PLAY! 163 Novembar 2022

REVIEW:

A PLAGUE TALE: REQUIEM

REVIEW:

FIFA 23

NAJAVA MESECA:

GAMES.CON 2022

BETA:

STREET FIGHTER 6

IGRA MESECA:

HARDWARE:

ROG FLOW X16

DOBRODOŠLI

BROJ 163 - NOVEMBAR 2022.

Izlazi jednom mesečno • Cena: besplatno

Božidar Radovanović, Stefan Starović, Milan Janković

Luka Komarovski, Stefan Starović, Milan Janković

UREĐIVAČKI KOLEGIJUM: REDAKCIJA: SARADNICI:

Aleksa Petronijević, Bogdan Diklić, Bojan Petrović, Igor Totić, Ivan Danojlić, Luka Zlatić, Milan Živković, Miloš Hetlerović, Stefan Mitov

Radojičić, Pavle Momčilov, Pavle Zlatić, Vladimir Pantelić, Nikola Aksentijević, Nikola Vojnović, Dragana Ličina Danojlić, Miloš Živković, Sanja Gajin, Lazar Drašković, Marko Petrović, Predrag Ciganović, Dejan Stojilović, Nikola Savić, Luka Trifunović

Lutajući ulicom u gluvo doba noći, putem obasjanim samo svetlošću usamljenog polumeseca, čuli smo da je Ebb Software izdao svoj debitantski horor naslov na koji smo toliko dugo čekali - Scorn. Usput smo sreli uplašenu devojčicu po imenu Juzu, kojoj smo pokušali da objasnimo zašto je 83 najgora linija u gradu, a potom smo popričali i sa Nightwing-om, koji nam se požalio na lenje developere iz WB Games Montreal.

Šalu na stranu, novembarsko izdanje Play! časopisa je izuzetno bogato. Spremili smo vam veliki broj recenzija igara i aktuelnog hardvera, kao i utiske sa žurke organizovane povodom lansiranja Scorna.

Bliži nam se i ovogodišnji Games.con festival, koji se posle tri godine ponovo vraća na Beogradski sajam. Od 25. do 27. vas čeka sjajan program iz sfere popularne kulture, a pre svega, gejminga. Na manifestaciji će se održati i mnoštvo esports turnira, tako da ako želite da se dokažete u nekoj od odabranih igara, ovo je vaša prilika!

Vidimo se u sledećem broju dragi naši čitaoci, a do tada, pridružite nam se na Games.con-u!

ART DIREKTOR/PRELOM: KONTAKT:

Dušan Nešović, Mladen Radenković

PLAY! magazine www.play-zine.com | www.play.co.rs Beograd | redakcija@play-zine.com

CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Begrad, 79, PLAY! [Elektronski izvor] : magazine. - Elektronski časopis. - 2006, br. 1 (juni) Beograd (Vilovskog 6) : Rur industries, 2006 - Način dostupa (URL): http://www.play-zine.com. - Mesečno. - Opis izvora dana 17.12.2007. - Nasl sa nasl. ekrana

ISSN 1820-6484 + Play! (Online)

COBISS.SR-ID 145535756

IGRA MESECA: SCORN

FLASH VESTI NAJAVE MESECA: Top igre novembra

DOMAĆA SCENA : GAMES.CON 2022 REPORTAŽA SCORN ŽURKA BETA Street Fighter 6

86 MSI CLUTCH GM41 WIRELESS 62 REVIEW: EFOOTBALL 2023 38 OVERWATCH 2

NAJAVLJENA PRVA EKSPANZIJA ZA CYBERPUNK 2077 – PHANTOM LIBERTY

CD Projekt Red je najavio Cyberpunk 2077: Phantom Liberty, DLC ekspanziju za PlayStation 5, XboX Series X/S, PC i Stadia koja izlazi 2023. godine. Ne dolazi na PlayStation 4 i Xbox One iz razloga koji verovatno ne zahtevaju objašnjenje. Kijanu Rivs se pojavio na video snimku za prezentaciju Night City Wire kako bi najavio da se vraća kao Džoni Silverhend, a direktor igre Gabe Amatangelo rekao je da će ekspanzija sadržati „novu vrstu zapleta“. Trenutno, sve što treba da znamo o zapletu u Cyberpunk 2077: Phantom Liberty jeste da će se protagonista V obavezati da služi „Novim Sjedinjenim Američkim Državama“.

U međuvremenu, Cyberpunk 2077 zakrpa 1.6, Edgerunners Update, je pokrenuta na svim platformama i biće poslednje veliko ažuriranje za staru generaciju konzola. Nudi još jednu značajnu listu ažuriranja, kao što su tri nove misije (gigs), 11 novih oružja, napredovanje, sadržaj iz animea Cyberpunk: Edgerunners (što je bio još jedan deo novog Night

City Wire) i arkadna igra pod nazivom Roach Race, takođe dostupna za Android i iOS. Amatangelo je dalje tizovao da će buduća ažuriranja ponuditi veliku reviziju gejming mehanike vezane za policiju.

Ako ste obožavatelj Cyberpunk 2077, onda imate mnogo toga da očekujete sa Phantom Liberty DLC ekspanzijom u 2023. Samo zapamtite da je fokus isključivo na next-gen platformama.

POVRATAK KORENIMA – NAJAVLJEN ASSASSIN’S

CREED MIRAGE

Ubisoft je zvanično predstavio Assassin’s Creed Mirage, sledeći deo izdavačeve najpopularnije franšize. Radnja je smeštena 20 godina pre Assassin’s Creed Valhalla, sa Basimom u glavnoj ulozi.

Nažalost, još uvek nema prikaza gejmpleja, već smo dobili samo trejler. Nema ni određenog datuma izlaska — 2023. godina je sve što imamo. Dakle, nije baš informativna prezentacija.

Znamo, međutim, da će se naslov prodavati po nižoj ceni. Standardna digitalna verzija je trenutno dostupna za pretprodaju po ceni od 50$. Ovo nagoveštava da je to manji

projekat po obimu, baš kao što su nedavni leakovi i sugerisali.

CDPR POTVRDIO DA THE WITCHER 3

NEXT-GEN IZDANJE IZLAZI DO KRAJA GODINE

CD Projekt Red poprilično kasni sa next-gen izdanjem za The Witcher 3, uglavnom zbog potrebe da sve stvari dodatno ispeglaju i da se isporuči kvalitetna nadogradnja igre objavljene 2015. godine.

Jedan od glavnih čelnika u CD Projekt Red, Adam Kičinjski, izjavio je u razgovoru sa investitorima da je The Witcher 3 next-gen izdanje i dalje u planu da se pojavi do kraja 2022. godine, ali tačnog datuma objavljivanja i dalje nema.

Next-gen izdanje za poslednju igru The Witcher trilogije je trebalo da izađe tokom prošle godine, ali je CDPR zbog problema interne prirode, kao i problema sa katastrofalnim izdanjem Cyberpunk 2077 odlučio da nadogradnju odloži za ovu godinu.

Ovo će biti verovatno poslednji veći sadržaj vezan

za The Witcher gejming franšizu, pošto će proći neko vreme do naredne Witcher igre, koja je trenutno u pre-produkciji. Kada smo već kod toga, CDPR je juče izjavio da je u planu više The Witcher igara koje će biti deo nove sage.

UBISOFT NAJAVIO JOŠ 2 ASSASSIN’S

CREED IGRE – JEDNA OD NJIH NAS VODI U JAPAN

Ubisoft Forward održan u vikendu za nama je bio izuzetno uzbudljiv za sve fanove izdavačevih franšiza, a pogotovu vezano za budućnost Assassin’s Creed igara.

Francuski izdavač je zvanično predstavio narednu igru – Assassin’s Creed Mirage –koja će se vratiti korenima i odigravaće se u Bagdadu. Pored nje bilo je spomena o još 3 AC igre, od kojih su 2 sada prvi put predstavljene.

Sledeća glavna igra, pod kodnim nazivom Project Red, biće objavljena nakon Assassin’s Creed Mirage. Pored toga, francuska kompanija je otkrila još jednu zanimljivu AC igru, kodnog naziva Project Hexe. Ubisoft je takođe podelio trejlere sa najavama za ove dve AC igre.

Assassin’s Creed Project Red će odvesti igrače u Feudalni Japan, o čemu se govori već više od pet godina. S druge strane, radnja projekta Hexe biće smeštena u Evropu iz 16. veka tokom ere lova na veštice.

I… to je to. Nepotrebno je reći da ove dve AC igre neće uskoro biti objavljene. Teoretski gledano, gledamo na izdanja iz 2024. ili 2025. godine.

RESIDENT EVIL 4 REMAKE

DOLAZI I NA PS4

Capcom je najavio da će predstojeći rimejk Resident Evil 4 takođe biti objavljen za PlayStation 4.

Najavljen tokom Capcom-ovog TGS 2022 onlajn programa, izdavač je rekao da planira objavljivanje igre na konzolama poslednje generacije i da će igra sada dobiti PS4 verziju.

Capcom je rekao da planira da prikaže više gejmpleja tokom novonajavljenog Resident Evil Showcase-a sledećeg meseca. Konkretan datum nije otkriven.

Najavljen ranije ove godine, RE4 remake će biti objavljen 24. marta 2023. za PS5, Xbox Series X|S, PS4 i PC putem Steam-a. Igra će takođe podržavati PlayStation VR2.

Prema Capcom-u, Resident Evil 4 Remake će sačuvati suštinu originalne igre, dok će „uvesti modernizovani gejmplej, ponovo osmišljenu priču i živopisno detaljnu grafiku“, što se i vidi iz produženog prikaza gejmpleja koji je objavljen krajem oktobra.

ROCKSTAR TVRDI DA GTA 6

NEĆE BITI ODLOŽEN

Rockstar Games je potvrdio da je nedavno „pretrpeo upad u mrežu“ koji je rezultirao masovnim curenjem 90 video snimaka ranih razvojnih verzija Grand Theft Auto 6. Kompanija je u zvaničnom saopštenju u ponedeljak ujutro navela da je upad rezultirao time što je ‘’uljez’’ ilegalno pristupio i preuzeo „poverljive informacije“, iako dodaje da ne predviđaju da će to imati bilo kakvog uticaja na njegove tekuće livegame servise ili sam razvoj igre, što znači da verovatno neće biti odlaganja.

Kompanija je preko portparola rekla da neće dati dodatne komentare osim ove izjave o upadu u sistem, koji je obelodanjen tokom vikenda na GTAForums-u (koji je od tada uklonio sadržaj na zahtev vlasnika autorskih prava, to jest Rockstar-a). Iako je developer rekao da je „izuzetno razočaran“ što je igra procurila na ovaj način, dodao je da je posvećen kao i uvek

da isporuči vrhunski kvalitet sledećeg dela u slavnoj franšizi.

Trenutno ne postoji zvanični planirani period za izlazak GTA 6, ali će se to verovatno dogoditi 2024. ili 2025. godine na osnovu trenutnih predviđanja.

MARVEL I EA MOTIVE RADE NA IRON MAN IGRI

Electronic Arts je najavio da je video igra Iron Man sada u ranom razvoju sa Motive Studiom.

Tim predvodi Olivier Proulk, koji je radio na prethodnim Marvelovim naslovima kao što su Marvels Guardians of the Galaxy, a u studiju mu se pridružuju veterani industrije Jan Frazier, Maelenn Lumineau i JF Poirier.

Razvijena u saradnji sa Marvel Games-om, igra će sadržati originalnu priču vezanu za samu istoriju Iron Man-a i omogućiće vam da osetite kako je zaista igrati kao alter ego Tonija Starka.

„Oduševljeni smo što sarađujemo sa talentovanim timom u Motive Studiju kako bismo doneli njihovu originalnu viziju jednog od najvažnijih, najmoćnijih i najomiljenijih Marvelovih likova“, rekao je Bil Rou-

zman, potpredsednik i kreativni direktor kompanije Marvel Games.

Igra je trenutno u fazi pre-produkcije, a Iron Man je „prva od nekoliko“ novih igara u saradnji između Marvela i Electronic Artsa.

SPLINTER CELL REMAKE ĆE IMATI BLAGO IZMENJENU PRIČU

Krajem 2021. godine Ubisoft je zvanično najavio Splinter Cell Remake, sa planovima da se vrati na početak franšize i prenese je u modernu eru. Rimejk neće biti u potpunosti 1:1, jer će biti promena u priči igre.

Ovo nije sasvim neuobičajeno za rimejkove. Neki ostaju što verniji originalnoj priči, ali prave neke izmene, kao što su Capcom-ovi veoma hvaljeni rimejkovi Resident Evil-a i predstojeći Dead Space Remake. Drugi prave značajnije promene, kao što je Final Fantasy 7 Remake, koji je skoro potpuno drugačija igra.

Sa Splinter Cell Remake, Ubisoft će „ponovo pisati i dopuniti priču za savremenu publiku“, piše u opisu posla na sajtu Ubisoft Careers. Igra će zadržati „duh i teme originalne igre dok razvija likove i svet kako bi ih učinila autentičnijim i uverljivijim“.

Trenutno, Splinter Cell Remake nema datum objavljivanja. Čini se da je igra još uvek u ranom razvoju, a Ubisoftu sigurno nisu nepoznata odlaganja, tako da bi moglo proći neko vreme pre nego što ugleda svetlost dana.

SONY POTVRDIO DA “FIRST-PARTY”

IGRE NEĆE BITI DOSTUPNE OD PRVOG

DANA NA PS PLUS

Deveta generacija sistema za video igre videla je da konkurentske kompanije zauzimaju potpuno različite pristupe kada je u pitanju marketing i izdavanje njihovih sistema, pri čemu je Microsoft krenuo na pristup „igraj bilo gde“, dok je Sony i dalje malo staromodan u tom pogledu. U nedavnom intervjuu za Gamesindustry.biz, Sony je potvrdio da se ovaj pristup neće promeniti – barem kada je PlayStation Plus u pitanju.

Soni je nedavno obnovio svoju pretplatničku uslugu PlayStation Plus, proširivši je tako da nudi tri različita nivoa: PlayStation Plus Essential, Extra i Premium. Extra je definitivno najisplatljivija verzija, pružajući korisnicima iskustvo slično onom na Xbox Game Pass sa nekim igrama koje dolaze prvog dana na PS Plus.

Objašnjavajući ovaj pristup, Shuhei Yoshida je napravio sledeću paralelu: ‘’Film prvo izlazi u bioskopu, a onda ide na pay per view, ili na uslugu

pretplate, ili besplatnu televiziju, i tako svaki put generiše novi prihod i dopire do šire publike.”

U daljem izlaganju rekao je: „Na isti način, mi verujemo u premium izdanje naslova i nakon možda šest meseci, ili tri meseca, ili čak tri godine, kada se prodaja igre smanji - tu nastupa PS Plus Extra, koji može pomoći u predstavljanju ovih igara novoj, široj publici.”

Ovaj pristup ima smisla iz perspektive pružaoca usluga, pa iako se neki možda ne slažu sa ovom taktikom, čini se da je ovo put kojim je Sony izabrao da ide –barem ove generacije.

GOOGLE STADIA SE ZVANIČNO GASI!

Google je zvanično potvrdio da ukida svoj cloud gejming servis – Stadia. Da li je iko iznenađen ovom odlukom?

Google Stadia je gejming platforma koja je dostupna za PC preko Google Chrome browsera, za Stadia mobilne aplikacije preko Androida, kao i za Chromecast Ultra i Android televizore. Iako je servis besplatan, kupovinom mesečne pretplate igrači mogu da igraju i strimuju igre sa 4K rezolucijom, 5.1 surround zvukom, i HDR-om.

Google je predstavio Stadiu 19. novembra, 2019. godine. Sada, posle skoro 3 godine, kompanija je potvrdila da se platforma zvanično gasi 13. januara, 2023. godine. Svim korisnicima koji su kupovali Stadia hardver i igre preko Stadia prodavnice će biti vraćen sav novac do sredine januara.

‘’Iako je izgrađen na snažnoj tehnološkoj osnovi, nažalost nije stekao uspeh koji smo očekivali, zbog čega smo teška srca odlučili da ugasimo Stadia streaming servis”, saopštio je potpredsednik Stadia programa, Fil Harison. Google i dalje planira da iskoristi ovu tehnologiju na drugim projektima, kao što su YouTube i Google Play.

FIFA 23 IMA KATASTROFALAN REJTING NA STEAMU

FIFA 23 se nedavno pojavila na virtuelnim policama. EA je dosta hajpovao ovo izdanje kao poslednju igru u franšizi, ali sudeći po recenzijama na Steam platformi, čini se da je prilično razočaravajuća.

U vreme pisanja ovog teksta, igra ima oko 6500 recenzija na Steam-u. Ukupna ocena je trenutno uglavnom negativna, što je pomalo (ne)očekivano. Tačnije, svega 34% recenzija za FIFA 23 na Steamu je pozitivno, dok su ostale negativne.

Gledajući same recenzije, postoje dve glavne zamerke koje se stalno pojavljuju. Prva ima veze sa softverom protiv varanja u igri, koji nekim igračima pravi problem prilikom pokretanja igre. A bez anti-cheat-a koji radi u pozadini, nećete moći da igrate FIFA 23.

EA je brzo odgovorio na ove komentare, dajući igračima do znanja da prikuplja podatke kako bi utvrdio pravi problem, i u međuvremenu je ponudio nekoliko

rešenja. Prvo, igrači treba da pokušaju da pokrenu aplikaciju Origin/EA, kao i samu igru u modu administratora.

U međuvremenu, Epic Games-ov rival Valve zabranio je NFT i blockchain na Steam-u još u oktobru 2021. godine.

Kakvo je vaše iskustvo sa FIFA 23?

CD PROJEKT RED NAJAVIO NOVU WITCHER TRILOGIJU, CYBERPUNK

NASTAVAK, KAO I MISTERIOZNI NOVI PROJEKAT

Ovo je srećan trenutak za sve fanove CD Projekt Red igara. Naime, čuveni poljski studio je zvanično otkrio da trenutno radi na čak pet novih projekata! Među najavljenim igrama su nova Witcher trilogija, još dve igre iz Witcher univerzuma, nastavak za Cyberpunk 2077, kao i potpuno novi projekat koji se trenutno nalazi u konceptualnoj fazi razvoja. CDPR je takođe potvrdio da će gotovo svaka od ovih igara imati multiplayer opciju.

CDPR je otkrio radne nazive svih najavljenih igara, kao i koji studiji će na njima raditi.

Nova Witcher trilogija će početi sa igrom ”Polaris”, koja se trenutno nalazi u fazi pre-produkcije. CDPR je naglasio da planira da isporuči čitavu trilogiju u narednih šest godina, što znači da će Polaris potencijalno izaći krajem 2024. godine. Ako pogledamo prethodnu trilogiju, Witcher 3: Wild Hunt je izašao 2015. godine, osam godina nakon originalnog Witchera.

Na sledećoj Witcher igri, ”Sirius”, radiće studio Molasses Flood. CDPR je otkrio da će Sirius biti ”potpuno drugačiji” u odnosu na prethodne Witcher igre, kao i da će posedovati i singleplayer i multiplayer režim igre.

Poslednji Witcher projekat koji je najavio CDPR je

”Canis Majoris”. CDPR tvrdi da će Canis Majoris biti ”punokrvna Witcher igra”, ili drugim rečima, klasični singleplayer open world RPG. Na Canis Majorisu će takođe raditi odvojeni studio, na čelu sa iskusnim programerima koji su radili na prethodnim Witcher igrama.

Manje od dve godine nakon izlaska originalne igre, CDPR je najavio i nastavak za Cyberpunk 2077, pod radnim nazivom ”Orion”. CDPR je naglasio da će Orion izaći tek nakon nove Witcher trilogije, što znači da ćemo se solidno načekati. Na Orionu će raditi novi studio oformljen u Sjedinjenim Američkim Državama.

Na kraju, CDPR je najavio i projekat koji će biti smešten u potpuno novom univerzumu – ”Hadar”. Sve što znamo o igri jeste da se nalazi u vrlo ranoj fazi razvoja.

CALL OF DUTY: ADVANCED WARFARE

2 JE NAVODNO U IZRADI

Call of Duty studiji obično rade u trogodišnjem razvojnom ciklusu, sa svakim novim unosom koji se rotira između studija Treyarch, Infinity Ward i Sledgehammer Games. Nakon lošeg prijema Call of Duty: Vanguard iz 2021. godine, Sledgehammer Games navodno odustaje od tematike Drugog svetskog rata u korist povratka na Advanced Warfare. Nije iznenađujuće da će igra navodno koristiti IW 9.0 endžin (isti onaj koji pokreće COD MWII), što znači da bi Advanced Warfare 2 trebalo da ponudi neke velike nadogradnje u odnosu na prvu igru kada bude objavljen 2025. godine.

Naravno, sve ovo treba uzeti sa rezervom. Uz to, Ad-

vanced Warfare je bila jedna od najzabavnijih COD igara u skorije vreme, pa će povratak u budućnost kroz Advanced Warfare biti dobrodošlo – barem ako se neki fanovi pitaju.

ANIME SA MIRISOM BENZINA, NAJAVLJENA NOVA NEED FOR SPEED IGRA

Baš kao što smo nedavno saznali, EA ove godine objavljuje novi Need for Speed naslov. Need for Speed Unbound će ponuditi više stilizovanu estetiku, dok se istovremeno vraća korenima serijala uličnih trka. To nas izuzetno raduje.

Kako je izvestio IGN, Unbound je napravljen pomoću Frostbite Engine-a, ali cilja samo na sisteme nove generacije, tako da će doći na PC, Xbox Series X/S i PS5, dok će preskočiti Xbox One i PS4. Sama igra će raditi na 4K/60FPS-a na konzolama, dok bi PC igrači trebali biti u mogućnosti da povećaju performanse ako imaju pravi hardver za to.

Igra je smeštena u novi izmišljeni otvoreni svet poznat kao Lakeshore, gde se grupe uličnih trkača (uključujući repera, A$AP Rokija) takmiče jedni protiv drugih i usput izbegavaju policajce. Igra ima singlplejer opciju,

tako da vam neće biti potrebna internet konekcija da biste je igrali.

Ostale nadogradnje sa Unbound-om uključuju novi sistem fizike, kao i krosplej, tako da možete da se takmičite sa igračima na drugim platformama. Need for Speed Unbound izlazi 2. decembra.

OVERWATCH HEROJI SU MEĐU NAJPRETRAŽIVANIJIM NA SAJTOVIMA ZA ODRASLE

Overwatch 2 na izlasku sa sobom nosi brojne probleme, u vidu predugog čekanja na red, DDoS napade, bagove sa autentikacijom i još sličnih nevolja za igrače, ali ovaj naslov je ipak popularniji nego što ste mislili.

Mimo toga što je Overwatch 2 aktuelan zbog objavljivanja kao free2play igra, Overwatch je popularan i na sajtovima za odrasle. Na platformi Pornhub se među najpretraživajnijim pojmovima, pored imena glumica filmova za odrasle, nalazi i Overwatch heroina D.Va. Ovaj karakter se, prema portalu Kotaku, našao među top 5 najpretraživanijih pojmova na sajtu, a sam Overwatch 2 kao pojam našao se na osmom mestu.

Još od izlaska 2016. godine Overwatch je ostvario ogromnu popularnost na sajtovima za odrasle koja pritom ne jenjava, a svaki dolazak novog heroja, ili u

ovom slučaju izlazak nastavka, vraća igru među najpretraživanije na Pornhubu.

Naravno, i za celu Rule34 scenu se vezuje dosta kontroverzi, a Blizzard je čak i pokušao da modele nadolazećih heroja zaključa specijalnom enkripcijom kako ih “umetnici” ne bi koristili u loše svrhe, ali bezuspešno.

GOTHAM KNIGHTS ĆE RADITI SAMO U 30 FPS-A NA KONZOLAMA

Jedna od ključnih prednosti posedovanja PlayStation 5 ili Xbox Series X|S bila je činjenica da igre koje se objavljuju na ovim sistemima nove generacije obično nude višestruke grafičke opcije – omogućavajući vam da se igrate na 30 FPS-a, 60 FPS-a i čak više, u zavisnosti od igre. Nažalost, WB je potvrdio da će predstojeći Gotham Knights biti ograničeni na svega 30 frejma u sekundi čak i na PS5 i Xbox Series X.

U iščekivanju predstojećeg izdanja Gotham Knights 21. oktobra, fanovi su tražili više detalja u vezi sa statusom igre na konzolama. Prvobitno planiran za izdavanje i na sistemima sadašnje i prethodne generacije, kasnije je potvrđeno da je Gotham Knights ekskluziva za nove konzole.

Do sada se malo znalo o konzolnim verzijama Gotham Knights, iako je studio na Discordu potvrdio neke nažalost loše vesti. Naime, Gotham Knights ne poseduje mogućnost podešavanja performansi/

kvaliteta i radiće pri 30 FPS na konzolama.

Ovo je prilično razočaravajuće, jer je jedna od najboljih karakteristika modernih sistema činjenica da oni obično imaju dovoljno prostora za više opcija kada su u pitanju grafika i performanse. Nadamo se da će budući update nakon izlaska igre dodati ovu funkcionalnost.

NEUROLOZI ”NAUČILI” VEŠTAČKE MOŽDANE ĆELIJE DA IGRAJU PONG!

Kako prenosi BBC, naučnici su u laboratorijskim uslovima uspeli da uzgoje neurone koji su sposobni da igraju Pong, legendarnu arkadnu igru iz 1972. godine.

Doktor Bret Kejgan i saradnici iz kompanije Cortical Labs opisali su uzgojene ćelije kao ”samosvesne”, jer su sposobne da prime informacije i stimuluse iz spoljašnje sredine, da ih obrade, a potom i da na njih odreaguju u realnom vremenu. Zvuči kao nešto iz naučnofantastičnog filma, zar ne?

”Integracijom neurona u digitalne sisteme razvili smo DishBrain. Veštački uzgajane neuronske mreže ljudskog ili životinjskog porekla su integrisane sa računarima preko velikog broja elektroda. Putem elektrofiziološke stimulacije, kulture ćelija su ugrađene u simulaciju video igre, oponašajući arkadu Pong.”

Iz studije saznajemo da je ovaj ”veštački mozak” naučio da igra Pong za samo pet minuta.

”Pomoću DishBrain sistema, dokazali smo da se jedan sloj laboratorijski uzgajanih kortikalnih neurona može samoorganizovati kada je ubačen u simulaciju video igre, gde ispoljava inteligentno i ”samosvesno” ponašanje.”

Cilj ove studije je razvoj tehnologije za ispitivanje terapija protiv raznih neurodegenerativnih bolesti, kao što je Alchajmerova bolest.

OVERWATCH 2 ZA 10 DANA OKUPIO 25 MILIONA IGRAČA!

Overwatch 2 je blago rečeno imao katastrofalno lansiranje, sa još uvek nerazrešenim problemima. U poslednjih 10 dana pojavilo se još više problema, ali to ipak nije sprečilo milione igrača da zaigraju igru.

Ove nedelje, Blizzard je objavio da se preko 25 miliona igrača prijavilo na Overwatch 2 od lansiranja. Pored toga, igra je postigla najveći broj istovremenih igrača u odnosu na Overwatch 1. Normalno, ovo ne bi bilo iznenađujuće za free2play igru, ali s obzirom na negativnost i konfuziju koja je okruživala Overwatch 2 od njegove najave do objavljivanja, brojke su impresivne. Ako ništa drugo, to pokazuje moć Blizzarda u industriji. Kompanija je napravila mnogo pogrešnih koraka u poslednjih pet godina, ali fanovi se i dalje pojavljuju u ogromnim talasima. Biće zanimljivo videti koliko igrača će ostati i tokom budućih sezona.

Trenutno, Overwatch 2 je suštinski besplatna verzija originalne igre sa novim sistemom sezonskog sadržaja i nekim izmenama balansa heroja kako bi igra odgovarala 5v5 modelu u odnosu na 6v6. Sledeće godine Overwatch 2 bi trebalo da dobije svoj dugoočekivani PvE Story mod, koji će pomoći da se nastavak razlikuje od originalne ponude Blizzard-a iz 2016. godine.

SASHA GREY DOLAZI U CYBERPUNK 2077 SA PHANTOM LIBERTY EKSPANZIJOM

Zvanični Cyberpunk 2077 nalog je tvitovao video od 40 sekundi koji promoviše muzičko takmičenje za svoj predstojeći Phantom Liberty DLC. Saša Grej se ubrzo oglasila, otkrivši da je upravo ona radio di-džej u videu i da će stoga biti deo ekipe Phantom Liberty. Ova ekspanzija je prethodno otkrivena prošlog meseca, kada je potvrđeno je da će biti jedino DLC proširenje koje će Cyberpunk 2077 dobiti, i da će biti dostupno samo za konzole trenutne generacije.

Takođe je potvrđeno da će Kijanu Rivs ponoviti svoju ulogu Džonija Silverhenda, a nedavno smo saznali i da će CD Projekt glumačkoj ekipi pridružiti još poznatih ličnosti. Saša Grej, iako je još uvek nadaleko poznata po svojoj karijeri glumice u filmovima za odrasle, značajno je promenila pravac svog prisustva na internetu tokom protekle decenije.

Sada svoje vreme provodi na Twitch-u kao content kreator, a tokom godina je takođe dobila nekoliko uloga, što uživo što kao glasovna glumica. Neki će možda biti iznenađeni kada saznaju da joj svet video igara nije nimalo stran, jer je ranije igrala Violu DeWinter u Saints Row: The Third i Saints Row: Gat

out of Hell. Povrh toga, glumila je i u Eminemovom muzičkom spotu, kao i samu sebe u HBO seriji Entourage.

U Cyberpunk 2077 tumači ulogu Ash, voditeljke novoosnovane radio stanice pod nazivom 89.7 GrowlFM. Pomenuto takmičenje će omogućiti fanovima da pošalju sopstvene muzičke numere, od kojih će 12 do 15 biti izabrano da se reprodukuju u 89.7 GrowlFM i tako budu deo stvarne igre.

Phantom Liberty ekspanzija za Cyberpunk 2077 je planirana za 2023. godinu.

NAJAVLJEN SILENT HILL 2 REMAKE!

Na prezentaciji Silent Hill Transmission

Konami je najavio rimejk Silent Hill 2 u razvoju studija Bloober Team, i on dolazi na PlayStation 5 kao ekskluziva. Neki originalni članovi tima se takođe vraćaju - Masahiro Ito će se ponovo pozabaviti dizajnom stvorenja, a Akira Jamaoka će raditi na muzici.

Konami je prvobitno izdao Silent Hill 2 na PlayStation 2 i Xbox-u 2001. godine, gde je naišao na snažan prijem kritičara i igrača i prodao više od milion kopija, otkako je pozdravljen kao klasik. Igra je imala svoju samostalnu priču, za razliku od međusobno povezane naracije koja postoji između prvog Silent Hill-a i Silent Hill 3. Premisa igre je da protagonista Džejms Sanderlend putuje u Silent Hill nakon što je

primio pismo od svoje mrtve žene. Stvari prirodno izmiču kontroli jer njemu i drugim ljudima u gradu prilaze čudovišta iz košmara, uključujući i zloglasnog Pyramid Heada.

OTKRIVENO KOLIKO ĆE GOD OF WAR

RAGNAROK ZAUZIMATI NA PS4

Prošlo je gotovo 2 godine otkako su next-gen konzole, Playstation 5 i Xbox Series X/S, ugledale svetlost dana, te nas ne čudi što mnogi developeri okreću leđa prošloj generaciji.

Većina novih AAA naslova izlazi samo za PS5 i Xbox Series, prvenstveno kako bi se izbegla ograničenja koja hardver star 9 godina ima, ali God of War Ragnarok neće biti next-gen only. Ragnarok će izaći i za Playstation 4, što je bilo potvrđeno u nekoliko navrata, a sada je otkriveno koliko će sama igra zauzimati na hard disku - 118 GB.

Trenutno nije poznato koliko će God of War: Ragnarok zauzimati mesta na PS5, ali uzevši u obzir tehnologiju kompresije, kao i viši kvalitet fajlova, sve je moguće.

God of War Ragnarok izlazi 9. novembra ekskluzivno za Playstation sisteme.

MICROSOFT OTKRIVA DA WOLVERINE IGRA ZA PS5 IZLAZI 2023. GODINE

Microsoft i Sony su i dalje u sporu u vezi sa namerama proizvođača Xbox-a da kupi izdavača Activision Blizzard za skoro 70 milijardi dolara. Sekundarni efekat ovog angažmana je činjenica da se otkrivaju mnogi detalji koji bi inače ostali u tajnosti. Jedna nova zanimljiva sitnica tvrdi da će igra studija Insomniac Games, Wolverine, biti objavljena 2023. godine.

Kao deo tekuće situacije sa kupovinom Activision Blizzard-a, Microsoft je podneo dokument u kojem je (kako je otkrio tech4gamers) proizvođač konzola dao neke smele izjave u vezi sa predstojećim rezultatima konkurentskog Sonija kako bi odbranio akviziciju, rekavši:

„PlayStation takođe ima niz ekskluzivnih naslova koji su spremni za lansiranje 2023. godine, uključujući Spider-Man 2, Wolverine, Horizon, Final Fantasy XVI i Forspoken’’.

Potvrđeno je da će Spider-Man 2, Horizon Call of the Mountain, Final Fantasy XVI i Forspoken izaći u toku naredne godine. Uz to, Insomniac’s Wolverine nije imao takav tretman, a mnogi fanovi očekuju da će izaći mnogo kasnije.

Insomniac Games naravno trenutno radi na Spider-Man 2, koji je, kako je naveo Microsoft, planiran za izdavanje 2023. Takođe, objavljivanje Wolverine 2023. ne samo da izgleda da nema smisla, već ga većina smatra neizvodljivim.

Imajući to u vidu, Insomniac Games je poznat po tome što je veoma efikasan studio, s tim što su poznati po izdavanju više igara u periodu od 12 meseci (kao što su Spider-Man Remastered, Miles Morales i Ratchet & Clank Rift Apart), tako da ćemo jednostavno morati da sačekamo i da vidimo.

GOD OF WAR RAGNAROK ĆE RADITI U

120 FPS-A NA PLAYSTATION 5

God of War Ragnarok će ponuditi nekoliko različitih grafičkih opcija na PS5, uključujući podršku za igranje u 120 FPS-a. God of War Ragnarok izlazi sledećeg meseca, a Sony proslavlja njegovo lansiranje objavljivanjem ‘’behind the scenes’’ snimaka. Prva epizoda je usredsređena na priču o God of War Ragnarok, a nove se objavljuju svakog utorka u narednih 9 nedelja.

Neke PlayStation 5 igre nude režim od 120 FPS za izuzetno fluidni gejmplej. Mnogi od ovih naslova su fokusirani na multiplejer, kao što su Fortnite, Call of Duty: Modern Warfare, Destiny 2 i Rocket League, kao i singlplejer igre poput Borderlands 3 i Doom Eternal. Igre danas obično imaju dva režima, jedan za postizanje najbolje moguće slike pri 30 FPS-a, a drugi koji cilja na 60 FPS. Potvrđeno je da God of War Ragnarok ima nekoliko različitih grafičkih režima, a jedna opcija je prijatno iznenađenje.

Press Start Australia izveštava da igrači mogu da biraju između četiri grafička režima dok igraju God of War Ragnarok. Dolazi sa dve glavne opcije – Favor Resolution ili Favor Performance, koje funkcionišu

drugačije sa uključenim ili isključenim High Frame Rate režimom. Kada je isključen, igrači mogu da biraju između igre od 30 FPS pri 4K i navodno zaključanog iskustva od 60 FPS. Sa drugim opcijama, God of War Ragnarok radi pri 40 FPS-a u režimu rezolucije i cilja na impresivnih 120 FPS-a u režimu performansi.

Press Start Australia napominje da će igračima biti potreban TV ili monitor kompatibilan sa HDMI 2.1 da bi igrali God of War Ragnarok pri ciljanih 120 FPS-a. Ipak, to je impresivno tehničko dostignuće developera Santa Monica s obzirom na ukupni vizuelni kvalitet igre.

SKULL AND BONES ODLOŽEN PO PETI PUT

Ubisoft je ponovo odložio svoju dugoočekivanu piratsku igru baziranu na AC: Black Flag pomorskim avanturama – Skull and Bones – ovog puta do 9. marta naredne godine.

Prvobitno otkriven još 2017. godine i u razvoju od 2013. godine, izlazak ovog projekta francuskog izdavača je više puta odlagan – a očekivalo se da će stići u novembru ove godine.

U zvaničnom saopštenju Ubisoft je rekao da je doneo odluku da još jednom odloži Skull & Bones nakon povratnih informacija igrača sa nedavno sprovedenog programa testiranja.

Ubisoft je takođe najavio otvoreno beta testiranje igre, koja će uslediti „u bliskoj budućnosti“.

Još u februaru, Ubisoft je rekao da je „veoma zadovoljan“ napretkom u razvoju igre, nekih pet godina nakon što je prvi put najavljena i nakon zvaničnih odlaganja 2018. i 2019. godine.

BEYOND GOOD & EVIL 2 JE SADA NAJDUŽE ODLAGANA AAA IGRA

je 2003. kao akciona igra iz trećeg lica. Dolazeći od Mišela Ansela, uma iza Rayman franšize, igra prati reporterku Džejd koja pokušava da otkrije zlokobnu, tekuću zaveru vanzemaljaca. Igra je bila hvaljena zbog svog dizajna i stila pripovedanja, iako u početku nije bila komercijalni hit.

Postoje neki svetski rekordi kojima niko od nas ne teži, ali nekada se jednostavno dese. Tako Beyond Good & Evil 2 može da se ‘’pohvali’’, jer je nedavno postao najduže odlagan AAA naslov svih vremena. Beyond Good & Evil 2 je prvi put najavljen 2008. godine. Ovaj 14-godišnji period razvoja uspeo je da pretekne prethodnog rekordera, Duke Nukem Forever, koji je konačno izašao 2011. nakon što je najavljen 1997. godine.

Originalna igra, Beyond Good & Evil, lansirana

Ovaj konkretan svetski rekord zabeležio je Brendan Sinkler iz GamesIndustry.biz, koji je rekao da je „Duke Nukem Forever prošao 5.156 dana od najave 1997. do objavljivanja 2011. godine.“ Sinkler nastavlja: „Prošlo je 5.234 dana otkako je objavljen prvi trejler za Beyond Good & Evil 2.”

Prvi trejler za Beyond Good & Evil 2 ugledao je svetlost dana 2008. godine, a Ubisoft je — u različitim intervalima — izjavio da je igra i dalje u razvoju. Uz to, Mišel Ansel je napustio Ubisoft 2020. godine, i dok je Ubisoft rekao da i dalje radi na igri, njena budućnost je i dalje neizvesna.

Autor : Milan Janković

TOP IGRE

SONIC FRONTIERS

Slobodno možemo reći da je ovo prva prava Sonic igra u poslednjih par godina, s obzirom da je u proteklom periodu bilo dosta remastera i spin-off naslova. Sa tim u vidu, Sonic Frontiers neće biti obična avantura sa plavim junakom, već je SEGA izmenila formulu dodavši mehaniku otvorenog sveta (open world).

Otvoreni svet će doneti potpuno novo Sonic iskustvo, ali sa platformisanjem i klasičnim elementima iz ranijih Sonic igara, što će biti zanimljiva kombinacija za igrati. Igrači će pred sobom imati rešavanje zagonetki, istraživanje raznolikih lokacija i nadograđeni sistem borbe, sve sa prepoznatljivom brzinom i moćima koje krase omiljenog junaka.

Dr. Eggman će ponovo biti zloćka u Sonic Frontiers, dok će protagonista ovoga puta biti odvojen od dugogodišnjih prijatelja, Tailsa i Amy.

POKEMON SCARLET AND VIOLET

Dok je God of War Ragnarok najiščekivanija igra meseca za Playstation publiku, za igrače na Switchu je to definitivno Pokemon Scarlet and Violet. Ovo je najnoviji splet avantura iz nepresušnog Pokemon univerzuma.

Pokemon Scarlet i Violet će doneti iskustvo otvorenog sveta, uključujući kooperativno igranje za 4 igrača, nove trikove u gejmpleju i potencijalno preko 100 novih pokemona.

Igrače ovde suštinski prati isti gejmplej kao kod svih Pokemon igara, gde je najvažnije prikupljati pokemon stvorenja i sa njima istraživati svet i učestvovati u borbama sa drugim igračima. Scarlet i Violet će imati otvorene svetove, koji uključuju urbane sredine i divlje regije, bez granica između njih, što je novitet za Pokemon serijal igara.

FOOTBALL MANAGER 2023

Pretposlednji mesec u godini će obeležiti još jedna igra posvećena najpopularnijem sportu na svetu. Football Manager 2023 će imati zadatak da nadmaši prethodnika, FM 2022, što će mu verovatno poći za rukom s obzirom na novine koje je Sports Interactive spremio.

Uz dobro poznati gejmplej serijala, sa ispravkama i boljom fluidnošću igre, igrači pred sobom imaju Ligu šampiona i Ligu Evrope, kao i ligu zvanično licenciranu od strane organizacije UEFA.

Regrutovanje igrača je promenjeno i donosi nove elemente, sa agentima koji više pomažu u potrazi za zvezdama u usponu. Menadžeri će imati bolje prikazanu biografiju i lepše iskazanu međusobnu vezu sa igračima, dok je i veštačka inteligencija igre unapređena.

GOD OF WAR RAGNAROK

Nakon nekoliko odlaganja, God of War Ragnarok konačno izlazi, a svi fanovi su puni uzbuđenja zbog novih okršaja Kratosa sa nordijskim bogovima. Priča će se nastaviti tačno gde je prva igra završena, sa poznatim licima i preokretima, dok će igrači spoznati neka potpuno nova neprijateljstva.

Kao što smo već imali priliku da vidimo, gejmplej izgleda još bolje nego u prethodnom God of War-u, sa više vazdušne borbe i dodatnim uzbuđenjima koja prate napredovanje kroz igru, odnosno kroz svih 9 nordijskih carstava, uključujući Asgard.

Sa tehničke strane, impresivno je što God of War Ragnarok izlazi i za PS4 konzole, uz naravno PS5. Studio Santa Monica je radio paralelno na obe verzije kako bi nova generacija uživala u bogatoj grafici, sa opcijom igranja i do 120 FPS-a.

I da, spremite prostor na diskovima konzola, jer će Ragnarok zauzimati oko 118GB na PS4.

8. NOVEMBAR - PC, PS4, PS5, XBOX ONE, XBOX SERIES X/S

12. NOVEMBAR - SWITCH

8. NOVEMBAR - PC, PS4, PS5, XBOX ONE, XBOX SERIES X/S

9. SEPTEMBAR - SWITCH

9. NOVEMBAR - PS4, PS5

Najave meseca

WARHAMMER 40,000: DARKTIDE

Lore Warhammer univerzuma je toliko veliki da biste od njega mogli da napravite beskonačno igara, a Warhammer 40,000: Darktide je još jedan naslov u franšizi koji to potvrđuje.

U pitanju je kooperativno FPS iskustvo od developera koji su ranije doveli Vermintide, takođe Warhammer igru. Ovde će 4 igrača udružiti snage kako bi se oduprli periodičnim talasima AI-kontrolisanih čudovišta, koji postaju snažniji sa svakim naletom. Ovde neće biti unapred stvorenih karaktera, već će igrači moći da kreiraju sopstvene likove, i to odabirom jedne od 4 klasa - Veteran, Zealot, Ogryn i Psyker.

Dok će PC verzija biti dostupna od 30. novembra, igrači sa Xbox Series X će morati još malo da sačekaju.

GOAT SIMULATOR 3

Dok imamo dosta kandidata za igru godine, Goat Simulator 3 će definitivno biti najbolji u kategoriji najluđe igre godine. Luda koza je po treći put na slobodi, ovoga puta sa pojačanjem.

Goat Simulator 3 je izgrađen na čvrstim osnovama lude zabave, ali sa istom premisom. Stupate u sandbox okruženje kao koza spremna da napravi haos i uništi živote nevinih stanovnika koji na to nisu ni slutili. Prosto zvuči, ali je zapravo reč o jako kompleksnoj i urnebesnoj zabavi. Ko je igrao prethodne igre zna o čemu govorim.

Što se trojke tiče, dodat je mod co-op igranja za do 4 igrača, lokalno i onlajn, a tu su i mini igre i dosta aktivnosti za NPC karaktere koji svet igre čine još življim i dinamičnijim, barem pre nego što ga upropastite.

THE DARK PICTURES: THE DEVIL IN ME

Tha Dark Pictures antologija je došla do finala prve sezone sa četvrtom igrom po redu, koja dolazi nakon Man of Medan, Little Hope i House of Ashes. Nova igra, The Devil in Me će biti slična kao prethodnici, sa 5 igrivih protagonista i dosta razgranatim narativnom na koji utiče sam igrač kroz izbore koje pravi. Igra može otići u dosta različitih smerova u zavisnosti od odluke, koja može uticati na vezu između karaktera, gde bilo koji od njih može trajno umreti.

Što se novina tiče, kretanje je obnovljeno akcijama kao što su trčanje, penjanje i skakanje, dok su uključene i zagonetalice i inventar vezan za karaktera.

18. NOVEMBAR - PC, PS4, PS5, XBOX ONE, XBOX SERIES X/S

EVIL WEST

Još jedna igra koja je iz odlaganja u odlaganje stigla do novembra 2022. godine. Evil West je pucačina iz trećeg lica iza koje stoji poljski studio Flying Wild Hog, zaslužan za Shadow Warrior igre.

Sama premisa igre je prosta - imate zombije i imate divlji zapad. Igrači preuzimaju ulogu Džesija Rentiera, jedinog preostalog agenta koji ima zadatak da zaštiti američki san od krvožednih spodoba.

Igrači stupaju u ulogu lovca na vampire, opremljenog revolverom, puškom i bacačem plamena, a kada zagusti na raspolaganju su i hladna oružja. Developer obećava zanimljiv gejmplej, sa dosta varijacija u borbi, upotrebu okruženja u svoju korist, a tu su i boss karakteri. Takođe, protagonista će se nadograđivati tokom napredovanja kroz priču sa novim skillovima i moćima.

WARZONE 2

Blizzard je umesto proširenja za originalni Overwatch izdao potpuno novu igru, Overwatch 2, a istim stopama ide i Activision (obe kompanije su pod istim okriljem). Umesto ažuriranja za Warzone, pred nama je Warzone 2.

Developer obećava potpuno drugačije iskustvo sa fokusom na raznolikost u mapama, koje će biti pune napetih lokacija gde je sukob nemoguće izbeći, a čak će biti moguće boriti se u vodi.

Gejmplej u pogledu FPS napucavanja će ostati isti, ali će biti primetna neka osveženja, jer će Warzone 2 biti zasnovan na iskustvu koje donosi Call of Duty: Modern Warfare 2, koji je nedavno izašao. Obe igre će deliti sistem progresije i arsenal oružja.

Gulag će biti izmenjen, gde će se igrači uparivati sa još jednim igračem za 2v2 napucavanje, a tu je i AI neprijatelj, nazvan The Jailer u ulozi boss-a.

30. NOVEMBAR - PC, XBOX SERIES X/S

17. NOVEMBAR - PC, PS4, PS5, XBOX ONE, XBOX SERIES X/S

22. NOVEMBAR - PC, PS4, PS5, XBOX ONE, XBOX SERIES X/S

16. NOVEMBAR - PC, PS4, PS5, XBOX ONE, XBOX SERIES X/S

GAMES.CON , NAJVEĆI I

NAJPOPULARNIJI FESTIVAL GEJMINGA I POP KULTURE U REGIONU POČINJE 25. NOVEMBRA !

Za sve vas koji obožavate video igre, serije, filmove, anime, knjige, stripove i ostalu pop kulturu, pravo mesto je Beogradski sajam na kojem će se od 25. do 27. novembra održati prestižna gejming manifestacija, čuveni GAMES.CON.

Games.con je festival namenjen ljubiteljima gejminga i pop kulture, ali i svima onima koji žele da se igraju i dobro zabave. Pod parolom “levelovati se mora”, festival već sedmu godinu za redom okuplja kompletnu industriju moderne zabave na jednom mestu i desetine hiljada posetilaca. Games.con će se i ove godine biti vaš domaćin u najvećim halama Beogradskog sajma, Hali 1 i Hali 2. Tokom tri dana festivala posetioce očekuje najkvalitetniji gejming, umetnički i takmičarski sadržaj ali i super zabava, razigravanje moždanih vijuga i puno poklona.

Fanovi video igara imaće priliku da saznaju sve o no-

vitetima iz gejming industrije, da se oprobaju u najnovijim igrama, ali i da pokažu svoje veštine na mnogim esports turnirima. Igre poput CS:GO, eFootball, FIFA, Brawl Stars i Mortal Kombat rezervisane su za one sa takmičarskim duhom, a pobednike očekuju vredne novčane nagrade!

Za sve ljubitelje popularne kulture obezbeđen je sjajan program najpopularnijih manga stripova, animea, filmova, knjiga i serija vodećih svetskih franšiza, kao i bogat muzički sadržaj koji neće ostaviti ravnodušnim ni najtananije umetničko čulo.

Tech fanatici moći će da uživaju u poslednjim rečima tehnologije, a sve one koji vole da se igraju očekuje mnoštvo društvenih igara i kvizova, dok će ekipe koje vole timski rad imati priliku da se pokažu u Escape room-u. Ali to nije sve! Na Games.conu će se održati i cosplay takmičenje, kao i market Square, turnir u mačevanju, i još mnogo, mnogo toga.

Velika vrata Games.con-a otvaraju se u petak, 25. novembra u 10:00 sati ujutru!

Karte možete kupiti na svim prodajnim mestima Gigstix-a kao i na blagajni ispred hale sajma. Čekamo vas!

PLAY! EKIPA NA SCORN ŽURCI

Verujte nam da i mi napuštamo premise redakcije s vremena na vreme, a pored sagledavanja kako stvarni život izgleda, volimo i da se okupimo na proslavama domaćih developera nakon uspešnog lansiranja igre.

Ovoga puta povod je bio i te kako svečan i sa razlogom, jer je studio Ebb Software rešio da proslavi uspešan izlazak svog biomehaničkog horora - Scorn. Nakon dugog niza godina napornog rada i brojnih uspona i padova, studio je okupio sve svoje developere i prijatelje u beogradskoj Destileriji u čast igre Scorn. Okupljanje je bilo u fazonu žurke, koja je bila prožeta motivima igre Scorn, što možete videti u priloženim fotografijama. Sa stanovišta atmosfere morate nam verovati na reč, jer su vaši urednici uživali u čašici pića i čašici razgovora sa marljivim developerima studija, kao i bogatom keteringu.

I pored sjajne zabave, odmah smo se bacili na posao, pa smo u razgovoru sa članovima Ebb Software studija, koji trenutno broji preko 55 developera, popričali o pređenom putu i budućnosti.

Svi su naravno presrećni što je Scorn objavljen i što je ovako jedinstvena igra pronašla svoju nišu na svetskom tržištu. Svi su se takođe složili da bi bilo dosta bolje da je igra izašla ranije sa podrškom koju su dobili u kasnijim fazama razvoja, ali su takođe istakli da su stekli ogromno iskustvo koje će definitivno značiti u razvoju nekog narednog projekta, kojeg će definitivno biti i koji će, nadamo se, izaći dosta brže. Znam, znam, i mi smo radoznali koji bi to naredni projekat mogao biti, ali ni prijatna atmosfera na žurci nam nije pomogla da saznamo o čemu se radi.

Svojevrsni vrhunac večeri bio je svečani govor, prepun pohvala i zahvalnosti usmerenih ka celom timu,

ali i izdavaču Kepler Interactive, čiji su predstavnici takođe bili gosti na žurci.

Scorn je trenutno dostupan na PC i Xbox platformama, gde je igra, očekivano, privukla veliku publiku. Prema podacima sa Steama, igra ima preko 70% pozitivnih recenzija, sa maksimalnim brojem od 8000 istovremenih igrača. Procenjuje se da je prodato negde između 150 i 200 hiljada kopija igre samo na Valve platformi, ali i dalje iščekujemo zvanične rezultate.

Jako nam je drago što smo imali priliku da prisustvujemo ovakvom događaju, a još nam je draže što je studio iz naše zemlje uspeo da pred svetsku publiku dovede ovakvo ostvarenje.

Našu recenziju igre Scorn možete pročitati u ovom broju časopisa i na našem sajtu!

Autor: Milan Janković

ČEKA NAS NEŠTO VELIČANSTVENO!

Iako je kao celina, Street Fighter jedan od najlegendarnijih i najboljih borilačkih serijala, ja sam se nekako uvek kačio za njegove parne brojeve. Prvi deo retko ko i da je igrao u vreme izlaska, ali zato sam uz dvojku proveo stotine sati oduševljen svim inovativnim stvarima koje je igra unela u svet borilačkih igara.

Treći deo iako sjajan, nekako me je zaobišao u najvećoj meri ne bih li se za četvorku zalepio toliko da sam sve propušteno uz nju nadoknadio. Hiljade sati takmičenja do te mere da me je jedan od najvećih prijatelja dovodio u predinfarktno stanje, duelima nepredvidivim do poslednje sekunde.

Petica me nije zaobišla koliko razočarala. Premalo sadržaja koji je presporo naknadno implementiran i mehanike koje nikako nisu uspele da „kliknu“ kako treba pod palčeve

ovog starog zaljubljenika. I nakon svega toga, pre nekoliko dana imao sam priliku da kroz „beta“ izdanje zavirim u ono što će biti šesti (tehnički sedmi) nastavak „uličnog borca“. Ukratko? Oduševljen sam.

Beta verzija nudi samo jedan režim igranja. Nakon što vas u igračku arenu dočeka (poprilično liberalni) voditelj, imate slobodu da se kroz lokaciju krećete sa likom kog ste sami kreirali. I dok ceo nivo izgleda kao nešto što će služiti kao trodimenzionalni meni, u ovom slučaju prvenstveno predstavlja mesto za onlajn duele sa drugim igračima. Nakon što sednete za automat gde vas očekuje neko od igrača, izazivate ga i borba može da počne.

Na raspolaganju smo imali osam karaktera, što je bilo sasvim dovoljno za prvo iskustvo. A činjenica da će po izlasku igra odmah imati 18 ig-

jom varijantom istih. Uz to, tu su i po tri specijalna napada po liku, od kojih svi izgledaju očekivano sjajno.

Kad smo kod izgleda, igra izgleda odlično. Mnogo je evidentniji grafički pomak u ovom nastavku nego što je to bilo u prethodnom. Živopisni nivoi i besprekorno animirani ali i modelirani karakteri, meni već obećavaju povratak na stare staze. Mislim da ću i uz ovu igru provoditi mnogo vremena. Samo da to ne čuje i moj drug pa da konačno završim u bolnici od previše nadmetanja, kako dolikuje…

Željno iščekujem 2023. godinu i izlazak igre za koju se već vidi da će biti odlična. Ako ste fanovi borilačkih igara, verujte mom instinktu. Ova igra neće razočarati!

RAZVOJNI TIM: Capcom

IZDAVAČ: Capcom

PLANIRANI DATUM

IZLASKA: 2023

PLATFORME: Playstation 4/5, Xbox One Series X/S, Microsoft Windows

TEST PLATFORMA: Playstation 5

rivih karaktera, ne zvuči loše.

Nekolicina novih mehanika pružaju u potpunosti osveženo i iznova zabavno iskustvo, a najviše se vrte oko nove „drive“ skale koju koristite za izvođenje specijalnih poteza. Tako mehanika „drive impact“ menja čuveni „fokus“, udarajući kroz protivnički napad, pa čak i razbijajući blok ukoliko je suparnik previše blizu ivici ekrana. Ujedno, ovaj udarac je i lako kontrirati sopstvenim „drive impact“ napadom uz dobar tajming.

„Drive parry“ je takođe jedna od mehanika koja pruža mogućnost da podnesete udarac bez štete čime se puni „drive“ skala, ali i da iz ovog stanja brzo iskočite i otvorite mogućnost za protivnapad.

Nekadašnji „EX Special“ potezi, sada se zovu „overdrive“, i kao i ranije, ojačavaju osnovne poteze snažni-

“ IGRA IZGLEDA OSETNO BOLJE U ODNOSU NA PRETHODNIKE, DONEVŠI MNOGO VIŠE GRAFIČKOG

NAPRETKA NEGO ŠTO JE TO PETICA

URADILA U SVOJE VREME ”

Autor: Milan Živković BETA

RIBUT – DRUGI DEO

CoD je krajem septembra imao standardni otvoreni beta test mesec dana pred izlazak novog dela. Ova neumorna franšiza je doživela nastavak odličnog ributa kultnog Modern Warfare-a iz 2019. godine, dok smo u ovoj beti dobili mali dašak novih mapa, modova i relativno standardnog, iako i dalje veoma zabavnog CoD multiplejer iskustva. Ako ste igrali prethodni MW, pucačina će vam biti veoma prepoznatljiva, s obzirom da CoD ne varira preterano od svog fizičkog, dosta arkadnog modela, s obzirom da su trzaj oružja i generalni realizam bačeni u drugi plan. I dalje, animacije pušaka i osećaj tokom rešetanja su veoma satisfaktorni, što je bio i jedan od glavnih pluseva koji sam imao i za prvi deo ributa ovog serijala.

Beta je imala nekoliko mapa, od kojih su neke obuhvatale tipične modove kao što su Team Deathmatch, Hardpoint i Domination, i generalno sam imao pozitivno iskustvo. Iako i dalje većina pati od boljke prevelike otvorenosti i razgranatosti za manje okršaje, gde ćete često biti ubijani jer vas protivnici mogu videti iz pet različitih pravaca, ovo podsticanje kamperskog stila igranja nije toliko oduzelo od iskustva kao u MW iz 2019. To je prevashodno jer je nivo te razgranatosti nešto manji, dok se istovremeno ostavlja više prostora za intuitivnost kod igrača i olakšano previđanje kretanja na ovim mapa nego što je to bilo u prethodnim.

Što se tiče većih modova, vraća se Ground War sa 32 na 32 iskustvom sa vozilima na velikim otvorenim mapama, dok je tu i Invasion koji vas baca u istobrojni konflikt na većoj skali sa pridodatim AI protivnicima i saborcima. Ovi modovi me nisu preterano zaintrigirali, s obzirom da su vozila bila preterano jaka, dok su mape imale jako upitan dizajn koji je gejmplej svodio na dosadno kampovanje sa snajperom. Ove godine to nije slučaj. Veće mape imaju manji problem sa strukturom koja dopušta vozilima da eksploatišu određene lokacije, dok istovremeno dodatak AI protivnika čini celo iskustvo glomaznijim i dinamičnijim, uprkos tome što se njihova inteligencija ne može pohvaliti nekim kvalitetom.

Što se tiče oružja i progresije, oni funkcionišu isto kao i u prethodnim igrama. Kroz podizanje nivoa oružja, ovaj put možete i otključati određene specifične tipove tog oružja koji mogu doneti neku bitnu modifikaciju, uz već postojeći i odličan sistem modovanja sa više nego dovoljno polja, gde možete izmeniti ponašanje skoro svih pušaka.

Uz to, treba napomenuti i da CoD grafički izgleda sve bolje i bolje kako prolaze godine, te je i ove godine Infinity Ward stvorio fascinantan ambijent, dok je zvučna podloga, pogotovu kod efekata oružja, bolja i jača na srednjim frekvencijama.

Nažalost, beta se ne može pohvaliti nekim neophodnim poboljšanjima u smislu učitavanja igre i opšteg bagovitog stanja inicijalne konekcije na server. Instaliranje šejdera, konstantni zahtevi igre da je restartujete kako bi se najnovija zakrpa instalirala i slično su i dalje tu. Ova boljka je malo poboljšana stvarno velikom brzinom nalaženja mečeva, ali za sada ne deluje kao da će Activision promeniti priču na bolje u punokrv-

noj verziji igre.

Sve u svemu, iako nije bilo puno materijala, ovo što je Activision priložio u beti mahom deluje jako zabavno, uprkos tome što je ovo i dalje esencijalno ista igra kao MW. Ipak, fanovi franšize i dobrog, brzog šutera iz prvog lica imaju čemu da se raduju kada igra izađe krajem meseca.

“

SVE U SVEMU, IAKO NIJE BILO PUNO MATERIJALA, OVO ŠTO JE ACTIVISION PRILOŽIO U BETI MAHOM DELUJE JAKO ZABAVNO ”

RAZVOJNI TIM:

Infinity Ward

IZDAVAČ:

Activision

PLANIRANI DATUM

IZLASKA:

28. Oktobar 2022.

PLATFORME: PC, PS4, PS5, Xbox One, Xbox Series X/S

TEST PLATFORMA: PC

Autor: Nikola Aksentijević BETA

VITEŠTVO NA BETMENOV NAČIN

Gotham Knights nije povezan sa Arkham serijalom igara, iako bi prosečan konzumer na prvu loptu tako nešto pomislio. Ne, ovo nam stiže od ekipe koja nas je častila sa Shadow of Mordor i Shadow of War igrama, koje su imale veoma specifične i originalne sisteme. Gotham Knights startuje još jedan od paralelnih Betmen univerzuma, koji se može tehnički navesti kao nadovezivanje na onu situaciju koju vidimo na kraju Arkham Knighta, ali ovde narativ ne briljira ni izbliza kao u Rocksteadyjevoj trilogiji.

Naime, Betmen je mrtav, to jest umire u uvodnoj sekvenci, i sada je na četiri „viteza Gotama“ da preuzmu Brusovo nasleđe i reše poslednji slučaj na kojem je radio. Naravno, ta četiri viteza se sastoje iz Nightwinga, Batgirl, Robina i Red Hooda (ovoga puta već rehabilitovanog). Iako je teško popuniti Brusove čizme, narativ je polupredvidljivog karaktera, gde se već neki dalji događaji prilično prerano nagoveštavaju, bez neke veće suptilnosti, pa ti momenti mogu malo ubiti neizvesnost koju očekujete od inače vrhunski razvi-

jenih zločinaca Gotama. Kroz paradu istraživanja, priča ostaje zanimljiva do samog kraja, ne ostavljajući neki preterano veliki utisak. Svakako, ako ste iole fan Betmenove porodice, onda ćete naći dovoljan užitak na tom planu.

Zlikovaca i nema previše, mada je raznolikost solidna zahvaljujući pristojnom tempiranju priče koja obuhvata par organizacija. Nažalost, dosta ovih momenata ne daje dovoljno vremena pojedinim figurama da izgrade karaktere, bilo na dobroj, bilo na lošoj strani. Ipak, problem sa GK nisu ni priča, ni zlikovci, već zapravo skoro sve ostalo. Kada govorimo o borbi, da nemate opciju da menjate između četiri različita lika pri svakoj noćnoj patroli, repetitivnost i površnost ionako nezgrapnog sistema bi dolazili još više do izražaja. Svaki udarac ima neko neprijatno kašnjenje, čineći celo iskustvo jako neresponzivnim. Sistem je zasnovan na relativno jednostavnoj loot opremi, koju možete menjati ako vam se ne dopada njen izgled, uz rudimentarni crafting i na sve to dodat prilično direktan sistem iskustvenih

poena i aktivnih sposobnosti. Uz to što je borba generalno neresponzivna, tu su i sposobnosti specifične za svakog lika koje mogu malo osvežiti borbu, ali s obzirom na to koliko ćete morati škrto da ih koristite i koliko je udaranje kocke između tih momenata naporno, jedino što pomaže celoj situaciji jeste to što možete menjati između više različitih likova. Da ne postoji opcija da promenite lika u vašoj bazi, borbeni sistem bi vas još intenzivnije umarao, s obzirom da je sve što imate par jednostavnih komboa u paru sa vašim specijalnim potezima.

Nažalost, likove ne možete menjati usputno dok jurcate krimose ulicama Gotama, već se morate vratiti u bazu te tamo promeniti trenutnog aktivnog lika. Ono što je pozitivno jeste to da likovi dele zajednički iskustveni nivo, te se ne morate fokusirati na određenog lika, već možete igrati onog koji vam se trenutno čini najzabavnijim. Princip jeste da različiti likovi imaju različit pristup borbi, kao što Red Hood ima hibridni pristup između borbe iz daljine i izbliza, i kao što Batgirl može

naneti ogromnu štetu jednom protivniku. Međutim, to brzo ispari kada shvatite da je svaki okršaj gotovo isti. Gotham Knights nažalost pati od male raznovrsnosti vaših protivnika, koji će se uglavnom svoditi na nasumične gangstere, pa iako postoje određeni tipovi koji će zahtevati nešto drugačiji pristup borbi i poteza koje koristite, i ti okršaji će brzo postati previše repetitivni.

GK ima dosta zanimljiv pristup gde šaljete svoje heroje na patrolu noću, dok preko dana raščlanjujete dokaze koje ste našli prethodne noći, što od ispitivanja prolaznih kriminalaca, što od glavne priče. Nažalost, ovaj sistem pokazuje potencijal kao jedna dobra ideja, međutim vaše aktivnosti će se svoditi na sprečavanje par različitih tipova zločina koje bande mogu počiniti, uzimati sitne XP nagrade od istih, te se prebaciti na glavnu priču, gde ćete raditi standardno šunjanje i tabanje negativaca u nešto kontrolisanijem okruženju. Iako je Gotam kreiran na odista ogromnoj skali i izgleda zaista maestralno, sa relativno živahnim prolaznicima koji će pričati među sobom ili vam davati opaske, celokupni grad deluje odista mrtvo. Iako ste u Gotamu uglavnom u gluvo doba noći, nedostatak interakcija sa okolinom više

oduzima na iskustvu, jer igra nikako ne uspeva da vas poveže sa gradom koji štitite.

Gotam je svakako dizajniran na vrhunskom nivou, pa će mnogi prepoznati lokacije iz stripova, filmova i igara na svakom koraku. Na raspolaganju imate i nekoliko različitih načina za putovanje, od kojih je glavno prevozno sredstvo upravo motor, uz par zanimljivih oruđa koje svaki lik poseduje, bilo da je to teleportacija ili paraglajder. Ovaj motor, kao i većinu vaše opreme možete izmeniti, ali isključivo na kozmetičkom nivou. Drugim rečima, lepo je videti da možete dosta menjati izgled Betmenove porodice pomoćnika.

Nažalost, parkurisanje, kao i sama borba deluju veoma nezgrapno i neresponzivno. Skakanje po zgradama sa kukom za hvatanje jeste zabavno u početku, dok ne skapirate koliko vaš lik ne reaguje na komande na džojstiku. Najveći problem jeste kod penjanja i skakanja, gde je WB Games iz nekog razloga mislio da je dobra ideja da se u obzir uzima i držanje dugmeta za skok u zavisnosti od toga šta ćete da uradite. Često ćete se sudarati u ograde, padati preko istih i slično, jer vaš lik bukvalno ne uspeva ništa da uradi dok ga ne namestite savršeno kako je WB to zamislio. Koliko je imerzivno i spontano bilo u Arkham Knightu dok ulazite i izlazite iz betmobila, tako je ovde pakleno smotano odrađeno bilo kakvo penjanje ili interagovanje sa vašim vozilom.

Muzička podloga se ne može pohvaliti nekom originalnošću, sa tipičnim dramatičnim simfonijskim numerama u pozadini koje vam neće ostati u dužem sećanju. Glasovna gluma je relativno dosta prosečna - neće vas zaprepastiti ničiji performans, ali su pojedini likovi svakako lepo otelotvoreni u određenim momentima igre.

Autor: Nikola Aksentijević REVIEW

Najveća iritacija jeste koliko Gotham Knights deluje zastarelo. Na svakom koraku ćete nalaziti neku smetnju, ponajviše kada ulazite u zgrade, to jest lokacije po Gotamu, gde uprkos svemu što nova generacija konzola donosi, i dalje imate učitavanje pri ulasku na bilo koja vrata, česte gličeve dok interagujete sa okolinom (ili protivnicima), a sve to dok igra radi u zaključanih 30 FPS-a! Iako GK izgleda jako dobro sa grafičke strane, ne može se reći da nadmašuje najuspešnije naslove,

gde postiže performans koji definitivno nije dostojan novih konzola, bez ikakvog performansnog moda za veći frejmrejt. Drugim rečima, iskustvo igranja ove igre na konzoli je već na prvi pogled više naporno nego zabavno.

Gotham Knights kao svoj glavni adut koristi kooperativni multiplejer, koji nažalost ne pospešuje iskustvo. Iako ste tu sa još tri saborca, potencijal za kombinovanje vaših poteza nije iskorišćen - borbeni sistem ostaje

isto ono nezgrapno čudo.

WB Games prosto kao da se trudio da napravi mediokritetnu igru od pre 10 godina u 2022-oj, s obzirom da svaku od „inovacija“ koju GK stavlja pred vas, ili je neka igra već bolje odradila, ili jednostavno ne dodaje na iskustvu. Sve u svemu, Gotham Knights će zauvek ostati zaboravljen u moru modernih akcionih RPG igara, gde mu je i mesto.

OCENA 4.5

Gotam izgleda kul

Priča ume da zaintrigira na momente

Mediokritet na svakom koraku

Nezgrapna, repetitivna i loša borba

Svet okruženje deluju mrtvo

“ SVAKI UDARAC IMA NEKO NEPRIJATNO KAŠNJENJE, ČINEĆI CELO ISKUSTVO JAKO NERESPONZIVNIM ”

DOBRI STARI SPEKTAKULARNI OKRŠAJI

Pripremite se i držite se za vaše kontrolere, jer stiže novi talas svakojakih Souls-like naslova koje niko nije tražio (a taman smo preživeli najezdu gomile Roguelite klonova!). Zato je jako lepo videti i iskusiti igru koja jednostavno hoće da bude onaj dobri, stari, klasični, akcioni naslov. Valkyrie Elysium je jedna od onih igara koje znaju tačno šta hoće da budu, šta hoće da urade, i kako to da prikažu - bez nekih dodatnih sistema i elemenata koje pozajmljuju iz drugih žanrova.

Bitka Odina sa džinovskim vukom Fenrirom započinje Ragnaroksumrak bogova, iliti kraj sveta iz predanja nordijske mitologije. Kako bi spasio svet, Odin šalje vas, Valkiru, na nezahvalan i opasan zadatak da kroz Midgard sakupite duše mrtvih, i upokojite nemrtve.

Ako ste ikada igrali neki klasičan akcioni hack-and-slash po primeru Devil May Cry ili God of War, znate šta možete očekivati. U ovom slučaju doduše, Valkyrie Elysium dodaje i solidnu količinu RPG elemenata.

Standardni tok gejmpleja će se svoditi na kretanje kroz relativno linearne koridore ili otvorene zone, gde ćete se susresti sa velikom brojem neprijatelja koje morate poraziti. U ovim borbama na raspolaganju ćete imati kombinacije lakših i težih udaraca, dva oružja, posebnih sposobnosti i pomagača. Kombinacija udaraca i oružja je nešto već standardno, a na to se dodaju posebni elementi i magije koje rade dodatnu štetu protivnicima u zavisnosti od njihovog tipa.

Ono što će igru činiti zapravo super zanimljivom jeste mogućnost da podesite do četiri posebna pomagača iliti saboraca, koje ćete moći da prizovete tokom borbe. Svaki od njih dodaje elementarnu štetu na vaš mač, pa čak i pojačava snagu odabranog elementarnog tipa. Naravno, protivnike ćete lakše uklanjati ako poklopite korišćenje pravih saputnika i pravih elemenata. Međutim, neće vas pratiti zauvek - mogu biti pobeđeni, ali ih u određenim okolnostima možete ponovo prizvati. Pored borbi, pomoći će vam

u rešavanju veoma prostih zagonetki ili u otklanjanju prepreka na putu. Nažalost, njihove ličnosti će se svoditi na povremene uzrečice ili komentare u slučaju da se zaglavite kod neke zagonetke.

Iako su lokacije podeljene na nivoe i na prvi pogled veoma linearne, i dalje ostavljaju dosta prostora za istraživanje i mogućnosti da pokupite još koji koristan predmet ili materijal. To će biti i te kako potrebno, pošto ćete svaki napredak vaše Valkire, unapređivanje opreme i otključavanje sposobnosti morati da platite sa određenim brojem kristala. Kristale ostavljaju poraženi neprijatelji, a možete ih pronaći i u burićima, kutijama i kovčezima.

Dizajn likova, lokacija i pozadina je inspirisan nordijskom mitologijom, ali je vrlo očigledno da je provučen kroz tu ‘’azijsku prizmu’’. U momentu kada vidite dizajn Odina u igri biće vam jasno koliko se art tim zabavljao oživljavajući ovaj svet. Animacije su fluidne i veoma zabavne za gledati tokom borbe, bez neki preteranih

“ IGRA JE PRELEPA U SVAKOM POGLEDU ”

šljaštećih efekata koji će preplaviti ceo ekran. Nije sve savršeno kada je dizajn u pitanju međutim - lokacije će vremenom postati prilično monotone, dok su animacije likova tokom dijaloga relativno krute.

Pored vizuelnog dela, i numere u igri takođe nose taj ‘’nordijski pečat’’, tako da možete očekivati veoma zabavnu i bombastičnu muziku koja će vas pratiti dok se budete probijali kroz horde protivnika.

Najveća mana Valkyrie Elysium-a je možda to što znatno odskače od originalnog serijala, ali to ne znači

da se neće dopasti i nekim starim fanovima. Glavni krivac u igri je definitivno kamera, koja će vam u nekim momentima debelo zasmetati.

Ako mislite da nešto propuštate jer niste igrali Valkyrie Profile, ne brinite, pošto je Valkyrie Elysium više spiritualni nastavak. Međutim, ako vam nedostaju igre gde ne morate da brinete da li imate stamine da još jednom zamahnete ili još jednom izbegnete napad, već tražite dobru, staru, klasičnu akciju, onda je ovo naslov za vas.

PLATFORMA: PS4, PS5, PC

IZDAVAČ: Square Enix

CENA: €59,99

IGRU USTUPIO: IRIS MEGA

RAZVOJNI TIM: Square Enix, Soleil Ltd.

TESTIRANO NA: PS4

OCENA 7

Zabavni sistem borbe

Dosta opcija za komboe Igra pri kraju postaje prilično repetitivna

Priča je osrednja

Kamera će vam praviti probleme

Autor: Stefan Mitov Radojičić REVIEW

VIŠE KAO OVERWATCH 1.8, ALI NA MAX

Pod-žanr herojskih pucačina (hero shooter) svoje početke viđa tek tokom prve decenije ovog veka, sa Team Fortress igrama, prvenstveno Team Fortress 2, Valveovim ostvarenjem koje i dan danas uživa solidnu popularnost među fanovima pucačina. Ova vrsta igara je pravi procvat i ulazak u ozbiljnije vode doživela 2016. godine, kada je Blizzard objavio Overwatch. Igra je brzo poprimila na popularnosti, a istovremeno se pojavilo dosta klonova/konkurenata u pokušaju da Overwatch smaknu sa trona, ali bez uspeha.

Za razliku od tretmana koji dobijaju suparnici (TF2, Paladins), prvenstveno u smislu ažuriranja sadržaja, Blizzard je odlučio da originalni Overwatch, nakon što je dozvolio da polako utihne, pošalje na đubrište istorije i donese Overwatch 2 sa inovacijama, izmenama i free-to-play modelom, sa njemu skladnom monetizacijom.

Međutim, ovo novo ostvarenje kom-

panije koje je na klimavim nogama, ne može se opisati brojem 2. Iskreno govoreći, ovaj broj bi trebalo spustiti za nekoliko decimala.

Šta je staro

Overwatch 2 i dalje prati istu formulu koja ja originalnu igru načinila popularnom, s tim što ju je Blizzard u nastavku podigao na još viši nivo.

To je i dalje ona oktanski brza timska pucačina sa mečevima prožetim neizvesnošću do samog kraja i herojima koji imaju svoje specifične osobine, moći i Ultimate sposobnost, s tim što je zahvaljujući izmenama sada gejmplej još brži nego što je ikada bio. Svaki heroj je potpuno različit od drugog i daje lep osećaj tokom igranja, pogotovu kada igrač savlada kontrolu nad herojima koji imaju najkompleksniji set kontrola. Sa te strane, deluje kao da je Blizzard preminulom originalu dao dah života i podigao ga iz groba kao potpuno novu igru.

Od samog početka igrači na raspo-

laganju imaju čak 35 heroja, podeljenih u 3 klase - Tank, Assault i Support - što je više nego dovoljno da se izgubite u odabiru svog omiljenog ako ste početnik, dok su veterani kao vaš autor morali da vide kakav je balans sa starim i novim junacima, o čemu će biti reči kasnije.

Ponuda modova za igranje u Unranked i Competitive odeljcima ostala je prožeta Control, Escort i Hybrid mapama uz novi Push mod, dok je Assault poslat u penziju. Naravno, Arcade je i dalje tu i nudi čak 9 režima igre koji su dobro poznati starim igračima.

Šta je novo

Definitivno najveća promena u odnosu na Overwatch, pored free2play modela na koji smo navikli u dvojci, jeste ukidanje po jedne tank uloge u oba tima. Na taj način, Overwatch više nema 6v6 sukoba heroja, po dva iz svake klase, već se prešlo na “esports pogodniji” 5v5 format. Tank je sam u svojoj roli, dok po timu

idu i po 2 assault i support heroja.

Ovo značajno menja gejmplej u strateškom smislu, jer sada kada imate samo jednog tenka, mečevi su dosta, dosta brži. Fokus se tokom meča često premešta sa jedne na drugu stranu, gde su naizmenične borbe timova oko objektiva dosta bitnije. Drugim rečima, sve jednostavno deluje daleko uzbudljivije.

Cilj je bio i ostao da što brže eliminišete protivnički tim i da se posvetite objektivu. To odlično funkcioniše i sa 5v5 formatom i nema tu preteranog “plesa” oko objektiva, jer nikuda ne vodi - tenk pada toliko brzo koliko se nije prilagodio ovom načinu igre.

Doduše, moram priznati da u toku Overwatch 2 bete nisam imao isto mišljenje. Tek sada kada sam dosta dublje zašao u igru mogu reći da je ovaj način igre i 5v5 format daleko bolji.

Ovaj osveženi gejmplej će na duže staze doneti dosta benefita igri jer smatram da je izuzetno

zanimljiv i publici, tako da se za Overwatch 2 sprema prilično uzbudljiva esports scena.

Heroji

Overwatch 2 dodaje tri nova heroja - Junker Queen, Sojourn i Kiriko. Junker Queen je tenk koja je savršen za borbu prsa u prsa. Pored toga što ima dosta HP-a, radi i ogroman damage, pogotovu sa svojim ultijem.

Ostala dva heroja nisu ništa manje zabavna za igranje. Napadački heroj Sojourn ima izuzetno moćnu automatsku pušku sa dodatnim punjenjem, pomoću koje može zadati noćne more neprijateljskim igračima sa svojom procentualnom štetom. Sa druge strane, healer Kiriko pruža pomoć saborcima “na daljinu”, a pritom može trčati po zidovima, baš kao i Hanzo i Genji.

Balans je prilično osetljiva tema za Overwatch 2. U trenutku pisanja ove recenzije Bastion je i dalje onemogućen u svim modovima, a Torbjorn je takođe ograničene dostupnosti. Nara-

Autor: Milan Janković REVIEW

“ SVIMA OMILJENA BRZINA GEJMPLEJA JE TU, PODIGNUTA NA JOŠ VIŠI STUPANJ ”

vno, ima i premoćnih heroja kojima je jako teško kontrirati. Kao primer, Moira je support heroj na koga se dosta igrača žali da je prejaka, pošto pored svoje sposobnosti da leči, radi i masivan damage. Ipak, pošto je sveopšti balans igre konstantno podložan promenama, neće uticati na konačnu ocenu.

Modovi

Najslabija tačka kada su novine u pitanju je definitivno ponuda modova, što je možda i ključni element koji odaje utisak da dvojka nije punokrvni naslednik. Jedini novitet je Push mod, koji se najlakše može opisati kao nadvlačenje konopca. Na sredini mape se nalazi robot oko kojeg se timovi bore za kontrolu, a on esencijalno funkcioniše kao payload u drugim modovima, jer će on gurati barijeru suprotno od tima koji uspostavi kontrolu nad njim, odnosno ka protivnicima.

Kako koji tim uspostavi kontrolu, tako će se robot šetati od jedne barijere do druge, što tokom mečeva stvara napetost kako se završnica približava, ali to dovodi i do “praznih” momenata, što se javlja kada robot mora dosta da pešači.

Bez obzira na to, Push je dosta neizvestan i uzbudljiv, što se odlično uklapa u generalni tempo koji Overwatch 2 ima, i vidi se da je Blizzard fino prežvakao ideju payload kontrole.

Battle Pass (zveckanje novčića)

Druga velika prekretnica za OW2 je upravo prelazak na free2play model. Umesto cene od 60$ za konzole i 40$ za PC, nastavak je sada potpuno besplatan na svim platformama, ali Blizzard je naravno morao uneti neke sisteme monetizacije.

U periodu između prve i druge igre bilo je niza tužbi i zabrana loot kutija usmerenih upravo ka Blizzardu,

pa je rešeno da se od tog sistema odustane, ali je zato uveden Battle Pass, sistem koji je procvetao tokom istog perioda. Umesto plaćanja za nasumične skinove, igrači sada daju 10 dolara (1000 OW Coins) za 100 nivoa, kroz čije otključavanje dobijaju razne kategorija skinova za heroje koje najviše igraju.

Sitnice

Unapređenja ima i na polju grafike, što je i normalno, s obzirom da je prošlo 6 godina otkako je izašla prethodna igra. Estetika je ostala ista kao i kod prvenca, ali promena ima i one ne prijaju, barem meni lično. Od stila korisničkog interfejsa u Overwatch 1 na osnovu kojeg ste bez razmišljanja odmah znali o kojoj se igri radi, Blizzard je sada prešao na generički UI, sličan svim ostalim pucačinama. Dok se na ovo može gledati kao na korak unazad na račun estetike, Blizzard je verovatno želeo da i ovaj element igre načini pristupačnijim masi novih igrača.

Zaključak

Overwatch 2 poprilično solidno funkcioniše sam na svom, bez nekih prevelikih trzavica, ali i dalje nekako ne deluje kao nova igra, čak i sa prelaskom na 5v5, free2play formatom i novim herojima. Ovo sve više dođe kao jedan bogatiji apdejt sa opsežnim rebalansom za igru koja publici želi da pruži novo osveženje. Ovde nema razlika kao što su one recimo između Call of Duty igara koje izlaze svake godine.

Krajnji sud je da je Blizzard trebalo više da se potrudi kako bi ovaj nastavak ponosno nosio broj “2” u svom nazivu. Verujemo da će se situacija promeniti sa narednim dodavanjem sadržaja i balansiranjem heroja, tako da se na ovu trenutnu verziju može gledati kao na igru u tranziciji. Najviše nade svi verovatno polažu u PvE mod, koji bi trebalo da izađe naredne godine.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA:

OS: Windows 7

CPU: 2GHz

GPU: Shader Model 4.0

RAM: 4 GB

HDD: 50GB

IGRU USTUPIO: BESPLATNO

PLATFORMA: PC, PS4, PS5, Xbox One, Xbox Series X/S, Nintendo Switch

IZDAVAČ: Blizzard Entertainment

CENA: Besplatno

RAZVOJNI TIM: Blizzard Entertainment

TESTIRANO NA: PC

OCENA 7.8

Akcija x2

5v5 je pravo osveženje

Push mod novi heroji se super uklapaju u brži tempo igranja

Dosta tehničkih problema

Ponuda modova nije baš osvežavajuća

Ipak se ne može nazvati pravim nastavkom

MARIO PARTY BEZ MARIA

Mario Party je uvek imao jaku konkurenciju u party igrama u vidu Rabbidsa koji su se svojim blentavim dizajnom izdvajali iz žanra. To što su bili vrlo podložni povredama je bio dodatan izgovor da se proba ovaj serijal party igara, ali Party of Legends donosi nešto sasvim novo – Adventure Mode.

Da krenemo od onoga što već znamo. Rabbids igre su multiplejer igre društvenog tipa sačinjene od više manjih igara u kojima se igrači na razne načine međusobno takmiče.

Sve ove mini igre su namenjene da kratko traju i da budu blesave, kako se igrači ne bi toliko fokusirali na poene ili na to ko je pobedio.

Rabbids nudi preko 50 mini igara i preko 40 različitih likova za otključavanje, među kojima je i dosta novih, što je vrlo sveže za ovaj tip žanra koji vrlo brzo reciklira mini igre posle par sati igranja. Igre se generalno razlikuju po tome da li svaki igrač igra za sebe ili ste podeljeni u timove od po dva igrača. U svakom slučaju, sve igre su unikatne i sveže pri prvom ig-

ranju. Rabbids: Party of Legends će od vas zahtevati da se trkate, gurate sa litice, gađate u dalj sa praćkom, da plešete, vozite automobile na sudaranje (bumper cars na engleskom), i još mnogo toga. Sve mini igre su izazovne, zabavne i što je najbitnije – lako se razumeju.

Pre svake mini igre postoji tutorijal koji vrlo jasno objašnjava šta se očekuje od igrača, tako da niko nije u prednosti ako je ranije igrao igru. Igru sam isprobao sa suprugom koja nije gamer, i iako sam imao

malu prednost u početku dok se nije snašla, već posle par partija smo bili na istoj poziciji. Neke igre su svakako zabavnije od drugih, ali srećom možete da napravite plejlistu omiljenih i da ih vrtite u krug, što je super opcija. Ono što predstavlja veliki problem jeste to što mini igre otključavate igranjem i dobijanjem XP-a. Svaki put kad dobijete XP otključavate novog Rabbida ili mini igru, što znači da vam grind ne gine. Istina, ako često igrate brzo ćete sve otključati, ali ako samo želite da uskočite u igru i na brzinu opikate koju partiju, izbor će vam u početku biti pomalo ograničen.

Adventure Mode je novi dodatak franšizi i ima svoju jednostavnu ali simpatičnu priču koja prati Rabbidse kroz istoriju Kine. Naime, Rabbidsi su jednog dana na svom tabletu čitali priču ‘’Putovanje na Zapad’’, koja prati Sun Vukonga i njegovo hodočašće. Naravno, Rabbidsi su gledali ovu priču iz veš mašine, slučajno upalili skriveni mod pranja i svi su poslati u zemlju bogova. Svojim dolaskom, svete knjige bivaju raštrkane po kraljevstvu i sada je na Rabbids-ima da ih pronađu igrajući mini igre. Ova cela avantura traje nešto više od dva sata, i čak i

solo igranje čini zabavnim, a ujedno je i dobra priprema za večernju žurku.

Sa tehničke strane, igra je izuzetno stabilna i sa svojim jednostavnim dizajnom uspeva da zadrži i lepotu. Kontrole su intuitivne za svaku igru i vrlo su precizne, sem igara koje zahtevaju korišćenje žiroskopa gde su ili previše jednostavne, ili igra kompletno poblesavi. Srećom ove su retke.

Veliki propust u Rabbids: Party of Legends je odsustvo online režima igre. Igra je očigledno namenjena samo za LAN, ali tokom ovih perioda gde se ljudi generalno izbegavaju, online opcija bi bila savršena prilika da se nasmejete i zabavite sa prijateljima i porodicom na bezbednoj distanci. Što se drugih propusta tiče, smatram da je cena malo previsoka za party igre ovakvog tipa.

Iako je Rabbids sjajna igra, Mario je ipak domaće ime i verujem da će se pre prodati Mario Party nego Rabbids: Party of Legends. Manja cena bi mnogo doprinela prodaji ove igre, ali to je ne čini ništa manje zabavnom.

“ VELIKI PROPUST U IGRI JE ODSUSTVO OPCIJE ZA ONLINE IGRANJE ”

PLATFORMA: Nintendo Switch, PlayStation 4/5, Xbox One/ Series X/S, Microsoft Windows

IZDAVAČ: Ubisoft

CENA: €39.99

IGRU USTUPIO: CD MEDIA

RAZVOJNI TIM: Ubisoft Chengdu, Ubisoft, Ubisoft Shanghai

TESTIRANO NA: PS5

OCENA 7

Sjajno za žurke

Gomila zabavnih mini igara

Novi Adventure mode je simpatičan

Isključivo lokalni multiplejer Cena

Otključavanje stvari sa XP progresijom

Autor: Igor Totić

Autor: Milan Živković REVIEW

PRELEPA SIMULACIJA PATNJE

Za prvu A Plague Tale igru, saznao sam upravo čitajući naš časopis. Odlična recenzija od strane Ivana Danojlića (kolegu, prijatelja, kuma - haha), otvorila mi je oči za igru sa čijim postojanjem uopšte nisam bio upoznat. A da stvar bude grđa, igra je bila apsolutno fantastična. Ne samo da je recenzija obećavala nesvakidašnju pustolovinu, već je i igranje samog naslova ispunilo još više nego što sam se i u tom trenutku mogao nadati.

Nastavak igre, imao je još teži zadatak i još viša očekivanja za ispuniti. Da li je u tome uspeo? Pa, krenimo redom.

Requiem se direktno nastavlja na tri godine star Innocence – igru koja se završila tako da je bila celina za sebe. Drugi deo je više proizvod uspeha originala i želje za nastavljanjem priče, nego što je to zaista bilo neophodno. Stoga, način na koji se

priča prirodno nadovezuje na prethodnika, iznenađujuće je dobar. Gotovo da je neosetan prelazak u ostatak priče, što iskreno nisam očekivao da je moguće izvesti.

Mehanike originala, umnogome su zadržane ili blago obogaćene, a igra i dalje predstavlja kombinaciju horor žanra sa primesama skrivanja i izuzetno snažnim narativom koji je verovatno jedan od najintenzivnijih dramskih komada koje sam ikada video u nekoj video igri. Možda bi umesto nabrajanja žanrova koji čine igru, najjednostavnije bilo reći da je u pitanju „simulator patnje“.

Ova igra tako dobro dočarava težak život protagonista, da mi je teško i da zamislim monstruozne kreacije iz horor univerzuma koje bi bile strašnije od sudbine kroz koju lično sprovodite Amisiju i njenog mlađeg brata Huga. Otkriti previše detalja o priči, za ovu igru bi bio najveći greh. Ali vam mogu reći da se sve vrti oko

nastojanja brata i sestre da pronađu lek kojim bi se Hugo rešio prokletstva s kojim je rođen.

Dok je u prvom delu Amisija bila znatno ranjivija ali svejedno žestok borac, ovde imamo njenu malo stariju, iskusniju i malo više smrtonosnu verziju. I dalje ćete biti u čizmama devojčice koju okrutan svet može da slomi u svega dva poteza, ali ona ponovo na svakom koraku oduševljava svojom izdržljivošću i duhom. Snalažljivost i želja za životom, neverovatno dobro dočaravaju i čine uverljivim sve okrutne prepreke iz kojih se jedino za dlaku možete izvući.

Mnoge situacije u igri još uvek je moguće preći na više načina. Šunjanje je svakako uvek opcija, a ja sam lično ciljao na to da porazim svakog neprijatelja na kog bih naleteo. Mom stilu igranja najviše je doprinelo uživljavanje i saosećanje sa protagonistima, pa sam ljutito že-

“ REQUIEM SE S LAKOĆOM DIREKTNO NASTAVLJA NA TRI

GODINE STAR INNOCENCE – IAKO JE U PITANJU BILA IGRA

KOJA JE BILA CELINA ZA SEBE ”

leo da života rešim svakoga ko bi im stao na put. Mogućnost da igranje prilagodite sopstvenom stilu, uvek je dobrodošla stvar.

Ako je prvi deo imao dobro odmerenu količinu pasivnih i akcionih scena, ovde je taj balans malo intenzivnije naklonjen u korist dinamičnih sekvenci. Neke situacije prosto oduševljavaju koliko su vizuelno grandiozne, naročito kada horde pacova krenu u nemilosrdno pustošenje. Ali neretki su i trenuci kada miran momenat, vizuelno sjajno dočaran, obavija igrača snažnom atmosferom.

Za svoje vreme, prvi deo je bila prelepa igra. Requiem je taman toliko vizuelno unapređen, da bi se danas isto to i za njega moglo reći. Vidi se da nije u pitanju „AAA“ naslov kada zagledamo animacije kretanja, pomeranja usta pri razgovorima i slične momente koje najveći studiji ipak umeju najbolje da ispoliraju, ali

po pitanju opšteg dizajna, osvetljenja i fotogeničnosti, ova igra je pravi dragulj.

Na raspolaganju naravno imamo i „photo mode“ koji je bukvalno prvi za koji sam ikada primetio da se može koristiti i u filmskim sekvencama. Nemam ideju zašto je razvojni studio dopustio da slobodno pomeramo kameru kroz „photo mode“ u ovim među-animacijama, čime je lako uočiti sve trikove kojima su se služili da sastave jednu scenu, ali mogu reći samo da sam im izuzetno zahvalan na ovome. Detalj koji će svaki radoznali igrač umeti da ceni.

Atmosferični utisak naravno ne bi bio kompletan bez apsolutno fenomenalne muzike koja pojačava svaku emociju. Olivije Derivijer, zaslužan je za komponovanje muzike nekih od mojih omiljenih igara. A ovde besprekorno boji ceo doživljaj jedne teskobne pustolovine. Možda

nije nešto što bih slušao u slobodno vreme nevezano za igru, ali unutar samog naslova, teško da mogu zamisliti bolju muzičku podlogu od ove koju smo dobili.

Video igre igram već duže od 30 godina i uz njih sam proživeo dosta emotivnih momenata, od kojih neke i dan danas živopisno pamtim. Ali se ne sećam da me je ikada neka video igra dotakla tako snažno, da bih pustio „mušku suzu“. Reći ću samo da je A Plague Tale: Requiem igra za koju mi je apsolutno drago da je nisam prelazio u društvu. Ukoliko se uživite u priču i odnos brata i sestre koja bi učinila sve da zaštiti svoju porodicu, budite spremni na to da vas igra emocionalno rasparča na sastavne delove.

Iako remek-delo, Requiem nije savršena igra. Dok bih subjektivno možda dao i višu ocenu od ove koju dajem, nekolicina stvari ipak sugeriše da moram biti znatno stroži kada igru preporučujem našim čitaocima.

Igranje na PlayStation 5 platformi, ovu još uvek svežu konzolu je namučilo kako to do sad još nisam posvedočio. I svaki jauk ventilatora konzole bio bi u redu, da igra povremeno nije patila od drastičnog pada frejmrejta. Rezolucija koja nije 4K a frejmrejt koji broji maksimalnih 30

sličica u sekundi su jedno, dok je učestalo „seckanje“ u zahtevnijim scenama jedan potpuno drugačiji problem. Optimizacija nije na nivou i nadam se da je u pitanju nešto što je moguće ispraviti na pravi način budućim zakrpama.

A kad smo već kod zakrpa, igra je prošarana veoma neobičnim bagovima. Mislim, znam da Amisija mnogo voli svog brata, ali kada bi joj on sa nekih tridesetak metara, bukvalno poput ptice poleteo u ruku na njen poziv, nisam mogao a da se slatko ne nasmejem.

Tu slede i momenti koji mogu da frustriraju u odsudnim momentima ali na svu sreću, kako je igra napredovala, bilo ih je sve manje i manje. Naposletku, ostatak negativnih aspekata igre se svodi na segmente koji nisu ispolirani i koji su onaj poslednji stepenik ka savršenoj oceni kojoj sve igre večito streme.

Meni lično, sve ovo nije ni najmanje pokvarilo celo iskustvo. U igru sam se uživeo kako skoro nisam i cela njena poruka i emocija kojoj se težilo, na mene se preslikala sa stopostotnom efikasnošću. A Plague Tale: Requiem je naslov koji bi svako trebalo da odigra i iskustvo kakvo skoro nisam imao uz jednu video igru. Jedna od mojih najvećih preporuka ove godine. Ne propustite je.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA: Requires a 64-bit processor and operating system OS: Windows 10 (20H1 64 bits) Processor: Intel Core i7-8700K (3.7 GHz) / AMD Ryzen 5 3600 (3.6 GHz) Memory: 16 GB RAM Graphics: 8 GB, GeForce RTX 3070/Radeon RX 6800 XT DirectX: Version 12 Storage: 55 GB available space

Additional Notes: 60 FPS, 1920x1080 in ultra. SSD storage is recommended.

IGRU USTUPIO: IRIS MEGA

PLATFORMA: Microsoft Windows, PlayStation 5, Xbox Series X/S, Nintendo Switch

IZDAVAČ: Focus Entertainment

CENA: 59,99€

RAZVOJNI TIM: Asobo Studio

TESTIRANO NA: PlayStation 5

OCENA 9

Likovi koje je lako zavoleti

Fenomenalna prezentacija i atmosfera

Jedna od najemotivnijih priča u svetu video igara

Bagovi grafički gličevi

Vrlo nestabilan frejmrejt na PlayStation konzoli

prethodnika i predstavlja strateške i potezne okršaje sa protivničkom armijom. Arsenal poteza obogaćen je napadima koji su karakteristični za svakog lika ponaosob, ali i timskim potezima gde morate udružiti više likova, kao i potpuno novim „sparks“ moćima koje otkrivate pronalaženjem vrlo specifičnih saboraca tokom prolaska kroz nivoe.

Mogućnosti za igranje su toliko raznovrsne, da i nakon što duboko zagazite u prelazak igre, možete da otkrivate i smišljate nove. Osim što pružaju neke očekivane elementalne napade, „sparks“ dolaze i uz arsenal poprilično osvežavajućih moći. A sijaset alatki koje možete kupiti, dodatno produbljuju borbene mogućnosti.

Luiđi kao vispreni snajperista sa lukom i strelom, koji može da dopre dalje od svojih saboraca, ili Mario koji protivnicima prepoznatljivo može da skoči na glavu kao dodatak običnim napadima, samo su neki od opcionih

POVRATAK PODIVLJALIH UŠIJU

Kolaboracije su zaista neobična stvar. Skoro da ne znam nikoga ko bar jednom nije poželeo da se dve fiktivne persone odvojenog univerzuma, sretnu u nekom trećem, stvorenom samo za njih. Osmi putnik protiv Predatora, Robokap protiv Terminatora, Baka Prase protiv Željka Mitrovića… Kad se jednom kucne na vrata kolaboracije, nebo postaje granica.

Dobro, neki susreti su manje ili nimalo zanimljivi, a neki posve neočekivani. Baš tako sam bio u celosti iznenađen saradnjom između Nintenda i Ubisofta, kada su se pre pet godina udružili snage Mario karaktera i „zecova“ iz Rejmenove franšize.

Na prvu loptu, igra mi je delovala besprekorno zabavno. A nakon što sam uplovio u njen svet, kao da nisam bio spreman za strateško-potezni gejmplej koji je igra poprilično inovativno prezentovala. Znate već one situacije, kada igra ma koliko dobra i ma koliko u vašem ličnom maniru, prosto nije kliknula u pravom

momentu sa trenutnim apetitima. Kingdom Battle sa žaljenjem moram da priznam, još uvek čeka na to da ga u potpunosti pređem.

Zato zamislite moje veselo iznenađenje, kada sam nastavak zgrabio kao da se tek susrećem sa ovim receptom i zaigrao ga sa takvim uživanjem da me je milina bilo gledati kako Switch ponovo koristim u prenosivom režimu, gde god bih krenuo.

Da li je zbilja u pitanju toliko bolja igra ili je prosto tek sada kucnuo moj trenutak za igranje ovakvog igračkog „štiva“, pitanje je na koje iskreno i nemam potrebu sebi da odgovorim.

Ali činjenica stoji – Sparks of Hope je zrelije, lepše i nadasve igrivije izdanje svog prethodnika. Pa da krenemo redom!

Od starta ćete se uveriti da je igra vizuelno izbrušena do te mere da prvi deo iako nekada sjajno, sada izgleda bleđe nego ikada. Iako je Ubisoft bio zadužen za kreiranje ovog univerzuma, svi modeli likova, nivoi i

atmosferična tematika, preslikani su Nintendovim kvalitetom. Igra izgleda fenomenalno.

Tu i tamo se može uočiti manjak detalja po pitanju interakcije sa okolinom ili nekih drugih sitnica na koje bi ljudi iz Nintenda obratili više pažnje, ali to ne umanjuje kvalitet generalnog utiska. Ovo je verovatno najlepša „nintendolika“ igra na kojoj nije radio sam Nintendo – ikada.

No ovo grafičko dostignuće nažalost nije tu bez neke cene za platiti. Igra ume da, naročito u detaljnijim nivoima, doživi neprijatnije padove frejmrejta. Ovo neće toliko uticati na vaš učinak, koliko na izgrađenu atmosferu. Iako do sada nisam bio zagovornik toga da je vreme da Switch doživi naslednika, ta opcija deluje sve realnije. Još godinu ili dve i mislim da će biti pravo vreme za to. Do tada, ukoliko niste neko ko se ježi na povremeno slabije performanse u video igrama, nemate mnogo o čemu da brinete.

Gejmplej je umnogome zadržan iz

detalja i mogućnosti kojima likovi raspolažu. A što više budete unapređivali likove, to će svaki biti posebniji i korisniji za situacije u kojima će dolaziti do izražaja.

Kada se ne nalazite u borbi, slobodno se možete kretati kroz nivoe u potrazi za novim protivnicima ili zagonetkama za rešiti. A ovih mozgalica je u izobilju. Pa iako nisu naročito teške, pružaju solidan nivo satisfakcije nakon što ih rešite. Jedina zamerka na tom polju, jeste u činjenici da je zagonetku zabavno rešiti samo prvi put. A ukoliko se odlučite da ponovo prelazite igru, one mogu predstavljati samo dosadnu prepreku.

Igra vrvi od šarma i karaktera, naročito u pogledu likova i njihovih interakcija. Zapravo, svaki od likova je toliko živopisan da je lako zamisliti ih kako bi se ponašali u određenim situacijama. Osim prepoznatljivog Marija i mog ličnog favorita, brata mu Luiđija, posebno sam uživao u ludorijama „zecovske“ princeze Pič. Gotovo da

Autor: Milan Živković

IGRA UME DA, NAROČITO U DETALJNIJIM NIVOIMA, DOŽIVI NEPRIJATNIJE PADOVE FREJMREJTA ”

nije bilo kadra u kom ona ali i drugi likovi prenaglašenih ličnosti, nisu uvlačili igrača da se oseti kao da je sve vreme uz šašavu družinu.

Priča je naročito zanimljiva, jer osim što dolazi uz određenu dozu uvek dobrodošle misterije, ceo svet boji nešto mračnijim tonovima i poziva vas na njegovo oslobođenje. A ima li šta primamljivije u video igrama, no upravljati družinom heroja oslobodilaca, prepunim blesavog karaktera? Retko šta, ako mene pitate.

Za kraj, možda i najslađa činjenica od svih, jeste muzička podloga koja stiže od strane tri renomirana kompozitora, među kojima je i Grant Kirkhop - prepoznatljivi autor muzike Banjo-Kazooie i mnogih drugih igara. Lagao bih kada bih rekao da i muzičke teme ne odišu veličanstvenim kvalitetom kolaboracije i na tom planu. Savršeno uklopljene u svet koji boje veselim, dinamičnim ali i suptilnijim tonovima, pesme su vrhunske – sve do jedne.

Kada se Super Mario World muzika ukrstila sa pre-

poznatljivim Kirkhopovim stilom, za mene je to instant postala omiljena audio kreacija ove godine. A ukoliko ste neko kome ova igra ne deluje baš primamljivo a voli muziku koja je decenijama krasila igre iz njihove kuhinje, bar poslušajte album muzike ove igre. Siguran sam da će vas, ako ništa drugo, propisno razveseliti.

Ako je pored nekoliko desetina neverovatno zabavnih sati ova igra za mene nešto učinila, to je da poželim da se vratim njenom prethodniku i pružim mu još jednu priliku. Ali i da se iskreno nadam da će ovaj neverovatni nastavak izroditi bar još jedno poglavlje, pa zaokružiti celo iskustvo u zbilja nesvakidašnju trilogiju.

Ukoliko ste voleli prvi deo, obavezno nabavite nastavak. A ukoliko niste ili ga možda niste čak ni zaigrali, nema nikakvih problema direktno uleteti u ovo odlično ostvarenje. Vredi svake pare, što se danas ne može reći ni za polovinu naslova na tržištu interaktivne zabave. Za ovaj mesec, od mene još jedna velika preporuka.

U PRELAZAK IGRE, MOŽETE DA OTKRIVATE I SMIŠLJATE NOVE ”

IGRU USTUPIO: UBISOFT

PLATFORMA: Nintendo Switch

IZDAVAČ: Ubisoft

CENA: 59,99€

OCENA

Izuzetno kreativan i misteriozan svet

RAZVOJNI TIM: Ubisoft Milan Ubisoft Paris

TESTIRANO NA: Nintendo Switch

Živopisni likovi izuzetno zabavan gejmplej

Na svakom polju napredak u odnosu na original

Oštrom oku će nedostajati „Nintendo detalji“

Nešto lošije performanse na vremešnoj Switch konzoli

9

“ MOGUĆNOSTI ZA IGRANJE SU TOLIKO RAZNOVRSNE, DA I NAKON ŠTO DUBOKO ZAGAZITE

Autor: Nikola Aksentijević REVIEW

NASLEĐE NEJTANA DREJKA KONAČNO I NA PC-U

Već 15 godina smo imali čast da posmatramo Nejtan Drejkove avanture na PlayStation konzolama. Isto toliko je Soniju trebalo da počasti PC publiku potencijalno jednom od najboljih akcionih avantura svih vremena. Međutim, treba napomenuti da, iako je Legacy of Thieves takozvana ‘’kolekcija’’, ne obuhvata prvobitnu trilogiju, već predstavlja identično iskustvo kao i istoimena kolekcija koja je izašla za PS5 pre nekoliko meseci, donoseći Uncharted 4 i Lost Legacy u jednom paketu sa svim next-gen poboljšanjima, koja notabilno uključuju bolju rezoluciju, nešto veće detalje na teksturama i generalno bolji performans. I pre tog unapređenja, Uncharted 4 je i dalje bio vizuelno impresivno iskustvo, gde sam često zastajao kako bih se divio lepoti ove igre.

Ova dva segmenta predstavljaju sam kraj Nejtanove priče, uz zabavni Lost Legacy samostalni sadržaj, gde vodite Nejtanovu staru prijateljicu Kloi koja sarađuje sa Nadin Ros,

sekundarnim antagonistom četvorke. Generalno, obe igre pružaju jedno superiorno avanturističko iskustvo, bilo da tražite izgubljeno blago Henrija Ejverija sa Nejtanom, ili Ganešove kljove sa Kloi. Ako ste imali te sreće da igrate prethodnike (mada u ovo doba emulacije, svakako možete iskusiti prva tri na PC-u), Uncharted dobija još veću težinu pošto poznajete Nejtanov lik, kao i likove oko njega, uz dodatak njegovog brata Sema. Proces razvoja ovih likova, Nejtanovih nesigurnosti, veoma retkih momenata mira i tišine sa ženom Emili, doprinose jako dobroj konkluziji ove sage, koja, iako predvidljiva kao i većina avanturističkih priča, i dalje pruža punokrvnu priču koja će vas držati do samog kraja.

Tok igre se sastoji iz progresije relativno linearnih nivoa, ili u slučaju Lost Legacy-ja imamo velike zone, gde će vas igra voditi kroz različite segmente, bilo da su zagonetni, pucačke galerije ili nešto treće, što uglavnom obuhvata neku suludu akcionu sekvencu, gde bi i holivud-

ski blokbasteri pozavideli. Naughty Dog ovde najviše briljira sa celokupnim dizajnom i tempom kojim vam se svi ovi segmenti doziraju. Skoro svako poglavlje Nejtanove priče će sadržati mešavinu svih ovih elemenata, upotpunjujući celokupno iskustvo tako da vam nikada ne bude dosadno, balansirajući između akcionih sekvenci i narativnih delova u savršenoj razmeri. A da, ima i kuke za hvatanje, tako da – šta čekate?

Što se tiče porta na PC, apsolutno je nemoguće ne udeliti sve same pohvale razvojnom timu, s obzirom da Uncharted: Legacy of Thieves ne samo da besprekorno radi bez gotovo ikakvih bagova, već uspeva lako da postigne i sjajan frejmrejt i na znatno starijim konfiguracijama.

Iako je u pitanju blagi remaster originalne igre stare šest godina, ova iteracija je pravi pokazatelj koliko Naughty Dog dominira tržištem u vizuelnom smislu, gde većinu njihovih naslova možemo svrstati u sam vrhunac gejming industrije. Takođe, PC iskustvo se svakako može

ITERACIJA JE PRAVI POKAZATELJ KOLIKO

NAUGHTY DOG DOMINIRA GEJMING TRŽIŠTEM ”

pohvaliti i kao najbolje, s obzirom koliko kontrola preko miša i tastature poboljšava, olakšava i generalno čini igru interesantnijom i više korisnički vođenom. Ako ste kao ja, i pre ovoga ste prešli igru na kontroleru na konzoli, i dalje ćete se zabaviti, s obzirom da je pucanje na PC-u odlično odrađeno, gde u potpunosti imate kontrolu gde nišanite.

Generalno gledano, Uncharted franšiza već ima kultni status, ali s obzirom na benefite koje donosi sa PC verzijom, kao što su poboljšani izgled, maestralan performans i zabavniji kontrolni sistem, ova iteracija je svakako kruna serijala, odajući počast nasleđu koje je ostavio, pogotovu za PC igrače koji ga mogu iskusiti u najboljem ruhu do sada.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA:

PLATFORMA: PC, PS5

IZDAVAČ: Sony Interactive Entertainment

CENA: €49,99

IGRU USTUPIO: PLAYSTATION

RAZVOJNI TIM: Naughty Dog

TESTIRANO NA: PC

OCENA 9

PC port je odličan Zagonetke, akcija, priča

Pucačke galerije mogu da zasite na momente

“ IAKO JE U PITANJU BLAGI REMASTER ORIGINALNE IGRE STARE ŠEST GODINA, OVA

aspekta igre – audio režije. Veoma je posebno a i preporučljivo iskustvo igrati ovu igru sa slušalicama. Zvuk koraka, šuškanja i neposredne opasnosti, izuzetno dobro je osmišljen. Naravno, pripazite se i povremenog iznenadnog iskakanja zastrašujuće kreature, što možda jeste jeftin trik ali i nije toliko čest da bi predstavljao problem.

Istovremeno, jedan od najboljih momenata igre jeste sukobljavanje sa „boss“ karakterima. Po principu zagonetki kojih ima u izobilju, tako je i protiv glavnih neprijatelja potrebno rešiti neku mozgalicu kako biste ih porazili. A osećaj kada kao nemoćna devojčica uspete da porazite iskonsko i nemilosrdno zlo, svakako pruža pošten osećaj dostignuća.

Autor: Milan Živković REVIEW

POZNAĆEŠ JE I PO MRAKU…

Yomawari: Lost in the Dark, treći je naslov u serijalu horor igara sa obmanjujuće slatkom grafikom. Jer igra, ma koliko simpatično izgledala, predstavlja jedno od najoriginalnijih iskustava strave i užasa koje sam do sada zaigrao.

Ukoliko niste igrali prve dve igre, ne samo da ne mari kako je u pitanju potpuno odvojena priča, nego je čak i poželjno. Pitate se zašto? Razlog je vrlo jednostavan.

Sve tri igre su po stilu istovetne, ali to se proteže dalje i na sam dizajn lokacija kao i na izgled karaktera. U pitanju jesu odvojene priče, ali svaki naredni naslov deluje kao reciklirana verzija prethodnog. Kao da je neko uzeo sve nivoe i neprijatelje, malo ih „prekopao“ i ponovo složio za nastavak.

S tim na umu, ovo može smetati starim igračima koji su treći deo zgrabili nadajući se svežem sadržaju. Ali ako se sada prvi put srećete sa serijalom, doživećete baš upravo ono najkvalitetnije što on ima da

ponudi. Veoma slično kako su ga i drugi doživeli, kroz ranije naslove.

Lost in the Dark nas stavlja u ulogu devojčice, koja nakon što postane žrtva okrutne šale školskih siledžija, gubi svest i budi se sa zastrašujućim otkrovenjem. Na nju je stavljena kletva, a vremena za njeno skidanje nema mnogo. Ukoliko zakasni, kletva će zauvek ostati na njoj, što je dovoljno crna pomisao da se svako uspaniči, a kamoli desetak godina stara devojčica. Da stvar bude još gora, nesrećno dete pati i od gubitka pamćenja.

Igra je u celosti dvodimenzionalna, rukom crtane grafike i izvođenja iz polu ptičje perspektive. Odavde i crpi svoj šarm koji zatim dodatno uobličava neočekivanim dozama horora.

Po prvi put u serijalu, imate mogućnost da malo promenite izgled protagonistkinje kao i njeno ime. Ali ukoliko sve ostavite na podrazumevanim podešavanjima, devojčica će ostati poznata kao Juzu.

Juzu je primarno jedino „naoružana“ baterijskom lampom kojom krči svoj put kroz noć u potrazi za izgubljenim sećanjima i spasom od svoje kletve. A u tami vrebaju kojekakve spodobe, primarno inspirisane duhovima iz japanske mitologije i narodnih priča.

Kako Juzu nema sposobnost da se bori sa ovim monstrumima, na vama je da protrčite, prošunjate se ili skretanjem pažnje provučete pored karakondžula na putu do svog cilja. Jedan pogrešan korak znači sigurnu smrt, a pažljivo kretanje i zagledanje okruženja je ključno za preživljavanje.

Nakon što se približite nekom čudovištu, čućete srce nesrećne devojčice kako ubrzano kuca, time čineći svojevrsni indikator opasnosti. Još strašnije, neki od jezivih protivnika mogu da vas ubiju samo ukoliko ih pogledate u oči. Zato postoji i mogućnost žmurenja, gde ćete se snalaziti samo na osnovu zvuka ili suptilnih vizuelnih indikatora. Ovo me vodi i do „najimerzivnijeg“

Muzika je takođe prisutna ali i izuzetno odmerena, tako da sa ostalim segmentima čini jednu nesvakidašnju horor celinu. Na momente deluje prosto neverovatno da tako simpatična igra može biti i toliko užasavajuća. Ali vas već naredni susret sa strašnom zlom pojavom vraća u stvarnost. Yomawari serijal nije za plašljive igrače!

Ukoliko ste igrali i voleli prethodna dva dela, sigurno ćete imati šta da zavolite i ovde. Iako sve deluje kao kvalitetno štivo, ipak je u pitanju recikliran kvalitet, a ne nešto što nikada nije valjalo.

Sa druge strane, ukoliko se po prvi put susrećete sa seri-

jalom, volite horor igre a dojadili su vam stari recepti, takođe nabavite igru. Siguran sam da će vam njena nesvakidašnja prezentacija dobro prodrmati i osvežiti pogled na horor igre. Ali u svakom slučaju, sačekajte bar neki popust. Cena je za sada previše visoka za ono što kupujete.

“ IGRA POMALO DELUJE KAO RECIKLIRANI PROIZVOD PRVA DVA DELA ”

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA: Requires a 64-bit processor and operating system

OS: Windows 10/11

Processor: Intel(R) Core(TM) i5-4670 3.40GHz

Memory: 4 GB RAM

Graphics: GeForce GTX 570 DirectX: Version 11 Storage: 4 GB available space Sound Card: HD Audio

IGRU USTUPIO: NIS AMERICA

PLATFORMA: Microsoft Windows, PlayStation 4, Nintendo Switch

IZDAVAČ: NIS America

CENA: 39,99€

RAZVOJNI TIM: Nippon Ichi Software

TESTIRANO NA: Nintendo Switch

OCENA 8

Audio režija

Odlična atmosfera

Nesvakidašnji horor Ne nudi novitete u odnosu na prethodnike

Ima naporan tempo, naročito na početku

Od svih remastera koje dobijamo ovih dana, All Star Battle R, borilačka igra stara devet godina, je verovatno ljudima poslednja na pameti bila. Jojo’s Bizzare Adventure je, lično, jedan od mojih omiljenih animiranih serijala, i izrodio je pregršt borilačkih igara kroz godine, međutim Bandai Namco je mislio da je bolje remasterovati staru igru, nego praviti nešto potpuno novo, pogotovu nakon toliko dugog vremenskog perioda gde Jojo fanovi nisu dobili gotovo ništa.

Iako žalimo za novom igrom, All Star Battle R svakako nije nešto što se baca u kantu, već je jedan od punokrvnih fajtera koje imamo, sa znatno većom dubinom i više nego impresivnom postavom od 51 borca! Naime, celokupni sistem je ostao isti kao u originalu, gde imate tipične normalne i jake napade, hvatanje, blok, kao i metar koji koristite za vaše speci-

jalne sposobnosti. Ovde ima i par zanimljivih mehanika kao što su izbegavanje udaraca, koje koristi 2.5D okruženje, te vaš karakter može da se pomeri u stranu, a ako pažljivo tempirate poslednji trenutak, dobijate i kratko zaustavljanje vremena za još bolju reakciju i otvaranje kombo udarcima. Takođe, jednostavnim

između ova dva moda, te možete koristiti i stilizovano prekidanje poteza kako biste izašli iz animacije ili nastavili kombo, zavisno od situacije. Ove mehanike doprinose individualnosti svakog karaktera, te All Star Battle R može delovati i kao raj za ljubitelje borilačkih igara, s obzirom da ova ogromna postava likova stvarno može da se pohvali totalno različitim iskustvom kroz igranje svakog lika.

Što se tiče modova igre, remaster je izostavio glavnu kampanju koja je svakako bila dosta površna, gde je kroz tekst prepričavala radnju svakog dela JJBA.

dobrodošli turnir mod gde možete birati broj ljudskih protivnika koji će učestvovati u nokaut formatu. Svaki karakter poseduje pregršt glasovnih linija i skinova koje ćete otključavati igranjem ovih modova. Timske bitke, to jest 3 na 3, gde će se nakon svake borbe smenjivati vaši odabrani likovi dok neko ne izgubi, nažalost se mogu igrati samo u lokalu.

Vizuelno igra izgleda jako dobro, s obzirom da je remaster igre stare devet godina, gde je verno prenet tipičan stil Hirohiko Arakija i njegovih likova u svakom aspektu. Modeli karaktera izgledaju veoma verno, dok su okruženja iz animea i mange prepoznatljiva, ali se kod njih već vide tragovi starenja. Zvučna podloga briljira, koristeći originalne glasovne glumce iz animea, dok su i sami efekti i udarci preneti u pot-

punosti za pun doživljaj.

Što se tiče multiplejer komponente, ona sadrži klasične modove običnog i rangiranog meča, gde rangirani sistem funkcioniše po tipičnom broju poena koje dobijate i gubite u zavisnosti od toga da li ste pobedili ili izgubili. Nažalost, sa optimizacione strane, ova komponenta je apsolutno užasna, s obzirom da ako ne igrate sa nekim ko je blizu vaše lokacije, nećete naići na ništa zabavno. Kašnjenja su veoma česta, kao i problemi sa beskonačnim učitavanjima meča gde morate da izađete iz igre kako bi vam se poraz uopšte računao, kao i činjenica da ne postoji filter za wi-fi konekcije i konekcije kablom. Pošto ne možete da vidite koliki vam je ping ili da li ste sa nekim ko igra na bežičnom internetu, količina seckanja i kašnjenja

koju ćete imati na ekranu je apsolutno nepodnošljiva. Nažalost, netkod je očigledno ostao isti, s obzirom da je i originalno izdanje ove igre imalo isti problem, a za kompetitivnu borilačku igru u 2022. godini to je apsolutno nedopustivo.

I kada sve to saberem, ne znam ni sam kako da se osećam povodom ove igre. Iako ima solidnu dubinu, gde svaki od vaših likova ima distinktne poteze, kompetitivni multiplejer je totalno disfunkcionalan. Pored toga, igra i dalje ima ozbiljne probleme sa balansom između likova, dok je nedostatak konkretne kampanje takođe prilično razočaravajući. Sa svim tim manama na umu, Jojo’s Bizarre Adventure: All-Star Battle R vredi kupiti samo ako ste jedan od najvernijih fanova serijala.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA:

OS: Windows 10

CPU: Intel Core i5-5675C / AMD FX-9590

GPU: NVIDIA GeForce GTX 1060 / AMD Raden R9 390

RAM: 16 GB

HDD: 6 GB

IGRU USTUPIO: IRIS MEGA

PLATFORMA:

PC, Xbox Series X/S, Xbox One, PS4, PS5, Nintendo Switch

IZDAVAČ:

Bandai Namco

Entertainment

CENA: €49,99

pritiskom na dugme, možete koristiti vašu stilsku sposobnost, notabilno hamon, stand ili spin u zavisnosti od vašeg lika, te promenom između moda korisnika i vašeg standa ili neke druge sposobnosti, možete praviti zanimljive kombinacije. Ovo podrazumeva i dinamički prelaz

Ipak, ovo je bilo i dalje bolje od poluzavršenog arkadnog moda All Star Battle, koji će vam davati bitke sa specijalnim uslovima iz svih delova, otključavajući borbu protiv glavnog zlikovca u tom činu, generalno se svodeći na borbe protiv kompjutera sa minimalnim modifikacijama. Ostali modovi obuhvataju tipičan arkadni mod, dok versus poseduje uvek

RAZVOJNI TIM: CyberConnect2 Co. Ltd.

TESTIRANO NA: PS5

OCENA 7

Odličan borbeni sistem

Svi likovi su vrlo različiti

I dalje izgleda dobro nakon devet godina Nedostatak story moda

Užasan multiplejer

Autor: Nikola Aksentijević REVIEW

ANIME MLATARALJKA ZA ‘’PRAVE FANOVE’’

“ MODELI KARAKTERA IZGLEDAJU VEOMA VERNO, DOK SU OKRUŽENJA IZ ANIMEA I MANGE VEOMA PREPOZNATLJIVA ”

Autor: Milan Živković

IGRA KOJA LOMI SRCA

Na ulazu u moj dom, i dalje zlatnim slovima piše: „O putniče namerniče, ako je ljubav prema Zmajevoj kugli u tebi jaka, reci „Goku“ i uđi.“ Ili bi barem pisalo, da upravnik stambene zajednice nije pravi pravcijati Friza…

Šalu na stranu, kada bi se moja ljubav prema Dragon Ball franšizi mogla izmeriti, merila bi se u gigavatima. A u kombinaciji sa mojom ličnom igračkom kulturom, mislim da su izuzetno retke Dragon Ball igre za koje nisam čuo, ako ih bar nisam i lično odigrao.

S tim na umu, o Dragon Ball: The

Breakers se nisam mnogo informisao, već se automatski podrazumevalo da ću igru zaigrati ukoliko mi dopadne šaka. Pre nekoliko dana, to sam i učinio. A moji utisci su veoma pomešani.

Dragon Ball: The Breakers je po svojoj prirodi multiplejer igra, koncipirana kao „sedam na prema jedan“ nadmetanje, smešteno naravno u svetu Zmajeve kugle. Sa ovim konceptom smo se susretali i ranije, kroz igre kao što su Dead by Daylight ili Friday The 13th, ali ovde razumljivo nema horor elemenata. Osim ako ne računamo sveopšte utiske na konto kvaliteta. Uh…

Osim prologa kroz koji provodite lika napravljenog u vrlo bazičnom kreatoru, igra je u celosti multiplejer iskustvo. S tim na umu, traljav i haotičan prolog koji služi kao uvod u priču i lagani tutorijal, mogao bi biti nešto čemu se da oprostiti ukoliko je ostatak igre kvalitetan. To, nažalost, nije sasvim slučaj.

Kažu da se na zapadu najviše vrednuje dobra ideja. Da je to baš tako, ova igra bi bila remek-delo. Koncept u kom se sedam igrača koji upravljaju običnim ljudima suprotstavlja osmom, koji kontroliše nekog od najpoznatijih negativaca iz Dragon ball univerzuma – na prvu loptu zvuči

užasno zabavno.

Negativac je tu dospeo igrom slučaja, a na vama je da kroz saradnju pronađete određene tačke na mapi, čime aktivirate vremeplov kojim zajedno sa saborcima možete da pobegnete što dalje od opasnosti. Na negativcu je da vas u tome spreči tako što će vas poraziti bar dva puta ili vam uništiti vremeplov.

Ukoliko izgubite vremensku mašinu, imate još priliku da pronađete individualne kapsule kojima samostalno možete da pobegnete ili ako ništa drugo ne upali – direktno se suprotstavite protivniku, koji se po terminologiji igre oslovljava sa „raider“.

Kako pobediti Frizu ili Sela, jedne od najjačih zlih stvorenja Dragon Ball franšize? Na raspolaganju imate značajan broj oružja, ali kada bomba ili raketni bacač nisu dovoljni ni da ogrebu premoćnog zloću, na scenu stupa mogućnost da skupljanjem određene energije, na kratko vreme postanete inkarnacija nekog od čuvenih heroja serijala.

Heroje neočekivano osvajate kroz „gacha“ segment igre, čije prisustvo me je veoma iznenadilo. Ovde nasumično i na sreću izvlačite nekog od junaka, odnosno

čak ne izvlačite ni tog karaktera već njegovu verziju koja sa sobom donosi jedan specijalni potez. Obično volim „gacha“ momente, ali ovde sam ako bilo šta, bio poprilično zbunjen. Bar ostadoh zahvalan što nam je igra pružila bar neki konkretan metod da se suprotstavimo antagonisti.

Ukoliko na ovaj način ne uspete da porazite protivnika, barem ćete možda uspeti da ga zamajavate dovoljno dugo ne bi li vaši saborci završili rad na vremeplovu. Ali ukoliko je zlikovac uspeo da evoluira i postane značajno veća opasnost po vašu družinu, želim vam više sreće u idućem meču.

Kada ovako sve stavim na papir pa još jednom pročitam, opet mi se igra ova igra! Teoretski, ljubav lepo zvuči. No, malkice je drukčije u praksi… Tako ni ljubav prema kultnom serijalu nije dovoljna da ovaj naslov vine iznad proseka.

Kao prvo, pronaći sedam drugara koji bi bili radi da sa vama zaigraju ovu igru, bio bi uspeh na kom bi vam svako moga pozavideti. Ali da stvar bude još gora, pronaći i strance onlajn da sa vama zaigraju, nije znatno lakše. Činjenica da je ovo isključivo multiplejer naslov, veoma umanjuje njegovu vrednost i vek trajanja. A s obzirom

“ PREZENTACIJA PO PITANJU KRETANJA, KAMERE I SVEOPŠTE IGRIVOSTI, DOSTA JE LOŠA ”

“

JAKO

ZABAVNONIKADA NE VERUJTE

PRVOJ LOPTI… ”

da serveri ne podržavaju igranje između platformi, možda je i najgora stvar u vezi igre.

Osim što je grafika igre veoma bazična, sa gotovo nepostojećim kvalitetnim animacijama, samo kretanje likova jedno je od najgorih koje sam video u poslednje vreme. Podsetilo me je na dvadeset godina staru igru Rockstar studija – State of Emergency, gde sam još u ono vreme bio u čudu kakvu igru je izrodio tako velik studio. Da vidim nešto slično tome danas u jednoj zvaničnoj Dragon Ball igri, nadrealno je.

Kamera sa druge strane, predstavlja jednu sasvim posebnu vrstu horora.

Kao da pod ruku ide sa ostatkom tehničke neispeglanosti, pa želi da zaokruži celo kriminalno iskustvo. No, ukoliko se baš zainatite i rešite da se uživite u igru i naviknete na njeno loše izvođenje, stvari se mogu popraviti. Ali sam siguran da broj instanci gde ćete se nevoljno zaglaviti u neki objekat i zbog toga izgubiti

meč, nesumnjivo mora rezultovati frustracijom ma koliko razumljiv igrač bili.

Čitajući sopstvene reči, deluj kao da posmatram epilog bojnog polja gde se odigrao sukob između ljubavi i žalosti. Jedna od zanimljivijih ideja u poslednje vreme, smeštena u jedan od najboljih anime univerzuma svih vremena, a izvedena tako bazično i nespretno, da prosto poziva na žalopojku.

Nije dovoljno da budete Dragon Ball ljubitelj da biste uživali u ovoj igri. Potrebno je da imate i malo sreće sa pronalaženjem društva za igranje kao i strpljenje da iz ovog naslova izvučete ono najbolje. Suštinski, igra ima dosta skrivenih kvaliteta koje uništava dosta loša prezentacija. Ali ako vas ljubav i sreća posluže, pa tome dodate i malo više strpljenja, možda će vam se isplatiti da potrošite nešto malo novca i zaigrate ovu igru.

Samo požurite. S obzirom na stanje u kom je igra trenutno, mislim da neće proći mnogo vremena pre no što serveri budu pogašeni a igrači vremeplovom pobegnu što dalje od ovog naslova, u neku svetliju budućnost.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA:

Requires a 64-bit processor and operating system OS: Windows 10 64-bit Processor: Intel Core i7-8700 or AMD Ryzen 5 3600

Memory: 8 GB RAM

Graphics: GeForce GTX 780 or Radeon RX 570 DirectX: Version 11

Network: Broadband Internet connection Storage: 10 GB available space

IGRU USTUPIO: IRIS MEGA

PLATFORMA: Microsoft Windows, PlayStation 4, Xbox One, Nintendo Switch

IZDAVAČ: Capcom

CENA: 19,99€

RAZVOJNI TIM: Capcom

TESTIRANO NA: PlayStation 4

OCENA 4.5

Zabavna ideja

Dragon Ball Univerzum

Jako loša prezentacija

Kritične kontrole i kamera

Isključivo multiplejer sa premalo igrača

KONCEPT „SEDAM NA JEDAN“ U DRAGON BALL UNIVERZUMU, NA PRVU LOPTU ZVUČI

Opšti utisak je da unapređenja postoje, ali da se prednost dala odbrani a ne napadu, i da se igračima uskraćuje sloboda izbora stila igre.

No, uzimajući u obzir da je ova igra besplatna, ne možemo previše ni izvoljevati, jer čak ni skupocena FIFA nije uspela da nam podari veći izbor unapređenja. Rekli bismo da nju muči drugi problem, to jest da je njeno srce obuzela pohlepa, ali o tome ćemo u opisu posvećenom toj konkretnoj simulaciji.

Kao glavni problem kod Konamija ostaje to što kupovinom licenci pokušavaju da se otrgnu konkurenciji i približe igračima, a ne shvataju da i

NA ISTOKU NIŠTA NOVO

EFootball 2023 je jedan od najmanje hajpovanih i najavljivanih naslova - ikada! O toj činjenici dovoljno govore i komentari na društvenim mrežama, gde se sa iznenađenjem prihvata saznanje da je eFootball 2023 već izašao.

Da li je to bio marketinški trik ili se face iz Konamija polako predaju i spremaju se da podignu sidro, ni sami nismo sigurni. Ali ono što možemo sa sigurnošću reći jeste da je eFootball 2023 izašao i da ćemo pokušati da prenesemo naše utiske o tome kako smo doživeli ovo novo izdanje i šta je u njemu sve promenjeno.

U novom izdanju Konamijeve simulacije sada postoji 26 timova koji su vam dostupni za egzibicione mečeve. I dalje nismo sasvim sigurni zašto je to tako i zašto nemamo mogućnost odabira svih timova, ali možemo pretpostaviti da je cilj developera da se igrači u potpunosti prebace u “my team” režim, koji bi trebalo da bude pandan FIFA FUT modu. Prosto se vidi da ljudi iz

Konamija u njega trenutno najviše i ulažu.

Što se samog gejmpleja tiče, rekli bismo da je mnogo bagova ispravljeno i da se dosta poradilo na nekim segmentima, a opet neki kao da su potpuno zaboravljeni. Na primer, pasovi su boljeg odziva kontrola, a samim tim i precizniji, a sama igra dodavanja deluje dosta fluidnije. Ako gajite ovaj stari stil igranja, sigurno ćete biti zadovoljni. Ali u drugu ruku, ukoliko ste tip igrača koji voli da driblingom dođe do pogotka, tu ćemo morati da vas razočaramo, jer su driblinzi gotovo nemogući za izvesti.

Defanzivni igrači napadače sada mnogo lakše izbacuju iz balansa, čak iako se radi o nekom stamenom igraču poput Ibrahimovića. Istovremeno, napadači se mnogo tromije i sporije kreću, pa čak iako upravljate Maradonom lično. Ovo dodatno olakšava defanzivnim igračima da dođu do poseda lopte, što dosta menja kompletnu ravnotežu meča.

Što se šuteva tiče, i oni su dosta boljeg odziva i neki bagovi koji su nas mučili u prošlosti su uklonjeni. Sada ne morate da gledate u budućnost i unapred pritiskate dugme za šut, nagađajući da li će vas neko napasti da uzme loptu. Sada imate potpunu slobodu da čekate na pravu priliku do gotovo poslednjeg trenutka.

“Team press” opcija je takođe unapređena. Bagovi koje smo ranije imali, kao na primer situacija u kojoj igrači nisu ni markirani indikatorom a mimo naše želje kreću u presing, otklonjeni su. Slobodno predahnite jer su ove stvari sada lepo ispeglane i mnogo je lakše koristiti takve opcije.

Nažalost, ima i bagova koji su preživeli, a jedan od njih najbolje opisuje situacija u kojoj se igrač zaledi prilikom odbitka lopte ka njemu, pa reaguje u stilu platana sa Kalemegdana. Bukvalno kao da je izgubio razum i pretvorio se u drvo! Nešto slično kao Marko Šćepović u “najboljim” danima (seća li se neko?! Ne? Haha).

turnira. A to neće postići nikakve šminke i licencirani omiljeni klubovi. Sa žaljenjem moramo konstatovati da ni FIFA ni eFootball ove godine, nisu to u potpunosti uspeli.

Nećemo biti nezahvalni i nerealni i priznaćemo – neke promene su dobre. Ali sve to nekako deluje kao da se igra na sigurno. Prisetite se kako je ranije na svakih nekoliko izdanja dolazilo do značajnih promena, pa su nove igre izgledale potpuno drugačije od svojih prethodnika. I to bi se nekada isplatilo, nekada ne, ali što kaže dobri stari Del Boj: “Ko riskira - profitira!” Zato Konami i EA, molim vas riskirajte!

time gube budžet za dalja unapređenja koja bi zaista napravila razliku. Ako se vratimo koju deceniju ranije, u svima nama dragom PES-u nije ni bilo licenciranih timova, pa smo svi bez obzira jako uživali igrajući ta izdanja.

Najbolji primer koji mogu da vam dam, jeste iz ličnog iskustva. Veliki sam fan AS Rome i upravo Konami drži licencu za korišćenje imidža ovog kluba, ali čak ni to me nije nateralo da sednem i da odigram poveći broj mečeva sa ovom ekipom. Složićete se, najbitnije i ono zbog čega svi igramo fudbalske simulacije, jeste da se prenese sam duh fudbalske igre i da se u našim srcima ponovo probudi želja za dugim okupljanjima sa prijateljima i organizovanjem

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA:

OS: Windows 10 64bit

CPU: Intel Core i5-7600 / AMD Ryzen 5 1600

GPU: GeForce GTX 1060 / AMD Radeon RX 590

RAM: 8 GB

HDD: 50 GB

IGRU USTUPIO: BESPLATNO

PLATFORMA: PC, PS4, PS5, Xbox One, Xbox Series X/S, Android, iOS

IZDAVAČ: Konami

CENA: Besplatno

RAZVOJNI TIM: Konami Digital Entertainment

TESTIRANO NA: PS4

OCENA 6

Unapređen protok lopte

Popravljeno dosta bagova

U proseku, igra nije napredovala

Nove promene favorizuju odbranu

Autor: Miloš Živković REVIEW

“ DRIBLINZI SU GOTOVO NEMOGUĆI ZA IZVESTI ”

Autor: Stefan Mitov Radojičić REVIEW

LJUDI NISU DOVOLJNO UNIŠTENI

THQ Nordic već neko vreme drži titulu odličnog izdavača, ne samo zato što je pokupio gomilu dobrih naslova već i zato što dobrom broju njih daje novi život, nove studije da rade na njima i čak šansu da se ponovo probiju na tržište i osvoje nove fanove. Kada je izašao remake za prvi Destroy All Humans! deo nadao sam se da će izaći i za drugi, i evo, i to se i desilo.

Taman kako je naš divni Crypto osvojio svet, iliti bar Ameriku, i konačno našao način da mirno uživa među populacijom ljudi, pojavio se KGB koji želi da upropasti njegovu zabavu. Sa brzim i taktičkim raketnim napadom KGB uništava njegov glavni brod i sa njim i Poxa, što je bio okidač za novi rat sa čovečanstvom. Igra će vam biti daleko zabavnija ako ste igrali prethodni naslov, ali će većina mehanika i sistema i dalje biti tu, sa dodatnim načinima da mučite ljude, kao na primer da ih naterate da igraju uz umobolnu muziku 60ih. Glavni gejmlej loop je ipak malo promenjen. Za razliku od prethodnog dela gde bi samo odabrali misiju

i uleteli u malu oblast sa fokusom na jedan cilj, ovde ćete biti bačeni u limitiranu open world zonu u kojoj će se progresivno slagati zadatak za zadatkom. Samim tim ovde će biti mnogo veći fokus na prikrivanju sopstvenih aktivnosti, pošto ako pravite previše haosa nećete moći da dođete to određenih lokacija, likova ili čak propisno obaviti dat zadatak. Igra vam zarad ovoga daje više nego dovoljno načina da se sakrijete, bilo putem starog dobrog otimanja tela ljudi, bilo slanjem lažnih informacija preko telefona.

Vaše telekinetičke i umne sposobnosti su i dalje tu, ali su pojačane i mnogo korisnije. Pištolj će takođe imati pregršt novih modova i mogućnost da se unapredi onako kako vama odgovara. Međutim, meni za podešavanje i unapređenja ćete naći tek kada dođete do vašeg letećeg tanjira. Kada se dograbite letećeg tanjira možete ga unaprediti, kao i vaše sposobnosti i oružja, u zavisnosti od toga koliko ste itema sakupili po mapi, uključujući ljudsku DNK ili pak same ljude. Poene za

unapređivanje ćete moći da nađete nasumično skrivene po mapi ili rešavanjem sporednih zadataka tokom svake misije koju ćete dobiti.

Cela draž igre se najviše vrti, pored širenja haosa, oko humora i veoma karikaturnog prikaza ljudskog sveta. Sam Crypto će imati više nego dovoljno komentara na sve. Interesantno je da se developer nije ustručavao od ponovnog pokazivanja svih ovih šala i komentara, čak iako neki od njih mogu zvučati veoma zastarelo, ili što bi klinci rekli krindž. Tokom razgovora sa drugim likovima možete biti veoma zli prema njima i apsolutno ih prozivati, što je prilično urnebesno.

A sada najbolja opcija, kooperativno igranje. Ovaj sistem je doduše ograničen na lokani kooperativni mod, ali je odlično odrađen i naravno izuzetno zabavan ako imate drugara sa kojim možete igrati i komentarisati igru.

Igra grafički izgleda ekstremno kvalitetno, i vidi se da je pravljena

za konzole moderne generacije. Naravno, ceo svet je dočaran ne samo šarenim bojama 60-ih, već i karikaturnim dizajnom svakog karaktera u igri.

Legendarni glasovi Crypta i Poxa se vraćaju kao i njihove komične rasprave. Naravno, pored njih tu je i gomila drugih glasovnih glumaca koji će veoma precizno preneti sve žive moguće i nemoguće klišee i ak-

cente, od Rusa, preko Britanca pa sve do Japanca. Očekujte brdo audio humora ovde.

Pošto je igra ponovo napravljena od nule, možemo očekivati ne samo male grafičke nego i sistemske greške, no ovo su problemi koji se mogu brzo i lako rešiti kroz par zakrpa.

Destroy All Humans serijal je kolekcija haotičnih i smešnih sekvenci koje ili vi sami stvarate, ili koje vam igra nabija direktno facu. Ako vam premisa deluje interesantno, vreme je da isprobate kako vam se čini da za promenu osvajate planetu umesto da je spašavate od vanzemaljaca.

OCENA 8

Odličan nastavak

Stari dobri humor

Bolje segmentiran open world

Pokoja greška

Treba vremena da se uigra

“ NIKADA NEMOJTE NALJUTITI MIZOGENOG VANZEMALJCA ”

FIFIN POSLEDNJI PLES

Ovogodišnje izdanje FIFE će biti poslednje pod tim imenom, jer će EA izgubiti licencu za korišćenje istog. Kolike će to promene doneti ne znamo, ali ono što možemo da saznamo i što ćemo pokušati da odgonetnemo jeste da li se FIFA dostojno oprašta od svog starog imena i koliko nam ovo “oproštajno izdanje” može ponuditi zabave pre nego što “zaplovimo” u nove vode pod novim imenom.

Ako kažemo da nam nova FIFA ne donosi mnogo suštinskih promena, moglo bi se reći da smo u pravu a isto tako i da nismo.

Ako bismo hipotetički gledano mogli da obrišemo iskustva sa naslovima od FIFE 16 do FIFE 22, i da odjednom i direktno zaigramo FIFU 23, osetili bismo veliki napredak u pogledu samog gejmpleja, atmosfere, dizajna i generalno same suštine fudbalske igre. U takvom scenariju, igrači bi imali čemu da se raduju i u čemu da uživaju. Ali pošto to nije tako i svake godine se susrećemo sa minimalnim promenama koje nam se serviraju na kašičicu, a pritom pokušavaju da se predstave kao epohalna dostignuća i poboljšanja, onda moramo ipak konstatovati da smo daleko od takvog sna. Sa druge strane, najveći problem i nije to što svake go-

dine imamo minimalno unapređenu igru, koliko činjenica da za svaku od njih moramo da platimo pozamašnu svotu novca. A uzimajući u obzir da EA već kao po pravilu uzima mnogo novca na mikrotransakcijama u svom najpopularnijem modu FUT, to nas dovodi do zaključka da kod čelnika kompanije ipak vlada gramzivost umesto želja da se verni fanovi na neki način “ispoštuju” i učine srećnim. Baš iznenađujuće, zar ne?

Sada je došlo vreme da se pozabavimo tim već toliko puta pomenutim “mini” promenama.

Sam gejmplej na prvu loptu (haha?) deluje veoma slično kao kod prethodnika, ali ako odigrate neki veći broj utakmica počećete da primećujete razlike. Jedna od prvih koje ste možda primetili jeste svakako promena mehanike izvođenja prekida. Sada ćete pri izvođenju slobodnih udaraca imati indikator kretanja lopte i moći ćete da odredite kojim delom stopala će igrač šutnuti loptu, a ovo će dodatno uticati na trajektoriju kretanja iste. Iako na papiru deluje kao zanimljiva promena, ne bismo mogli reći da smo oduševljeni kako to izgleda u praksi, pogotovo što će kežual igračima definitivno biti potrebno mnogo više vremena da se adaptiraju na novitet.

Privikavanje na novi sistem, dosta je teško ukoliko ste odavno navikli na stari. A opet ako se ne naviknete, već loptu šutirate onako bazično kao i uvek, sebi dosta smanjujete mogućnost za postizanjem atraktivnih pa i manje atraktivnih golova.

Penali su takođe pretrpeli promene i njihovo izvođenje je dodatno pojednostavljeno. Ukoliko imate dobar tajming i umete da precizno odmerite snagu šuta, nećete imati mnogo problema da postignete gol. Pa čak i da niste preterano vični, sigurno ćete znatno lakše postizati golove iz penala nego prošle godine, gde je u FIFI 22 šut lopte „nebu pod oblake“ iz penala bila mnogo češća prilika za videti. Ovo je super za kežual ig-

rače, ali opet smanjuje mogućnost za postizanje nekih posebno lepih golova iz penala, ili promašaja poput onog Roberta Bađa sa svetskog prvenstva iz 1994 kategorije.

Što se tiče drugih unapređenja, jedno od po nama značajnijih jeste uklizavanje i oduzimanje lopte, gde će se od vas tražiti mnogo bolji tajming i procena kretanja igrača sa loptom. Za razliku od prethodnog izdanja ove franšize, sada je mnogo lakše promašiti loptu i napraviti faul. Lopta se neće „lepiti“ za vaše noge kao ranije, pa ćete i posle dobrog starta moći da ostanete bez nje. Ovo je korak u pravom smeru i svakako podržavamo ovakva unapređenja.

Autor: Miloš Živković REVIEW

“ ZA RAZLIKU OD PRETHODNOG IZDANJA OVE FRANŠIZE, SADA JE MNOGO LAKŠE PROMAŠITI LOPTU I NAPRAVITI FAUL ”

Šutevi nisu mnogo menjani, osim što je ubačena nova opcija za „power shot“, koja igraču omogućava da ukoliko ima dovoljno vremena da to izvede, pritiskom dugmića R1 i R2, pristupi “natezanju” šuta, pri čemu će se kamera malo približiti samom igraču i lopti. Ovi šutevi su neodbranjivi ako se dobro izvedu. Međutim, pri njihovom izvođenju morate precizno da usmerite palicu kontrolera. U suprotnom, lopta može da završi čak i u korner zastavici, što sa običnim šutem nije lako postići s obzirom na predefinisani „assistant mode“, koji joj ne dozvoljava da toliko odstupi od pravca kretanja prema golu. Samim uvođenjem ove nove mehanike, reklo bi se da su “obični” šutevi dodano oslabljeni i da neće imati onu snagu koju su ranije imali. Koliko je to dobro ili loše nismo ni sami sigurni. Ali verujemo da će vam „power shot“ mogućnost brzo dosaditi, pogotovo zbog pokretanja akcije zumiranja kamere koja ume da odvuče pažnju

Što se tiče ostalih, ne toliko fudbalskih promena, vredna pomena je uvedena nova fizika kretanja frizura, odnosno kose igrača. Ova novina neće biti prisutna kod svih igrača, ali kod onih poznatijih (ili bitnijih?) ćete moći da

je primetite. Ona podrazumeva dosta realističan uticaj zemljine teže na gotovo svaku vlas kose, pa će se pri trku kosa Nikola Zaniola vijoriti kao zastava na jarbolu. Lepa nova promena, ali ne menja mnogo sam osećaj dočaravanja fudbalske igre igračima. Ostale vizuelne promene su manje upečatljive i tiču se kozmetike menija i ostalih indikatora, pa ih nećemo detaljnije opisivati.

Na kraju analize, zaključak bi bio da čak i ako ste greškom naleteli na opis za FIFU 22, gotovo sve što je tamo napisano ali bez detaljisanja, bi manje ili više moglo da se kaže i za novu FIFU. Napretka ima, ali minimalno i po istom principu. Hrane nas mrvicama koje debelo naplaćuju.

Ako imate koji dinar više da potrošite, kupite novu FIFU. Ako ništa makar da uživate u lelujanju Mesijeve kose, bar dok ne odluči da se ošiša na ćelavo, o čemu se već uveliko spekuliše u uskim krugovima bliskim Argentincu. A ako ovo kojim slučajem čitaš baš ti Lionele - ne diraj kosicu, bolje ti je tako!

OCENA 7

Nova fizika u kretanju kose pojedinih igrača Pozitivne promene u odbrambenom sistemu

Premalo suštinskih promena

Autor: Nikola Aksentijević REVIEW

“ SCORN NE DRŽI IGRAČA ZA RUKU, VEĆ SPADA VIŠE U ONU GRUPU IGARA KOJA

SVOJE IGRAČE ŽELI DA UBACI U SVET BEZ IKAKVOG OBJAŠNJENJA ”

BIOMEHANIČKI HOROR NA SRPSKI NAČIN

Scorn je proživeo razvojni pakao od 2014. godine, što je i logično sudeći po tome da je kroz osam godina igra doživela nekoliko velikih internih promena. Uprkos relativno haotičnoj priči o tome kako je Scorn uspeo da vidi svetlo dana u svojoj drugoj kickstarter kampanji i iznenadnim investicijama, očekivanja ljudi i dalje nekako nisu spadala kako je materijal igre sve više bio otkrivan. Očigledna inspiracija biomehaničkim horor stilom Hans Rudi Gigera i Žđislav Beksinjskog uz neprikosnoveni talenat da se prenese atmosfera i imerzivnost na igrača dovodi nas do konačnog izlaska ovog neprikosnovenog iskustva.

Scorn ne drži igrača za ruku, već

spada više u onu grupu igara koja svoje igrače želi da ubaci u svet bez ikakvog objašnjenja. Ovo je relativno rizičan pristup, s obzirom na izazov kreiranja prostornog narativa koji će vam pasivno pričati priču. Iako je jedan od idealnih primera ovde Soulsborne serijal igara, Scorn ima potpuno nemi pristup s obzirom da igra uopšte nema dijaloga. Konstantan osećaj straha, očajanja, pa i melanholije u trenucima primirja, jeste ono što Scorn najbolje radi. Igra na vrlo prirodan način uspeva da prenese apsolutnu anomaliju, nepoznanicu vanzemaljskog i užasavajućeg sveta u kojem se nalazite. Segmente nekog pozadinskog narativa možete razaznati isključivo na osnovu sopstvenih zaključaka,

u čemu će vam pomagati izuzetno imerzivna okruženja.

Igra ne odudara predaleko od pasioniranog tempa hodajućeg simulatora, rešavanja zagonetki i pucačkih segmenata. Ipak nivoi su relativno nelinearni, sa isprepletanim hodnicima koji vode u veoma raznolike sobe i okruženja. Same zagonetke nisu preterano teške - uglavnom zahtevaju od igrača da pažljivo osmotri određene putanje u prostoru i uključuje neke tipične puzle i izazove za ovakav žanr. Ipak, sve to je poboljšano grotesknim interakcijama sa biomašinerijom. Često ćete manuelnim potezima na kontroleru

ili tastaturi morati da ubacite ruku u nešto ljigavo, bilo da napunite vaše

oružje ili da upravljate nekim uređajem neophodnim za rešenje zagonetke. Ovako nikada ne znate šta da očekujete, pogotovu kada igra tako dobro prenosi taj osećaj na samog igrača. Bilo da nosite lika sklupčanog u jajoliku ljušturu ili čeprkate po genitalnim otvorima kako biste uzeli predmet koji vam je neophodan, osećaj horora je svakako na najvišem nivou.

Što se tiče akcije, ona je relativno osnovna, kao i zagonetni aspekat igre koji se svodi na rudimentarno upravljanje mašina, te ćete imati nekoliko različitih oružja koja se ne ponašaju previše responzivno. Uz to, užasi sa kojima ćete voditi okršaje uglavnom imaju napade sa distance, gde se za većinu vašeg arsenala morate dosta približiti, izbegavajući napade već sporim strejfovanjem. Vreme punjenja oružja i kratak domet istih ove borbe čine dosta napornim, bilo da su sa običnim ili jačim protivnicima.

Uz PC, Scorn je izašao i na Xbox Series konzolama, a performans u globalu generalno nit’ smrdi nit’ miriše. Igra izgleda maestralno vizuelno, međutim sa time dolazi i relativno osrednja optimizacija. Ako nemate neku jaču konfiguraciju, igra ume praviti par problema sa frejm-

rejtom, mada nedovoljno velikih da ikako ugrozi iskustvo. Ipak, čak iako Scorn uspeva da postigne solidan performans, broj izbacivanja iz igre je nažalost bio poveći, uz nekoliko problema sa učitavanjem sačuvane igre. Iako nije bilo ničega što će u potpunosti razbiti iskustvo i onemogućiti napredak, ostaje nada da će Ebb Software ispraviti probleme kroz zakrpe u narednom periodu.

Scorn se dotiče nekoliko različitih sfera ali nekako nikada ne uspeva da ih realizuje potpunosti, osim jedne najbitnije za horor, i ipak uspeva da bude jedino jezivo i veoma upečatljivo iskustvo. Tipičan primer kako vanserijski dizajn i pristup nečemu nepoznatom, kao što je svet koji je Ebb Software iz Beograda napravio, mogu nadograditi svaki segment, nešto što je horor žanru video igara bilo preko potrebno u poslednje vreme. Baš tu, uz sve moguće jezive konstrukcije, tone beživotnih humanoidnih bića dovoljno prepoznatljivih ljudskom oku, kao i apsolutno odsustvo bilo kakvog sličnog vama, uz to da ni sami ne znate šta ste, indukuje određenu dozu psihološkog horora i znatan osećaj očaja, straha i terora. Ako to nije dobra horor igra, onda stvarno ne znam šta je.

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA:

PLATFORMA: PC, Xbox Series X/S

IZDAVAČ: Kepler Interactive

CENA: €59,99

IGRU USTUPIO:

RAZVOJNI TIM: Ebb Software

TESTIRANO NA: PC

OCENA 8.5

Nerealno imerzivan groteskni svet

Zanimljive zagonetke i načini interakcije sa okolinom „Priča“ zasnovana na buđenju osećaja očaja i terora kod igrača

Borba je dosta nezgrapna i repetitivna

Bagovi

Konami, Konami, Konami. Vidi ga kako je tih i ništa ne radi par godina, i evo ga vraća se na velika vrata pokušavajući da progura nostalgiju i naše detinjstvo nama pod nos kako bi ga opet zavoleli. Pa sad, taj poduhvat neće biti toliko lak, iako je ovo veoma, veoma dobra kolekcija TMNT igara ne samo sa arkada, nego i sa konzola Nintendo, Super Nintendo, Sega pa čak i Gameboy.

Iako znamo da TMNT univerzum ima mnogo igara vezanih za različite serije i iteracije, igre u ovoj kolekciji su pretežno izabrane iz kultnog serijala iz 80-ih koji je i najviše popularizovao celu franšizu. Imaćete prilike da ponovo vidite klasične likove iz crtane serije TMNT u akciji, i da budete njihov saputnik na čudnim avanturama kroz Menheten.

Sama kolekcija sadrži 13 igara, dve sa arkada, četiri sa NES konzole, dve sa SNES konzole, dve sa Sega Genesis konzole, i tri sa Gameboy konzole. Ovde ćete lako naći naslove koji su vam pojeli brdo žetona u igraonicama ili ste ih sa radošću igrali na Segi.

COWABUNGA OPET!!!

Jedanaest naslova ćete takođe moći da igrate u originalnoj japanskoj verziji.

Pored standardnih side scrolling avantura, dodato je i nekoliko tabačina sa tematikom i likovima iz TMNT. Sve igre su verno portovane, čak i sa nekim starim gličevima i bagovima, ali zato je dodato i nekoliko poboljšanja u ovaj miks. Svaka igra će imati posebne opcije, koje bi lako mogli da nazovemo olakšicama za prelaženje same igre. Opcije nisu iste za svaku igru i možete ih aktivirati pre pokretanja iste. Dodatno, u samoj igri postoje komande koje će biti aktivne za sve. Među njima je opcija da se premota vreme nekoliko sekundi unazad kako biste izbegli udarac neprijatelja, ili čak smrt. Kada je reč o ostalim olakšicama, na raspolaganju vam je i Save State komanda.

Što se tehničkih poboljšanja tiče, možete promeniti rezoluciju ili čak podesiti widescreen, a pre svega najzabavniji dodatak jeste podešavanje različitih filtera preko same igre, kao što je TV filter, ili monitor

vlačenja ili uvećanja ekrana. Igre ćete dobiti u njihovom originalnom obliku sa svim mogućim prednostima i manama. Muzika je doterana i ispeglana da zvuči još bolje nego ranije, ali naravno i dalje će se pridržavati onoga što smo pamtili u originalu.

Najveći problem u kolekciji jeste to da online komponenta jedva radi i prečesto ima previše jak lag tokom igranja, pogotovu ako želite da igrate sa ortacima koji nisu u istoj sobi sa vama.

Teenage Mutant Ninja Turtles: The Cowabunga Collection je savršena kolekcija ne samo za nekoga ko je odrastao na starom TMNT crtanom filmu, nego i za nove igrače koji bi želeli da se upuste u ovaj serijal i da isprobaju prvih 13 igara u franšizi. Cena kolekcije jeste pomalo visoka, ali je obavezno uzmite na nekom popustu, ukoliko ste spremni da se suočite sa nivoom užasne težine koji je bio sveprisutan u igrama ovog vremena!

PREPORUČENA PC KONFIGURACIJA: OS: Windows 10x64 CPU: 3.5GHz

filter koji će dodatno probuditi nostalgičan element ili čak načiniti da neke igre izgledaju još bolje.

Opisivati svaku od 13 igara bi bilo previše, ali osim onih koje možemo svrstati u tabačine, većina će se svoditi na premlaćivanje talasa protivnika, prelaženje nivoa i eventualno tuču sa nekim od boss protivnika. Sve igre koje su ranije podržavale igranje u više igrača to naravno podržavaju i u ovoj kolekciji, ali samo nekoliko naslova ćete moći da igrate u online režimu.

Kao dodatak svim fanovima i starijim igračima, ali naravno i novajlijama, igra u sebi sadrži kolekciju pregršt zanimljivosti u obliku skečeva, korica IDW serijala stripova, scena iz svake epizode crtane serije TMNT, pa čak i originalne reklame iz časopisa za igre u kolekciji. Velika količina istorije TMNT franšize se ovde može pronaći bez ikakvog cimanja i otključavanja, što važi i za sve dodatne opcije ili šifre za igre.

Grafičkih podešavanja nema mnogo osim već pomenutih filtera i raz-

PLATFORMA: PC, PS4, PS5, Xbox One, Xbox Series X/S, Nintendo Switch

IZDAVAČ: Konami Digital Entertainment Inc.

CENA: 39,99€

IGRU USTUPIO: IRIS MEGA

RAZVOJNI TIM: Digital Eclipse TESTIRANO NA: PS4

OCENA 8

Super kolekcija igara

Verno portovane originalne igre Dodatne opcije za prijatnije igranje

Užasno loš online sistem Ograničen broj igara za online igranje

Autor: Stefan Mitov Radojičić

“ PRIMIĆETE UDARAC NOSTALGIJE KOJI VAM NEĆE OTETI ŽETONE ”

REVIEW

INTERNET NAS HAKUJE NAZAD U ŽIVOT

Ne dešava se često da nastavak neke igre izađe posle 25 godina a da pri tome nije proveo večnost u razvojnom paklu. Na svu sreću, ovaj nastavak je uspeo da izbegne ovu sudbinu, i sasvim fino se nadoveže na ceo Shin Megami Tensei univerzum i lako u njega uvede i nove igrače.

će biti zadužen za njegovo spašavanje.

Priča počinje u dalekoj budućnosti, gde je svet, smešten u Devil Summoner univerzumu, na ivici uništenja. U pokušaju da spasi čovečanstvo, hiper napredni AI je kreirao dve verzije sebe, Ringo i Figue, koje će iz digitalnog sveta moći da uđu u svet ljudi, kako bi pokušali da zaustave njegovo uništenje. Nažalost stižu prekasno, jer se ispostavlja da je Devil Summoner koga su trebali da održe u životu već ubijen. Ringo tada odlučuje da ‘’uhakuje’’ upokojene duše i time povrati u život mladića pod imenom Arrow. Tu počinje glavni deo zapleta i cele gužve oko toga kako spasiti svet i ko

Igra je nastavak na originalni Devil Summoner: Soul Hackers, a sam Devil Summoner je nastavak na serijal igara i franšizu pod generalnim nazivom Shin Megami Tensei. Jedna od veoma popularnih igara iz iste grupacije i franšize je upravo Persona. Samim tim, ako ste iole upoznati sa ovim tipom igara, i ovde ćete lako i veoma voljno uleteti u setting, priču i gejmplej. Kako ne bi napravili prost klon drugih sličnih igara sa poteznim borbama, kao što je recimo Persona, developeri su u Soul Hackers 2 ubacili nekolicinu novih trikova kako bi učinili užitak i igranje različitim.

Pa da krenemo sa generalnim poređenjem sa prethodnim naslovima iz ovog serijala. Kao prvo, glavni lik koga ćete voditi će biti Ringo, dok će ostatak tima biti vrlo brzo sakupljen i samim tim fiksan do kraja igre, što je standardno za dobar broj JRPG naslova. Za razliku od

recimo Persone gde samo glavni lik menja male demone koje koristi u bici, ovde ćete bilo kom liku lako moći da promenite partnera demona i oko toga će se vrteti dobar deo taktike i planiranja kod težih okršaja. Ipak, ono što će malo usporiti celu progresiju kroz igru jeste nalaženje novih demona. Naime, tokom bilo kakvog istraživanja lokacija naletećete na vaše partnere koji su u tom momentu pronašli neki predmet, što je mnogo zanimljivije od razbijanje burića ili traženje svetlećih tačaka koje označavaju iteme, ali ova mehanika nažalost ostaje za pronalaženje novih demona. Drugi način da se dođe do novih demona jeste spajanje onih koje već posedujete. Ukoliko nemate nekog koji vam je potreban za spajanje, možete ga dodatno kupiti ako ste ga prethodno bar jednom pronašli i otključali. Randomness je ime ove igre i često ćete morati da protrčavate kroz isti hodnik više puta u nadi da ćete naći nešto korisno. Ono što dodatno otežava situaciju jeste da će se i

Autor: Stefan Mitov Radojičić

“ ČESTO ĆETE MORATI DA PROTRČAVATE KROZ ISTI HODNIK VIŠE PUTA U NADI DA ĆETE NAĆI NEŠTO KORISNO ”

protivnici ponovo stvarati i praviti vam probleme u ovom planu. Igra se dosta oslanja na grind koji je često zastupljen u JRPG naslovima, a ako praktikujete isti, lako ćete postati super moćni, ali po cenu vašeg vremena i dobrog dela živaca.

Kako bitke ne bi bile previše dosadne ili duge, developeri su dodali poboljšanja na standardni sistem pogađanja slabih tačaka iliti elementarnih slabosti protivnika. Nov sistem pod imenom Sabbath se svodi na to da ako svi u timu napadnu i pogode protivničku slabost, aktivira se masivan kombo timski napad koji će uglavnom načiniti ogromnu štetu ili praktično završiti borbu. Sve borbe su samim tim po dobrom starom poteznom sistemu, i kako otkrijete koja je slabost kog demona ili protivnika, tako ćete to znati i u budućim borbama.

Drugi deo igre, pored glavnog zadatka spašavanja sveta, svodiće se na otkivanje i popravljanje memorije vaših saigrača. Ovo će biti opcione misije i tamnice, koje se svode na uletanje u psihu saveznika kako biste ih ponovo sastavili i otkrili nešto dodatno vezano za njih ili događaje u svetu. Van glavnih misija ćete takođe imati i nekoliko hub lokacija gde ćete ili obaviti neke proste zadatke ili produžiti interakciju i prijateljstvo sa nekim od glavnih likova koji provode vreme u baru. Naravno tu su i prodavnice koje u ponudi imaju ne samo opremu, nego i hranu koja će dodatno pojačati vaš tim.

Grafički, igra je preplavljena šarenim i jarkim bojama na relativno tamnijim pozadinama i lokacijama, i izgleda zaista prelepo. Sam izgled je dosta baziran na Cyberpunk žanru i jarko se naslanja na isti. Jedini problem je što ćete previše često dolaziti na iste ili veoma slične lokacije. Što se animacija tiče, takođe su jako lepe i fluidne.

Velika razlika u odnosu na većinu Shin Megami Tensei igara jeste da glavni protagonista, Ringo, nije nema, to jest potpuno je pokrivena glasovnom glumom, koja je odlična. Samim tim se bitan deo priče igre oslanja na međusobni razgovor između likova. Muzika takođe fino prati eksplozivne i zabavne momente tokom bitaka, kao i mirne momente van istih.

Najveća mana igre jeste veoma čudna i pomalo tupava odluka da se Very Hard Mod, iliti najveća težina igranja zaključa iza DLC dodatka, uz još par dodatnih opcija. Još jedan detalj koji će vas iritirati jeste kretanje glavnog lika po mapi. Često ćete propustiti da pokupite neki item zato što će se Ringo zatrčati, a potom će joj biti potrebno dosta vremena da se zaustavi. Konačno, još jedna stvar koja će vam verovatno zasmetati jeste to što će vas čudovišta nemilosrdno juriti čak iako samo hoćete da protrčite kroz zonu i izgubite ih iz vidokruga.

Ako do sada niste igrali nijednu Shin Megami Tensei igru, ili pak niste imali sreće sa malo kompleksnijim izdanjima iz ovog serijala, Soul Hackers 2 će biti savršen naslov za vas. Sve trope i premise koje se nalaze u većini drugih igara iz franšize, od veoma šarenih likova, demona i ogromnog grinda će biti i ovde, gde je sve lepo spakovano u zabavan paket koji će čak i početnicima biti lak za savladavanje. Ako već imate iskustva sa ovim serijalom, onda će Soul Hackers 2 biti vrlo fin dodatak vašoj kolekciji.

“ NA RASPOLAGANJU ĆE VAM BITI NOVI SISTEM BORBE - SABBATH ”

OCENA 8.5

Veoma šaren svet, likovi i priča Odličan i privlačan sistem borbe Streamlineovanje nekih mehanika

Ogroman grind

Ponavljanje dizajna tamnica

Besplatni kutak

Autor: Milan Janković

UNDECEMBER

Hack-and-slash igre su specijalan vid zabave za mene - ima neke lepote u destrukciji bezbroj neprijatelja odjednom. Tokom godina smo imali dosta inovacija u žanru, a ovog meseca se pojavio jedan i te kako interesantan, koji je ujedno i besplatanUndecember, od studija Needs Games.

Dizajn je sličan onom iz Path of Exile-a, ali mogu reći da mi se mehanike i boss borbe više dopadaju. Vidi se da je Needs Games više uložio na ovom polju od drugih studija.

Što se tiče opreme, nju ćete mnogo brzo menja-

ti. U igri nema opreme koju možete kupiti stvarnim novcem, tako da mi se čini da u Undecember trenutno nema ni traga ni glasa od bilo kakve ekstremne P2W mehanike. Međutim, možete kupiti dodatne stash tabove, koji će vam svakako ubrzati napredak u igri, ali vam neće dati neku astronomsku prednost u odnosu na druge igrače. Ocena na Steam-u je trenutno mixed, ali ako ste ljubitelj hack-and-slash igara, nećete pogrešiti ako isprobate Undecember.

PROJECT WINTER MOBILE

Project Winter je bila dosta zanimljiva igra kada je izašla za PC, i njena formula je uspešno prenesena na mobile uređaje, pogotovu zahvaljujući uspehu Among Us.

RAZVOJNI TIM: GDE PREUZETI: https://store.steampowered.com/app/1549250/UNDECEMBER/ Needs Games/LINE Games

Priča i narativ nisu toliko bitni kod party igara, a isto važi i za Project Winter Mobile. Cilj je jednostavno ili biti jedan od preživelih, ili kao izdajnik ubiti sve preživele pre nego što saigrači otkriju vaš identitet. Postavka je sledeća: Istraživačka grupa biva zarobljena u smrznutoj tundri na dalekom severu, okružena drugim pretnjama, kao što su divlje životinje poput vukova i medveda. Cilj igre je da popravite određene mašine za zadato vreme, pozovete pomoć, i da izvučete živu glavu zajedno sa vašim timom, i da, naravno, otkrijete ko su izdajnici. U slučaju da ste izdajnik, moraćete da uradite sve što je u vašoj moći da sabotirate ostale igrače.

Project Winter ima interesantan vizuelni stil i iznenađujuće je kompleksan za ovakav tip igre, a ujedno je i izuzetno zabavan, pogotovo što vam daje priliku da igrate sa drugarima. Ako vam se dopala verzija za PC, nećete pogrešiti ni sa Project Winter Mobile!

PLATFORME: Android, iOS

RAZVOJNI TIM / IZDAVAČ: Boltrend Games

CENA: Besplatno

TEST UREĐAJ: iPhone 13

IGRA DOSTUPNA NA: Android, iOS

OCENA

Autor: Milan Janković

Autor: Miloš Hetlerović

ROG FLOW X16

Veliki 2u1 gejming laptop

Republic of Gamers laptopovi su nam već dobro poznati, ali smo nedavno videli njihove eksperimente sa 2u1 laptopom kao što je Flow X13 ili sa tablet modelom kao što je Z13, ali nam je sada na test stiglo nešto potpuno drugačije – 2u1 laptop sa ekranom dijagonale celih 16“.

RoG Flow X16

Čim ugledate Flow X16 model odmah

je jasno da se radi o izuzetno premium uređaju – materijali su na najvišem nivou, a više nema ni one napadne gejming estetike - sve je nekako svedeno i smireno a opet poprilično detaljno dizajnirano. Odmah upada u oči relativno mala dimenzija uređaja i težina imajući u vidu da je dijagonala ekrana

celih 16“. To je naravno postignuto time što su ivice oko ekrana zaista minijaturne, dok je i debljina uređaja među najmanjim gejming računarima koje smo videli u klasi 15-16“. Samim tim prvi utisak koji dobijamo je da je računar vrlo prilagođen nošenju unaokolo, što doduše malo umanjuje dosta veliki punjač snage čak 240W. Međutim, dobra stvar je što podržava i punjenje preko USB-C porta do 100W, pa ukoliko se ne igrate u pokretu možete nositi nešto manji adapter sa sobom. Trajanje baterije je solidno, pa ukoliko se ne igrate na bateriji možete očekivati između pet i osam sati u zavisnosti od načina upotrebe.

Materijali koji su korišćeni u izradi još više dolaze od izražaja kada krene -

te da ga koristite, jer svaki deo zaista odaje najviši mogući utisak, a po najviše tastatura i veliki trackpad koji su zaista jako prijatni za korišćenje. Na to treba dodati i solidan sistem zvučnika za jedan gejming računar, pogotovu u ovako malom kućištu. Konačno tu je veliki izbor portova i povezivanja, a posebno pozdravljamo slot za SD karticu koji će značiti digitalnim umetnicima i kreatorima sadržaja kao i uključivanje web kamere, koja nije specijalnog kvaliteta ali radi posao. Interesantno je da se svi portovi nalaze bočno, do k se sa zadnje strane nalazi samo velika rešetka za hlađenje. Takođe treba pomenuti da računar podržava RoG XGm port koji služi za povezivanje eksternog docka sa jačom grafičkom karticom vezan je samo za Re-

public of Gamers. Iako smo postojanje ovog porta jako pozdravili na manjim RoG Flow uređajima, ovde deluje da je on dosta suvišan jer je i sama grafička kartica u računaru solidno jaka. Naravno, ne bismo mogli da izbegnemo a da ne pomenemo šarke koje služe da se računar iz laptop moda pretvori u tablet ili u neki od prezentacionih modova, gde u svakom trenutku imate potpunu kontrolu nad rotacijom ekrana njegovim položajem.

Konačno, dolazimo i do najbitnijeg elementa ovog računara – njegovog ekrana. U pitanju je ekran izrađen u mini LED tehnologiji koji daje neverovatno zasićene boje i izuzetno duboke crne, čak na granici onoga što bismo očekivali od OLED ekrana. Pri tome zadržava veliku brzinu osvežavanja od 165Hz i odličnu paletu boja po svim standardima. Zanimljivo je napomenuti i da je njegov odnos stranica 16:10, tj da je rezolucija 2560x1600 piksela, što je nešto više od standardne QHD rezolucije, a dodatni prostor može značiti u nekim aplikacijama. Osim odlične slike, njegov sistem koji je osetljiv na dodir podržava i unos putem olovke, što ga čini idealnim saputnikom za dizajnere i druge kreativce, a što do sada nismo viđali u jednom pre svega gejming uređaju.

Performanse

Srce ovog računara čini Ryzen 9 6900HS sa 8 jezgara i 16 threadova koji je trenutno dalje u samom vrhu ponude laptop procesora, pri čemu je opremljen i sa 32GB DDR5

memorije koja će obezbediti lagodan rad u programima za grafički dizajn na primer. Tu je i vrlo moćna Nvidia RTX 3070Ti grafička kartica sa 8GB memorije koje će sve današnje igre bez problema poterati u osnovnoj rezoluciji ekrana u 60fps ili više, i u tom smislu zaista nema nikakvih zamerki, a ostaje pitanje zašto bi se dodavala eksterna grafička kartica. Inače, Flow X16 postoji i u verziji sa RTX 3060 grafikom ukoliko imate želju da malo uštedite. Tu je jedan m.2 SSD kapaciteta 1TB, kao i jedno slobodno mesto za nadogradnju, a računar dolazi sa preinstaliranim Windows 11 operativnim sistemom. Sve u svemu, na osnovu specifikacija ovaj uređaj deluje izuzetno sposobno da se uhvati u koštac sa bilo kojim gejming naslovom koji vam trenutno može pasti na pamet.

Utisci u radu

Pre svega, ukoliko se osvrnemo samo na to da računar koristimo kao 16“ gejming laptop, zaista mogu reći da mu je vrlo teško naći manu – lako je prenosiv i kompaktan, performanse su odlične, ne greje se previše i ne pravi previše buke pri velikom opterećenju procesora i grafičke kartice, rekao bih čak ispod nekog proseka na koji smo navikli u današnje vreme. Međutim, ono što je glavni adut ovog uređaja jeste i njegov touchscreen, to jest mogućnost da se lako konvertuje u tablet. Ova mogućnost će izuzetno puno značiti ljudima koji često moraju da drže neke prezentacije, koji često nešto zapisuju po ekranu i dizajnerima koji će

dokupiti olovku i onda dobiti praktično veliku tablu za crtanje. Ipak, kao što se da primetiti, nijedna od ovih primena nije vezana za gejming. Štaviše, čak je i u nekom striktno poslovnom smislu pitanje koliko lagano možete stalno konvertovati ovaj uređaj iz jednog moda u drugi, s obzirom da je značajno glomazniji i teži od recimo X13 modela. Konačno, njegov ekran je toliko dobar da me je duša bolela kada bih video otiske mojih prstiju na sjajnoj staklenoj površini koja ga prekriva. Prosto sam stalno sa sobom nosio neku krpicu da ga prebrišem po potrebi, a potrebe je bilo često.

“ DO SADA SE NISMO SUSRELI SA TABLET UREĐAJEM OVIH DIMENZIJA I TEŽINE ”

Zaključak

Republic of Gamers Flow X16 je jedno izuzetno parče hardvera i dobar pokazatelj šta nas čeka u budućnosti i šta je sve moguće uraditi u formatu gejming laptopa. Naravno, takva avangarda dolazi i sa poprilično visokom cenom od oko 2700 stranih novčanih jedinica što je svakako dosta, ali imajte u vidu da on zaista dosta i donosi za onoga ko ima potrebu da iskoristi sve njegove mogućnosti. Opet, ne mogu svi baš tako lako odmah prihvatiti tablet veličine 16“, a pogotovu je upitno koliko ova funkcionalnost koristi samim gejmerima. S druge strane, ako bih ga posmatrao samo kroz prizmu gejming laptopa morao bih da kažem da ima vrlo malo stvari koje mu mogu zameriti, a bio sam oduševljen veličinom, težinom, materijalima, kvalitetom ekrana, komponentama i ponašanju u radu. U tom smislu se nadam da će Republic of Gamers razmisliti da u narednom periodu napravi i neku varijantu ovakvog računara a bez mogućnosti pretvaranja u tablet, jer bismo u tom slučaju verovatno uštedeli solidnu količinu novca, a ujedno i izbegli tablet mod koji nam možda i ne treba.

Model

Procesor

Memorija

Grafička kartica

SSD

Hard disk

Povezivanje

Ekran OS

Težina

11 2.08 kg

Autor: Miloš Hetlerović

MSI CLUTCH GM41 WIRELESS

Profesionalan i lagan bežični miš

Tržište periferija postaje sve interesantnije različitim proizvođačima, kako onima koji su ime izgradili na upravo gejming opremi, preko relativno nepoznatih kineskih uređaja pa sve do renomiranih proizvođača drugih tipova hardvera koji vrlo agresivno ulaze i na ovaj segment tržišta. I upravo tu se mogu desiti neka poprilično interesantna rešenja gde za manje novca dobijate odličan uređaj.

MSI Clutch GM41 Wireless

Prvo napomena da MSI Clutch miš sa oznakom GM41 zapravo dolazi u dve varijante – Lightweight, koji je standardna žična opcija, Wireless koji je nama stigao na test. Samo pakovanje nije previše interesantno, ali kada se otvori možemo da vidimo da se u njemu nalaze mnoge zanimljive stvari.

Pre svega tu je sam miš koji je relativno manjih dimenzija ali jako prijatno

leži u ruci, simetričnog je oblika i generalno odaje utisak da je sve nekako potaman. Treba naglasiti da ima dva dodatna dugmeta koji dolaze ispod palca desne ruke, što može biti bitno levorukim korisnicima, ali to je svakako rešenje koje smo već viđali i kod dosta drugih modela. Plastika je vrlo prijatna na dodir a stranice imaju hrapavo/gumiranu površinu, tako da je vrlo zgodan za duže sesije igranja. Tome doprinosi izuzetno mala masa samog

uređaja od 74 grama što je baš na donjoj granici za bežične miševe, pri čemu ovaj ne koristi sada već popularni saćasti dizajn. Sa donje strane se nalaze veliki PTFE klizači koji svoj posao rade sjajno, kao dugme za uključivanje. Meni se lično uopšte ne dopada činjenica da se dugme za promenu DPI osetljivosti nalazi sa donje strane uređaja, jer to znači da ga praktično ne možete iskoristiti u sred partije ili meča. Međutim, čim okrenete miša vide-

ćete i dva dodatna konektora – priključak za docking stanicu preko koje se uređaj puni. I ono što je najbolje jeste da kada pogledate u kutiju, primetićete da je i docking stanica odmah uključena, što kod drugih proizvođača nikako nije slučaj ili se dešava samo kod najskupljih modela. Osim toga što je lepo da imate mesto na koje ćete uvek odložiti miša i napuniti ga, ovaj dock ima i druge kvalitete. Naime, na njemu se nalazi i mesto za stavljanje wireless adaptera, pa tako nećete morati da zauzimate dva USB porta na računaru, jedan za adapter i jedan za kabl za punjenje. Pri tome i same karakteristike punjenja su jako impresivne –ukoliko vam se baterija u potpunosti isprazni, za samo 10 minuta dobijate trajanje baterije od čak 9 sati, dok je sa 100% kapaciteta baterija predviđena da traje impresivnih 80 sati rada. Naravno, ukoliko baš morate u tom momentu da nastavite da igrate uvek možete staviti priloženi kabl direktno u miša i nastaviti sa korišćenjem, čime praktično dobijate klasični GM41 miš. Kabl je izrađen od izuzetno laganog končanog materijala, tako da čak ni ova opcija nije problematična. Interesantno je da se na lokaciju gde se priključuje kabl zapravo može staviti USB wireless adapter ukoliko miša želite da ponesete negde sa sobom, što je vrlo zanimljivo i praktično rešenje.

Performanse

MSI Clutch GM41 dolazi sa Pixart PAW 3370 senzorom od čak 20.000 DPI rezolucije, što predstavlja praktično sam vrh u gejming periferijama. Tu je i poboljšani tracking, tako da ovaj miš praktično ne možete prevariti na bilo koji način izuzetno brzim pokretima ruke. MSI navodi i da njihova wireless 2.4GHz tehnologija omogućava vreme odziva od samo 1ms, što je praktično ekvivalentno sa miševima koji se povezuju preko kabla. Dodatno treba naglasiti i da su za dva glavna dugmeta ugrađeni OMRON prekidači koji su sertifikovani na čak 60 miliona klikova, a što bi opet trebalo da obezbedi izuzetnu dugotrajnost uređaja.

Naravno, uređaj prati i odgovarajući softver u kome možete definisati RGB osvetljenje, nivoe promene DPI osetljivosti, makro komande i slično, i možemo slobodno reći da je u rangu softvera drugih velikih proizvođača periferija.

Zaključak

MSI Clutch GM41 Wireless je po većini karakteristika vrlo solidan bežični gejming miš. Ima tu i tamo poneki nedostatak, ali u globalu je vrlo solidan i konkurentan s onim što se nudi na tržištu. Međutim, to se sve dosta menja kada stavite u kontekst i cenu, jer se ovaj model kod nas (nažalost ne i u zvaničnim prodavnicama već samo po oglasima) može naći po ceni od oko 75 evra što je značajno, a u nekim slučajevima čak i duplo jeftinije od drugih brendiranih uređaja velikih proizvođača. To ga čini izuzetno zanimljivim za svakoga ko ne pati od priklanjanja određenom brendu već je voljan da proba i nešto novo!

LENOVO LEGION 5

Dobar all-round gejming laptop

Kompanije na test najčešće šalju svoje najjače modele gejming računara pa se dosta često susrećemo sa modelima koji imaju odlične performanse u svakom smislu, ali ih prati paprena cena. Međutim, sada nam je od Lenovo stigao jedan vrlo razuman gejming laptop koji će verovatno zadovoljiti potrebe najvećeg broja korisnika pri čemu, iako naravno nije jeftin, i dalje predstavlja neku optimalnu kupovinu.

Lenovo Legion 5i

Lenovo Legion gejming laptop računari su nam do sada već dosta do -

bro poznati i u ovoj sedmoj iteraciji ne donose previše novina, ali su nekako do krajnjih granica usavršili već solidnu osnovu. Naime, u pitanju je vrlo sveden uređaj koji možete koristiti za gejming, ali kao i sasvim regularan poslovni računar, nešto malo deblji doduše od onoga što je sada već standardni tanki laptop. Siva boja dominira, kao i relativno veliki Legion logo sa jedne strane i mala Lenovo značka sa druge, ali je to sve vrlo diskretno i neupadljivo. Takođe nema ničega od šljaštećeg RGB osvetljenja – tastatura je prosvetljena ali samo u beloj boji, što se uklapa u celokupno svedeni imidž. Onaj ko želi da njegov računar na prvi

pogled vrišti da se radi o gejmerskom uređaju definitivno ne bi trebalo da se zainteresuje za Legion 5i, dok svi ostali na osnovu izgleda mogu vrlo ozbiljno da ga razmatraju.

Legion 5i je zadržao format koji smo već viđali na Lenovo modelima. Naime, ne postoji klasična šarka ekrana, već je ekran malo pomeren ka napred čime je ostavljena mogućnost da se laptop otvori do 180 stepeni, ali je i iza ekrana ostavljen prostor za odlično hlađenje kao i za mnogobrojne portove za mrežu, punjač, HDMI, dodatne USB portove i slično, kako vam ništa od tih kablova ne bi smetalo to-

kom igranja. Sa jedne strane se nalaze samo dva USB-C porta, dok se sa druge strane nalazi jedan USB-A port, pre tpostavljamo za miša i 3.5mm kombo džek za slušalice sa mikrofonom. Zanimljivo je da jedan USC-C port sa str ane podržava Thunderbolt 4 standard, dok onaj koji se nalazi pozadi podržava i DisplayPort 1.4 povezivanje. Pored konektora za slušalice nalazi se i interesantan prekidač koji zapravo prekriva veb kameru na vrhu ekrana fizičkim zastorom, tako da ukoliko se brinete zbog hakerskih napada koji bi mogli da vas snimaju preko kamere, to sada nije moguće. Veb kamera je inače relativno niže 720p rezolucije ali će sasvim dobro poslužiti imajući u vidu prevashodnu namenu ovog računara.

Kad smo kod ekrana, ivice oko njega su zaista minimalne, pa računar daje utisak da je manji nego što to jeste, čak i sa dijagonalom od 15.6“. Lenovo se u ovoj konfiguraciji opredelio za IPS ekran rezolucije 1920x1080 piksela sa maksimalnom brzinom osvežavanja od 165Hz i podrškom za Nvidia G-Sync. Ekran se dobro vidi iz svih uglova i daje odličan spektar boja, reklo bi se taman kako bi se očekivalo od jednog laptopa ove klase. Kad smo kod drugih uređaja s kojima korisnik direktno vrši interakciju – tastatura je prostrana i vrlo precizna, a napravljena je tako da ima i numerički deo, što nije baš slučaj sa svim 15“ modelima. Trackpad je izuzetno velik i komforan, tako da možete opušteno raditi duže vremenske periode. Konačno, tu je punjač poprilič-

Autor: Miloš Hetlerović

KOMPONENTE SU BUDŽETSKE ALI ODLIČNO UKLOPLJENE ”

no velikih dimenzija pa to uvek treba imati u vidu, ali nažalost trajanje baterije je nešto slabije nego kod konkurentskih modela.

Konfiguracija i utisci u radu

Model Legion 5i dolazi naravno u velikom broju različitih konfiguracija, a ona koja je nama stigla na test je imala i5-12500H processor sa 12 jezgara od kojih su 4 performance jezgra sa ukupno 8 threadova, dok su ostalih 8 takozvana efikasna jezgra sa isto toliko threadova. Zanimljivo je da dolazi sa ugrađenom DDR5 memorijom što je trenutno i dalje malo egzotika, a 16GB će sasvim dobro poslužiti za gejming svrhe. Tu je i Nvidia RTX 3050Ti grafička kartica sa 4GB sopstvene memorije koja je negde na donjem delu skale performansi, ali se opet drži u odnosu na starije modele. Velika zamerka na inače vrlo solidnu konfiguraciju ide na račun ugrađenog SSD-a od samo 256GB, što je u današnje vreme premalo čak i za entry-level laptop računare. Sreća pa ovaj model ima i dru-

gi slot za SSD, pa je ako ništa ta nadogradnja izuzetno laka, ali mislim da realno ne bismo smeli da viđamo gejming laptopove bez najmanje 512GB prostora na disku, jer su današnje igre poprilično velike. Konačno, računar dolazi sa instaliranim Windows 11 operativnim sistemom, što treba imati u vidu ako više preferirate neki tradicionalniji OS.

U radu se Lenovo Legion 5i pokazao zaista sjajno, pre svega u domenu hlađenja i odvođenja toplote na način da igrač to ne oseti na dlanovima, a pogotovu na način tako da je dosta i tiši od onoga što je trenutno uobičajeno na tržištu. Odabir komponenti je nekako sasvim u skladu, pogotovu ako pogledamo okosnicu koju čini i5 procesor i RTX 3050Ti grafička kartica: nijedna od ovih komponenti nije baš u vrhu ponude, ali objektivno je dovoljno dobra za većinu korisnika koji će se igrati na ekranu Full HD rezolucije. Dakle, sve je vrlo dobro izbalansirano, tako da ćete moći da igrate i AAA igre, možda ne na najvišim podešavanjima,

ali svakako više nego dobro, dok ćete sa druge strane u eSports naslovima koji su manje zahtevni dobijati više frejmova u sekundi samim tim koristiti sve mogućnosti 165Hz ekrana.

Zaključak

Lenovo Legion 5i u izvedbi u kojoj je stigao na test je definitivno na visini zadatka što se tiče kvaliteta izrade i generalno upotrebljivosti, ali bi možda neki rekli da je malo slabiji za „ozbiljan“ gejming. Međutim, to dosta zavisi od toga kakav ste igrač i koliko ste novca spremni da izdvojite. Ovako konfigurisan računar košta nešto preko 1.000 stranih novčanih jedinica što je u svetu gejming laptopova definitivno bliže donjoj granici, a opet na njemu bez problema možete igrati sve najnovije igre i uživati čak u višoj frekvenciji osvežavanja ekrana. Tako da ga definitivno treba imati u vidu ukoliko ste u potrazi za prenosnom gejming mašinom a budžet vam nije neograničen.

PODRŽI PLAY! RETRO

Već više od 15 godina izdajemo Play!Zine, mesečni časopis u kojem možete pronaći svašta na temu video igara, hardvera i najaktuelnijih dešavanja iz sveta gejminga. 2021. godine smo rešili da se dodatno aktiviramo sa Play!Retro izdanjem časopisa.

Play!Retro je naš dugoročni projekat koji prati nastanak i razvoj industrije video igara od samih početaka pa do današnjice. Na kvartalnom i polugodišnjem nivou ćemo izdavati nove brojeve Play!Retro časopisa u kojima ćemo pokriti određenu eru industrije video igara.

Play!Retro je potpuno besplatan za preuzimanje u digitalnom formatu baš kao i Play!Zine svih ovih godina, ali tu je i štampano izdanje koje poklanjamo našim pretplatnicima na Patreonu, partnerima i prijateljima.

Ukoliko Vi želite da podržite razvoj ovog projekta i obezbedite štampano izdanje Play!Retro časopisa za sebe ili svoju kompaniju, javite nam se.

Pišite na redakcija@play-zine.com

DM na Instagramu - @play_zine ili nas pozovite na 060 - 55 26 787