PharmaMedica 82

Page 1

PharmaMedica O

Z D R A V L J U

N A

R A Z U M L J I V

N A Č I N

www.pharmamedica.rs

BROJ 82

GODINA xI

Godži bobice

Fitoretapija tokom trudnoće

AKTUELNO

Korona i zagaDenje vazduha,

Intervju: Prim. dr sci. med Magdalena Radović

Kancer dojke

šta znamo do sada

HIV,

infekcija koja godinama živi u tišini

Kopriva,

za gvozdeno zdravlje

Narkolepsija Hod i poremećaji hoda p otra ž ite

s lede ć i

b roj

p očetkom

marta

2 0 2 2 .


Biorela Choco Biorela Choco Multi Kids

Zaštita imuniteta sa snažnom dozom dobrih* bakterija i vitaminom D

Dečiji multivitamin s dobrim* bakterijama za svakodnevnu zaštitu imuniteta dece i zdrav rast i razvoj

Biorela Choco Immuno Kids

Jedinstvena kombinacija beta-glukana, cinka, vitamina D i dobrih* bakterija za snažan imunitet

*nepatogene bakterije prirodno prisutne u probavnom sistemu


sadr žaj

broj 82

38

I NTERVJU

4.

Kancer dojke se leči

terapijom, ali i ljubavlju

Aktuelno

8.

orona i zagađenje vazduha K šta znamo do sada? 10.

Iz ugla psihologa

14.

16.

Reč urednice Sneg je pao. Kada padne sneg ljudi se okliznu i u zavisnosti od sposobnosti padnu ili se održe na nogama. Tako je i sa rečima. Pre se čovek oklizne na rečima nego na ledu. Valjda je to način da se pokaže da li si igrač ili klizač. Igra je najsavršenija ljudska društvena delatnost. U njoj si mali, odrastao, veliki, pobednik ili pobeđeni. Naučili su nas od malena da se igramo i po principu „čoveče ne ljuti se“ nikad se nismo ljutili na svoje drugare i drugarice. A bili smo i „između dve vatre“ i izgubili smo klikere, lopta nam je probušena i blato je bilo po nama. Zašto onda kad odrastemo izgubimo osećaj praštanja za pravednu pobedu? Sujeta, ego i mržnja zauzmu mesto ponosa, praštanja i dobrote. Zaboravljamo da je čovek igrač po svojoj suštini, da je lepota igre i radost u pobedi ispred svake lične dobiti i da samo takav čovek svestan vremena u kome živi može sačuvati sebe. Što bi rekao iguman Stefan: “Sv’jet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj.“ Zato predstojeće praznike posvetimo osmehu i igri i budimo najbolji igrači na svetu. Urednik,

20.

22.

4

E ndokrinologija

Subklinička stanja štitne žlezde – kada ih treba lečiti i kako? 24.

F itoterapija

Bezbedna primena fitoterapije tokom trudnoće 28.

20

H rana kao lek

Kopriva, za gvozdeno zdravlje 30.

30

I shrana G odži bobice – mali

crveni plod vučije snage 32.

N eurologija

Hod i poremećaji hoda – od zdravlja do očaja 34.

I shrana

10

KETOZA kad umesto šećera, masti postanu „gorivo” 38.

M entalno zdravlje Narkolepsija

40.

V aš ljubimac i Vi

FIV i FeLV – uzročnici imunosupresivnih oboljenja mačaka 42.

Glavni i odgovorni urednik: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković Dizajn i prelom: Pharma Medica Design Studio

web: www.pharmamedica.rs

A ktuelno

HIV, infekcija koja godinama „živi u tišini”

mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Marketing: Pharma Medica, agencija za marketing

Da li nas je i koliko korona izmenila? B iohemija Veza između virusa COVID-19 i povećane koagulacije F armaceut savetuje Visoka temperatura

M uško zdravlje Z drava prostata,

komfor i zadovoljstvo e-mail: office@pharmamedica.rs Štampa: Cicero, Beograd Fotografije: Shutterstock Izdaje: PharmaMedica, agencija za marketing, 11000 Beograd, Arh.Gerasima Zelića 6/17 tel: +381 65 231. 80. 36

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora.

Pharma Medica : o zdravlju na razumljiv način/ glavni i odgovorni urednik Jasmina Jović Novaković.- God.1 br. 1 (oktobar 2009), - Beograd (Arh. Gerasima Zelića 6/17) : Pharma Medica, 2009- (Beograd : Cicero).-27 cm.

Časopis je besplatan

ISSN 1821-2786 COBISS. SR-ID 170077196


INTERVJU

Kancer dojke se leči terapijom, ali i ljubavlju Kancer dojke jedna je od bolesti od koje strahuje gotovo svaka žena, pogotovo kada napipa kvržicu u dojci između dva redovna pregleda. „To je ujedno i znak da odmah treba da se obratite svom radiologu i obavite ultrazvuk, za početak”, poručuje prim. dr sci. med Magdalena Radović, specijalista radiologije. Nakon dijagnostike, ukoliko se kancer potvrdi, sledi korak koji je jednako kompleksan kao i proces lečenja – kako pacijentkinji saopštiti dijagnozu?

prim. dr sci. med Magdalena Radović specijalista radiologije, stručnjak za dijagnostiku bolesti dojke, Acibadem Bel Medic

D

r Radović ističe da je preduslov uspešnog lečenja pacijentovo poverenje u lekara. A poverenje se stiče tako što se pacijentu saopštava isključivo istina, ali na prikladan, topao način. Pravi lekar mora poštovati emocije pacijenata, pogotovo nakon saopštavanja ovakvih dijagnoza. „Uvek poštujem njihovu tugu, obeshrabrenje, pa i ljutnju prilikom traženja odgovora na pitanje zašto se baš njima to desilo“, naglašava dr Radović. Iako ispravnog odgovora nema, jedino ispravno je postati prijatelj pacijentu, a prijatelji su uvek tu kad je najteže. Često govorite da svaki pacijent zaslužuje i treba da zna prirodu svoje bolesti, jer

4

PharmaMedica ⁄ broj 82

www.pharmamedica.rs


samo ako upozna bolest, može protiv nje da se bori. Šta je zapravo karcinom dojke? Karcinom dojke je globalni socijalno - zdravstveni problem, ne samo zbog činjenice da bolest ima epidemijske razmere, već i zato što njene posledice utiču na sve segmente društva. S obzirom da su maligni tumori dojke najčešći tumori kod žena (25% svih tumora i najčešći uzrok smrti kod žena - 15% smrtnih ishoda od kancera), postoji veliki interes za otkrivanje i lečenje tumora u najranijem stadijumu bolesti, kad je verovatnoća izlečenja velika. Jedna od 8 žena oboli od karcinoma dojke. Rak dojke se ređe javlja kod muškaraca – svake godine oboli od jednog do 100.000 muškaraca. Vrlo je važno da se pacijentu sve detaljno objasni na adekvatan način, da zna od čega boluje, kakve su opcije dijagnostike i lečenja i da se saglasi sa predloženim protokolom. Naime, pacijent treba da pita sve što ga interesuje i mora da traži odgovore i da dobije prave informacije od profesionalaca, lekara, a ne da ih traži po internetu. U uvreženom mišljenju da se pacijent plaši dijagnoze ima istine, jer se u tom životnom zemljotresu otvaraju mnoga pitanja: kako će dalje, kako će saopštiti deci, partneru, roditeljima, šta sa poslom, koliko će da živi, da li će se izlečiti… Međutim, sve to ne sme da dovede do prikrivanja pravog stanja, jer se čovek najviše plaši nepoznatog. Pravim pristupom, pacijent učestvuje u dijagnostici i tretmanu svoje bolesti. Zato treba i mora da bude upoznat sa svakim segmentom i korakom u odlukama o bolesti, tako stiče kontrolu nad situacijom, zna sve o neprijatelju protiv koga se bori, a to pomaže u održavanju mentalne stabilnosti i pozitivnog stava tokom lečenja, što je važan segment izlečenja. Danas rak dojke nije smrtna presuda. Od raka se ne umire, to je hronična bolest sa kojom se živi. Kada govorimo o simptomima karcinoma dojke, gotovo uvek se ističe palpabilna kvržica u dojci. Koji još simptomi prate ovu bolest? Najčešći simptom jeste palpabilna kvržica u dojci. Ali simptomi su i asimetrija, crvenilo, zadebljanje kože, „mreškanje“ ili koža u vidu „pomorandžine kore“, uvlačenje ili krvavi iscedak iz bradavice, bol, nelagodnost, uvećanje limfnih čvorova u pazuhu. Cilj je da se karcinom uoči na preventivnom pregledu, kada je mali i kada se ne može još uvek napipati i tada je lečenje manje agresivno, a ishod najpovoljniji. Na preglede treba da idemo kada nemamo tegobe i kada ništa ne napipavamo.

www.pharmamedica.rs

Sa godinama raste i verovatnoća da će dijagnostikovana lezija biti karcinom, tako da palpabilna promena kod žene sa 50 godina ima čak osam puta veću verovatnoću da će biti maligna, nego kod žene sa 35 godina. U svakodnevnoj terminologiji upotrebljavamo reči tumor, karcinom i rak dojke. U čemu je razlika između ovih pojmova? Tumori dojke mogu biti dobroćudni i zloćudni. Na sreću, učestalost dobroćudnih tumora je veća, ali pojedini tipovi dobroćudnih tumora povećavaju rizik za rak dojke. Učestalost dobroćudnih bolesti dojke počinje da raste od dvadesete godine života, za razliku od karcinoma čija učestalost počinje da raste posle menopauze. Sinonimi za zloćudne tumore dojke su karcinom/kancer i rak.

se objašnjava time što se karcinom najčešće otkriva u odmakloj fazi, jer od svih novodijagnostifikovanih slučajeva, 70% žena ima promenu koja je veća od 20mm, a kod više od polovine žena je došlo do lokoregionalnog širenja bolesti ili do udaljenih metastaza, što značajno umanjuje njihovu šansu za izlečenjem. Većina žena u Srbiji ne odlazi na redovne preglede, zanemaruje postojanje tvrdine u dojci ili neki od simptoma, leče se alternativno i/ili ne odlazi na prava mesta i kod edukovanih radiologa koji se isključivo bave dijagnostikom dojke. Zato se dešavaju i propusti u tom segmentu, što dovodi do lažno negativnih nalaza, jer je većina metoSrbija je na neslavnom 2. mestu po smrtda subjektivna i od znanja i iskustva radiolonosti, a 18. po učestalosti oboljevanja od ga zavisi kako će se kvalifikovati neka promena karcinoma dojke. Prema dostupnoj statistici skoro 5.000 žena u našoj zemlji svake i koji će se koraci preduzeti. Ključ je u praćenju godine oboli od karcinoma dojke, a nešto protokola i svetskih algoritama, koji podrazumevaju tačno određene korake u dijagnostici više od 1.500 premine. Zašto statistika u i terapiji. Ovde se greške i improvizacija skupo Srbiji toliko zabrinjava? Učestalost karcinoma dojke u Srbiji je približna plaćaju. Na žalost, ljudskim životom. učestalosti u ostalim zemljama Evrope, ali to Koje žene su u najvećem riziku da obole što je vicešampion po smrtnosti od ove bolesti od raka dojke? Kao i svaki karcinom, i karcinom dojke je poCilj je da se karcinom uoči na sledica DNA mutacije koja rezultira nekontropreventivnom pregledu, kada lisanom proliferacijom ćelija, a u ovom slučaju, to su ćelije tkiva dojke. Ne postoji jedan fakje mali i kada se ne može još tor koji bi doveo do ovakve mutacije, već pouvek napipati i tada je lečenje stoji čitav niz faktora rizika. Onaj ko ima više manje agresivno, a ishod ovakvih faktora rizika, ima i veću šansu da će najpovoljniji. dobiti karcinom dojke. Osnovni faktor je biti

PharmaMedica ⁄ broj 82

5


žena. Drugi faktor su godine. Sa godinama raste i verovatnoća da će dijagnostikovana lezija biti karcinom, tako da palpabilna promena kod žene sa 50 godina ima čak osam puta veću verovatnoću da će biti maligna, nego kod žene sa 35 godina. Pojava karcinoma dojke kod najbližih ženskih srodnika, kao i prethodno lečen kancer dojke, povećava rizik. Naučnici su izolovali nekoliko gena koji se nasleđuju i uzrokuju karcinom dojke, od kojih su najpoznatiji i najbolje proučeni BRCA1 I BRCA2. Postojanje ovih mutacija povećava šansu za razvoj karcinoma dojke. Ipak, većina karcinoma dojke, kod osam od devet žena, javlja se bez pozitivne porodične anamneze, a manje od 10% svih karcinoma dojke su udruženi sa naslednim genetskim mutacijama. Izlaganje jonizujućem zračenju u bilo kom periodu života, kao i rađanje u starijoj životnooj dobi, kasnija menopauza i hormonska supstituciona terapija, takođe povećavaju rizik. Međutim, za kliničku praksu je bitna činjenica da preko 70% novoobolelih ne spada u grupe sa povišenim rizikom, što znači da bi celokupna ženska populacija trebalo da bude podvrgnuta periodičnim preventivnim pregledima u okviru skrining programa. Često od lekara i u medijima dobijamo javne pozive za mamografski pregled. Šta je mamografija i kako izgleda takav pregled? Da li su ti pregledi bezbedni za zdravlje žene? Mamografija je „zlatni standard“ u ranoj dijagnostici karcinoma dojke i jedino je dijagnostičko skrining sredstvo koje je pokazalo smanjenje mortaliteta za 43%, jer je prosečna veličina mamografski detektovanog karcinoma 0.5cm i tada je petogodišnje preživljavanje 95%. Mamografija jeste rendgensko snimanje dojki. Dojka je pri snimanju blago pritisnuta i snimanje se vrši u dve standardne projekcije za obe dojke. Analiza digitalne slike se vrši na specijalnom monitoru. Za pregled mamografijom nije potrebna posebna priprema, ali treba naglasiti da žena ne treba pre pregleda da koristi antiperspirante i losione za telo. Dakle, voda i sapun su dovoljni. Kada govorimo o mamografiji, danas je imperativ digitalni mamograf ili digitalni mamograf sa tomosintezom, a te nove mašine su bezbedne i nivo

Biopsija podrazumeva uzimanje uzorka iz tumorskog tkiva. U zavisnosti od vrste igle koja se koristi, može biti aspiracija tankom iglom, tj punkcija, biopsija širokom iglom i vakuum asistirana biopsija. zračenja tokom pregleda na digitalnom mamografu je niži za četvrtinu u odnosu na prethodne mamografe. Slikovito, nivo zračenja pri jednom mamografskom snimanju digitalnim mamografom odgovara nivou kosmičkog zračenja pri jednom prekookeanskom letu. Najnoviji aparati daju snimke visoke rezolucije, samim tim i veće pouzdanosti, što je preduslov za detekciju najmanjih promena u dojkama. Mnoge žene izbegavaju mamografiju jer im je procedura neprijatna, a za 50% njih čak i bolna, jer je uslov za kvalitetan snimak da dojka bude čvrsto pritisnuta kompresivnim papučicama. Međutim, i ovo je prevaziđeno novim mašinama, jer je pregled manje neprijatan zahvaljujući posebno konstruisanim kompresionim papučicama i skraćenim vremenom skeniranja. Kada se uoči promena na dojci, zapravo kada se napipa kvržica, praksa je da se

Mamografija je „zlatni standard“ u ranoj dijagnostici karcinoma dojke i jedino je dijagnostičko skrining sredstvo koje je pokazalo smanjenje mortaliteta za 43%, jer je prosečna veličina mamografski detektovanog karcinoma 0.5cm i tada je petogodišnje preživljavanje 95%.

6

PharmaMedica ⁄ broj 82

uradi biopsija ili punkcija. Šta biopsija podrazumeva? Dijagnostika tumora dojke podrazumeva tri nivoa pregleda, kada je mogućnost otkrivanja određivanja tipa tumora dojke čak 99.9%. Taj trostepeni evaluacioni test se sastoji od kliničkog pregleda, radiološke dijagnostike i patohistološke dijagnostike. Definitivna dijagnoza svake lezije se postavlja patohistološkim/citološkim nalazom, kao zlatnim standardom, što se omogućava biopsijom tumora. Biopsija podrazumeva uzimanje uzorka iz tumorskog tkiva. U zavisnosti od vrste igle koja se koristi, može biti aspiracija tankom iglom, tj punkcija, biopsija širokom iglom i vakuum asistirana biopsija. Odluka o tome koja će vrsta biopsije da se primeni je u celini u nadležnosti radiologa. Nekada se sprovodi i hirurška biopsija sa uklanjanjem tumora i analizom limfnih čvorova pazušne jame. Ukoliko se uoči promena u dojci bilo kojom dijagnostičkom metodom, i u slučaju palpabilnog tumora, obavezno je uraditi punkciju ili biopsiju. Obično se vrše pod kontrolom ultrazvuka, precizna je, jednostavna i nema posebne pripreme i značajnih komplikacija. Doslovno iz svake lezije viđene ultrazvukom se može i mora uzeti uzorak, tj. izvršiti biopsija. Na taj način vrši se precizna identifikacija tumora, da bi se saznalo da li je benigni ili maligni. Bioptiraju se i promene dobroćudnog izgleda, jer postoje maligne promene koje liče na dobroćudne, kao i benigne sa malignim potencijalom, ali i promene zloćudnog aspekta sa ciljem da se utvrdi tip karcinoma i da se planira adekvatan tretman. Kada je hemoterapija neophodna, kako izgleda i kakve ishode može da donese?

www.pharmamedica.rs


Hemoterapija je jedna od opcija u lečenju karcinoma dojke. Da li i kako će se primeniti, zavisi od stadijuma u kojem je bolest otkrivena, a odluku o primeni donosi lekarski konzilijum. Ovi lekovi deluju na ćelije tumora, ali i na druge ćelije u organizmu koje se ubrzano dele. Zato se nazivaju citostatici. Ukoliko se rak dojke otkrije u ranoj fazi, šanse za izlečenjem su veće i manje su agresivne terapije. Nakon operacije se kod nekih žena primenjuje hemoterapija da se ne bi bolest ponovo pojavila u udaljenim organima. Ukoliko se bolest otkrije u odmakloj fazi, a karcinom je još uvek ograničen na dojku i regionalne limfne čvorove, inicijalno se primenjuje hemoterapija, tzv. neoadjuvantna hemoterapija, koja ima za cilj da se karcinom dovede u operabilno stanje. Hemoterapija se primenjuje i ako se bolest proširila u druge organe. Te terapije imaju određene neželjene efekte koje je pojedinim lekovima moguće smanjiti, ali dovode do opadanja kose, što žene teško podnose. Ipak, treba imati na umu da je ova terapija lek, da su svi efekti prolaznog karaktera, kao i da je sasvim u redu potražiti psihološku pomoć i podršku za vreme lečenja, a i posle. Živimo u stresnim vremenima. Da li je i stres faktor rizika za karcinom dojke? Za neke je stres moćni motivacioni faktor, a drugima uzrokuje emocionalne, mentalne i fizičke simptome i tako utiče na nervni, endokrini i imuni sistem. Hronični stres može da oslabi imuni sistem, čime se smanjuje odbrana od bolesti. Ipak, iako u pojedinim studijama objašnjavaju mehanizam uticaja stresa, direk-

www.pharmamedica.rs

Za neke je stres moćni motivacioni faktor, a drugima uzrokuje emocionalne, mentalne i fizičke simptome i tako utiče na nervni, endokrini i imuni sistem tno ili indirektno, na pojavu karcinoma dojke, njegovo širenje, pojavu recidiva i preživljavanje - definitivni stav nije usaglašen. Generalni stav je da stres utiče na kvalitet života, da je sveprisutan, da od nas samih zavisi odgovor na njega i da mentalnim vežbama, jogom, meditacijom, molitvom, fizičkom aktivnošću i angažovanjem koje prija, možemo redukovati loš efekat i poboljšati kvalitet života. Veoma često u javnom prostoru apelujete da žene dolaze redovno na kontrolne i preventivne preglede. Statistika je jednostavna: ukoliko se karcinom otkrije kada je manji od 15mm, izlečenje je moguće u 98% slučajeva, a u slučaju karcinoma većih od 2cm – limfni nodusi su pozitivni u 50% do 60% slučajeva, a tada je petogodišnje preživljavanje 60%. Zaključak je da je dobra prognoza uslovljena ranom dijagnozom, što se postiže preventivnim pregledima. Svake nedelje pregledate više od 80 pacijentkinja. Zajedno sa njima preživljavate i loše i dobre vesti. U prilog vaše stručnosti i posvećenosti govori da su vam često i koleginice pacijenti. Kako se

nosite sa stresom i uvidom u najranjivije emocije ljudi? Ova vrsta stresa je prepoznata u medicinskim krugovima i radiolozi koji se bave dijagnostikom dojke su u visokom riziku da dobiju tzv. „burn-out“ sindrom (sindrom sagorevanja na poslu) i zasnovan je na stresu da se ne pogreši dijagnoza, što zahteva maksimalnu koncentraciju, stručnost i iskustvo, savremene dijagnostičke aparate i dobru poslovnu klimu. Tu je i komunikacija sa pacijentima i njihovim porodicama, koja je nekad teška i opterećujuća i saopštavanje rezultata. To se prevazilazi iskustvom, veštinom komunikacije, posvećenošću i toplinom. Potom, tu je i prožimanje poslovnog i privatnog, jer je nekada izuzetno teško, pa i nemoguće, sve te ljudske sudbine ostaviti na poslu i bez tereta otići kući i ne misliti o tome. Ipak, ključ je ljubav, prema poslu i prema ljudima i onda takav posao nije opterećenje, već misija da se pomogne, ne samo medicinom, već i i toplom rečju i zagrljajem. Neophodna je porodica, prijatelji, smeh, pauza, knjiga, fizička aktivnost, pesma, putovanja i druga sitna zadovoljstva. To je ono što prepisujem kao lek i sebi i pacijentima, uz zvaničnu medicinu.

IDITE NA PREVENTIVNI PREGLED!

!

Preventivni pregledi se preporučuju svim ženama jednom godišnje, a vrsta pregleda je određena najpre godinama žene. Od dvadesete godine radite samopregled jednom mesečno u optimalnom periodu ciklusa (5-12. dan od početka menstruacije). Od dvadestepete godine života idite na ultrazvuk dojki jednom godišnje. Od 40. godine radite digitalnu mamografiju na 2 godine. Ukoliko primetite neki od simptoma između dva redovna pregleda, odmah se javite svom radiologu na ultrazvuk, koji će u zavisnosti od nalaza indikovati mamografiju, a potom i odgovarajuću intervenciju, odnosno punkciju ako je cista ili biopsiju ukoliko je solidni tumor.

PharmaMedica ⁄ broj 82

7


aktuelno

Korona i zagađenje vazduha - šta znamo do sada? autor: prof. dr Svetlana Stanišić, redovni profesor Univerziteta Singidunum

Procenjuje se da na svetu godišnje oko 9 miliona ljudi umre od posledica zagađenja vazduha, što je otprilike 15% svih smrti na svetu, ili čak tri puta više od smrti koje uzrokuju sida, tuberkuloza i malarija, ali i 15 puta više od broja smrti koje su uzrokovane ratom i nasiljem.

Z

agađenje vazduha je ponovo u fokusu poslednjih skoro dve godine, između ostalog i zato što se pokazalo da su visoke koncentracije zagađujućih supstanci u vazduhu u vezi sa najgorim ishodom infekcije Covid-19. Kvalitet vazduha je posebno loš u jesen i zimu, uz to je hladan period godine, vreme kada vladaju virusne infekcije i ove dve činjenice u kombinaciji čini da najviše ljudi umire upravo u februaru i martu.

nog sistema. S druge strane, kad se razbolimo visoka telesna temperatura služi tome da se aktivira imuni odgovor. Zimi imamo manje vitamina D koji je važan za imunitet. I na kraju, od oktobra do marta je lošiji kvalitet vazduha pa kada se akumuliraju efekti ovih uticaja nakon tri ili četiri meseca delovanja, re-

gistruju se najveće posledice po zdravlje. Za sada, istraživanja pokazuju da zagađenje vazduha utiče na prenošenje virusa, ali mnogo više od toga utiče na loš ishod kod obolelih. I kako se pokazalo, zbog udisanja zagađenog vazduha šansa za loš ishod od korone je veća za 29% u Češkoj, 27% u Kini, 26%

u Nemačkoj I sl. Slična zapažanja su objavljena i 2003. godine kada je istraživana smrtnost od SARS-a.

Kako zagađujuće supstance u vazduhu povećavaju rizik za smrt od korone? Najkrupnije čestice se zadržavaju na trepljama sluznice respiratornog trakta i polako se, kako se treplje

Zašto zimi vladaju virusne infekcije?

Naime, eksperimenti na životinjama su pokazali da visoka vlažnost smanjuje prenošenje virusa, a zimi je vazduh suvlji zbog grejanja, pa to može biti jedan razlog. Takođe, zimi niska temperatura vazduha izaziva rashlađenje respiratornog trakta i smanjenu aktivnost imu-

Kvalitet vazduha je posebno loš u jesen i zimu, uz to je hladan period godine, vreme kada vladaju virusne infekcije i ove dve činjenice u kombinaciji čine da najviše ljudi umire upravo u februaru i martu.

8

PharmaMedica ⁄ broj 82

www.pharmamedica.rs


Zagađenje vazduha utiče na oksidativni stres i promenjen odgovor imunog sistema, što je ključno za nastanak citokinske oluje. kreću, rastvaraju u sluzi i izbacuju iz pluća. Tako se pluća sama čiste, a ovaj mehanizam čišćenja je manje efikasan kod pušača. Najopasnije su najsitnije, suspendovane čestice, jer dolaze do najdubljih delova pluća. Odatle prelaze u krvotok i povećavaju sistematsko zapaljenje, remete funkciju imunološkog sistema, izazivaju zapaljenje zidova krvnih sudova. Ovo utiče na nakupljanje masti u zidovima i povećavaju rizik od dijabetesa, a znamo da su to faktori rizika za osobe koje se razbole od korone. Na kraju, suspendovane čestice pomažu rasejavanje kancerogenih materija po organizmu jer sadrže i policiklične aromatične ugljovodonike, čiji je predstavnik kancerogeni benzoapiren.

Zagađenje vazduha i prenos virusa Osim toga, zagađenje vazduha utiče na oksidativni stres i promenjen odgovor imunog sistema, što je ključno za nastanak citokinske oluje. I na kraju, zagađujuće supstance iz vazduha oštećuju pluća, pa time smanjuju šansu da se zapaljenje pluća povezano sa koronom dobro završi. Kad sve ovo uzmemo u obzir nije iznenađujuće što je korona odnela najviše žrtava upravo u delovima sveta gde je loš kvalitet vazduha. Na primer, Severna Italija je deo Evrope gde su decenijama unazad registrovane značajno više koncentracije zagađujućih supstanci nego u ostatku zemlje, a tamo je bilo najviše žrtava korone. A kada je u pitanju prenos virusa i zagađenje vazduha bilo je pretpostavki da čestice u vazduhu

Dugoročni efekti rešavanja problema Kao što se može pretpostaviti, jedan od razloga zašto je problem zagađenja često pod tepihom je ekonomski. Naime, za očekivati je da bi rešavanje problema zagađenja vazduha imalo svoje ekonomske posledice, iako postoje i ekonomski razlozi koji idu u prilog merama za rešavanje problema zagađenja ali se često ne uzimaju u obzir. Na primer, objavljeno je da se od 1970. godine u SAD-u svaki dolar uložen u rešavanje problema zagađenja vazduha vratio 30-struko, odnosno da je investicija od 65 milijardi imala za rezultat dobitak od 1,5 biliona dolara. Ova procena čak nije uključila uklanjanje olova iz benzina. Ovaj dobitak potiče od produženja radnog i životnog veka mnogih generacija, kao i od smanjenja troškova lečenja.

mogu prenositi virus, mada ove pretpostavke nisu potvrđene. Naime, virus korone je prilično otporan i preživljava oko 3 sata na ovim suspendovanim česticama, a isto toliko preživljava u aerosolu u vazduhu (u ovom slučaju aerosol se odnosi na kapljice koje izađu iz naših usta dok govorimo i dišemo), dok na kartonu preživljava čak 24 sata ili do tri dana na plastičnim površinama. Međutim, jedino je sigurno, od svega toga da se možemo inficirati preko kapljica iz usta i nosa, kontakt sa kontaminiranim površinama možda i neće imati posledice, kao ni udisanje suspendovanih čestica zagađenja. Kapljice koje širimo oko sebe kad ne nosimo

Zagađenje vazduha nas čini prijemčivim za oboljevanje od korone, ali nema dovoljno dokaza da se virus prenosi preko suspendovanih čestica. A kada dođe do oboljenja, zagađenje vazduha povećava šansu za smrtni ishod.

www.pharmamedica.rs

masku ostaju u vazduhu 8-14 minuta. Sve u svemu, ne bi se reklo da zagađenje vazduha pospešuje širenje virusa direktnim prenosom virusa preko suspenovanih čestica, ali može se desiti da pospešuje infekciju jer se pokazalo da azot dioksid i suspendovane čestice dovode do prekomerne ekspresije receptora ACE2 (angiotensin converting enzyme) koji se nalaze na površini sluznice respiratornog trakta i preko kojih mi praktično primimo virus u svoje telo. Dakle, da rezimiramo, zagađenje vazduha nas čini prijemčivim za oboljevanje od korone, ali nema dovoljno dokaza da se virus prenosi preko suspendovanih čestica. A kada dođe do oboljenja, zaga-

đenje vazduha povećava šansu za smrtni ishod.

Ozbiljnost problema Zagađenje vazduha je definitivno najpotcenjeniji spoljašnji faktor koji ima štetan uticaj na zdravlje i procenjuje se da svaka peta osoba koja umre od srčanog udara zapravo umire zbog zagađenja vazduha. Ovom se može dodati i to da se procenjuje da oko 9 miliona ljudi godišnje umre zbog zagađenog vazduha. Povodom toga se oglasio jedan britanski autor i rekao da 40 000 ljudi umre godišnje u Britaniji zbog zagađenja vazduha, i da bi ovaj problem bio ozbiljno shvaćen kada bi ti ljudi bili mrtvi zbog trovanja vodom. Sigurno bi se odmah insistiralo na rešenju ali pošto vazduh ne ubija na licu mesta, nego pokreće u telu određene mehanizme koji posle dužeg vremena dovode do smrti, onda većina ljudi nije svesna opasnosti zagađenja. l

PharmaMedica ⁄ broj 82

9


Iz ugla psihologa

Da li nas je i koliko korona izmenila? autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut i psihodijagnostičar, psiholog Mense Srbije i psiholog Mense Crne Gore, jasnab@mensa.rs

P

ribližava se Nova Godina, vreme koje je ranije bilo poznato po podvlačenju crte, sumiranju utisaka šta smo želeli prethodne godine, a šta (ni)smo dobili. Od pojave korone mnogo toga je drugačije. Više nema euforije uoči praznika, želje su svedenije i realnije.

Prioriteti Promenili su se proriteti, sada je svima jasno da je zdravlje zaista na prvom mestu. Sem za sopstveno, svi su okupirani strahovima i brigom i za zdravlje najbližih. Dominantna emocija je strah koji inače sputava kreativnost, ljudi su više okrenuti rešavanju bazičnih potreba. Zbog hroničnog stanja straha aktiviraju se mehanizmi odbrane: neki ljudi reaguju poricanjem (negiranjem) realnosti, mnogi potiskivanjem i somatizacijom, a pojedini projekcijom i teorijama zavere. Strah kao dominantna emocija blokira reakciju, on je nepoželjan jer nije konstruktivan, pa ga mnogi maskiraju emocijom koja pokreće na akciju, npr. ljutnjom ili kontrafobičnom reakcijom.

Odnos prema druženju Promenio se i odnos prema druženju: više nije bezbedno, a niko ne želi da oboli. To je naročito izraženo zimi, kada je inače zbog manjka kretanja i kraćeg dana izraženija depresivnost. Jedini način je druženje uz poštovanje mera zaštite, izolacija nije lek jer čovek je društveno biće. Posebno je važno da se u ovo doba go-

Dominantna emocija je strah koji inače sputava kreativnost, ljudi su više okrenuti rešavanju bazičnih potreba. Zbog hroničnog stanja straha aktiviraju se mehanizmi odbrane.

10

Mehanizmi odbrane

Pandemija traje skoro dve godine, kraj se ne nazire, pa su mnogi iscrpili mehanizme odbrane, prepuštaju se bespomoćnosti i letargiji. Povukli su se u sebe, ventile u vidu hobija su odavno ukinuli jer se boje da tamo ne zakače koronu, a nisu ni motivisani da se aktiviraju, nemaju snage nizašta. Preokupiranost sopstvenim teškoćama dovodi do manjka interesovanja za druge i njihove potrebe. To pojačava nerazumevanje sa drugima, dolazi do konflikata i daljeg povlačenja u sebe. Taj začarani krug se mora preseći.

PharmaMedica ⁄ broj 82

dine ne povlače oni koji su ostali bez najbližih. Božić i Nova Godina bude sećanja, melem na rane su novi doživljaji sa prijateljima. Treba se obratiti stručnom licu, u vreme porasta broja preminulih društvo ima svoje mehanizme odbrane, pa se pojedinac može osetiti usamljenije nego ikad.

Doživljaj vremena Razlikuje se i doživljaj vremena: pre korone vreme je imalo jasniju strukturu, tačke preseka koje su služile za vremensku orjentaciju. Hronična generalizovana anksioznost koju živi većina dovela je do subjektivno drugačijeg osećaja, ciljevi više nisu toliko jasni a u njihovu realizaciju se umeće obavezno „ako situacija

www.pharmamedica.rs


Ljudi nisu svesni koliko im pojedine serije i igrice kreiraju svest i uzimaju ono malo ljudskosti i moralnosti, deluje da je život jeftiniji nego ikad dozvoli“. U psihološkim terminima govoreći, spoljašnji lokus kontrole se upleo u svačiji doživljaj realnosti, koliko god se čovek trudio da drži stvari pod kontrolom. Zato je teže postići lične ciljeve.

Uticaj tehnologije Tehnologija je zavladala, ali na štetu humanosti. Svi su na telefonima, zaboravili da se druže, svaki trenutak koriste za online. Uzalud psiholozi govore o tehnološkom detox-u, vremenu bez tehničkih uređaja, u kontaktu sa sobom i najbližima, naročito vikendom. Uređaji su ušli i u škole od najranijih uzrasta, kao nastavna učila, pitanje je dana kad će biti deo svakodnevice u vrtićima. Ljudi nisu svesni koliko im pojedine serije i igrice kreiraju svest i uzimaju ono malo ljudskosti i moralnosti, deluje da je život jeftiniji nego ikad.

Pravo na patnju

Prisutan je gubitak prava na ličnu patnju: preplavljenost negativnim vestima, svakodnevni izveštaj o broju preminulih doveo je do toga da je glavno pitanje „da li je umro od korone“? Oni, koji su ostali bez najbližih zbog korone kao da su prokuženi, strah se uvukao u sve, pa porodica podršku nakon gubitka člana dobija uglavnom online, što nije dovoljno. Neki su ostali sami u tome, zaboravljeni, bez prava da iz sebe izbace nagomilana osećanja, jer „takva su vremena“. Sem u razgovoru sa stručnim licima, do kojih mnogi i ne dođu, već žive svoju muku u četiri zida. Kada se vodi opšti rat protiv virusa, mnoge pojedinačne bitke se gube.

Fizička aktivnost je melem za kardiovaskularne pacijente Iako je opšte poznato da je bavljenje fizičkim aktivnostima dobro za zdravlje, istraživanja pokazuju da je vežbanje posebno važno za ljude koji boluju od kardiovaskularnih bolesti. Ovu tezu potvrđuje i studija sprovedena u Holandiji, a koja je nedavno objavljena u PLOS Medicine. Istraživači su pratili 142.493 učesnika čak 6,8 godina sa zadatkom da odgovore na pitanje da li fizička aktivnost pomaže svim ljudima na istom nivou ili više pomaže ljudima koji boluju od kardiovaskularnih oboljenja. Još jedno od ciljeva koje je postavila studija bilo je davanje odgovora na pitanje da li bavljenje fizičkom aktivnošću u slobodno vreme daje iste zdravstvene benefite kao i ona koja je neraskidivo vezana sa poslom koji obavljamo. Kako bi se dobili što relevantniji podaci, istraživanje je uključilo tri grupe učesnika: zdrave osobe, osobe u riziku od kardiovaskuladnih bolesti (npr. visok pritisak, visok holesterol ili drugo) i kardiovaskularne pacijente. Rezultati istraživanja nedvosmisleno su pokazali da je umerena do intenzivna fizička aktivnost povezana sa nižim mortalitetom koji je

www.pharmamedica.rs

prouzrokovan kardiovaskularnim oboljenjima. Ipak, više koristi od vežbanja imali su kardiovaskularni pacijenti. Autorka studije dr Esmee Bakker, objasnila je za Medical News Today da se povećanjem obima fizičke aktivnosti smanjuje rizik od smrtnosti i komplikacija kod ljudi koji imaju poremećaje koji utiču na srce ili krvne sudove. Istraživači su došli do još jednog interesantnog zaključka - umerena do intenzivna fizička aktivnost najkorisnija je ukoliko se upražnjava u slobodno vreme. Ako je fizička aktivnost deo vašeg posla ili predstavlja suštinu vašeg posla, koristi se smanjuju. Podsećamo da u kardiovaskularna oboljenja spada širok dijapazon bolesti srca i krvnih sudova poput koronarne bolesti srca, srčanog udara, aritmija, problema sa srčanim zaliscima. Metode lečenja ovih bolesti su različite, od uzimanja medikamentozne terapije do operacija. S obzirom na rezultate studije, ukoliko imate kardiovaskularne probleme, terapiju možete, kao i vaše slobodno vreme, odmah upotpuniti vežbanjem. l

PharmaMedica ⁄ broj 82

11


Empatija

Primetno je smanjenje empatije: čudili smo se otuđenosti razvijenijih zemalja: kako prolaze pored slabih i nemoćnih, malo se druže, rade po ceo dan. Nismo svesni kad pre smo postali deo sveta, nažalost po negativnom. Sad se i na ulicama naše zemlje, kada nekome pozli, većina ne obazire. Sve češće mi u ordinaciju dolaze tzv. ekstremni štedljivci vremena, koji u sklopu opsesivno - kompulsivnog sindroma imaju jak emocionalni naboj i ljutnju kad moraju da rade nešto što nije za njih lično, već za druge. Nažalost to često ispoljavaju prema deci: npr. ne vide ni smisao ni zadovoljstvo u tome da se igraju sa njima jer „nemaju ništa od toga“, jer „mnogo toga važnog moraju da urade“. A dete samo jednom ima 2 ili 3 godine... i upija sve. Koju poruku im tom prilikom šalju: „gledaj samo sebe“, gde je tu empatija? Srećom, javili su se na psihoterapiju, najčešće na nagovor supružnika. Psihoanalitički se dolazi do uzroka u ranom detinjstvu, sa otporom uviđaju da su bili emocionalno odbačeni, lakše im je da umesto toga misle da su oni ti koji ne žele bliskost jer im je nepotrebna, čist „gubitak vremena“. Uvidom u prošlost drugačije se doživljava sadašnjost i tako gradi bolja budućnost.

Motivacija Kad su u pitanju empatija i solidarnost, prisutne na početku epidemije, sad kao da slabi motivacija. Privikavanje na loše je pogubno za čovečanstvo, a još više za svakog pojedinačno. Umesto da budete zagledani u opšte ciljeve i problem Amazonskih šuma npr. (pri

Sve češće mi u ordinaciju dolaze tzv. ekstremni štedljivci vremena, koji u sklopu opsesivno - kompulsivnog sindroma imaju jak emocionalni naboj i ljutnju kad moraju da rade nešto što nije za njih lično, već za druge čemu ne umanjujem važnost bavljenja i tom temom), pogledajte u svom okruženju kome treba vaša pomoć, topla reč i neka sitnica. Kad vam deca dođu iz škole nemojte samo pitati kakve su ocene i šta ima za domaći, već obratite pažnju na socijalni aspekt: sa kime se druže, da li u odeljenju ima nekoga ko ima problem sa uklapanjem. Pokažite ličnim primerom brigu o starima i bolesnima. Učite decu empatiji, tako se postaje čovek sa velikim Č.

Odnos prema poslu Promenjen je odnos prema poslu: više se radi od kuće, mnoga zanimanja su ugašena, mnoga neizvesna, radi se više a napornije jer je manje ventila. Manjak ventila nije dobar jer vodi do burn out-a (izgaranja), što je atak na zdravlje. Sa druge strane, tek sad se vidi da su ranije ventili u vidu putovanja i izlazaka mnogima odvraćali pažnju od suštine, naročito samcima. Najpogođeniji pandemijom su oni koji rade od kuće, bez partnera su a voleli bi da su u vezi. Manjak socijalne stimulacije tokom dužeg perioda je poguban za psihu, psihoterapija je tu jedini izlaz, da se vidi gde se greši i šta menjati. l

Zdravlje Drugačiji je odnos prema zdravlju, najzad preuzima primat, shvatilo se da „kad imaš zdravlje imaš sve“. Svi znaju o D-dimeru, imunitetu itd. Epidemija je post - covid sindroma: mnogi koji su bili uspešni poslovni ljudi, držali javne prezentacije i sastanke nakon preležanog Covid-a, osećaju hronični umor, imaju probleme sa nesanicom i paničnim napadima. Mnogi su postali reaktivni hipohondri. Za njih je najbolja kognitivno - bihejvioralna psihoterapija uz tehnike dubokog disanja i relaksacije, a zatim dublji terapijski rad na sebi. Svima se preporučuje osvešćivanje zahvalnosti, fokus nije na tome što se nema već zadovoljstvu zbog onog što se ima. Svaka životna faza je izazov i prilika za učenje novog o sebi i drugima.

12

PharmaMedica ⁄ broj 82

www.pharmamedica.rs


www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 82

13


biohemija

Veza između virusa COVID-19 i povećane koagulacije Klinička ispitivanja su dokazala vezu između COVID-19 infekcije i povećanog zgrušavanja krvi usled prisustva infekcije u organizmu, što za posledicu ima povredu zidova krvnih sudova, stvaranje krvnih ugrušaka, plućne embolije i akutnog respiratornog sindroma.

A

ntikoagulantna, antitrombocitna i fibrinolitička terapija se procenjuju korisnom kod ovih pacijenata jer smanjuju rizik od nastanka plućne embolije. Prema najnovijim istraživanjima, gotovo trećina pacijenata obolelih od COVID-19 infekcije ima visoke vrednosti faktora koagulacije (povećan D-dimer, protrombinsko vreme, povišene fibrin degradacione produkte), komplikacije u vidu povećanog stvaranja krvnih ugrušaka i posledičnog nastanka životnougrožavajućih komplikacija. Standardna antikoagulantna terapija može kod ovih pacijenata izazvati ozbiljne neželjene efekte (kao što je krvarenje). Zato treba razmotriti primenu alternativnih rešenja i proizvoda koji su bezbedni, a dovoljno efikasni u regulaciji stanja ubrzane koagulacije, pogotovo kod osoba koja imaju granične vrednosti D-dimera i drugih parametara koagulacije. Infekcija korona virusom i posledično indukovana koagulopatija se uspešno i bezbedno mogu tretirati prirodnim proizvodima – kao što je enzim natokinaza. Nattokinn® je dijetetski proizvod koji sadrži proteolitički enzim natokinazu NSK-SD® i folnu kiselinu. Nattokinn® efikasno razlaže krvne ugruške, blokira slepljivanje trombocita i smanjuje obim ateroskleroze, obezbeđujući opti-

14

Infekcija korona virusom i posledično indukovana koagulopatija se uspešno i bezbedno mogu tretirati prirodnim proizvodima – kao što je enzim natokinaza.

malan protok krvi u organizmu. Svi pozitivni terapijski efekti su dokazani u preko 50 kliničkih studija u kojima je ispitivana upravo ova patentirana formulacija natokinaze, koja se smatra i originalnom. l

DELOVANJE

Efikasnost Nattokinn®-a ogleda se u brzini razgradnje tromba, što je vrlo značajno za pacijenate kod kojih dolazi do ubrzanog stvaranja krvnih ugrušaka (COVID-19 pacijenti), a krajnji cilj primene ovog proizvoda je prevencija ozbiljnih komplikacija, kao što je plućna tromboembolija. Kao dokaz bezbednosti primene proizvoda Nattokinn®, važno je pomenuti da je natokinaza prisutna u ishrani azijske populacije hiljadama godina. Pretpostavlja se da je svakodnevna upotreba natokinaze u Japanu jedan od glavnih razloga dugovečnosti, kao i veoma niske smrtnosti usled kardiovaskularnih događaja u ovoj populaciji.

PharmaMedica ⁄ broj 82

www.pharmamedica.rs



Farmaceut savetuje

Normalna telesna temperatura je individualna karakteristika svake osobe. Telesna temperatura nije konstantna vrednost već se može menjati u zavisnosti od daba dana, unosa hrane i tečnosti, fizičke aktivnosti itd. Normalna telesna temperatura odraslih osoba je oko 37°C.

Visoka temperatura autor: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

V

isina telesne temperatura je jedan od standardnih vitalnih znakova koji pomažu praćenju zdravstvenog stanja

kod žena – od menstrualnog ciklusa, metode merenja. Izmerene vrednosti mogu varirati u zavisnosti osobe. od toga gde se temperatura meri. Na primer, Normalne vrednosti telesne temperature zavise rektalno izmerene vrednosti su više u odnosu od više faktora uključujući: na one dobijene merenjem u ustima a niže od onih koje se dobijaju merenjem ispod ruke tj. u l starost i pol, pazušnoj jami. l doba dana – obično je najniža u ranim jutarnjim satima a najviša kasno popodne, Povišena temperatura – iskonski prirodni lek l fizičku aktivnost – viša je neposredno nakon i u toku aktivnosti, Povišena telesna temperatura nije bolest sama po sebi već simptom koji ukazuje na postojanje l unos hrane i tečnosti, l l

Normalne vrednosti telesne temperature u zavisnosti od starosti i načina merenja

nekog patološkog procesa u organizmu. Najčešće je povišena temperatura simptom virusne ili bakterijske infekcije. Povišena temperatura je iskonski prirodni lek. Mikroorganizmima, uzročnicima infekcija, za rast i razvoj najviše pogoduje normalna temperatura ljudskog tela. Podižući temperaturu na više vrednosti organizam se brani od izazivača bolesti. U tim situacijama važno je uzimati dovoljno tečnosti kako ne bi došlo do dehidratacije a temperaturu ne snižavati dok ne pređe 38,5 °C, osim kod dece mlađe od 3 meseca. Uporno snižavanje telesne temperature može doprineti dužem trajanju bolesti. Ipak, kod određenih populacija bolesnika potrebno je snižavati i subfebrilne temperature. To su deca koja su imala konvulzije, trudnice, kao i bolesnici s poremećenim funkcijama srca, pluća i mozga.

Način merenja

0–2 godine

3–10 godina

11–65 godina

preko 65 godina

Oralno

35.5–37.5°C

35.5–37.5°C

36.4–37.6°C

35.8–36.9°C

Koje su manifestacije povišene temperature?

Rektalno

36.6–38°C

36.6–38°C

37.0–38.1°C

36.2–37.3°C

Ispod pazuha

34.7–37.3°C

35.9–36.7°C

35.2–36.9°C

35.6–36.3°C

Ušno

36.4–38°C

36.1–37.8°C

35.9–37.6°C

35.8–37.5°C

Povišenu telesnu temperaturu karakteriše crvenilo lica, ubrzano disanje, ubrzani puls, topla koža. Od subjektivnih simptoma najvažniji su osećaj vrućine, suvoća u ustima i osećaj žeđi. Ponekad se, pri povišenoj temperaturi, javlja osećaj opšte slabosti, glavobolja, bolovi u kosti-

16

PharmaMedica ⁄ broj 82

www.pharmamedica.rs



Aksilarno merenje temperature (temperatura izmerena u pazušnoj jami) je komforno i ima nizak bezbedonosni rizik, iako vrednosti mogu biti pod uticajem temperature spoljašnje sredine ma, mišićima, zglobovima, lupanje srca, gubitak apetita. Pri porastu temperature kod dece, dlanovi i tabani (ponekad i cele ruke i noge) su hladni, dok telo „gori”, tako da stavljanje ruke na čelo nije pouzdan način procene ima li dete povišenu temperaturu ili ne. Posebno su na povišenu temperaturu osetljiva deca u uzrastu od šest meseci do pete godine, zbog nezrelosti centralnog nervnog sistema, pa ona, pri temperaturi tela višoj od navedene, mogu odreagovati febrilnim konvulzijama – kratkotrajnim gubitkom svesti uz grčenje tela. Treba spomenuti da novorođenčad i odojčad do trećeg meseca života mogu biti bolesna, a da ne reaguju povišenom telesnom temperaturom. U tom uzrastu opšte stanje deteta i odbijanje obroka mogu nas upozoriti na njegovu eventualnu bolest. Ako je izmerena temperatura bolesnika aksilarno od 37,1°C do 37,9°C govorimo o subfebrilnoj temperaturi, od 38°C do 39,9°C o febrilnoj, a ako je ona 40°C i viša, o visoko febrilnoj temperaturi (hiperpiretičnoj). Po pravilu, akutne infektivne bolesti prate vi-

soke temperature, a subakutne i hronične bolesti - niže temperature. Letalna gornja granica temperature je oko 43°C.

Kako skidati temperaturu? Povišena telesna temperatura se skida primenom farmakološke terapije, antipireticima kao i primenom obloga sa mlakom vodom, tuširanjem, provetravanjem i hlađenjem prostora u kome pacijent boravi. Bolesniku sa temperaturom treba skinuti višak odeće i davati mu dovoljno tečnosti. Antipiretik treba dati ako je temperatura iznad 38,5°C. Iz iskustva, najbolji rezultati postižu se primenom antipiretika zajedno sa hlađenjem pacijenta oblogama sa mlakom vodom. U pedijatrijskoj praksi se koriste paracetamol i ibuprofen, dok se kod odraslih osoba može dati i acetilsalicilna kiselina. Paracetamol uzrokuje retke komplikacije, a u toksičnim dozama izaziva oštećenje jetre, što je češće kod odraslih nego kod dece. Deca imaju više glutationa, za koji se veruje da štiti od hepatotoksičnosti paracetamola. Ipak, paracetamol je i dalje najčešći uzrok trovanja odojčadi i male dece u SAD – upravo usled predoziranja. Acetilsalicilna kiselina se primenjuje kod odraslih, jer kod dece, koja imaju neku virusnu infekciju, može dovesti do Reyev-og (hepatocerebralnog) sindroma, a takođe može maskirati bol. Najčešće neželjeno dejstvo je pojava krvarenja iz gastrointestinalnog trakta.

Po pravilu akutne infektivne bolesti prate visoke temperature, a subakutne i hronične bolesti - niže temperature. Letalna gornja granica temperature je oko 43°C.

18

PharmaMedica ⁄ broj 82

Ibuprofern pripada grupi nesteroidnih antireumatika i često se koristi za skidanje temperature kod dece, kada paracetamol ne daje očekivani rezultat. Najčešće se primenjuje u obliku sirupa i čepića (supozitorija). Od nefarmakoloških metoda, za skidanje povišene telesne temperature preporučuju se oblozi i masaža mlakom vodom. Tradicionalno upotrebljivani oblozi i masaža alkoholom se ne preporučuju jer nisu efikasniji od mlake vode, a mogu uzrokovati oštećenje kože i trovanje alkoholnim parama (posebno su osetljiva deca). l

Kada se treba obratiti lekaru?

Stručnjaci su prepoznali nekoliko situacija u kojima se pacijenti žale na, po njima slabe simptome bolesti, a zapravo je neophodno da se jave lekaru:  Ukoliko temperatura uporno raste i traje više od tri dana, neophodno je otići lekaru. Generalno, temperatura od 39,5 i više, se ne leči samomedikacijom. P ovišena temperatura kod dece ispod tri meseca je češće simptom bakterijske infekcije, što zahteva lekarski pregled. R oditelji često smatraju da se prilikom izbijanja zuba detetu, kao prateći simptom, javlja povišena temperatura. To nije sasvim tačno, u takvoj situaciji treba konsultovati lekara zbog moguće infekcije. P reparati protiv dijareje uz prisutnu povišenu temperaturu mogu se koristiti tek uz preporuku lekara. O ralni i nazalni dekongestanti, lokalni i sistemski preparati za upalu grla, oralni i lokalni antitusici i ekspektoransi ne primenjuju se bez lekarskog pregleda, ukoliko osoba ima povišenu telesnu temperaturu. Ž ene koje, zbog vaginalnih gljivičnih infekcija, primenjuju vaginalne antimikotike, ako istovremeno imaju povišenu temperaturu, moraju se obratiti lekaru zbog rizika da možda imaju neku polno prenosivu bolest.

www.pharmamedica.rs


imuno

Plod crne zove, nana, limun i med za bolji imunitet i vitalnost

 Jača imunitet  Štiti od infekcija disajnih puteva  Ublažava simptome i skraćuje trajanje bolesti  Poboljšava opšte stanje organizma Bez konzervansa n Bez veštačkih boja n Bez aditiva

Dostupno samo online:

www.herbsandhoney.rs Za dodatne informacije: 011 2318 036


aktuelno

HIV

infekcija koja godinama „živi u tišini” I ako lekari, naučnici i mediji poslednjih godina pojačano informišu javnost da ljudi sa HIV-om koji uredno uzimaju terapiju mogu normalno da žive, rade, imaju porodice, još uvek najveći deo populacije na ovu bolest gleda kao na smrtnu presudu. Zbog straha i predrasuda ljudi sa HIV-om na svakom koraku doživljavaju stigmatizaciju i diskriminatorno postupanje koje ih vodi u socijalnu isključenost, izolaciju, pa i siromaštvo.

Šta je HIV/AIDS? HIV (Human Immunodeficiency Virus) je skraćenica kojom označavamo infekciju viru-

20

som humane imunodeficijencije. U pitanju je još uvek neizlečiva, hronična bolest koja, ako se ne leči, tokom vremena dovodi do postepenog urušavanja imunološkog sistema organizma i tako otvara put različitim infekcijama druge vrste, bakterijama, ali i nekim malignitetima. Kada za osobu kažemo da je HIV pozitivna, to znači da je inficirana ovim virusom, a koji može prouzrokovati SIDU ili AIDS. Kao i kod svake infekcije, i HIV infekcija prolazi kroz nekoliko stadijuma. Prva, akutna faza daje blage simptome ili prolazi potpuno asimptomatski. Nakon toga sledi latentni period (period mirovanja) koji može biti veoma

PharmaMedica ⁄ broj 82

Najčešći način prenošenja HIV-a jeste putem nezaštićenog seksualnog odnosa jer se virus nalazi u spermi zaraženog muškarca, kao i u vaginalnom sekretu inficirane žene

dug i često bez ikakvih simptoma. Ipak, može se pojaviti povišena temperatura, uvećanje limfnih čvorova, bolovi u zglobovima i mišićima, bol u grlu, glavobolja... U narednoj fazi dolazi do sve ozbiljnijih imunoloških problema, učestalih infekcija, maligniteta. Kao najteži stadijum HIV infekcije je progresivna faza ili AIDS stadijum. U ovoj fazi dešava se neobjašnjivi gubitak telesne težine, preznojavanje, abnormalni rezultati PAPA testa, osipi po koži koji se teško leče, luštenje kože, dramatične manifestacije infekcije herpesa, zapaljenje male karlice…

Kako se HIV prenosi? Najčešći način prenošenja HIV-a jeste putem nezaštićenog seksualnog odnosa jer se virus nalazi u spermi zaraženog muškarca, kao i u vaginalnom sekretu inficirane žene. Zato se u rizična ponašanja ubrajaju seksualni odnosi sa nepoznatim osobama, izbegavanje upotrebe kondoma i učestalo menjanje seksualnih

www.pharmamedica.rs


partnera. HIV se prenosi i kontaktom sa krvlju zaražene osobe. Kod uživaoca psihoaktivnih supstanci i narkotika je rizik za prenos HIV infekcije izuzetno visok jer se često koriste nesterilne igle i špricevi. Takođe, HIV se može preneti i sa majke na dete tokom trudnoće i dojenja. Kao izuzetno redak način prenošenja virusa je putem transfuzije krvi, krvnih derivata ili prilikom transplantacije organa. Danas je praksa širom sveta da se krv dobrovoljnih davalaca ili donora organa testira, što je regulisano zakonima. Za razliku od krvi, sperme, vaginalnog sekreta i majčinog mleka, ostali sekreti i ekskreti kao HIV se ne prenosi socijalnim što su suze, znoj i pljuvačka nemaju „minimalkontaktima, druženjem sa nu infektivnu dozu” (najmanja količina virusa inficiranom osobom, rukovakoja je potrebna za prenos infekcije) i ne prednjem, zagrljajima, poljupcem, stavljaju rizik za prenos infekcije. odlaskom na bazen ili saunu, Međutim, HIV se ne prenosi socijalnim konniti kapljično kada inficirana taktima, druženjem sa inficiranom osobom, osoba kija ili kašlje. rukovanjem, zagrljajima, poljupcem, odlaskom na bazen ili saunu, niti kapljično kada inficirana osoba kija ili kašlje. 80-tih do danas razvijeno je oko 30 različitih kandidata za vakcinu protiv HIV-a. Sva dosaKako se HIV leči? dašnja ispitivanja dala su dobru osnovu za dalji Uz adekvatnu terapiju, sa HIV virusom danas rad na novim generacijama potencijalnih vakse normalno živi. HIV pozitivni pacijenti sva- cina. Međutim, za pozitivan ishod u razvijanju vakcine, potrebno je vreme, novac, ali i političkodnevno uzimaju antiretrovirusnu ili antika volja na globalnom nivou. Ipak, nisu samo retroviralnu terapiju. Preporuka stručnjaka je ovi razlozi prepreke da se dođe do vakcine koja da se antiretroviralna terapija prepisuje svim HIV pozitivnim pacijentima, a sa njenom pri- bi ljudima masovno pružila zaštitu od HIVmenom je potrebno započeti što je pre mogu- a. Zbog Covid-19 pandemije, šira populaciće. Ipak, ovi lekovi neće dovesti do izlečenja, ali ja upoznala se sa problemom mutacije virusa koja može dovesti u pitanje efikasnost vakcivirus se može uspešno potisnuti i držati pod kontrolom. Zadatak antiretroviralnih lekova je ne na nove sojeve virusa. Virus HIV-a poznat je po tome što izuzetno brzo mutira i trenutda zaustave reprodukciju HIV-a unutar imunih ćelija, pa se na takav način smanjuje količi- no postoje milioni i milioni različitih mutacina virusa u organizmu. Ukoliko se ova terapija ja protiv kojih se potencijalna vakcina mora ne primenjuje, doći će do ozbiljnog urušavanja boriti, saopšteno je u ovogodišnjem izveštaju Međunarodne inicijative za vakcinu protiv imuniteta i progresije infekcije koja može doAIDS-a (IAVI). vesti do najgoreg ishoda. Kada govorimo o antiretrovirusnoj terapiji, ovi Sa HIV-om se može normalno živeti! lekovi smanjuju nivo HIV virusa u organizmu toliko da se ne može detektovati testom za Do 2020. godine u svetu je živelo oko 38 milimerenje virusnog nivoa. To znači da je kod tih ona ljudi sa HIV-om, dok je oko 700.000 njih osoba nivo virusa toliko nizak da nema rizipreminulo od različitih bolesti koje su poveka od prenosa infekcije na drugu osobu putem zane sa AIDS-om. Broj preminulih je ovako seksualnih odnosa. Novije generacije lekova visok, upravo iz razloga dugog perioda živodonose optimizam i nadu da će se HIV virusu ta bez saznanja o postojanju infekcije i zbog u budućnosti stati na put. izostanka lečenja. Taj latentni period infekcije omogućava HIV virusu da živi u organizmu u Šta znamo o potencijalnoj vakcini tišini i tek nakon više godina pokaže svoje praprotiv HIV-a? vo, opasno lice. Zato je važno testirati se. Uz adekvatnu terapiju, osobe koje žive sa HIV-om Iako vakcina koja bi obezbedila zaštitu od mogu normalno funkcionisati, bez intenzivnih HIV-a još uvek ne postoji, one se decenijama unazad razvijaju i trenutno se nalaze u ra- zdravstvenih tegoba i bez rizika da će zaraziti svoje najbliže. l zličitim fazama kliničkih ispitivanja. Od kraja

www.pharmamedica.rs

VAŽNO JE TESTIRATI SE! Ukoliko ste imali rizičan seksualni kontakt, kontakt oštećene kože sa zaraženom krvlju ili ako ste upotrebljavali pribor za ličnu higijenu zaražene osobe, ne odlažite testiranje. ELISA testovi na HIV otkrivaju specifična antitela u krvi, dok testovi novije, četvrte generacije pored antitela na HIV detektuju i npr. površinski antigen jezgra virusa. Ovakvi Kombo Ag-At testovi virus mogu detektovati nakon 4 do 8 nedelja od infekcije. Postoje i testovi pomoću kojih se struktura virusa može detektovati i nakon samo dve nedelje od infekcije. Testove koje možete kupiti u apoteci nisu dovoljno pouzdani i lekari samotestiranje ne preporučuju.

PharmaMedica ⁄ broj 82

21


endokrinologija

Subklinička stanja štitne žlezde – kada ih treba lečiti i kako? R

anije smo u vezi sa poremećenom funkcijom štitne žlezde imali jasnu sliku sliku – „sve ili ništa“, tj. govorili smo o povećanoj ili smanjenoj aktivnosti štitne žlezde. To je značilo da višak antitela ili aktiviran nodul dovode do povećanja nivoa tireoidnih hormona (T4 i T3), do supresije TSH i do očiglednih znakova hipertireoze. Sa druge strane, pojačana sekrecija TSH, kao odgovor na smanjenu produkciju hormona T4 i T3 je praćena znacima hipotireoze. Danas, međutim, znamo da postoji još nekoliko delova ove iste priče, a to su subkliničke varijante hipotireoze i hipertireoze. Subklinička hipotireoza se karakteriše povišenim TSH i normalnim nivoima hormona štitne žlezde, T3 i T4, bez znakova hipotireoze. Ovo je stanje kada štitna žlezda ne funkcioniše dobro, ali ipak proizvodi dovoljno hormona, tako da većina pacijenata nema simptome i reozom u povećanom riziku od kardiovaskularnih bolesti? I mnoga druga... znakove hipotireoze. Subklinička hipertireoza se karakteriše sniže Ko treba da ide na skrining štitne nim koncentracijama TSH uz normalne vredžlezde? nosti T3 i T4. l Svi gerijatrijski pacijenti nakon prijema u U oba slučaja se postavlja važno pitanje da li treba početi sa terapijom? Ako je odgovor pobolnicu, l Žene starije od 50 godina kada traže lekartvrdan, sledi pitanje kada i koje hormone treba uzimati? sku pomoć, Javljaju se i mnoga druga pitanja: Da li pacijen- l Žene u visokorizičnim grupama (koje boluti sa subkliničkom slikom uznapreduju do kliju od autoimunih bolesti ili imaju u porodici ničke hipotireoze, tj. hipertireoze? Ako se ne bolesti štitne žlezde) bi trebalo da se redovno leče, da li su pacijenti sa subkliničkom hipotikontrolišu već od 19. godine. l

Subklinička hipotireoza Evo nekoliko naučnih činjenica: l Subklinička hipotireoza progredira u kliničku, tj. manifestnu bolest u 2-5% slučajeva godišnje. l Grupe koje zahtevaju terapiju subkliničke hipotireoze su: trudnice i žene koja planiraju trudnoću, kao i sve osobe sa vrednostima TSH>10 mIU/L. l Kod pacijenata sa subkliničkom hipotireozom koji imaju TSH<10 mIU/L terapija se razmatra ukoliko postoji i problem sa plodnošću, ako pacijent ima strumu ili povišena antitela. l Terapija se ne preporučuje kod osoba starijih od 85 godina. l Kada je terapija potrebna, lek izbora je hormon levotiroksin. l Tokom terapije treba pažljivo pratiti vrednosti TSH. Prekomerna nadoknada može dovesti do atrijalne fibrilacije, osteoporoze ili ishemije srca.

22

PharmaMedica ⁄ broj 82

Subklinička hipertireoza Ukoliko se donese odluka da se subklinička hipertireoza leči, postavlja se pitanje koji pristup bi trebalo primeniti. Operacija je invazivna, a radioaktivni jod agresivna terapija, posebno kada manifestacije subkliničkog stanja nisu ozbiljne. Mogu se koristiti antitireoidni lekovi, ali i oni imaju sporedne efekte. Takođe, nisu svi niski nivoi TSH posledica kliničke ili subkliničke bolesti štitne žlezde (dopamin i glukokortikoidi mogu dovesti do iste stvari). Ovo su neke važne činjenice: l Stepen progresije u kliničku hipertireozu je oko 1% godišnje, što je manje nego u slučaju subkliničke hipotireoze. l Pacijente sa subkliničkom hipertireozom i atrijalnom fibrilacijom treba obavezno lečiti. l Ako je TSH kod postmenopauzalnih žena sa subkliničkom hipertireozom i osteoporozom ispod 0,1 mID/L neophodna je terapija.

www.pharmamedica.rs



FITOTERAPIJA

Bezbedna primena fitoterapije tokom trudnoće

Trudnoća (kao i period dojenja) jeste svakako specifičan period koji zahteva poseban oprez pri primeni kako farmakološke terapije tako i fitoterapije, biljnih lekova, kao i biljnih dijetetskih preparata i čajeva. autor: mr ph. Tamara Božilović

T

rudnoću karakterišu značajne fiziološke promene, praćene neprijatnim simptomima kao što su mučnina, povraćanje, opstipacija, gastritis, glavobolje, urinarne tegobe... I upravo ovi simptomi često navode trudnice da pribegavaju samolečenju, uključujući upotrebu fitoterapije. Prevalenca korišćenja biljnih lekova tokom trudnoće varira i, prema statističkim podacima zavisi od tradicije podneblja u kom trudnica živi, kulture, socioekonomskog statusa, dostupnosti primarne zdravstvene zaštite, ali i agresivnog marketinga fitoterapije i informacija do kojih trudnice dolaze putem masovnih medija (procenjuje se da 65 do 85% svetske populacije koristi biljne lekove, preparate i čajeve kao primarni oblik lečenja, i žene su češći potrošači). Za najveći broj biljnih lekova i preparata podaci o sigurnoj primeni tokom trudnoće ne postoje ili su nepotpuni. Postoji nekoliko izazova povezanih sa praksom fitoterapije – regulacioni status biljnog leka ili dijetetskog proizvioda, procena delotvornosti i sigurnosti (nedostatak podataka randomizovanih kontrolisanih ispitivanja), kontrola kvaliteta. Nikada se u trudnoći ne treba odlučiti za samomedikaciju. Opasnost je upravo u tome što su, u najvećem broju slučajeva, fitoterapeutici dostupni kao OTC (Over-the-counter) lekovi, pri kupovini nije neophodan lekarski recept. Fitopreparati (biljni preparati izrađeni od standardizovanih ekstrakata, definisanog sadržaja, u obliku sirupa, kapsula, rastvo-

Za najveći broj biljnih lijekova i preparata podaci o sigurnoj primjeni tokom trudnoće ne postoje ili su nepotpuni.

24

PharmaMedica ⁄ broj 82

www.pharmamedica.rs


Fitoterapija za koju ne postoje podaci o bezbednoj primeni tokom trudnoće

Zbog potencijalnog efekta na matericu, posebno u ranoj trudnoći, zabranjena je prekomerna upotreba etarskog ulja pitome nane (Menthae piperitae aetheroleum) ra) donose još veću opasnost jer su dostupni i u drogerijama, supermarketima i tzv. biljnim apotekama, gde zaposleni ne odgovaraju profilu zdravstvenih profesionalaca. Takođe, marketinška popularnost fitopreparata i čajeva je poslednjih godina u velikom usponu. Trudnice često doživljavaju biljne proizvode kao bezbednu, prirodnu alternativu konvencionalnim lekovima i upotrebljavaju je radi poboljšanja opšteg zdravlja ili smanjenja neprijatnih simptoma. Veoma je pogrešno verovanje da su biljni lekovi, preparati i čajevi apsolutno bezbedni i sigurni s obzirom da su prirodnog porekla i da su podaci tradicije njihove sigurne upotrebe verodostojni. Stoga, biljnim lekovima, preparatima i čajevima neophodno je pristupiti sa oprezom tokom trudnoće i dojenja, uvek uz konsultaciju sa lekarom i farmaceutom.

Fitoterapija za koju nema podataka o štetnom delovanju tokom trudnoće Registracija i odobrenje za stavljanje u promet biljnih lekova zasnovani su na potvrđenom farmaceutskom kvalitetu, neškodljivosti i terapijskoj efikasnosti. Isti principi važe i za fitopreparate, mada je kontrola proizvodnje, sastava, efikasnosti i neželjenih dejstava značajno slabija. Za samo mali broj biljnih droga nije zabeleženo štetno delovanje u trudnoći i tokom perioda dojenja. U ovu grupu se ubrajaju: l c vast kamilice (Matricariae flos); l s eme indijske bokvice (Psylllii semen);

www.pharmamedica.rs

s eme i semenjača ispagule (Plantaginis ovatae semen/testa); l s eme lana (Lini semen). Za izvesne biljne droge dozvoljena je upotreba, ali uz konsultaciju lekara: l p reparati na bazi herbe i korena ehinacee (Echinaceae purpureae herba/radix); l l ukovica belog luka (Allii sativi bulbus); l p lod američke brusnice (Vaccinii macrocarpi fructus); l r izom đumbira (Zingiberis rhizoma); l s eme divljeg kestena (Hippocastani semen) dozvoljeno je u kasnoj trudnoću (ne i u prvom trimestru). l

Fitoterapija kontraindikovana u trudnoći U ovu grupu spadaju biljne droge dokazanih neželjenih efekata na majku i plod, ili potencijalno neželjenih (na osnovu eksperimenata na životinjama). Većina aromatičnih droga ima aboritivno delovanje – neka etarska ulja u velikoj količini mogu da povećaju kontraktilnost gravidnog uterusa. Biljke ove grupe, koje spadaju u kuli­ narske začine, kontraindikovane su samo kao fitoterapeutici, dok su u maloj količini dozvoljene. To su: l h erba bosiljka (Basilici herba); l h erba i koren peršuna (Petroselini herba/radix); l l ist ruzmarina (Rosmarini folium); Nastavak na sledećoj strani

Ovde spada najveći broj biljnih droga. Kako se uticaj ovih biljaka na ženu i plod ne ispituje na samim trudnicama, sud se donosi na osnovu eksperimentalnih studija na životinjama, što ne daje apsolutno adekvatne podatke. Za primenu ovih biljnih lekova (i preparata) savetuje se upotreba pod kontro­lom lekara, koji će proceniti odnos koristi/ štete i uz savet farmaceuta, koji dobro poznaje biljne droge. Ako je moguće. ne treba ih koristiti tokom prvog trimestra kada je plod najosetljiviji, kao ni pred kraj trudnoće, u poslednjim nedeljama trećeg trimestra. Ovde spadaju: l etarsko ulje eukaliptusa (Eucalypti aetheroleum); l herba kantariona (Hyperici herba) – posebno zahteva oprez usled vršenja indukcije određenih enzima jetre, stupajući u interakcije sa većim brojem lekova; l herba kičice (Centaurii herba); l herba pasiflore (Passiflorae herba); l kora/list hamamelisa (Hamamelidis cortex/folium); l kora vrbe (Salicis cortex) ; l koren belog sleza (Althaeae radix); l koren jagorčevine (Primulae radix); l koren lincure (Gentianae radix); l koren zečijeg trna (Ononidis radix); l list artičoke (Cynarae folium); l list bršljana (Hederae helicis folium); l list breze (Betulae folium); l list crne ribizle (Ribis nigri folium); l list čaja (Theae folium) – prema većem broju studija dozvoljena je jedna šolja dnevno kao zamena za kafu, mada je svakako preporuka da se unos kofeina smanji tokom trudnoće; l list ginka (Ginkgo folium); l list matičnjaka (Melissae folium); l list i cvet gloga (Crataegi folium cum flore); l list/herba bokvice (Plantaginis lanceolatae folium/herba); l list/herba koprive (Urticae folium/herba); l list/koren maslačka (Taraxaci folium/ radix); l plod kima (Carvi fructus); l talus islandskog lišaja (Lichen islandicus). Neophodno je naglasiti da upravo ove biljke često ulaze u sastav mnogobrojnih dijetetskih proizvoda i čajeva, namenjenih ublažavanju tegoba urinarnih infekcija, nazeba, kašlja, za podizanje imuniteta itd, lako dostupnih i van apoteke. Na pakovanjima i u pratećem uputsvu često nije naglašeno da nisu preporučeni/dozvoljeni za upotrebu tokom trudnoće i perioda dojenja, bez konsultacije sa lekarom i farmaceutom.

25


p lod anisa (Anisi fructus); p lod morača, tj. komorača (Foeniculi fructus); l r izom cimicifuge (Cimicifugae racemosae rhizoma); l r izom kurkume (Curcumae longae rhizoma). Zbog potencijalnog efekta na matericu, posebno u ranoj trudnoći, takođe je zabranjena prekomerna upotreba etarskog ulja pitome nane (Menthae piperitae aetheroleum). Takođe, laksativne stimulirajuće droge su kontraindikovane tokom trudnoće i perioda dojenja (aktivno prelaze u majčino mleko), jer mogu da izazovu kontrakcije materice. To su: l a loja (Aloe); l l ist i plod sene (Sennae folium/fructus); l k ora krušine (Frangulae cortex); l r icinusovo ulje (Ricini oleum). Biljni lekovi, preparati i čajevi korena odoljena (Valerianae radix) kontraindikovani su tokom trudnoće, i dojenja, jer ne postoje klinički podaci o bezbednosti njihove primene, iako mnogobrojne studije na životinjama dokazuju sigurnu upotrebu. Kontraindikovane droge su i: l c vast hmelja (Lupuli flos); l h erba belog pelena (Absinthii herba); l h erba očajnice (Marrubii herba); l h erba timijana (Thymi herba); l h erba/cvast hajdučke trave (Millefolii herba/flos); l k ava-kava rizom (Piperis methystici rhizoma); l k ora kineskog cimeta (Cinnamomi cassiae cortex); l k oren đavolje kandže (Harpagophyti radix); l k oren gaveza (Symphyti radix) – dozvoljen za spoljašnju upotrebu (slaba resorpcija aktivnih supstanci putem kože); l k oren sladića (Liquiritiae radix); l l ist domaće brusnice (Vitis idaeae folium); l l ist podbela (Farfarae folium); l l ist uve (Uvae ursi folium) – čaj uve često upotrebljavaju upravo trudnice, radi smanjenja tegoba urinarnih infekcija; l l ist žalfije (Salviae folium) – izuzev kao čaj za grgljanje. l l

Fitoterapija propratnih tegoba u trudnoći Kao što smo naveli, tokom trudnoće dolazi do značajnih promena u telu žene – do povećanja volumena krvi, hormonskih promena, povećanja telesne mase, što vrlo često prouzrokuje različite tegobe manjeg ili većeg inteziteta. Tu su mučnina, povraćanje (često kao najraniji vesnici trudnoće), gorušica, hemoroidi, opstipacija i konstipacija, glavobolje itd. Kao fitoterapija mučnine i povraćanja tokom trudnoće preporučuje se rizom đumbira,

26

sa klinički dokazanom efikasnošću. Đumbir se preporučuje i u stanju hyperemesis gravidarum, tokom kog dolazi do intenzivnijih povraćanja, sa posledičnim mršavljenjem, poremećajem elektrolita, dehitradacijom... Hyperemesis gravidarum zahteva oprez i nadzor lekara, pa je svakako potencijalno rešenje ovog stanja velika pomoć trudnicama. Prema studijama đumbir je značajno smanjio tegobe kod oko čak 85% ispitanih trudnica i sigurna je i efikasna terapija ovih vrlo neprijatnih i potencijalno opasnih tegoba tokom trudnoće (dozvoljeno je do 1g osušenog praha dnevno). Za blaže oblike jutarnje mučnine tokom trudnoće preporučuje se i čaj cvasti kamilice, kao do-

kazano sigurne fitoterapije (u većini studija čaj svasti kamilice pokazao je zadovoljavajuću efikasnost). Za jak i zdrav imunitet u mnogobrojnim zemljama trudnice koriste fitopreparate sa belim lukom – studije su pokazale da beli luk jača imunološki sistem trudnice, kao i da smanjuje rizik od preeklampsije. Međutim, usled uticaja ekstrakta belog luka na zgrušavanje krvi, uz izazivanje mogućih gastričnih neželjenih dejstava, upotreba ovih fitopreparata zahteva konsultaciju lekara (ne preporučuje se krajem trudnoće). Žene češće doživljavaju infekcije urinarnog trakta tokom trudnoće. S obzirom na dokaze koji podržavaju upotrebu američke brusnice i njen bezbednosni profil, suplementacija američke brusnice može biti vredan terapijski izbor u lečenju urinarnih infekcija tokom trudnoće, poželjno uz konsultaciju lekara i farmaceuta. Za tegobe konstipacije i opstipacije tokom trudnoće prednost svakako imaju dijetetske mere. Od biljnih droga preporučuju se zapreminski laksativi, seme lana, seme ispagule, seme indijske bokvice. Ove droge bogate su sluzi, koja u lumenu creva bubri, pritiska zid creva, izaziva pojačanje peristaltičkih pokreta i stimuliše pražnjenje crevnog sadržaja. Stanje prehlade i nazeba, posebno u prvom trimestru, zahteva pregled i kontrolu lekara. Preparati na bazi herbe i korena ehinacee, kao dozvoljene biljne droge tokom trudnoće, sa naučnom dokazanošću u smanjenju i trajanju recidiva prehlade i nazeba, smatraju se efikasnom fitoterapijom ovih stanja. Preporučena doza je 5-20 ml tinkture, uz konsultaciju lekara i farmaceuta. l

Za kraj Upotreba fitoterapije tokom trudnoće predstavlja veliki izazov za zdravstvene profesionalce, lekare i farmaceute, jer većina biljnih lekova i fitopreparata, kao i čajeva, nema dovoljno naučno dokazanih informacija o primeni u trudnoći. Kada se primenjuju na odgovarajući način, biljni lekovi i dijetetski preparati su bezbedni i efikasni, dok neadekvatna upotreba može da bude štetna kako po majku tako i na plod. Neophodno je konstantno nadograđivati znanje o efikasnosti, potencijalnim rizicima, interakcijama fitoterapije, posebno tokom trudnoće i perioda dojenja. Neophodno je uložiti dodatne napore u kontroli kvaliteta, kao i u kontroli prodaje, ali i rastućeg agresivnog marketinga biljne medicine putem masovnih medija. Od posebnog značaja je i edukacija budućih majki o efikasnoj i bezbednoj primeni fitoterapije, sa naglaskom da to što je preparat biljnog porekla ne znači apsolutnu sigurnost i bezbednost i da je najbolje da se uvek obrate zdravstvenim profesionalcima, lekarima i farmaceutima, radi najboljeg i najsigurnijeg zdravstvenog saveta o bezbednoj fitoterapiji tokom trudnoće.

PharmaMedica ⁄ broj 82

www.pharmamedica.rs



hrana kao lek

Kopriva, za gvozdeno zdravlje autor: mr ph. Teodora Tea Antić

jedna od posledica anemije može biti i gubitak kose budući da folikul dlake temena glave ne dobija dovoljno hranljivih materija, te kopriva, kao namirnica izuzetno bogata gvožđem, indirekno može prevenirati ovu pojavu. korena, preko stabljike do listova, predstavlja pravu riznicu hranljivih nutrijenata.

Potencijalna pomoć kod dijabetesa

K

opriva (lat. Urtica dioica, Urticaceae) je samonikla, zeljasta biljka široko rasprostranjena na našem podneblju. Zbog njene sposobnosti da ožari kožu onoga ko je dodirne, u narodu se odomaćio i naziv žara.

Na koji način kopriva izaziva efekat žarenja? Mikroskopskim pregledom nadzemnih delova biljke uočavaju se strukture koje nalikuju dlačica-

ma, u literaturi poznate pod imenom trihomi. Njihova uloga se ogleda u zaštiti ove vrste od napada insekata. Pri kontaktu sa koprivom, iz trihoma dolazi do otpuštanja nekolicine materija, poput histamina i mravlje kiseline. Tom prilikom, usled oslobađanja histamina, na koži se mogu javiti plikovi koji nalikuju manifestaciji lokalne alergijske reakcije, izazivajući pritom svrab, te ovu pojavu, čak i kada ona nije uzro-

Kopriva snižava vrednosti glukoze, ali značajno smanjenje glikoziliranog hemoglobina, laboratorijskog parametra koji se koristi za procenu i praćenje bolesti u dužem vremenskom periodu, nije pokazano.

28

Ponoseći se velikom koncentracijom polifenolnih jedinjenja, ova biljka deluje kao moćni antiinflamator zbog čega se smatra da ima ulogu u prevenciji i pratećem tretmanu akutnih i hroničnih zapaljenskih oboljenja. Jedna od hroničnih bolesti koja poslednju deceniju beleži povećanu stopu oboljevanja i smrtnosti, jeste diabetes mellitus tip 2. Rezultakovana biljkom o kojoj govorimo, ti meta analize kliničkih studija, nazivamo koprivnjača ili urtikačiji se zaključci u naučnoj zajednirija. Sa druge strane, mravlja kici smatraju najcenjenijim, ukazuselina u dodiru sa kožom deluje ju na pozitivne efekte suplemenata rubefacijentno, odnosno prouna bazi koprive u pogledu sniženja zrokuje osećaj toplote sa posledič- vrednosti glukoze našte, što prednim crvenilom kože što, između stavlja izmerenu koncentraciju šeostalog, predstavlja i način deloćera u krvi po buđenju i pre prvog vanja kapsaicina, gotovo neizoobroka, dok značajno smanjenje stavnog sastojka flastera i kremova glikoziliranog hemoglobina, labou tretmanu bola kod pacijenata ratorijskog parametra koji se korisa reumatskim bolestima. Ovim sti za procenu i praćenje bolesti u efektom se mogu objasniti rituadužem vremenskom periodu, nije li mnogih naroda koji se zasnivaju pokazano. na udaranju bolnog mesta svežnjem Rast i nega kose tek ubranih kopriva. Istraživanja su pokazala da ovaPomenuta antiinflamatorna akko složen mehanizam odbrane od tivnost udružena je sa antioksipatogena nimalo nije bezrazložan dativnom čiji su nosioci, između jer štiti efikasno samu biljku, a od ostalih, vitamin C i beta-karoteni,

PharmaMedica ⁄ broj 82

www.pharmamedica.rs


zbog čega kopriva neretko predstavlja jedan od sastojaka kozmetičkih preparata za negu kože. Sa druge strane, mnogi teško mogu zamisliti bujnu i jaku kosu bez korišćenja tinktura ili šampona sa aktivnim principima iz koprive. Opadanje kose je multifaktorijalna pojava. Može biti uzrokovana primenom određenih lekova ili nastati usled hormonskog dizbalansa, akutnih infekcija, stanja blage anemije pa čak i loših navika u ishrani. Smatra se da su neki od razloga povoljnog uticaja koprive na kosmatost visok sadržaj L-cisteina, aminokiseline od najvećeg značaja za zdravlje kose, i sumpora, koji omogućava stvaranje hemijskih veza između molekula keratina, proteina u sastavu vlasi, obezbeđujući joj pritom elastičnost i mekoću.

Anemije – kopriva ili spanać? U stanjima anemije uzrokovane nedostatkom gvožđa, onemogućena je sinteza hemoglobina, transportnog metaloproteina u sastavu eritrocita zaduženog za dopremanje kiseonika svim ćelijama organizma. Stoga, jedna od posledica može biti i gubitak kose budući da folikul dlake temena glave ne dobija dovoljno hranljivih materija, te kopriva, kao namirnica izuzetno bogata gvožđem, indirekno može prevenirati ovu pojavu. Povrh toga, postoje dodatni razlozi zbog kojih osobe kojima je ustanovljena sideropenijska anemija ili su njoj podložne, češće u svoju ishranu uvršćuju koprivu nego što je to, na

Ponoseći se velikom koncentracijom polifenolnih jedinjenja, ova biljka deluje kao moćni antiinflamator zbog čega se smatra da ima ulogu u prevenciji i pratećem tretmanu akutnih i hroničnih zapaljenskih oboljenja. primer, slučaj sa spanaćem. Naime, spanać takođe poseduje značajne količine gvožđa, međutim, visoke koncentracije oksalne kiseline umogome ograničavaju primenu ove namirnice naročito u ishrani bubrežnih bolesnika te je povećan rizik za taloženjem ovih jedinjenja i formiranjem takozvanog peska ili kamena u bubregu. Nasuprot tome, kopriva delu-

je diuretski što dodatno umanjuje verovatnoću ove pojave ali i nastanka urinarnih infekcija. Izlučujući se iz organizma putem bubrega i u obliku kompleksa sa kalcijumom, oksalna kiselina sprečava resorpciju kalcijuma iz urina što predstavlja jedan od mehanizama održavanja homeostaze kalcijuma u organizmu. Posledično može doći do pojave hipokalce-

Kada se ne preporučuje Važno je ne preterivati već uravnoteženo konzumirati koprivu i o tome obavestiti lekara i farmaceuta ukoliko terapija pacijenta uključuje lekove protiv zgrušavanja krvi. Tada je potreban oprez, jer kopriva je značajan izvor vita­mina K, koji u organizmu potpomaže koagulaciju. S druge strane, zahvaljujući vitaminu K kopriva može biti korisna u regulaciji pojačanih menstrualnih krvarenja ili krvarenja iz nosa.

mije, stanja organizma u kome je u krvi koncentracija kalcijuma niža od potrebne, što može prouzrokovati rahitis kod dece ili osteomalaciju kod odraslih usled iscrpljivanja depoa kalcijuma iz kostiju. Iz tog razloga se spanać često priprema i konzumira sa mlečnim proizvodima, kao značajnim izvorima kalcijuma, dok pojedini dijetetičari navode da sa koprivom to ne mora biti slučaj jer sadrži gotovo petostruko veće količine kalcijuma od spanaća. Takođe, još jedna od prednosti koprive u odnosu na spanać ogleda se i u nižem sadržaju purina, materije čiji unos kroz ishranu moraju kontrolisati osobe obolele od gihta. l

Herbs&Honey Iron Bee Za gvozdeno zdravlje  Poboljšava

krvnu sliku

 Utiče na povećanje nivoa gvožđa u krvi  Dopinosi jačanju organizma  Uklanja umor  Poboljšava zdravlje kose, kože, noktiju

Bez konzervansa n Bez veštačkih boja n Bez aditiva

PharmaMedica ⁄ broj 82 29 100% prirodno

www.pharmamedica.rs Svi sastojci su ispitanog kvaliteta Dostupno samo online: http://www.herbsandhoney.rs


ishrana

Godži bobice – mali crveni plod vučije snage autor: Emilija Popov

U prethodnih nekoliko godina, godži bobice (Lycium barbarum L.) su poprimile veliku pažnju i popularnost, što naučnika, što opšte javnosti, posle otkrića zdravstvenih benefita njihove konzumacije. Vekovima ranije korišćene su u tradicionalnoj kineskoj medicini, a u Evropu su donete u 18. veku. Zbog velike potražnje, danas se gaji i na Zapadu, a najčešće se prave sokovi, džemovi i poslastice od testa.

G

Južne Italije je dokazano da sadrže vitamin E, minerale i vlakna. Proučavano ulje bobica sadržalo je liposolubilne antioksidanse, a pokazano je da u in vitro uslovima usporava rast ćelija adenokarcinoma debelog creva. Dodatno, smatra se da mogu povoljno uticati na imuni sistem, krvni pritisak, regulisati nivo šećera u krvi i usporiti proces starenja.

odži bobice su elipsoidnog oblika, naranžastocrvene boje, a ukus se opisuje kao slatko-pikantni. Poznate su i pod nazivom „Chinese wolfberry“, verovatno zbog toga što su kineski zemljoradnici primetili vukove kako ih jedu. Kina je glavni proizvođač ovog voća. Sušene bobice se obično prvo skuvaju, pa se onda koriste u čajevima, kineskim supama, ili u kombinaciji sa mesom ili vegetarijanskim jelima, a mogu biti ukusan dodatak ovsenim kašama, musliju, salatama i jogurtima.

Studije su potvrdile …

Godži bobice su superhrana Verovatno ste čuli da godži bobice spadaju u tzv. „superfood“. Smatra se da su zaradile ovu titulu i stekle popularnost zbog navodne sposobnosti da učestvuju u sprečavanju nastanka nekih hroničnih bolesti, kao što je kancer, ateroskleroza i dijabetes, kao i zbog povoljnog dejstva na gubitak telesne mase. Bobice ili suplementi na bazi bobica mogu biti korisni kod hroničnih oboljenja očiju, kao i kod poboljšanja lipidnog profila i oksidativnog stresa kod ljudi sa metaboličkim sindromom. Najviše proučavane aktivne supstance ovih bobica jesu polisaharidi, fenoli i karotenoidi. U studiji na svežim i sušenim bobicama iz

30

Godži bobice učestvuju u spriječavanju nastanka nekih hroničnih bolesti, kao što je kancer, ateroskleroza i dijabetes

PharmaMedica ⁄ broj 82

Do danas su sprovedene mnoge studije u kojima je izučavan odnos između delovanja godži bobica i toga kako organizam podnosi ugljene hidrate. Meren je nivo šećera u krvi kod zečeva koji boluju od dijabetesa pre i posle korišćenja preparata na bazi bobica. Rezultati eksperimenta su bili nedvosmisleni – pokazano je da se značajno smanjio nivo glukoze u krvi kod ovih zečeva, posle 10 dana tretmana. Izučavano je i kako polisaharidi iz godži bobica utiču na ukupan holesterol, LDL i HDL, kao i trigliceride. U eksperimentu su učestvovale dve grupe miševa: oni koji su bili na dijeti bogatoj mastima, a istovremeno primali polisaharide bobica, i oni na dijeti bogatoj mastima, ali bez polisaharida bobica. Miševima koji su konzumirali polisaharide smanjio

www.pharmamedica.rs


KAFA SMANJUJE RIZIK OD DEMENCIJE Iako terapija i promena načina života mogu usporiti napredovanje Alchajmerove bolesti, medicina još uvek nije pronašla efikasan lek. Međutim, nova australijska studija ukazuje na povezanost konzumiranja kafe i sporije stope kognitivnog pada. Naime, otkrivena je povezanost između većeg dnevnog unosa kafe i sporije akumulacije amiloidnih naslaga u mozgu koje, između ostalog, uzrokuju i demenciju.

Godži bobice imaju imunostimulatornu aktivnost. Potvrđeno je da dovode do ćelijske smrti malignih ćelija, te da sprečavaju njihovo umnožavanje se nivo ukupnog holesterola, LDL holesterola („lošeg holesterola“) i triglicerida, a povećao nivo HDL holesterola („dobrog holesterola“). U tradicionalnoj kineskoj medicini, godži bobice su korišćene prvenstveno da bi se sprečio nastanak i razvoj malignih bolesti. Godži bobice imaju imunostimulatornu aktivnost. U mnogim testovima je potvrđeno da njihove aktivne komponente dovode do ćelijske smrti malignih ćelija, te da sprečavaju njihovo umnožavanje. Interesantno je da su bobice takođe izvor skopoletina, za koji je dokazano da inhibira rast malignih ćelija u raku prostate. U jednom eksperimentu je takođe dokazano da aktivni sastojci bobica usporavaju rast HeLa ćelija (najšire upotrebljavane ljudske ćelije u eksperimentima, izvedene iz ćelija kancera grlića materice), a pretpostavlja se da je mehanizam indukcija apoptoze (ćelijske smrti). Hemijska analiza bobica je pokazala da one ispoljavaju i antioksidativnu aktivnost (deluju protiv slobodnih radikala). Ovo dejstvo se najpre pripisuje flavonoidima, polisaharidima i vitaminima.

Mere opreza i interakcije sa antikoagulantom - varfarinom Iako godži bobice imaju mnoga povoljna dejstva na zdravlje, ipak se savetuje opreznost pri njihovoj upotrebi zbog mogućnosti pojave neželjenih dejstava. Još 1989. godine otkriveno je prisustvo atropina (toksičnog alkaloida) u biljci ali nisu zabeleženi slučajevi trovanja. Veću pretnju predstavljaju alergijske reakcije posle konzumiranja, uprkos tome što su one veoma retke. Pacijenti su razvijali anafilaksu (veoma ozbiljnu alergijsku reakciju), urtikariju -reakciju na koži (na rukama, dlanovima i usnama), edem, poteškoće u disanju i rinitis. Takođe, zabeleženi su slučajevi interakcije godži bobica i varfarina – primećeno je pojačano krvarenje iz nosa i rektuma, pa je korišćenje proizvoda na bazi godži bobica sa antikoagulantnom terapijom kontraindikovano. S obzirom na to da su interakcije lekova sa godži bobicama nedovoljno rasvetljene, pacijenti koji su na terapiji lekovima uske terapijske širine bi trebalo da budu na oprezu. l

Studija objavljena u časopisu Frontiers in Aging Neuroscience nagoveštava da bi, nakon dodatnih istraživanja, unos kafe mogao postati preporuka za prevenciju Alchajmera. Vodeća autorka istraživanja koje je sprovedeno na Univerzitetu Edith Cowan u Pertu, dr Samanta Gardener, rekla je da bi konzumacija kafe mogla biti jednostavna navika koju ljudi mogu da praktikuju, pogotovo oni koji su u riziku od kognitivnog pada, ali još uvek nisu razvili simptome Alchajmera. Naučnici su u vremenskom periodu dužem od jedne decenije pratili 227 osoba starijih od 60 godina koji nisu imali kognitivni pad na početku studije. Prilikom ispitivanja prikupljanji su podaci o količini i učestalosti konzumiranja kafe. Analiza rezultata sugeriše da povećanje unosa kafe sa jedne na dve šoljice dnevno, može potencijalno smanjiti kognitivni pad do 8% nakon 18 meseci konzumacije. Takođe, u istom periodu može doći i do smanjenja akumulacije lepljivog proteina beta-amiloida u mozgu do 5%. Upravo ovaj protein predstavlja jedan od indikatora Alchajmerove bolesti. Koliko je demencija učestala bolest, govori podatak da više od 55 miliona ljudi širom sveta pati od ove bolesti, a najčešći tip demencije, Alchajmerova bolest, ima udeo od 50% do 75% ovog dela populacije. S obzirom da populacija na globalnom nivou neupitno stari, očekuje se da će broj dementnih ljudi u svetu biti još veći. Ovo je dodatni razlog da svaki dan započnete uživajući u šoljici crnog aromatičnog napitka.

Izvori: Italian Lycium barbarum L. Berry: Chemical Characterization and Nutraceutical Value; Domenico Montesano, Gabriele Rocchetti, Lina Cossignani, Luigi Lucini, Maria Stella Simonetti and Francesca Blasi Goji Berry (Lycium barbarum): Composition and Health Effects – A Review; Bartosz Kulczynski, Anna Gamza Michalowska

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 82

31


neurologija

Hod i poremećaji hoda – od zdravlja do očaja autor: Dr Igor Damjan, specijalista neurologije

„...Sve delove tela treba pažljivo posmatrati, ukljućujući i trup i udove, jer njihov stav i položaj mnogo govore. Spoljašnje kretnje otkriva unutrašnja razmišljanja; pokret potiče iz uma.” Leonardo da Vinči

K

orak, hod, kretnje su jedan od glavnih pokazatelja ranog razvoja deteta, prediktor fizičkog i sociokulturnog razvoja osobe i ličnosti, odnosno, odlika dobrog stanja psihofizičkog zdravlja. Nasuprot, poremećaj hoda ometa znatan broj elemenata razvoja i utiče na psihofizičko zdravlje pojedinca, a u pojedinim situacijama ima i apokaliptični ishod za pacijenta i negovatelja.

Šta nam ukazuju osnovni epidemiološki podaci? Epidemiološki podaci nam ukazuju da problem poremećaja hoda nije beznačajan; sa prevalencom od 35% i incidencom od 169/1000, koja je u porastu sa godinama života. Vrlo često je udružen sa rizikom za institucionalizacijom i smrću.

Kako nastaje korak? U osnovi nastanka hoda, izuzev lokomotornog aparata, učestvuje znatan deo perifernih i centralnih nervnih struktura. Korak i hod stvaraju se složenim mehanizmima; pri čemu imamo nekoliko ključnih aspekata, u vidu antigravitacione podrške, sinhronizacije, održavanja ravnoteže – balansa i formiranja pokreta.

Koje su karakteristike hoda? Radi lakšeg uočavanja nepravilnosti tokom hoda, moramo se

upoznati sa karakteristikama uobičajenog hoda – pri čemu, osnovno je da korak ima svoj karakterističan ciklus, sa parametrima: l brzine hoda od 1.3 m/s, odnosno 4.7 km/h, l kadencom od 112 koraka/min. l dužine jednog ciklusa od 1.4 m. Čak i „zdrav“ hod starijih osoba ima neke svoje osobitosti: laka pognutost – „fleksorni“ stav, usporenost, kraći i „niži“ korak, hod na široj osnovi, okret u bloku. Takođe, posmatranjem hoda možemo uočiti određene karakteristike ličnosti (temperament, emocije, mišljenje...); što je, još u XV veku, Leonardo da Vinči vizionarski sagledao.

Kako prepoznati poremećaj hoda? Podaci koji ukazuju na poremećaj hoda odnose se na redukciju u dužini hoda, nivo aktivnosti i kvalitet. Takođe, iznenadnost i učestalost padova i mnoge druge okolnosti mogu ukazivati na poreklo problema. Pri tome, treba uzimati u obzir i pridružene tegobe, tipa nestabilnosti, urinarne i kognitivne disfunkcije. Pregledom obraćamo pažnju na stav i posturu, poteškoće sa činjenjem prvog koraka, brzinu i kadencu, dužinu koraka, simetričnost, „tečnost“ pokreta – okreta, nestabilnost, potrebnost asistencije i testiranje pojedinih vrsta hoda. Takođe, radi utvrđivanja uzroka tegoba obav-

Čak i „zdrav“ hod starijih osoba ima neke svoje osobitosti: laka pognutost –„fleksorni“ stav, usporenost, kraći i„niži“ korak, okret u bloku...

32

PharmaMedica ⁄ broj 82

www.pharmamedica.rs


ljamo inspekciju kože, ispitivanje obima pokreta u zglobovima nogu, palpaciju arterijskih krvnih sudova nogu. U ispitivanju poremećaja hoda služimo se određenim dijagnostičkim sistemima: video sistemom, sistemom „hvatača pokreta“, pločama za ispitivanje sile, dinamskom elektromiografijom.

Koji su poremećaji hoda? Na osnovu svega navedenog zaključujemo koja je vrsta poremećaja hoda, pri čemu razlikujemo cerebelarni hod, „teturav“ hod, hemiparetični hod, paraparetični hod, parkinsoni hod, hod kod oboljenja frontalnog režnja, hod normotenzivnog hidrocefalusa, distonični hod, hod kod mentalne retardacije, senzorno – ataksičan hod, peronealni hod i tredelenburgov hod. Izuzev neuroloških poremećaja hoda, više zastupljenih u muškoj populaciji, postoje i druga stanja

koja uzrokuju smetnje ove vrste: l psihijatrijska stanja (depresija, strah od pada...), l kardiovaskularna oboljenja (ortostatska hipotenzija...), l metabolički poremećaji (osteoporoza, gojaznost...), l muskuloskeletna oboljenja (abnormalnosti stopala, artroze kukova, kolena...), l senzorne abnormalnosti (vestibulopatija, vizualna oštećenja), l drugo (urgencija mokrenja...). Svaki poremećaj hoda prepoznatljiv je po svom kliničkom ispoljavanju. Uzroci poremećnog hoda mogu biti brojni, iz različitih uzročnih grupa: kongenitalnih, metaboličkih, neoplastičnih, inflamatornih, traumatskih, degenerativnih, infektivnih, vaskularnih.

Koje su moguće terapijske opcije? Naravno, terapijski pristup uslovljen je etiopatogenetskim, klinič-

kim i drugim osobitostima svakog kazusa ponaosob. Vinpocetin, jedan je od mogućih izbora u terapiji poremećaja hoda vaskularnog porekla. Višebrojnim mehanizmima utiče na poremećen vaskularni status: antioksidantno – neuroprotektivnim dejstvom, antiinflamatornim dejstvom – inhibiše stvaranje citokina, tokom ishemičnih procesa, koji igraju ulogu u aterogenezi i direktno va-

zogenim dejstvom, povećavajući protok krvi, smanjujući viskozitet krvi kao i antagonističkim uticajem na aktivaciju trombocita. Zahvaljujući ovim dejstvima čine se poboljšanja. Druge mere u tretiranju i kontrolisanju poremećaja hoda podrazumevaju različite modalitete fizikalne terapije, različita pomagala i ortoze, prilagođavanje okoline potrebama, video nadzor i alarmi. l

LJUBIČASTO NA TANJIRU - ZA BOLJE ZDRAVLJE Patlidžan, cvekla, crveni kupus, crno grožđe, borovnice, kupine, smokve, šljive… Ove namirnice iz prirode ne povezuje samo ljubičasta boja, nego i dobrobit koja donosi vašem zdravlju. Naime, dokazano je da konzumacija voća i povrća ljubičaste boje smanjuje rizik od bolesti srca i katarakte. Nijanse između crvene i plave kod voća i povrća ukazuju na bogatstvo antioksidansima koji utiču na poboljšanje opšteg zdravlja. Takođe, ove namirnice deluju preventivno kod bolesti srca, kancera i moždanog udara. Ljubičasto voće i povrće sadrži i antocijanine koji su posebno značajni za ljude koji u svoj organizam unose više masti i koji su u riziku od gojaznosti. Istraživanje, koje je 2017. godine sprovedeno na životinjama, pokazalo je da dijeta sa visokim sadržajem masti, a koja je uključivala konzumiranje ljubičastog krompira i šargarepe, može blagotvorno delovati na srce i funkcionisanje metabolizma. Da li bi ovakva dijeta dala iste rezultat i kod ljudi, ostaje da potvrde neke naredne studije. Ono što je izvesno je da redovna i umerena konzumacija ljubičastog voća i povrća deluje blagotvorno i na naše psihičko zdravlje. Oni koji na svom meniju redovno imaju ljubičaste namirnice razmišljaju jasnije i smireniji su. Pre tri godine dokazano je da ljubičasta hrana koja sadrži polifenole poboljšava kognitivno funkcionisanje. Istraživanja su pokazala da je ljubičasto voće i povrće bezbedno za većinu ljudi i treba ga konzumirati redovno, ali umereno. Kada se konzumira neumereno, može biti nezdravo zbog velike količine ugljenih hidrata. S druge strane, složeni ugljeni hidrati u ljubičastoj hrani su generalno zdravi i predstavljaju dobru zamenu za rafinisane ugljene hidrate, kao što je beli pirinač. Na kraju, ako do sada niste imali naviku da jedete ljubičasto voće i povrće, preporuka je da se od danas nađe na vašem tanjiru. Prijatno!

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 82

33


ISHRANA

KETOZA kad umesto šećera, masti postanu „gorivo”

Poslednjih godina izloženi smo ogromnoj količini informacija u medijima o različitim dijetama. Ova infodemija može nam napraviti konfuziju u glavi, narušiti poverenje u lekare i nutricioniste i ostaviti nas u dilemi koja je dijeta najbolja za naš organizam.

U

mnoštvu dijetetskih pristupa, sigurni smo da ste naišli i na onu pod nazivom keto ili ketogena dijeta. Saznajte šta je ketoza, kako utiče na vaš organizam i da li je opasna po zdravlje.

Šta je ketoza? Ketoza je metaboličko stanje koje karakteriše visoka koncentracija ketona, odnosno beta-hidroksibutarata u krvi. Ovo stanje nastupa u situacijama kada je unos ugljenih hidrata i nivo insulina u organizmu veoma nizak. Jedna od tih situacija je i dijeta koja podrazumeva veoma mali unos ugljenih hidrata ili njihovo potpuno isključenje iz ishrane. Naime, naše telo obično koristi šećer, tj. glukozu iz krvi za proizvodnju energiju. Međutim, kada telo nema pristup šećeru, počinje da koristi masti kao glav-

Da biste postigli stanje ketoze, neophodno je prestati sa konzumacijom ili značajno smanjiti unos velikog broja namirnica. Tu spadaju pšenica, krompir, mahunarke, voće, slatkiši, sokovi.... ni izvor energije. Dakle, ketoza je stanje kada vaše telo dobija više energije od ketona koji se proizvode iz masti. Ovaj proces se uglavnom dešava prilikom gladovanja, posta ili ishranom koja uključuje veoma malo ugljenih hidrata. Da bismo bolje razumeli ketozu, važno je znati šta se u našem telu dešava kada nema dovoljno glukoze za proizvodnju energije. Prilikom smanjenja unosa ugljenih hidrata, nivoi hormona insulina se takođe smanjuju, a sve to dovodi do oslobađanja masnih kiselina iz naših zaliha telesne masti. Deo tih

34

masnih kiselina se transportuje u jetru, gde se, usled oksidacije, stvaraju ketonska tela, tj. ketoni. Dalje se ketoni koriste kao alternativni izvor energije zahvaljujući kojima naše telo funkcioniše. Interesantno je da ketoni, za razliku od masnih kiselina, mogu da pređu krvno - moždanu barijeru i obezbede energiju i za naš mozak.

Šta je ketogena dijeta? Ketogena dijeta je redukcija ishrane čija je osnovna karakteristika mali unos ugljenih hidrata. Sigurno se pitate koliko ugljenih hi-

PharmaMedica ⁄ broj 82

drata dnevno možete da unesete, a da ipak uđete u stanje ketoze? Smatra se da to podrazumeva unos manje od 50 grama ugljenih hidrata dnevno. S obzirom da se svaki organizam razlikuje, neki ljudi će unos ugljenih hidrata morati da smanje na samo 20 grama. Da biste postigli stanje ketoze, neophodno je prestati sa konzumacijom ili značajno smanjiti unos velikog broja namirnica. Tu spadaju pšenica, krompir, mahunarke, voće, slatkiši, sokovi i druga gazirana pića zaslađena šećerom... Koliko je ova dijeta restriktivna, govori i činjenica da kriška

www.pharmamedica.rs


PRIRODNO REŠENJE

DIGESTION

ZA EFIKASNO VARENJE

ARTIČOKA – ANANAS – PAPAJA

KADA VAM ZATREBA POMOĆ SASTOJAKA IZ PRIRODE KOD: 9 9 9 9

Neprijatnog osećaja u stomaku Težine u želucu ili crevima Preteškog ili preobilnog obroka Potrebe za detoksifikacijom

9 9 9 9

Otežanog varenja Slabosti jetre Blagog zatvora Nadimanja

EFIKASNOST je pre svega pitanje BIORASPOLOŽIVOSTI PM-RS-2018-11-809


Dijetom protiv epilepsije

hleba sadrži otprilike 15 grama ugljenih hidrata, a jedna šolja kuvanog pirinča oko 53 grama ugljenih hidrata.

Kako prepoznati ketozu? Nakon izbacivanja namirnica koje su izvor ugljenih hidrata, sigurno ćete se pitati da li je u vašem organizmu došlo do ketoze. Ovo stanje ćete prepoznati po različitim simptomima, a najdominantniji su gubitak telesne težine, smanjen apetit, loš zadah (izaziva ga keton koji se naziva aceton) i umor. Veoma je moguće da ćete osetiti i glavobolju, mučninu i stomačne tegobe. Ovi simptomi su uobičajeni i kratkoročni i ukazuju na tzv. „keto grip“. Ipak, da biste bili sigurni da li je vaš organizam ušao u stanje ketoze, najbolje je proveriti nivo ketona u krvi. Ako je vrednost ketona u krvi između 0,5mmol/L i 0,3mmol/L, izvesno je da vaš organizam, umesto šećera, koristi masti kao alternativno gorivo za proizvodnju energije!

Da li je ketoza štetna po zdravlje? Ketogena dijeta nije ni prijatna, ni korisna za sve ljude. Zato je pre „bacanja“ organizma na keto dijetu neophodno razgovarati sa lekarom ili nutricionistom. Ono što je nauka potvrdila je da, kod jednog broja ljudi, ketogena dijeta može pomoći da dođe do gubitka telesne težine, ali može poboljšati i upravljanje šećerom u krvi i smanjiti napade epilepsije kod dece. S druge strane, ketogena dijeta može dovesti do kratkoročnih ili dugoročnih neželjenih posledica. Glavobolju, stomačne probleme i loš zadah smo već po-

36

minjali, ali posledice keto ishrane mogu biti i stvaranje kamena u bubregu, povećan LDL (loš) holesterol i nedostatak hranjivih materija koje su neophodne za normalno funkcionisanje organizma. Ne smemo zaboraviti ni teskobe psihološke prirode koje se javljuju kod ljudi koji su izbacili ugljene hidrate iz ishrane – osećaj društvene izolacije, jer restorani i slična mesta okupljanja nude veliki izbor hrane i pića koja nisu dozvoljena onima koji drže keto dijetu. Zbog svega toga, mnogi naučnici pozivaju da se sprovedu kvalitetnija i sveobuhvatnija ispitivanja, koja će sa većom sigurnošću moći da daju odgovor na pitanje koliko je ketogena dijeta bezbedna za organizam.

Šta je ketoacidoza? Iako pojmovi imaju sličnosti, značajno je praviti razliku između ketoze i ketoacidoze. Naime, ketoacidoza je metaboličko stanje koje može biti opasno po život, pogotovo kod dojilja koje su iz ishrane isključile ili drastično smanjile unos ugljenih hidrata. Zbog toga je neophodno da se žene koje doje, pre početka dijete, konsultuju sa lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom. I ljudi koji se suočavaju sa hipoglikemijom ili uzimaju lekove za snižavanje nivoa šećera u krvi moraju da porazgovaraju sa svojim lekarom pre nego što počnu sa ketogenom dijetom jer ishrana koja isključuje ugljene hidrate uglavnom zahteva prilagođavanje terapije lekovima. Zato se ne sme zanemariti veza između ketoacidoze i nekontrolisanog dijabetesa tipa 1. Ovo opasno metaboličko

PharmaMedica ⁄ broj 82

Veliki broj studija sprovedenih kod dece i odraslih sa epilepsijom, pokazalo je da keto dijeta može značajno da smanji epileptične napade, pa čak i da izazove remisiju bolesti (odsustvo aktivnosti bolesti ili prolazno popuštanje nekih simptoma). Podsećanja radi, epilepsija predstavlja neurološki poremećaj koji dovodi do napada koji nastaju zbog sprovođenja neadekvatnih impulsa iz nervnih ćelija mozga. Od epilepsije boluje oko 50 miliona ljudi širom sveta i većina pacijenata koristi lekove za upravljanje napadima. Međutim, kod dece i odraslih sa epilepsijom koji nisu reagovali na dostupnu terapiju, ketogena dijeta je kao tretman uvedena još početkom 1920. godine. stanje može se javiti i kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 ili ljudi koji zloupotrebljavaju alkohol. Neophodno je na vreme prepoznati simptome ketoacidoze kao što su prekomerna žeđ ili suva usta, učestalo mokrenje, visok nivo šećera u krvi, visok nivo ketona u krvi, mučnina, povraćanje, otežano disanje, slabost i dezorijentisanost. Ukoliko se neki od ovih simptoma jave, neophodno je hitno javljanje lekaru.

Bez ugljenih hidrata do savršene linije Ketogena dijeta sve je popularnija kod ljudi koji žele da redukuju svoju telesnu težinu. Uz pomoć ishrane bez ugljenih hidrata, vaše telo će se oslanjati na ketone kao izvor energije. To će svakako dovesti do značajnog gubitka u kilaži, ali i do gubitka apetita. Iako je kod dijeta uobičajeno računanje kalorija koje dnevno unosimo, kod keto dijete to nije neophodno. Međutim, istraživanja sugerišu da ovakva dijeta možda nije najbolji put do idealne težine i da postoje i druge, bezbednije dijete koje daju isti efekat. l

www.pharmamedica.rs



Mentalno zdravlje

Narkolepsija autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar

Narkolepsija je hronično stanje za koje ne postoji terapija. Osobe imaju problem da u toku dana ostanu budne duži vremenski period bez obzira na okolnosti u kojima se nalaze. Oboljenje izaziva značajne probleme u svakodnevnom funkcionisanju.

N

arkolepsija je hronični poremećaj spavanja. Karakteriše se izraženom dnevnom pospanošću i iznenadnim epizodama spavanja. Da bi se postavila dijagnoza neophodno je da se simptomi pojavljuju najmanje tri puta nedeljno tokom tri meseca. U toku narkolepsije mogu se javiti i iznenadni gubici tonusa mišića koji su najčešće uzrokovani snažnim emocijama koji se nazivaju katapleksija. U odnosu na postojanje katapleksije razlikujemo dva tipa bolest. Kod tipa 1 narkolepsije prisutna je katapleksija, kod tipa 2 nije.

Narkolepsija nije česta Pormećaj je relativno redak, javlja se u 0,020,04% populacije, nešto češće kod muškaraca.

Počinje najčešće u uzrastu od 10 do 25 i 30 do 35 godina. Klinička slika je teža ukoliko se javi u ranoj dečijoj dobi. Rizik za pojavu oboljenja se povećava 20 do 40 puta ukoliko neko u porodici ima narkolepsiju.

Glavni simptom je preterana pospanost Karakeristično je postojanje preterane dnevne pospanosti. Osoba će zaspati bilo kada i bilo gde. Probudiće se odmorna, ali će verovatno vrlo brzo nakon toga ponovo postati pospana. Epizode pospanosti su vrlo često prvi simptom oboljenja i otežavaju dnevno funkcionisanje zbog smanjenja koncentracije i fokusa pažnje. Katapleksija se manifestuje kratkim epizodama (od nekoliko sekundi do nekoliko minuta) iznenadne mišićne slabosti kojoj prethode snažne emocije. Najčešće su to smeh ili uzbuđenje, mada se može javiti i nakon straha ili ljutnje. Osoba ne može da kontroliše pojavu simptoma. Zahvaćeni mogu biti mišići vrata, vilice, ruku, nogu i dolazi do pognutosti glave, opuštanja donje vilice, klonulosti ili pada. Tokom ovakve epizode osobe su budne i svesne. Epizode se javljaju različitom učestalošću, od nekoliko puta dnevno do nekoliko puta godišnje. Kod osoba sa narkolepsijom može se javiti paraliza spavanje. To je privremena nesposobnost pomeranja i govora u toku zaspivanja ili buđe-

nja. Epizode su relativno kratke i traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Mogu se doživeti kao vrlo neprijatne. Takođe se mogu javiti i halucinacije. Nazivaju se hipnagogne ukoliko se javljaju tokom uspavljivanja, a hipnopompne ukoliko se javljaju tokom buđenja. Oboleli mogu imati i druge pridružene pormećaje spavanja kao što su opstruktivna apnea u toku sna, sindrom nemirnih nogu pa čak i insomniju (nesanicu). Takođe, mogu se javiti automatska ponašanja tokom kratih epizoda spavanja. Osoba tada nastavlja da radi ono što je radila pre zaspivanja. Kada se probudi ne može da se seti šta je radila.

Uzrok nastanka nije poznat Nije poznat tačan uzrok narkolepsije. Pokazano je da osobe sa tipom 1 narkolepsije imaju sniženje nivoa hipokretina u cerebrospinalnoj tečnosti. Hipokretin je odgovoran za stanje budnosti kao i REM faze spavanja. Rezultati istraživanja ukazuju na autoimuni proces kao uzrok smanjenja nivoa hipokretina.

Otežava svakodnevni život Narkolepsija može izazvati značajne probleme u ličnom i profesionalnom životu. Osobu mogu doživljavati kao usporenu, letargičnu, nezainteresovanu. Takođe, može imati lošija postigunća tokom školovanja ili na radnom mestu. Obzirom na to da jake emocije utiču na pojavu katalepsije osoba se može povlačiti iz socijalnih i emocionalnih odnosa. Osim toga može doći i do fizičkog povređivanja (padovi, opekotine, saobraćane nesreće...).

Dijagnoza i lečenje Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, nivoa hipokretina u cerebrospinalnoj tečnosti i polisomnografije. Polisomnografija osim snimanja aktivnosti mozga (elektroencefalografija) meri i srčanu aktivnost (elektrokardiografija), pokrete mišića (elektromiografija) i pokrete očiju (elektrookulografija). Ne postoji lek sa narkolepsiju. Od koristi mogu biti psihositmulansi i selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina. Preporučuje se izbegavanje nikotina i alkohola kao i fizička aktivnost nekoliko sati pre spavanja zbog poboljšanja kvaliteta noćnog sna. l

38

PharmaMedica ⁄ broj 82

www.pharmamedica.rs



vaš ljubimac i vi

FIV i FeLV – uzročnici imunosupresivnih oboljenja mačaka autor: Nevena Ignjatović

Vakcina protiv FeLV-a prema preskripciji primenjuje se kod mačića starosti 2 meseca, zatim se ponavlja mesec dana kasnije, nakon godinu dana sledi revakcinacija a nakon nje se ponavlja na 3 godine. gingivitisi, hronične bakterijske ili gljivične infekcije kože i respiratornog sistema, enteritisi.

Dijagnoza

F

IV i FeLV, dva različita virusa koji dele pripadnost familiji Retroviridae, imaju snažno imunosupresivno dejstvo, ali se ipak po mnogo čemu razlikuju. Infekcija ovim virusom ostavlja teške posledice pa je prevencija od izuzetnog značaja. Prevencija ima za cilj smanjenje rizika od zaražavanja na najmanji mogući nivo. U tu svrhu rade se testiranja mačića na FIV i FeLV već sa 6 meseci starosti. Primenjuje se zatvoreni sistem držanja i sprečavanje kontakta sa drugim mačkama sumnjivog porekla, higijena i praćenje

ponašanja i zdravstvenog stanja mačke nakon kontakata sa drugim mačkama.

to putem ujednih rana, zbog čega prevashodno oboljevaju mužjaci, usled ispoljavanja borbenog ponašanja. FIV – virus mačje Drugi način je putem transfuziimunodeficijencije je krvi zbog čega je pre svake, neFIV tj virus mačje imunodeficijen- ophodno testirati davaoca krvi na ova dva virusa. Ostali manje mocije je analogan HIV-u kod ljudi. Direktno dejstvo virusa se zasniva gući, a često opisani i kao ekspena infekciji i degradaciji limfocita, rimentalni načini prenošenja su : što za posledicu nosi narušavanje kontaktom, mlekom i intrauterino sistemskih imunih funkcija, s ob- prenošenje. zirom da su limfociti odgovorni za Simptomi FIV takozvani ćelijski imunitet. Vlasnici mačaka često postavFIV (Mačija sida) je oboljenje hroljaju pitanje oko mogućih načiničnog toka, što znači da do ispona prenošenja virusa. Najčešće je ljavanja prvih simptoma mogu proći i godine. Potrebno je naglasiti da simptomi nisu specifični. PosleUkoliko je mačka pozitivna na testove nije dica oštećenog odgovora imunog poželjno uvoditi novu jedinku u dom jer, sistema su infekcije koje imaju tenna taj način, doprinosimo širenju infekcije. denciju ponavljanja. Najčešće su to

40

PharmaMedica ⁄ broj 82

Jedan od kriterijuma za postavljanje dijagnoze je i rezultat brzog testa iz krvnog seruma kojim se detektuju antitela na ovaj virus. Međutim, rezultate uvek treba uzeti sa malom dozom reserve, jer su mogući i lažno pozitivni i lažno negativni rezultati. Lažno pozitivni – se mogu javiti ukoliko je mačka vakcinisana protiv ovog virusa (vakcinalni titar) ili ukoliko mačići sisaju pa unose antitela putem mleka majke. Lažno negativni – virus se u kasnom stadijumu povlači u genom tako da je detekcija antitela nemoguća kao i ukoliko se testiranje vrši pre vremena (prvo se obavlja tek sa 6 meseci starosti) zato što je potrebno minimum 8-12 nedelja za sintezu antitela. Ostali načini dijagnostike manje upotrebljavani u praksi su: Western blot, PCR, primena fluorescentnih antitela ili izolacija virusa.

FeLV – onkovirus, uzročnik mačje leukemije Osim imunosupresivnog, virus FeVL iskazuje i neoplastično dejstvo i čini jedinku podložnijom pojavi tumora različitih organskih sistema. Za razliku od FIV-a prenošenje je moguće kontaktom (lizanjem, za-

www.pharmamedica.rs


jedničkim posudama za hranu i vodu) dok su izvor infekcije sekreti i ekskreti obolele životinje. Osim toga, kao put prenošenja navodi se i porođajni kanal.

Simptomi Infekcija je hroničnog toka. Pored različitih konkurentnih infekcija, koje su posledica oslabljenog imuniteta, kod obolelih mačaka javljaju se tumori unutrašnjih organa – limfomi. Limfomi na osnovu lokalizacije mogu biti alimentarni (u određenom delu digestivnog trakta - na medijastinalnim limfnim čvorovima creva i na crevima), multicentrični (na više organskih sistema istovremeno) i timusni. Sumnja na postoja-

nje tumora postavlja se na osnovu hematoloških i biohemijskih analiza krvi, ultrazvuka abdomena, a finalna dijagnoza po biopsiji, ukoliko je lokalizacija tumora operabilna.

Dijagnoza Brzi test kod mačje leukemije detektuje p27 antigen što ga čini znatno preciznijim od brzog testa na mačju imunodeficijenciju. I pored toga, moguć je lažno negativni rezultat kao posledica povlačenja virusa u genom. Osnovna razlika između pozitivnih i lažno negativnih jedinki je što pozitivne izlučuju virus bez obzira na kliničku sliku, dok to kod negativnih nije slučaj.

Zaštita drugih jedinki u domu Ukoliko je mačka pozitivna na testove nije poželjno uvoditi novu jedinku u dom jer, na taj način, doprinosimo širenju infekcije. Takođe, pozitivne jedinke ne smeju biti donori krvi za transfuziju, niti se smeju pariti tj. potrebno je podvrgnuti ih sterilizaciji ili kastraciji. Prilikom uvođenja nove jedinke u dom u kom živi mačka negativna na testove i bez simptoma, neophodno je novog člana zajednice testirati kako se ne bi potencijalno uneo infekt.

Lečenje i vakcinacija Lečenje je najvećim delom simptomatsko, ne leči se uzrok već se saniraju posledice dejstva virusa, konkurentne infekcije i simptomi. To se postiže primenom antibiotika, infuzija, multivitaminskih preparata i visokokvalitetne hrane. Primena antivirusnih lekova je teoretski moguća, ali zbog niza negativnih efekata (hepatotoksičnost, anemija i citopenija) izbegavaju se u rutinskoj praksi, jer nanose više štete nego koristi. Međutim, u terapiji FeLV povoljno se pokazala upotreba imunomodulatornih lekova. Njihova uloga je u poboljšanju kliničkog stanja tako što stimulišu otpuštanje citokina koji imaju ulogu u moduliranju imunološke reakcije. Koristi se humani rekombinantni alfa interferon. Na osnovu do sada navedenog, može se reći da su prevencija i terapija dve povezane celine i da ih je potrebno kombinovati, dok vakcinacija u slučaju ova dva oboljenja predstavlja najdiskutabilnije pitanje. Vakcina protiv FeLV-a, prema preskripciji, primenjuje se kod mačića starosti 2 meseca, zatim se ponavlja mesec dana kasnije, nakon godinu dana sledi revakcinacija a nakon nje se ponavlja na 3 godine. Pre njene upotrebe neophodno je testirati mačiće na ove dve bolesti i ako su lažno pozitivni neophodno je sačekati 6 meseci starosti, uraditi testiranje i tek nakon dobijanja negativnih rezultata pristupiti vakcinaciji. U naučnim radovima se sve češće skreće pažnja na pojavu vakcinalno posredovanih tumora najčešće maligne prirode, koji se javljaju kod mačaka kao posledica primene ove vakcine, zbog čega nije u rutinskoj upotrebi. Vakcina protiv FIV-a postoji ali se rutinski ne primenjuje i u mnogim zemljama nije registrovana. l

www.pharmamedica.rs

„DETOKSIKACIJA” OD VAKCINE I DRUGE DEZINFORMACIJE Nakon dobijene vakcine protiv korona virusa, veliki broj građana širom Amerike traži način kako da detoksikuje organizam zbog neosnovanog straha da bi vakcina mogla ostaviti štetne posledice na njihovo zdravlje. Prema brojnim sprovedenim anketama, značajan broj ljudi odlučio se za vakcinaciju zbog sve učestalijih restriktivnih mera koje ih onemogućavaju da svakodnevno funkcionišu, ali i zbog pritisaka poslodavaca. Upravo ljudi koji su do poslednjeg trenutka oklevali da se vakcinišu ili koji su to učinili mimo svoje volje, sada postaju akteri neobičnog fenomena – potrage za načinima kako da svoj organizam „očiste“ od vakcine. Na društvenim mrežama, poput TikTok-a, postoje viralni sadržaji sa „savetima” šta treba da radite kako biste izbegli neželjena dejstva vakcine. Među „savetima” izdvaja se kupka za detoksikaciju koja sadrži boraks, zatim detoks dijeta koja uključuje namirnice sa visokim sadržajem masti i suplemente koji sadrže cink i vitamine C i D. Među predlozima za „detoksikaciju” mogu se naći i oni koji su izuzetno opasni za zdravlje čoveka, kao što su uzimanje ivermektina i hidroksihlorokina.

Pandemija je, na žalost, pokazala svu moć društvenih mreža, jer se čini da dezinformacije koje mogu biti opasne i po život, nikada lakše nisu dolazile do publike. Ono što je važno ponoviti je da su sve dostupne vakcine prošle neophodna testiranja, te da su odobrene za upotrebu. Naravno, ponekad se nakon vakcinacije mogu pojaviti kratkotrajne nuspojave slične gripu. Teže komplikacije su izuzetno retke. Ukoliko ipak imate nedoumicu ili strah od vakcine, porazgovarajte sa vašim lekarom. Twitter, Facebook, TikTok i ostale mreže idealan su rasadnik dezinformacija od kojih neke mogu da vas koštaju i života.

PharmaMedica ⁄ broj 82

41


muško zdravlje

Zdrava prostata, komfor i zadovoljstvo autor: dr sc med Tatjana Mraović, dijetolog, spec. higijene i ekologije

P

rostata ili kestenjača je polna žlezda, koja muškarcima zadaje brigu i traži pažnju nekada i u ranoj srednjoj dobi. Veličine je kestena, smeštena ispod mokraćne bešike tako da okružuje mokraćni kanal. Produkuje tečnost u kojoj se spermatozoidi „kupaju“ i održavaju vitalnost u procesu oplodnje. Njeno uvećanje ili hipertrofija je prirodom vođen proces nakon 50 godine života, sa prvim tegobama u sedmoj deceniji života. Smetnje se javljaju kada njeno uvećanje poprimi takve razmere da ona svojom veličinom remeti pražnjenje mokraćne bešike, odnosno smeta protoku urina kroz mokraćni kanal (uretru). Tegobe izazvane ovom benignom hipertrofijom prostate su veoma raširene, a u velikom broju slučajeva smetnje se dobro podnose uz malo pažnje posvećene ishrani i uz primenu biljnih medikamenata. Sve sveže pojedene namirnice, bez dodataka soli i začina koje sadrže Unos tečnosti so su bogate vodom. Na prvom mestu, za dobro zdrav- Sve sveže salate: zelena salata, puterica, ajzberg i druge podvrste, lje prostate neophodna je dobra hidratacija. Dovoljna količina teč- krastavac, paradajz, sladak kupus, mladi spanać, matovilec imaju dinosti, koliko god vas to češće vodilo do toaleta, je veoma važna za uretska svojstva. Zatim sveže voće ili sveže zamrcelo telo, ujedno ispira bešiku u kojoj zadržavanje mokraće pogo- znuto voće, voćni kompoti iz vaše duje razvoju bakterija i nastajanju kuhinje bez dodavanja šećera su upala, cistitisa. Realno treba popi- za preporuku. ti pet do devet čaša tečnosti dnev- Čaj od kukuruzne svile, uvin čaj, no i sa unosom završiti do 19 sati, da biste imali mirnu noć.

Primena prirodnih diuretika Uz tečnost treba uvesti prirodne diuretike u ishranu.

42

Oni deluju nadražujuće već u sasvim malim količinama i uzrokuju velike smetnje u radu prostate.

Primena vitamina i minerala

čaj od koprive (istraživanja nemačkih naučnika pokazala su da ekstrakti korena koprive blagotvorno deluju kod hipertrofije prostate). Ulje bundeve hladno ceđeno, semenke golice i namirnice koje sadrže likopen, poput svežeg paradajza, njegovog soka, naglašavam neslanog, treba uvesti u svakodnevnu ishranu. Kafa i alkohol, iako deluju diuretski, nikako nisu za preporuku.

Pravilna ishrana može da obezbedi dovoljan unos cinka u organizam jer je on prisutan u mnogim namirnicama. Mediteranska ishrana i u ovoj zdravstvenoj tegobi je za svaku preporuku.

PharmaMedica ⁄ broj 82

Cink je mineral koji leči prostatu. Dobar izbor je hrana bogata vitaminom B i cinkom. Povremena suplementacija vitaminom B je opravdana. On je i blag diuretik. Ćelije hipertofične prostate sadrže manjak cinka, pa stoga kažemo da je cink mineral koji leči prostatu. Cink usporava stvaranje i nagomilavanje hormona dihidrotestosterona, sekundarnog metabolita muškog polnog hormona testosterona, a koji je jedan od uzroka u nastanku tumora prostate, te ga treba nadoknaditi. Pravilna ishrana može da obezbedi dovoljan unos cinka u organizam, jer je on prisutan u mnogim namirnicama. Mediteranska ishrana i u ovoj zdravstvenoj tegobi je za svaku preporuku. Cinka ima u integralnim žitaricama, mahunarkama, orasima, morskoj ribi i plodovima mora, kao i posnom mesu. Vitamin E i omega-3 masne kiseline prisutne u plavoj ribi (skuša, sardela, girice, inćuni) sprečavaju nastanak ili umiruju već nastale upalne procese u prostati. Takođe treba razmisliti o povremenoj suplementaciji vitaminom E, ali i vitaminom D. Oni su bitni kao jaki antioksidansi u očuvanju snažnijeg imuniteta, a njihovi deficiti nisu retki. Moguće je laboratorijskom analizom krvi utvrditi njihove vrednosti pre sprovođenja suplementacije. l

www.pharmamedica.rs



SPREJ ZA USTA


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.