križ 11 Utisci iz Hrvatske Goran Mirjanić 12 Na severozapadu Republike Srpske Milan Lj. Isidorović 13 Pčelarenje na crnogorskom primorju U fokusu 14 Višematične zajednice – kineska iskustva (I deo) Autorski članci Liza Gros 18 Novi pogled na ples pčela Zoran Stanimirović 20 Energetski stres izazvan infekcijom Nosema ceranae Zanimljivosti 23 Prirodna pojava antibiotika u medu Pčelarska praksa Veroljub Umeljić 24 Izimljavanje pčelinjih društava Majk Harvi 30 Kerkhofova košnica Pčelarstvo u svetu 34 Kalifornija: Oprašivanje badema Medonosno bilje 38 Dren Hobi 40 Pčele i numizmatika (II deo) Naučna istraživanja 42 Visoka zaraženost varoom utiče na pojavu tihe smene matica 44 Talasanje pčela Nagradna igra 46 Upoznajte košnice (I deo) Uradi sam 48 Držač kalema CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 638.1 PČELARSKI žurnal : ilustrovani časopis za pčelarsku kulturu / glavni i odgovorni urednik Ivan Umeljić. - God. 1, br. 1 (2008) - Kragujevac (Ulica Čede Dulejanovića 33) : Izdavačka agencija „Umeljić“, 2008 (Lapovo : Kolor Pres). - 24 cm Tromesečno ISSN 1820-9319 = Pčelarski žurnal COBISS.SR-ID 151515660

Poštovani čitaoci, Na početku smo treće kalendarske godine izlaženja časopisa Pčelarski žurnal.

Ne krijemo zadovoljstvo zbog dobrih ocena i lepog prijema časopisa. Pored pčelara iz Srbije i država bivše Jugoslavije, časopis čitaju i pčelari iz Kanade, Rusije, Nemačke, Kambodže…

Trudili smo se da u Žurnalu budu zastupljene najraznovrsnije pčelarske teme. Pored tekstova o pčelarskoj praksi, objavili smo brojne radove uglednih domaćih i stranih stručnjaka o najnovijim dostignućima iz pčelarske nauke. Kroz stalne i povremene rubrike izveštavali smo Vas o tekućim istraživanjima, zanimljivostima i događajma. Obeležili smo i neke važne jubileje, u 3. broju Godinu Darvina, a u ovom, dva veka od izlaska Novog pčelara – prve knjige o pčelarstvu na srpskom jeziku. Ove 2010. godine navršava se i 200 godina od rođenja Lorenca Langstrota, što ćemo takođe prigodno obeležiti. Naročitu pažnju posvetli smo korisnim rubrikama uradi sam i medonosno bilje. U okviru rubrike iz starih knjiga publikovali smo, po prvi put na srpskom jeziku, neke tekstove pčelarskih klasika Dadana i Langstrota.

Pomenućemo samo neka imena čiji su tekstovi u proteklih pet brojeva objavljeni u Pčelarskom žurnalu: Tomas Sili, Stefan Bogdanov, Zoran Stanimirović, Jevrosima Stevanović, Tomaž Oštir, Bendžamin Oldrojd, Slavomir Popović, Denis van Englsdorp, Kirk Višer, Dejvit Tarpi, Josip Križ, Saša Čolak, itd. Ovom prilikom im se najsrdačnije zahvaljujemo.

Iz ovog broja posebno izdvajamo anketu u kojoj poznati pčelari iznose svoje utiske o protekloj sezoni. Kao što ćete videti njihova iskustva se značajno razlikuju. Cilj nam je bio da vas upoznamo sa korišćenjem paša i tehnikama pčelarenja na širem području bivše Jugoslavije, kako bi što objektivnije mogli da sagledate svoje angažovanje i ostvarene rezultate. Tu su još i zanimljivi tekstovi o izimljavanju pčelinjih zajednica, višematičnom pčelarenju u Kini, novoj Kerkhofovoj košnici, energetskom stresu koji nozema izaziva kod pčela, mogućem uticaju varoe na pojavu tihe smene matica, korišćenju 1.500.000 pčelinjih društava za oprašivanje badema u Kaliforniji, itd.

U narednom periodu objavljivaćemo još više napisa o pčelarskoj praksi, namenjenih pre svega početnicima, ali i stručnije tekstove za iskusnije pčelare. Pozivamo Vas na saradnju. Šaljite nam tekstove i fotografije kojima ćete predstaviti svoja pčelarska iskustva. S nestrpljenjem očekujemo Vaša mišljenja, predloge i sugestije.

U proteklom periodu Pčelarski žurnal smo pretplatnicima distribuirali slanjem na kućnu adresu. Takođe, Žurnal ste mogli da kupite i na kioscima Future plus, jedinog distributera štampe koji pokriva čitavu teritoriju Srbije.

Međutim, zbog velikih finansijskih poteškoća u koje je ova firma zapala, za sada je neizvesno da li ćemo i dalje sarađivati. Zato predlažemo onim čitaocima, koji su Pčelarski žurnal kupovali na kioscima, da putem pretplate obezbede redovno dobijanje časopisa na adresu stanovanja.

Ovaj primerak časopisa dostavljamo i pretplatnicima iz prethodne godine koji još nisu obnovili pretplatu za 2010. godinu, sa nadom da će to uskoro uraditi. Uz časopis dostavljamo i uplatnicu za pretplatu. One čitaoce koji su se već pretplatili, ili su to u međuvremenu učinili, molimo da uplatnicu ponude drugim pčelarima i predlože im da se i oni pretplate na Pčelarski žurnal.

U 2010. godini cena pretplate ostala je nepromenjena i iznosi 700 dinara. Novim pretplatnicima nudimo da poruče komplet svih brojeva časopisa iz 2009. godine po sniženoj ceni od 570 dinara.

Svim čitaocima i saradnicima želimo sve najbolje u 2010. godini!

Ivan Umeljić

Jubilej

DVA VEKA

NOVOG PČELARA prve srpske knjige o pčelarstvu

O

AVRAM MAKSIMOVIĆ (Авраамъ Максімовичь, 1772–1845), rođen je u Somboru. Završio je bogosloviju a zatim radio kao učitelj, kasnije sveštenik.

Bio je paroh somborski. Kao veoma darovit i obrazovan, predavao je veronauku u Somborskoj učiteljskoj školi. Čitao je na nemačkom i francuskom jeziku. Proučavao je uzorno vrtlarstvo, voćarstvo i pčelarstvo. Osobitu pažnju poklanjao je pčelarstvu. U Somboru je kupio 14 jutara oranice i na toj zemlji razvio uglednu ekonomiju, a u lepo uređenoj bašti podigao je pčelinjak. Bio je veliki praktični pčelar. Avram Maksimović spada u red najznamenitijih Somboraca svoga vremena.

4

ve godine pčelari Srbije obeležavaju veliki jubilej – 200 godina od štampanja prve knjige o pčelarstvu na srpskom, odnosno slaveno-serbskom jeziku (славено-сербскій языкъ), Novi pčelar (Новый пчеларь), koju je napisao Avram Maksimović. Knjiga je štampana 1810. godine u Budimu. Za ovu knjigu autor je uspeo da okupi 353 prenumeranta, među kojima je na 10 knjiga bio pretplaćen i veliki srpski prosvetitelj Dositej Obradović. Knjiga predstavlja prvi sistematski rad te vrste kod nas i jednu od najboljih knjiga onog doba iz te oblasti.

Tadašnji pčelari su Novi pčelar veoma rado primili i takoreći razgrabili, pa je Maksimović iste godine štampao i drugo izdanje, ali pod nazivom Pčelar (Пчеларь).

Knjigu je sastavio tako što je, po preporuci mitropolita Stefana Stratimirovića iz raznih stranih pčelarskih spisa i knjiga preveo ono što je najbolje i što najviše odgovara praktičnom pčelarenju. Iz zahvalnosti, knjigu je posvetio mitropolitu Stratimiroviću. Knjiga sadrži 221 stranicu i sastoji se iz dva dela. U prvom delu, u 15 glava, pčelarstvo je obrađeno teoretski, dok je u drugom delu, u 19 glava, dat opis praktičnih pčelarskih radova. Završava se kraćim prikazima osnovnih pčelarskih radova po mesecima, a na kraju je dat spisak prenumeranata.

Neprolazna vrednost Novog pčelara Knjiga je napisana sa puno znanja i razumevanja, sa mnogo zapažanja, pouka i saveta, koji i danas imaju vrednost. Naglasićemo samo neke detalje iz knjige, koji ubedljivo ukazuju na veličinu i neprolaznost Maksimovićevog dela.

Već na početku knjige naglašava se da je držanje pčela pre svega dostojanstveno („Держанїе пчелъ паче всего достойнъйше“). Inače, cela knjiga odiše divljenjem i poštovanjem autora prema pčelama.

Kada govori o košnicama, autor naglašava da one tako treba da budu napravljene, da ih lako i bez mučenja pčelar može pregledati i s mesta na mesto i u daleke predele prenositi. O značaju matice za pčelinje društvo, u knjizi se jednostavno kaže – matica je duša košnice.

Kada se govori o snazi pčelinjih društava naglašava se da je bolje imati manje košnica a dobrih, nego mnogo a oskudnih. A o razrojavanju savetuje da se od najbogatije košnice dva roja mogu uzeti, a od srednje jedan dosta je. Rojevi treba da su snažni, jer dobar roj, dogodine dobra roja dati nam može.

Veoma je naglašen značaj raznog bilja za stvaranje meda, i uopšte za život pčela. Maksimović jednostavno kaže: gde je cvet, tu je med („Гди е цветъ, ту е медъ“). Pčelarima savetuje da u okolini svojih pčelinjaka sade samo dobre medonosne biljke, jer ako se paše i najbogatije pokazuju, opet nisu takve da ih poboljšati ne bismo mogli. A kada na jednom mestu cveća nestane, onda košnice treba pokrenuti i premestiti ih na drugo mesto, gde je mnoštvo cveća primećeno.

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

Poznatu pčelarsku izreku„med na osovini rodi“, koja je dugo pripisivana drugim velikanima srpskog pčelarstva, koji su živeli mnogo kasnije nego Avram Maksimović, srećemo u ovoj knjizi, na 92. stranici, gde se kaže - Kao što je visokoučeni g. Muškatirović u svojim dosta korisnim poslovicama predvidevši korist prenošenja košnica s jednog mesta na drugo, ovim rečima naznačio: med na osovini rodi (медъ на осовини роди).

STEFAN STRATIMIROVIĆ (1757-1836), rođen je u Kulpinu (Bačka). Završio je filozofiju i prava u Beču i Budimu, i bogosloviju u Sremskim Karlovcima.

Zatim se zamonašio a kasnije je izabran za sremsko-karlovačkog mitropolita. Bio je zaštitnik pčelarstva, posećivao je i hvalio sveštenike pčelare. Iz svoje velike biblioteke davao je spise i knjige Avramu Maksimoviću, da po njima napiše prvu srpsku pčelarsku knjigu.

A kada se odlučimo da oduzimamo med, autor nas podseća da – pčele nikada u tolikoj količini meda sakupljale nebi, da im u zimu potreban nije.

U knjizi su opisane i bolesti, tada poznate. A o bolesnoj košnici kaže se, da u njoj pčele ne samo što manje donose i očevidno slabe, već da će, ako bolest dugo traje, pomreti ili s maticom kao roj iz košnice pobeći.

I o pčelarskom objektu je u knjizi napisano. U pčeNavedeno je na šta, pri tome, treba obratiti pažnju. linjaku koliba da se sagradi, gde bi pčelar obitavao, Pre nego što košnice preselimo, treba polja i usei nužna oruđa svoja, i gotove već za smeštanje ve dobro obići i pregledati, hoće li dobra i sposobna biti, i gde nađemo najcvetnije i sa cvećem naj- budućih rojeva košnice, skloniti mogao. A o pojilu veće mesto, ako još blizu vode ima, tu će biti kaže: valovčići da se pribave, i u njima neprestano najzgodnije, zato ih odmah treba tamo preseliti. voda u pčelinjaku da bude, jer bez vode pčele ne mogu. U njih kamenje i pruće staviti, da bi pčele kada piju vodu na njima stajale, i krila ka toplom JOVAN MUŠKATIROVIĆ (1743-1809), rođen je u suncu raskriliti mogle.

Senti. Završio je studije prava u Pešti 1773. godine Potreba da pčelari stalno treba da se trude da stii postao prvi advokat među Srbima. Prvi sakupljač ču nova znanja, u knjizi je jednostavno naglašena: priča i narodnih umotvorina. Izdao prvu zbirku srpskih pripovetki pod nazivom Pričte iliti po proPčelar svagda ima čemu se učiti. stomu – poslovice.

Veroljub Umeljić w w w. u m e l j i c . c o m

5

Anketa

Analiza pčelarske Sproveli smo anketu među viđenijim pčelarima Srbije i šireg regiona (od kontinentalnih brdskoplaninskih do primorskih područja), zamolivši ih da iznesu karakteristike protekle pčelarske sezone (2009.) na svojim pčelinjacima, odnosno u područjima gde pčelare. Cilj nam je bio da pčelare, čitaoce Pčelarskog žurnala, upoznamo sa korišćenjem pčelinjih paša, rezultatima i donekle tehnikama pčelarenja na širem području, kako bi mogli objektivnije da sagledaju svoje angažovanje i ostvarene rezultate. Zahvaljujemo se učesnicima ankete na saradnji. Đoko Zečević, Zlatar (Nova Varoš)

BRDSKO-PLANINSKO PČELARENJE

M

oji pčelinjaci (85 ta, pošto je vreme dozvoljavalo, odabranim drušproizvodnih i oko tvima koja su već imala po tri rama legla, dodao 40 pomoćnih dru- sam iz rezerve, koju ostavljam svake jeseni, po ram štava) se nalaze u blizini Nove sa medom, sa viljuškom skinutim poklopčićima i Varoši, na planini Zlatar, u primaknutim leglu sa jedne strane, a u aprilu i sa selima Drmanovići i Koma- druge strane. Do cvetanja dženarike (oko 1. maja), rani. Locirani su na 1200 već sam u odabranim društvima imao po 5-6 ramometara nadmorske visine. Pčelarim isključivo sa va legla. Pošto je ove godine duvao jak vetar sve desetoramnim DB košnicama. Deo košnica selim u vreme cvetanja dženarike, sve pčelinje zajednice niže predele, na bagremovu pašu. Područje na kome sam svako veče stimulativno prihranjivao sa po 250 se nalaze stacionarni pčelinjaci je brdsko-planinsko grama šećernog sirupa. Ovakvim načinom rada, do sa promenljivom klimom, odnosno kasnijim mra- odlaska na bagremovu pašu, seleća društva su razovitim prolećem, često kišovitim letom, snegovitom zvijena na po 6-8 ramova zatvorenog i većinom izlazećeg legla. jeseni i dugom i hladnom zimom.

Navedene karakteristike područja zahtevaju od Prvi bagrem u Vrdilima (kod Kraljeva) bio je odličan pčelara iskustvo i stalnu mobilnost uz preduzimanje ali drugi u Krivači (Guča) je podbacio, tako da sam sa neophodnih radnji kako bi uspešno ostvario želje- 42 seleća proizvodna društva ostvario 1.600 kg meda, što čini prosek nešto manjim od 40 kg po košnici. ne rezultate.

Iako je prethodna 2008. godina bila dosta bespaš- Pčelinja društva koja ne selim, uz primenu lične na, pčelinje zajednice su izimile dobro, sa prilično tehnike pripremao sam za glavnu pašu. Pošto sam jedinki u košnicama. Gubitaka zbog nozeme ili gla- sve zajednice tokom aprila, a naročito u vreme cvedi nisam ove zime imao. Početkom marta društva tanja dženarike uporedo stimulisao šećernim sirupom, uz proširivanje plodišnog prostora, društva su imala leglo u proseku na po dva rama.

Deo košnica (oko četrdesetak) sam „posebnom su se intenzivno razvijala. Ona su lepo iskoristila tehnikom“ spremao za seobu na bagremovu pašu. voćnu pašu, koja je počela cvetanjem divlje trešnje, Šta podrazumeva „posebna tehnika“? Krajem mar- koje ovde ima u izobilju, a nastavila se cvetanjem jabuke i divlje kruške. Paša je trajala do kraja maja, kada je zahladnelo, pa je čak i sneg pao. Ipak, sa tim društvima sam ostvario po jedan a na nekim i po dva puna polunastavka voćnog meda.

Po povratku sa bagremove paše košnice sam locirao u Brzakovićima, iznad Uvačkog jezera. Polovinom juna počelo je cvetanje majčine dušice, bele deteline, brdskog različka i drugih livadskih biljaka, koje su pčele intenzivno posećivale. A na područjima bližim četinarskoj šumi, smrča je belusala slatkim kapima.

Majčina dušica, foto Đ. Zečević U julu mesecu došlo je do naglog pogoršanja vre6

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

sezone 2009

Pčelinjak na Zlataru, foto Đ. Zečević

mena sa kišom, koje je trajalo neprestano tri sed- je da je prisustvo varoe manje izraženo u odnosu mice, a zatim je nastupilo veoma toplo vreme i to na prethodne godine. u dužem periodu, pa su pčele ponovo intenzivno U drugoj polovini avgusta pregledao sam sve košradile. A kada je došlo vreme vrcanju ovog meda, nice i iz plodišta izvadio po dva rama sa zatvorenim dogodilo se nešto neverovatno. Skoro svi pčelari medom sumnjivog porekla a dodao ramove sa izovog područja, a i šire, žalili su se da med neće iz građenim praznim saćem, i u toku 12 dana izvršio saća! Ćelije normalno zatvorene, tako da i najisku- obilatu prihranu sirupom spravljenog od bagremosniji pčelari nisu mogli pretpostaviti o čemu se radi. vog meda, šećera i vode u odnosu 1:1:1. Medišne Zajednički zaključak je bio da je u pitanju med-med- ramove sa neizvrcanim medom sumnjivog porekla ljika nepoznatog porekla. Lišćara u blizini nema a i one izvađene iz plodišta ostavio sam u magacin i poznato je da medljiku četinara pčele ne poklapa- upotrebiću ih na proleće za razvoj i pripremu druju sasvim. Mnogi pčelari nisu izvrcali ni 10% iz na- štava za bagremovu pašu. punjenih medišta. Ja sam imao sreće da su pčele u Društva zazimljavam sa po 8-9 ramova, koje poBrzakovićima imale nešto bagrema, a tamo je bilo stavljam na sredinu plodišta. Na ramovima, osim relativno malo ove vrste „meda“, tako da sam sa po zadnjim, ispod satonoša na dva ili tri mesta bušim tri puna polunastavka, na tri lokacije izvrcao nešto rupe oko 1,5 cm veličine, radi lakšeg kretanja pčela preko 30%, odnosno oko 750 kg meda. Ocena pri- unutar klubeta. Utopljavanje pčela vršim tako što nosa glavne brdsko-planinske paše za stacionirane sa obe strane krajnjih ramova, do zidova košnice, stavljam po jedan troslojni karton, a preko poklopne pčelare jedva je prelazna.

Problemi sa medljikom se nastavljaju. Pčelari se daske ostavljam preko cele godine„jastuk“ načinjen nadaju prinosu sa heljde, koja je u prvoj polovini od novina i brašnenog džaka. avgusta bila u punom cvetu. Međutim, heljda pod- Polovinom oktobra pao je veliki sneg zadržavši se bacuje i ne medi kako su to mnogi želeli. Razlog je desetak dana, a nakon toga mesec dana je trajalo velika suša i ostali nepovoljni klimatski uslovi za veoma toplo vreme, pa je primećeno leglo u košnicama i to u većem obimu, čak na po tri rama. Ovo ovu nektaricu.

Glavni tretman protiv varoe obavio sam tokom av- je nesvakidašnja pojava, pogotovo na ovim nadgusta a kontrolni u novembru. U pojednim pčelinjim morskim visinama, koja je pčelarima, pored medazajednicama je bilo vrlo malo varoe, dok je na de- medljike nepoznatog porekla, stvorila još jednu setak posto bilo u većim količinama. Opšti zaključak brigu, pa sa zebnjom iščekuju proleće.

Tokom juna i jula odgajio sam oko 70 matica, koje sam upotrebio uglavnom za moje pčelinjake. Matice sam odgajio sistemom Jenter aparata, koristeći trodelne DB oplodnjake. Vrlo sam zadovoljan oplodnjom matica, koja je bila preko 90%. U 2009. godini sam prikupio i 20 kg polena, 8 kg perge i 400 grama matične mleči. Zbog variranja vremenskih prilika, postignuti rezultati, osim uzgoja matica, mogu se oceniti ocenom – dobar. w w w. u m e l j i c . c o m

7

Oplodna stanica, foto M. Todorović

Mile Todorović, Dragušica (Knić)

KOOPERANT APICENTRA

A

naliza protekle pčelar- Bagremova paša je bila veoma izdašna, i uz povoljno ske sezone odnosi se vreme pčele su je dobro iskoristile. Kod jakih pčelinjih na područje centralne društava zabeležen je unos preko 60 kg nektara.

Srbije, tačnije gornjegružan- Na letnjoj paši ostvaren je pozitivan unos, što je ski kraj, opštinu Knić, gde manje-više bilo dovoljno za razvoj novoformiranih mi se nalazi bazni pčelinjak, rojeva. i severoistočni deo Banata, Pošto je moj glavni aspekt pčelarenja uzgoj matica gde jedan deo pčelinjaka selim na suncokretovu (već 15 godina radim kao kooperant Apicentra), osvrnuću se i na uspešnost sezone u tom pogledu. pašu. Pčelarim sa 260 standardnih LR košnica.

Sezona je počela vrlo uspešnim izimljavanjem pče- Proteklu sezonu je na mom pčelinjaku karakterisao linjih društava, uz minimalne zimske gubitke, što izuzetno dobar prijem matičnjaka i vrlo visok proje obećavalo dobar razvoj. Međutim, već pri cveta- cenat sparivanja. Ove godine odgajio sam oko 2.000 nju prvih polenonosnih biljaka, leske i jagorčevine, matica. Matice su bile vrlo kvalitetne, kako u kasnia nešto kasnije i drena, hladno vreme nije pčelama jim turnusima, tako i u ranijim, što se ne događa dozvolilo opštenje sa okolinom. Zbog toga je doš- uvek, tako da u tom pogledu mogu da dam najvišu lo do stagnacije razvoja legla, pa je njegov obim ocenu protekloj sezoni.

Razvoj rojeva je, takođe, bio vrlo dobar, i protekao dugo iznosio u proseku tri rama.

Cvetanjem dženerike stanje se popravilo, ali na je uz minimalnu prihranu. Osnovna društva na bakratko, već za vreme cvetanja maslačka i šljive na- znom pčelinjaku su samostalno obezbedila odličnu stupilo je vrlo promenljivo vreme, često praćeno zimnicu. vetrom, tako da su ove paše vrlo oskudno iskorišće- Zaraženost varoom je bila dosta niža u odnosu na ne. Međutim, kasnije prolećne paše (jabuka, glog prethodnu godinu, tako da smo društva 5 puta i dr.) pčele su odlično iskoristile, što se veoma po- tretirali zadimljavanjem, što je bilo sasvim dovoljno. voljno odrazilo na razvoj društava, tako da su se Zapaženo je, što je interesantno, da su skoro cele ona vrlo dobro razvila za glavnu - bagremovu pašu. sezone pčele obilno donosile propolis.

Tome je doprinelo i značajno kašnjenje početka Ocenjujući proteklu sezonu, sagledavajući sve karakteristike, smatramo da zaslužuje visoku četvorku. cvetanja bagrema.

Suncokretova paša je ove godine bila vrlo oskudna. Pored obezbeđene zimnice, u proseku po košnici, oceđeno je 10-12 kg meda.

Pored toga, na ovoj paši je bilo i prilično trovanja izletnica, tako da su društva bila u značajnoj meri oštećena.

8

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

Dušan Vorgić, Novi Sad

POGLED IZ RAVNICE

P

čelarim 20 godina sa prinos bagrema od 40 kg po košnici (73 košnice, 73 AŽ košnice ugrađe- uvek je na toj osnovi račun). ne na kamionu. Veliči- Polovinom juna odselio sam košnice na Frušku Goru, na rama je 40x30 cm, koji na lipovu pašu. Lipa je dobro krenula i ponela, kako odgovara košnici pološki. to pčelari kažu, ali koliko je vreme na bagremu bilo Pored toga imam i 40-50 ekstra DOBRO, toliko je na lipi bilo katastrofalno pomoćnih društava, koja se LOŠE, jer je svaki dan oko jedanaest časova bio stranalaze u trodelnim pološkama. Pčelinjak zimuje u hovit pljusak, tako da sam sa košnicama morao da Gardinovcima, pored Dunava, na 35 km od Novog „pobegnem“ u Banat na suncokret. Tu sam izvrcao Sada prema Beogradu. Naglašavam da sam prak- „tanku“ lipu, svega 8 kg po košnici. Suncokret je dotično vikend-pčelar, jer sam u stalnom radnom od- bro počeo da medi, ali nekoliko pljuskova i vetar nosu. umanjili su prinos, pa je i tu bilo polovično vrcanje, Prethodne godine (2008.) prvi put sam zazimio 25 oko 10 kg po košnici. No, ostavljena je solidna zimpomoćnih društava u medištima AŽ košnica i to je nica pčelama, tako da sada nema brige oko prezipun pogodak. Zahvaljujući tome prezimljavanje je mljavanja. Početkom avgusta doselio sam košnice bilo mnogo bolje pa su i sama društva bila jača za nazad u zimovnik (Gardinovci), tretirao protiv varoe, pašu. a zatim otišao na godišnji odmor na crnogorsko Samo proleće bilo je povoljno, pa su pčele solidno primorje. I tu sam malo „pčelario“ učestvujući na iskoristile cvetanje vrbe i voća. U blizini je bilo ve- njihovoj pčelarskoj izložbi u Igalu. likih površina uljane repice pa je i to doprinelo da Prinuđen sam da matice kupujem, zbog nedovoljse društva dobro razviju i spremna dočekaju bagre- no slobodnog vremena za njihov uzgoj. Jedino movu pašu. koristim matičnjake tihe zamene, kad god ih nađem.

Na rani bagrem pčele selim za Prvi maj, jer tada Nikada ne prihranjujem pčelinja društva radi zimskih imam više slobodnih dana. Prethodno obavim rad- zaliha hrane, već im ostavljam dovoljno meda. nje za sprečavanje pojave rojevog nagona, izvrcam Da se zaključiti da sam pčelar-medar, jer drugo ne sav med sa prethodnih paša i „namestim“ pčele za stižem da odradim. Žao mi je što se nisam bolje korišćenje bagremove paše. Prvu bagremovu pašu organizovao za sakupljanje propolisa, pa se nadam koristim na Ceru, a kada ona počne da jenjava selim da će mi tu neko savetom pomoći. dalje, prema Ljuboviji, na kasni bagrem, na kome Ako bih sezonu ocenjivao po količini izvrcanog meda pri povoljnom vremenu pčele dopune košnice i eto i po uspešnosti zazimljavanja, dao bih ocenu 4. dobrog vrcanja. Ove godine imao sam rekordan Na lipovoj paši, foto D. Vorgić

Ove godine, po mom mišljenju, nije bilo mnogo varoe. Ali, pošto se lepa jesen odužila, a paša astera zakasnila, bilo je tihe grabeži, pri čemu su pčele donosile varou iz drugih košnica. Zbog toga su septembarski tretmani protiv varoe dali nešto drugačiju sliku, pa zato treba biti oprezan u konačnim ocenama. w w w. u m e l j i c . c o m

9

Zimski motiv, foto F. Prezelj

Franc Prezelj, pčelarski majstor, Kamnik, Slovenija

SLOVENAČKA ISKUSTVA

P

čelarim sa 25-30 koš- ali na kraju bili su vrlo retki pčelari koji su vrcali nica Fararovog sistema, barem nešto kestenovog meda. Naime, zbog posa visokim podnjačama voljnih vremenskih uslova kesten je vrlo bogato i mrežastim dnom. Košnice procvetao, ali je već na početku cvetanja počelo se nalaze na dve lokacije u kišovito vreme koje je trajalo cele tri nedelje. okolini Kamnika. Bazni pče- Razvoj pčela bio je dosta dobar, rojenje je bilo u linjak je na granici predgor- sasvim normalnim granicama. Uzgoj matica bio je ja Kamniških Alpi i polja sa remećen lošim vremenom baš u vreme cvetanja izrazitom monokulturom, na kojem se gaji u najve- kestena, kada bi trebalo da je taj posao najintenćoj meri kukuruz. Drugi pčelinjak je udaljen oko 2 zivniji. km, u samom predgorju. Na drugom pčelinjaku Većina pčelara upotrebljavala je sredstva protiv držim obično 6 pčelinjih društva a ostala su u baznom varoe dobijena od zvaničnih veterinarskih ustanova, ali po mojim podacima nije bilo pravog uspeha. pčelinjaku.

Ako ne računamo prilično velike gubitke pčela zbog Poslednji podaci o stanju uzimljenih pčelinjih druinvazije varoe i drugih, još nepoznatih uzročnika, štava su katastrofalni. Iz više reona dolaze loše inova pčelarska godina je počela dosta dobro. Bila je formacije, da su pčele, koje bi trebale u punoj konprilično dobra rana prolećna livadska paša i vrlo diciji da prezime, već propale ili su u vrlo lošem bogata paša na bagremu. Uz to treba napomenuti, stanju. Na osnovu toga možemo očekivati da će, u da je bagremova paša prisutna na najviše 30% za poređenju sa ovogodišnjim stanjem, idućeg prolepčelarenje zanimljivih lokacija, a na drugim tereni- ća biti daleko manji broj pčela u pčelinjacima. ma bagrema nema, ili ako ga ima onda zbog pre- U mom pčelarstvu imam vrlo lepu sliku na pomoćniskih temperatura ne medi. Bagremovu pašu nom pčelinjaku, gde su sva pčelinja društva sada iskoristili su pre svega seleći pčelari, kojih ima ma- još u odličnoj kondiciji, međutim, u baznom pčelinje od 10%, dok ostali pčelare stacionarno. Oni njaku preko pola pčelinjih društava je u nezavidnom pčelari koji su imali primerno pripremljena društva položaju. u košnicama sa dovoljno velikim prostorom, dobi- Po pitanju prihranjivanja pčelinjih društava, treba li su bagremovog meda više nego bilo kada ranije reći da kod nas nigde nema terena gde nije bilo potrebno dodatno prihranjivanje. Nažalost, ovde (i preko 80 kg po košnici). Šumska paša bila je vrlo loša, a pored toga taj med je to već davna prošlost. je kristalisao još u saću, pa vrcanje nije moglo biti Ako ocenjujem proteklu pčelarsku godinu, ne bih uspešno. U velikom delu Slovenije pitomi kesten mogao dati više od 2 za stacionarne pčelare, a za predstavlja glavnu pčelinju pašu. Puno je„obećavao“, one koji su pratili pašu ocena je 3+.

U prethodnom periodu bilo je više godina sa dovoljno dobrim pčelinjim pašama na čitavom području Slovenije, a 2009. je bilo katastrofalna. Šumska paša, koja u našim uslovima predstavlja preko 70% svih prinosa, bila je vrlo loša, da ne kažem, da je nije ni bilo. Pored toga bilo je puno pojava američke truleži, koja je pored nedostatka paše dodatno opterećivala veliki broj pčelara.

10

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

Josip Križ, Zagreb, Hrvatska

UTISCI IZ HRVATSKE

P

čelarim sa 160 fararovih košnica, od kojih 100 selim. Gubitaka pčela preko zime gotovo da i nije bilo, ako napravimo poređenje sa prošlim prolećem (2008.), kada su gubici kod nekih pčelara bili i 50%. Kraj gde mi pčelinjak zimuje, a to je neposredna blizina Ivanić Grada (oko 40 km istočno od Zagreba), bogat je razvojnom prolećnom pašom. U okolini ima puno odvodnih kanala, tuda teče i reka Lonja, a ima i dosta tabli zasejanih uljanom repicom. Od drvenastog bilja najzastupljenije su sve vrste vrba, a ima dosta i leske.

Od zeljastih biljaka pomenuću samo maslačak, jer kad on procveta, onda su to nepregledna žuta polja. A kad još posluži lepo vreme, kako je to bilo ovog proleća, onda bude veliko veselje ne samo za pčelare već i za pčele.

Proletos je počelo rojenje već samim početkom aprila, što govori da su unosi polena i nektara krenuli vrlo rano. Ovo proleće je mnogo obećavalo, razvoj društava je bio kakav se samo poželeti može, unosi polena i nektara, pa i vreme i temperature.

Sve je bilo gotovo idealno. Ali, tada dolazi zahlađenje, jedno za drugim. Nisu se mogla spojiti ni 3-4 lepa dana, a pčelinja društva „kuvaju“. U prirodi verovatno mora biti tako, ili nas priroda na ovaj način kažnjava što joj čovek radi razne nepogodnosti.

Kada se vreme malo stabilizovalo, sve je krenulo izuzetno brzo, pa su neke biljke počele cvetati i 10 dana pre uobičajenog vremena. Tako je i bagrem počeo da cveta 7 dana pre uobičajenog termina.

Međutim i samo cvatanje bagrema pratile su razne nedaće. Noćne temperature bile su izuzetno niske, tako da pčele nisu počinjale da izleću pre 10 ili 11 sati, a pored toga, dva dana je duvao jak topao ve-

tar. Zbog navedenih razloga, bagrem je ove godine trajao svega 10-12 dana, a pčele su tek tada bile u punoj snazi. Ipak, izvrcali smo u proseku po košnici 45 kg bagremovog meda.

Pčelinja društva smo zatim preselili na pašu pitomog kestena u mesto Markuševečka Trnava (južni obronci Zagrebačke Gore). Sam početak opet je obećavao puno. Vaga je „pokazivala“ da su unosi na samom početku kestenove paše bili više nego zadovoljavajući. Prvih osam dana unos je bio 28 kg. Međutim, vremenska prognoza je srušila sve nade. Najavljen je Đenovski ciklon, koji donosi 8-10 dana kiše, hladnoće i oluje. Tako je i bilo!

Nakon svega, mnogi pčelari preselili su košnice u Liku, a ja sam doneo odluku da ih odselim tamo gde i zimuju. Celog narednog meseca unos je bio „sramežljiv“, ali vaga ni u jednom trenutku nije pokazivala minus. Već kada sam pomislio da neće proći bez prihranjivanja, nešto je jako zamedilo i to je trajalo dobrih 20-ak dana. Pčele su se veoma dobro razvile i osigurale izvanredno dobru zimnicu.

Međutim, vesti iz Like bile su više nego poražavajuće. Pčele su gladovale i nije mi jasno šta su tamo pčelari čekali. Više puta sam upozoravao i pisao da nema smisla seliti košnice na neka mesta u Liku, jer se već od 1996. godine stočni fond smanjio više od 95%, što za direktnu posledicu ima smanjenje medenja vrijeska i mnogih drugih biljaka.

Ove sezone smo iz 100 fararovih košnica izvrcali 7 tona meda. Već godinama ne prihranjujemo pčele radi dopune zimnice. Moja ocena protekle sezone je dobar (3) i treba je što pre zaboraviti. Što se tiče varoe, na proleće se može očekivati puno praznih košnica, jer koliko imam informacija sa terena, mnogi pčelari su se opet „uspavali“ po pitanju tretmana i već zatvaraju košnice.

Na paši pitomog kestena, foto J. Križ

Interesantno je da je u okolini Ivanić Grada, u selima Posavski Bregi, Topolje i ostalima uz reku Savu, još uvek razvijeno tradicionalno pčelarenje pletarama, dubinama i sličnim košnicama. w w w. u m e l j i c . c o m

11

Mr Goran Mirjanić, Gradiška, Republika Srpska

NA SEVEROZAPADU REPUBLIKE SRPSKE

P

čelinja društva na po- Glavne mere borbe protiv varoe na našim pčelinjadručju severozapadnog cima sastoje se u kontinuiranoj biološkoj borbi (radela Republike Srpske movi građevnjaci, veštački rojevi i mravlja kiselina), izašla su iz zimskog perioda te jesenje-zimski tretmani (akaricidi i oksalna). Broj 2008/2009. godine dosta i vreme tretmana zavisi od brojnosti varoe u peridobro kondiciono spremna odu maj-jun, što ustanovljavamo prilikom isecanja za početak aktivne pčelarske prvih generacija trutovskog legla u građevnjacima. sezone. Po slobodnoj proceni prosečni zimski gu- Korišćenjem građevnjaka možda smo smanjili nivo bici nisu bili veći od 10-15%, što je daleko manje u proizvodnje, ali smo smanjili i gubitke pčela zbog varoe, što je i cilj primene ovih mera. odnosu na period 2006-2008. godine.

U pogledu prolećnog razvoja društava, isti je, zbog Zbog manjih prinosa u drugom delu godine, modosta povoljnih vremenskih prilika, bio srednjeg rali smo pčelinja društva da prihranjujemo sa 5-10 do burnog intenziteta. Ovo se posebno odnosi na kg sirupa. Pitanje je da li je i to bilo dovoljno, s obperiod cvetanja voćnih vrsta, koje predstavljaju i zirom na topli talas u novembru.

Poredeći pčelarsku 2009. sa prethodnim godinama, glavnu pašu u ovom periodu.

S obzirom da pčelarimo na priobalnom području možemo zaključiti da je bila veoma uspešna u poreke Save sa jedne strane, omeđenom Kozarom sa četnom periodu (ocena 4,5), dok je drugi deo godruge strane, možemo istaći da je u poslednjih ne- dine bio dosta slabiji (ocena 3), što daje prosečnu koliko godina, glavna paša na našem području bag- ocenu 3,75. remac (Amorpha fruticosa L.). To je biljka koja pčelare sa ovog područja još nije izneverila, redovno dajući obilne količine meda i polena. Srećna okolnost je i medenje bagrema, neposredno pre bagremca, tako da je većina pčelara imala krajem maja jedno kvalitetno vrcanje mešanog meda. Ove godine je zaista bila šansa da neki pčelari dobiju i monoflorni med, s obzirom da je zadnji put bagrem medio „još početkom ovog veka“.

Pčelari sele košnice na potezu toka Save, na relaciji Gradiška – Kozarska Dubica, te na širem području Lijevča Polja, koja obiluju bagremom a nešto kasnije pitomim kestenom. Zbog vremenskih prilika, u drugom delu godine prosečni prinosi po pčelinjem društvu nisu prelazili 10 kg mešanog meda (lipa, kesten i livada).

Pojava prirodnog rojenja ove godine je bila zanemarljivo izražena (na vlastitom pčelinjaku oko 5%), što je imalo bitnog uticaja na prinos, koji je u proseku u ovom periodu iznosio 25-30 kg po košnici.

Sa druge strane, ovakva situacija predstavljala je opasnost za zdravlje pčela, jer se ne prekida lanac razvoja varoe.

Proizvodnja veštačkih rojeva je česta pojava kod naših, naročito mlađih pčelara, pogotovo ove godine, s obzirom na relativno mali broj prirodnih rojeva (prosečna cena 5-ramnog roja je oko 30 eura).

Na vlastitom pčelinjaku proizvedeno je oko 300 rojeva. Matice se nabavljaju po subvencioniranim cenama od 4 eura kod registrovanih uzgajivača Bagremac, foto V. Umeljić matica u RS, čime se bavi 5 pčelara.

Prosečni prinosi meda po pčelinjem društvu na području severozapadnog dela Republike Srpske (šire područje Banja Luke) bili su 35-40 kg prvenstveno mešanog (poliflornog) meda, sa relativno malim udelom čistog sortnog meda.

12

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

Pčelinjak za linijsku selekciju matica, foto M. Isidorović

Milan Lj. Isidorović, Sutomore, Crna Gora

PČELARENJE NA CRNOGORSKOM PRIMORJU

Ž

ivim i pčelarim u malom 1.700 satnih osnova i da sakupe, po slobodnoj procrnogorskom primor- ceni, do 15 kg meda po košnici. Izuzetan posao, jer skom mestu Sutomoru. je trebalo napraviti ramove, pripremiti ih za dodaImam 200 društava u LR vanje društvima, te kontrolisanim radom uticati da košnicama. Dva pčelinjaka ne dođe do pojave rojevog nagona. Pokušao sam su na obroncima planine uštedeti, da to odradim bez sezonskog radnika-poSozine, a treći je u ravnici, moćnika ali se pokazalo nemoguće. To se brzo takoreći na ivici naselja, u odrazilo na broj mojih komercijalno odgajenih matica. Prosečno odgajim 500 matica ali ove godine neposrednoj blizini morske obale.

Pčelarenje na primorju je po mnogo čemu speci- samo 200. Nepunih desetak godina se bavim odfično. Izimljavanje pčelinjih društava je relativno gajanjem matica, a zadnje tri godine linijskom selako, jer nema dugotrajnih i niskih temperatura, lekcijom matica u Centru za selekciju (sa 8 linija štaviše pčele mogu cele zime veoma često da izle- matica), uz kontrolu i nadzor Poljoprivrednog faću. To im omogućavaju vedri i sunčani dani sa me- kulteta iz Zemuna. diteranskom klimom. Međutim, isti ovi razlozi tera- Ove godine su naši reprocentri odgajali matice za ju matice da nose jaja sve do polovine decembra, pčelare od matica majki koje potiču iz ovog Centra pa i duže. Tako je prekid legla u proseku oko dva- za selekciju domaće-primorske karnike. Cena madesetak dana, jer sa pojavom prvih cvetova badema, tice manja je od cene 1 kg meda. Povratne infordrena, ljubičice, polovinom januara, pojavljuju se i macije od pčelara potvrdjuju zadovoljstvo kvaliteprva jaja od matica. Pravi jači impuls razvoju daje tom ovih matica. Ugovor obavezuje Poljoprivredni visoki vrijes, žbun koji u februaru zna da obeli cele fakultet da projekat vodi još dve godine, a posle padine. Onda sledi period klasičnog martovskog i toga nastavljam sa samostalnim radom. ubrzanog aprilskog tazvoja, kada se postavljaju Varoa je, naravno, i kod nas prisutna ali je pod punom matične rešetke i vrše pripreme za glavnu pašu. kontrolom. Prvi sam u Crnoj Gori započeo populaGlavna paša kreće početkom maja i čini je velikom rizaciju zaštite čistim sredstvima (mravlja, oksalna, delom pelim, ili kako se još naziva - žalfija, kadulja timol). Sada svi članovi SPOCG imaju samo dva tre(Salvia officinalis L.). Ova vrlo lekovita biljka daje jak tmana: zimski (bez legla) i početkom avgusta. Mi u primorju imamo i dodatni tretman krajem oktobra i gust med izuzetne arome, koji je veoma cenjen.

Na ovom terenu godina je bila veoma dobra, jer su (zbog produženog nošenja matice). Sagledavajući društva uspela da se potpuno razviju, izvuku oko celu sezonu, možemo joj dati ocenu između 4 i 5.

Naglašavam da imamo izuzetnu podršku od strane Ministarstva poljoprivrede CG (ove godine 235.000 eura) kao i od opštine Bar (ove godine 25.000 eura), tako da ono što znamo i planiramo možemo realno i da sprovodimo. Svi mediji nas rado podržavaju.

Sve nas to stimuliše, tako da imamo značajan porast broja pčelinjih društava. w w w. u m e l j i c . c o m

13

U fokusu

Višematične zajednice k inesk a iskustva

I deo

Bez snažnih pčelinjih zajednica nema ni velikih prinosa. Upravo zbog toga, u mnogim zemljama poslednjih nekoliko decenija ulagani su veliki napori da bi se razvio odgovarajući metod za dobijanje što više legla. Poslednjih deset godina u Kini se praktikuje formiranje višematičnih pčelinjih zajednica u kojima nekoliko matica polaže jaja istovremeno. Stepen polaganja jaja u tromatičnim pčelinjim zajednicama iznosi u proseku 199% jaja u normalnoj jednomatičnoj pčelinjoj zajednici, dok je u petomatičnim pčelinjim zajednicima taj odnos 328% (Hu & Zheng, neobjavljeni rad).

Međutim, normalne pčelinje zajednice imaju „samo“ jednu maticu. U prirodnim okolnostima, ukoliko se nekoliko matica „sretne“ – što se inače i događa jer se najčešće više matica istovremeno izvodi iz matičnjaka, ili, kada „strana“ matica dospe u zajednicu nakon spajanja više društava – one po pravilu stupaju u okršaj za reproduktivnu dominaciju koji se završava tek kada jedna od njih „preuzme monopol“ na stvaranje potomstva u zajednici. Matice se „hvataju u koštac“ pomoću svojih nožica i mandibula. Ubadanje je uobičajeni uzrok smrti, a ono može biti uspešno izvedeno jedino ako se matica svojim mandubulama dobro „osloni“ na suparnicu. Pčele radilice, takođe, na razne načine mogu učestvovati u eliminaciji „prekobrojnih“ matica; mogu uništavati matičnjake, zatim, imobilisati i uklubiti matice, ili se „umešati“ u borbu između matica preko takozvanog „vibracionog signala“. U prirodnim okolnostima, tokom tihe smene, ili u vreme rojenja, u jednoj zajednici može biti prisutno više matica. Ipak, ovakvo stanje nije trajno – pre ili kasnije, jedna matica preuzeće dominaciju dok će ostale biti eliminisane.

Prema tome, da bi se formirala višematična pčelinja zajednica neophodno je na neki način fizički razdvojiti matice i tako sprečiti njihov fizički okršaj. Kineski stručnjaci razvili su posebne metode pčelarenja sa višematičnim zajednicama koje su nedavno publikovali u nekoliko članaka objavljenih u poznatim svetskim časopisima Journal of Apicultural Reasearch i PloS One. Priprema pčelinjih zajednica za prijem više matica Za formiranje višematičnih zajednica u Kini korišćene su pčele radilice italijanske rase Apis mellifera ligustica uzgajane na poznatoj selekcionoj stanici Pingu. Tokom više godina osobine ovih pčela selekcionisane su u smeru visoke proizvodnje matičnog mleča.

Da bi se pčelinja zajednica uspešno pripremila za prijem većeg broja matica neophodno je da se ispoštuje određena procedura. Pre svega, iz zajednice treba ukloniti starije pčele i ostaviti samo one mlađe. Drugo, zajednicu treba dobro opskrbiti hranom – polenom i medom. Zajednice predodređene da “ugoste” veći broj matica pripremljene su na sledeći način.

14

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

Odabrani su satovi sa mladim leglom i pripadajućim pčelama. Blagim stresanjem ovih ramova, starije pčele će otpasti, dok će mlade pčele ostati na saću. Zatim se u posebno pripremljenu košnicu smeštaju ovi satovi sa mladim pčelama. Za formiranje višematičnih zajednica koriste se mlade pčele da bi se izbeglo uklubljavanje i ubijanje matica, što je tipičan „odgovor“ starijih radilica na dodavanje novih matica. U poređenju sa starijim pčelama osetljivost mladih radilica na feromonske signale veoma je niska. Pored toga, one slabije „prepoznaju“ matični feromon i pokazuju znatno manju agesivnost. Košnice koje će „ugostiti“ više matica treba premestiti na 5-10 m od

Leglo u višematičnoj zajednici

svoje prvobitne pozicije kako bi se onemogućio povratak izletnica (starijih pčela). Neophodna količina saća i pčela za formiranje višematičnih zajednica zavisiće od broja dodatih matica. Četiri sata biće dovoljna za tromatične, a šest za šestomatične zajednice. Da bi se obezbedilo dovoljno hrane u pčelinjoj zajednici iz koje su odstranjene izletnice, levo i desno od ramova sa leglom treba dodati ramove sa medom i polenom.

Prema tome, zajednice koje treba da prihvate više matica mogu se opisati kao suštinski „neutralizovane“ iz ugla međuodnosa na relaciji matica-radilice, u poređenju sa zajednicama kod kojih je prisutna normalna starosna struktura radilica.

Priprema matica za uvođenje u zajednicu Dva dana nakon što su pčelinje zajednice na odgovarajući način pripremljene, matice se oduzimaju iz svojih i dodaju u novoformiranu (buduću višematičnu) zajednicu. Pre uvođenja u novu

zajednicu pomoću makazica odseca se deo (trećina do polovine) jedne mandibule svakoj od matica. Odsecanjem mandibula smanjuje se njihova sposobnost da se bore i ubijaju (Dietemann, 2008). Pored toga, njihovi veliki abdomeni dodatno umanjuju njihovu sposobnost za borbu (Spiewok, 2006). Kineski naučnici (Huo-Qing Zheng i saradnici, 2009) naglašavaju da matice koje se koriste za formiranje višematičnih zajednica moraju biti iste starosti, ali uz to i starije od šest meseci. Razlog tome je što se matice mlađe od šest meseci agresivnije odnose prema suparnicama (Spiewok 2006), a slična starost donekle im garantuje podjednak prijem kod radilica.

Ostali faktori koji utiču na uspešnost formiranja višematičnih zajednica Još neki faktori doprinose većem uspehu, kao recimo period kada se formiraju društva: snažan unos polena i nektara pomaže prigušivanju razlika između mirisa u pčelinjoj zajednici (Bethe, 1898). U Južnoj Kini višematične pčelinje zajedw w w. u m e l j i c . c o m

15

nice uglavnom se formiraju od marta do maja, kada su značajnije pčelinje paše u cvetu. U nekim oblastima formiranje se vrši tokom septembra i oktobra kada cveta čaj. Prskanje matica i pčela rastvorom meda i vode pospešuje negovateljsko ponašanje radilica i pruža dodatno vreme kako bi miris matica postao „prihvatljiv“ za radilice (Morse 1979).

Pošto su veoma osetljive na unutrašnje i spoljašnje činioce, višematične pčelinje zajednice zahtevaju stalni nadzor. Izostanak angažovanja pčelara može da rezultira gubitkom jedne ili više matica u bilo kojem periodu sezone, posebno tokom zime. Posmatrano iz ugla pčelarske prakse, kineski stručnjaci ne preporučuju gajenje velikog broja višematičnih zajednica jer one zahtevaju izuzetno veliko angažovanje pčelara. Bez obzira na sve, smatraju oni, korisno je imati nekoliko ovakvih zajednica koje će proizvoditi leglo za pojačavanje postojećih ili formiranje novih društava, ili predstavljati banku matica ukoliko su neophodne drugim zajednicama. Višematične pčelinje zajednice mogu se takođe koristiti i kao izvor mladih pčela za formiranje paketnih rojeva za kojima postoji sve veća potražnja.

Formiranje višematičnih zajednica Da bi se maksimizovalo polaganje jaja od strane matice, i da bi se u proleće društva što brže razvila, krajem leta (prethodne godine) vrši se zamena starijih matica mlađim. Upravo ove zamenjene matice kineski pčelari koriste za formiranje višematičnih zajednica. Mirna koegzistencija matica postiže se odsecanjem njihovih mandibula čime se sprečava njihova borba na život i smrt (Dietemann 2008, Zheng 2009). Nakon dodavanja matica u buduću višematičnu koloniju, one će u početku polagati jaja manjim intenzitetom, a nije retka pojava i da potpuno prestanu sa polaganjem, što zbog uznemirenosti izazvane „hirurškim“ tretmanom, što zbog novog „socijalnog konteksta“ u zajednici u kojoj ima više reproduktivno sposobnih jedinki. Ovakva smanjena aktivnost matica u pogledu polaganja jaja trajaće otprilike oko nedelju dana dok se njihova aktivnost ne povrati na prethodni normalan nivo.

Prvih nedelju dana može se označiti kao period međusobnog „upoznavanja“ i „prihvatanja“ matica i radilica – kao stadijum krhke uravnoteženosti koji iziskuje naročitu pažnju i angažovanje pčelara.

Pre svega, zbog toga što je neophodno da novu zajednicu čine isključivo mlade radilice, pa je 16

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

samim tim i sakupljanje nektara i polena značajno smanjeno, ona mora biti dobro opskrbljena polenom i šećernim sirupom.

Drugo, novoformirana višematična zajednica poseduje slabiju odbrambenu moć, i lako može biti žrtva grabeži od strane susednih društava.

Zbog toga, košnice sa višematičnim zajednicama moraju da se smeste što dalje od pčelinjaka, a leto treba suziti kako bi se mogućnost pojave grabeži svela na minimum.

Treće, višematični sistem pčelarenja zahteva veliki broj radilica koje će opsluživati matice i negovati leglo. Trebalo bi, ukoliko to bude neophodno, dodati mlade pčele ili saće sa leglom u najzrelijem stadijumu da bi se, pre nego što se izlegu nove radilice, brojnost zajednice održala na zadovoljavajućem nivou.

Svakodnevne aktivnosti Kada matice povrate potpunu sposobnost za polaganje jaja, višematične zajednice razvijaće se znatno brže nego jednomatična društva (Zheng, lična zapažanja), na šta ukazuje veći broj položenih jaja na dan (Hu & Zheng, neobjavljeni podaci). Veliki kapacitet za razvoj legla u višematičnoj zajednici ima za posledicu da saće bude „okupirano” prevashodno leglom, pa manje prostora ostaje za smeštanje hrane. S druge strane, biće potrebno znatno više hrane da bi se odgajilo leglo pet ili više matica. Tokom bespašnog perioda ove zajednice moraju se prihranjivati znatno češće od jednomatičnih u istim uslovima. Čak i u kasnijim stadijumima razvoja višematičnih zajednica, grabež može dovesti do njihovog kolapsa, pa se mora voditi računa da ne dođe do toga. Posebno su opasni periodi tokom godine kada nema značajnijeg unosa nektara i polena iz prirode. Nalet pčela, česta pojava na pčelinja-

U prošlosti je bilo raznih pokušaja formiranja višematičnih zajednica. Uspeh je bio promenljiv, a nijedna metoda nije bila široko prihvaćena: • upotreba kaveza (Kovtun 1949) • podrezivanje krila matica (Kovtun 1949) • amputiranje žaoke (Lensky & Drachen 1963) • jednostavno, dodavanje među pčele radilice (Spoja 1953)

Četiri matice na jednoj strani saća

cima u kojima su košnice postavljene blizu jedna drugoj, takođe može izazvati grabež jer će u višematične zajednice dospeti starije – agresivnije – pčele. Ovi problemi mogu se izbeći ukoliko se košnice propisno udalje jedna od druge, ali i pažljivom kontrolom učestalosti grabeži.

Potrebno je redovno vršiti kontrolne preglede ovih zajednica jer se, i pored prisustva više matica, u njima mogu pojaviti matičnjaci. Oni moraju da se uklone jer bi u suprotnom novoizvedena matica mogla ubiti jednu ili više postojećih.

Dešava se, doduše u retkim slučajevima, da se novoizležene matice integrišu u višematičnu „organizaciju“ i da neko vreme „kohabitiraju“ sa starim maticama.

Zimovanje Višematične zajednice formirane prema gore opisanoj metodi sposobne su, tvrde kineski stručnjaci, da prežive zimu u klimatskim ulovima kakvi vladaju na jugu Kine, gde hladan period traje oko tri meseca godišnje, a najniže temperature dostižu –5 °C. U svakom slučaju, zima je veoma rizičan period kada je u pitanju gubitak matica pa višematične zajednice treba tokom jeseni dobro opskrbiti medom i polenom, dok populacija radilica u ovom periodu mora da bude veoma brojna. Ukoliko to nije slučaj, pre početka zimskog perioda zajednicama treba dodati ramove sa medom i polenom. Količina hrane koju treba dodati zavisiće od već dostupnih zaliha u

zajednici, zatim klimatskih uslova, kao i od intenziteta polaganja jaja u ovom periodu.

Tokom zime matice mogu da se smeste u kaveze da bi se smanjila njihova aktivnost polaganja jaja.

Međutim, zatvaranje u kaveze može dovesti do gubitaka svih matica, sem jedne, pa ovu aktivnost treba izbegavati. Ali, ako je to već neophodno, kaveze treba postaviti blizu jedan do drugog, kako bi se svim maticama obezbedila optimalna nega u budućem zimskom klubetu.

Nastavak u sledećem broju Literatura Huo-Qing Zheng, Shui-Hua Jin, Fu-Liang Hu and Christian W. W. Pirk Sustainable multiple queen colonies of honey bees, Apis mellifera ligustica Journal of Apicultural Reasarch, Vol. 48 (4) pp. 284-289 (October 2009) Huo-Qing Zheng, Shui-Hua Jin, Fu-Liang Hu, Christian W W Pirk and Vincent Dietemann Maintenance and application of multiple queen colonies in commercial beekeeping Journal of Apicultural Reasarch, Vol. 48 (4) pp. 290-295 (October 2009) Huo-Qing Zheng, Shui-Hua Jin, Chrstian W. W. Pirk, Vincent Dietemann, Robin Crewe, Fu-Liang Hu Honeybee multiple queen colonies in China APIMONDIA (2009) Vincent Dietemann, Huo-Qing Zheng, H. R. Hepburn, Shui-Hua Jin, et al.

Self Assesment in Insects: Honeybee Queens Know Their Own Strenght PloS ONE 3 (1): e1412. doi: 101371/journal.pone.0001412 (2008)

Priredio Ivan Umeljić w w w. u m e l j i c . c o m

17

Autorski članak

Liza Gros*

Novi pogled na

ples pčela Izvor: Gross L (2007), A New View of the Waggle Dance: Making Scents to Recruit Fellow Foragers. PLoS Biol 5(9)

Medonosna pčela i njen njihajući ples pojavili su se 1947. godine u javnosti kao model komunikacije među životinjama kada je Karl fon Friš otkrio da njihanje „govori“ ostalim pčelama gde mogu da pronađu obilje hrane. Biolozi su pokušavali da otkriju kako „plesačice“ prenose ove informacije i privlače druge pčele u tami košnice. Zvuci, vibriranje saća, taktilni znaci (dodirivanje antenama) i mirisi, svi zajedno, igraju određenu ulogu u ovom precizno razrađenom prenosu informacija, ali, nijedan od ovih signala ne objašnjava u potpunosti kako pčele „razumeju“ ples.

K

olektivna priroda socijalnih insekata neiskusnim posmatračima izgleda potpuno misteriozno. Kako je moguće da su insekti čiji je nervni sistem nesumnjivo manje kompleksan od čovekovog razvili visoko sofisticirane komunikativne strategije potrebne da bi se izgradilo gnezdo visoko 4 m (termiti), prenosila vegetacija u stanište za uzgoj gljivica za ishranu (leafcutter mravi), ili pokrenuo masovni napad na druge socijalne insekte kao što su pčele ili ose (džinovski stršljen)? Iako se tokom poslednjih tridesetak godina došlo do značajnih uvida u molekularnu i fiziološku osnovu socijalnosti insekata, naučnici tek treba da razjasne ključne aspekte socijalnog ponašanja i njegove regulacije.

Medonosna pčela i njen njihajući ples pojavili su se 1947. godine u javnosti kao model komunikacije među životinjama kada je Karl fon Friš otkrio da njihanje „govori“ ostalim pčelama gde mogu da pronađu obilje hrane. Biolozi su pokušavali da otkriju kako „plesačice“ prenose ove informacije i privlače druge pčele u tami košnice.

Zvuci, vibriranje saća, taktilni znaci (dodirivanje antenama) i mirisi, svi zajedno, igraju određenu ulogu u ovom precizno razrađenom prenosu informacija, ali, nijedan od ovih signala ne objašnjava u potpunosti kako pčele „razumeju“ ples.

Korina Tom (Corinna Thom) i saradnici su u ne*

18

Novinarka nauke iz San Franciska (SAD).

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

davno objavljenom radu otkrili još jednu komponentu njihajućeg „rečnika“ pčela. Utvrdili su da pčele „plesačice“ proizvode četiri različita mirisa koji „izazivaju“ sakupljačke aktivnosti kod ostalih pčela. I prethodna istraživanja pokazivala su da mirisi „pokupljeni“ tokom sakupljanja nektara i polena mogu pomoći pčelama koje prate ples da precizno odrede gde se nalazi bogat izvor hrane, ali po prvi put je utvrđeno da plesačice emituju olfaktorne (mirisne) smeše, odnosno semiohemikalije (hemikalije koje „prenose poruku“) koje utiču na ponašanje ostalih sakupljačica. S obzirom da pčele (i ostali socijalni insekti) koriste feromone kako bi preraspodelile poslove u košnici, istraživači su pretpostavili da olfaktorni signali imaju veoma važnu ulogu u koordiniranju sakupljačkih aktivnosti.

Hipoteza je testirana uzimanjem uzoraka vazdušnog prostora oko pčela „plesačica“ kao i oko pčela koje nisu izvodile plesove. Uzorkovanje je izvršeno pomoću specijalnih filtera za uzorkovanje eteričnih smeša iz vazduha. Otkriveno je da pčele koje su izvodile plesove emituju četiri smeše koje nisu pronađene u neposrednom okruženju pčela koje nisu izvodile plesove. Utvrđeno je takođe da, u poređenju sa pčelama koje nisu plesale,„plesačice“ imaju znato veće količine ovih sastojaka u predelu abdomena. Kutikularni uglje-

ni hidrati koji se nalaze ispod spoljašnjeg pokrivača insekata (koji se još naziva i „zanoktica“), deluju kao znaci prepoznavanja kod socijalnih insekata,„signalizirajući“ recimo da se radi o pripadniku istog gnezda, ili iste kaste. Zanimljivo da najenergičnije „plesačice“ emituju najveću količinu ovih sastojaka. Kako bi utvrdili da li izolovane hemikalije utiču na ponašanje, istraživači su ubrizgali jednu od dve smeše na „plesni podijum“ pčela, a zatim izbrojali pčele koje se nalaze u košnici.

Prva smeša sadržala je tri izolovana sastojka (samo tri su komercijalno dostupna) rastvorena u tečnosti. Druga smeša sadržala je samo rastvor. Pčele koje su bile izložene tretmanu mešavinom tri ugljena hidrata masovnije su napuštale košnicu nego one pčele izložene običnom rastvoru.

Ova zapažanja ukazuju da jedinstveni feromoni koje emituju pčele „plesačice“ pokreću sakupljačko ponašanje u košnici, otkrivajući do sada nedovoljno poznatu ulogu semiohemikalija u „plesnoj“ komunikaciji između pčela. Istraživači smatraju da pčele koje izvode njihajući ples u većoj meri sintetišu ove sastojke, a da se miris emituje zahvaljujući činjenici da njihova telesna temperatura raste tokom izvođenja plesa.

Iako su sastojci „mirisa njihajućeg plesa pčela“ ranije povezivani sa specifičnim ponašanjem koje odlikuje neke druge insekte – na primer, ose (Vespula) ove sastojke „koriste“ da bi ostavljale i „pratile“ tragove, muve ih upotrebljavaju kao seksualne atrakante – nisu ranije bili povezivani sa specifičnim ponašanjem pčela. Novi rezultati ukazuju da „miris njihajućeg plesa“ služi kao atrakant i za medonosne pčele. Karakterističan miris „plesačice“ koriste kako bi sebe „prikazale“ kao uspešne sakupljačice i na taj način privukle pažnju što većeg broja „ukućanki“ usredsređenih na detalje plesova sakupljačica koji „govore“ o lokacijama bogatim nektarom i polenom. Pčele u košnici će se brzo organizovati da obave„profitabilan“ sakupljački posao. Miris plesa može čak„razjasniti“ detalje u vezi puta koji treba da pređu pčele koje se tiskaju oko plesačica. Sa dokazom u prilog novoj ulozi olfaktornih signala u simboličkoj komunikaciji kod životinja, istraživači mogu sada da ispitaju kakav odgovor „miris plesa“ proizvodi kod pčela – i da nastave da dešifruju bezbrojne mehanizme komunikacije prisutne kod socijalnih insekata.

Preveo Ivan Umeljić w w w. u m e l j i c . c o m

19

Autorski članak

Prof. dr Zoran Stanimirović1 Dr vet. med. Marijana Stanimirović2

Energetski stres kod medonosne pčele izazvan infekcijom Nosema ceranae Usled zavisnosti od energije svojih domaćina, koja im je potrebna za razmnožavanje, paraziti mogu kod njih prouzrokovati značajan energetski stres. Energetski zahtevi prema domaćinu veći su u slučajevima kada je odnos parazit-domaćin manje ko-evoluirao. Viša virulenca patogena Nosema ceranae koja izaziva visoku smrtnost kod svog novog domaćina – medonosne pčele Apis mellifera – bazirana je na sličnom mehanizmu. Novootkrivena vrsta nozeme nedavno je preskočila domaćina azijsku pčelu Apis cerana i došla do evropske pčele Apis mellifera. Nova vrsta nameće energetski zahtev domaćinu, izazivajući kod njega pojačanu glad.

P

araziti se obično takmiče sa domaćinom za hranu izazivajući energetski stres kod njih. Postoje dva različita mehanizma preko kojih se stres nameće: - parazit direktno iz domaćina crpi energiju za svoje metaboličke potrebe ili - domaćin mora da poveća energiju za izgradnju imunog odgovora, koji predstavlja energetski zahtevan proces.

Kao posledica infekcije javlja se energetski stres koji ometa imunološki odgovor domaćina i na taj način omogućava drugim patogenima da ga napadnu. Produženi stres može dovesti do složenih promena u ishrani domaćina, što se ogleda kroz nutricioni manjak. Neki patogeni kao što su mikrosporidije vrlo ozbiljno utiču na svoje domaćine jer nemaju mitohondrije i poseduju slabe metaboličke sposobnosti.

Nozema je mikrosporidija koja inficira creva medonosne pčele i izaziva niz metaboličkih promena u domaćinu. Poznato je da inficirane pčele imaju niži nivo proteina usled redukovanja hipofarengalnih žlezda. Isto tako, smanjena je i količina masnih kiselina u hemolimfi. Međutim, obič1 2

20

Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu.

Jugohemija – VETAGRA, Beograd.

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

no se previđa da nozema koristi i ugljene hidrate iz epitelnih ćelija creva. Zahtev prema domaćinu u odnosu na ugljene hidrate posebno je zanimljiv.

Zbog visokih metaboličkih potreba koji se javljaju tokom letenja oni su glavni izvor energije za pčele. U ovom kontekstu važno je napomenuti da upravo izletnice, koje inače i imaju najveće energetske potrebe, nose najviše nozeme.

Jedno nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da inficirane pčele konzumiraju znatno veće količine rastvora šećera i vode, trošeći pritom manje kiseonika, što ukazuje na to da one nisu u stanju da iskoriste dodatne ugljene hidrate.

Rezultati su pokazali da mikrosporidija N. ceranae nameće energetski stres inficiranim pčelama, koji se ogleda u povećanju apetita i nivoa gladi. Direktna merenja gladi određena ukupnom količinom konzumirane saharoze jasno ukazuju da inficirane pčele pokušavaju da kompenzuju nametnut energetski stres jedući više, što je u direktnoj korelaciji sa pojačanim apetitom.

Svaki patogen koji nameće energetski stres može biti uzrok brojnih infekcija. Tako je, recimo, uzgredno otkriveno da virus deformisanih krila pojačava reakciju istezanja rilice pčela. Postoje brojna istraživanja koja potvrđuju da paraziti izazivaju poremećaje u ishrani insekata, koji se

ogledaju u povećanoj stopi konzumiranja hrane.

Ovakve nutritivne interakcije između parazita i domaćina imaju značajan efekat na insekta domaćina, a biomasa parazita direktno je proporcionalna intenzitetu odnosa na relaciji domaćinparazit.

Poznato je da paraziti utiču na ishranu domaćina tako što utiču na nivo hranjivih materija u hemolimfi. Apetit i glad kod himenoptera (opnokrilaca) regulisani su ne samo nivoom ugljenih hidrata u hemolimfi već i mehanoreceptorima za zapreminu voljke i srednjeg creva. Pčele inficirane sa N. apis imaju smanjenu metaboličku efikasnost zbog degeneracije epitela želuca i smanjenog lučenja digestivnih enzima. Primećeno je takođe da su voljka i srednje crevo inficiranih pčela donekle manji nego kod neinficiranih. To ukazuje da oba regulatorna mehanizma utiču na povećanje nivoa gladi kod inficiranih pčela.

Energetski stres koji nameće N. ceranae još je veći zbog nerazvijenog odnosa ovog patogena sa pčelama. Usled neefikasne fiziološke integracije sa domaćinom, parazit izvlači veću količinu

hrane iz domaćina. Ovo je osnovni razlog slabijeg preživljavanja pčela inficiranih sa N. ceranae u poređenju sa N. apis. Pored toga, N. ceranae značajano utiče i na kondiciju domaćina.

Kod inficiranih pčela glad je izraženija u prirodnom okruženju nego u eksperimentalnim uslovima, jer aktivne izletnice imaju mnogo veće energetske potrebe zbog letenja, inače veoma zahtevnog metaboličkog procesa. Pčele su sinhroni letači koji koriste samo ugljene hidrate kao gorivo.

Pojačana glad može imati brojne efekte i na jedinku i na zajednicu. Ona može podstaći veću trofilaksu u zajednici, potencijalno povećavajući transmisiju patogena u zajednicu. Važno je napomenuti da je kod pčela i drugih socijalnih insekata, sakupljanje regulisano ne samo potrebama zajednice već i nivoom gladi svake jedinke.

Pojačana glad izaziva i učestalije izletanje pčela, koje podstiče potencijalnu horizontalnu infekciju preko cvetova. Takođe, može se spekulisati da, pored gladi, i fiziološka promena povezana sa atrofijom hipofaringealnih žlezda utiče na prevremeno izletanje pčela inficiranih nozemom.

Eksperiment Biolozi Kristofer Majak (Christopher Mayack) i Durba Naug (Dhruba Naug) sa Univerziteta u Koloradu sproveli su eksperiment kako bi ispitali u kojoj meri Nosema ceranae proizvodi nutritivni, a samim tim i energetski stres kod pčela. Eksperiment se odnosio na uticaj nozeme na nivo gladi i dužinu života pčela. Praćen je status infekcije N. ceranae uzorkovanjem izletnica na prisustvo spora mikrosporidija. Istraživanje je publikovano u prestižnom časopisu Journal of Invertebrate Pathology. Dobijeni su sledeći rezultati.

Odgovor istezanja rilice. Inficirane pčele su značajno više reagovale na saharozu od neinficiranih pčela, posebno kod nižih koncentracija, što upućuje da infekcija sa N. ceranae povećava njihov apetit.

Eksperiment nivoa gladi. Inficirane pčele konzumirale su znatno veće količine saharoze. Interesantno da količina pojedene hrane značajno opada sa vremenom. Razlog tome je interakcioni efekat koji upućuje da infekcija ne samo da pojačava ukupnu glad, već i brzinu kojom pčele umiru od gladi.

Eksperiment preživljavanja. Preživljavanje pčela u velikoj meri zavisi od količine konzumirane hrane.

Inficirane pčele preživljavaju manje od neinficiranih pčela ukoliko se intenzivnije hrane. Međutim, njihov opstanak ne razlikuje se značajno kada se ne hrane ili hrane do zasićenja. Gotovo sve pčele preživljavaju posle 24 h kada se hrane bez pripreme tj. slobodno. w w w. u m e l j i c . c o m

21

Energija Jaka pčelinja zajednica može tokom godine da proizvede i do 300 kg meda, iako se zbog veoma velike potrošnje samo manji deo ove količine može pronaći u gnezdu u bilo kom trenutku. Med nije hrana u običnom smislu reči, za održanje telesnih funkcija kod pčela, već ga one koriste kako bi tokom leta održavale temperaturu u zoni legla, ali i sačuvale pčelinje klube u košnici od smrzavanja tokom zime. Veliki deo rezervi meda nije hrana, već „gorivo“. Evo nekoliko relevantnih podataka koje je dao nemački biolog Jirgen Tac (Jurgen Tautz): - Energetska vrednost ukupne količine nektara koji jedna pčela prikupi tokom leta iznosi 500 J (džula).

- Za kilometar leta pčela utroši 6,5 J. Odatle sledi da za jedan let prosečne dužine, njoj treba oko 10 J. Prema tome, ona u gnezdo donese 50 puta više energije nego što joj je potrebno za let.

- U proseku, jedna pčela tokom života donese oko 50 kJ energije u gnezdo.

- U letnjem periodu, u jednoj zajednici izletničke aktivnosti obavlja više od 100.000 jedinki koje za to vreme izvedu nekoliko miliona letova na skupljanju nektara, obezbeđujući pri tom 3-4 miliona kJ energije za zajednicu.

- Miligram meda sadrži 12 J hemijske energije. Sagorevanjem jednog kilograma meda proizvede se 12.000 kJ. - Pčela upotrebi 65 mJ u sekundi kako bi zagrejala svoj toraks (grudi), odnosno održala odgovarajuću temperaturu u letnjem abmijentu kada dnevne temperature prelaze 40°C. - Nakon polučasovnog zagrevanja takva pčela će sagoreti 120 J. - Tokom čitavog perioda prisustva legla u gnezdu pčele će na zagrevanje utrošiti oko 2 miliona kJ, što predstavlja više od 2/3 ukupno utrošene energije tokom aktivne sezone.

- Energija upotrebljena za održavanje temperature legla odgovara neprekidnoj upotrebi snage od 20 W. Ako bi pčele bile u stanju da kanališu ovu energiju u sijalicu, mogle bi da osvetle tamnu unutrašnjost košnice.

- Pored toga, pčele sagore 2 miliona J kako bi održale temperaturu u gnezdu tokom zime. Preostala 1/5 uskladištene energije koju su pčele prikupile tokom leta obezbeđuje energiju za sve ostale njihove aktivnosti.

Rizično izletanje pčela izloženih energetskom stresu usled inficiranosti N. ceranae može biti jedan od uzroka skoro otkrivenog nestanka pčela iz košnica jer je veoma mala verovatnoća da 22

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

će se ove pčele vratiti u košnicu. Mnogi istraživači upravo N. ceranae navode kao glavnog uzročnika depopulacije pčelinjih zajednica, najtipičnijeg simptoma CCD sindroma.

T

okom 2003. godine u Evropsku uniju su stigle dve pošiljke meda iz Zambije u kojem je pronađena mala količina streptomicina. Prema definiciji iz Codex Alimentarius-a, med ne sme sadržati nikakve antibiotike. Važeći propisi u Evropskoj uniji, zabranjuju upotrebu streptomicina, tetraciklina i penicilina u pčelarstvu.

Uveženi med sakupili su pčelari koji žive i rade u regiji prekrivenoj gustim šumama na severozapadu Zambije. Med je izvađen iz tradicionalnih lokalnih cilindričnih košnica napravljenih od kore drveta, okačenih na visoko drveće u šumama miomba. U ovoj regiji nije zabeležen slučaj pojave neke bolesti, a pčelari niti imaju sredstava, niti mogućnosti, a ni potrebe da koriste antibiotike u pčelarstvu.

Postavlja se pitanje, kako je onda ovaj antibiotik dospeo u med? Da li je streptomicin prirodni sastojak meda koji su izletnice donele u košnicu?

Streptomicin proizvode bakterije koje pripadaju rodu Streptomicita. Streptomiciti su pronađeni u uzorcima sakupljenim sa drveta miombo, i to na mestima koja pčele često posećuju, kao što su šupljine stabla, rupe ispunjene vodom i plesan na listovima. Postoje indicije da je streptomicin zaista prirodno dospeo u med.

Poznato je takođe da između jedne vrste mrava i Streptomicita postoji snažna ekološka veza. Naime, leaf

cutter mravi imaju bele tačke na svojim leđima.

Ove tačke predstavljaju zajednice Streptomicita koje proizvode poznati antibiotik čija je uloga da zaštiti hranu u koloniji mrava od štetnog uticaja patogena. Da li su i pčele pronašle način da za svoje svrhe iskoriste antibiotik streptomicin?

U svakom slučaju, neophodno je podrobno ispitati ovo zanimljivo otkriće, kako bi se naučno objasnili pojava i poreklo streptomicina u medu.

Poslednjih godina organizacija Bees for Development koja pomaže pčelarima u zemljama trećeg sveta i stručnjaci sa Univerziteta Varvik angažovani su na istraživanju genetskog porekla streptomicina u zambijskom medu.

Ova pojava ima implikacije po zakonsku regulativu i svetsku trgovinu medom, baš kao i po razumevanje biologije pčela, i vekovima poznatu ulogu meda u lečenju i ishrani.

Zanimljivosti

Prirodna pojava antibiotika u medu

Izvor: Nicola Bradbear, Bees and their role in forest livelihoods, FAO, 2009.

w w w. u m e l j i c . c o m

23

Pčelarska praksa

Tekst i fotografije

Veroljub Umeljić

IZIMLJAVANJE PČELINJIH DRUŠTAVA Pod izimljavanjem pčelinjih društava podrazumevamo period vremena i aktivnosti pčelinjih društava i pčelara od ponovne pojave legla pa zaključno sa prvim detaljnim prolećnim pregledom.

Možda je najlogičnije posmatrati život pčelinje zajednice od početka kalendarske godine, ili nešto malo ranije, od kraja decembra, zato što tada matica, posle prethodne pauze, počinje ponovo da polaže jaja.

Posmatrajući od ove tačke, suština života pčelinjeg društva u prirodnom staništu, u najkraćem, sastoji se u „nastojanju“ pčela da što pre obnove i maksimalno uvećaju snagu svoje zajednice, da što uspešnije iskoriste nastupajuću nektarskopolensku pašu i nagomilaju veliku rezervu hrane, što sve skupa stvara uslove da se što pre razroje. Pojava rojevog nagona i sam čin rojenja je najprirodnija osobina pčela, jer predstavlja razmnožavanje pčelinjih društava. Rano rojenje je bitno, jer time pčele roju „ostavljaju“ dovoljno vremena da u praznom staništu izgradi gnezdo, ojača i obezbedi dovoljno hrane za nastupajući bespašni jesenje-zimski period.

Suština pčelarenja sastoji se u stalnoj „borbi“ pčelara za što više legla u košnici, odnosno „stvaranje“ jakih pčelinjih društava pred početak intenzivnih paša, a da pri tome „ne dozvoli“ pojavu rojevog nagona. Jer, prirodno rojenje i savremeno pčelarenje, nikako „ne idu zajedno“. Na taj način pčele će sakupiti više meda nego što im je potrebno za život. Taj višak pčelar oduzima kao nagradu za svoj trud.

24

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

Nagoveštaj proleća

P

očetak dužanja obdanice krajem decembra, pčelama je znak da se približava proleće i cvetanje medonosno-polenonosnog bilja, pa je potrebno obnoviti snagu društva, kako bi ono moglo da sakupi što više hrane. Zato one počinju postepeno intenzivnije da hrane maticu mlečom, zbog čega se njoj ponovo aktivira funkcija jajnika pa počinje da polaže jaja u pripremljene ćelije. Bez obzira na spoljne niske temperature vazduha, većina matica u ovo doba godine počinju ponovo da polažu jaja.

U početku matica polaže mali broj jaja, da bi se, kako vreme odmiče, broj položenih jaja svakodnevno uvećavao. Početkom razvoja legla u pčelinjem društvu nastaje življa aktivnost. Zbog ishrane mladih radiličnih larvica i potrebe za stvaranje i održavanje visoke temperature u zoni legla, povećava se i dnevna potrošnja rezervne hrane u košnici. Usled niskih spoljnih temperatura pčele su zbijene u klube, koje je formirano oko zone legla, i zbog urođenog instinkta, hranu troše samo iznad klubeta, krećući se za njom postepeno vertikalno.

Zimska prihrana pčelinjih društava U toku zimskog perioda, pri niskim spoljnim temperaturama vazduha, pčelinja društva u savremenim košnicama mogu se, u slučaju potrebe, prihranjivati čvrstom hranom, tzv. pogačama. To je prihranjivanje „iz nužde“, koje se primenjuje kada pčelari nisu sigurni da su pojedina ili sva pčelinja društva zazimljena sa dovoljno i pravilno raspoređene hrane.

Društvima koja imaju dovoljne i pravilno raspoređene rezerve hrane, dodate pogače će više štetiti nego koristiti, jer će pčele nepotrebno gubiti vreme i iznurivati se trošeći, za njih prilično nepodesnu, čvrstu hranu. Za razliku od prethodnog slučaja, društva koja su zazimljena sa nedovoljno i nepravilno raspoređenom hranom, blagovremeno dodata pogača može spasiti od propasti.

Pčelari zimsko prihranjivanje čvrstom hranom smatraju kao „nužno zlo“. Ipak, većina njih ovu operaciju primenjuje na svojim pčelinjacima.

U svakom slučaju, neopravdano je dodavanje pogača društvima pre ponovne pojave legla. Jer, do tada je klube moglo da se pomera napred ili nazad za hranom, ili da se pri nuždi, kada se spoljna temperatura malo poveća, pomeri na susedne ramove sa medom. Pojavom prvog legla u košnici, klube se„vezuje“ za zonu legla i pri niskim spoljnim temperaturama može da koristi samo hranu koja se nalazi neposredno iznad njega. Ako se ta hrana, takozvani venci meda, potroši a i dalje vladaju niske temperature, društvo može da ugine od gladi iako na bočnim udaljenim ramovima ima dosta meda. Da bismo eliminisali mogućnost ove opasnosti, preporučljivo je, u ovo vreme, dati društvima po jednu pogaču od 1 kg.

Zaliha hrane u zoni klubeta

čan dan, bez vetra. Ako se vremenskom prognozom ne najavljuju topliji dani, onda pregled možemo izvršiti i na temperaturi iznad +12°C, uz minimalno korišćenje dimilice. Do ovog vremena pčele su u većini slučajeva potrošile pogaču, pa ovom prilikom vadimo prazne plastične kese u kojima je bila hrana. U plodištu su ramovi po pravilu pribijeni na južnu, topliju stranu, a pregledanje uvek počinjemo sa severne strane. Ako je krajnji ram bez hrane, a pri tome i dugo korišćen, taman i deformisan, treba ga izvaditi iz košnice i planirati za pretapanje. Pri ovom pregledu ne treba vaditi i pregledati sve ramove. Najčešće je dovoljno prekontrolisati još 3-4 naredna rama, da bismo zaključili kakvo je stanje sa hranom.

Brzi zimski pregled pčelinjih društava Pred kraj zime, od druge polovine februara pa nadalje, kada vremenski uslovi dozvole, treba izvršiti brzi pregled pčelinjih društava. Osnovni cilj ovog pregleda je kontrola zaliha i rasporeda hrane, i ako je potrebno, preduzimanje odgovarajućih mera. Potreba za ovim pregledom je iste prirode kao i kada je u pitanju zimska prihrana čvrstom hranom. Ako smo već pčelama početkom januara dodavali pogače, onda treba i ovaj pregled izvršiti. A ako smo i dalje sigurni da su sva društva zazimljena sa dovoljno i pravilno raspoređene hrane, pa im nismo ni davali pogače, onda ni ovaj pregled neće biti neophodan.

Ako se odlučimo da obavimo brzi zimski pregled pčelinjih društava, za to treba iskoristiti lep sun-

Uklanjanje kesa u kojima su bile pogače w w w. u m e l j i c . c o m

25

Ako se do pčelinjeg klubeta nalaze po 1-2 rama sa dosta hrane, a u vencima iznad klubeta ima još meda, možemo zaključiti da je stanje sa hranom u tom društvu dobro. Ako zateknemo ram sa hranom, a između njega i klubeta se nalazi prazan ram, ram sa hranom stavljamo između praznog rama i klubeta. Ako procenimo da u nekoj košnici ima viška hrane, izvadićemo jedan ram i dodati ga onom društvu gde je neophodan.

Pčele su u prethodnom periodu trošile hranu prvenstveno sa južne, toplije strane, pa se zato glavne zalihe sada i nalaze na severnoj strani. Po proceni i ličnom nahođenju, možemo pri ovom pregledu ili neki dan kasnije, svim ili onim društvima gde smatramo da je neophodno, dodati još po 0,5-1 kg pogače.

Prvi detaljni prolećni pregled pčelinjih društava Kada krajem zime i početkom proleća dnevne temperature budu u porastu, tako da pčele počinju skoro svakodnevno da kontaktiraju sa okolinom, stiču se uslovi za obavljanje prvog detaljnog prolećnog pregleda pčelinjih društava. U to vreme je primetan unos cvetnog praha sa rano rascvetalog bilja, drena, ljubičice, mrtve koprive, vrbe ive itd. Ovo bilje daje pčelama pored polena i nektar. Doduše, to nisu neke velike količine, ali su dragocene za stvaranje radnog raspoloženja u košnici i stimulisanje matice za polaganje sve većeg broja jaja. Od sada počinje puna aktivnost i pčela i pčelara. Cilj obavljanja prvog detaljnog prolećnog pregleda je uvid u opšte

stanje pčelinjih društava na kraju perioda izimljavanja. Posebnu pažnju obraćamo na prisustvo matice, količinu legla i hrane, zdravstveno stanje pčela, ispravnost saća i čistoću podnjače.

Ovaj pregled treba obaviti po lepom sunčanom i tihom danu, kada je temperatura vazduha u hladu najmanje +15 °C. Preporučljivo je da pri ruci imamo i pumpicu sa tečnošću za izjednačavanje mirisa pčela. Za ovo se može koristiti i razblažena rakija.

Ako, po otvaranju, kod neke košnice zapazimo karakteristično brujanje pčela sa uzdignutim zatkom, koje uglavnom miruju na ramovima pri čemu neprestano lepezaju krilima, to su sigurni znaci da je u tom društvu, kasno prethodne jeseni ili u toku zime, stradala matica. Takvo društvo nazivamo bezmatak. U njemu, pri prvom prolećnom pregledu, nema nikakvog legla. Takvo društvo je osuđeno na propast ako mu pčelar ne pomogne.

Pri ovom pregledu možemo zateći i situaciju sa istim ponašanjem pčela, ali da na ramovima ima samo zatvorenog radiličkog legla. Pri tome zapažamo u zoni legla i nekoliko otvorenih ili zatvorenih matičnjaka. U tom društvu smo najverovatnije, pri prethodnom brzom pregledu, nesvesno ramom zgnječili maticu, pa su pčele pristupile izgradnji spasilačkih, prisilnih matičnjaka. U ovom slučaju je u pitanju bezmatak sa matičnjacima.

Ako iz opravdanih razloga zakasnimo sa obavljanjem prvog prolećnog pregleda, u društvu koje je izimilo kao bezmatak, pojaviće se lažne matice.

Ponašanje pčela u tim društvima je isto kao u

Vrba iva 26

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

bezmatku. Iz jaja koje polažu lažne matice izvode se trutovi, tako da je i to društvo, ako pčelar ne pokuša da ga spase, osuđeno na propast. Može da se desi da u nekom društvu, nepažnjom pčelara, zazimi i izimi matica trutuša. To je najčešće matica koja se kasno jesenas izlegla i nije uspela da se spari, što je promaklo našoj kontroli. Ni kod takvih društava pčele nisu živahne na poletaljci.

Može da se primeti po neka pčela sa malim grudvicama polena. Takvom društvu je takođe neophodna pomoć. Kada su u pitanju loše matice, njihovo leglo nije kompaktno niti je u obliku kruga, već je ta površina nepravilnog oblika, raštrkana, sa pomešanim zatvorenim i otvorenim leglom u okviru koga ima dosta i trutovskog legla. U ovom slučaju su najčešće u pitanju stare iznošene matice.

Kod normalnih društava, po podizanju poklopne daske, pčele će par sekundi jače brujati a zatim se smiriti i skoro nečujno nastaviti svoj posao.

Kada pri tome pogledamo na léto košnice i primetimo da u nju ulaze pčele sa bogatim tovarima polena na nožicama, onda možemo sa sigurnošću zaključiti da je u tom društvu prisutna dobra matica i da je u tom pogledu sve u redu.

U DB košnicama jesenas su jaka društva zazimljena u proseku na 10 ramova, a rojevi na 7-8 ramova. ramove uvek pribijamo do južne, toplije strane košnice. Pri prvom prolećnom pregledu, iz skoro svih društava vadimo po jedan krajnji ram sa severne strane. To su po pravilu ramovi sa starijim i lošijim saćem, i tada su već uglavnom bez meda. Saće iz tih ramova treba odmah pretapati. Pri svakom pregledu pčela, uvek se trudimo, ako nam stanje u košnici dozvoljava, da stare i ramove sa lošijim saćem postepeno pomeramo u stranu. U sredini košnice, u zoni legla, uvek težimo da imamo mlađe saće sa pravilno izgrađenim ćelijama. Ako na krajnjem ramu sa severne strane još uvek ima malo meda, a ram je „zreo“ za pretapanje, površinu sa medom zagrebaćemo viljuškom za otklapanje saća. Taj ram ćemo po završenom pregledu košnice malo odmaći od susednog rama. Do sledećeg pregleda pčele će iz njega očistiti sav otklopljeni med i razmestiti ga u zoni oko legla. Na ovaj način prividno se stvara utisak povećanog unosa nektara iz prirode što će maticu znatno stimulisati da intenzivnije polaže jaja. Pri pregledu sledećih ramova, pažnju usmeravamo na stanje zaliha i raspored hrane. Zatim nailazimo na ramove sa leglom i potom ponovo, na južnoj strani, na ramove sa Varroa destructor i Tropilaelaps clareae hranom. Kada smo ramove pregledali do kraja,

Med i polen – neophodni za razvoj legla

već tada moramo imati usvojen zaključak o stanju tog društva u pogledu jačine, obima legla, odnosno prisustva i kvaliteta matice, količini i rasporedu hrane, kako bismo u povratnom hodu izvršili potrebne korekcije i intervencije i ujedno ramove normalno slagali jedan do drugoga.

Ukoliko na ramovima koji su udaljeni od legla ima dosta meda i cvetnog praha, primaćićemo ih do ramova sa leglom. Neka društva možemo da zateknemo i sa previše hrane. Iz takvih košnica vadimo višak ramova sa medom i dodajemo ih društvima sa nedovoljno hrane. Društva koja u ovo vreme imaju 3-4 rama sa leglom i preko 6 ulica pčela, mogu se pripremiti za uspešno iskorišćavanje nastupajućih pašnih perioda. Leglo je najčešće u delu do léta, a iza legla na istim ramovima još uvek ima površina sa poklopljenim medom. Između meda i legla nalazi se pojas nedavno unetog polena. Sada treba, ako legla ima na 3 rama, srednji ram sa leglom okrenuti po vertikalnoj osi za 180°. Ako je leglo na 4 rama, onda okrenuti 2 srednja, a ako je na 5 ramova, okrew w w. u m e l j i c . c o m

27

Početkom proleća treba aktivirati pojilo za pčele

nuti drugi i četvrti. Ovim smo stvorili situaciju da se u zoni legla, između zaleženih površina, nalazi med i polen. Ovom operacijom postižemo dva izvanredna efekta, koja ubrzavaju razvoj legla, odnosno društva. Prvo, pčelama je strano da se med i polen nalaze u zoni legla, između zaleženih površina, i ne trpe takvu situaciju. Zato će ubrzano da čiste med sa okrenutih ramova i da ga razmeštaju u ćelije saća kako im to najbolje odgovara. Time se ponovo u košnici stvara utisak povećanog unosa nektara, zbog čega će matica biti još više stimulisana za ubrzanije polaganje jaja. Drugo, premeštajući med i trošeći polen iz ovih ćelija, pčele matici ubrzano oslobađaju prostor za širenje legla po celim površinama ramova.

Da bismo operaciju okretanja ramova sa leglom izveli kako treba moramo imati meru, odnosno poštovati sledeće pravilo: ramove možemo okre28

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

tati samo kod, u to doba, jačih društava kojima površine sa leglom premašuju vertikalnu osu rama, jer će se kod njih površine legla na okrenutim i neokrenutim ramovima delimično preklopiti, i donekle opet činiti kompaktnu celinu.

Kod društava kojima su površine sa leglom manje i ne prelaze vertikalnu osu, ne smemo okretati ramove, već treba sačekati sledeći pregled, pa kada se površine sa leglom prošire, okrenuti ramove na već opisan način.

Pri pregledu društava maticu ne treba da tražimo, već je dovoljno da konstatujemo da je leglo u kompaktnim krugovima i u svim stadijumima, uključujući i jednodnevna jaja, što je siguran znak da je sa maticom sve u redu. Kompaktnost legla je jedan od važnijih pokazatelja da je u pitanju kvalitetna matica, a obim legla je uglavnom u direktnoj zavisnosti od jačine društva.

Pri povratnom pregledu i sređivanju ramova, pribijamo ih jedan uz drugi i kada dođemo do zadnjeg na severnoj strani, pregled je završen. U društvima u kojima krajnji ram nije za pretapanje, a na njemu ima malo meda, treba zagrebati poklopce ćelija sa medom. I ovaj med pčele će očistiti i preneti bliže leglu, što će maticu podstaći da brže polaže jaja. Ovu operaciju treba uraditi i pri sledećem pregledu društava.

Pri svakom pregledu društava, pa i ovom, prvom prolećnom, uvek između ostalog obraćamo pažnju na znakove i promene koji bi nam ukazivali na eventualno prisustvo bolesti odraslih pčela ili legla. Za sve što je sumnjivo, a nismo potpuno sigurni o čemu se radi i kako se sanira, odmah treba konsultovati stručnjake za tu oblast. Ako sumnjamo na prisustvo crevnog oboljenja koje izaziva nozema, treba sa krajnjih ramova uzeti uzorke starih pčela i dostaviti ih nadležnoj veterinarskoj ustanovi na pregled. Ako se utvrdi postojanje oboljenja, treba postupiti po dobijenom uputstvu.

Po završenom pregledu ostaje nam još da očistimo podnjače, ako u toku zime nije bilo prilika da pčele obavljaju češće pročisno izletanje, pri čemu one čiste i podnjaču. Sadržaj sa podnjače nikako ne treba brisati na tle ispred košnice, već ga treba sakupljati u veću posudu, a zatim pomoću odgovarajućeg sita prosejati. Uginule pčele, koje su ostale u situ treba spaliti ili zakopati, a pretapanjem prosejanih voštanih ljuspica dobićemo izvesnu količinu veoma kvalitetnog voska.

Najkasnije u vreme prvog detaljnog prolećnog pregleda treba aktivirati pojilo za pčele.

Saniranje nedostataka uočenih pri prvom prolećnom pregledu Saniranje bezmatka. Neopravdano je spasavati društvo bezmatak, zatečeno pri prvom prolećnom pregledu. U njemu nije bilo novog legla, pa nema ni mladih pčela, već su prisutne samo stare jesenje pčele koje su već na izmaku snage.

Takvo društvo će brzo slabiti i pčele u njemu, zbog starosti, iščeznuti. Zbog toga, dodavanje matice iz rezerve takvom društvu, predstavljalo bi njeno žrtvovanje. Te pčele će donekle biti iskorišćene ako ih spojimo sa normalnim društvom. Iste večeri kada prestane doletanje pčela, bezmatak treba „preko novine“ spojiti sa srednje jakim društvom. Ovu operaciju ne treba odlagati jer bi se uskoro, kod bezmatka pojavile lažne matice i time nam situaciju znatno iskomplikovale.

Saniranje bezmatka koji ima leglo i matičnjake.

Na samom početku proleća, u vreme prvog detaljnog pregleda pčela, po pravilu nema trutova koji bi oplodili tada izleženu maticu. Ali pošto je to društvo do nedavno imalo maticu, u njemu je dosta povoljna starosna struktura pčela, pa njegovo spašavanje može da bude uspešno. Od izgrađenih matičnjaka treba ostaviti 2 najbolja, a ostale porušiti. Istovremeno ovo društvo treba pojačati sa 2 rama sa dosta zrelog legla i pripadajućim pčelama, koje smo, bez matica, oduzeli po jedan iz srednje razvijenih društava. Pri dodavanju ovih ramova, pčele na njima i u bezmatku treba poprskati sredstvom za izjednačavanje mirisa, pomoću odgovarajuće pumpice.

Kada se matica izleže, ako njeno sparivanje uspe, problem je uglavnom rešen. To najčešće nije visokokvalitetna matica, ali se može tolerisati dok se kasnije ne steknu uslovi da se zameni boljom ili kvalitetnim matičnjakom. Ako ne bude prilike za sparivanje, ona će, iako neoplođena, doprinositi koliko-toliko normalnom raspoloženju u toj zajednici, odnosno u njoj se neće aktivirati lažne matice. Ako u rezervi imamo dobru maticu, ovu lošu možemo uspešno zameniti. Ako nemamo rezervnu maticu čekaćemo sve dok mlada matica ne počne da polaže jaja, naravno neoplođena. Od njenog izleganja do tada može da protekne i do mesec dana. Ako u međuvremenu nabavimo dobru maticu, ovu ćemo zameniti, ili ćemo za to iskoristiti matičnjak tihe smene ako ga primetimo u nekoj košnici. Pre toga ovo društvo ćemo još jednom pojačati sa 1–2 rama zrelog legla sa pripadajućim pčelama. Ovim načinom spasavanja ovakvog društva pribegavaju pčelari sa malim pčelinjacima, koji još nisu shvatili da

Leglo lažnih matica

je bolje imati na pčelinjaku manji broj dobrih društava nego veći broj slabijih. Iskusniji pčelari bi u ovom slučaju sačekali da se izvede matica, bilo kakva, odmah potom bi je likvidirali i to društvo spojili sa nekim normalnim srednje jakim, stvorivši tako veoma jaku zajednicu.

Saniranje društva sa lažnim maticama. Ako su se pri ovom pregledu u nekom bezmatku već aktivirale lažne matice, nema opravdanja spašavati takvo društvo, jer ni u njemu nema mladih pčela, već su prisutne samo stare koje će uskoro izumreti. Međutim, ovo društvo ne smemo spajati sa drugim normalnim ni preko novine ni na drugi način, jer bi u tom slučaju najverovatnije stradala normalna matica. Košnicu sa takvim društvom nosimo podalje od pčelinjaka, najbolje iza neke prirodne prepreke, kao što su žive ograde, žbunje i slično i u travu stresamo pčele sa svih ramova, a košnicu sa ramovima ne vraćamo na pređašnje mesto, već je nosimo u magacin. Pčele, koje smo istresli, pri povratku neće naći svoju košnicu, pa će ući u susedne gde će ih domaće pčele prihvatiti, pošto dolaze u nevolji.

Lažne matice će biti prepoznate na létu i onemogućene da uđu ukoliko se vrate do neke košnice.

Saniranje društva sa lošom maticom. Ako ovakvo društvo nije mnogo slabo, treba mu zameniti maticu, dodavši kvalitetnu iz rezerve, ako je imamo. Ako nemamo rezervnu, onda ćemo po uklanjanju postojeće matice to društvo spojiti „preko novine“ sa nekim normalnim srednje jakim.

Saniranje društva sa maticom trutušom. I ova društva će u vreme prvog prolećnog pregleda biti slaba, jer u njima praktično nije ni bilo novog radiličkog legla. Pčele iz ovog društva treba dodati nekom srednje jakom društvu. Prethodno, maticu trutušu treba likvidirati, pa pčele iz ovog društva i iz onog sa kojima ćemo ih spojiti, poprskati sredstvom za izjednačavanje mirisa. w w w. u m e l j i c . c o m

29

Pčelarska praksa

Tekst i fotografije

Majkl Harvi

Kerkhofova košnica* Istorija Barem za mene, istorija Kerkhofove košnice donekle je nepoznata. Za nju sam prvi put saznao kada sam je video na pčelinjaku jednog mog prijatelja. Pošto mi je objasnio osnovne podatke o košnici odlučio sam da saznam nešto više. Proveo sam puno vremena na internetu pokušavajući da pronađem bilo kakve informacije o košnici. Sve što sam uspeo da nađem bio je originalni patent – nikakva druga informacija nije bila dostupna. Zbog svega toga, preostalo mi je da se oslonim na informacije koje su mi ispričali moj prijatelj, koji je posedovao tri košnice, i lokalni diler koji je prodao nekoliko stotina ovakvih košnica.

Herman Van De Kerkhof je 29. maja 1979. godine u Kanadi košnicu zaštitio patentom br. 1055313.

Proizvodio ih je u fabrici u Vankuveru i prodavao u Kanadi i SAD. Lokalni prodavac mi je rekao da je nekim komercijalnim pčelarima prodavao po više stotina košnica. U svakom slučaju, jasno je da je mnogo ljudi videlo kakve prednosti pruža ova košnica. Nažalost, kompanija Hermana Van De Kerkhofa prestala je sa radom pre nekih desetak godina, što je vreme nakon kojeg patent zastareva. Nisam uspeo da saznam zbog čega se to dogodilo. Od tada Kerkhofova košnica nije bila dostupna.

Majkl Harvi je stolar i inovator iz Kanade. Veliki je zaljubljenik u pčele. Poslednjih godina proizvodi kvalitetnu pčelarsku opremu u svojoj radionici Rustic Element Bees 30

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

Detaljnije o Kerkhofovoj košnici Objasniću ovde nešto više o tome kako izgleda Kerkhofova košnica. U suštini, to je modernizovana verzija Langstrotove košnice koju svi veoma dobro poznajemo. Ova košnica sadrži sve standardne delove kao i ostale košnice. Isti ramovi koji se koriste u Kerkhofovoj koriste se i u Langstrotovoj košnici.

Podnjača je prilično jednostavna. Velika platforma sa dva otvora i rampa za pčele kako bi lakše došle do ramova. Na bočnim stranama podnjače nalaze se zaklonjeni otvori za ventilaciju.

Iznad podnjače nalaze se dve pregrade sa po tri plodišna tela – ukupno šest. S prednje strane svakog plodišnog nastavka nalazi se mali otvor kroz koji radilice mogu da ulaze i izlaze. Dve vertikale sa plodišnim nastavcima nalaze se jedna pored druge, ali su ulazi u košnice okrenuti u suprotnim smerovima. Sa tri spoljašnje slobodne strane plodišnih nastavaka nalaze se dupli zidovi između kojih postoji razmak koji odgovara „pčelinjem prostoru“. Zid koji se nalazi uz susednu vertikalu nije dupli, već običan jednostruki zid. Dve vertikale koje čine po tri plodišna tela u suštini predstavljaju dve odvojene pčelinje zajednice, od kojih svaka ima svoju, zasebnu, maticu. U svako plodišno telo staje po šest Langstrotovih ramova.

Na vrhu ove dve vertikale nalazi se matična rešetka. Iznad nje nalaze se medišni nastavci koji su duplo veći od plodišnih tako da prekrivaju obe vertikale. Ramovi u medišnim nastavcima ukršteni su pod pravim uglom u odnosu na ramove u plodišnim telima i takođe su standardnih LR dimenzija. Ovakav raspored omogućava bolji pristup medišnom prostoru radilicama iz obe zajednice, dok matice ostaju ispod, u odvojenim vertikalama sa plodišnim telima. * Pretražujući po internetu, na jednom pčelarskom forumu pronašli smo informaciju o Kerkhofovoj košnici. Obratili smo se gospodinu Majklu Harviju iz Kanade sa molbom da za Pčelarski žurnal napiše članak o ovoj košnici, koji ovde u celini objavljujemo. Zahvaljujemo se gospodinu Harviju.

Urednik

Prvo pitanje koje se nameće glasi: da li će, ako dopustimo da pčele iz obe zajednice stupe u isti medišni prostor to izazvati njihov sukob? Ne, obe zajednice koegzistiraće sasvim lepo. U stvari, ovakav raspored plodišnih vertikala i medišta navodi zajednice da se takmiče oko toga koja će doneti više meda. One jednostavno teže da proizvedu više meda nego što bi to učinile dve pčelinje zajednice u odvojenim Langstrotovim košnicama.

Raspored duplih spoljnih zidova nastavlja se i na medišnim nastavcima.

Koje su prednosti ovakve košnice?

Prednosti Kerkhofove košnice Izuzetna ventilacija. Postavka sa duplim zidovima u kombinaciji sa otvorima na podnjači i krovu obezbeđuje izuzetnu ventilaciju kroz čitavu košnicu. Mali prostor između zidova proizvodi mnogo veće strujanje vazduha. Tokom leta, naročito kada su velike vrućine, strujanjem se izvlači toplota iz košnice. Na ovaj način radilice se rasterećuju suvišnog, inače vrlo napornog posla rashlađivanja košnice. Pored toga, ne moraju dodatno da „troše“ vreme i energiju na sakupljanje vode neophodne za hlađenje, pa se mogu „usredsrediti“ na sakupljanje meda.

Tokom zime, ovo strujanje „izvlači“ vlagu iz košnice. Protok vazduha neophodan je da bi se eliminisala vlaga iz košnice, mada ako je protok suviše jak pčele moraju proizvesti dodatnu toplotnu energiju i potrošiti dodatne zalihe hrane da bi zadržale toplotu u zimskom klubetu. U Kerkhofovoj košnici vazduh struji prvenstveno između unutrašnjih i spoljašnjih zidova tako da pčele „zaobilazi“ najveća promaja. Klube ostaje toplo, dok se nivo vlažnosti smanjuje.

Originalna Kerkhofova košnica

Vazduh struji veoma sporo između zidova. Ovaj prostor, takođe, mada sasvim minimalno, deluje kao mala izolacija. Svaki deo košnice je važan!

Svaki iskusniji pčelar zna da pčele mogu podnositi hladnoću, sve dok je nivo vlažnosti dovoljno nizak. Mislili smo i o tome. Što je toplije klube tokom zime, pčele će trošiti manje hrane za njegovo zagrevanje, koja će im dobro doći za rani prolećni razvoj. Svi naši napori da klube bude toplije doprineće opstanku pčelinje zajednice tokom zime i bržem prolećnom razvoju.

Bolja pokretljivost pčelinjeg klubeta. Najveća prednost 8-ramnih košnica nad 10-ramnim košnicama ogleda se u tome što u 10-ramnim košNiža vlažnost. Efikasnom ventilacijom može se nicama klube mora da se pomera horizontalno izbaciti više vlage iz košnice. Manje vlage tokom kako bi dostiglo zimske zalihe hrane. Uobičajena leta znači da će radilice trošiti manje vremena pojava, naročito u hladnijim klimatskim oblastina lepezanje svojim krilima da bi iščezla vlaga iz ma, jeste da pčelinje zajednice uginu tokom zime nektara (a med brže sazreo). Manja vlažnost u i pored obilja hrane. Pčelama je suviše hladno zimskom periodu takođe pogoduje pčelinjoj za- da bi se pomerale horizontalno kako bi došle do hrane koja se nalazila pored njih. Plodište u Kerjednici. khofovoj košnici nalazi se na samo šest ramova, Toplije klube. Jasno je da se u svakoj košnici, pa klube gotovo da ne mora da se pomera hoako je ona napravljena samo od drveta, izgubi rizontalno da bi došlo do hrane. određena količina toplote kroz zidove. Kerkhovova košnica u suštini predstavlja dve košnice Manji zimski gubici. Niža vlažnost u košnici poređane jedna pored druge. S obzirom na ova- tokom zime, toplije klube i njegova lakša pokretkvu konfiguraciju toplota „izlazi“ kroz tri zida ljivost suštinski povećavju šanse pčelinje zajedumesto kroz četiri. Ovim se gubi manje toplote, nice da preživi zimu. Manji zimski gubici doprikoja se zadržava u klubetu. nose profitabilnijem pčelarenju. w w w. u m e l j i c . c o m

31

Bordmanova hranilica

Kerkhofova košnica konstruisana je znatno pre pojave varoe u Severnoj Americi. Modifikovana verzija, košnica H3 ima mrežastu podnjaču. H3 košnica sastoji od dve plodišne vertikale, ali ima jednu zajedničku podnjaču na kojoj se nalaze dva ventilaciona otvora sa strane koja, po potrebi, mogu da se zatvore ili otvore.

Veći prinosi meda. Postoji nekoliko razloga za ovu tvrdnju. Jedan moj prijatelj smatra da „mešanje“ dve pčelinje zajednice u medišnoj zoni dovodi do „takmičenja“ između njih, što za posledicu ima veću produktivnost. Međutim, ima još očiglednijih i logičnijih razloga. Rashlađivanje košnice u kojoj je tokom leta niža vlažnost ostavlja pčelama više vremena i energije za sakupljanje nektara jer će se manje trošiti na sakupljanje vode i lepezanje. S druge strane, toplije i „suvlje“ gnezdo tokom zime znači da će više pčela dočekati proleće. Veća populacija u proleće znači 32

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

H3 košnica ima medišni nastavak u koje staje 13 standardnih Langstrotovih ramova. Pošto rad sa ovakvim nastavcima punim meda može biti fizički naporan, proizvođač nudi kao alternativu dva 6-ramna medišna nastavka, koja se po potrebi mogu koristiti i kao plodišna tela. Medišta se smeštaju iznad matične rešetke i okreću pod uglom od 90º u odnosu na ramove u plodištu. Sa strane se nalaze otvori koji se prema potrebi mogu otvarati u periodima velikog unosa, ili zatvoriti u bespašnom periodu.

snažnije pčelinje zajednice u vreme medobera, što na kraju rezultura većim prinosima meda.

Harvijeva košnica (H3 košnica) Na početku članka pomenuo sam da je radionica Hermana Van De Kerkhofa zatvorena već duže vreme, tako da njegovih košnica odavno nema u prodaji. Dobra vest jeste da je od nedavno počela da se proizvodi modifikovana i poboljšana verzija Kerkhofove košnice. Nova košnica poseduje sve dobre osobine stare uz nekoliko novina – dovoljno da ponese novo ime Harvijeva košnica ili skraćeno – H3 košnica.

B

A

A) 13-ramni medišni nastavak. B) 6-ramni medišni nastavak. Pčelarenje sa 6-ramnim medištima je praktičnije i zahteva manji fizički napor. Pored toga 6-ramni medišni nastavci mogu se koristiti kao plodišni nastavci.

Pored „standardnog“ ulaza u košnicu koji se nalazi između mrežaste podnjače i najnižeg plodišnog nastavka, svako telo ima svoj zaseban ulaz za pčele.

Ventilacioni otvori na bočnoj strani podnjače

Oslikana H3 košnica

Razlike između Kerkhofove i H3 košnice. Glavnu razliku između ove dve košnice predstavlja podnjača. Sredinom 70-ih godina prošlog veka, u vreme kada je nastajala Kerkhofova košnica, u Americi nismo imali problema sa varoom, pa tada nisu bile u upotrebi mrežaste podnjače. H3 košnica ima mrežastu podnjaču koja obezbeđuje bolju ventilaciju i u sebi ima ugrađenu dasku za kontrolu opadanja varooe.

H3 košnica ima i veće drvene ručice. Na prvi pogled, ovo je zanemarljiva promena, ali znatno olakšava rukovanje plodišnim i medišnim nastavcima.

Jedini proizvođač modifikovane Kerkhofove košnice H3 je firma Rustic Element Bees. Modifikovana verzija poseduje sve osobine i prednosti stare košnice uz nekoliko novih inovacija. Postoje dva tipa H3 košnice: 1) Sa 13-ramnim medišnim nastavkom, i 2) Sa dva 6-ramna medišna nastavka Pčelarenje sa 6-ramnim medištima je praktičnije i zahteva manji fizički napor. Pored toga 6-ramni medišni nastavci mogu se koristiti kao plodišni nastavci.

Preveo Ivan Umeljić w w w. u m e l j i c . c o m

33

Pčelarstvo u svetu

Kalifornija

OPRAŠIVANJE BADEMA Svake godine početkom februara u Kaliforniji se organizuje najmasovnije oprašivanje na planeti – polinacija badema. Kalifornijski pčelari uzgajaju „svega“ oko 350.000 pčelinjih zajednica, što nije ni približno dovoljno za oprašivanje badema koje iziskuje oko 1.500.000 društava. Zbog toga se pčele dovoze iz svih delova SAD, pa čak i iz Australije. Tokom januara košnice su zatrpane naslagama snega, populacija pčela je na najnižem nivou u celoj sezoni, a matica gotovo da uopšte ne polaže jaja. Pravi izazov predstavlja utovar na šlepere i transport košnica po snegom zavejanim putevima na nekoliko hiljada kilometara udaljenu lokaciju.

34

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

M

edonosna pčela je praktično jedini insekt od ekonomske važnosti koji oprašuje bademe. Cvetanje badema nastupa kada su dani kratki i hladni, drugi oprašivači odsutni, a pčelinje zajednice u najslabijoj formi tokom čitave godine. Vreme je pretežno nestabilno, a temperature često ograničavaju aktivnost pčela na jedan do tri radna sata tokom dana.

Oprašivanje badema je ozbiljan posao u SAD, pre svega za pčelara koji se trudi da pripremi svoje zajednice u skladu sa detaljima ugovora, ali i za uzgajivača koji mora da obezbedi da na pravom mestu i u pravo vreme bude dovoljno pčela za efikasno oprašivanje ove kulture. Oprašivanje je ozbiljan posao i za pčele koje moraju da istrpe sve ovo.

Svake godine početkom februara u Kaliforniji se organizuje najmasovnije oprašivanje na planeti – polinacija badema. U to vreme u Kaliforniju „pristižu“ pčele sa raznih strana. Kalifornijski pčelari uzgajaju „svega“ 350.000 pčelinjih zajednica, što nije ni približno dovoljno za oprašivanje badema koje iziskuje oko 1.500.000 društava. Zbog toga se pčele dovoze iz svih delova SAD, pa čak i iz Australije.

Neki pčelari početkom jeseni, nakon ceđenja meda, napuštaju svoje domove i sele se u Kaliforniju gde će provesti zimu. Većina njih dolazi iz severnih delova SAD gde su zime veoma surove. Neke pčelinje zajednice ostaju u hladnijim krajevima, na baznim lokacijama, sve do početka februara kada se izvlače iz velikih naslaga snega, utovaraju na šlepere i odvoze pravo na oprašivanje badema. Ostali pčelari, koji zimuju u južnim delovima SAD, Teksasu, Arizoni ili Floridi, u nešto su boljoj poziciji zbog blage klime koja u to vreme vlada na jugu.

Iz Australije tokom jeseni stižu paketni rojevi.

Njihova kondicija ubrzano se „popravlja“ intenzivnom prihranom kako bi bili spremni za februarsko oprašivanje. Određene količine australijskih rojeva stižu čak i kasnije, i „idu“ pravo na plantaže badema.

Bez obzira odakle potiču, i kojim kanalima „pristižu“, pčelinje zajednice koje se dopremaju u Kaliforniju moraju zadovoljiti određene kriterijume. Smatra se da pčelinja zajednica sa devet ramova prekrivenih pčelama može efikasno da izvrši oprašivanje. Pčelari koji dolaze sa juga SADa imaju nešto manje problema da u ovo doba godine dovedu pčelinja društva do optimalne snage.Međutim, i oni u ovom periodu imaju problema sa jednom vrstom mrava koja živi na kraj-

njem jugu zemlje. Tretman protiv mrava tokom leta, čišćenje zajednica od ostataka mravljeg gnezda, zatim postavljanje novih čistijih podnjača i paleta, su dodatni poslovi koje pčelari sa juga moraju da obave pre nego što utovare košnice na šlepere i krenu na zapad, u Kaliforniju.

Za ostale pčelare najteži deo posla je dovođenje pčelinjih zajednica na traženi nivo snage. Tokom januara košnice su zatrpane naslagama snega, populacija pčela je na najnižem nivou u celoj sezoni, a matica gotovo da uopšte ne polaže jaja.

Pravi izazov predstavlja utovar na šlepere i transport košnica po snegom zavejanim putevima na nekoliko hiljada kilometara udaljenu lokaciju.

Po prispeću u Kaliforniju košnice se privremeno smeštaju na posebne prihvatne lokacije. U ovo doba godine nema neke izdašnije paše na kojoj bi pčelinja društva mogla da se razvijaju, pa se u šleperima dovoze i tankeri sa veštačkom hranom: kukuruznim sirupom, šećernim sirupom i proteinskim suplementima, koji treba da ubrzaju dostizanje optimalne jačine društava za oprašivanje. Ukoliko su zdrave po prispeću u Kaliforniju, zajednice uspevaju da se razviju, naravno uz snažnu „podršku“ pčelara. Ukoliko nisu, nikakva dodatna prihrana im neće biti od pomoći.

Kao jedan od uzroka zagonetnog sindroma kolapsa pčelinjih zajednica (CCD) koji je desetkovao populaciju medonosnih pčela u SAD često se navodi neodgovarajuća veštačka hrana koja se pčelama daje u enormnim količinama.

Kada cvetanje počne, košnice se što je brže moguće razmeštaju po nepreglednim plantažama badema. Većina plantaža zauzima ogromne površine tako da pčelama ništa drugo nije dostupno sem bademovog nektara i polena. Uzgajivači su „veoma pažljivi“ i ne dopuštaju da se na plantažama uzgaja bilo šta drugo sem badema. Čak ni

Kalifornija – plantaža badema u februaru w w w. u m e l j i c . c o m

35

Sa ekonomske tačke gledišta, razvoj uzgajanja badema je više od bilo kog faktora u 20. veku uticao na pčelarstvo u SAD. Na prvom mestu, rentiranje košnica za oprašivanje ove kulture postao je glavni izvor prihoda za pčelare. S druge strane, koncentrisanje ogromnog broja košnica na jednom mestu znatno je doprinelo širenju bolesti pčela što je mnoge pčelare dovelo do ruba propasti. Zahvaljujući intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Americi pčele su izložene velikom stresu što se često navodi kao jedan od uzroka zagonetnog sindroma nestajanja pčela – CCD-a. Tokom druge polovine prošlog veka višestruko su uvećane površine pod poljoprivrednim monokulturama. Paralelno sa tim, poslednjih 30 godina, broj pčelinjih zajednica u SAD prepolovljen je sa 5 miliona na 2,5 miliona.

36

ispod krošnji badema ne sme biti ni malo trave, eventualno u centralnom delu između drvoreda. Šta se ovim postiže? Cilj je da svaki mogući raspoloživi resurs, bilo da se radi o oprašivačima – pčelama, ili o vodi, bude „na raspolaganju“ isključivo stablima badema, a nikako ne nekoj vrsti korova. Inače, kalifornijski farmeri muče muku sa nestašicom vode. Poslednjih godina u zaliv San Franciska upumpani su milioni galona vode, međutim ovaj problem tek treba da se reši trajno.

Ceo posao oprašivanja traje 22 dana. Nakon toga pčelinje zajednice se odvoze dalje, na drugu lokaciju. Čitav ovaj period pčele provode u„društvu“ samo jedne poljoprivredne kulture – badema. I pored toga što su uzgajivači badema razvili neke od najsofisticiranijih poljoprivrednih tehnologija u svetu, prinosi ove kulture sudbinski su vezani za pčele, odnosno oprašivanje koje one obavljaju.

Sa ekonomske tačke gledišta, razvoj uzgajanja badema je više od bilo kog faktora u 20. veku uticao na pčelarstvo u SAD. Na prvom mestu, rentiranje košnica za oprašivanje ove kulture postao je glavni izvor prihoda za pčelare. S druge strane, koncentrisanje ogromnog broja koš-

nica na jednom mestu znatno je doprinelo širenju bolesti pčela što je mnoge pčelare dovelo do ruba propasti. Zahvaljujući intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Americi pčele su izložene velikom stresu što se često navodi kao jedan od uzroka zagonetnog sindroma nestajanja pčela – CCD-a. Tokom druge polovine prošlog veka višestruko su uvećane površine pod poljoprivrednim monokulturama. Paralelno sa tim, poslednjih 30 godina broj pčelinjih zajednica u SAD prepolovljen je sa 5 miliona na 2,5 miliona.

Kultivisanjem zemljišta uništeni su brojni korovi i divlje cvetnice koji predstavljaju prirodni ambijent za oprašivače, a poljoprivredne kulture su agresivno tretirane pesticidima. Sve zajedno dovelo je do nestajanja oprašivača.

Povećana potražnja za pčelama, zajedno sa opšte poznatim problemima u pčelarstvu bili su povod da uzgajivači podignu cene rentiranja pčela između 2006. i 2009. Prosečna cena za oprašivanje badema skočila je sa 80 $ po zajednici u 2005. na 150 $ u 2008. godini, a za supersnažne zajednice i do 200 $. Na povećanu potražnju za pčelama američki pčelari su odgovorili povećanjem broja zajednica. Umesto da se usred-

Nedozreli plod badema

Zreli plod badema

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

srede na proizvodnju meda, pčelari su se opredelili da uvećaju broj zajednica za oprašivanje badema. Pčelarenje na med tokom prolećnih i letnjih meseci žrtvovano je kako bi se proizvodne pčelinje zajednice podelile i ispunili zahtevi za oprašivanje badema u februaru. Mnogi koji pčelare na med otkrili su da je bolje da se preorijentišu – oprašivanje badema je siguran i stalan izvor prihoda dok je proizvodnja meda talac promenljivih vremenskih prilika i hirovitih tržišnih cena. Sezona oprašivanja 2009. biće zapamćena kao godina koja je sve promenila. Po prvi put u poslednjih nekoliko godina ponuda pčela za oprašivanje premašivala je potražnju uzgajivača.

Sve ovo događalo se u jeku priče o CCD-u koja je kulminirala tokom zime 2007-2008. Sledeće godine manje zajednica je stradalo od CCD-a, a pčelari su, delimično zahvaljujući visokim prihodima od oprašivanja badema, uspeli da uvećaju broj zajednica. Međutim, dogodilo se nešto što pčelari nisu očekivali. Uzgajivači su smanjili potraživanja pčelinjih zajednica za oprašivanje. Odlučili da unište neke starije voćnjake koji više nisu bili isplativi. Razmotrili su dobro situaciju u kojoj se nalaze i zaključili da je smanjenje rente za pčelinje zajednice najbolji način da se skrešu ukupni troškovi proizvodnje badema, a da bi broj pčelinjih zajednica potrebnih za oprašivanje mogli da smanje čak za pola.

Poslednjih godina mnogi pčelari sa Srednjeg zapada dovozili su svoje pčele u Kaliforniju već u oktobru-novembru, bez obzira da li imaju ili nemaju ugovor sa nekim od uzgajivača. Razlog

tome je što su uvek nekako uspevali da rentiraju svoje zajednice po punoj ceni. Ove godine, predviđena potražnja za pčelama nije se ostvarila a pčelari su bili prisiljeni da dogovaraju cenu sa uzgajivačima badema. Značajan broj njih pretrpeo je gubitak novca na oprašivanju, neki su se zadovoljili prostim pokrivanjem troškova, dok neki čak nisu imali dovoljno novca da se vrate kući.

Kako trenutno stvari stoje, cene oprašivanja badema po jednoj zajednici u 2010. godini biće za 10 $ niže u odnosu na cene iz 2009. godine (145-195 $). Ukoliko žele da rentiraju svoje zajednice pčelari će morati da ulože sredstva u program dodatne ishrane. Naravno, pre nego što ulože novac u jesenju prihranu, treba da obezbede čvrst ugovor sa uzgajivačima. Najpoznatiji broker za oprašivanje Džo Trejnor savetuje pčelare da ove godine ne dovoze pčele u Kaliforniju ukoliko nemaju čvrst, pisani ugovor sa uzgajivačima.

Naime, farmeri su ovog puta procenili da će, u proseku, 1,5 košnica po hektaru biti dovoljna za efikasno oprašivanje, umesto 2 košnice/ha što je bio slučaj prošle godine. S obzirom na loša iskustva koja su imali prethodnih godina, uzgajivači ne žele ovog puta da iznajmljuju slaba društva, ali je većina njih spremna da plati dodatne premije za kolonije na osam i više ramova.

Imajući u vidu trenutnu relativno visoku cenu meda, Trejnor procenjuje da će se mnogi pčelari koji su dovozili pčele na oprašivanje badema ponovo vratiti pčelarenju na med, naročito ukoliko cene oprašivanja budu nastavile da padaju.

I. Umeljić

w w w. u m e l j i c . c o m

37

Medonosno bilje

Tekst i fotografije

Veroljub Umeljić

Dren Cornus mas L. Fam. Cornaceae

Z

imski period, kada vremenske prilike dozvole a tlo nije zaleđeno, treba iskoristiti za sađenje raznih medonosno-polenonosnih drvenastih i višegodišnjih zeljastih biljaka u blizini pčelinjaka. Pored drugih, za pčele korisnih biljaka, treba saditi i mladice drena.

Dren je višestruko korisna biljka koja pčelama još u toku zimskog perioda nudi nektar i polen.

Plodovi su jestivi i veoma zdravi za ljudsku upotrebu, a veoma tvrdo i žilavo drvo koristi se u različite svrhe.

38

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

Razvija se kao listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom.

Mlade grančice su zelenkastosmeđe i većinom fino dlakave. Listovi naspramni, jajasti, sa dugačko izvučenim vrhovima. Cvetovi su žuti.

Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i četvoročlani.

Cveta u februaru i martu. U to vreme, u kontinentalnim predelima to je jedina drvenasta biljka u cvetu, pa se žutim cvetovima okićene krošnje drena vide izdaleka i deluju kao izuzetan ukras prirode. Ako tada još bude i toplih dana, daće pčelama nektara i cvetnog praha kada ih u prirodi skoro uopšte nema. U ovom periodu pčelama je hrana preko potrebna za razvoj legla. Sa 1 ha pčele mogu da sakupe i do 20 kg meda.

Dren raste u području hrastovih šuma zajedno sa drugim grmljem, do oko 1.300 mnv. Najbolje uspeva na krečnjačkim toplim i suvim staništima. Odgovara mu i plitko zemljište. Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova – drenjina. Veoma je korisno gajiti ga u blizini pčelinjaka i čuvati od uništavanja. Iako dren cveta još u toku zime, plodovi dozrevaju tek početkom jeseni.

Razmnožava se semenom i korenovim izdancima. Raste sporo i može da doživi starost preko 200 godina.

Dren je lekovita biljka. Za spravljanje čaja koriste se sveži i osušeni plodovi, ređe i kora. Pomaže pri lečenju proliva i drugih oboljenja organa za varenje.

Veoma prijatnu, osvežavajuću i lekovitu poslasticu predstavljaju drenjine u medu. Od zrelih plodova mogu se spravljati slatko, kompot, džem i sok. Ove ukusne poslastice istovremeno su i lek.

U Republici Srpskoj, u predelima oko Banja Luke, meštani od drenjina peku kvalitetnu i ukusnu rakiju koju nazivaju drenja. Kada se kvalitetnoj šljivovici dodaju sveže zrele drenjine, ona će posle izvesnog vremena poprimiti njihov karakterističan ukus i boju i predstavljaće izuzetan napitak. w w w. u m e l j i c . c o m

39

Hobi Jednostrani bronzani medaljon povodom 100. godišnjice pčelarskog udruženja Imkersparte Dresden.

(Izdao: Savez drezdenskih baštovana), Drezden (1958. god) Velika košnica, ispred nje pčela.

Težina: 3,33 g.

Medalja u ime mira Drezden (1628. god.)

Levo: Paks sa mačem i maslinovom grančicom.

Uz njegovu nogu pelikan hrani mladunce sopstvenom krvlju. Pored Paksa stoji Justicija sa košnicom i ašovom ispod sijajućeg goluba.

Desno: Dete sa carskom jabukom između jagnjeta i lava ovenčano oblacima sa devet krilatih anđeoskih glavica.

Težina: 35.34 g.

N

umizmatika je oblast koja se bavi izučavanjem kako starog novca, tako i novca iz savremenog perioda. Njen naziv potiče od grčke reči nomisma, sa značenjem kovanica, novac. U širi domen numizmatike spada i medaljerstvo, oblast koja se bavi izučavanjem medalja.

Medalja (ital. medaglia, fr. médaille, lat. metallum) je pločica kružnog oblika od metala (zlato, srebro, bronza, olovo, legure), umetnički proizvod počasnog, memorijalnog ili jubilarnog karaktera. Liči na novac, ali ne služi novčanom prometu. Spada u oblasti primenjenih umetnosti: vajarstvo, sitna plastika, medaljarstvo. U širem značenju medalja je odlikovanje za vojne i građanske zasluge, nagrada za umetnička, naučna i sportska dostignuća. Na jednoj ili obe strane medalje nalazi se reljefni prikaz (portretni lik, alegorijski ili istorijski motiv) redovno s natpisom. Prvo se izrađivala livenjem pomoću kalupa, a od 16. veka i kovanjem. Od 19. veka medalje se izrađuju galvanoplastičnim postupkom.

Kako su pčele kroz istoriju povezivane sa raznim ličnim i društvenim vrlinama, našle su se kao motiv na mnogim prigodnim medaljama i medaljonima.

U ovom broju Pčelarskog žurnala prikazujemo nekoliko kovanica iz Nemačke i Rusije na kojima su pčele prikazane na veoma zanimljiv način.

Nastaviće se…

40

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

Srebrna viteška medalja u čast gušenja protesta meklenburškog plemstva (1718. god.)

Levo: Pčele napuštaju košnicu koja se puši.

Desno: Orao gleda na polje iz kojeg prodire ruka koja se zaklinje.

Težina:44,28 g.

Medalja u čast grada Madrida (1706. god.)

Levo: Bista Desno: Dva roja pčela bore se oko košnice pletare.

Težina: 29.10 g

II deo

Nagradni medaljon od tri dukata hamburškog društva za unapređenje umetnosti i korisnih zanata Hamburg (1766. god.)

Levo: Košnica Desno: Hamonia sedi na pramcu antičkog broda. U desnoj ruci drži kormilo.

Težina: 10,49 g.

Medalja berlinske počasti (1798. god.)

Levo: Levi profil fon Losa Desno: Orao iznad spomen ploče sa košnicom, zastava, mač i biblija.

Težina: 29,07 g.

Bronzana medalja za posebne zasluge Rusija (1814. god.)

Levo: Desni profil Aleksandra I (1801-1825) Desno: Košnica i devet pčela u hrastovom vencu.

Dukat u čast vrednoće Nirnberg (18. vek) Levo: Činija iz koje se puši, u njoj srce.

Desno: Košnica sa lutajućim pčelama.

Težina: 3,48 g

Medalja visokog sveštenstva ili bivših državnih službenika Virtemberg (1743. god) Levo: Grb između jelena i košute Desno: Genije sedi pored pune košnice.

Oktagonalni medaljon za posebne zasluge Rusija (1793. god.)

Levo: Desni profil Katharine II (1762 – 1796) Desno: Pčela iznad cveta Težina: 14,12 g. w w w. u m e l j i c . c o m

41

Naučna istraživanja

Visoka zaraženost varoom utiče na pojavu tihe smene matica Tiha smena predstavlja prirodni proces zamene matice u pčelinjoj zajednici. Međutim, ukoliko pčelinje zajednice izvrše tihu smenu matice koju je društvu dodao pčelar, oslabiće privremeno i neće moći pravovremeno da iskoriste nastupajuću pčelinju pašu. U poslednje vreme mnogi pčelari u SAD žale se da je stopa tihe smene ubrzo nakon dodavanja matice znatno veća nego prošlih godina. Poznati naučnici Robin Kargel (Robin A. Cargel) i Tomas Rinderer (Thomas E. Rinderer) sumnjaju da je visoka zaraženost varoom uzrok ovog sve učestalijeg problema.

U

običajena praksa među pčelarima je da „menjaju“ matice svake druge godine. Međutim, primećeno je da neke dodate matice ostaju u zajednicama samo na kratko jer ubrzo dolazi do tihe smene. Za to postoji nekoliko mogućih razloga: loše sparivanje, starost matice koja se dodaje, klimatski uslovi, trenutna dostupnost nektara i polena, pašni uslovi uopšte, ponašanje radilica prema matici, period kada se matica dodaje ili stanje u pčelinjoj zajednici. Teškoće oko dodavanja matica tiču se pčelara pošto ih izlažu dodatnim troškovima, a zajednice koje ne prihvate novu maticu ili se sporije razvijaju ili jednostavno uginu.

Sve učestaliji problemi sa zamenom matica u pčelinjim zajednicama o kojima postoje izveštaji tokom poslednje decenije mogu imati višestruke gore navedene uzroke, ali stručnjaci sumnjaju da su najverovatnije izazvani nekim novim okolnostima. Naime, kao uostalom i u većem delu

42

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

sveta, varoa je „preplavila“ pčelinjake širom SAD. Da stvar bude još gora, ovaj krpelj razvio je otpornost na većinu sredstava koja se koriste za njegovo suzbijanje.

Mnogi pčelari u Americi žale se da je stopa tihe smene ubrzo nakon dodavanja matica znatno veća nego prošlih godina. Kargel i Rinderer sumnjaju da visoka zaraženost varoom može predstavljati glavni uzrok ove neobične pojave. Do sada gotovo da nije bilo nikakvih dostupnih podataka o sprezi između zaraženosti varoom i pojave tihe smene.

Kako bi ispitali svoju pretpostavku naučnici su sproveli istraživanje. Pčelinje zajednice su razvrstali u dve grupe, prvu, koju su činila manje zaražena društva koja su imala više legla i pčela, i drugu koju su činila više zaražena društva.

Testiranja su pokazala određene trendove. Kod pčelinjih zajednica koje nisu vršile tihu smenu dodatih matica, zabeležen je niži nivo zaraze, dok

je kod onih koje su izvršile tihu smenu utvrđeno veće prisustvo varoe. Ispitivanja vršena na uzorku od nekoliko stotina zajednica pokazala su da postoji veza između ove dve pojave.

Primećen je i suprotan proces, a to je da zajednice koje su nakon dodavanja matice izvršile tihu smenu brže i češće stradaju od varoe. Pošto će zbog prekida legla ta društva oslabiti, varoa će brže da se proširi na prisutne pčele i leglo, tako da će ove zajednice, proporcionalno svojoj snazi, biti mnogo više zaražene od društava u kojima nije bilo tihe smene. Kako se ove zajednice sa maticama (iz tihe smene) budu razvijale za očekivati je da će populacija krpelja dostići kritičan nivo mnogo brže nego u zajednicama koje nisu izvršile tihu smenu matice.

Stručnjaci smatraju da povišeni nivo varoe u pčelinjim zajednicama stvara poteškoće kod zamene matice. Štaviše, oni tvrde da zaraženost varoom u bilo kom obimu utiče na stopu tihe smene.

Takođe, tiha smena povratno utiče na veću zaraženost varoom. Prekid polaganja jaja do kojeg dolazi usled tihe smene ima za posledicu smanjenje broja pčela što dovodi do (proporcionalno) veće zaraženosti takve pčelinje zajednice varoom.

Stručnjaci zaključuju da bi za pčelare bilo korisno da zajednice u kojima nameravaju da zamene maticu prethodno tretiraju nekim sredstvom protiv varoe. Pored toga, smatraju oni, korisno bi bilo da se označe zajednice koje imaju matice dobijene tihom smenom da bi se eventualno dodatno tretirale.

Izvor: Robin A. Cargel & Thomas E. Rinderer Effects of Varroa destructor Infestation on Honey Bee Queen Introduction Science of Bee Culture (Vol. 1, No. 1), February 2009

w w w. u m e l j i c . c o m

43

Naučna istraživanja

Azijske pčele talasanjem odbijaju stršljenove U jednom nedavno objavljenom radu istraživači sa Univerziteta Grac (Austrija) i Kraljevskog botaničkog vrta (Velika Britanija) saopštili su da neobično treperenje – sposobnost brze komunikacije među džinovskim pčelama – služi kao odbrambeni mehanizam protiv stršljenova. Ovakvo ponašanje veoma podseća na meksičke talase, karakterističan način navijanja koji se prvi put pojavio 1986. godine na svetskom fudbalskom prvenstvu u Meksiku.

44

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

Z

a razliku od evropske medonosne pčele Apis mellifera koja živi u šupljini drveta ili stene, džinovska medonosna pčela Apis dorsata gradi gnezdo na otvorenom. Telo Apis dorsate je žute boje sa poprečnim crnim trakama na svakom abdomenalnom segmentu. Ova vrsta pčela gradi jedan sat, dužine 1-1,6 m i visine 0.8-1,5 m, smešten obično na visokim granama drveća, ili na steni. Težina jednog sata (uključujući leglo, med, polen i odrasle pčele) može dostići 20 kg.

Zbog direktne izloženosti velikom broju predatora džinovske pčele razvile su mnoge odbrambene mehanizme. Protiv predatora kao što su ose i stršljenovi izvode svojevrsno treperenje - visoko koordinirane kaskade koje neodoljivo pod-

sećaju na navijačke meksičke talase. Treperenje počinje na različitim mestima da bi se vrlo brzo proširilo po celom gnezdu. Odvija se tako što hiljade pčela u deliću sekunde pomera svoje abdomene na gore. Sam fenomen, način na koji funcioniše i svrha kojoj služi, dugo je predstavljao misteriju. Naučnici misle da je treperenje koje izvode pčele upućeno na dve adrese. Prvu, pčele u gnezdu, koje treperenje pobuđuje i alarmira; autori smatraju da članice zajednice koje tvore ovu zagonetnu “zavesu” s jedne i druge strane saća, neprestano šalju i primaju informacije o stanju u zajednici i svakodnevnim poslo-

Meksički talasi predstavljaju jedinstven način navijanja. Publika na stadionu se „preliva“ tako što jedan red navijača ustane i ispruži ruke i onda sedne, zatim sledeći red ponovi istu koreografiju i tako svaki naredni red.

Ovakav način navijanja postao je veoma popularan posle svetskog prvenstva u fudbalu 1986. godine u Meksiku.

vima: sakupljanju, reprodukciji, organizaciji odbrambenih akcija. Drugi primalac informacije jesu predatori, stršljenovi i ose, koji opažaju ovaj dinamičan vizuelni znak.

Kada se stršljen pojavi u blizini gnezda pčele počinju sa karakterističnim treperenjem. Stršljenovi reaguju na odgovarajući način shodno intezitetu treperenja. Ukoliko pčele snažnije trepere stršljenovi će već na 50 cm od gnezda registrovati meksički talas i udaljiće se od gnezda.

Slabije treperenje mogu registrovati samo ukoliko priđu veoma blizu gnezda. Na ovaj način, informacije o potencijanoj opasnosti od stršljena prenose se munjevitom brzinom kroz čitavu pčelinju zajednicu, ali se i predatoru istovremeno šalje poruka da nije dobrodošao u pčelinje gnezdo. Jačina i učestalost treperenja srazmerni su brzini leta stršljena i njegovoj trenutnoj udaljenosti od pčelinjeg gnezda.

Izvor: Kastberger G, Schmelzer E, Kranner I (2008), Social Waves in Giant Honeybees Repel Hornets, PLoS ONE 3(9). w w w. u m e l j i c . c o m

45

Nagradna igra

Upoznajte tipove košnica (I)

1

Čitaoci Pčelarskog žurnala ovoga puta imaju priliku da se kroz zabavu bolje upoznaju sa raznim tipovima košnica, od onih koje su korišćene u stara vremena pa do savremenih. One su obeležene brojevima od 1 do 20. Čitaoci treba da upišu ispred odgovarajućeg naziva broj košnice koju su prepoznali.

Oni čitaoci koji žele da učestvuju u nagradnoj igri, treba da pošalju redakciji, pismom ili e-mailom, samo brojeve i to po redosledu kojim su ih upisali ispred naziva košnica, a uz to i svoju adresu i broj telefona. Rešenja treba dostaviti redakciji do 1. marta 2010. godine. Sa jedne e-mail adrese i u jednom pismu odgovore može poslati samo jedan čitalac.

Dobitnici nagrada biće čitaoci koji pošalju odgovore sa najviše tačno prepoznatih košnica. U slučaju većeg broja učesnika sa tačnim odgovorima nagrade će se odrediti žrebom.

Tačno rešenje i imena dobitnika nagrada objavićemo u sledećem broju Pčelarskog žurnala.

Odgovore slati na adresu: Redakcija časopisa Pčelarski žurnal ul. Ignjata Joba 57/7 11050 Beograd 13 E-mail: pcelarskizurnal@yahoo.com Odgovori na pitanja u nagradnim igrama Pčelarskog žurnala sadržani su u knjigama Veroljuba Umeljića: • Atlas medonosnog bilja 1-2 • Pčelarstvo • Enciklopedija pčelarstva

2 5

6

9

10

14 17 15

Ocene poznavanja tipova košnica Manje od 5 tačnih odgovora - loše Od 5 do 10 tačnih odgovora - dobro Od 10 do 15 tačnih odgovora - vrlo dobro Preko 15 tačnih odgovora - odlično Nagrade 1. Košnica (DB ili LR), poklon firme ZLATNA PČELA, Rača (preuzimanje nagrade u Rači) 2. Pogače za prihranu pčela (10 kg), poklon firme APIVIT, Rača 3-5. Godišnja pretplata na časopis Pčelarski žurnal za 2010. godinu (3 nagrade) 6-8. Komplet časopisa Pčelarski žurnal iz 2009. godine (3 nagrade) 9. Držač listića za tretman pčela protiv varoe (30 kom.), poklon firme ŠENDEKOVIĆ, Virovo - Arilje 10. Pčelarski šešir, poklon firme ZORA, Kragujevac 46

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

18

19

Prikazani su sledeći tipovi košnica (upišite broj košnice ispred odgovarajućeg naziva)

4 3 8

7

11

12

16

{ Đerzonova { Lajansova { Fararova Kunčer { Klještara { Etlova { Amerikanska { Daščara (DB) { Dadan-Blatova Raskoljka { Afrička valjkasta { Dela Roka { Albertijeva { Francuska sa kapom { { Iberova { Kranjić { Prokopovičeva (LR) { Langstrot-Rutova Okrugla grčka glinena { Vrškara { Gravenhorstova {

Rezultati nagradne igre iz prošlog broja – tačno rešenje nagradne igre:

36, 39, 40, 32, 29, 26, 31, 17, 25, 10, 16, 12, 33, 2, 22, 15, 35, 28, 4, 5, 9, 7, 34, 6, 1, 11, 23, 14, 20, 38, 30, 27, 18, 37, 24, 21, 8, 13, 3, 19.

Dobitnici nagrada Ovog puta u nagradnoj igri je učestvovao veliki broj čitalaca, a 12 učesnika je imalo maksimalni broj tačnih odgovora (40), pa su među njima nagrade određene žrebom.

20

Čestitamo dobitnicima nagrada, kao i ostalim učesnicima, na pokazanom znanju.

1. Vesna Dinić, Vladičin Han, knjiga Apiterapija i osnovi pčelarstva, autori dr Stojmir Mladenov i inž. Milenko Radosavović, poklon autora inž. MILENKA RADOSAVOVIĆA - Kragujevac 2-4. Aranđel Bakurski, Dobrica Boris Lončar, Posušje, BiH Zoran Zarić, Gornji Milanovac godišnja pretplata na časopis Pčelarski žurnal za 2010. godinu 5-7. Šafranj Atila, Kanjiža Ljubo Pejović, Mramorak Miloje Spasojević, Valjevo, komplet časopisa Pčelarski žurnal od 1. do 5. broja 8. Radoslav Andrejević, Gornji Milanovac pčelarska majica, poklon firme ZORA, Kragujevac 9. Zoltan Kordovan, Kanjiža antivaroa dimilica, dar firme PČELARSTVO FILIPOVIĆ, Užice 10. Duško Mijatović, Gornji Milanovac, dozator za tretman pčela protiv varoe, dar pčelara DUŠKE i MILOŠA MILOSAVLJEVIĆA, Baljevac na Ibru. w w w. u m e l j i c . c o m

47

Uradi sam Veroljub Umeljić

Držač kalema žice za ožičavanje ramova Pri ožičavanju ramova pocinkovanom ili prohromskom žicom često dolazi do nekontrolisanog odmotavanja žice sa kalema i do njenog zamršivanja. Ovaj problem možemo lako da rešimo korišćenjem držača kalema žice, koga možemo sami da napravimo. On onemogućava nekontrolisano odmotavanje žice. Isti držač možemo da koristimo i za namotavanje žice sa većih koturova na prazne kalemove.

Izrada držača Telo držača izrađuje se od tvrdog drveta. Postolje (11) je dimenzija 215x50x20 mm. Na jednom kraju postolja (11) zakovan je drveni nosač (10) držača kalema, dimenzija 53x50x15 mm. Na visini 38 mm od postolja (11) izbušena je rupa prečnika 5 mm u koju se zavija vijak (7) M6x30 mm, čijim zavijanjem, odnosno odvijanjem, povećavamo ili smanjujemo silu potrebnu za okretanje kalema. Na drugoj strani postolja (11) zakovan je nosač (2) dimenzija 50x53x35 mm pokretnog držača (1) kalema. Kroz nosač (2), takođe na visini 38 mm od postolja (11) izbušena je rupa prečnika 5,2 mm, u koju je postavljen

držač (1), izrađen od eksera, prečnika 5 mm, dužine 70 mm. Na vrh držača (1) zavarena je podloška (4), prečnika 20 mm i debljine 2 mm. Iza podloške (4) na držač (1) je postavljena opruga (3) prečnika 18 mm, čija dužina u neopterećenom stanju iznosi 40 mm. Sa prednje strane držača kalemova, na visini 13 mm iznad postolja (11), za oba bočna nosača (2 i 10), zakovana je letvica (9) dimenzija 200x25x10 mm, čija je gornja površina zaobljena. Iznad nje nalazi se pokretna letvica (8), dimenzija 200x15x10 mm, sa zaobljenom donjom površinom. Kroz ovu letvicu (8), na rastojanju od 170 mm, izbušene su vertikalne rupe prečnika 5 mm. Kroz te rupe provučeni su

Trozubac 48

PČELARSKI ŽURNAL • 6 • januar-mart 2010.

Radionički crtež držača kalema žice

vijci (5), M4x50 mm, na koje su navučene opruge (6), prečnika 8 mm, dužine u neopterećenom stanju 30 mm. Vijke (5) zavijamo u donju letvicu (9) u prethodno izbušene rupe prečnika 3 mm, takođe na rastojanju 170 mm jedne od druge.

Pri korišćenju, držač pričvršćujemo malom stegom za stabilnu površinu. Kraj žice sa kalema provlačimo između letvica (8 i 9), a kalem oslonimo na držač (1), malo potisnemo u polje, pa onda drugu stranu oslonimo na vijak (7). Opruge (6) koje gornju letvicu (8) pritiskaju uz donju (9), ne dozvoljavaju da se žica sama izvuče i olabavi na kalemu, a opruga (3) na držaču (1) pritiska kalem uz vijak (7), tako da ne može neželjeno da se okreće, već samo dok povlačimo žicu.

kao burgiju u električnu bušilicu. Jedan radnik drži kotur žice, čiji kraj do držača dolazi sa suprotne strane od letvica (8 i 9) i vezan je za prazan kalem. Drugi radnik jednom rukom povremeno uključuje bušilicu, a drugom pomera žicu levodesno, kako bi se pravilno namotavala na kalem.

Ruku kojom držimo žicu svakako treba da zaštitimo kožnom rukavicom. Za ovaj posao je pogodna bušilica sa reostatskim prekidačem, jer sa njom možemo da ostvarimo mali broj obrtaja, što nam olakšava posao.

Korišćenje držača za namotavanje žice Isti držač možemo da koristimo i za namotavanje žice sa većeg kotura na prazne kalemove. Potrebno je samo da umesto držača (1) postavimo sličan, koji na vrhu ima trozubac. On se nabije u kalem kako bi mogao da ga okreće. Drugi, slobodan kraj trozupca, iza nosača (2) stegnemo

Namotavanje žice na kalem w w w. u m e l j i c . c o m

49

Đ?пивит прОворона пОгача Са ĐżŃ€Đ¸Ń…Ń€Đ°Đ˝Ńƒ пчо Đ° Đ?пивит прОиСвОдиПО Ńƒ Đ˛Đ°Ń€Đ¸Ń˜Đ°Đ˝Ń‚Đ°ĐźĐ°: Đž - храна Đ” - ĐżŃ€ĐžŃ‚ĐľĐ¸Đ˝Ń ĐşĐ° пОгача Дф - Đ˛Đ¸Ń‚Đ°ĐźĐ¸Đ˝Ń ĐşĐ° Ф - Ń Đ° нОСоцидОП Đ?пивит Đ¸Ń ĐżĐ¸Ń‚Đ°Đ˝Đ° пОгача кОд над оМно ŃƒŃ Ń‚Đ°Đ˝ĐžĐ˛Đľ Đ?пивит Са ĐżŃ€Đ¸Ń…Ń€Đ°Đ˝Ńƒ, Ń€Đ°ĐˇĐ˛ĐžŃ˜ и ĐˇĐ°ŃˆŃ‚Đ¸Ń‚Ńƒ Đ˛Đ°ŃˆĐ¸Ń… пчо Đ° Ĺ ivena pÄ?elarska oprema, razni modeli i veliÄ?ine. ZORA – Kragujevac tel. 034/313-092, 064/238-81-83, 064/245-07-99 Papirići za dimljenje protiv varoe – liÄ?no ili pouzećem. Filipović – UĹžice. tel. 031/513-687, 031/563-882, 031/524-172, 063/639-42-44 Sve za ramove – prese za buĹĄenje ramova sa automatskim utiskivanjem biksni, biksne, prohrom Ĺžica, razmaci. Ĺ endeković. Tel. 031/894-331, 031/895-176 PÄ?elarska oprema, pribor, literatura. Pejo. Tel. 011/84-83-120, 063/830-46-46 PÄ?elarske vage za sve tipove koĹĄnica, kao i po specijalnim porudĹžbinama, izraÄ‘ujemo i nudimo. MIKRON – Beograd. Tel. 011/833-2051, 064/2222-948

Reklamni oglasi u Ä?asopisu PÄ?elarski Ĺžurnal zadnja korica cela strana 15.000 din polovina strane 9.000 din unutraĹĄnja strana zadnje korice cela strana 10.000 din polovina strane 6.000 din Ä?etvrtina strane 4.000 din

unutraĹĄnja stranica cela strana 8.000 din. polovina strane 5.000 din. Ä?etvrtina strane 3.000 din. mali oglasi (do 10 reÄ?i) 500 din

Popust 25 % za reklamno oglaĹĄavanje u viĹĄe uzastopnih brojeva.

Proizvodnja: Internacionalnih brigada 83 tel. 034/360-181 Prodavnica: 27. Marta 1, tel. 034/331-350 Mob. tel. 064-507-11-21; 064-27-50-985 E-mail: srdjan-69@hotmail.com

- Izrada i prodaja satnih osnova za sve tipove košnica.

- Po želji, izrada osnova od voska pčelara.

- Otkup voska kao i zamena za satne osnove.

- Po dogovoru sa pčelarskim udruženjima, otkup i zamenu voska vršimo i na terenu.

KNJIGE VEROLJUBA UMELJIĆA ENCIKLOPEDIJA PČELARSTVA

512 stranica, 2.160 pojmova (156 ličnosti), 910 ilustracija (fotografija i crteža u boji i crno-belih), 36 tabela i dijagrama.

Knjiga sadrži osnove znanja iz svetskog pčelarstva i oblasti koje su u vezi sa pčelarstvom.

Cena knjige pouzećem je 1.600 dinara.

PČELARSTVO - OD POČETNIKA DO PROFESIONALACA

800 stranica, 1.400 fotografija u boji, 60 tehničkih crteža, 20 tabela i dijagrama.

U knjizi je prikazano: kako, kada i sa koliko košnica početi pčelarenje • Tehnike pčelarenja košnicama: DB, LR, Farar, AŽ, pološka, kongresovka i dr. • Način izrade, fotografije, tehnički crteži i specifikacija materijala, za sve navedene košnice i prateću opremu • Metodi uzgoja matica: Jenterov, Nicotov, Milerov, Dulitlov, Alejev • Život pčelinjeg društva u prirodnom staništu • Pčelarska oprema • Bolesti i neprijatelji pčela…

Cena knjige pouzećem je 1.800 dinara.

U SVETU CVEĆA I PČELA ATLAS MEDONOSNOG BILJA 1-2

Knjige su nagrađene bronzanom medaljom na svetskom pčelarskom Kongresu APIMONDIA 2003, u Ljubljani, čime su svrstane među tri najbolja svetska dela iz oblasti pčelarstva. U 1. i 2. delu ATLASA MEDONOSNOG BILJA, na 1.440 stranica A5 formata, prikazano je 670 vrsta medonosnih biljaka. Knjige su ilustrovane sa 2.910 fotografija u boji. Sadrže 5.600 naziva biljaka na 8 jezika. Dat je i rečnik botaničkih izraza kao i registar naziva bolesti pri čijem lečenju pomažu opisane biljke.

Pojedinačne cene knjiga pouzećem su 1.600 dinara (komplet 3.000).

VEROLJUB UMELJIĆ • 34203 Kragujevac, Čede Dulejanovića 33 034/462-879, 063-814-80-80 • vumeljic@ptt.rs; www.umeljic.com