PharmaMedica 85. broj by PharmaMedica

Z D R A V L J U

N A

R A Z U M L J I V

N A Č I N

ISSN 2812-9830

PharmaMedica O

www.pharmamedica.rs

BROJ 85

GODINA xII

Intervju:

Prof dr. Miloš Žarković

Smanjena funkcija štitaste žlezde

AKTUELNO

Kijavica usred leta, AMBROZIJA

Prof. dr Aleksandar Perić

Zapaljenje svednjeg uva

Senf

Sunčanica i toplotni udar

Tegobe u intimnoj zoni

Alkoholizam Razgovor kao lek za prekomernu tugu p otra ž ite

s lede ć i

b roj

krajem

s e p tem b ra

2 0 2 2 .

sadr žaj

broj 85

I ntervju

prof. dr Miloš Žarković Smanjena funkcija štitaste žlezde

A ktuelno

Tamna strana leta: sunčanica i toplotni udar 10.

O torinolaringologija Zapaljenje srednjeg uva

Reč urednice

14.

Da li ste osetili da imate problem sa koncentracijom, da često menjate raspoloženje i da vam je „fitilj sve kraći“? Ako je odgovor potvrdan – vreme je za odmor. Da je odmor od posla neophodan i za naše fizičko, ali i mentalno zdravlje, govore brojna istraživanja. Odlazak na godišnji odmor smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, visokog krvnog pritiska i srčanog udara. Višednevni odmor obezbeđuje nam da se oslobodimo hroničnog stresa ili bar da ga smanjimo. Akumulirani umor i neprekidna izloženost stresu može dovesti i do sve češćeg fenomena današnjice – burnouta koj ne utiče samo na naše zdravlje, nego i na produktivnost. U skladu sa razumevanjem važnosti godišnjeg odmora za zdravlje, on je definisan i kao naše pravo, u skladu sa Zakonom o radu i drugim aktima. Zato nemojte sebi uskraćivati ovo pravo ili ga ograničavati kroz rad od kuće u toku odmora ili neprekidnu on-line dostupnost. Ne zaboravite da takvim ponašanjem ne kradete od vašeg odmora, nego od vašeg zdravlja. Iako je jasno da je kvalitetan odmor neophodan za uravnotežen i zdrav život, čini se da živimo u paradoksu – postoji široko rasprostranjena teza da je odlazak na odmor bahaćenje, gubljenje vremena i luksuz. Ne, odmor nije luksuz. Odmor je lek. Odmorite se, čitajte PharmaMedicu i vidimo se u septembru!

Peptidni hormoni kao biofarmaceutici 16.

20.

B olesti zavisnosti Alkoholizam

24.

M entalno zdravlje

I šta ćemo sad? Suočavanje sa dijagnozom, uputstvo za samopomoć 26.

G inekologija

Leto pogoduje razvoju tegoba u intimnoj zoni 30.

M oj ljubimac

Da li psi ljubimci mogu da nanjuše trudnoću? 34.

N ega

Silikoni u proizvodima za negu kose 36.

H obi

Kraljica balkona u letnjem periodu 38.

I shrana

Senf, namirnica koja oplemenjuje hranu i doprinosi zdravlju 40.

Glavni i odgovorni urednik: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković Dizajn i prelom: Pharma Medica Design Studio

web: www.pharmamedica.rs

I ntervju na zahtev čitalaca dr Milutin Kostić Razgovor kao lek za prekomernu tugu

Urednik, mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Marketing: Pharma Medica, agencija za marketing

F armacija

A ktuelno

Kijavica usred leta – ambrozija e-mail: office@pharmamedica.rs Fotografije: Shutterstock Izdaje:

PharmaMedica,

agencija za marketing, 11000 Beograd, Arh.Gerasima Zelića 6/17 tel: +381 65 231. 80. 36

14 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora.

Pharma Medica : o zdravlju na razumljiv način/ glavni i odgovorni urednik Jasmina Jović Novaković.- God.1 br. 1 (oktobar 2009), - Beograd (Arh. Gerasima Zelića 6/17) : Pharma Medica, 2009- (Beograd : Cicero).-27 cm. ISSN (online) 2812-9830 ISSN 1821-2786 COBISS. SR-ID 170077196

Časopis je besplatan

on-line izdanje www.pharmamedica.rs

Intervju

Smanjena funkcija štitaste žlezde Razgovarala: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković Svakom desetom građaninu Srbije dijagnostifikovan je neki problem sa radom štitaste žlezde. Pretpostavlja se da ima još mnogo pacijenata koji se nisu javili lekaru. Zato je važno podizati svest kod ljudi na koje simptome treba da obrate pažnju kako bi se bolest na vreme otkrila i lečila.

smanjenoj funkciji štitaste žlezde tj. hipotireozi za PharmaMedicu govorio je prof. dr Miloš Žarković, sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije. Znamo da je hipotireoza smanjena funkcija štitaste žlezde. Koji su to simptomi koji pacijentu ukazuju da njihova štitasta žlezda ne radi kako treba? Hipotireoza najčešće počinje postepeno problemima sa kratkotrajnim pamćenjem, lošom koncentracijom i neraspoloženjem. Nažalost, većina pacijenata ne prepozna ovu fazu bolesti. Ponekad je hipotireoza bez simptoma i slučajno se otkrije tokom laboratorijskih kontrola ili ultrazvučnog pregleda štitne žlezde. Ukoliko se bolest ne leči pojavljuju se podnadulost, mentalna usporenost, osetljivost na hladnoću, promukli i spor govor. Zašto nastaje hipotireoza? Koji su to faktori rizika koji doprinose nastanku bolesti? Koliko je važna genetika? Najčešći uzrok hipotireoze je Hashimoto tireoiditis, a ostali češći uzroci su operativno uklanjanje štitne žlezde i terapija radioaktivnim jodom. Ge-

Nedovoljan unos selena je udružen sa većom učestalošću Hashimoto tiroiditsa. Takođe su i virusne infekcije udružene sa nastankom ove bolesti.

PharmaMedica ⁄ broj 85

www.pharmamedica.rs

Procenjuje se da je preko 1,6 milijardi ljudi na svetskom nivou u riziku od poremećaja štitaste žlezde, a da je preko 120 miliona ljudi bez dijagnoze, sa simptomima kao što umor, gojaznost i depresija. Simptomi poremećaja rada štitaste žlezde, jednog od najčešćih oboljenja u svetu, često se javljuju zamaskirani, a da ih nismo ni svesni. Nelečeni problemi sa štitatstom žlezdom mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su problemi sa srcem, mentalnim zdravljem i neplodnošću.

netika je značajan faktor za nastanak Hashimoto tiroiditisa, ali ne i dovoljan. Veliku ulogu igraju i faktori spoljašnje sredine. Nedovoljan unos selena je udružen sa većom učestalošću Hashimoto tiroiditsa. Takođe su i virusne infekcije udružene sa nastankom ove bolesti.

trebne dopunske analize kao što su tiroidna antitela T3 i kalcitonin. Hrana ne utiče na laboratorijske vredosti tiroidnioh hormona, ali neki suplementi mogu značajno da promene rezultat, te se preporučuje pauza od dva dana u uzimanju suplemenata pre vađenja krvi za određivanje hormona.

Koliko na nastanak hipotireoze ima uticaja aerozagađenje? Koliki je uticaj stresa? Da li su ovo faktori kojima se može objasniti povećan broj osoba sa hipotireozom? Ne baš aerozagađenje. Faktori spoljne sredine, poznati kao endokrini remetitelji (endocrine disruptors) utiču na sve endokrine žlezde, pa i na štitastu žlezdu. Postoje jasni dokazi da je izloženost nekim od tih remetitelja (polybrominated diphenyl ethers kojima se impregniraju tkanine za nameštaj da bi se smanji rizik požara) udružena sa hipotireozom kod ljudi. Stres će ubrzati ispoljavanje bilo koje bolesti, ali za sada jasna veza stresa i nastanka hipotireoze nije dokazana. Promene u spoljnoj sredini sigurno utiču na povećanje učestalost oboljevanja od tiroidnih bolesti.

Kako izgleda pregled endokrinologa (da li se uobičajeno radi samo palpatorni pregled ili i ultrazvuk)? Kada su neophodne dodatne dijagnostičke procedure i koje su to? Najbitiniji deo pregleda je anamneza, a zatim laboratorijska ispitivanja. Ultrazvučni pregled štitaste žlezde bi trebalo u potpunosti da zameni palpatorni pregled. U zavisnosti od bolesti najčešća dodatna ispitivanja su scintigrafija (snimanje radioaktivnim izotopima) i biopsija štitaste žlezde.

Koji su to laboratorijski parametri na osnovu kojih se postavlja dijagnoza? Da li na laboratorijske vrednosti može uticati uzimanje nekih lekova ili suplemenata ili možda hrana? Uvek je potrebno odrediti TSH i FT4. Endokrinolog će odrediti da li su po-

www.pharmamedica.rs

Koliko su Vama važni simptomi koje pacijent oseća ako se uzme u obzir da su subjektivne prirode, a koliko pokazatelji laboratorijskih analiza? Čemu dajete prednost? Laboratorijske analize su kompas koji nas usmerava u kom pravcu treba da idemo. Razlog tome je što referentne vrednosti obuhvataju celu populaciju, dok je opseg u kome se kreću koncentracije TSH i tiroidnih hormona mnogo uži. Zato je bitno slušati pacijenta i rukovoditi se subjektivnim tegobama u postizanju optimalnog rezultata lečenje. A optimalan rezultat lečenje je blagostanje pacijenta.

Šta ako pacijent ima sve simptome hipotireoze, a laboratorijski nalazi pokazuju da su hormoni u referentnom opsegu, da li se uvodi neka terapija? Ne, ali treba razmišljati o drugim bolestima, kao što su anemija ili depresija. Osim toga uvek treba dodatno proveriti laboratorijske rezultate. Šta je to subklinička hipotireoza? Da li se ona leči? Definicija subkliničke hipotireoze je povećana koncentracija TSH uz normalnu koncentraciju tiroidnih hormona. Da bi zaista bila subklinička pacijent ne bi trebalo da ima nikakve simptome i onda se ne leči. Ukoliko su prisutni subjektivni simptomi može da se pokuša terapija tiroksinom. Kod žena koje planiraju trudnoću ili koje su trudne subkliničku hipotireozu treba uvek lečiti. Da li postoji povezanost hipotireoze i gojaznosti? U kojim slučajevima se gojaznost bolesnika sa hipotireozom farmakološki leči? Nažalost, hipotireoza nije uzrok gojaznosti. Lečenje gojaznih osoba obolelih od hipotireoze je isto kao i kod svih drugih osoba. Hipotireoza je faktor rizika za razvoj kojih bolesti? Da li hipotireoza može biti uzrok pojave karcinoma štitaste žlezde? Hipotireoza nije udružena sa karcinomom štitaste žlezde. Međutim, nelečena ili loše lečena hipotireoza je

PharmaMedica ⁄ broj 85

udružena sa drugim bolestima. Kvalitet života osoba se hipotireozom je niži i postoji povećana učestalost nekih kardiovaskulanih bolesti. Važno je napomenuti da postoji značajno povećanje rizika mortaliteta ukoliko je TSH povišen. Kako se hipotireoza leči? Koje su terapijske opcije? Da li je terapija doživotna? Hipotireoza se leči nadoknadom hormona - levotiroksinom. Ovaj vid nadoknade hormona je veoma uspešan i najčešće je doživotan. Postoje bolesti, kao što je subakutni i postpartalni tiroiditis kada je nadoknada tiroidnim hormonima kratkotrajna. Postoje i druge terapijske opcije kao što je primena T3, ali je to veoma retko potrebno. Svedoci smo ekspanzije suplemenata koji su namenjeni boljem funkcionisanju štitaste žlezde, koji su to vitamini i minerali za koje postoji opravdanost uzimanja? Koja je uloga gvožđa i selena kada je u pitanju rad štitaste žlede? Da li

Da li postoje neke namirnice koje bi osoba sa hipotireozom trebalo da izbegava? Ne, pogotovu ako već uzima supstitucionu terapiju. Zaista postoji hrana koja sadrži supstance koje utiču na sitezu tiroidnih hormona, ali u uobičajenoj upotrebi to ne predstavlja problem. Pušenje, nasuprot tome, uvek negaje opravdan dodatni unos joda putem suplemenata ako znamo da tivno utiče na tiroidne bolesti. je kuhinjska so već jodirana? Da li hipotireoza utiče na Trudnice uvek treba da unose dodatmogućnost začeća? Kako ni jod. Osobe koje koriste so koja nije hipotireoza utiče na razvoj ploda? jodirana ili koje izbegavaju so treba da Da li se preporučuje testiranje unose dodatni jod. hormona štitaste žlezde kao neka Gvožđe je sastavni deo tiroidne perokrutinska provera kod trudnica? sidaze i neophodno je za adekvatno funkcionisanje štitne žlezde. Posebno je Hipotireoza negativno utiče na začeče, kako prirodnim putem tako i ozbiljan problem udružen deficit gvožpri potpomognutoj reprodukciji. Opđa i joda, posebno u trudnoći. timalna koncentracija tiroidnih horSelen je sastavni deo antikosidantnih enzima štitne žlezde. Nedovoljan mona je potrebna za normalan tok unos selena je udružen sa većom uče- trudnoće. stalošću Hashimoto tiroiditisa, a selen Mišljenja o rutinskom testiranju tiroidne funkcije trudnica su podeljena. Ja se koristi i u terapiji Grejsove bolesti. Treba imati u vidu da je bitan optima- mislim da treba testirati tiroidnu funkciju trudnica jer je testiranje jeftina, a lan unos svih ovih elemenata i da ni premali ni preveliki unos nije dobar za intervencija (primena levotiroksina) bezbedna, efikasna i jeftina. l zdravlje.

Gvožđe je sastavni deo tiroidne peroksidaze i neophodno je za adekvatno funkcionisanje štitne žlezde. Posebno je ozbiljan problem udružen deficit gvožđa i joda, posebno u trudnoći

Hipotireoza se leči nadoknadom hormona - levotiroksinom. Ovaj vid nadoknade hormona je veoma uspešan i najčešće je doživotan

PharmaMedica ⁄ broj 85

Štitasta žlezda je endokrina žlezda leptirastog oblika koja se nalazi na prednjem donjem delu vrata, i ima zadatak da kontroliše metabolizam. Ona igra ključnu ulogu u našem zdravlju i blagostanju. Njen zadatak je da proizvodi tiroidne hormone, koji se krvotokom prenose do svakog tkiva u telu. Ovi hormoni su neophodni kako bi obezbedili normalan rad svih tkiva i organa. Oni pomažu održavanju energije u organizmu, toploti tela, kao i održavanju normalnog rada mozga, srca, mišića i ostalih organa.

www.pharmamedica.rs

aktuelno

Tamna strana leta: sunčanica i toplotni udar

Mada su za mnoge sunčanica i toplotni udar isto, to su dva sasvim različita stanja. Kako prepoznati i šta preduzeti u slučaju sunčanice i toplotnog udara?

rvi dani leta svojim sunčevim zracima gode i mame da uživamo u njihovoj toploti. Međutim, upravo je leto vreme najvećeg rizika od nastanka sunčanice i toplotnog udara na koje su posebno osetljiva deca. Što je dete mlađe, ono se teže prilagođava visokoj spoljnoj temperaturi. Da bi se izbegle neprijatnosti koje donosi leto, sunce i vrućina, važno je držati se pravila i slušati savete doktora. Od uživanja na suncu do ozbiljnih problema korak je mali. Sunčanica i toplotni udar, kao i jače opekotine od sunca praćeni su istim simptomima kao da je reč o infekciji: visoka temperatura, povraćanje, glavobolja, slabost, opšte loše stanje, i to je dodatna teškoća s obzirom da pregrevanje tela u ovim stanjima zahteva hitno reagovanje.

Kako nastaje sunčanica? Ona nastaje kada se glava direktno izlaže suncu. Rana reakcija je veoma burna: osoba odjednom onemoća, oseća vrtoglavicu i mučninu, često povraća i postaje pospana. Orošena je znojem, ruke i noge su prvo tople, a ako se ne skloni sa sunca, postaju hladne i drhte. Temperatura tela može da bude normalna, ali je obično povišena. Kada su u pitanju deca, što je dete mlađe i simptomi su izraženiji, a opasnost od komplikacija veća. Preterano sunčanje može da dovede i do gubitka svesti, što se češće dešava adolescenatima.

Prva pomoć u slučaju sunčanice

Sunce je naša sjajana zvezda, a ne ubica. Sunce nam omogućava da živimo, i kao takvo ga treba voleti i uživati u njemu, ali i poštovati njegovu snagu i moć.

PharmaMedica ⁄ broj 85

Sklonite osobu sa sunca u klimatizovanu prostoriju, ili bar u zamračenu i dobro provetrenu sobu. Istuširajte je prohladnom vodom, ne brišite već ostavite da se osuši. Dajte joj da pije rashlađenu tečnost: čaj, ili običnu vodu. Tečnost ne treba davati odjednom u velikoj količini, već češće po malo, posebno ako osoba ima nagon na povraćanje.

www.pharmamedica.rs

Lek protiv visoke temperature treba dati ako je i posle mera prve pomoći temperatura i dalje visoka. Preporučuju se paracetamol ili ibuprofen. Ukoliko se pomoć pruža detetu, koristite lekove za sniženje temperature koji su namenjeni ovog populaciji i to u obliku tableta ili sirupa ili pak čepića ako dete povraća. Narednih nekoliko sati, uz kontrolu temperature i davanje novih doza leka ako je to neophodno, osoba treba da se odmori i spava.

Kada se treba obratiti lekaru? •A ko temperatura tela ne pada i pored rashlađivanja, davanja tečnosti i lekova •A ko osoba izgubi svest, a ne povrati se brzo posle postavljanja u ležeći položaj •A ko je konfuzna, pospana i slabo komunicira s okolinom • Ako uporno povraća i sve je nemoćnija

Toplotni udar može da bude i fatalan

temperature može biti iznad 40C, prisutna je opšta slabost, koža je suva, topla, puls i disanje ubrzani. Dolazi do Mada su za mnoge sunčanica i toplot- pada krvnog pritiska, glavobolje, vrtoni udar isto, to su dva sasvim različita glavice, a ponekad i gubitka svesti. stanja. Kod toplotnog udara, nastaje slom sistema cirkulacije. Dok se kod Pomoć lekara je neophodna sunčanice telo znoji, odbrana od pre- kod toplotnog udara grejavanja postoji, ali kada organizam doživi toplotni udar, znojenje, a time i Ako se uz sve mere predostrožnohlađenje organizma prestaje, telo više sti ipak dogodi toplotni udar, pružite nije u mogućnosti da kontroliše svoju prvu pomoć i svakako potražite lekatemperaturu. ra. Kod pojave toplotnog udara, važna Veoma visoke temperature koje naje nadoknada veće količine minerala. staju dovode do refleksnog grčenja mišića (zbog gubitka minerala), pa Osobu koja je doživela toplotni udar organizam lako može da dođe u statreba preneti u hladovinu i raskomonje šoka. titi je. Na glavu treba staviti komadiće leda umotane u platno ili jednostavToplotni udar za razliku od sunčanice no hladne obloge. Zatim, osoba mora može da nastane ne samo usled pre- brzo da se odvede u najbližu zdravkomernog izlaganja suncu već i delo- stvenu ustanovu da primi infuziju i vanjem vazduha visoke temperature i neki sedativ. vlažnosti, na primer u pekarama, kuhinjama ali i u javnom prevozu, autoČak nekoliko nedelja nakon oporavka mobilu, stanu. Toplotni udar nastaje od toplotnog udara osoba je osetljiva kada se telo pregreje, a mehanizmi na visoke temperature te se savetuje odbrane ne mogu da kompezuju viboravak u rashlađenim prostorijama soku telesnu temperaturu. Telesna kao i smanjenje fizičke aktivnosti. l

Toplotna iscrpljenost Toplotna iscrpljenost je stanje koje je slično toplotnom udaru, ali mnogo blaže. Nastaje najčešće kada je osoba fizički aktivna a spoljašnja temperatura i vlažnost su visoki. Za razliku od toplotnog udara gde znojenje izostaje, kod toplotnog udara osoba se znoji čime se organizam rashlađuje, prisutni su grčevi u mišićima, glavobolja, pad pritiska, gubitak svesti. Ukoliko je osoba doživela toplotnu iscrpljenost neophodno je da se skloni u klimatizovanu prostoriju, najbolje zamračenu, i odmori. Telo treba rashladiti tuširanjem ili stavljanjem hladnih obloga. Preporučuje se uzimanje tečnosti.

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica

Bebe do 6 meseci ne smeju uopšte da se izlažu suncu. Ne postoji krema koja će im pružiti zaštitu. Imajte na umu, sunčevi zraci deluju i u hladu reflektujući se od okoline i površine mora ili jezera. Jednogodišnjaci takođe, nemaju razvijenu termoregulaciju, pa ne mogu da se prilagode naglom porastu spoljašnje temperature.

otorinolaringologija

Zapaljenje srednjeg uva autor: Prof. dr Aleksandar Perić, otorinolaringolog, Klinika za ORL Vojnomedicinska akademija

kutno zapaljenje srednjeg uva je akutni zapaljenjski proces koji obuhvata sluzokožu Eustahijeve tube, bubne duplje i mastoidnog nastavka. Uglavnom je bolest dece predškolskog i školskog uzrasta, a ređe odraslih.

Kako i zašto dolazi do zapaljenja srednjeg uva? Prouzrokovači su primarno virusi (virus influence, parainfluence, koronavirusi, adenovirusi, respiratorni sincicijski virusi i dr.), mada vremenom obično dolazi do bakterijske superinfekcije, prouzrokovane bakterijama Streptococcus pneumoniae,

Haemophilus parainfluenzae i Moraxella catarrhalis. Infekcija nastaje prodorom iz ždrela kroz Eustahijevu tubu (rinogeni put) ili kroz oštećenje na bubnoj opni (traumatski put). Hronično sekretorno zapaljenje srednjeg uva (sekretorni otitis medija) je bolest koja ima mnogo sinonima, mada ni jedan ne odgovara u

Roditelji obično primete da dete slabije čuje, tako što se odaziva na povišen ton glasa, često posle više poziva ili tako što pojačava zvuk televizora.

PharmaMedica ⁄ broj 85

www.pharmamedica.rs

potpunosti svim karakteristikama zapaljenja. Koriste se brojni nazivi, kao što su katar srednjeg uva, eksudativni otitis, mucinozni otitis, lepljivo uvo. Ipak, naziv „sekretorno zapaljenje srednjeg uva“ je najadekvatniji. Osnovna karakteristika ovog zapaljenja je dugotrajno prisustvo gustog sekreta u bubnoj duplji, što dovodi do nagluvosti provodnog tipa. Poreklo ovog zapaljenja nije najbolje razjašnjeno, mada se smatra da je dugotrajna loša funkcija Eustahijeve tube glavni faktor. Kod sekretornog hroničnog zapaljenja srednjeg uva dolazi do značajnih promena u sluzokoži koja oblaže srednje uvo. Ona postaje višestruko zadebljana, prožeta brojnim zapaljenskim ćelijama, a pojedinačne žlazdane ćelije se umnožajavu, pa sluzokoža, umesto respiratorne, poprima karakteristike žlezdane sluzokože. Srednje uvo je ispunjeno gustim i lepljivim sekretom, obično žućkastim i konzistencije meda, koji nije primarno inficiran bakterijama, ali može da posluži kao odlična podloga za razvoj bakterija koje kroz Eustahijevu tubu prodiru iz ždrela. Posebnu kategoriju predstavlja hronično gnojno zapaljenje srednjeg uva. Ovde su glavni simptomi značajno oslabljen sluh i gnojava sekrecija iz uva, koja je često neprijatnog mirisa. Često je udruženo sa pojavom holesteatoma, koji predstavlja kesaste formacije sastavljene od epitela koje luče enzime koji razaraju okolno koštano tkivo. Upravo zbog toga je hronično zapaljenje srednjeg uva potencijalni izvor komplikacija, među kojima je najopasnija prodor hroničnog zapaljenjskog procesa u šupljinu lobanje.

Osnovna karakteristika ovog zapaljenja je dugotrajno prisustvo gustog sekreta u bubnoj duplji, što dovodi do nagluvosti provodnog tipa.

www.pharmamedica.rs

Kako se dijagnostikuje i leči?

Koji su simptomi zapaljenja srednjeg uva? Najčešći simptomi akutnog zapaljenja su povišena telesna temperatura, bol u uvu, sekrecija iz uva (vodenasti sekret ili gnoj). S obzirom da se vremenom u šupljini srednjeg uva formira gnojna kolekcija, ona dovodi do nekroze u centralnim delovima bubna opne, nakon čega gnoj kroz tu rupicu na bubnoj opni iscuri u spoljni slušni kanal. Zbog toga se dešava da nakon perioda jakih bolova u uvu dođe do naglog opadanja intenziteta bola, jer je gnojavi sadržaj izašao iz srednjeg uva i više ne vrši pritisak na bubnu opnu. Simptomi sekretornog zapaljenja su drugačiji. Ono se obično pojavljuje između 3. i 7. godine života. Roditelji obično primete da dete slabije čuje, tako što se odaziva na povišen ton glasa, često posle više poziva ili tako što pojačava zvuk televizora. Ako je dete starije od 2-3 godine, tj. verbalno komunicira sa okolinom, tada se nagluvost lakše uočava i roditelji potraže pomoć lekara. Obično se deca ne žale na bolove u ušima, osim ukoliko je došlo do sekundarne bakterijske ili virusne infekcije srednjeg uva.

Dijagnoza zapaljenja srednjeg uva se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, lokalnog nalaza u uvu, kao i na osnovu procedura kojima se procenjuje prag sluha (audiometrija) i pritisak u srednjem uvu (timpanometrija). Lečenje akutnog zapaljenja se sastoji od primene antibiotika iz grupe penicilina, cefalosporina i makrolida (7 do 10 dana), primene analgetika i antipiretika, dekongestivnih kapi za nos (do 5 dana u slučajevima rinogenog širenja zapaljenja), sekretolitika, paracenteze (pravljenja malog otvora na bubnoj opni kroz koji se izvlači sekret). Lečenje sekretornog zapaljenja se sastoji iz pokušaja da se uspostavi normalna funkcija Eustahijeve tube. Potrebno je ukolniti sve faktore koji bi mogli da naruše njenu normalnu funkciju. Kod zapaljenja sluzokože nosa treba pokušati sa primenom intranazalnih kortikosteroida u sprejevima, ali ne kod dece mlađe od 4 godine. Ukoliko su prisutne uvećane adenoidne vegetacije ili u nosnim šupljinama polipi, treba ih hirurški odstraniti. Ako se ni nakon toga sluh ne poboljša, treba uraditi paracentezu. Kroz njega se izvuče sekret i ukoliko je on bistar i redak, hirurško lečenje se obično na tome i završi. Međutim, ukoliko je sekret gust, poput lepka, nakon njegovog izvlačenja iz srednjeg uva se kroz rez postavlja ventilaciona cevčica. Ove cevčice su obično napravljene od nekog biološki inertnog materijala (teflon, silikon, platina, zlato) i obično imaju prečnik otvora od 1,1 mm. Vrlo brzo nakon aspiracije sekreta i postavljanja ventilacione cevčice, dolazi do normalizacije sluha. Obično je dovoljno oko 6-9 meseci nakon postavljanja cevčice da se sve promene koje su zahvatile sluzokožu srednjeg uva povuku, a bolest izleči. Nakon va-

PharmaMedica ⁄ broj 85

đenja cevčice ili njenog spontanog ispadanja, mali defekt na bubnoj opni spontano zarasta. Lečenje hroničnog zapaljenja srednjeg uva je hirurško i zasniva se na uklanjanju obolele sluznice srednjeg uva. Kod postojanja holesteatoma, s obzirom na njegov destruktivni potencijal, potrebno je sprovesti radikalan hirurški zahvat, čime će se ukloniti sva obolela tkiva i sprečiti eventualno širenje zapaljenjskog procesa u šupljinu lobanje.

javim sadržajem) mozga, epiduralni, subduralni i subarahnoidalni apsces.

Da li se od zapaljenja uva mogu javiti vrtoglavice i ako mogu, zašto do njih dolazi?

Vrtoglavice mogu nastati kao posledica akutnog ili hroničnog zapaljenja srednjeg uva. Obično do njih dolazi u sklopu komplikacije zapaljenja, akutnog labirintitisa. Dok kod akutnog zapaljenja dolazi do oslobađanja i diKoje su komplikacije koje se fuzije bakterijskih toksina do unutrašnjeg uva, u teškim oblicima hroničnog mogu javiti posle jednog ili zapaljenja sa holesteatomom dolazi više zapaljenja uva? do erozije unutrašnjeg zida srednjeg uva i direktnog prodora bakterija u laKomplikacije akutnog i hroničnog zapaljenja srednjeg uva se mogu podeliti birint. l na egzokranijalne (van lobanjsne duplje) i endokranijalne (unutar lobanjLečenje podrazumeva ske šupljine). Nastaju kod intenzivnih, valike doze antibiotika neadekvatno lečenih i ponavljanih zaprema antibiogramu, paljenja srednjeg uva. U egzokranidok je kod hroničnog jalne ubrajamo akutni mastoiditis zapaljenja neophodno (akutno zapaljenje mastoidnog nastavka temporalne kosti) i akutni uraditi radikalan labirintitis (akutno zapaljenje šupljihirurški zahvat na unutrašnjeg uva – labirinta). U enuklanjanja svih dokranijalne ubrajamo akutni gnojni patoloških promena u meningitis (zapaljenje moždanih ovojsrednjem uvu. nica), apsces (šupljina ispunjena gno-

PharmaMedica ⁄ broj 85

Da li posle više zapaljenja može doći do slabljenja sluha? Do slabljenja sluha može doći posle većeg broja epizoda akutnog zapaljenja srednjeg uva pre svega zbog intoksikacije struktura unutrašnjeg uva, a naročito ćelija organa sluha. Kod hroničnog zapaljenja dolazi do destrukcije lanca slušnih koščica koji služi za prenos zvučnih vibracija sa bubne opne na unutrašnje uvo, a često do velikih defekata (perforacija) bubne opne, što dodatno narušava kvalitet sluha.

www.pharmamedica.rs

farmacija

Peptidni hormoni kao biofarmaceutici autor: Vladimir Novaković Supstance sintetisane tradicionalnim hemijskim metodama danas su sveprisutne u svetu farmacije. One čine široku lepezu lekova i suplemenata sa raznovrsnim terapijskim primenama. Međutim, koliko god naše poznavanje hemije napredovalo, koliko god tehničkih dostignuća bilo implementirano u proizvodnju, ipak su to veštački uslovi koji su i dalje daleko od složenosti i preciznosti biohemijskih procesa koji se odvijaju u živom organizmu.

ada bismo uopšte imali mogućnost da u svojim laboratorijama izvedemo reakcije koje se neprestano događaju u samo jednoj ljudskoj ćeliji, bila bi nam potrebna postrojenja veličine čitavog grada. S obzirom da živi organizmi sami po sebi već jesu te „napredne laboratorije“, naučnici su došli na ideju da ih kao takve iskoriste. Tako su dobijeni biološki lekovi, tačnije lekovi čija je aktivna supstanca nastala u živom organizmu ili je izvedena iz njega. Biotehološki postupci koji se koriste za proizvodnju ovakvih lekova nisu nešto što se vezuje isključivo za period u kom živimo. Vakcine, derivati krvi, kao i hormoni izolovani iz životinja ili čoveka samo su neki od bioloških lekova sa dužom tradicijom primene. Do prekretnice dolazi 1982. godine kada je uvođenjem rekombinantnog

PharmaMedica ⁄ broj 85

insulina (terapija dejabetesa) započela era visoko-tehnoloških bioloških lekova, odnosno biofarmaceutika. Od tada se nižu istraživanja koja su omogućila da danas gotovo polovina novoodobrenih lekova potiče upravo iz ove grupe.

Stari način terapije biloškim lekovima i njegova ograničenja Poređenje starijeg i novijeg pristupa na polju bioloških lekova najjasnije se može izvesti posmatranjem razvoja u terapijskoj primeni peptidnih hormona. Sa otkrićima da se u osnovi nekih bolesti nalaze nedostaci određenog hormona, došlo se na ideju o terapijskom unošenju istog kako bi se taj nedostatak nadomestio. Međutim, to je bilo lakše zamisliti nego učiniti. Traženi hormoni su često proteinske prirode, a sami

www.pharmamedica.rs

Problemi savremenog načina proizvodnje

proteini veoma složene strukture. Verodostojna sinteza jednog takvog molekula bila je na granici mašte. S toga se težilo uzimanju već sintetisanih hormona, a poznati primeri su insulin i hormon rasta. U slučaju insulina ekstrakcija se vršila iz životinjskog pankreasa, dok su izvor humanog hormona rasta bili i leševi (zabeleženi su slučajevi smrtonosne Krojcfeld-Jakobove bolesti koja se sedamdesetih godina prošlog veka javila usled takve terapije). Jasno je da su izvori hormona bili vrlo ograničeni, uz to su i prinosi bili skromni. Takođe, usled unošenja proteina animalnog porekla u ljudski organizam, neretko je dolazilo do imunskih reakcija u telu primaoca kao i do različitih infekcija (usled prisustva mikroorganizama u samom preparatu).

Peptidni hormoni kao biofarmaceutici prve generacije Kao što je već pomenuto, biofarmaceutici predstavljaju savremeni, napredni oblik bioloških lekova. Pod prvom generacijom biofarmaceutika obično podrazumevamo jednostavne kopije ljudskih proteina. Te kopije dobijaju se tako što se gen koji kodira sintezu željenog proteina unese u grupu ćelija koja sintetiše taj protein sa dobrim prinosom. Protein, odnosno hormon, se potom sakuplja i prečišćava kako bi se do-

www.pharmamedica.rs

Usled unošenja proteina animalnog porekla u ljudski organizam, neretko je dolazilo do imunskih reakcija u telu primaoca kao i do različitih infekcija (usled prisustva mikroorganizama u samom preparatu). bio oblik pogodan za terapiju. Na ovaj način prinos je značajno povećan u odnosnu na ranije metode, a pošto se polazi od humanog gena dobijeni protein nosi neuporedivo manji rizik od razvoja imunske reakcije prilikom primene.

Peptidni hormoni kao biofarmaceutici druge generacije Na ovom nivou naučnici se ne zadovoljavaju pukim kopijama proteina već pokušavaju uneti određene modifikacije kako bi dobijeni proizvod što uspešnije odgovorio na terapijske zadatake koji se pred njega postavljaju. Modifikacije se postižu tako što se gen prethodno izmeni tehnologijama genskog inženjeringa i tako doprinese promenama u strukturi dobijenog proteina, ili se krajnji proizvod naknadno modifikuje zarad unapređene delotvornosti. Npr. insulin iz druge generacije biofarmaceutika dizajniran je tako da deluje brže ili duže ispoljava svoje efekte. l

Kada govorimo o savremenoj proizvodnji biofarmaceutika prvi problem na koji se nailazi jeste izbor ekspresionog sistema. Ekspresioni sistem predstavlja onu grupu ćelija u koju se uvodi gen i koja je zaslužna za biosintezu željenog proteina. Neretko su to bakterijske ćelije (kao npr. Escherichia coli čije kulture brzo rastu i poznati su nam postupci kojima ih možemo kontrolisati). Moguća neželjena posledica ovakvog načina proizvodnje jeste prisustvo bakterijskog toksina u krajnjem proizvodu, pa se ti toksini moraju pažljivo ukloniti pre primene leka. Inteziviraju se istraživanja koja teže upotrebi biljaka kao ekspresionih sistema. Jedan od pokušaja jeste unošenje ljudskih gena u ćelije biljke duvana posredstvom virusa mozaične bolesti duvana. Tu su i jestive biljke poput zelene salate ili banane za koje se procenjuje da bi mogle poslužiti za dopremanje oralno aktivnih proteina bez prethodnog prečišćavanja. Ovo bi bili samo neki od smerova u kojima se razmišlja kada je u pitanju dobijanje i primena biofarmaceutika. Možemo zaključiti da su savremene terapije na ovom polju neuporedivo uspešnije nego one od pre samo nekoliko decenija. Inovativnim dobijanjem proteina napravljen je pomak u lečenju bolesti kao što su dijabetes, tromboliza, hemofilija, akromegalija... Tehnologije i uslovi potrebni za ovu proizvodnju i dalje zahtevaju značajna ulaganja, još uvek je mnogo toga otvoreno za nova, kreativna rešenja, ali ostaje sigurno da rekombinantni proteini uvode novu dimenziju u čovekovu večitu borbu za izlečenjem.

PharmaMedica ⁄ broj 85

intervju na zahtev čitalaca

RAZGOVOR KAO LEK ZA PREKOMERNU TUGU Iako je farmakoterapija u lečenju stanja koja ispunjavaju esnafske kriterijume za depresiju za većinu lekara lakše rešenje, psihoterapija može pomoći pacijentima da bez „hemije” prebrode krizne periode u životu. I to bez neželjenih dejstava antidepresiva i lekova za smirenje. Koliko psihoterapija može da nam pomogne i da li su lajfkoučevi samo prevaranti, razgovaramo sa dr Milutinom Kostićem, specijalistom psihijatrije u Institutu za mentalno zdravlje i kliničkim asistentom na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na katedri psihijatrije.

Razgovarala: Tamara Vlaškin

oznato je da se u Srbiji tablete za smirenje uzimaju kao bombonice, a antidepresivi olako propisuju. Često zaboravljamo da jedan od izbora u lečenju depresije jeste i psihoterapija. Šta je, zapravo, psihoterapija i kako može pomoći kod stanja koje možemo nazvati prekomernom tugom ili depresijom? Psihoterapija se nadovezuje na važan segment koji je u prirodi čoveka – socijalnim vezama. Iako postoji puno tehnika psihoterapije, neka istraživanja kažu da je ono što je odlučujući faktor, zapravo, odnos koji se ostvari između psihoterapeuta i pacijenta. Tu kroz razgovor čovek dolazi do nekih rešenja kroz promene načina i modela razmišljanja kao što je kognitivna ili bihejvioralna terapija, bilo kroz kopanje po prošlosti kroz psihoanalitičke pristupe jer postoje hipoteze koje kažu da su nekad uzroci problema u nekim događajima ili odnosima iz detinjstva. Psihoterapija je odlična terapija, ali nije svemoguća, jer i ona može imati neželjenih efekata. Ljudi često povezuju neželjene efekte za farmakoterapiju, ali i psihoterapija može imati neželjene efekte ako se na pogrešan način savetuje. Nekada dozivanje nekih sećanja nije dobro i bolje je da ostanu zakopana. Važno je znati da psihoterapija „radi” najbolje kada je problem dominantno u pacijentu.

PharmaMedica ⁄ broj 85

www.pharmamedica.rs

U kakvim okolnostima psihoterapija ne može da dovede do boljitka? Tuga je normalno ljudsko osećanje u skladu sa okolnostima u kojima se nalazimo. To je jedna vrsta reakcije koja je često normalna u odnosu na nenormalne okolnosti u kojima živimo. Na primer, ako sam u rovu i oko mene padaju bombe, prirodno je da sam preplašen i mogu da uzmem 500 lekova i da pričam sa 30 psihoterapeuta, ali ja ću i dalje biti uplašen. To je normalna reakcija na okolnosti. Takođe, jedan od najvažnijih faktora za ono što mi kažemo da ispunjava kriterijum depresije je siromaštvo. Psihoterapeut može da priča sa vama koliko god hoćete, ali ako vaš šef urla osam sati na vas, a vi ne možete da date otkaz zato što morate da prehranite porodicu i jedva sastavljate kraj s krajem, vrtećete se u začaranom krugu. S druge strane, psihoterapija je skupa. Ljudima kojima najviše treba pomoć, psihoterapija često nije pristupačna. Za stvaranje prakse socijalnog pristupa i davanja podrške ljudima je potreban i društveni konsenzus i politička volja, ali to se, na žalost, u skorije vreme neće dogoditi. Svedoci smo trenda da se ljudi obraćaju za pomoć različitim

www.pharmamedica.rs

lajfkoučevima. Da li ti moderni gurui, koji uglavnom nisu ni psihijatri, ni psiholozi, niti lekari iz drugih grana medicine, mogu pacijentu da donesu više štete ili koristi? Siguran sam da će većina mojih kolega reći da su lajfkoučevi nešto najužasnije na svetu. Ali moj odnos je prilično ambivalentan. Mislim da postoji određen procenat ljudi koji može dobiti dovoljan nivo podrške na taj način. Ali isto tako sam siguran da lajfoučevi mogu i da pokvare stanje pacijenta. Kao i kod psihoterapije, i kod koučinga je važan naš odnos koji uspostavljamo sa osobom kojoj se obraćamo za pomoć. Postoje ljudi koji su jednostavno talentovani da rade sa ljudima, da pročitaju tuđa osećanja i potrebe i pružaju toplinu koja je pacijentu u tom trenutku neophodna. Često imam minimum jednako poverenje u stavove i viđenje mojih sestara na klinici u odnosu čak i na mnoge psi-

Tuga je normalno ljudsko osećanje u skladu sa okolnostima u kojima se nalazimo. To je jedna vrsta reakcije koja je često normalna u odnosu na nenormalne okolnosti u kojima živimo

hijatre, jer umeju da pristupe na jedan ljudski način i umeju da pročitaju dušu. Neke od njih zaista imaju taj talenat. Problem sa lajfkoučevima je nedostatak nadzornog tela koje može da nadzire proces u određenoj meri. Ako ja, kao lekar, napravim neku lekarsku grešku, uvek postoji mogućnost da snosim odgovornost, a to kod lajfkoučeva nema. Lajfkoučevi često, da bi se što bolje pozicionirali na tržištu, pribegavaju kreiranju i širenju nekih univerzalnih poruka za koje tvrde da su „lekovite“ za većinu ljudi kojima se obraćaju. To plasiraju putem društvenih mreža i bore se za što veći broj pregleda. Postoje li takve univerzalne poruke koje su „lekovite“ za sve? Znam ljude koji onako ritualno idu od jedne do druge psihološke škole koje se bave načinima kako da čovek sam sebi pomogne. I posle svake se osećaju malo bolje, pa onda to prođe, pa krenu u sledeću. Lično mislim da ima izuzetno malo poruka koje mogu univerzalno da pomognu. Mi smo socijalna bića i potreba da budemo zajedno sa drugima u dobu ogromne usamljenosti je jako važna. Pogotovo u društvu gde se vrlo često promoviše individualnost. Taj kapitalistički momentat odrazio se i na

PharmaMedica ⁄ broj 85

to da se farmakoterapija previše koristi, a psihoterapija je skupa. Sve se svodi na to da imamo onoliku vrednost koliki kapital napravimo. I to dovodi upravo do ove trke za pregledima koje pominjete, jer pregledi dovode do stvaranja kapitala. I tu više nije pacijent i njegova dobrobit centralna, već osoba koja se reklamira. I u redu je davati savete, ali kada upravo gore pomenute medicinske sestre sa kojima radim podele savet sa pacijentima, one to čine isključivo iz empatije i želje da pomognu, jer za to ne dobijaju ni jedan dinar. One to rade zato što su dobre osobe. Čim počnemo da razmišljamo da li i osoba koja deli savet ima neke koristi od tog saveta, taj savet postaje određenim delom upitan. Da li ste primetili povećan broj ljudi koji traže pomoć i psihološku podršku kao posledicu kovida? Ono što sam primetio je da je u samom početku čak bilo smanjenje broja pacijenata, jer smo svi bili fokusirani na borbu protiv istog nevidljivog neprijatelja. Sa produžetkom pandemije došlo je do trošenja kapaciteta kod ljudi i onda je došlo do povećanja broja pacijenata. Ono što je važnije reći je da se određenom broju ljudi zbog epidemije pogoršalo stanje. Od toga da slušate svakog dana koliko je ljudi umrlo, a možda vi možete da budete sledeći, do izolacije i nedostatka socijalizacije. Sve to je uticalo jako loše na ljude. Predugo smo živeli, i još uvek živimo u histeriji statističkih podataka, ali ne treba zaboraviti da imamo pravo da budemo informisani, bez obzira što su takve informacije kod jednog broja ljudi izazivale paniku. Na koji način možemo da sačuvamo naše mentalno blagostanje u ovako izazovnim vremenima? Postoje li neke poruke koje biste voleli da čuje što veći broj ljudi? Svi treba da znamo da je veoma zdravo ako smo ponekad nesrećni ili usamljeni. Zdravo je da budemo tužni ako smo izgubili blisku osobu, da smo uplašeni ako živimo u neizvesnosti, da smo ljuti kada se suočavamo sa nepravdom. Neprijatna osećanja nisu obavezno plod mentalne bolesti. Takva osećanja

Sa produžetkom pandemije došlo je do trošenja kapaciteta kod ljudi i onda je došlo do povećanja broja pacijenata. Ono što je važnije reći je da se određenom broju ljudi zbog epidemije pogoršalo stanje. su, zapravo, veoma adekvatna u odnosu na našu socijalnu poziciju. Ne mogu da se osećam dobro ako nemam posao i nemam nikoga oko sebe. S druge strane, veliko je pitanje kako možemo raditi na svom mentalnom dobrostanju. To je svakako socijalizacija i nalaženje nekakvog cilja u životu. Pogotovo kada nam se život vrti oko nekih besmislenih stvari. Važno je da spoznamo čemu težimo, da znamo zbog čega ustajemo. Na žalost, veliki broj mojih pacijenata nema odgovor na ova pitanja. Ili odgovore da ujutru ustanu i ništa – samo kolotečina koja ubija. U takvim situacijama adekvatno je da se ne osećate dobro jer vaša duša govori da vam život nije dobar. I onda ja savetujem ljude da se učlane u neku političku partiju ili neku organizaciju, da se, ako vole planinarenje, priključe planinarskom klubu… Potpuno je nebitno gde će se pronaći. Univerzalni odgovor ne postoji. Svako mora da ima nešto što ga ispunjava i udaljava od svakodnevne rutine koja je i štetna i opasna. Nije u ljudskoj psihi da budemo srećni ako samo živimo, radimo i preživljavamo. Stvoreni smo da nečemu većem i višem težimo. Radite sa ljudima koji vam svakodnevno iznose najrazličitije

PharmaMedica ⁄ broj 85

probleme. Kako uspevate da sačuvate vaše mentalno dobrostanje i zaštitite sebe od prevelikog tereta? Ovaj posao ume da bude iscrpljujuć, ali sa druge strane nudi ogromnu dozu satisfakcije. Ako radite negde za nekoga, da li ćete prodati nešto ili ne, vama nije prebitno jer vi radite za nekoga. Ako ja pomognem pacijentu osećam satisfakciju, jer sam direktno nekom poboljšao život. Ne mogu da se žalim na posao jer ga volim. Ipak, na početku karijere mi se dešavalo da moram da se okrenem u stolici da pogledam kroz prozor da pacijent ne vidi da su mi zasuzile oči od njihove teške priče. S druge strane, možda će surovo zvučati, vremenom duša ipak malo otupi, i više nemam tako intenzivne reakcije. Ono što i dalje imam je ista ona ljudska potreba zbog koje sam i upisao medicinu, da pacijentima pomognem. l

Da li imamo pravo da budemo tužni i kada je ta tuga prekomerna? Dr Milutin Kostić za PharmaMedicu.

www.pharmamedica.rs

BR.

PO PREPORUCI FARMACEUTA U SAD-U*

Održava zdravlje i gipkost vaših zglobova i čini vas spremnim za rekreaciju i sport!

JEDINSTVENA KOMBINACIJA Osteo Bi-Flex objedinjuje gotovo sve do danas poznate prirodne sastojke za zaštitu zglobova, hrskavice i kostiju. Pored vitamina C, koji doprinosi normalnom stvaranju kolagena za normalnu funkciju hrskavice i kostiju, i mangana koji doprinosi normalnom stvaranju vezivnog tkiva, Osteo Bi-Flex sadrži i 5-Loxin Advanced - zaštićeni ekstrakt smole indijskog tamjana koji doprinosi održavanju normalnih zglobova, i glukozamin, hondroitin i hijaluronsku kiselinu koji se prirodno nalaze u zglobovima. Pogodan je i za dugotrajnu upotrebu jer su sastojci dobijeni iz prirodnih izvora. Za više informacija o proizvodu obratite se na mail: savet@milsing.rs

www.dodatakishrani.rs

CILJANIH SASTOJAKA IZ PRIRODNOG IZVORA GLUKOZAMIN HONDROITIN 5-LOXIN MSM KOLAGEN HIJALURONSKA KISELINA VITAMIN C MANGAN BOR SMOLA INDIJSKOG TAMJANA

*Based on the results of the Pharmacy Times Survey of Pharmacists’ OTC Recommendations who recommend a “joint health” dietary supplement, 2021-2022

bolesti zavisnosti

Alkoholizam autor: Teodora Pavlović, psiholog Alkoholizam je kategorisan kao mentalno oboljenje, najrasprostranjenija je od svih bolesti zavisnosti i ima značajne psihološke, sociološke, ekonomske i fiziološke posledice.

lkoholizam je uzrokovan zloupotrebom alkohola, koji je toksična i psihoaktivna supstanca koja, usled dugoročne konzumacije, prouzrokuje visoku zavisnost i predstavlja legalno najdostupniju adiktivnu supstancu. Sam alkohol je mali, slabo naelektrisani molekul koji lako prolazi kroz ćelijsku membranu i brzo se resorbuje. Maksimalna koncentracija alkohola u krvi se postiže za 40-60 minuta nakon konzumacije. Globalno je procenjeno da oko 237 miliona muškaraca i 46 miliona žena imaju problem sa konzumacijom alkohola, što predstavlja odnos 5:1 u korist češće konzumacije alkohola u muškoj populaciji. Međutim, poslednjih godina se kod nas primećuje porast alkoholizma i kod žena. U Srbiji ima više od 200 000 registrovanih alkoholičara.

Kada se može reći da postoji zavisnost od alkohola? Danas se dijagnoza zavisnosti od alkohola postavlja ako se prepozna da se u prethodnoj godini javilo tri ili više sledećih simptoma: jaka žudnja, gubitak kontrole nad uzimanjem supstance, fiziološki apstinencijalni sindrom, dokaz o toleranciji (potrebne su povećane doze alkohola da bi se postigli željeni efekti), zanemarivanje drugih vidova zadovoljstva i zabave, nastavak konzumacije uprkos neospornim štetnim posledicama.

PharmaMedica ⁄ broj 85

www.pharmamedica.rs

Lečenje alkoholizma Alkoholizam kao bolest Alkoholizam je dosta specifično oboljenje i u mnogim pogledima se razlikuje od većine drugih bolesti. Progresija bolesti je dosta spora i može da pogodi sve uzrasne grupe. Drugo, posledice konzumacije alkohola mogu varirati kroz vreme usled njegovog dejstva na centralni nervni sistem a što utiče na promenu ličnosti alkoholičara kao i percepciju realnosti. Nadalje, ne postoji jedan uzročnik alkoholizma već je to kombinacija socijalnih, kulturoloških, ekonomskih, psiholoških i genetskih faktora, a svaki alkoholičar ima svoju ličnu istoriju i razloge za konzumacijom.

Šta je u osnovi zavisnosti? Prema Gaboru Mateu, vodećem svetskom ekspertu u radu sa traumom i zavisnošću, adikcija nije ni izbor ni bolest, već potiče iz očajne želje da se reše problemi kao što su emocionalni bol i praznina, preplavljenost stresom, gubitak socijalnog kontakta ili kontrole, ili ozbiljni diskomfort sa samim sobom, odnosno disfunkcionalan način da se prevladaju bolna životna iskustva. Razvojna trauma predstavlja bazu sa svaku vrstu zavisnosti. Mate ističe da ne podlegnu zavisnosti svi traumatizovani ljudi, ali da su svi zavisnici preživeli neki vid traume, te da je realnost društva u kojem živimo takva da su trauma i bolesti zavisnosti postali toliko učestali da više i ne primećujemo njihovu prisutnost.

Šta je niskorizična upotreba alkohola? Ipak, jako je važno istaći da nije svaka konzumacija alkohola ujedno i zloupotreba alkohola, te je u skladu sa tim i definisano da bi niskorizična upotreba alkohola podrazumevala dva standardna pića dnevno za muškarce i jedno standardno piće za žene. Pod standardnim pićem, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, podrazumeva se količina od 10 grama alkohola, ali je prihvatljivo i 13 grama alkohola u piću. To bi, kada prevedemo na nama poznate napitke značilo da se pod standardnim pićem podrazumeva jedna flaša piva (330ml sa 5% alkohola), čaša vina (140ml sa 12% alkohola) ili čaša žestokog pića (40ml sa 40% alkohola). U svetu, od alkoholnih pića najviše su konzumirana žestoka pića (44,8%), zatim pivo (34, 3%) i vino (11,7%).

Negativne posledice zloupotrebe alkohola Negativne posledice zloupotrebe alkohola veoma su raznovrsne. On toksično deluje na digestivni i kardiovaskularni sistem. Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikuje alkoholna pića kao kancerogena, te ističe da njihova upotreba dovodi do povećanog rizika od različitih tipova raka. Nadalje, konzumacija alkohola je povezana sa više od 60 vrsta bolesti i povreda. Pored bolesti zavisnosti, sama zloupotreba alkohola u vidu prekomerne konzumacije ima značajne zdravstvene i ekonomske posledice kao što su saobraćajne nesreće, nasilje, kriminal, problemi na poslu, porodična disfunkcionalnost, pokušaji suicida i samopovređivanje, ciroza jetre, teže intoksikacije, epileptični napadi i drugo.

www.pharmamedica.rs

Kroz istoriju, bilo je raznih pokušaja tretiranja bolesti alkoholizma, od fizičkih do psihosocijalnih tehnika, kao što su, na primer, prisilna sterilizacija, hidroterapija, specijalne dijete, naporan rad i slično. Danas, iako ne postoji jedan univerzalni lek za alkoholizam, postoje različiti, humaniji tipovi terapija koje su se pokazale efikasnim u radu sa alkoholičarima. Na primer, alkoholizam može da se tretira, u zavisnosti od ozbiljnosti simptoma, u ambulantnim uslovima, dnevnoj bolnici ili hospitalizacijom. Nadalje, različiti tipovi psihofarmaka pokazali su se korisnim u lečenju zavisnosti. Konačno, psiho/socio terapijski modaliteti u radu sa alkoholičarima predstavljaju „terapiju izbora“. Možda najpoznatiji vid pružanja pomoći zavisnicima od alkohola je grupa samopomoći pod nazivom Anonimni alkoholičari (AA). AA su oformljeni još 1935. godine u Sjedinjenim Državama, predstavljaju najstariji format grupa samopomoći u SAD-u, a kreiran je s idejom da alkoholičari unutar te grupe dele svoja iskustva, crpe snagu i nadu jedni od drugih kako bi pomogli sebi i drugima da se oporave od zavisnosti. Iako je upotreba alkohola povezana sa raznim socijalnim dešavanjima i u tom kontekstu mu se ne pridaje veliki značaj, od izuzetne je važnosti adresirati i prepoznati kada povremena upotreba prelazi u potencijalnu zloupotrebu i konačno progredira u zavisnost koja dovodi do mnogobrojnih štetnih posledica koje će neosporno uslediti. U tretmanu alkoholizma neophodno je zauzeti holistički stav i pokazati razumevanje za samu potrebu za konzumacijom, te lečiti i uzrok, a ne samo posledice.

PharmaMedica ⁄ broj 85

mentalno zdravlje

I šta ćemo sad?

Suočavanje sa dijagnozom, uputstvo za samopomoć autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut-psihodijagnostičar, jasnab@mensa.rs, psiholog Mense Srbije i psiholog Mense Crne Gore Kakve su reakcije na dijagnoze sa velikim šansama za oporavak, zavisi od spremnosti pojedinaca da promene način života, ali i preprekama koje im na tom putu stoje. Pojašnjavamo vam originalnu tehniku za savladavanje tih prepreka.

drav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu: da ozdravi. Reakcija na bolest je na visokom mestu na skali stresora, mada su velike individualne razlike za istu dijagnozu. Reakcija zavisi od adaptabilnosti, uzrasta, nivoa organizacije ličnosti, prethodnih iskustava, temperamenta, dominantnih mehanizama odbrane, prethodne akumulacije stresa, socijalne podrške, mehanizama reakcije na stres, određenih osobina ličnosti (optimizam pesimizam, saradljivost - rigidnost, unutrašnji - spoljašnji lokus kontrole), načina saznavanja dijagnoze itd.

Reakcija na bolest U osnovi reakcije na bolest je doživljaj gubitka, osoba postaje svesna šta je imala, počinje da vrednuje ono što se ranije podrazumevalo. Uz to ide gubitak društvene uloge (u profesiji), kao i gubitak dostojanstva (zavisnost od drugih, makar to bili najbliži, zbog potrebne pomoći u obavljanju svakodnevne higijene i sl.). Reakcija je blaža ako se posao može prebaciti na online, pogotovo ako se dozira opterećenje: tada posao daje smisao i postaje lek, osoba se oseća korisno zbog očuvanja profesionalne uloge. Tu je bolja reakcija najbližih, motivisaniji su da pomognu jer je osoba „više ona stara“, što je dobra prevencija depresivnosti. Najteže je onima koji žive sami, a koji ne mogu prebaciti posao na online, uz to se pojavljuju i finansijski problemi (usled

U osnovi reakcije na bolest je doživljaj gubitka, osoba postaje svesna šta je imala, počinje da vrednuje ono što se ranije podrazumevalo. dužeg bolovanja), a potrebna je pojačana nega.

Prilagođavanje na bolest Elizabet Kubler-Ros je ponudila model prilagođavanja na bolest (isti mo-

PharmaMedica ⁄ broj 85

del se može primeniti i na razvod, smrt bliske osobe i sl.), koji opisuje pet faza: poricanje-ljutnja-pregovaranje-potištenost-prihvatanje. Kada sazna dijagnozu, osoba najpre doživi šok, ne veruje u to što čuje, misli da je lekar pogrešio, da nije kompetentan, da su rezultati zamenjeni. Cilj ove kratkotrajne faze je aktiviranje mehanizama odbrane radi zaštite od intenzivnih emocija. Tad nije potrebna konfrontacija već samo strpljenje da osoba prihvati realnost nakon početne faze šoka.

www.pharmamedica.rs

Averzivna terapija

Nakon toga sledi otrežnjenje, faza besa i ljutnje, gneva, zbog osećanja duboke nepravde, ljutnje jer su se planovi pokvarili, kod nekih se pojavljuje i osećanje zavisti prema zdravima, jer ne može da prihvati bespomoćnost. Onima koji neguju osobu treba skrenuti pažnju da ispade ne primaju lično, da će proći. Bes je uglavnom difuzan, a ljutnja usmerena na određenu osobu (npr. ako neko doživi saobraćajnu nesreću ljutnja je usmerena na onog ko je predložio da se ide na put ili onog ko je vozio, a zavist prema onom ko je prošao bez posledica. Ili ako je npr. neko saznao da ima dijabetes, zavist se može osećati prema onima koji ne moraju da vode računa o tome šta jedu i sl.). Treća faza je pregovaranje sa višom silom, na bolest se gleda kao na znak, opomenu da se promeni način života. To su obično obećanja da će mirnije živeti, voditi računa o zdravlju samo da se izvuče „još ovaj put“. Česta je kod povreda usled zloupotrebe opijata.

pomenuti da ne prolaze svi kroz ove faze i ne tim redosledom. Postoji i tzv. dualni model (Stroebe i Schut), sa dve naizmenične faze koje se odnose na gubitak i oporavak, između njih su pauze za skupljanje snage. Reakcija je normalna, kad izostane može doći do odložene reakcije. Javljaju se hipohondrija, panični napadi, fobije i opsesivno-kompulzivne reakcije u trenutku ozdravljenja, najviše nakon izlečenja od kancera.

Put do promene

Sve ovo je opis reakcija na bolest, u praksi se većina ponaša po starom, uprkos bolesti. Koliko ste puta videli ljude sa procesom na plućima da i dalje puše, one sa visokim pritiskom da i dalje rade ubitačnim tempom, dijabetičare koji jedu slatkiše, one sa visokim holesterolom da jedu fast food itd? Dakle, iako postoje često bolni simptomi koji podsećaju na osnovnu bolest i smanjuju kvalitet života, mnogi se i dalje ponašaju autodestrukSledi faza potištenosti koja liči tivno. Zašto do toga dolazi i kako to na depresiju, osoba postaje svesna sprečiti? Sve te zabrane su verbalograničenja i promena načina dotane, a mozak informacije iz tela pridašnjeg života. To je adekvatno reago- ma u vidu slika. Pored toga, mozak ne vanje u odnosu na okolnosti. prepoznaje reč „ne“, jer misli u pojmovima. Evo eksperimenta: kad čujePoslednja je faza prihvatanja, koja te „nemojte misliti na velikog plavog nije spokoj, već razumevanje sislona“, momentalno mozak emituje tuacije, usmerenost na poboljšanje upravo tu sliku, jer se misli u slikama. simptoma, prihvatanje higijenskoKada vam neko kaže da ne jedete fast dijetetskog režima života koji je food jer nije zdravo, poželite upravo to usmeren na ozdravljenje. Važno je na- i uprkos posledicama. l

www.pharmamedica.rs

Evo primera kako sprečiti. Ako ste npr. pali i polomili nogu, morate nedeljama nositi gips i mesecima učiti hod sa blagim osloncem. Najpre iz jelovnika izbacite čokoladu, jer biste gojenjem dodatno opteretili nogu (i rizikovali ponavljanje povrede). Sam uvid neće pomoći, koliko god to sebi govorili. Jedini način je, da kad god pomislite na čokoladu (kod reklame na TV-u npr.), zamislite da vam te čokolade padaju na leđa i da pod njihovim pritiskom i težinom ponovo padate i lomite nogu (na istom mestu gde ste se povredili), prisetite se bola prilikom pada i osećaja bespomoćnosti. To ponovite nekoliko puta, u slikama bez reči, da bi se klasičnim uslovljavanjem povezali bol i druge neprijatne senzacije sa onim što ste ranije jeli i što vam šteti tokom oporavka. To je osnova tzv. averzivne terapije, veoma efikasne. Slično se može primeniti npr. u početku borbe sa dijabetesom: svaku pomisao na slatkiše treba povezati sa senzacijom mišićne slabosti usled pada šećera ili u mislima pojačati osećaj bola prilikom uboda igle, zavisno od toga šta je neprijatnije. Slična taktika se može primeniti i za druge štetne navike (cigare, alkohol, masnu hranu). Jednoj klijentkinji sam pomogla da izbaci pecivo iz ishrane, tako što je zamišljala da miševi hodaju po pecivu u pekari (inače je bila sklona opsesivnom čišćenju i gadljiva). Iste misli nisu bile emocionalno dovoljno jake kod druge klijentkinje, potreban je individualan pristup. Treba povezati jake emocije sa slikama i to ponavljati, nekome je efikasnija averzija, drugima afirmacija. Najbolje je konsultovati se sa stručnim licem bar u početnim fazama saznavanja bolesti, sa ciljem najefikasnijeg prevazilaženja, što osvetljava puno toga iz ranijeg života. Svaka kriza je šansa za pad, ali i uzlet, od vas zavisi. Životno važna veština je izvući maksimum iz svake situacije.

PharmaMedica ⁄ broj 85

ginekologija

Leto pogoduje razvoju tegoba u intimnoj zoni Leto je godišnje doba koje kao da je stvoreno za uživanje – toplo vreme, odmor, odlazak na bazene, reke, mora… Međutim, ginekološki problemi najučestaliji su baš leti, i mogu pokvariti dugoočekivani odmor.

ajčešći ginekološki problemi nastaju usled promena u vaginalnom mikrobiomu što omogućava bujanje štetnih mikroorganizama koji se prirodno nalaze na vaginalnoj sluznici ali u malom broju. Kao posledica dolazi do razvoja zapaljenja. Disbalansu vaginalnog mikrobioma pogoduju toplo vreme, izloženost hemikalijama iz krema, losiona, voda u bazenima, ali i morski pesak. Nošenje veša od sintetičkih materijala doprinosi razvoju infekcije. Uticaj na vaginalni mikrobiom ima i higijena. Upotreba sredstava za pranje koja nisu namenjena intimnoj regiji sigurno će dovesti do narušavanja ravnoteže ovog delikatnog područja što pogoduje nastanku infekcije.

Koji su to faktori koji povećavaju rizik od razvoja infekcije? Neki faktori pogoduju razmnožavanju štetnih mikroorganizama u vaginalnoj zoni. Ishrana bogata šećerom na primer, može stvoriti idealan ambijent za razmnožavanje gljivica jer povećava nivo glikogena, šećera u sluznici vagine. Upotrebom antibiotika uništava se bakterijska vaginalna flora koja štiti intimnu zonu od spoljnih „neprijatelja” što pogoduje razvoju infekcije. Specifično za trudnoću je povećano lučenje hormona estrogena i progesterona što takođe pogoduje razmnožavanju mikroorganizama, pa su infekcije kod trudnica češće.

Upotrebom antibiotika uništava se bakterijska vaginalna flora koja štiti intimnu zonu od spoljnih „neprijatelja” što pogoduje razvoju infekcije.

PharmaMedica ⁄ broj 85

Koji su simptomi bakterijske vaginalne infekcije? Vaginalne infekcije ne moraju uvek da budu manifestne, odnosno, mnoge žene koje imaju infekciju nemaju nikakve simptome. Najčešći simptom zapaljenja je sivkast sekret neugodnog mirisa.

www.pharmamedica.rs

Zapaljenje najčešće uzrokuje bakterija Gardnerella vaginalis, koja je inače normalan stanovnik vaginalne sluznice. Ova bakterija postaje opasna kada se genitalna sluznica ošteti ili kada njen odbrambeni mehanizam oslabi. Osim pojačanog sekreta simptomi su i bolovi u donjem delu stomaka, peckanje prilikom mokrenja, svrab, neprijatnost i bol tokom seksualnog odnosa.

Kako se leči bakterijska vaginoza Koji su simptomi vaginalne kandidijaze? Zapaljenje spoljnih genitalnih organa koje izaziva gljivica Candida albicans manifestuje se jakim svrabom u području velikih usana i stidne kosti. Zapaljenje može inicirati pesak koji u kombinaciji sa morskom vodom nadražuje osetljivu kožu i sluznicu. Pored svraba simptomi su i crveno, bolno i otečeno genitalno područje a moguća je i pojava eritema. Kandidijazu karateriše i prisustvo gustog belog sekreta bez mirisa.

Šta ako je do infekcije ipak došlo? U slučaju vaginalne infekcije bez obzira na tip uzročnika, pored standardne terapije koju je propisao ginekolog treba koristiti i vaginalne probiotike, jer ćete na taj način najbrže postići ravnotežu vaginalne flore i podići odbrambeni mehanizam vaginalne sluznice. Takođe, ukoliko koristite kremu ili vaginalne tablete protiv gljivica, potražite proizvod za intimnu higijenu sa neutralnim ili blagoalkalnim pH, jer samo upotrebom takvog proizvoda onemogućavate dalji razvoj gljivica na spoljnim genitalijama.

Šta možete učiniti sami kako biste prevenirali ginekološke probleme u toku letnjih meseci? Održavajte svoj imuni sistem „u formi” (uzimajte dovoljno voća i povrća – tako ćete uneti adekvatnu količinu vitamina neophodnih za održavanje imunog sistema) Nosite odeću koja nije tesna i pripijena uz kožu, i izbegavajte veš koji nije pamučan Nemojte sedeti u mokrom kupaćem kostimu, uvek ponesite rezervni u koji ćete se presvući Uzimajte dovoljno tečnosti i mokrite redovno (ne trudite se da „zadržavate”) – to će sprečiti zadržavanje uzročnika infekcije u urinarnom traktu Ne praktikujte vaginalno ispiranje (osim ukoliko Vam lekar nije specifično tako odredio). Koristite samo proizvode koji su posebno formulisani za intimnu higijenu. Nemojte koristiti klasične sapune jer isušuju kožu i sluznicu, a isušena intimna zona pogoduje razvoju zapaljenja. Nakon pranja, dobro se obrišite jer vlaga pogoduje razvoju bakterija.

Cistitis, bakterijska infekcija bešike Visoke letnje temperature povećavaju rizik od bakterijske infekcije bešike. Budući da se leti više znojimo, u telu se stvara manje mokraće pa se u njoj povećava koncentracija bakterija. Sa druge strane morska so i/ili hlorisana voda u bazenima narušavaju vaginalnu pH vrednost što sve zajedno, pogoduje razvoju štetnih mikroorganizama koji iz vagine mogu dospeti u uretru. Razvoju cistitisa pogoduju i česte promene temperature odnosno prelasci iz toplog okruženja u hladno more, jer to izaziva podražaj bešike. Problem su i mokri kupaći kostimi koji narušavaju otpornost sluznice pa se na nju lakše vezuju bakterije već prisutne u organizmu. l

Saveti za prevenciju Tamponi možda i jesu najpraktičnije rešenje za leto, ali treba ih izbegavati. Osim krvi, upijaju i vodu, morsku ili onu iz bazena, i postaju odlično tlo za razvoj bakterija. Ako ih se ipak ne želite odreći, menjate ih bar na jedan sat. Pravilo češćeg menjanja važi i za uloške jer se koža ispod njih više znoji a znoj nagriza sluznicu i stvara se pogodan ambijent za razvoj cistitisa. Posle svakog kupanja presvucite se u suv kupaći kostim. Izbegavajte kupanje u bazenima, posebno onim u kojima se voda greje. Neke bakterije koje uzrokuju cistitis su iz vrlo otpornih sojeva i nemoguće ih je uništiti količinom hlora koji se stavlja u bazene. I na kraju, pijte što više tečnosti jer se tako bešika ispira i mogućnost za infekciju je manja.

PharmaMedica ⁄ broj 85

www.pharmamedica.rs

360˚ ZA LEPOTU

360˚

ZA LEPOTU

NEGA IZNUTRA:

NEGA SPOLJA:

Vitamini za kosu Posebno osmišljena kombinacija vitamina i minerala za zdravlje kose, kože i noktiju. Beta karoten Za pripremu kože za sunčanje i njenu zaštitu korisno je ishranu obogatiti beta karotenom – biljnim pigmentom, provitaminom koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Vitamin A doprinosi održavanju zdrave kože.

Prirodno vitaminsko E -ulje Na bazi bademovog, arganovog i maslinovog ulja, hrani i omekšava suvu i grubu kožu i čini je glatkom. Vitaminsko E ulje sprečava prevremeno starenje kože i pojavu bora. Double C™ serum Visokostabilizovan, patentiran vitamin C smanjuje vidljivost bora, a kožu čini blistavijom i vidljivo čvršćom.

www.naturalwealth.rs Cink doprinosi održavanju normalne kose, selen održavanju normalnih noktiju. Vitamin C doprinosi normalnom stvaranju kolagena za funkciju kože i hrskavice.

Savetovalište savet@milsing.rs

MOJ LJUBIMAC

Da li psi ljubimci mogu da nanjuše trudnoću? S

vi oni koji imaju pse znaju koliku im sreću donose. Postaju članovi naših porodica, izvor su nepresušne ljubavi i privrženosti, a jedna stara izreka kaže da kućni ljubimci čoveku vraćaju ljubav i to - desetostruko. Često smo skloni da svom ljubimcu pripisujemo osobine koje se graniče sa mogućim, a nauka potvrđuje da u nekim od tih tvrdnji verovatno ima i istine. Oni nepogrešivo mogu da osete kako ste raspoloženi i da li ste bolesni. Ali, da li psi mogu da osete trudnoću i kako se ponašaju prema svojim vlasnicama koje su u drugom stanju?

Lekovita ljubav Da li su psi samo ljubimci koji nam ulepšavaju život ili zaista umeju da nas razumeju i osete kako se u svakom momentu osećamo? Odgovor je da! U prilog tome govore i činjenice da vlasnici pasa imaju manje zdravstvenih problema, da se brže oporavljaju od bolesti ili u periodu lečenja. Psi su posebno lekoviti za decu sa hroničnim bolestima, mogu čak otkriti i nizak nivo šećera u krvi kod dijabetičara. Takođe, poznato je da psi mogu da osete

Svakodnevne šetnje sa psom blagotvorno deluju na naše zdravlje i sticanje kondicije, pa i sklapanje prijateljstava sa drugim vlasnicima pasa koji nam prijaju jednako kao i samim psima koji se upoznaju sa ostalim drugarima iz kraja.

PharmaMedica ⁄ broj 85

www.pharmamedica.rs

Da li psi mogu da predosete porođaj?

ćelije raka u organizmu čoveka, posebno raka prostate, jajnika i bešike na osnovu mirisa urina. U tim situacijama su skoro pa uvek uz svog vlasnika pružajući mu pozitivnu energiju i snagu. Takođe, psi pružaju energiju i utehu kada smo usamljeni i pomažu da mentalno ojačamo i prebrodimo traume poput gubitka bliskih osoba.

stručnjaka iz ove oblasti i pokušaćemo da objasnimo kako nas to psi „čitaju“.

Nos pasa po fizionomiji doseže do grla, a veći deo njihovog mozga posvećen je analiziranju i razvrstavanju različitih mirisa. Preko 100 miliona nosnih receptora kod pasa, u odnosu na 5 miliona kod ljudi, kao i deo mozga koji je zadužen za obradu podataka o mirisima koji stižu do njeSvakodnevne šetnje sa psom blaga, daju informacije o zdravstvenom gotvorno deluju na naše zdravlje i stanju, o polu i uzrastu drugog psa. sticanje kondicije, pa i sklapanje prijateljstava sa drugim vlasnicima pasa Pseći njuh je čak 1.000 do 10.000 puta osetljiviji od ljudskog. Oni čak koji nam prijaju jednako kao i sane zaboravljaju mirise koje su osemim psima koji se upoznaju sa ostatili godinama u nazad. U posebne lim drugarima iz kraja. Oni su ti koji pasmine spadaju tragači koji su venas uvek s ljubavlju dočekuju nakon kovima uzgajani za praćenje mirisa i napornog dana i veselim mahanjem repom nam govore koliko smo mu ne- imaju najosetljivije čulo mirisa. Sigurno ste čuli da postoje i rase pasa, podostajali. put labradora i belgijskih ovčara, koje Više od čula su posebno obučene za pronalaženje eksploziva, droga, oružja. Na mestiSigurno ste se pitali kako psi osete ma zločina mogu da budu od koristi naše emocije? Čula kod pasa su osetjer nepogrešivo namirišu ljudski trag. ljivija i istančanija, pa stoga mogu bez problema da prepoznaju kod ljudi odre- Čulo sluha i odličan vid u mnogome đeni tip ponašanja, raspoloženje, zdrav- kvalifikuju pse za različite aktivnosti, pa i one policijske. stveno stanje… Često kažemo da psi imaju „šesto čulo“ na osnovu nekih njiMože li pas da hovih reakcija koje su nama neobjašnjive. Na primer, psi mogu da osete nanjuši trudnoću? dolazak nevremena, zemljotrese, poplave. Neki to nazivaju i psećom intuE, sad, da li ste znali da pas može icijom, ali mi ćemo se držati mišljenja da „nanjuši“ i da je njegova vlasni-

www.pharmamedica.rs

Nema pouzdanih podataka o tome da li pas može da predoseti početak porođaja žene. Kako se bliži termin porođaja, pas može biti privrženiji vlasnici više nego ikada. To su potvrdile mnoge žene u svetu na osnovu ličnih iskustava. Takođe, ništa manje bitna činjenica je i da se hormoni neposredno pred porođaj menjaju, a to opet može izazvati reakciju našeg ljubimca koji će vas zabrinuto i brižno pratiti u stopu. Psi osećaju promene u raspoloženju, trudove i bol trudnice, te se stoga postavljaju naročito zaštitnički. Mnoge žene to vide kao znak da je porođaj blizu. Sa naučne tačke gledišta to još uvek nije sasvim utvrđeno, ali prirodni mirisi koji se mogu promeniti pred porođaj svakako utiču na reakciju vašeg ljubimca.

PharmaMedica ⁄ broj 85

ca u drugom stanju? Tokom trudnoće naše telo prolazi kroz niz promena, kako hormnonalnih, tako i fizičkih. Na primer, humani gonadotropin (HCG) telo proizvodi samo tokom trudnoće, zatim tu su i drugi hormoni koji se povećavaju tokom trudnoće kao što su: laktogen ljudske placente, estrogen, progesteron, relaksin, prolaktin, oksitocin. Na sve ove hormone psi itekako reaguju. Ove promene izazivaju i promenu samog mirisa tela žene koje psi mogu vrlo brzo da osete. Veliki broj vlasnica pasa tvrdi da je njihov pas tokom trudnoće postao pažljiviji i više zaštitnički nastrojen prema njima. Naučnici sa veterinarskog fakulteta u Ohaju smatraju da psi ne mogu da prepoznaju trudnoću, ali da definitivno mogu da osete promene. Sama činjenica da tokom devetomesečne trudnoće telo proizvodi hormone koje inače ne proizvodi ili proizvodi u manjoj meri tokom života, navodi na činjenicu da psi nepogrešivo na osnovu promene mirisa žene mogu da prepoznaju trudnoću. Oni reaguju i na fizičko i na emocionalno stanje trudnice, shvataju da se dešava nešto novo. Menja se rutina života, vreme rezrevisano za šetnju sada se pomera

ili je kraće, vreme za maženje i ostale aktivnosti oko psa se skraćuje ili pomera, a u kasnijim fazama trudnoće, kada se vlasnica sporije i tromije kreće, situacija će biti potpuno nova i čudna za vašeg psa. Neraspoloženje koje izaziva povećan nivo estrogena i progesterona, bolovi, emocionalni disbalans i narušavnje svakodnevne rutine, svakako će ukazati vašem ljubimcu da se nešto dešava. U većini slučajeva pas će biti uz trudnicu, pratiće je u stopu i biće umilniji nego ikada, postaće bliskiji sa trudnicom i čuvaće je. Njihova potreba da zaštite trudnicu može čak prerasti u opsesivnu ljubav gde u nekim slučajevima pas neće dozvoljavati ni mužu da joj priđe. Veoma retko, psi će se osećati odbačeno i protestovaće na različite načine. Neki psi se teško prilagođavaju promenama i zato ne bi trebalo da vas iznenadi ponašanje koje nije karakteristično za njega: morkrenje po kući, grickanje stvari i nervoza. Ovo možemo opisati i kao čuvenu ljubomoru kod pasa. Ipak i tu ima leka. Vlasnica psa mora biti strpljiva i nežna, a u isto vreme i autoritet gde će ukazati psu da je takvo ponašanje nedopustivo.

Još jedna nedoumica kojom se bave naučnici jeste da li pas može da čuje otkucaje srca fetusa. U poodmakloj trudnoći to je zaista moguće pomoću fetalnog doplera, pa čak i stetoskopa. Ali s obzirom da psi imaju četiri puta izoštrenije čulo sluha od ljudi, sasvim je moguće da mogu dobro da čuju otkucaje bebinog srca u stomaku trudnice.

Pas i novi član porodice Dolazak bebe u porodicu jeste najsrećniji trenutak za roditelje, ali i za vašeg psa. Ipak, ono što svakako treba učiniti jeste da se pomogne psu da se prilagodi novonastaloj situaciji. Često pred sam dolazak bebe menja se raspored stvari u kući, donose se krevetići, police, druge stvari na koje pas nije navikao. Treba postepeno navikavati psa na manjak pažnje jer će beba zahtevati našu punu posvećenost. Treba ga navikavati na nove mirise tako što ćemo stavljati losion za bebe na stvari koje koristimo kako bi se navikao na miris bebe. Ništa manje važno nije ni navikavanje psa na bebin plač koji može biti neprijatan i neuobičajen za psa, kao i na poslušnost koja je neophodna da bi pas kontrolisao uzbuđenje prilikom dolaska bebe u porodicu. A onda, kada beba uđe u kuću, pažljivo ga upoznati sa novim članom porodice koji će mu već za koji mesec postati najbolji prijatelj. O ljubavi naših četvoronožnih ljubimaca napisano je na milione tekstova, priča, pesama... Mnogim dečijim piscima su upravo psi najveća inspiracija i asocijacija na bezuslovnu ljubav i pažnju prema deci. I kako tvrdi jedan simpatičan mešanac Krca iz čuvene knjige spisateljice Jasminke Petrović, a mi se sa njim potpuno slažemo - mene je teško ne voleti! l

Neki psi se teško prilagođavaju promenama i zato ne bi trebalo da vas iznenadi ponašanje koje nije karakteristično za njega: morkrenje po kući, grickanje stvari i nervoza.

PharmaMedica ⁄ broj 85

www.pharmamedica.rs

Proizvedeno u Francuskoj

Najbliže mojoj prirodi Modilac mlečne formule za novorođenčad već više od 35 godina prate najsavremenija istraživanja iz oblasti nutricije.

Važno obaveštenje: Majčino mleko je najbolja hrana za odojčad. Mlečne formule se upotrebljavaju samo po savetu stručnjaka iz oblasti medicine, farmacije, ishrane ili druge stručne osobe, koja je odgovorna za brigu o majci i detetu.

nega

Silikoni u proizvodima za negu kose

Silikoni su sintetički proizvodi sačinjeni od dva veoma rasprostranjena materijala na planeti: peska i kvarca. Ove supstance postoje od šezdesetih godina XIX veka, ali u poslednje vreme pridobijaju veliku pažnju stručne i šire javnosti. Dugo se zbog svojih prednosti koriste u različitim kozmetičkim proizvodima. Danas više od polovine novih kozmetičkih proizvoda na tržištu sadrži silikone.

autor: Emilija Popov

no što silikone čini pogodnim je što se mogu naći u više različitih oblika – od vodenastih, lako razmazivih tečnosti, do ulja, pasti i čvrstog stanja. Danas se zna da su veoma kompatibilni sa drugim sastojcima kozmetičkih proizvoda, čak i onim na biljnoj bazi, što je važno za prilagodljivost formulacije. Dodatno, nisu previše reaktivni i toksičnost im je dokazano niska, pa se smatraju relativno bezbednim za upotrebu. Stoga, često se sreću u proizvodima za zaštitu od sunca, negu kože, losionima, kao i dekorativnoj kozmetici. Kada je reč o kozmetici za negu kože, korisnici su najviše zadovoljni izgledom i osećajem koji pružaju silikoni – sjajni film, glatkost i mekoća kože.

Kako deluju na kosu?

Dlaka je hidrofobna zahvaljujući sloju lipida kojom je obložena. Kod hemijski tretirane kose može doći do otklanjanja ovog sloja, što čini dlaku osetljivijom na oštećenja.

PharmaMedica ⁄ broj 85

Kosa je struktura sačinjena od nekoliko komponenti koje se ponašaju kao celina. Dlaka sisara je podeljena u tri glavne regije, redom od spolja ka unutra: kutikula, korteks i medula. Zanimljivo je da je medula prisutna kod „tvrđe“ dlake - kod sede kose, guste kose i dlake brade, ali izostaje kod tanke dlake novorođenčadi. Smatra se da je medula „slaba tačka“ dlake, te da preko nje počinje „rascvetavanje“ krajeva. Korteks čini veliki deo dlake, izgrađen je od izduženih ćelija i sadrži proteine i granule melanina.

www.pharmamedica.rs

Proces ispravljanja kose se zasniva na raskidanju veza koje drže alfaheliks strukturu proteina u korteksu uvijenom, na taj način podstičući rastegljivost dlake.

Dimetikon

Jedan od najviše korišćenih silikona je dimetikon, poznat i pod nazivom polidimetilsiloksan, a na listi sastojaka se nalazi kao Dimethicone. On je glavni sastojak 2-u-1 šampona. Pored njegoKutikula je regija koja se sastoji od ke- vog imena obično stoji broj koji upuratinocita, raspoređenih tako da se ćuje na viskozitet, a često se koristi jednim delom preklapaju, podsećajući dimetikon viskoziteta od 200 do 1000 na krljušt ribe ili crep krova. Svaka će- mPas. Prilikom formulisanja kozmelija kutikule je obložena tankom mem- tičkih proizvoda, deluje kao antipenebranom – epikutikulom. će sredstvo i emolijens, a takođe ima funkciju zaštite kože i kondicioniraDlaka je hidrofobna zahvaljujući sloju nja kose. Brzo se suši posle primene, lipida kojim je obložena. Kod hemijski pa je poznat po tzv. „suvom dodiru“. tretirane kose može doći do otklanja- Vodootporan je, na koži ostavlja film nja ovog sloja, što čini dlaku osetljivikoji ne zatvara pore, a na kosi može jom na oštećenja. Međutim, dokazano zaostati i posle pranja. Po nanošenju je da upotreba kozmetike za negu regeneratora, maske, ulja ili drugog može sprečiti ovaj proces. proizvoda na njegovoj bazi na kosu, Silikoni se nalaze na listi sastojaka ona postaje zaglađenija i sjajnija, ali kozmetike za negu kose, i to često pri ne izgleda masno i bez volumena. njenom vrhu, što znači da su prisutni u značajnim koncentracijama: regeSilikoni se međusobno razlikuju po raneratorima, maskama za kosu, sestvorljivosti u vodi, pa će se drugačirumima, losionima, uljima. To su svi je ponašati na kosi. Neki silikoni mogu sastojci čije se ime završava na -cone povećati sjaj dlake reflektujući sveili -conol. tlost. Dimetikon štiti dlaku od uticaja

www.pharmamedica.rs

trenja, a drugi silikoni mogu dati kosi izgled punoće. Kada su se pojavili prvi 2-u-1 šamponi, postojala je briga da će silikoni otežavati kosu, pošto obrazuju film oko dlake. Često se preporučuju za negu oštećene kose jer je ustanovljeno da imaju zaštitnu funkciju. Takođe, efikasno štite dlaku od tretmana toplotom. Danas se često sreće uverenje da prirodno znači bolje i bezbednije, pa neretko viđamo tretmane za kosu sa oznakom „bez silikona“. Međutim, bitno je imati u vidu da nema jasnih smernica koje određuju šta znači prirodan proizvod, te da danas marketing u velikoj meri teži da odredi šta treba, a šta ne treba da se nalazi u našoj rutini nege. l Reference: Milica Lukić, Ivana Pantelić, Tanja Ilić, Ines Nikolić, ’’Praktikum iz kozmetologije, Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu’’ Dr. Pierre Germain, ’’Silicones – Good or Bad’’, COSSMA Maria Fernanda Reis Gavazzoni Dias, ’’Hair Cosmetics: An Overview’’, International Journal of Trichology, 2015 Jan-Mar; 7(1):2-15

PharmaMedica ⁄ broj 85

hobi

Kraljica balkona u letnjem M periodu

Već tokom poznog proleća daruju nam prve raskošne i raznobojne cvetove. Tu lepotu dele sa nama sve do kasne jeseni. Iako se muškatle tradicionalno uzgajaju na našim prostorima, ova tropska biljka vodi poreklo iz južnih delova Afrike. Potpuno se pripitomila i prilagodila našim uslovima, tako da se sa relativnom lakoćom može uzgajati i u umereno kontinentalnim predelima. Kako, pročitajte u narednim redovima.

autor: Tatjana Vlaškalin, diplomirani poljoprivredni inženjer

uškatla (Pelargonium sp.) može biti jednogodišnja ili višegodišnja biljna vrsta koja je zbog svoje otpornosti i prilagodljivosti mnogo selekcionisana, tako da sada možemo izabrati vrste koje odgovaraju našim uslovima gajenja, pa i ličnom ukusu. Dostupne su nam izuzetno popularne viseće muškatle sa dugim cvetnim kaskadama koje se, poput cvetne zavese, spuštaju niz balkone. Tu su i engleske muškatle koje su nešto osetljivije ili ledene muškatle koje su veoma zanimljive sa svojim duplim koloritnim cvetovima. Ništa manje popularne nisu ni grmolike muškatle koje mogu da narastu i do 90 cm. Plemenite, mirisne i lisnodekorativne, sa različitim oblicima listova, polupunim ili punim cvetovima, muškatle su jednostavno neizostavni cvetni dekor svih bašta.

Sadnja – veoma važna radnja Ova klasična sezonska cvetnica sadi se u saksijama, sandučićima, vrtnim gredicama ali i žardinjerama ili visećim korpama, u zavisnosti od vrste koju odaberemo. Praktikuju se čak obične jednostavne žardinjere jer će vrlo brzo biti prekrivene raznobojnim cvetovima. Razlikuju se po veličini i obliku cvetova. Patuljaste muškatle visoke su od 10cm do 35cm i njima je sasvim udobno u stojećim žardinjerama. Viseće muškatle vole društvo od tri biljčice i one vrlo brzo počinju da se spuštaju kao puzavice praveći pravi cvetni slap. Ako je vaš balkon okrenut ka jugu, a temperatura prelazi 13 stepeni, imaćete muškatle sa zdravim, krupnim cvetovima sa baršunastim lišćem koje se poput pletenice prepliću i spuštaju niz balkone.

Njeno „mesto pod suncem“ Svetlo i toplo mesto, ali ne direktno izloženo podnevnom suncu, idealno je za uzgoj muškatli. Na temperaturama nižim od 10 stepeni, muškatle će ući u fazu mirovanja, ali i na temperaturama koje su više od 30 stepeni. Tada prestaju da cvetaju i bujaju. Ono što je posebno interesantno, muškatle koje imaju intenzivne boje cvetova moramo posebno paziti po pitanju osunčanosti jer im jako sunce izuzetno šteti. Cvetovi postaju bledi i suše se, tako da im treba obezbediti blago jutarnje i kasno popodnevno sunce. Iako su prilično otporne, muškatlama treba obezbediti dovoljno vode. Redovno i umereno zalivanje je imperativ u gajenju ove cvetnice. Previše vode može uništiti

PharmaMedica ⁄ broj 85

www.pharmamedica.rs

Kako sačuvati muškatle u toku zime – pročitajte na našem sajtu. Simbol sreće i lepote

korenov sistem biljke, a premalo vode dovodi do sušenja listova i cvetova. Zato je drenaža izuzetno važna prilikom uzgoja muškatli. Tokom zime kada su muškatle u fazi mirovanja, treba ih zalivati jednom u 15 dana ili čak mesec dana. U tom smislu i zemljište mora biti rastresito, ne previše nabijeno i sa dovoljno vazduha. Danas se u cvećarama može pronaći supstrat namenjen isključivo ovim biljkama.

Razmnožavanje, orezivanje i još ponešto Muškatla se uglavnom razmnožava reznicama, a za to je najpovoljniji mesec avgust kada je cvetanje muškatli intenzivno. Reznice se sade u saksije koje su napunjene kombinacijom peska i treseta. Stavljaju se na osunčano mesto i umereno zalivaju, a na proleće se presađuju u svežu zemlju za cveće u veće saksije ili žardinjere. Važno je blagovremeno odstraniti uvele listove i cvetove sa biljaka, posebno pred jesenje spremanje za zimski san. Prihranjivanje mladih biljaka je obavezno, posebno u periodu cvetanja, dok tokom zimskih meseci, kada biljka miruje, dodatna hrana nije potrebna. Za prihranu su interesantna đubriva na bazi fosfora sa što manjim udelom azota koji remeti cvetanje. Još jedan važan momenat prilikom nege muškatli je orezivanje. Da bi tokom čitave godine bile bujne i raskošno cvetale, potrebno je orezati biljku tokom marta ili oktobra meseca. Svi suvišni izdanci koji crpe energiju biljke moraju biti uklonjeni.

Zaštita od patogena – mali savet velikih majstora baštovanstva Ljubitelji cveća imaju milion malih magičnih saveta kako uzgajati biljke, kako poboljšati cvetanje, kako se na prirodan način rešiti štetočina i bolesti. Mi ćemo vam otkriti tajnu o mleku kojim se zaliva cveće pa i muškatle, radi zašite od patogenih organizama. Muškatle koje dobijaju jednom nedeljno mleko bogato kalijumom, kalcijumom i magnezijumom, bolje apsorbuju hranjive materije iz zemljišta,

www.pharmamedica.rs

Raznobojni cvetovi muškatli imaju i različitu simboliku. Tako jarko crvene muškatle privlače dobru energiju, moć, poslovni potencijal i napredak u životu. Nežne ružičaste nijanse unose harmoniju i sklad, dok su ljubičaste nijanse muškatli znak dobre sreće, obilja i dobrog zdravlja ukućana. Bele muškatle su simbol plodnosti, a vrlo često su gajene jer se verovalo da odbijaju zmije. Koju god boju muškatli da odaberete, budite sigurni da će vaš dom odisati lepotom, skladom i svežinom. Ako tome dodate i sorte sa mirisnim aromama poput: Chocolate Peppermint, Quin of Lemons, Bourbon, Orsett , dobićete i sastojak za izvrsna aromatizovana pića koje će vas osvežavati tokom vrelih letnjih dana. Mirisi ruže, limuna, pomorandže ili čokolade učiniće da vaše leto bude posebno i egzotično.

bolje cvetaju i imaju intenzivniju boju cveta. Isto tako, muškatle obožavaju magičnu mešavinu ustajale vode i jedne kapi povidon joda koji će biljci omogućiti bolju razmenu kiseonika. Ova tečnost učiniće da vaše muškatle bujaju i cvetaju kao u tropskim baštama.

Muškatla mora biti zdrava Iako je veoma otporna na bolesti, muškatle najčešće obolevju od bakterijskog uvenuća. Listovi biljke venu, suše se i odumiru. Stoga je potrebno s vremena na vreme oprati tacnu od saksije prilikom zalivanja kako bi se sprečila ova bakterijska infekcija. Obolele listove je neophodno odmah odstraniti i spaliti kako se zaraza ne bi proširila na celu biljku. Potrebno je redovno provetravati prostoriju u kojoj biljka boravi i voditi računa da prilikom zalivanja ne pokvasimo listove. U tim situacijama poželjno je tretiranje fungicidima na bazi bakra. Još jedna bolest koja se može pojaviti tokom vlažnog vremena, i to na uspravnim sortama muškatli, je rđa muškatli. Listovi tada dobijaju smeđe fleke. Kako bi se izbegla ova gljivična infekcija, potrebno je biljke saditi na većem rastojanju kako bi se obezbedio normalan protok vazduha između biljaka. Ako se, pak, na listovima pojave crvenkasti rubovi, to je jasan znak da je biljci hladno. Tokom dana pustite je da uživa na suncu, a tokom prohladnih noći obezbedite joj topliji prostor. l

PharmaMedica ⁄ broj 85

ishrana

Senf

namirnica koja oplemenjuje hranu i doprinosi zdravlju

autor: mr ph. Marija Stavrov

brzani tempo života doveo je do porasta popularnosti brze hrane i gotovih jela. Proizvođači ovakvih proizvoda uglavnom se fokusiraju na pristupačnost i ukus hrane, pokazujući manje interesovanja za sastav i uticaj na zdravlje. Međutim, tek poslednjih godina, sa porastom hroničnih nezaraznih bolesti, počela je da se obraća pažnja na zdravstvene efekte sastojaka hrane. Sada se trend zdrave ishrane iz godine u godinu povećava, zahtevajući od proizvođača da menjaju karakteristike svojih proizvoda. Stoga se u ishrani sve više koriste namirnice koje u sebi sadrže bioaktivna jedinjenja. Jedna od tih namirnica je senf, bez kojeg je današnja moderna kuhi-

nja nezamisliva, a očekuje se da će se njegova konzumacija još više povećati u budućnosti.

Drevni recept Rimljana je osvojio savremeni svet Smatra se da su senf otkrili Rimljani mešajući seme slačice sa nefermentisanim sokom od grožđa. Tako dobijenu pastu su koristili za poboljšanje ukusa i mirisa, najčešće mesa i ribe, ali i kao sredstvo koje sprečava kvarenje hrane. Kasnije se receptura spravljanja senfa proširila na celu teritoriju Rimske imperije, a zatim i na ceo svet. Danas senf predstavlja proizvod dobijen mešanjem fino samlevenih ili

PharmaMedica ⁄ broj 85

celih semenki slačice sa vodom, sirćetom ili vinom. U proizvodnji senfa mogu se koristiti i kuhinjska so (najviše 15% suve materije), šećer, začini, ekstrakti začina i druge dodatne sirovine kao što su ren, paradajz i sl. Senf usporava kvarenje hrane i produžava joj rok trajanja, us-

Seme slačice sadrži i rastvorljiva dijetna vlakna koja smanjuju nivo šećera u krvi, a samim tim i rizik od razvoja dijabetesa.

www.pharmamedica.rs

porava oksidaciju lipida, povećava sadržaj proteina i uopšteno doprinosi boljoj prihvatljivosti hrane. Glavna komponenta senfa, od koje potiču njegovi blagotvorni efekti na zdravlja, jeste slačica. To je jednogodišnja zeljasta biljka, sa malim žutim cvetovima iz porodice Krstašica (Brassicacea) i do danas je poznato oko 40 različitih podvrsta. Ipak, na osnovu boje i ukusa razlikujemo tri osnovna tipa slačice: bela (Sinapis alba), crna (Brassica nigra) i smeđa, indijska ili ruska (Brassica juncea). Sva tri tipa se mogu koristiti u proizvodnji senfa, pa je tako senf od bele slačice blagog ukusa i svetlo žute boje; senf od crne slačice prodornog, ljutog ukusa i tamno braon boje; a senf od smeđe slačice ljutkastog ukusa, smeđe boje i kod nas je manje u upotrebi.

Blago sakriveno u zrnu slačice Seme slačice se od davnina smatralo lekovitim, a jedna od značajnih primena jeste kao protivotrov kod ujeda škorpija i zmija. To je jedan od najstarijih začina koji su koristili još stari Egipćani. Svoje dragocene efekte slačica duguje glukozinolatima - jedinjenjima bogatih sumporom, među kojima se posebno izdvajaju sinalbin (dominantno u beloj slačici) i sinigrin (dominantno u smeđoj i crnoj slačici). Kada dođe do oštećenja ćelija semena slačice, ova jedinjenja dolaze u kontakt s jednim specifičnim enzimom koji se naziva mirozinaza. Pod dejstvom ovog enzima iz glukozinolata nastaju tiocijanati i izotiocijanati koji daju senfu karakterističan miris i ukus, ali i niz pozitivnih svojstava: oni deluju kao antioksidansi, sprečavaju zapljenje, ubijaju bakterije i gljivice i imaju antikancerogeni efekat naročito kod raka debelog creva. Jak i oštar miris doprinose pročišćavanju sinusa, a specifičan ukus dovodi do povećanja apetita, ali i boljeg varenja hrane. Slačica sadrži i masno ulje koje je dobar izvor ω-3 i ω-6 masnih kiselina koje imaju niz lekovitih osobina, a neke od njih su da štite srce i krv-

www.pharmamedica.rs

ne sudove, snižavaju nivo holesterola, blagotvorno deluje na mozak i nerve, ubrzavaju metabolizam... Pored toga seme slačice sadrži i rastvorljiva dijetna vlakna koja smanjuju nivo šećera u krvi, a samim tim i rizik od razvoja dijabetesa.

astmatičnih napada i reumatskih bolesti. Slačica sadži i vitamine od kojih treba pomenuti vitamin E, C, B1, B3 i B6.

Pored navedenih zdravstvenih benefita koji potiču od semena slačice u senf se mogu dodati i druge lekovite biljke Seme slačice sadrži i gvožđe, kalci- poput korijandera, bosiljka, mirođije... jum, cink, mangan, selen, magnezi- Stoga ove biljke deluju zajedničkim snajum, fosfor i mnoge druge minerale gama i to najviše na sistem organa za koji imaju niz pozitivnih efekata, pa varenje povećavajući apetit i stimulišutako magnezijum snižava krvni pri- ći protok pljuvačke i digestivnih sokova, olakšavajući na taj način varenje hrane i tisak i prevenira dijabetes, a selen pražnjenje. l može da pomogne u sprečavanju

Senf ipak nije potpuno bezazlen Senf predstavlja namirnicu visokog alergijskog potencijala, te alergije na senf nisu retkost. Tada i najmanja količina senfa može dovesti čoveka u životno ugrožavajuću situaciju. Ovaj neželjeni efekat senf takođe duguje slačici, a najbolji lek za ovu vrstu alergije jeste izbagavanje konzumacije proizvoda koji u sebi sadrže slačicu. U malim količinama (koje se dodaju jelima kao začin i prilog) senf je bezbedan osim u slučaju alergija, ali ukoliko unosimo visok sadržaj glukozinolata kroz konzumaciju velikih količina senfa, oni mogu izazvati inhibiciju rasta i poremećaj metabolizma joda. Takođe jedna masna kiselina (eruka kiselina) u velikim dozama može negativno uticati na krvne sudove, jetru i plodnost. Međutim, danas su prisutne sorte koje sadrže ovu masnu kiselinu u minimalnoj količini ili je ne sadrže uopšte. Svi ovi neželjeni efekti, osim alergija, su utvrđeni pri konzumaciji veoma visokih doza i to na životinjama, te je mogućnost pojave ovih neželjenih efekata prilikom konzumacije senfa za sada samo teorijska mogućnost. Posebnu pažnju prilikom konzumacije senfa treba da obrate osobe sa hroničnim gastritisom ili čirom na želucu, kao i osobe koje imaju poremećen rad štitaste žlezde.

PharmaMedica ⁄ broj 85

Aktuelno

Kijavica usred leta – ambrozija

sve o alergijama na jednom mestu autor: Tatjana Vlaškalin, inženjer poljoprivrede Leto je idelano vreme za boravak i uživanje na otvorenom prostoru. Međutim, da li baš svi možemo da uživamo u prirodi u toplim letnjim danima? Na žalost – ne. Jul je mesec kada „proradi“ alergija na ambroziju koja može biti i iritirajuća i iscrpljujuća. Ambrozija se često pominje kao alergen koji zadaje muke značajnom delu populacije. Ali, da li znate šta je ambrozija, kako izgleda, kako se suzbija i šta mi možemo učiniti da smanjimo kontakt sa ovim korovom?

mbrozija je krajem XIX veka doneta iz Amerike u Evropu takoreći greškom, i to zajedno sa semenom lucerke. Na našim prostorima, tačnije u Vojvodini, se prvi put pojavila 1952. godine. Panonska nizija je, inače, mesto gde su izmerene najveće koncentracije polena ove biljke u Evropi. Sada smo u situaciji da je rasprostranjenija u Evropi nego u Americi odakle je potekla.

Lična karta ambrozije Dakle, kakva je to opasna biljka koje se treba čuvati u letnjim mesecima

i početkom jeseni kada intenzivno cveta? Istraživanja pokazuju da najveći broj ljudi, zapravo, ne zna kako ona izgleda.

U septembru ambrozija bukvalno buja i koncentarcija polena ambrozije je najveća - preko 1000 polenovih zrna po metru kubnom vazduha što je alarm da se zaštitimo i ne odlazimo u tom periodu u prirodu

PharmaMedica ⁄ broj 85

Ambrozija (Lat. Ambrosia artemisiofolia) je jedna od najrasprostranjenijih korovskih biljaka na svetu. Spada u invazivne vrste i vrlo brzo se širi, tako da ju je praktično nemoguće iskoreniti. Pored toga što izaziva alergijske reakcije kod velikog broja ljudi, ova biljka je i vrlo uporan i štetan korov koji ometa rast i razvoj kulturnih biljaka. Ambrozija, zagađuje i vazduh, jer se polen lako i brzo vezuje za čestice prašine i čađi koje se nalaze u vazduhu i zagađuje životnu sredinu. Neo-

www.pharmamedica.rs

Izbegavajte boravak u prirodi

brađena zemljišta, zelene površine kraj puteva, površine van sela i gradova koje su davno napuštene i zarasle u trave i korov, građevinska zemljišta, rečna priobalja, šume i zaparložena zemljišta glavno su stanište ove invazivne vrste. Vrlo često se može naći i u obradivim zemljištima jer se njen polen brzo i lako raznosi vetrom.

Širi se „kao zaraza“ Polen ambrozije je izuzetno sitan, a vetar ga može odneti preko 100 km daleko od matične biljke. Ako uzmemo u obzir podatak da svaka biljka ambrozije proizvede 100 miliona zrna polena, onda je sasvim jasno zašto se tolikom brzinom širi. Sezona alergije na ambroziju je najintenzivnija od polovine jula do sredine oktobra. Posebno treba voditi računa o periodu od druge polovine avgusta do polovine septembra, jer tada ambrozija intenzivno cveta. U septembru ova biljka bukvalno buja i koncentracija polena ambrozije je najveća - preko 1000 polenovih zrna po metru kubnom vazduha što je alarm da se zaštitimo i ne odlazimo u tom periodu u prirodu. Niže temperature i kišoviti dani smanjuju koncentraciju polena ambrozije.

Kao prehlada je, ali nije Simptomi virusne i bakterijske infekcije su ponekad vrlo slični simptomima alergije. Ipak, u slučaju alergije izostaje pojava povišene temperatu-

re. Zajednički simptomi su: grebanje u grlu, vodenasta sekrecija iz nosa, uporan kašalj, kijavica, svrab u nosu, a tamni kolutovi oko očiju i tipičan svrab očiju skoro sigurno ukazuju na alergiju.

Opran veš sušite na sušilicama jer svako izlaganje veša spoljnjem vazduhu daje šansu da se na njega nalepi sitan polen ambrozije S početkom sezone ambrozije, urušava se kvalitet života velikog dela populacije, jer usled dugotrajnog alergijskog rinitisa može doći do razvoja komplikacija kao što su polipi u nosu zbog jakih upala sinusa, devijacije u nosu koje sprečavaju normalan dotok kiseonika u pluća, razvoj bronhitisa i astme. Ukoliko imate simptome alergije posetite alergologa koji će postaviti dijagnozu alergije, i propisati terapiju. Ljudi koji znaju da su alergični potrebno je na vreme da počnu sa terapijom kako bi, koliko je moguće, predupredili neprijatne manifestacije. Kada govorimo o ambroziji, možemo reći da su bukvalno svi izloženi riziku od dobijanja alergijske reakcije. Posebno su osetljive osobe atopične konstitucije (već imaju neku alergiju) kao i one sa genetskom predispozicijom. l

PharmaMedica ⁄ broj 85

Ono što sami možemo da učinimo je da ne držimo otvorene prozore u kasnim jutarnjim i ranim popodnevnim časovima. Tokom prepodneva ne preporučuje se boravak napolju jer je tada koncentracija polena u vazduhu najveća. U šetnju po prirodi treba izlaziti samo posle kiše, ali nikako po vetrovitom vremenu, posebno ako je napolju toplo. Baštenske radove treba prepustiti nekom drugom, jer je mogućnost dobijanja alergijske reakcije povećana u direktnom kontaktu sa biljkama. Svakako da ambroziju treba uništiti čupanjem iz korena u svom dvorišnom prostoru, ali pod maskom i sa rukavicama. Opran veš sušite na sušilicama jer svako izlaganje veša spoljnjem vazduhu daje šansu da se na njega nalepi sitan polen ambrozije. Redovno tuširanje i pranje kose posle izlaska u prirodu su više nego poželjni, kao i često menjanje garderobe. Ne treba napominjati da se stan mora redovno čistiti, a podovi brisati vlažnom krpom koja će sprečiti raznošenje polena po stanu. Što se tiče ishrane, mogu se koristi i suplementi koji jačaju imuni sistem. Preporučuju se vitamin D i C, kalcijum, omega 3, cink. Posebno su korisne namirnice, kao i suplementi koji sadrže kvercetin. Izbegavanje nekih namirnica koje sadrže belančevine koje su slične onima iz polena ambrozije takođe može pomoći. Zato treba izbegavati konzumaciju banana, semenki suncokreta, dinje, lubenice, krastavca, tikvica, kao i, verovali ili ne čaj od kamilice. Još jedan savet za turiste. Ukoliko ste alergični na ambroziju, odustanite od odlaska u sela i na planine. Bar dok sezona polena ambrozije ne prođe. Boravak na selu i na planinama može biti jednako prijatan i tokom jeseni i zime. U toku leta izaberite destinaciju gde ambrozije nema!

www.pharmamedica.rs

imuno

Plod crne zove, nana, limun i med za bolji imunitet i vitalnost

 Jača imunitet  Štiti od infekcija disajnih puteva  Ublažava simptome i skraćuje trajanje bolesti  Poboljšava opšte stanje organizma Bez konzervansa n Bez veštačkih boja n Bez aditiva

Dostupno samo online: