PharmaMedica br 84 by PharmaMedica

PharmaMedica O

Z D R A V L J U

N A

R A Z U M L J I V

N A Č I N

www.pharmamedica.rs

BROJ 84

GODINA XI

Intervju:

dr Milutin Kostić, specijalista psihijatrije

Kada je tuga prekomerna?

AKTUELNO

Prof. dr Aleksandar Perić

Da li su organski proizvodi zaista zdraviji

Polipi u nosu

Kvercetin

Lasersko skidanje dioptrije

PLASTIKA I GOJAZNOST dr Vesna Cerović oftalmolog

NARCISI,

vesnici proleća zagledani u ljudsku dušu

Upotreba kanabisa u medicinske svrhe - da ili možda ipak ne P O T R A Ž I T E

S L E D E Ć I

B R O J

P O Č E T K O M

J U L A

2 0 2 2 .

sadr žaj 4.

BROJ 84

I NTERVJU dr Milutin Kostić, specijalista psihijatrije TUGA vs DEPRESIJA: Kada je tuga prekomerna?

O torinolaringologija Nosna polipoza

12.

Reč urednice Nedavno je na zvaničnom Twitter profilu Eurovision Song Contest-a objavljena zanimljivost da je ove godine prvi put u istoriji takmičenja tekst neke pesme bio na latinskom jeziku. U farmaciji i medicini nam latinski nije stran, ali ćemo zato po prvi put u istoriji PharmaMedice u našem časopisu pomenuti Evrosong. Već mesecima svet pevuši gotovo zarazne stihove: ”Umetnica mora biti zdrava… Biti zdrava, bit, bit, bit, biti zdrava…”. Čak i oni koji srpski ne razumeju, prevodili su reči na Google Translate-u, pratili novinske objave, otkrivali nove i nove slojeve i značenja koje nam je Konstraktina pesma ponudila. Na kraju, ispostavilo se da smo svedoci nečeg stvarno važnog – ni jedna kampanja na svetu koja promoviše brigu o mentalnom i fizičkom zdravlju se nije čula toliko daleko i toliko snažno kao umetnički performans naše predstavnice na Evrosongu. I ni jedna kampanja nas do sada nije naterala da istinski promislimo o porukama koje su nam u pesmi ”In corpore sano” upućene baš na latinskom. Da bismo se, u vremenu ekoloških katastrofa, ratova, prisilnih migracija i pandemija kovida i silikona, bar na trenutak zaustavili. Mens infima in corpore sano. Animus tristis in corpore sano. Mens desperata in corpore sano. Mens conterrita in corpore sano. I šta ćemo sad? Za početak da prelistamo novi broj PharmaMedice i naše mentalno blagostanje stavimo ispred svega. P.S. Redakcija časopisa PharmaMedica upućuje čestitke Ani Đurić Konstrakti na ostvarenom uspehu na Evrosongu, ali još više što je svojom pesmom i performansom ceo svet podsetila na vrednosti koje smo i pojedinačno i kolektivno prilično zapustili.

Hemikalije iz plastike dovode do gojaznosti 16.

18.

I shrana Kvercetin

22.

A ktuelno Alergijski konjuktivitis

24.

O fltalmologija Lasersko skidanje dioptrije

26.

I shrana ORGANSKI PROIZVODI Da li su organski proizvodi zaista zdraviji?

30.

S tomatologija U zdravom telu, zdravi zubi

32.

N oviteti

Plod zove, lekovita hrana 34.

I ntimno Kad nestane seksualna želja

38.

L jubimci ako zaštiti psa od bolesti K koju prenose krpelji

40.

H obi Vesnici proleća zagledani u ljudsku dušu

42.

Glavni i odgovorni urednik: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković Dizajn i prelom: Pharma Medica Design Studio

web: www.pharmamedica.rs

T rougao Upotreba kanabisa u medicinske svrhe

Urednik, mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Marketing: Pharma Medica, agencija za marketing

E kologija

F armacija 8 interesantnih priča o poreklu lekova e-mail: office@pharmamedica.rs Štampa: Cicero, Beograd Fotografije: Shutterstock Izdaje: PharmaMedica, agencija za marketing, 11000 Beograd, Arh.Gerasima Zelića 6/17 tel: +381 65 231. 80. 36

26 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613/614

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora.

Pharma Medica : o zdravlju na razumljiv način/ glavni i odgovorni urednik Jasmina Jović Novaković.- God.1 br. 1 (oktobar 2009), - Beograd (Arh. Gerasima Zelića 6/17) : Pharma Medica, 2009- (Beograd : Cicero).-27 cm.

Časopis je besplatan

ISSN 1821-2786 COBISS. SR-ID 170077196

ON-LINE IZDANJE NA www.pharmamedica.rs

INTERVJU

TUGA vs DEPRESIJA:

KADA JE TUGA PREKOMERNA? Da li imamo pravo da budemo tužni i kada je ta tuga prekomerna? Šta je depresija i kako se leči? U trenutku kada je javni prostor preplavljen tvrdnjama da je depresija bolest XXI, kada se benzodiazepini i antidepresivi ne samo olako prepisuju, nego i piju ”na svoju ruku”, o tananim ljudskim emocijama, razgovaramo sa dr Milutinom Kostićem, specijalistom psihijatrije u Institutu za mentalno zdravlje

oznata je vaša teza da trenutna dijagnostika depresije utiče na patologizovanje normalne tuge, a da se kao poremećaj tumači i tuga koja je veoma često adekvatna u odnosu na životne okolnosti pacijenta. Kako onda možemo definisati depresiju? Najpošteniji odgovor bi bio – ne znam. To je ujedno i odgovor svih mojih kolega koji zaista žele da razumeju ovu materiju. S druge strane, mi smo se kao esnaf dogovorili u kojim situacijama ćemo nešto tretirati kao depresiju. Ono što znamo je da je depresija poremećaj emocija i raspoloženja. To je prekomerna tuga, tuga koja nije adekvatna. Onako kako je opisano u knjigama, dijagnostički sve lepo zvuči, ali kada uđete dublje u materiju, vidite da su gomile stvari koje se definišu kao objektivne zapravo subjektivne. Mi smo se kao esnaf dogovorili da određeni set simptoma definišemo kao depresiju, iako ne znamo da li je nešto suštinski biološki poremećeno kod pacijenta. I tu je osnovni problem, kada je nešto bolest, to izaziva problem i određenu neprijatnost. U fizičkom i motornom smislu, vrlo je jasno da bilo kakva vrsta neprijatnosti predstavlja nekakav problem. Ako npr. meni neko krene da lomi ruku, ja ću osetiti bol. Ali ako mi niko ne lomi ruku, ne bi trebalo da osetim bol. Ako ga osećam, logično je da postoji nešto iznutra što izaziva tu bol. Međutim, sa osećanjima nije tako. Tu nema fizičke boli jer su emocije i raspoloženje proizvod mog socijalnog integriteta. Jako je važno, ako

dr Milutin Kostić,

specijalista psihijatrije u Institutu za mentalno zdravlje i klinički asistent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na katedri psihijatrije

PharmaMedica ⁄ broj 84

www.pharmamedica.rs

U fizičkom i motornom smislu, vrlo je jasno da bilo kakva vrsta neprijatnosti predstavlja nekakav problem. Ako npr. meni neko krene da lomi ruku, ja ću osetiti bol. Ali ako mi niko ne lomi ruku, ne bi trebalo da osetim bol. Ako ga osećam, logično je da postoji nešto iznutra što izaziva tu bol. Međutim, sa osećanjima nije tako.

naša socijalna pozicija nije dobra, da naša duša to prepozna ne bi li reagovala i upozorila nas. To nije sve bolest. Ilustracije radi, moja ruka nije bolesna ako je neko lomi, problem je u onome ko je lomi. Ali sama bol je dobra, jer će da me spreči da mi neko do kraja slomi ruku, jer ću krenuti da se opirem. Tako imamo i socijalne signale nekog gubitka, usamljenosti i slično, a koje izazivaju različite neprijatne emocije. To neprijatno, ne znači nužno i bolesno. Sasvim je normalno da je neka osoba tužna ako je npr. izgubila blisku osobu. Takođe je normalno da je neko uplašen da će dobiti otkaz ili da je ljut ukoliko ga je neko pokrao. U kom trenutku te emocije više nisu adekvatne, mi ne znamo. Da li to znači da je kod tuge i depresije sve na simptomatskom nivou? Tako je, a na tom simptomatskom nivou tretiramo simptome kao bolest. Ako mene boli kičma, naravno da je to neprijatno, naravno da tu nešto nije dobro, ali mi to ne definišemo kao bolest bola kičme jer ona zapravo ne postoji. Može biti tumor, mogu biti različite povrede kičme i neurona koji idu kroz kičmu i kičmenu moždinu, a koji izazivaju simptom bola. Onda tražimo uzrok. U našoj oblasti simptom je tuga, strah, tj. ono što je samo po sebi bolest. To jeste jedna nelogičnost sa kojom se susrećemo. Da li to znači

www.pharmamedica.rs

da depresija ne postoji? Ne znači. Jer kao što svaki organ može da se „pokvari“, može i mozak. Regulacija emocija ne mora uvek da bude savršena i ona može da se pokvari. A kada će se desiti ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo i fer je da i pacijent to zna. Ipak, pacijenti veruju lekarima i njihovom sudu… Problem je što lekari imaju moć koje često nisu svesni ili je olako uzimaju. Kada me pacijent vidi u belom mantilu ili dolazi kod mene po pomoć, on dolazi sa jednim poverenjem. Pacijent veruje da ja znam o čemu govorim i da je moj savet u njegovom najboljem interesu. I to je istina. I upravo zbog tog poverenja, pacijentu uvek kažem da ja ne mogu da mu garantujem da će mu određeni lek pomoći. Neki lekari tvrde da je neki lek najbolji izbor za njih iz najbolje namere, ali to nije fer. Tačan odgovor bi bio da pacijentu kažem da mislim da neka terapija može da mu pomogne, ali i da ima neželjene efekte. Zato je izuzetno važno da lekar i pacijent zajednički donesu od-

Prema mom iskustvu, za 99% slučajeva kada se ljudi osećaju tužno (ili depresivno), imaju i realan razlog za takve emocije.

luku o lečenju. Potpuno otvoreno govorim pacijentima da npr. 20% ima šanse da im neki lek pomogne, a 50% ima šanse da će taj isti lek prouzrokovati problem sa npr. potencijom. Imao sam dva pacijenta koja su imala impotenciju usled upotrebe antidepresiva i jedan mi je rekao – „nemojte, doktore da skidate lek, super se osećam i to mi je najvažnije”. Drugi pacijent je rekao da nema veze što mu je bolje, ali da bez potencije ne može da živi. Ovde niko nije u krivu. To je moralno vrednosno pitanje svake osobe ponaosob. I svako ima pravo da odlučuje o tome. Da li postoje neki parametri u dijagnostici depresije koji su „opipljiviji“, neka merenja ili ispitivanja koja mogu da ukažu na poremećaj? Baš ništa. Ali imamo parametre koji mogu da nam ukažu šta nije depresija. Na primer, ako imate nizak nivo hormona štitne žlezde i osećate bezvoljnost, gubitak energije i druge simptome, to nije depresija već hipotireoza. S druge strane, ako su vam hormoni štitne žlezde u redu, onda možemo da kažemo da se radi o depresiji jer smo isključili sve druge fizičke aspekte koji mogu ukazati na neko drugo oboljenje koje daje slične simptome. Kolektivnoj konfuziji u dijagnostifikovanju depresije daje i činjenica da nemaju svi pacijenti neke zajedničke tegobe sa liste simptoma na

PharmaMedica ⁄ broj 84

Veoma često slušamo o „depresivnim epizodama“? Depresija se tumači kao ciklični poremećaj. Dakle, postoje periodi pogoršanja i poboljšanja. Epizoda predstavlja period kad smo u pogoršanju. Te varijacije mogu biti ogromne. Da li su to zaista depresivne epizode, epizode tuge, napetosti, neraspoloženja zbog objektivnih okolnosti - ne znamo. Moramo biti oprezni kako to tumačimo.

osnovu koje utvrđujemo depresiju. Na primer, imamo pacijente koji previše spavaju, ali i one koji premalo spavaju. Zato uvek ponavljam da su ti parametri kojima se vodimo kompromis struke, sa ogromnom dozom rezerve. U lečenju depresije treba biti oprezan i strpljiv. Čini se da danas u celom svetu, pa i u mojoj struci u Srbiji, opreza na žalost fali. Fali nam da kažemo da nešto ne znamo i da je potrebno sa ljudima razgovarati i polako dolaziti do rešenja. Obično se ljudi pitaju koliko dugo je posle neke stresne situacije normalno osećati tugu? Ni na to pitanje nemamo tačan odgovor. Uvek mi je drago kada kod mene dođe pacijent što pre nakon što oseti tugu koju teško podnosi. Ako je čovek tužan, neću mu obavezno prepisivati lekove, jer je ljudima potrebna i socijalna podrška. Kao lekar se trudim da pružim i empatiju i podršku i savet. Nije to nikakva grandiozna i spektakularna psihoterapija. To je, pre svega, ljudska podrška pacijentu kada mu je teško u životu. Prema mom iskustvu, za 99% slučajeva kada se ljudi osećaju tužno (ili depresivno), imaju i realan razlog za takve emocije. Skoro svaki pacijent koji dođe sa simptomima

Ako je čovek tužan, neću mu obavezno prepisivati lekove, jer je ljudima potrebna i socijalna podrška. Kao lekar se trudim da pružim i empatiju i podršku i savet. tuge ima neki razlog. Retko se dešava i da zaista nema razloga, ali iskustvo mi govori da se tada uglavnom radi o bipolarnom poremećaju, a ne o depresiji.

Kako se depresivna stanja mogu lečiti? Šta su antidepresivi koji se danas sve češće prepisuju? Imamo dve klase lekova koje pacijenti često koriste. S jedne strane su to sedativi koji se propisuju za anksioznost, a sa druge antidepresivi koji se koriste za poboljšanje raspoloženja. Tugu uvek prati strah i napetost i to nisu hermetički razdvojene emocije. Mi ih sve zajedno osećamo. Benzodiazepini su lekovi koji se trenutno u Srbiji najčešće koriste. To su lekovi za smirenje i izazivaju brzo smanjenje napetosti. Ovi lekovi mogu brzo da izazovu zavisnost, već nakon par nedelja redovnog korišćenja. Ono što mene frustrira je nedostatak komunikacije o tom riziku između lekara i pacijenata i nedovoljna obaveštenost pacijenata. Pacijenti čak među sobom dele i pozajmljuju te lekove. Ne shvataju da je razlika između droge i leka samo akademska, ali ne i suštinska. Imam pacijente koji

Kažete da je struka postigla konsenzus kada je reč o kriterijumima za dijagnostikovanje depresije? Koji se simptomi ubrajaju u depresiju? To su tuga, gubitak interesovanja, gubitak energije, značajna promena u apetitu ili ritmu sna, oslabljena koncentracija, značajne ideje krivice ili bezvrednosti... Veliki broj ljudi ima određene simptome koji mogu da se tumače kao depresija, ali verujem da najveći broj njih zapravo nema depresiju. Ali ako se neko konstano ili često oseća tužno, ako se oseća nezadovoljno, ako je izgubio interesovanje i ne vidi ni u čemu smisao, signal je da nešto mora da menja. Važno je da ljudi pričaju sa članovima porodice, prijateljima, sami sa sobom, da dolaze do zaključaka zbog čega se tako osećaju, šta ih frustrira… Nekad su to stvari koje možemo da menjamo, ali ima i onih koje ne možemo da menjamo i onda tu moramo da nađemo balans i mir. Na primer, kad izgubimo blisku osobu, to ne možemo da promenimo, ali možemo da nađemo mir i prihvatimo da te osobe više nema. Ako možete, prvo probajte sa određenim promenama životnog stila. Nekada je možda problem u svakodnevnoj kolotečini, nekad u nedostatku nekog cilja u životu…

PharmaMedica ⁄ broj 84

www.pharmamedica.rs

dođu i kažu da nikako ne koristite droge, ali piju benzodiazepine već 10 godina i to na svoju ruku. Ili kažu da im je neophodan samo taj lek, jer ako ga ne uzmu tresu im se ruke. Ne razumeju da to može biti deo apstinencijalne krize. Srbija je, na žalost, među vodećim zemljama po stepenu upotrebe ovih lekova i oni se prepisuju sa neverovatnom lakoćom. Druga klasa lekova su antidepresivi. Oni se koriste kod depresije za lečenje tuge, a koriste se i dugoročno kod anksioznosti. Oni nemaju tu vrstu akutnog dejstva kao što imaju benzodiazepini, ali kod dugotrajnog korišćenja i kod njih može da se stvori zavisnost. Kako izgleda apstinencijalna kriza nakon upotrebe antidepresiva? Jedan od razloga zašto se 30 godina o tome nije govorilo jeste što je veliki broj simptoma apstinencijalne krize vrlo nalik onom što mi nazivamo depresijom. Ljudi osećaju anksioznost, napetost, neraspoloženje. Ono po čemu ih najčešće razlikujemo je što imate ljude koji dan nakon isključenja terapije mogu da imaju te simptome, a da to zapravo nije bolest koja se vraća, nego moguća apstinencijalna kriza. U jednom našem istraživanju smo imali pacijentkinju koja nije uspela da

Neretko se nakon prestanka uzimanja antidepresiva pojavljuje nesanica, napetost, neraspoloženje. Do ovih saznanja se došlo nedavno, tek pre dve, tri godine. izdrži bez lekova. Morao je da joj se uključi lek i ona je sutradan došla sa osmehom. Lek joj je pružio verovatno i jednu vrstu placebo sigurnosti. Ono što sve više primećujemo jeste dugoročna upotreba antidepresiva i benzodiazepina. Imamo veliki broj pacijenata u dispanzeru sa višegodišnjim terapijama sa kojih ne mogu da se skinu jer se plaše apstinencijalne krize. Kakva je efikasnost antidepresiva? Antidepresivi imaju prilično malu efikasnost. Na skali od 52 boda, otprilike dva boda je razlika između placeba, onih ljudi koji ne uzimaju lek i onih koji uzimaju. Takva razlika je klinički gotovo beznačajna. Neretko se nakon prestanka uzimanja antidepresiva pojavljuje nesanica, napetost, neraspoloženje. Do ovih saznanja se došlo nedavno, tek pre dve, tri godine. Šta se dešava? Pacijent kaže da mu je opet loše kada ne uzima lek, vraća mu se i ostaje u začaranom krugu. l

Ljudi su naučeni da slušaju lekare. Kako pacijent reaguje na mogućnost uticanja na izbor načina na koji će se lečiti? Reakcije su različite. Ima zaista situacije kada kažu „ne znam doktore, vi sami odlučite“. Ima onih koji dođu unapred očekujući da će dobiti lek i onda im zasmeta ako im ne ponudim taj lek. Uvek je dobro pacijentima ukazati i na prednosti i na mane lekova, ali ne mogu da im uskratim pravo na nešto što postoji kao „alat“, na nešto što je odobreno u medicini. S druge strane, dolaze i pacijenti koji učestvuju aktivno u izboru terapije i razmotre sve opcije koje im ponudim. Trudim se da sa pacijentima imam potpuno otvoren pristup i to ih neretko zbunjuje jer smatraju da lekar treba sam da odluči.

Dr Kostić ističe da nije samo farmakoterapija metod lečenja (prekomerne) tuge, napetosti i depresije. Veoma dobre rezultate može da da i psihoterapija jer je u prirodi čoveka da gradi socijalne veze. Kroz razgovor čovek može doći do nekih rešenja koja ga mogu u velikoj meri osloboditi tuge i drugih neprijatnih emocija.

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 84

OTORINOLARINGOLOGIJA

Nosna polipoza autor: Prof. dr Aleksandar Perić, otorinolaringolog, Klinika za ORL Vojnomedicinska akademija

osna polipoza je hronično zapaljensko oboljenje sluzokože nosa i paranazalnih sinusa koje se karakteriše prolapsom otečene sluzokože, obično iz prednjeg etmoidalnog sinusa. Odatle mase otečene sluzokože „propadaju” kroz srednji nosni hodnik u nosnu šupljinu u vidu polipoznih masa, koje znatno ometaju ili onemogućuju disanje na nos.

Simptomi bolesti Osim otežanog disanja na nos, javljaju se i osećaj pritiska u predelu lica,

sluzavo - gnojava sekrecija iz nosa i osećaj slivanja sekreta u ždrelo, kao i oslabljeno čulo mirisa. Nosna polipoza, koja se smatra komplikovanom formom hroničnog rinosinuzitisa, može da postoji kao izolovano oboljenje ili da bude udruženo sa bronhijalnom astmom, preosetljivošću na aspirin i druge nesteroidne antiinflamatorne analgetike, alergijskim rinitisom i poremećajima mukocilijarnog transporta. Bolest je najčešće obostrana i retko je prisutna u dečijoj populaciji, kada je

uglavnom udružena sa nekim sistemskim bolestima, kao što je cistična fibroza. Osnovni patološki supstrat u nosnoj polipozi je hronično zapaljenje, posredovano pre svega eozinofilnim granulocitima i limfocitima. Većina nosnih polipa (oko 90%) su upravo eozinofilni polipi, dok preostalih 10% čine neeozinofilni polipi, gde su glavne ćelije posrednici u hroničnom zapaljenju neutrofili i limfociti. I pored toga što među efektorskim ćelijama dominiraju eozinofili, nosnu polipozu ne treba primarno smatrati alergijskim oboljenjem.

Uzrok bolesti Uzrok ove bolesti nije poznat i pretpostavlja se da u njenom nastanku ulogu igra veći broj faktora. Danas se pojačana lokalna imunska reakcija na toksine koje oslobađaju bakterije Staphylococcus aureus, kao i oslabljena odbrambena uloga sluzokože nosa i paranazalnih sinusa, smatraju pokretačima hroničnog zapaljenja, u kome se kao krajnji ishod razvijaju nosni polipi. Naravno da u nastanku nosne polipoze ulogu imaju i faktori sredine, kao što su aerozagađenja,

Osim otežanog disanja na nos, javljaju se i osećaj pritiska u predelu lica, sluzavo - gnojava sekrecija iz nosa i osećaj slivanja sekreta u ždrelo, kao i oslabljeno čulo mirisa.

PharmaMedica ⁄ broj 84

www.pharmamedica.rs

česte virusne i bakterijske infekcije sluzokože sinusa, alergije, preosetljivost na nesteroidne antiinflamatorne lekove i dr.

Uzrok ove bolesti nije poznat i pretpostavlja se da u njenom nastanku ulogu igra veći broj faktora

Obostrani i jednostrani polipi Sve što je do sada rečeno se odnosi na obostrane nosne polipe, koji izrastaju najčešće iz etmoidalnih sinusa. Međutim, mogu se naći i jednostrani polipi, takozvani hoanalni polipi. Najčešće „polaze” sa sluzokože zadnjeg zida maksilarnog sinusa, odakle rastu i ispunjavaju šupljinu sinusa, zatim, tokom rasta „prolaze“ kroz njegovo ☻„pomoćno (akcesorno)“ ušće i zatim kroz srednji nosni hodnik, rastu duž poda nosne šupljine, odakle prolaze kroz zadnji otvor nosne šupljine (hoanu) u ždrelo. Zato se najčešći među njima zovu antrohoanalni polipi. Njihovo poreklo nije poznato, a njihove histološke karakteristike se razlikuju u odnosu na etmoidalne, obostrane polipe.

Dijagnoza i lečenje bolesti Dijagnozu nosne polipoze nije teško postaviti na osnovu simptoma,

otorinolaringološkog pregleda, endoskopije nosne šupljine i skenera paranazalnih sinusa. Lečenje može biti medikamentno i hirurško. U terapiji nosne polipoze su se lokalna (intranazalna) i sistemska primena kortikosteroida pokazale veoma korisnim. Sistemska primena podrazumeva da pacijenti u periodu ne dužem od dve nedelje dobijaju oralne doze kortikosteroida, u vidu tableta. Ovakva primena dovodi do smanjenja veličine nosnih polipa i do smanjenja

intenziteta simptoma nosne polipoze, pre svega do poboljšanja čula mirisa. Međutim, oralna primena kortikosteroida je povezana sa brojnim potencijalnim neželjenim efektima. Zbog toga se ne preporučuje mlađima od 18 godina, trudnicama, dojiljama, obolelima od dijabetesa, endokrinih poremećaja i osobama sa poremećajima funkcije digestivnog sistema. Lokalna, intranazalna primena kortikosteroida je daleko bezbednija. Lekovi se ovde primenjuju u obliku

sprejeva za nos, obično u jutarnjim satima, kada su meka tkiva nosne šupljine najviše prilagođena dejstvu kortikosteroida. Intranazalni kortikosteroidi najnovije generacije, kao što su flutikazon furoat i mometazon furoat, s obzirom na činjenicu da u minimalnim količinama sa sluzokože nosa dospevaju u krvotok, praktično ne dovode do udaljenih efekata, te su bezbedni za upotrebu. Problemi nastaju u slučajevima uznapredovale bolesti, kada su polipi jako veliki, pa primena spreja nema efekta na srednje i zadnje partije nosne šupljine, a pogotovo ne na etmoidalne sinuse, odakle polipi najčešće rastu. U takvim slučajevima treba pokušati sa intranazalnom primenom kortikosteroida u obliku kapi. Kortikosteroidne kapi, unesene u prednje patije nosne šupljine, lakše se između polipoznih masa „provuku” do srednjih i zadnjih delova nosa, a delimično i do ušća etmoidalnih sinusa. Kod pacijenata kod kojih nosna polipoza nije udružena sa astmom ili preosetljivošću na nesteroidne antiinflamatorne analgetike, treba pokušati i sa dugotrajnom, niskodoziranom oralnom primenom makrolidnih antibiotika, kao što su klaritromicin ili roksitromicin. Brojna istraživanja su pokazala da ovi lekovi veoma efikasno smanjuju intenzitet hroničnog zapaljenja u nosnoj polipozi. Značajno smanjuju koncentracije medijatora zapaljenske reakcije i dovode do smanjenja veličine nosnih

polipa. Takođe, uočeno je da primena ovih lekova pre hirurškog lečenja nosne polipoze dovodi do znatnog odlaganja ponovnog rasta nosnih polipa nakon hirurškog lečenja. Dugotrajna primena makrolida nije dozvoljena kod dece, trudnica, dojilja i osoba sa bolestima jetre i digestivnog sistema.

Biloška terapija Novina u lečenju uznapredovale nosne polipoze, uglavnom u slučajevima udruženosti sa astmom je primena monoklonskih antitela (mepolizumab, dupilumab i dr.) u formi biološke terapije. Rezultati dvostruko - slepih, placebo - kontrolisanih studija su pokazali veoma korisno dejstvo ovih lekova, ali je problem njihova visoka cena, koja ih čini teško dostupnim većini naših pacijenata.

Hirurško lečnje Zbog svega navedenog, terapija broj jedan u lečenju nosne polipoze i dalje je hirurško lečenje, naročito kod uznapredovale bolesti. U Vojnomedicinskoj akademiji se nosna polipoza već dve decenije uspešno leči primenom funkcionalne endoskopske sinusne hirurgije (FESS). Cilj ove hirurške procedure je da se uz minimalno uklanjanje tkiva postigne maksimalni efekat u lečenju. Izvodi se u opštoj anesteziji, pod kontrolom endoskopa, čime se omogućava mnogo veća preglednost inače malog operativnog polja, u odnosu na klasičnu hiruršku proceduru. Nakon

što se iz nosnih šupljina uklone velike polipozne mase, pristupa se srednjem nosnom hodniku, odakle se uklone male polipozne mase. Zatim se posebnim instrumentom ukloni takozvani sabljasti nastavak, da bi se ušlo u prednji deo etmoidalnog sinusa. Odatle se uklone mali polipi i obolela sluzokoža, a nakon toga se ulazi u zadnji deo etmoidalnog sinusa, odakle se uklone patološke promene i zgusnuti sekret. Proširi se ušće maksilarnog sinusa i odatle se uklone zgusnuti sekret i patološki izmenjena sluzokoža. Odstranjeni materijal se obavezno pošalje na patohistološku analizu. Na taj način se polipi uklone ne samo iz nosnih šupljina, već i iz šupljina sinusa. Tako se uz manje razaranje normalnih anatomskih struktura postiže veća radikalnost u uklanjanju polipa u odnosu na klasičan hirurški pristup. S obzirom na dobru preglednost, endoskopski zahvat je daleko bezbedniji. Pošto uzrok hroničnog zapaljenja koje je u osnovi nastanka nosnih polipa nije poznat, definitivno izlečenje nosne polipoze za sada nije moguće. Nosni polipi imaju tendenciju ponovnog rasta, koji se može delimično usporiti ili odložiti primenom intranazalnih kortikosteroida ili oralnom primenom antibiotika u periodu nakon hirurškog lečenja. Zbog toga je neophodno periodično praćenje bolesnika od strane rinologa. l

Terapija broj jedan u lečenju nosne polipoze i dalje je hirurško lečenje, naročito kod uznapredovale bolesti. U Vojnomedicinskoj akademiji se nosna polipoza već dve decenije uspešno leči primenom funkcionalne endoskopske sinusne hirurgije (FESS).

EKOLOGIJA

Plastika je svuda oko nas. Sa njom živimo. Ono što znamo je da je plastika štetna za životnu sredinu, pa samim tim i za naše zdravlje. Ali, da li ste znali da plastika sadrži na hiljade hemikalija od kojih neke mogu doprineti gojaznosti?

Hemikalije iz plastike dovode do gojaznosti autor: Tamara Vlaškalin

aterijalima i proizvodima od plastike neki hemijski aditivi daju određene poželjne osobine (boju, mekoću i nezapaljivost) kako bi postali praktičniji u svakodnevnom životu. Međutim, hemikalije koje im daju sve te osobine su rizične po čovekovo zdravlje. Takvi predmeti, u koje spadaju i plastične igračke, posebno su štetni za zdravlje dece. Takođe znamo da određeni ftalati (grupa hemijskih supstanci koje se koriste kao omekšivači plastike), mogu međusobno da se kombinuju i tako utiču na plodnost.

Reč je o tzv. efektu kombinacije ili koktel efektu. Pored toga, nove studije otkrile su da niz plastičnih predmeta za domaćinstvo sadrži za sada nama nepoznate hemikalije.

koje mogu da prouzrokuju izdavaja se - gojaznost.

PANDEMIJA GOJAZNOSTI

Hemikalije utiču na ljudski metabolizam podstičući rast masnih ćelija tj. adipocita. To znači da problem gojaznosti ne postoji samo kod fizički neaktivnih ljudi i zbog prevelikog unosa kalorija, već se javlja i usled povećanja industrijskih hemikalija u životnoj sredini.

Hemikalije u plastičnim predmetima koji se koriste u domaćinstvu, kao što su flaše, čaše za jogurt, ambalaže za mleko, kese za zamrzivač i činije, potencijalni su izvor akutnih toksikoloških oboljenja. Pored niza oboljenja

Od 1975. godine do danas se utrostručio broj gojaznih ljudi na globalnom nivou. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2016. godine bilo je više od 1,9 milijardi goja-

Studije kažu da je jedna trećina ispitivanih predmeta sadržala hemikalije koje izazvaju rast i proliferaciju masnih ćelija kod miševa u laboratorijskim uslovima.

PharmaMedica ⁄ broj 84

www.pharmamedica.rs

Važno je znati da prisustvo i malih količina pesticida utiče na hormonski disbalans i, između ostalog, može izazvati gojaznost. znih odraslih ljudi. Jedan od krivaca za ovako poražavajuće podatke po pitanju gojaznosti na globalnom nivou jesu sintetičke hemikalije u našem okruženju koje se nazivaju endokrini disruptori. Oni utiču na endokrini sistem koji opet uključuje hormone koji regulišu metabolizam, apetit i telesnu težinu. Najpoznatiji endokrini disruptori su bisfenol A i ftalati. Pored gojaznosti, ove hemikalije utiču i na plodnost, pojavu dijabetesa i drugih zdravstvenih problema. Istraživanja pokazuju da bisfenol A ima sposobnost da ubrza rast masnih ćelija, pa time dolazi do poremećaja funkcije pankreasa i nastanka insulinske rezistencije. Ako se tome dodaju i neurološki i reproduktivni problemi posebno kod muškaraca (sterilitet), to je dovoljan razlog da se zapitamo koliko su zaista opasne hemikalije koje se nalaze svuda oko nas. Ftalati i bisfenol A nalaze se i u urinu, krvi i majčinom mleku. Oni spadaju u glavne endokrine „ometače“ čiji je uticaj na ljudsko zdravlje posebno štetan. Ove hemikalije nisu prisutne samo u predmetima za domaćinstvo, one su prisutne u svim proizvodima od plastike: plastične papuče, zavese za tuš kabine, plastični predmeti. Čak je i udisanje prašine koja je bila u kontaktu sa npr. plastičnim podom štetno. Verovali ili ne, i pesak na plažama sadrži mikročestice plastike koje dolaze u direktan dodir sa našom kožom. Čak 7 do 10 odsto peska na plažama u celom svetu čini usitnjena plastika. Ftalati i bisfenol A su sveprisutni i u sredstvima za ličnu higijenu, posebno u sintetičkim mirisnim proizvodima. Važno je znati da prisustvo i malih količina pesticida utiče na hormonski disbalans i između ostalog može izazvati gojaznost. Posebno zabranje-

ni organohlorni pesticidi (poznatiji kao DDT), zajedno sa organofosfornim pesticidima i karbamatima, povezuju se sa gojaznošću.

ŠTA KAŽU NAUČNICI? Uticaj hemikalija iz plastičnih predmeta na gojaznost kod ljudi proučava se već decenijama unazad. Autori u svojim radovima ističu da rezultati ovih istraživanja nisu konačni jer se eksperimenti odvijaju u laboratorijskim uslovima. Dakle, njihov rad obavljan je in vitro a ne in vivo, a broj hemikalija koje mogu izazvati gojaznost još uvek je nepoznat. Za ekstrakciju hemikalija iz plastike naučnici su koristili metanol, a to možda ne odražava najvernije ono što se dešava u svakodnevnim uslovima. To je potvrdio i autor istraživanja dr Martin Vagner, vanredni profesor bilogije sa Univerziteata za nauku i tehnologiju u Norveškoj. Ono što je za sada sigurno je da je bisfenol A definitivno povezan sa gojaznošću. Dr Vagner je pozvao na odgovornost proizvođače plastike da svoje proizvode učine hemijski jednostanvijim i bezbednijim.

ZAŠTITIMO SEBE I ŽIVOTNU SREDINU U poslednjih sedamdesetak godina proizvodnja plastike se znatno povećala. Čak i do 200 puta. Plastika je svuda oko nas - u hrani koju jedemo, predmetima koje koristimo i vodi koju

PharmaMedica ⁄ broj 84

pijemo. Čak i u najudaljinijim predelima Amazonije možemo pronaći tragove plastike. Dok naučnici pokušavaju da odgonetnu mnoge nepoznanice po pitanju hemijskog sastava, delovanja i uticaja hemikalija iz plastike na ljudski organizam, na nama je odgovornost za sopstveno zdravlje i životnu sredinu.

Istraživanja pokazuju da bisfenol A ima sposobnost da ubrza rast masnih ćelija, pa time dolazi do poremećaja funkcije pankreasa i nastanka insulinske rezistencije. Ipak, nije svaka vrsta plastike u jednakoj meri štetna po zdravlje ljudi. Na dnu plastične ambalaže nalaze se oznake za reciklažu (brojevi od 1 do 7) koje su nam smernica za dalje korišćenje ili ne korišćenje određenog plastičnog proizvoda. Ograničavajući upotrebu plastike, kozmetike i toaletnih proizvoda, zatim izbegavanjem preterano prerađene i upakovane hrane, možemo smanjiti štetan uticaj hemikalija na naš organizam. Ako tome dodamo i ono što je već provereno, redovnu fizičku aktivnost i balansiranu ishranu, onda je to dobitna kombinacija koja garantuje zdrav i srećan život – bez suvišnih kilograma. l

www.pharmamedica.rs

Polen napada

- vreme je za

Lectranal

Lectranal® pomaže prirodno! Lectranal® / Lectranal® Acute

izloženost

efekat

2 x 1 kapsula

neutralizacija alergena

rezultat bez simptoma ili značajno ublaženi

IgE

Lectranal® – osetite razliku za period povećane izloženosti alergenima i normalnu funkciju imunog sistema prirodna formula sa ekstraktom korena kozinca (Astragalus membranaceus)

obogaćen kalcijumom i vitaminom C pogodan za dugotrajnu ili povremenu primenu bez neugodnih nuspojava

Snaga prirode kod sezonskih alergija. Astragalus doprinosi otpornosti organizma prema spoljnim uticajima. Vitamin C doprinosi normalnom funkcionisanju imunog sistema.

www.lectranal.com.hr | savet@milsing.rs

Sprečavanje pojave alergijskih simptoma

Ublažavanje postojećih simptoma

TROUGAO

Upotreba kanabisa u medicinske svrhe autor: mr ph. Vladimir Novaković

Tradicija upotrebe konoplje (Canabis sativa) zbog njenog psihoaktivnog dejstva duga je nekoliko hiljada godina, a još je u antičkom dobu bilo pokušaja njene primene u medicinske svrhe. Međutim, ozbiljnije interesovanje za ovo pitanje javlja se nakon 1964. godine, kada je identifikovan glavni aktivni sastojak konoplje, po skraćenici svog hemijskog naziva poznat kao THC (tetrahidrokanabiol).

anas su stavovi po pitanju primene kanabisa širom sveta podeljeni. Grubo gledano, mogu se razlikovati tri kategorije. Neke zemlje (uključujući i Srbiju) zakonom zabranjuju svaku upotrebu kanabisa, druge su legalizovale upotrebu kanabisa u medicinske svrhe dok je nemedicinska (rekreativna) konzumacija ostala zabranjena, zemlje iz treće kategorije legalizovale su obe primene ove biljke. Globalni trend naginje legalizaciji, a tom trendu pogoduju kako otkrića vezana za medicinu tako i ekonomska dobit koju države preko poreza, izvoza i sličnog ostvaruju usled legalne i strogo kontrolisane distribucije konoplje.

Pod strogo kontrolisanom distribucijom podrazumevaju se jasni zakoni koji definišu dozvoljenu količinu marihuane koja se može kupovati, dozvoljen broj biljaka u privatnom uzgoju, rešavanje problema ilegalne prodaje, zabranu prodaje maloletnicima (višegodišnje zatvorske kazne), standardizovanu proizvodnju… Sve su to bitne stavke koje obezbeđuju zaštitu zdravlja samih građana. Treba pomenuti da

Kanabinoidi ne ispoljavaju psihoaktivna dejstva kao što je to slučaj sa THC-om, ali mogu ispoljiti određene farmakološke efekte kakvo je, recimo, antikonvulzivno dejstvo

PharmaMedica ⁄ broj 84

neke zemlje koje su legalizaciju sprovele dosledno i dobro organizovano beleže pad upotrebe marihuane među maloletnicima u odnosu na period pre legalizacije. Slede neki od rezultata naučnih ispitivanja efekata konoplje, odnosno njenih sastojaka, na ljudski organizam. Pored THC-a, koji je glavna psihoaktivna supstanca biljke, ekstrakt kanabisa sadrži i druge srodne komponente. Sve te supstance se jednim imenom nazivaju kanabinoidi. Kao najznačajniji, trenutno se izdvajaju kanabidiol i kanabinol. Ovi kanabinoidi ne ispoljavaju psihoaktivna dejstva kao što je to slučaj sa THC-om, ali mogu ispoljiti određene farmakološke efekte kakvo je, recimo, antikonvulzivno dejstvo.

www.pharmamedica.rs

THC uglavnom deluje na CNS, Glavni periferni efekti: l tahikardija (ubrzan rad srca) a glavni subjektivni efekti l širenje krvnih sudova (naročito koje kod ljudi izaziva su: Osećaj opuštenosti i blagostanja koji nalikuje efektu etanola, ali bez prateće nepažnje i agresije (iako stopa saobraćajnih nesreća usled konzumacije kanabisa nije zanemarljiva, ona je manja nego što je to slučaj sa konzumacijom alkohola). l Izoštren senzibilitet (zvukovi i vidni nadražaji izgledaju intezivnije i živopisnije). Ovi efekti su svakako slabiji nego kod upotrebe LSD-a, takođe pojava paranoidnih deluzija neuporedivo je ređa. l Teška upotreba kanabisa u adolescenciji dovodi se u vezu sa kasnijim psihijatrijskim poremećajima. l

Efekti koji se na ljudima i životinjama mogu direktno meriti tokom studija: oštećenje kratkoročne memorije, otežano učenje i rešavanje jednostavnih zadataka (subjektivni osećaj povećane kreativnosti se ne odražava u stvarnim perfomansama) l oštećenje motorne koordinacije (otežano upravljanje motornim vozilom) l katalepsija (usvajanje fiksnih neprirodnih položaja) l hipotermija (sniženje telesne temperature) l analgezija l

površnih krvnih sudova oka što uzrokuje karakterističan izgled zakrvavljenih očiju) l sniženje očnog pritiska l širenje bronhija

Tolerancija na kanabis i zavisnost se javljaju samo u malom broju slučajeva, a to su uglavnom teški korisnici. Ako ih poredimo sa nikotinom i alkoholom, kanabinoidi izazivaju zavisnost u manjoj meri. Kada do zavisnosti ipak dođe, simptomi apstinencije slični su simptomima apstinencije od alkohola ili opijata: mučnina, uznemirenost, razdražljivost, konfuznost, tahikardija i znojenje, ali su relativno blagi i ne izazivaju prisilnu potrebu za uzimanjem kanabisa. Značajniji aspekt jeste psihološka zavisnost. Posmatrano iz medicinskog ugla, kanabinoidi se danas najčešće primenjuju u terapiji različitih teških oboljenja. Hemioterapija karcinoma poznata je po svojim brojnim neželjenim dejstvima među kojima je i izražena mučnina. Aktivni sastojci konoplje deluju antiemetično, što će reći da umanjuju osećaj mučnine i nagon za povraćanjem. Pored toga, efikasni su u terapiji hroničnog bola, koji je još jedna od čestih tegoba ovih pacijenata. Antikonvulzivna dejstva (dejstva usmerena na otpuštanje grčeva) mogu biti od značaja u olakšavanju te-

Pročitajte Marihuana (Canabis sativa) se (zlo)upotrebljava zbog osećanja euforije koji izaziva. Korisnik doživljava prijatne senzacije, boje i zvukovi postaju intenzivniji i čini se da vreme prolazi sporije. Nakon nekog vremena osećanje euforije prolazi i osoba se može osetiti pospano ili depresivno. O upotrebi marihuana – iz ugla psihijatra Vesne Tepšić Ostojić

goba pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti i sl. U toku su i klinička ispitivanja vezana za primenu kanabinoida kod epilepsije, glaukoma, hipertenzije, Alchajmerove bolesti… U Srbiji je pre nekoliko godina bilo značajnih pokušaja da se legalizuje medicinska primena konoplje, ali su ti pokušaji prošli neuspešno. Ovo pitanje ponovo budi pažnju javnosti i otkriva svoju nezaobilaznu aktuelnost. l

Konoplja je biljka koja se koristila daleko u prošlosti, od koje su se izrađivali konopci, odela, jarboli, ukrasi, oružje, biljka koja je u prošlosti mnogo puta zabranjivana, danas biljka koja je sve prisutnija u svakodnevnoj ishrani. O industrijskoj konoplji – iz ugla dr farm. tehnologije Marije Radojković

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 84

ISHRANA

KVERCETIN

autor: mr ph. Teodora Tea Antić Identifikovanje pokretača iscrpljivanja imunološkog sistema i promena načina života predstavlja važan korak u procesu unapređenja zdravlja. Nažalost, neretko promena načina života nije dovoljna te često, u stanjima oslabljenog imuniteta, posežemo za određenim dijetetskim suplementima.

ored brojnih vitamina i minerala čija se efikasnost ne može osporiti, jedan manje poznat fitonutrijent, zbog svog prvenstveno imunološkog potencijala, poslednjih godina sve više privlači pažnju naučnika i zdravstvenih radnika. U pitanju je kvercetin.

Šta je kvercetin? Kvercetin pripada grupi bioflavonoida. Sadržan je u širokoj paleti namirnica poput voća, povrća, orašastih plodova, žitarica i lekovitog bilja. Najzastupljeniji je u kaparu, potom crvenom bobičastom voću i lisnatom povrću dok se oblici sa najvećom bioraspoloživošću - sposobnošću da se iz digestivnog trakta apsorbuju i u krvi nađu u maksimalnim koncentracijama, nalaze u crnom luku. Predstavlja moćan antioksidans, što znači da posreduje u procesu neutralisanja slobodnih radikala. Slobodni radikali jesu atomi ili molekuli, nastali tokom velikog broja, bilo fizioloških bilo patoloških, procesa u organizmu. Odlikuje ih postojanje nesparenih elektrona, čestica negativnog naelektrisanja, koje, težeći formiranju elektronskog para i time svojoj stabilnosti, napadaju različite stukture organizma oduzimajući im pritom nedostajuću subatomsku česticu.

PharmaMedica ⁄ broj 84

www.pharmamedica.rs

SAZNAJTE SVE O VITAMINU C

obzirom da virus predstavlja mikroorganizam čija je aktivnost uslovljena njegovim inkorporiranjem u ćeliju domaćina koja mu obezbeđuje replikaciju i dalje razmnožavanje, antivirusnim efektom kvercetina smatra se njegova sposobnost sprečavanja ulaska virusa u ćeliju i inhibicija reprikacije njegovog genetskog materijala. Baš kao što je to slučaj sa vitaminom C, smatra se da kvercetin i cink ostvaruju sinergizam odnosno da kvercetin omogućava transport cinka u ćeliju što potencira antivirusno delovanje.

Da li sa unosom kvercetina ishranom možemo preterati?

Pomenuti mehanizam delovanja slobodnih radikala leži u osnovi oštećenja ćelija što može prouzrokovati gubitak njihovih funkcija. Kako je ovaj proces uvek praćen pojavom zapaljenja odnosno inflamacije, brojne studije su ispitivale antiinflamatorne efekte kvercetina.

Kvercetin i vitamin C odlična kombinacija

Namirnice bogate kvercetinom mogu ublažiti simptome alergija delujući sličnim mehanizmom kao lekovi indikovani u terapiji ovog oboljenja te se svakako savetuje njihovo uključivanje u ishranu osoba sa atopijom lekove iz farmakoterapijske grupe antagonista histaminskih H1 receptora koji sprečavaju ostvarivanje efekata histamina - materije koja se u prekomernoj meri oslobađa iz pojedinih ćelija imunskog sistema pri kontaktu organizma sa alergenom. Podaci dobijeni u nekolicini naučnih istraživanja ukazuju da namirnice bogate kvercetinom mogu ublažiti simptome alergija delujući sličnim mehanizmom kao lekovi indikovani u terapiji ovog oboljenja te se svakako savetuje njihovo uključivanje u ishranu osoba sa atopijom.

Tom prilikom je uočena korelacija između primene kvercetina, u dozi od 500 miligrama, i sniženja C reaktivnog proteina (CRP-a), biomarkera koji predstavlja jedan od glavnih pokazatelja zapaljenja. Na tržištu se mogu pronaći preparati sa nešto nižim dozama kvercetina najčešće u kombinaciji sa vitaminom C. Ove dve molekule dokazano deluju sinergistički. To znači da se dodavanjem vitamina C kvercetinu postiže efekat veći od zbira njihovih pojedinačnih efekata, što omogućava formulisanje dijetetskih suplemenata sa manjim količinama kvercetina a pritom ne dolazi do umanjenja njegovog dejstva.

Pomoć u borbi protiv virusnih infekcija

Kvercetin u borbi protiv alergija

Poput drugih jedinjenja iz grupe flavonoida, kvercetin može biti dobar saveznik u borbi sa virusnim infekcijama. S

Zbog velike učestalosti u svetskoj populaciji, alergijske bolesti se često nazivaju „epidemijom 21. veka“. Gotovo četvrtina stanovništva boluje od neke vrste alergije i u terapiji koristi takozvane „antihistaminike“ odnosno

Trudnicama ne savetuje primena dijetetskih suplementa sa bazi kvercetina, jer nisu vršene odgovarajuće studije bezbednosti

PharmaMedica ⁄ broj 84

Toksični efekti kvercetina, unesenog konzumiranjem namirnica koje su njime bogate, nisu zabeleženi. Pretpostavlja se da je ishranom moguće uneti tek oko 80mg kvercetina i, iako se u prirodnim izvorima kvercetin ne nalazi izolovan već u kompleksima sa različitim materijama sa kojima može ostvariti sinergističko delovanje, smatra se da je ta količina ipak nedovoljna da bi se delovanje obezbedilo što predstavlja jedan od razloga postojanja dijetetskih suplemenata na bazi kvercetina.

Bezbedonosni profil Neželjene reakcije usled upotrebe ovih preparata nisu primećene u praksi. Savet svim osobama jeste konsultovanje sa lekarom ili farmaceutom o potencijalnim interakcijama lekova koje primenjuju sa kvercetinom. Primera radi, postoje podaci o antikoagulantnom delovanju ovog bioflavonoida, što kod velikog broja ljudi predstavlja pozitivan sporedni efekat, međutim, kod osoba koje u terapiji koriste lekove za razređivanje krvi, efekti mogu biti onemogućeni ili pak pojačani što svako nije cilj pri lečenju. Takođe, zbog njegovog imunomodulatornog dejstva, treba ga obazrivo preporučivati osobama sa autoimunim bolestima. Trudnicama se ne savetuje primena dijetetskih suplementa sa bazi kvercetina, jer nisu vršene odgovarajuće studije bezbednosti za ovu populaciju dok od korišćenja namirnica bogatih kvercetinom u ishrani nema bojazni. l

www.pharmamedica.rs

Gel za genitalno područje, za spoljašnju upotrebu

AKTUELNO

Alergijski konjuktivitis autor: dr Danijela Ranđelović - oftalmolog Alergijski konjuktivitis je oboljenje oka koje se češće javlja kod osoba koje imaju neku od alergijskih bolesti. Simptomi se javljaju vezano za sezonu alergena (npr. polen trave). Alergiju mogu uzrokovati neke supstance kao što su kozmetika, parfemi, proteinske naslage na kontaktnim sočivima ili neki lekovi. Bolest obično zahvata oba oka i obično je praćena natečenim kapcima.

onjuktivitis je upala konjuktive, tankog providnog pokrivača koji pokriva unutrašnju stranu kapaka i prednji deo oka osim rožnjače. Najčešći simptomi i znaci alergijskog konjuktivitisa su lak otok područja oko očiju, crvenilo, svrab i suzenje. Takođe može da dođe do simptoma od strane nosa kao što je otok nosne sluznice, kijanje, curenje iz nosa i svrab. Dok su drugi nealergijski konjuktivitisi obično jednostrani, alergijski konjuktivitis zahvata oba oka. Postoji pet različitih tipova alergijskog konjuktivitisa: sezonski, nesezonski, vernalni, atopijski i gigantopapilarni.

SEZONSKI ALERGIJKSI KONJUKTIVITIS Sezonski alergijski konjuktivitis je najuobičajeniji oblik alergijskog konjuktivitisa. Obično se javlja kada konjuktiva dođe u dodir sa alergenima koji se sezonski nalaze u vazduhu. Obično se radi o polenu i semenu trava. Vrlo često ljudi koji imaju ovakvu alergiju imaju i alergijski rinitis.

NESEZONSKI ALERGIJKSI KONJUKTIVITIS Nesezonski alergijski konjuktivitis je uzrokovan prašinom koja potiče od kućnih ljubimaca ili domaćih životinja, grinja, perja i sličnih supstanci. Ovaj oblik konjuktivitisa se može javljati tokom čitave godine. Simptomi su obično izraženiji na prelazu između godišnjih doba. Simptomi su veoma slični sezonskom konjuktivitisu. Pacijenti osim lekova koji im se propisuju treba da izbegavaju dodir sa alergenima. Ako se ne tretiraju i jedan i drugi oblik konjuktivitisa retko dovode do hroničnih komplikacija. Nekada mogu da dovedu do ozbiljnih problema u drugim delovima oka kao što je na primer upala dužice ili rožnjače.

VERNALNI KONJUKTIVITIS Vernalni konjuktivitis predstavlja hronični oblik konjuktivitisa koji se najčešće dešava tokom proleća i jeseni. Ova

Sezonski alergijski konjuktivitis se obično javlja kada konjuktiva dođe u dodir sa alergenima koji se sezonski nalaze u vazduhu. Obično se radi o polenu i semenu trava.

PharmaMedica ⁄ broj 84

www.pharmamedica.rs

KAKO SE ALERGIJSKI KONJUKTIVITIS LEČI? Cilj lečenja alergijskog konjuktivitisa jeste smanjenje simptoma ili prekidanje ciklusa reakcije na jednom od tri nivoa: na nivou medijatora upale, na nivou mastocita ili na nivou eozinofila. Očigledno je da bi idealna terapija bila ona koja prekida alergijsku reakciju u njenom korenu. Najčešće se daju antihistaminici koji smanjuju osećaj pečenja, crvenila i otoka rožnjače. Mogu se davati sistemski kao tablete ili lokalno kao kapi. U lečenju alergijskog konjuktivitisa presudni su anamneza i pravilan i detaljan očni pregled. Pri sumnji na alergijski konjuktivitis određivanje pravilne dijagnoze potrebno je prepustiti oftalmologu. Nekritična primena kortikosteroida, posebno bez redovitih oftalmoloških kontrola, može stvoriti ozbiljne nuspojave i maskirati znakove upale sasvim druge geneze.

hronična bolest konjuktive može dovesti do trajnih oštećenja vida zbog čega predstavlja jedan od dva najopasnija oblika alergijskog konjuktivitisa. Vernalni konjuktivitis se češće javlja kod muškaraca nego kod žena, a ima i alergijsku i nealergijsku komponentu. Najbolje je da se ovom bole-

sti i njenim tretmanom bavi oftalmolog kome je uža specijalnost prednji segment oka i alergije oka.

ATOPIJSKI KONJUKTIVITIS Atopijski konjuktivitis je oblik alergijskog konjuktivitisa koji je udružen sa atopijskim dermatitisom (ekcemom)

kapaka i lica. Simptomi su sličnim onim kod sezonskog i nesezonskog konjuktvitisa, dok je njegova specifičnost gusti mukozni konjuktivalni sekret. Ovaj oblik alergijskog konjuktivitisa se najčešće ispoljava tokom adolescencije ili u ranim dvadesetim godinama života. Takođe, može da se javi u osoba koje imaju u anamnezi alergije, naročito alergijski rinitis i astmu. Kao i kod vernalnog konjuktivitisa, atopijski konjuktivitis može uzrokovati trajna oštećenja oka.

GIGANTOPAPILARNI KONJUKTIVITIS Gigantopapilarni konjuktivitis je najčešće uzrokovan nošenjem kontaktnih sočiva. Veruje se da je uzrokovan alergijskom reakcijom na belančevine koje se nakupljaju na površini kontaktnih sočiva, očnih proteza ili krajeva konaca - sutura koji vire iz konjuktive nakon određenih hirurških zahvata na oku. l

OFLTALMOLOGIJA

Lasersko skidanje dioptrije

Pitali smo dr Vesnu Cerović specijalistu oftalmologije, oftalmohirurga Šta je leasersko skidanje dioptrije? Lasersko skidanje dioptrije je zahvat kojim se laserskim zracima remodulira rožnjača u cilju oslobađanja (uklanjanja) dioptrije, poboljšanja vidne oštrine, odnosno eliminacije optičkih pomagala (naočare ili kontaktna sočiva).

U refrakcione anomalije spadaju: Kratkovidost (MYOPIA) - posledica je veće dužine oka, pa se slika formira ispred makule. Koriguje se „minus“ dioptrijom kako bi se slika pomerila i formirala u centru vida, a samim tim izoštrio vid.

Koji uslovi moraju biti ispunjeni kako bi se zahvat izveo? Prvi uslov za lasersko skidanje dioptrije je da je potencijalni pacijent punoletan, tj. da je stariji od 18 godina. Oko mora da bude zdravo. Pre odluke se radi veoma detaljan pregled koji podrazumeva niz analiza i merenja parametara oka.

Dalekovidost (HYPERMETROPIA) posledica je kraće dužine oka, slika se Šta su refrakcione anomalije? formira u zamišljenoj tački iza makule. Koriguje se „plus“ dioptrijim koja poDioptrija mora biti stabilna najmanje REFRAKCIONE ANOMALIJE su stručniji termin za izraz dioptrija koji mera sliku u centar vida i izoštrava vid godinu dana, jer ukoliko dioptrija ima tendenciju da se menja, nakon samog je bliskiji običnom čoveku i najčešće i na daljinu i na blizinu. operativnog zahvata će se ponovo iszavise od dužine oka. (Normalna duAstigmatizam je nepravilna zakrivlje- poljiti na oku. žina oka je 24mm). nost rožnjače u određenom meridijaDioptrija mora biti stabilna nu i manifestuje se zasenčenjem slike. Ukoliko su ispunjeni svi uslovi (denajmanje godinu dana, jer ukoliko Koriguje se cilindrima koji koriguju ne- bljina rožnjače zakrivljenost, opseg dioptrija ima tendenciju da se pravilnu zakrivljenost. Najčešće se dioptrije, uzrast i godine pacijenta) menja, nakon operativnog zahvata javlja u kombinaciji sa miopijom ili hi- možemo potpuno bezbedno izvesti će se ponovo ispoljiti na oku. permetropijom. operativni zahvat.

PharmaMedica ⁄ broj 84

www.pharmamedica.rs

Prvih mesec dana preporučuje se izbegavanje teških fizičkih napora, kontaktnih sportova i mogućnost infekcije.

Koja veličina dioptrije se može laserski ukloniti? Dioptrija koja se može laserski ukloniti je od +6 do -10 dioptrija i do 6 dioptrija astigmatizma. Skidanje dioptrije spada u estetske zahvate, cilj je osloboditi se optičkih pomagala, tako da oko mora biti potpuno zdravo, kako bi rezultati hirurške procedure bili zadovoljavajući.

Kako se zahvat sprovodi? Hirurški zahvat se izvodi najsavremenijim laserskim aparatima koji u sebi imaju softverske sisteme za programiranje tretmana i praćenje oka. Sistem za praćenje oka (eyetracker) ima ulogu da za vreme tretmana prati pokrete oka i u svakom trenutku omogućava da laserski zrak deluje na ciljani deo rožnjače. LASIK je najizvođenija hirurška metoda. Sastoji se iz 2 stepena izvođenja. U prvom koraku se pravi flap (tanki poklopčić rožnjače). Nakon formiranja i podizanja flapa laserski zraci remodeliraju rožnjaču. Flap se nakon laserskog tretmana vrati na površinu, oko se ispere i zahvat je završen. Procedura veoma kratko traje, bezbolna je i vrlo konforna. PRK metoda je najstarija metoda i prva izvođena. Laserski zracima se najpre ukloni površinski sloj rožnjače (epitel), a potom se istim laserskim zracima remodelira rožnjača. U odnosu na LASIK je manje konforna, i oporavak je nešto duži. U savremenoj refraktivnoj hirurgiji se izvodi kod tankih rožnjača, manjih nepravilnosti i ožiljaka rožnjače.

Šta se radi ukoliko je potrebna istovremena korekcija dioptrije i na blizinu i na daljinu? Lasersko skidanje dioptrije se izvodi kod pacijenata u dobi 18-40 godina,

www.pharmamedica.rs

jer se skida dioptrija za daljinu. Ukoliko je osoba u godinama u kojima se ispoljava i dioptrija za blizinu, koja je posledica prirodnog starenja našeg optičkog sistema i slabljenja akomodacije tada se radi INTRAOKULARNA REFRAKTIVNA HIRURGIJA.

Zašto nastaje staračka dalekovidost? Naše prirodno sočivo ima mogućnost da promenom zakrivljenja odnosno stepena ispupčenja i zaravnjenja omogućava gledanje na blizinu i na daljinu. Mišić koji menja zakrivljenost sočiva je cilijarni mišić. Prilikom starenja njegova sposobnost se postepeno smanjuje i ova radnja nema svoj puni kapacitet, pa se ispoljava „staračka dalekovidost“, potrebne su nam naočare za blizu. Operacija uklanjanja našeg prirodnog sočiva sa ugradnjom intraokularnog multifokalnog sočiva, omogućva veoma dobar vid na daljinu, blizinu i srednju distancu.

Kako teče postoperativni tok nakon laserskog skidanja dioptrije? LASIK metoda kao hirurška intervencija je veoma konforna za pacijenta. Pacijent vidi nakon operativnog zahvata, oči nisu zatvorene. Propisuju se antibiotske kapljice koje se kapaju 2 nedelje uz veštačke suze. Potpuna vidna oštrina se postiže već dan nakon same intervencije. Pacijent može obavljati sve svakodnevne aktivnosti.

Nešto manje komforna je PRK metoda, koja je u hirurškom smislu bezbednija. Nakon ove hirurške intervencije može se javiti neprijatnost u vidu grebanja i pojačanog suzenja. Oko je zaštićeno terapeutskim kontaktnim sočivima nekoliko dana ili do potpune regeneracije površinskog epitela rožnjače. Takođe se i ovim pacijentima propisuje ista terapija: antibiotske kapljice i veštačke suze. Pacijenti uz svakodnevne aktivnosti već nakon 5-7 dana mogu da se bave i teškim fizičkim aktivnostima kao i kontaktnim sportom. Kontrolni pregledi se obavljaju 1., 7. i 30. dan nakon operacije.

Da li se nakon skidanja dioptrije, dioptrija može vratiti? Veoma je važan preoperativni pregled i podatak da je dioptrija stabilna najmanje godinu dana pre operacije. Ukoliko su svi uslovi zadovoljeni dioptrija se ne vraća. Takođe je potrebno naglasiti da se kod pacijenata koji su skinuli dioptriju nakon 40. godine života javlja staračka dalekovidost, odnosno potreba nošenja naočara za blizu. To je normalan proces starenja i slabljenja akomodacije, a ne vraćanje dioptrije. l

LEKARA MOŽETE PRONAĆI U:

EUROMEDIK Bolnica Pariske komune 22 Novi Beograd 011/2609644 011/2609657

PharmaMedica ⁄ broj 84

ISHRANA

ORGANSKI PROIZVODI Da li su organski proizvodi zaista zdraviji? autor: Tatjana Vlaškalin, diplomirani poljoprivredni inženjer

Svedoci smo nestručne upotrebe prekomernih količina sintetičkih sredstava za zaštitu i đubrenje u poljoprivredi koji ugrožavaju bezbednost i kvalitet hrane, a samim tim i zdravlje ljudi i životinja. Ovi jaki, sintetički modifikovani otrovi izazivaju veliki broj oboljenja kod čoveka i postaju sve nehumaniji način poljoprivredne proizvodnje. Zato je svet počeo da se okreće organskoj proizvodnji.

ko kažemo da je organski način poljoprivredne proizvodnje ustvari jedan vid tradicionalne, stare proizvodnje hrane, to ne znači da se vraćamo stotinak godina unazad kada se pesticidi i herbicidi nisu koristili. To znači da se vraćamo starom oprobanom receptu koji nam je darovala priroda.

Zeleni talas u proizvodnji hrane Poljoprivreda je strateški važna grana privrede koja istovremeno treba da bude održiva i sa aspekta ekosistema, i sa aspekta ekonomske isplativosti. Klasičan način proizvodnje hrane

tokom vremena prerastao je u proizvodnju koja ispunjava prehrambene potrebe izuzetno velikog broja ljudi. Samim tim se i brže uvećavaju prihodi. Međutim, kvalitet hrane koja je proizvedena konvencionalnim načinom proizvodnje iz godine u godinu opada. Stučnjaci koji insistiraju na odgovornosti prema zdravlju i čoveka i prirode, beskompromisno staju na stranu organske proizvodnje koja nosi svima dobro poznate oznake - eko ili bio.

Ali šta tačno podrazumeva organska proizvodnja hrane? Kvalitet vazduha, zemljišta i vode nije isti kao nekada, tako da je današnja

PharmaMedica ⁄ broj 84

organska proizvodnja zapravo moderna verzija tradicionalne poljoprivredne proizvodnje. Tehnološki napredak promenio je pravila igre, ali je cilj ostao isti – zdravstveno bezbedna hrana. Organska proizvodnja predstavlja zaokružen sistem upravljanja proizvodnjom hrane koji kombinuje najbolje ekološke prakse. To znači da se vodi računa o očuvanju prirodnih resursa i da se primenjuju visoki standardi proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane. Rukovodeći se principaima zdravlja i ekologije koje je postavila Međunarodna federacija pokreta za

www.pharmamedica.rs

BIRAM ORGANSKO, BIRAM ZDRAVO Krupni i sjajni plodovi voća ili povrća i kad im vreme nije, svakodnevno nas mame po marketima. Istina je da takvo voće i povrće, ali i mesni i mlečni proizvodni, sadrže u sebi i preko trideset vrsta pesticida i različitih hormonskih sredstava i antibiotika koji su štetni za zdravlje! Međutim, kada pričamo o organskoj hrani, svi već znamo da je to hrana koja je proizvedena u određenom ambijentu, uz strogu kontrolu upotrebe pesticida, herbicida, regulatora rasta i bilo kakve druge hemije. Prilikom proizvodnje organske hrane teži se prirodnom rastu biljaka. To znači da je kvalitet ovako proizvedene hrane i njena nutritivna vrednost bolja od hrane koja je proizvedena u uslovima koji teže maksimalnoj i brzoj proizvodnji. S obzirom da je osnovna funkcija hrane da pruži našem telu sve nutrijente neophodne za normalno funkcionisanje, rast i očuvanje zdravlja, organski sertifikovani proizvodi su uvek bolji izbor. Jednostavno, oni našem organizmu pružaju najbolje što priroda nudi.

organsku poljoprivredu, došlo se do bržeg razvoja organske poljoprivrede i razvijanja analitičke metode ocena organske hrane.

Zašto organska hrana? Jer je proizvedena na ekološki čistom i zdravom zemljištu, bez preterane upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja i na farmama koje poštuju principe organske proizvodnje. A principi organske proizvodnje nalažu da se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, dok se životinje hrane prirodnom ekološkom hranom. Organske proizvode

www.pharmamedica.rs

je poželjno koristiti i zato što prolaze kroz minimalan proces prerade, bez dodatnih emulgatora i konzervanasa koji bi im produžili rok trajanja. Organska hrana sadrži 50% više hranjivih materija, vitamina i minerala koji su neophodni našem organizmu. Iako su plodovi sitniji i neugledniji, organsko voće i povrće ima autentične i pune ukuse i mirise. Konzumacijom organske hrane smanjujemo rizik od mnogih bolesti poput kancera, poboljšavamo rad mozga, utičemo na jačanje imunog sistema. Postoje dokazi i da organska ishrana blakotvorno utiče na plodnost, a posebno se preporučuje trudnicama, deci i drugim osetljivim grupama. Generalno, organska hrana pruža čoveku efektnije regenerativne procese, omogućuje očuvanje životne vitalnosti, stvara jak prirodni imunitet i daje više snage i energije. Dokazano je da organski proizvedeno meso ima viši nivo omega 3 masnih kiselina i niži nivo zasićenih masti. To se odnosi i na organski proizvedeno mleko i sir. S obzirom da unos omega 3 masnih kiselina smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, organski proizvodi beskompromisno imaju prednost u odnosu na hranu dobijenu konvencionalnim načinom proizvodnje.

Dokazano je da organski proizvedeno meso ima viši nivo omega 3 masnih kiselina i niži nivo zasićenih masti. To se odnosi i na organski proizvedeno mleko i sir. E, sad, organska hrana nije bez mana. Ona se brže kvari jer u sebi ne sadrži konzervanse i druge štetne supstance. Takođe, organska ishrana podrazumeva izdvajanje više novca za hranu. Ali svako ko želi da očuva svoje zdravlje, ali i životnu sredinu, radije će se odreći nekih drugih životnih zadovoljstava u korist zdravije ishrane. Organski proizvedena hrana sadrži antioksidanse i određene mikronutrijente u većoj meri nego neorganska hrana. Ovo se posebno odnosi na sadržaj vitamina C i cinka. Studije pokazuju da su za čak 69% antioksidati prisutniji u organskim proizvodima, a sadržaj nitrata je oko 30% manji nego kod neorganskih namirnica.

Globalna sigurnost hrane – izazov današnjice Poljoprivredni proizvođači organskih namirnica u Republici Srbiji poštuju Zakon o organskoj proizvodnji i Pravilnik o kontroli i sertifikacji u organskoj proizvodnji i metodama organske

PharmaMedica ⁄ broj 84

proizvodnje. Zakon koji je usvojen 2010. godine ima za cilj da zaštiti potrošače i poljoprivredne proizvođače od nekorektne tržišne utakmice, kao i da jača sektor organske poljoprivredne proizvodnje kao održivog oblika poljoprivredne proizvodnje. Na žalost, broj gazdinstava koji se bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom za sada je još uvek mali. Uslovi za otpočinjanje organske proizvodnje hrane su vrlo strogi i skupi, pa je cena ovih proizvoda na tržištu i tri puta veća od cene hrane koja je proizvedena na konvencionalan način. Međutim, organska hrana postala je važan segment prehrambene proizvodnje u savremenom svetu. Sertifikovana organska hrana prolazi niz ispitivanja, a sertifikat je potvrda da je ona zdravstveno ispravna i bezbedna. Domaći sertifikovani proizvodi se obeležavaju znakom Organski proizvod kome je dodat nacionalni znak i logo ovlašćene kontrolne organizacije. Od devedesetih godina prošlog veka, globalno tržište organske hrane je poraslo za 20% na godišnjem nivou, sa

lo je ekspanziju. Ideja o važnosti zdrave ishrane i podizanja imuuniteta zdravstveno bezbednom hranom nikada nije bila prisutnija. Ukoliko postoji i jedna dobra strana pandemije, to je da je veliki broj ljudi otkrio benefite organske ishrane i promenio brojne štetne životne navike. Sve više cenimo prirodu i prirodno, zar ne? l

predviđanjem daljeg rasta. Međutim, organska hrana čini samo 1% do 2% ukupne svetske prodaje hrane. Organska hrana je sve popularnija i u Srbiji. Sa početkom pandemije, kada je briga za sopstveno zdravlje i zdravlje naših najbližih postalo tema broj jedan, tržište organske hrane i ekoloških neprehrambenih proizvoda dožive-

spanać VS tikvice KALIJUM

558 mg

Kao što je Popaj dobijao snagu od spanaća, mogli biste i vi jer se ovo lisnato povrće smatra superhranom. Razlog je veliki broj hranljivih materija i niskokaloričnost koju poseduje. Ovo lisnato povrće takođe koristi vašoj koži, kosi i kostima. Spanać pomaže u stabilizaciji nivoa glukoze u krvi i smanjuje rizik od razvoja raka.

KALIJUM

kalorije u 100 g

264 mg

kalorija u 100 g

1.14

2.86

grama proteina

ugljeno hidrata

3.63 g

NATRIJUMA

79 mg

NATRIJUMA ugljeno hidrata

3 mg

u 100 g

2.69 g

PharmaMedica ⁄ broj 84

Ako želite da smršate na zdrav način tikvice su prava hrana za to. Ima malo kalorija, a povećava sadržaj hranljivih materija u vašoj ishrani. Odlična je za poboljšanje vida i sprečavanje bolesti koje se javljaju kao posledica nedostatka vitamina C kao što su skorbut, skleroza i lake modrice. Takođe, tikvice mogu pomoći u lečenju astme

www.pharmamedica.rs

Inovacija među proizvodima magnezijuma Jedinstven proizvod sa svim neophodnim osobinama

Magnezijum citrat So magnezijuma iz koje se magnezijum najbolje resorbuje1

120 mg Mg2+ jona Maksimalna količina jona magnezijuma koja se resorbuje iz jedne doze2

RGD tehnologija (Brze Gastro Rastvorljivosti) Tehnologija kojom se postiže brza rastvorljivost tablete

Vitamini B6 i D3

PM-RS-2020-5-472

Doprinose normalnom funkcionisanju mišićnog i nervnog sistema3,4

Reference: 1. Ranade V.V., Somberg J.C., Bioavailability and Pharmacokinetics of Magnesium After Administration of Magnesium Salts to Humans, American Journal of Therapeutics 8, 345-357 (2001). 2. Fine K.D., Carol A., Santa Ana C.A., Porter J.L. and Fordtran J.S., Intestinal absorption of magnesium from food and supplements, J. Clin. Invest Vol. 88, 396-402, August 1991. 3. Schmulen A.C., Lerman M., Pak C.Y. et al., Effect of 1,25-(OH)2D3 on jejunal absorption of magnesium in patients with chronic renal disease, Am. J. Physiol. 1980; 238: G349-G352. 4. Rattan V., Sidhu H., Vaidyanathan S., Thind S.K., Nath R., Effect of combined supplementation of magnesium oxide and pyridoxine in calcium-oxide and pyridoxine in calciumoxalate stone formers, Urol. Res. 1994; 22(3):161-5.

STOMATOLOGIJA

U zdravom telu, zdravi zubi autor: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković

Pandemija korona virusa iz korena je uticala na sve segmente života i promenila naše navike i rutinu. O zdravlju se mnogo više razmišlja i govori, ali veliki broj pregleda, milom ili silom, stavljen je na stand by. Upravo ovakva situacija je i sa odlascima na redovne stomatološke preglede. Zato je važno znati da parodontalne bolesti idu mnogo dalje od usne duplje, te je redovna poseta stomatologu neophodna ukoliko želimo da budemo zdravi.

arodontopatija je jedna od najčešćih bolesti savremenog čoveka. Uz karijes spada u dva najozbiljnija stanja koja utiču na zdravlje zuba. I ne samo zuba. Naime, nove studije ukazuju na povezanost bolesti desni sa mentalnim zdravljem, ali i sa autoimunim, kardiovaskularnim i kardiometaboličkim bolestima. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, skoro polovina ljudi u ovoj zemlji starijih od 30 godina ima neki oblik parodontalne bolesti. Kako smo stariji i učestalost bolesti desni se povećava, pa se tako više od 70% starijih od 65 godina suočava sa parodontopatijom ili nekom drugom bolesti desni.

Veza bolesti desni i drugih bolesti Iako se do sada nije mnogo znalo o povezanosti lošeg oralnog zdravlja i različitih hroničnih i mentalnih bolesti, obimna studija sprovedena u Velikoj Britaniji dala je odgovore na mnoga pitanja. Prvo, studija je pokazala izraženu povezanost bolesti desni sa stanjem mentalnog zdravlja, pre svega anksioznošću i depresijom koje su se razvile kod 37% pacijenata sa oboljenjima desni. Loš zadah, klimanje zuba i njihov gubitak dovode do smanjenog samopouzdanja i (samo)isključivanja iz različitih društvenih aktivnosti. Takođe, bolesti desni mogu dovesti i do funkcionalnih problema u ishrani i trpljenje bola.

PharmaMedica ⁄ broj 84

www.pharmamedica.rs

SAZNAJTE: Da li ispravno peremo zube?

Kada govorimo o autoimunim bolestima kao što je reumatoidni artritis, dijabetes, psorijaza, one su se razvile kod 33% osoba koje pate od bolesti desni, a koji su učestvovali u istraživanju. Takođe, studija je pokazala da kod pacijenata koji pate od bolesti desni postoji 18% veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, 26% veći rizik od dijabetesa tipa 2 i 7% veći rizik od razvoja drugih kardiometaboličkih poremećaja.

udaljenih odredišta kao što je srce. Kao dokaz ove mogućnosti, istraživači navode da je bakterija Porphyromonas gingivalis upravo ona koja se najčešće pronalazi i u koronarnoj arteriji.

Kognitivni pad i zubi

Do nedavno se stomatološke tegobe nikada nisu povezivale sa mozgom i neurološkim stanjima. Međutim, jedna studija koja je, proučavajući kognitivPušenje i alkohol ne performanse, pratila 597 muškakao faktori rizika raca do 32 godine starosti, došla je do zaključka da kognitivni pad raste U faktore rizika bolesti desni spadakako se gube zubi. S obzirom da znaju i pušenje i konzumacija većih komo da su upravo bolesti desni i karijes ličina alkohola. Ove štetne životne glavni uzročnici gubitka zuba, može navike mogu imati refleksije ne samo na naše oralno zdravlje, nego i na kar- se pretpostaviti uzročno posledična veza sa neurološkim oboljenjima. Nadiovaskularni sistem. Ipak, i cigarete i alkohol nisu samo zajednički faktori ri- učnici su i Alchajmerovu bolest pozika, nego, pokazuju istraživanja, i više vezali da bolestima desni jer infekcija bakterijom Porphyromonas gingivalis od toga. podstiče proizvodnju i nakupljanje beO povezanosti bolesti desni i srčanih oboljenja još uvek se raspravlja, ali je- ta-amiloida u mozgu. Eksperimenti su čak dokazali i da se jedna vrsta bakdan broj naučnika kao vezu između terije, koja obično izaziva parodontiovih bolesti vidi u - upali. Zapravo, zatis, može naći i u mozgu pacijenata sa paljenski proces predstavlja odgovor Alchajmerom. Svakodnevno se radi na organizma na neki patogen. Ako upanovim studijama, te nas u budućnosti la traje duže, može doći do oštećenja možda čeka i jedno sasvim drugačitkiva i organa. Tako je i sa upalom deje viđenje Alchajmerove bolesti, i, nasni koja lančano izaziva upalu i u kardamo se, usporavanje ili zaustavljanje diovaskularnom sistemu. Za bolesti desni i kardiovaskularne bo- neurodegeneracije kod pacijenata. lesti „krivac“ se traži i u bakterijskoj Parodontoza i kancer infekciji. Neki naučnici tvrde da bakterije iz de- Poslednjih godina se bolesti desni posni mogu, putem krvi, dospeti i do vezuju i sa rizikom od pojave kance-

www.pharmamedica.rs

ra. Iako izgleda da između ovih bolesti nema dodirnih tačaka, istraživanje objavljeno u časopisu Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention pokazalo je da žene koje pate od parodontoze imaju veći rizik od raka dojke. U dodatno većem riziku su žene koje puše ili koje su nedavno ostavile cigarete. Naime, žene koje konzumiraju cigarete, pa čak i one koje su cigarete ostavile pre 20 godina, i koje imaju parodontozu imale su 36% veći rizik od raka dojke. Da li su „krivci“ bakterije koje iz usne duplje stižu do drugih organa, još uvek se ne može pouzdano reći. Ali…

Jasno je da je bolest desni učestala i veoma neprijatna. Možemo li razvoj ovih bolesti prevenirati? U velikoj meri – da. Pre svega vođenjem zdravih stilova života i redovnom higijenom usne duplje. Naime, plak na našim zubima je lepljiv, pa se na njemu sakuplja veliki broj bakterija. Ukoliko zube ne peremo redovno, može se stvoriti otok na desnima, upalni proces, infekcija i na kraju gingivitis. Ukoliko se nastalo stanje ne leči, ishod je kompleksnija i opasnija bolest koja slabi potporne strukture zuba – parodontitis. Zato, volite svoje zube i negujte njihovo zdravlje. Oni vam ne omogućavaju samo da bez problema zagrizete omiljenu hranu ili da imate lep osmeh. Oni su i čuvari drugih organa. l

PharmaMedica ⁄ broj 84

NOVITETI

Plod zove, lekovita hrana

ima nekoliko puta više u odnosu na borovnicu i brusnicu. Preparati u čijem sastavu se nalazi plod crne zove, posebno se preporučuju u sezoni prehlade i gripa. Flavonoidi među kojima i sambukol stimulišu pokretanje imunog odgovora i odbranu organizma od najezde virusa čime se sprečava nastanak infekcije. Takođe, sprečavanjem razmnožavanja virusa skraćuje se trajanje prehlade i gripa a simptomi su mnogo blaži.

Za kraj… Na poboljšanju imuniteta treba raditi svaki dan kako bi bio na visini zadatka i prkosio virusima kada za to dođe vreme. Uz zdravu ishranu, fizičku aktivnost, druženje sa ljudima sa kojima delimo iste vrednosti od velike pomoći su i preparati koji sadrže plod crne zove. Još jedna dobra strana ove priče je što preparate sa plodom crne zove mogu koristiti i deca starija od godinu dana, samo treba odabrati pravi farmaceutski oblik.

ri pomenu biljke zove prva asocijacija su detinjstvo, majke i bake koje su nam pravile sokove od mirisnih cvetova ove biljke. Tradicija izrade ovih napitaka nije zaboravljena a danas je zova sve više u žiži interesovanja kako stručne tako i opšte javnosti zbog svojih plodova koji predstavljaju pravu riznicu fitonutrijenata za koje postoje naučni dokazi da poboljšavaju imunitet i sprečavaju razvoj infekcije.

Sambucus Kids sirup ne sadrži šećer već sirup agave što ga čini prihvatljivim za konzumiranje od strane dijabetičara. Mogu ga koristiti deca već nakon navršene prve godine.

Cvet zove je lako prepoznati ali šta je plod ove biljke? Plod zove su crne sitne bobice koje sazrevaju krajem leta. Potpuno zrela bobica je tamne boje sa crvenim grančicama. Slatkog je i oporog ukusa, sadrži i semenku.

Jasno je da su slatke ali šta ih čini lekovitim? Bobice zove sadrže mnoštvo supstanci koje blagotvorno deluju na zdravlje. Među njima izdvajaju se flavonoidi - antocijanini koji imaju jaku antioksidativnu aktivnost čime štite ćelije organizma od oštećenja koje uzrokuju slobodni radikali. Antioksidativni potencijal ovih jedinjenja je čak 50 puta veći od onog koji pokazuje vitamin E. I tu nije kraj, u plodu crne zove ovih jedinjenja

PharmaMedica ⁄ broj 84

U apotekama su dostupni Sambucus Kids proizvodi u obliku sirupa i gumenih bombona koji sadrže standardizovani ekstrakt ploda zove. Ovi proizvodi koriste se za jačanje imuniteta deteta kao i za sprečavanje umora i iscrpljenosti. Posebno se preporučuju u sezoni virusnih infekcija kada je i podrška imunitetu najpotrebnija. Sambucus Kids sirup ne sadrži šećer već sirup agave što ga čini prihvatljivim za konzumiranje od strane dijabetičara. Mogu ga koristiti deca već nakon navršene prve godine. Sambukus Kids gumene bombone pored standardizovanog ekstrakta ploda zove sadrže još i cink i vitamin C, kao dodatnu podršku imunom sistemu mališana. Proizvod se preporučuje deci starijoj od 3 godine. Oba proizvoda su prijatnog ukusa maline pa ih deca dobro prihvataju. Na vama je samo da odaberete: sirup ili gumene bombone! l

www.pharmamedica.rs

NOVO

VISOKO KONCENTROVANI EKSTRAKT PLODA CRNE ZOVE

CINK + VIT. C + CRNA ZOVA

Jača imunitet deteta Sprečava umor i iscrpljenost Dodatak ishrani za prevenciju infekcije virusima. 60

gumenih bombona

Za dečake i devojčice, od 1 godine i starije

Proizvođač: Pamex Pharmaceuticals GmbH, In der Stelzbach 1, 65618 Selters, Nemačka Proizvedeno i uvezeno iz: EU Nosilac upisa u bazu podataka Ministarstva zdravlja Republike Srbije, uvoznik i distributer: Salveo d.o.o. Beograd, ul. Tošin bunar br. 272, 11070 Beograd, Republika Srbija

A PRIRODNLINE A M A AROM

INTIMNO

KAD NESTANE SEKSUALNA ŽELJA Neuredan način života, konstantan stres, pušenje, neumereno konzumiranje alkohola, uzimanje određenih lekova, godine života samo su neki od faktora koji mogu da dovedu do nedostatka seksualne želje i kod muškaraca i kod žena.

manjena seksualna želja se može javiti kao poseban poremećaj ili može biti posledica različitih bolesti, narušenog intimnog života ili zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Ako duže traje, nizak libido izaziva zabrinutost i reflektuje se na opšte zdravstveno stanje. Međutim, nizak libido se češće javlja periodično i predstavlja neku vrstu osećaja zatišja u seksualnom životu. U svakom slučaju, nizak libido gotovo uvek prati manjak samopouzdanja i to kod oba pola. Kod žena se npr. smanjen libido obič-

Postoje periodi u životu kada smo pod velikim pritiskom i tada se prirodno seksualna želja može smanjiti.

no dešava u menopauzi, kada padne i nivo estrogena. Kod muškaraca libido reguliše testosteron.

Za sve je kriv testosteron Testosteron je važan androgeni hormon koji je odgovoran za izgradnju mišića, koštane mase, ali i razvoj muških polnih organa. S godinama se kod muškaraca nivo testosterona smanjuje, a sa smanjenjem nivoa ovog hormona, smanjuje se i želja za seksom. Međutim, ponekad se u organizmu dešava nagli i drastičan pad testosterona koji dovodi do smanjenja libida.

je kada vrednosti padnu ispod 300 nanograma po decilitru. Ipak, potpuno je normalno da nivo testosterona u organizmu varira, s tendencijom opadanja usled starenja.

Šta sve može biti uzrok smanjena želje za seksom? Uzroci se u osnovi dele u dve grupe: fizičke i mentalne smetnje. U fizičke smetnje možemo svrstati kardiovaskularne bolesti, endokrine bolesti (npr. dijabetes, poremećaj cirkulacije, Parkinsonova bolest), upotrebu određenih lekova, kao i konzumiranje psihoaktivnih supstanci.

Koje su to vrednosti testosterona koje se smatraju Mentalne smetnje podrazumevaju normalnim? stres, depresiju, umor, nizak nivo saPrema smernicama Američke urološke asocijacije, nizak nivo testosterona

PharmaMedica ⁄ broj 84

mopouzdanja, strah od nezadovoljenja partnera, loša komunikacija u vezi

www.pharmamedica.rs

Redovna fizička aktivnost, otvoreni razgovori sa partnerom, redovan i dovoljno kvalitetan san sprečiće anksioznost koja utiče na libido. ili braku, ali i Alchajmerova bolest. Koji god da je problem u pitanju, poželjno je da se muškarac javi lekaru koji će dodatnim ispitivanjima i utvrđivanjem dijagnoze pomoći u rešavanju problema sa libidom. Bez oklevanja se treba obratiti lekaru ukoliko se smanjena želja za seksom javi iznenada, ali i ako se jave dodatni simptomi poput visokog krvnog pritiska. Bilo koja vrsta bola smanjuje želju za seksom, pogotovo ako se radi o hroničnom bolu. Zapravo, većina hroničnih oboljenja može smanjiti kvalitet sekualnog života kao što su dijabetes tipa 2, gojaznost, visok holesterol, hronična insuficijencija pluća, srca, bubrega…

I stres ubija libido Psihičke tegobe su takođe krivci za smanjenu želju za seksom. Stres je jedan od najvećih problema današnjice i okidač je za mnoge bolesti, pa i za smanjeni libido kod muškaraca. Zapravo, povećano lučenje hormona kortizola posledica je stresa koji ubija libido. Postoje periodi u životu kada smo pod velikim pritiskom i tada se prirodno seksualna želja može smanjiti. Događaji poput razvoda, smrtnih slučajeva, finansijskih problema, dolaska bebe u porodicu ili stres na poslu mogu dovesti do smanjenja želje za seksom. I za ovo ima pomoći. Mogu vam pomoći vežbe opuštanja, vežbe disanja, joga, lagane šetnje, masaža i adekvatan odmor. Redovna fizička aktivnost, otvoreni razgovori sa partnerom, redovan i dovoljno kvalitetan san sprečiće anksioznost koja utiče na libido.

Zdrav način života i afrodizijaci

vanja imaju niži nivo testosterona što dovodi do smanjenja seksualne želje. Druga studija novijeg datuma, kojom su bili obuhvaćeni mlađi muškarci, pokazala je da je nivo testosterona bio smanjen za 10% do 15% nakon nedelju dana sna koji je bio vremenski ograničen na 5 sati u toku noći. Interesantno je da je kod ove grupe ispitanika najniži nivo testosterona izmeren sutradan u period od 14 časova do 22 časa. Sindrom nemirnih nogu se takođe nalazi na listi uzročnika smanjene seksualne želje. Da je nekontrolisana želja za pomeranjem nogu ozbiljan faktor rizika govori i studija koja je pokazala da muškarci sa ovim sindromom češće pate od erektilne disfunkcije. Značajan broj ljudi, da bi smanjio stres i psihičke probleme, poseže za alkoholom i psihoaktivnim supstancama. Međutim, to ih uvodi u nove rizike od smanjenog libida i erektilne disfunkcije. Na listi ovih izazivača nalazi se i konzumacija cigareta. Na kraju, ne treba zaboraviti na problem niskog samopouzdanja i niskog samopoštovanja.

U praksi, psihološka i fizička komponenta niskog libida često ne isključuje jedna drugu. Izlazak iz začaranog kruga fizičkih i emocionalnih tegoba, uključujući nemogućnost održavanja erekcije, nije ni malo jednostavan. Ono što sami možete učiniti jeste vođenje zdravih stilova života, zdrava ishrana, kontrola i upravljanje stresom i dovoljno sna. Ako tome dodamo i afrodizijake iz prirode poput začina, meda, oraha, badema, libido se može povećati. Ali najvažnije je negovati povezanost i bliskost sa partnerkom.

Osećaj neprivlačnosti ili nepoželjnosti dovešće do toga da seksualna želja izostane, jer odraz u ogledalu koji nam se ne dopada ne utiče samo na psihu, nego i na libido. l

Veza između poremećaja sna i smanjenog libida je predmet mnogih studija. Studija objavljena u Journal of Clinical Sleep Medicine otkrila je da muškarci koji imaju problem sa opstruktivnom apnejom, tokom spa-

www.pharmamedica.rs

PharmaMedica ⁄ broj 84

ENDOKRINOLOGIJA

Sve što niste znali o štitastoj žlezdi

LEPTIR KOJI NAS ŠTITI Š

titasta žlezda (u narodu poznata kao štitna) je najveća žlezdana tvorevina na vratu. Lokalizovana je sa prednje strane vrata, iza Adamove jabučice i oblika je leptira raširenih krila, mada je neki opisuju i kao štit (što govori i o njenoj ulozi). Njena funkcija u organizmu je vrlo bitna i široka, te različiti problemi sa radom štitaste žlezde mogu dovesti do pojave brojnih simptoma i razvoja raznih bolesti. Da bismo razjasnili nedoumice u vezi ove teme, razgovaramo sa endokrinologom dr Mirjanom Stojković.

PhM: Zašto je važna štitasta žlezda?

PhM: Koje su najčešća oboljenja štitaste žlezde?

Štitasta žlezda luči hormon tiroksin. Kod dece je tiroksin kritičan za razvoj mozga (ukoliko ga nema, nastaje teško mentalno oštećenje), kao i za rast i razvoj celog tela (kada ga nema, nastaje zaostajanje u razvoju kod dece). U svim uzrastima tiroksin je bitan regulator metabolizma i neophodan je za normalno funkcionisanje nervnog sistema, srca i mišića. Dugotrajni nedostatak tiroidnih hormona je smrtonosan, kao što može da bude i prevelika količina tiroidnih hormona.

Prvo: svaka druga osoba ima čvor štitaste žlezde. Srećom, ovi čvorovi se u većini slučajeva i ne primećuju i velika većina nije značajna. Učestalost čvorova se povećava sa starenjem i češći su kod žena. Na drugom mestu je smanjena funkcija štitne žlezde (hipotireoza). Jasnu, klinički izraženu formu ima do 2% populacije, dok subkliničku formu (blagu) ima do 10% populacije. Subklinički hipotiroidizam je laboratorijski definisan povećanom koncentracijom TSH uz normalne koncentracije tiroidnih hormona. Klinički može biti bez znakova ili sa blagim znacima, kao što su poremećaj koncentracije, kratkotrajnog pamćenja. Na trećem mestu je povećano lučenje tiroidnih hormona – hipertireoza, od koje oboljeva 1.3 % populacije, ali prevalenca raste na 4 do 5% kod starijih žena. Hipertireoza je češća kod žena nego muškaraca (odnos 5:1). Pored navednog, valja pomenuti i Hashimoto tiroiditis. Hashimoto tiroiditis je autoimunsko oboljenje štitaste žlezde koje dovodi do njene postepene destrukcije. U početku ne daje simptome ali vremenom dolazi do uvećanja štitaste žlezde i formiranja bezbolne strume. Hashimoto tiroiditis je najčešći

Osoba sa hipertiroidizmom ima toplu, vlažnu kožu, ubrzan rad srca, preznojavanje, tremor ruku, ne toleriše toplotu, gubi u težini uz pojačan apetit

PharmaMedica ⁄ broj 84

www.pharmamedica.rs

štitaste žlezde. Njegova najveća koncentracija u telu je upravo u štitastoj žlezdi. Optimalna količina selena u ishrani je od vitalnog značaja ne samo za rad štitaste žlezde, već i za opšte dobro stanje organizma jer on ima bitan efekat i na imuni sistem, učestvujući u borbi protiv oksidativnog stresa. Selen se savetuje kod osoba sa Hashimoto tiroiditisom, i subkliničkom hipotireozom, Grejvsovom bolešću. Doza koja se savetuje je 100 mcg/dan, tokom 6 meseci. Kod osoba sa blagom Grejvsovom orbitopatijom savetuje se 2x100 mcg/dan tokom 6 meseci.

uzrok hipotireoze, ali dokle god štitasta žlezda produkuje dovoljnu količinu hormona, nema simptoma bolesti. Ipak, jedan broj osoba sa Hashimoto tiroiditisom se žali na hroničan umor, suvu kosu, hroničnu razdražljivost, teškoće u koncentraciji, zatvor. S obzirom na to da vremenom može doći do razvoja hipotireoze, osobama sa Hashimoto tiroiditisom se savetuje povremena kontrola vrednosti tiroidnih hormona. Druga autoimunska bolest štitaste žlezde koju ne smemo zaobići je Grejvsova bolest. Grejvsova bolest dovodi do pojačanog rada žlezde i produkcije veće količine hormona, odnosno do hipertireoze. Može se lečiti specifičnim lekovima, radioaktivnim jodom ili operativno.

vreme je da prekontrolišete štitastu žlezdu.

PhM: Koji simptomi mogu da nam ukažu da je vreme da proverimo štitastu žlezdu?

PhM: Kako doprineti održavanju optimalne Porast ili napipana promena u donjem tireoidne funkcije? delu vrata može da ukaže na nastanak strume (guše) ili čvora u štitastoj žlezdi.

Jod je najbitniji element za normalno funkcionisanje štitaste žlezde i sastavni deo tiroksina. S obzirom na to da joda nema dovoljno u namirnicaHipotireoza dovodi do usporavanja ma, štitasta žlezda je razvila efikasne svih metaboličkih procesa, što se ma- mehanizme da sakuplja jod. Dodatno, nifestuje umorom, usporenim kresvuda u svetu se jodira so i time obeztanjem i govorom, nepodnošenjem beđuje adekvatan unos joda. hladnoće, opstipacijom, povećanjem Pored joda, ne sme da se zaboravi ni telesne težine i usporenim srčanim ra- selen. Selen je oligoelement koji je nedom. Osim toga koža je suva i gruba, ophodan za proizvodnju hormona a kosa krta, lice može da natekne, a glas postaje hrapav i promukao. Blaga (subklinička) hipotireoza se tešThyroSel kapsule su komko dijagnostikuje klinički jer su znaci binacija selena, magnezipad koncentracije, umor, problemi sa juma i cinka, namenjene pamćenjem, što se često viđa u svakodnevnom životu. osobama koje imaju tiroHipertiroidizam je pojačan rad štitaste žlezde sa prekomernom produkcijom hormona što vodi ubrzanju metabolizma. Osoba sa hipertiroidizmom ima toplu, vlažnu kožu, ubrzan rad srca, preznojavanje, tremor ruku, ne toleriše toplotu, gubi u težini uz pojačan apetit. Dakle, ukoliko imate u dužem vremenskom neke od ovih simptoma,

www.pharmamedica.rs

Takođe, tu su i cink i magnezijum. Cink ima ulogu u brojnim metaboličkim procesima kao katalizator enzimskih procesa. Neophodan je za produkciju hormona T4 i T3 i za produkciju TSH. Nedostatak cinka može imati ulogu u nastanku hipotiroidizma. Magnezijum ima ulogu u sintezi tiroidnih hormona kao enzimski kofaktor u procesu sinteze. Takođe, nedostatak magnezijuma može povećati rizik za razvoj Hashimoto tiroiditisa i povezan je sa povišenim antitelima na štitastu žlezdu. Korekcija nedostatka magnezijuma može usporiti napredovanje Hashimoto tiroiditisa. l

idnu bolest. Preporučuju se za optimalnu tiroidnu funkciju, očuvanje tiroidne funkcije i smanjenje koncentracije antitiroidnih antitela kod obolelih od Hashimoto thyreoiditisa, kao i kod odlaganja nastanka hipotireoze.

PharmaMedica ⁄ broj 84

LJUBIMCI

Kako zaštiti psa od bolesti koju prenose krpelji autor: Nevena Ignjatović

Babezioza ili krpeljska groznica pasa je parazitsko oboljenje krvi pasa koje se prenosi putem zaraženih krpelja. Uzročnik je Babesia canis koja pripada protozoama i obrazuje infektivne oblike, merozoite, unutar eritrocita domaćina koji mogu biti različite životinje a u ovom slučaju psi.

nfekcija nastaje ubodom zaraženog krpelja i javlja se najčešće u prolećnom periodu kada je aktivnost krpelja najveća. Period inkubacije odnosno vreme za koje je potrebno da se ispolje simptomi iznosi u proseku 7 do 10 dana i promene koje vlasnici obično uočavaju tiču se promene boje mokraće (tzv. „koka kola” boja urina). Oboleli psi su apatični, imaju povišenu temperaturu, nezainteresovani su za hranu i igru i pojačano piju vodu. Dijagnozu postavlja veterinar na osnovu kliničkog pregleda, hematološkog nalaza i razmaza kapi periferne krvi. Kliničkim pregledom se uočava povećanje telesne temperature, bledilo ili žuto prebojavanje sluznica u zavisnosti od stadijuma oboljenja, a urinarnom kateterizacijom se dobija urin tamno smeđe boje koja nastaje kao posledica prisustva hemoglobina u mokraći. Hematološki nalaz ukazuje na smanjenje broja eritrocita, hematokritske vrednosti i trombocita. Na razmazu kapi perifernne krvi koja se uzima iz ušne vene se uočavaju eritrociti u kojima se nalaze merozoiti koji predstavljaju infektivne oblike ove protozoe i karakterističnog su kruškastog oblika.

Terapija podrazumeva dvokratnu aplikaciju imidokarb dipropionata strogo intramuskularno u razmaku od 14 dana. U slučaju izrazite hemolitičke anemije u zavisnosti od hematokritske vrednosti krvi, u pojedinim slučajevima je neophodna transfuzija krvi. Pored toga upotrebljavaju se suplementi na bazi gvožđa koji potpomažu proces regulisanja anemije. Posledice koje mogu da se očekuju u slučaju kasnog otkrivanja oboljenja podrazumevaju pojavu akutne ili hronične bubrežne slabosti jer hemoglobin patološki izlučen urinom dovodi do narušavanja građe glomerula bubrega.

DA LI STE ZNALI?

U stručnom časopisu European Respiratoru Journal, objavljeno je zapaženje da deca koja su od ranog uzrasta u kontaktu sa alergenima psa imaju blažu kliničku sliku astme i manju učestalost alergije na polene nego ona koja su čuvana „pod staklenim zvonom“. Nasuprot psima, mačka je izuzetno alergogena i dovoljan je čak i indirektan kontakt da se simptomi alergije ispolje. Deci koja imaju astmu ili pate od sezonskih alergija ne preporučuje se mačka kao kućni ljubimac.

Preventiva nalaže obaveznu zaštitu protiv krpelja tokom cele godine jednomesečnom aplikacijom preparata prema preporuci veterinara. Preparati su u vidu tablete ili spot-on metode i deluju na parazita nakon što on dođe u kontakt sa kožom domaćina. l

PharmaMedica ⁄ broj 84

www.pharmamedica.rs

HOBI

Vesnici proleća zagledani u ljudsku dušu autor: Tatjana Vlaškalin, diplomirani poljoprivredni inženjer

roleće ne budi samo prirodu, budi i kreativnost i maštovitost baštovana, ali i svih nas koji želimo da u naše domove unesemo najlepše kreacije univerzuma. Jedan od njih je i narcis, poznat po svojoj mitskoj lepoti, ali i kao potencijalni lek protiv različitih bolesti.

Više od lepote Višegodišnja biljka iz roda Narcissus i porodice lukovičastih biljaka, Narcis (lat. Amaryllidaceae), nije samo običan baštenski cvet koji danas broji preko 10.000 različitih sorti. Već na prvi pogled ovaj cvet odiše elegancijom, posebnošću i nežnošću. Naziv cveta se dovodi u vezu sa grčkom reči narkao koja označava lekovito svojstvo. Ali, ovaj cvet sadrži i otrovne supstance koje se nalaze u lukovicama.

Lukovice moraju biti zdrave! Ova višegodišnja lukovičasta biljka cveta od marta do maja meseca i zato se baštovani sa posebnom pažnjom posvećuju gajenju ove biljke želeći da što duže uživaju u prelepim cvetovima bele, žute ili narandžaste boje. Polovina septembra, pa sve do 20. oktobra, najbolji je vremenski okvir za sadnju lukovica.

Narcisi u saksijama

Za saksijski uzgajane narcise važi pravilo da ih treba presađivati svake godine i to kad vrhovi lišća počinju da žute.

Narcisi se sasvim uspešno mogu gajiti i u saksijama, žardinjerama, dekorativnim loncima ili zemljanim posudama, a ako im poklonimo sta-

PharmaMedica ⁄ broj 84

www.pharmamedica.rs

Narcisoidne igre uma

klene posude i odgovarajuće kućne uslove, narcis može cvetati i tokom cele zime. Dekorativne saksije se najpre do pola napune šljunkom, ređaju se lukovice na rastojanju od jednog centimetra, a vrh lukovica se ostavlja otkriven. Nakon toga saksija se naliva odstajalom vodom i drži se u hladnijoj prostoriji, kraj prozora. Kada biljka dostigne visinu oko 15 cm prenosi se u topliju prostoriju, a ubrzo se pojavljuju i prvi cvetovi. Pravilna sadnja u adekvatno pripremljenom zemljištu sa sertifikovanim i zdravim lukovicama nije garant uspešnosti uzgoja narcisa. Posebno treba voditi računa o pojavi bolesti koje uzrokuju trulež korena i lukovica. Tu pre svega mislimo na sivu plesan i mnoge druge gljivične bolesti koje su prouzrokovane obilnim zalivanjem. Takođe može doći i do začepljenja provodnih snopova korena. Narcis možemo presaditi kada koren biljke preraste saksiju, a za to je najbolje vreme proleće. Narcis je potrebno dobro zaliti, presaditi, ostaviti ga neko vreme bez zalivanja u senovitom mestu kako bi se koren pravilno užilio. U baštama, svake tri do četiri godine, lukovice se iskopavaju zbog razmnožavanja adventivnih lukovica kada biljke postaju gušće, a cvetovi sitniji. Ako se oko „majčinog luka” vide još i manje lukovice, mogu se lako odvojiti i zasaditi kao posebne biljke koje će jednako dobro i lepo cvetati kao ćerke biljke. Ipak, čak i kada smo učinili sve da naši narcisi dobiju najbolju negu, dešava se da cvetanje izostane. Razloga je mnogo, a mi vam nudimo nekoliko

www.pharmamedica.rs

najčešćih objašnjenja. Ako više od četiri godine ne menjamo mesto lukovicama, korenov sistem prenaglašeno raste i buja i na taj način nema dovoljno prostora, kiseonika, vlage i svetlosti za normalan rast i razvoj. Za saksijski uzgajane narcise važi pravilo da ih treba presađivati svake godine i to kad vrhovi lišća počinju da žute. Stabljike i cvetovi se uklanjaju čim počnu da se suše, ali nikako i lišće jer ono apsorbuje energiju sunčeve svetlosti, a kroz proces fotosinteze stvara se hrana koja održava cvetanje lukovica. Može se desiti da se idealno zemljište vremenom zakiseli, posebno ako se nalazi blizu borove šume. Tada je potrebno popraviti pH vrednost zemljišta dodatkom različitih smeša na bazi dolomita, brašna ili krede. Nedovoljna količina svetlosti, stagnacija vlage ili nedovoljna količina vlage u zemljištu, plus gljivične bolesti i napadi raznih insekata koji oštećuju biljku, dovoljan su razlog da dobro analiziramo problem i pomognemo narcisima da njihovi cvetovi u boji sunca ugledaju svetlost prolećnog dana.

Borac protiv kancera Narcis ima mesto i u narodnoj medicini. Ovaj cvet mogao bi da ima i značajnu ulogu u lečenju zloćudnih tumora, te narcis nije slučajno zaštitni znak mnogih kampanja za borbu protiv raka. Nedavno su naučnici otkrili da vrsta Amaryllidaceae Narcissus sadrži alkaloid koji blokira stvaranje proteina koji dovodi do razvoja ćelija tumora. Dok nauka ne utvrdi konačnu ulogu narcisa u lečenju ove teške bolesti, uživajte u lepoti i mirisima narcisa. Jer lepota leči dušu. l

Legenda o ovom cvetu nesvakidašnje lepote deo je grčke mitologije i priče o sinu rečnog boga Kefisa i nimfe Liriope koji je predstavljao oličenje lepote. Mnoge devojke bile su zaljubljene u ovog mladića, a među njima i nimfa Eho. Ipak mladić je ostao nezainteresovan za nju i po vasceli dan je sedeo kraj jezera i divio se svom liku u vodi. Zbog neuzvraćene ljubavi, nimfa Eho se povukla u samoću i venula od tuge sve dok od nje nije ostao samo glas... Eho. Na mladog Narcisa bačena je kletva da zavoli ono što mu je nedostižno. Boginja osvete Nemeza učinila je da mladić spozna svu strahotu svog samoljublja. Ugledavši svoj lik u ogledalu jezera, mladić je ostao opčinjen svojom lepotom, zauvek zagledan u svoj lik. Lagano je kopnio i tugovao uzaludno pokušavajući da obgrli svoj lik. Živeo je od ljubavi prema sebi, sve dok nije uvenuo – kao cvet. Upravo na mestu gde je mladić provodio sate i sate diveći se svom liku, izrastao je prekrasni žuti cvet – narcis.

Više o narcisoidnosti saznajte od psihologa Jasne Bulajić Stepanović

PharmaMedica ⁄ broj 84

FARMACIJA

8 interesantnih priča o poreklu lekova L

6. Dikumarol

ekovita svojstva biljaka su poznata još od pamtiveka. 2500. p.n.e. kineski imperator Šen Nung je napisao knjigu o lekovitom korenju i travama, da bi do danas naučnici otkrili ogroman broj lekova, kako onih koji se zasnivaju na prirodnim supstancama, tako i onih koji imaju sintetske komponente. I jedni i drugi su neizmerno važni, jer poboljšavaju zdravlje ljudi i leče mnoge bolesti. Verujemo da će vas naredne pričice o poreklu nekih lekova iznenaditi.

Karl Paul Link je 1939. godine utvrdio da je dikumarol uzročnik hemoragijskog poremećaja koji se javlja kod životinja, pre svega goveda, koja konzumiraju velike količine pokvarenog sena velike deteline (Melilotus officinalis).

7. Hirudin Ekstrakt hirudina dobijen iz medicinskih pijavica je prvi put upotrebljen za parenteralnu antikoagulaciju još 1909. godine, ali je usled neželjenih efekata i nemogućnosti da se dobije visoko prečišćeni ekstrakt, njegova upotreba dugo bila ograničena.

1. Salicilna kiselina Preteča aspirina, salicilna kiselina, je izolovana iz kore vrbe 1874. godine. Još u antičko doba biljke koje sadrže salicilnu kiselinu, kao što je vrba, su široko korišćene za ublažavanje bolova i groznice.

2. Kinin Ovaj lek protiv malarije je izolovan iz kore drveta kinčona. Davno pre nego što je kinin počeo sintetski da se proizvodi plemena Južne Amerike su kinin pravili tako što su mleli koru ovog drveta i prah sipali u vodi.

3. Antibiotici Selman Waksman je 1941. godine prvi upotrebio reč „antibiotik“ da opiše svaki mali molekul koji je stvoren

od strane mikroba, a koji sprečava rast drugih mikroba. Od 1945. do 1955. godine razvoj penicilina, koji proizvode gljivice, a zatim i streptomicina, hloramfenikola i tetraciklina, koje stvaraju bakterije iz zemljišta su omogućili terapiju i lečenje velikog broja široko rasprostranjenih bakterijskih infekcija.

ublažavanje bolova, da bi tokom Američkog građanskog rata došlo i do prvog talasa morfinske zavisnosti u Americi. 1895. godine Hajnrih Dreser je, radeći u farmaceutskoj kompaniji Bayer, sintetisao heroin, koji se ranih 1900-tih smatrao rešenjem problema morfinske zavisnosti.

4. Morfin

5. Heparin

Morfin je sintetisao nemački farmaceut Fridrih Sertirner 1803. godine. Sredinom 19. veka je napravljen prvi hipodermalni špric i omogućeno je korišćenje morfina putem injekcija za

Antikoagulantni efekat heparina otkrio je Jay McLean 1915. godine tokom traganja za prokoagulantnim molekulom u jetri pasa.

PharmaMedica ⁄ broj 84

8. Insulin Otkriće insulina se umalo nije dogodilo! 1920. godine, John McLeod, načelnik odeljenja fiziologije pri Univerzitetu u Torontu, je odbio pronalazača insulina, Frederika Bantinga, tako što mu nije odobrio korišćenje laboratorije u istraživačke svrhe. Strpljenje, istrajnost i neke srećne okolnosti doveli su do otkrića brojnih lekova. Tehnologija danas ubrzano napreduje, a mi se radujemo novim velikim otkrićima koja će biti bazirana na dostignućima i pronalascima farmaceutskih istraživača iz prošlosti. l