SITNE RAZBIBRIGE ZA NINTENDO SWITCH

Ono što je mene oduvek fasciniralo kod Nintendo Switcha je mogucnost igranja na TV i u portabilnom modu. Switch ima ogromnu biblioteku igara kako AAA tako i indi i svako će pronaći nešto za sebe u ovom širokom izbodu. Sitne, kratkoročne igre u uglavnom krasile mobile telefone, jer su uvek bile dostupne za kratke igračke sesije tokom vožnje autobusom, čekanja kod lekara ili sedenja na wc šolji (realno, ovaj poslednji primer je i najčešći). Modernizacija igara dovodi i do neke kompleksnosti koja ih krasi teško je praviti sitne i kratke sesije a da se ne uživite u igru ako vam se dopada. Više puta sam bio žrtva utrnute zadnje lože jer sam se izgubio u Dead Cells ili sam morao samo još jedan mesec u Mariu da pronađem. Ali Switch nudi i kratke, „bite-sized“ igre i mi smo dobili par komada da vam predstavimo.

Jump King

Ajde da krenemo od malo teže i često frustrirajuće igre, Jump King. Ako ste ikada igrali Getting Over it with Bennet Foddy, prepoznaćete nivo frustracije o kome pričam. Vi ste vitez kome je rečeno da vas na vrhu čeka „zgodna riba“ i vaš cilj je da dođete do nje. Naš vitez ima samo čizme za skok i to je to. Cela igra je jedan vertikalni nivo koji ide u naizgled beskonačne visine ispunjene raznim preprekama. Ova igra će testirati svaki vaš živac, upozoreni ste.

Igra ima samo jedno dugme, skok. Držanjem dugmeta za skok, određujete snagu skoka a strelicama određujete pravac. Sami morate da ocenite koliko dugo držite skok, jer od momenta kad više nemate ništa pod nogama, sva kontrola se gubi i gravitacija je jedino što vas kontroliše. Cilj je da skačete sa platforme na platformu i domognete se vrha, ali ne možete ništa da korigujete. Na primer, ako doskočite na platformu baš na ivicu, tu ste nema dalje sem gore. Morate dobro da ocenite jačinu skoka, pravac i da li ćete iskoristit platforme iznad da se obijete na sledeću ili ćete pasti u ponor do dna. Spoiler, često ćete padati do dna. Igra je sama po sebi jako bazična, ali vrlo stroga sa pravilima jer ih ima malo. Ako ne ocenite kako treba skok, loše vam se piše i zahteva egzaktnu preciznost od igrača. Ova igra je test živaca ali kad uspete da se domognete platforme do koje več pokušavate neko vreme, bićete vrlo ushićeni. E, da, igra nema checkpointe, tako da, srećno.

Knight Squad

Opet vitezovi, ali ovoga puta mnoštvo njih. Knight Squad nije tipicna Switch igra, zapravo vrlo je PVP. Ova igra je namenjena za 8 igrača i vrlo lako može da se pretvori u „party game“. Naravno, igru možete da igrate sa botovima, ali mislim da je iskustvo mnogo bolje kada se igra sa pravim igračima. Vi i vaši prijatelji ste razni vitezovi koji su ubačeni u jednu arenu i onda su sve rukavice spale. Svi vitezovi imaju interesantna imena i narator koji najavljuje igru vitezove izgleda kao da je napravio pauzu od Mortak Kombat otišao u indi vode. Ali svaki vitez je isti i razlikuju se samo po bojama. Arene izgledaju kao da su dizajnirane za Bomberman-a a tako ćete i igrati. Ptičija prespektiva je dobar izbor u ovoj igri ali pošto su svi modeli vitezova isti i razlikuju se samo po bojama, imao sam često problema da pronađem sebe kada igra eskalira do apsolutnog ludila. Igra je vrlo jednostavna, krećete se sa analogom, na jedno dugme napadate protivničke vitezove a po areni skupljate magije i oružja koja će vam pomoći da donesete pobedu. Arene su raznovrste i igra ima pregršt modova koji će održavati varitet. Pored klasičnog CTF moda, interesantan dodatak je Soccer mod koji igru pretvara u srednjovekov- ni fudbal. Ne znam zašto, ali me je fizika i izvođenje u ovom modu dosta podsetilo na Rocket League. Knight Squad je dosta repetativna igra nije za dugo igranje, sem sa prijateljima na žurkama, tako da sam vrlo brzo izgubio interes i prešao na nešto drugo.

Do Not Feed the Monkeys

Čudnog li naziva, još čudnije li igre. DNFM je igra o zlim korporacijama i voajerizmu. Jednog dana, vi kao igrač dobijete posao u organizaciji zvanoj The Primate Observation Club i neću vas kriviti ako vam Iluminati padne odmah na pamet. Članovi ove organizacije imaju posao da posmatraju subjekte (čitaj: špijuniraju) preko skrivenih kamera koje su raštrkane po raznim lokacijama. Privatni životi više nisu privatni i to će vam igra govoriti na svakom koraku. Vi ste za vašim računarom i imate pristup kamerama i tokom posmatranja, ispunjavate određene zadatke koje dobijate od organizacije. Moraćete da pratite sve kamere i da skupljete bitne informacije koje će vam više objasniti šta se dešava na sceni. Često ćete imati i prazan hod kada se ništa ne dešava i morate da bude obazrivi i pratite ritam života vaših „majmuna“ kako biste skupili relavantne informacije. Takođe možete da utičete na subjekte tako što možete da ih razotkrijete, kao na primer možete da pozovete policiju liku koji svakodnevno snima i fotografiše komšinicu preko puta. Ironično, zar ne?

Posmatranje subjekata nije jedini deo ove igre, moraćete da vodite računa šta se dešava u vašem životu. Zdravlje, ishrana, san su vrlo bitni za dalji razvoj jer ćete morati da brinete o finansijama, renti za stan i ostalim životnim problemima koji će vam iskakati sa vremena na vreme. Većina problema je vremenski ograničena, npr plati rentu do tog dana u mesecu, tako da vas igra primorava da pravite pauzu od subjekata kako biste zarađivali novac sa strane. Ali tokom ovih pauza u posmatranju, možete da propustite neki bitan detalj na raču- naru, zato je tajming izuzetno bitan kao i dobra organizacija. Kako budete skupljali novac, tako ćete moći da investirate u nove „kaveze“ i da pratite sve više subjekata i time dobijati više zadataka. Ono što igra vrlo slabo radi je objašnjavanje šta zapravo vi treba da uradite, koji je konačan cilj i kako da dođete do njega. Trebalo mi je dosta vremena i upornosti da ukapiram kako se igra zapravo igra, ali kad sam to uspeo igra je postala više nego zanimljiva.

Do Not Feed the Monkeys ima svog šarma ali tek posle nekog vremena igranja. Piksel grafika i zanimljive boje će vas odmah privući ali ćete se vi morati potruditi da vas igra zadrži.

Autor: Dragana Ličina Danojlić