KLJUČNE GRANE
Prioriteti ove institucije u oblasti tržišta su jasni: potpora kvaliteta proizvodnje, regionalnih brendova i lokalnih proizvodjača. Podršku ovog cilja predstavlja i dodela oznaka „KLASA“, „Regionalna hrana“ ili „Češki proizvod“ – koje dodeljuje Prehrambena komora RČ, i to su oznake koje su garancija kvaliteta hrane. Ka istom cilju vode i sertifikacije izuzetnih proizvoda, npr. Evropska oznaka porekla (kao što je Češki kim, žatecki hmelj), geografska oznaka (npr. Tršebonjski šaran, olomoucki sirevi) ili garancija tradicionalnog specijaliteta („špekački“). I proizvodnja piva ima na dugu tradiciju na teritoriji RČ. Češko pivo i proizvodnja piva spadaju medju najpoznatije u svetu. Najstariju potvrdjenu češku tradiciju pripreme piva ima Brževnovski manastir u Pragu, koji je bio osnovan 993. godine. Češko pivo je zaštićena oznaka Evropske unije, koja ima za cilj da sačuva dobro ime i kvalitet piva proizvedenog na teritoriji Republike Češke. Cilj upisivanja u Registar zaštićenih oznaka porekla je da štiti tradiciju češke proizvodnje piva, tehnologije proizvodnje, kvalitet piva i tako spreči nastanak imitacija, koje bi mogle da budu predstavljene kao češko pivo i tako zloupotrebe njegove jedinstvene karakteristike. Radi se i o tome da ne bude kao češko
pivo označen proizvod proizveden u RČ netradicionalnom metodom ili proizveden tradicionalnom metodom, ali u inostranstvu. Iako je Češko pivo pojam, pod kojim si svaki stranac predstavlja slična pića, i medju pojedinim brendovima postoje velike razlike u ukusu i proizvodnji. Samo svetlo pivo je moguće proizvesti na mnogo načina, svaka pivara ima svoj sopstveni recept, vreme i temperaturu fermentacije, mesto i tip fermentacije. Osim svetski poznatih velikih pivara u RČ postoji i oko 400 minipivara i njihov broj konstantno raste. Najviše piva se izvozi u Slovačku, Nemačku i Poljsku. Od zemalja van EU se radi o Rusiji, Koreji i SAD. I vina iz RČ šire svoj izvozni potencijal. U Evropi imaju dobro ime i na medjunarodnim takmičenjima mogu da pobede tradicionalne šampione. Žele da uspeju i na netradicionalnim tržištima, gde za RČ vezuju samo pivo i sportiste. Većina češkog vina odlazi u Slovačku, Poljsku i ostale zemlje Evropske unije.
PRONALAZAK IZ DAČICA – KOCKA ŠEĆERA – PROSLAVLJA 178 GODINA
ju je bilo 250 kocki i bio je težak 1 funtu (oko 0,5 kg) i prodavao se za 50 krejcara. Kocke su imale dve veličine sa ivicom od 1,2 centimetara ili 1,5 centimetara. Patent su kupile i druge evropske velesile – Prusija, Saska, Bavarska, Švajcarska a Engleska. Zanimljivo je da se Radov pronalazak koristi do današnjih dana, samo u malo usavršenoj formi. Pronalazak šećera u kocki je primljen i širio se po celom svetu. Grad Dačice je ponosan na svoj primat i na prostranstvu ispred crkve se nalazi spomenik u obliku kocke šećera koji je istesan od granita.
30 R e p u b l i k a Č e š k a – Va š p o s l o v n i p a r t n e r
Pripremljeno prema podacima Prehrambene komore RČ i Ministarstva poljoprivrede.
Izvor: www.regiony.rozhlas.cz, www.muzeumdacice.cz, www.tn.cz
Fotografija: pixabay.com
Šećer u kocki je sa nama već 178 godina. Pre tačno toliko godina je patent za ovaj pronalazak dobio austrijski direktor rafinerije u Dačicana kod Jindržihovog Hradeca Jakub Krištof Rad. Do tada se prodavao samo kao glava šećera. Iako se pronalazak pripisuje Krištofu Radu, iza svega stoji njegova žena. Prema zvaničnim internet stranicama grada Dačice, Juliana Radova je jednog dana u avgustu 1841. godine htela da odseče mali komad iz glave šećera. Samo što je tom prilikom povredila prst. Odmah se požalila mužu i navodno mu je predložila da se šećer proizvodi u obliku kocki. Za nekoliko meseci novina je bila na svetu, na jesen 1841. godine je gospodja Juliana dobila poklon od muža– kutiju sa 350 belih i crvenih kocki šećera. Krištof Rad je napravio kalup za proizvodnju šećera u kocki i krajem 1842. godine je zatražio od dvorske komore u Beču da mu da privilegiju da proizvodi šećer u kocki u Dačicama. Dobio ju je 23. januara 1843. Odmah nakon toga je počela proizvodnja šećera u kocki, prvi put se pojavio u Beču pod nazivom čajni šećer (thee-zucker). U pakovan-
OČEKIVANJA, CILJEVI
Aktuelno češka prehrambena industrija ide u smeru oživljavanja i veće progresivnosti nakon perioda stagnacije. Najveća želja je da se ovaj razvoj nastavi i bude još jači. Da češki produkti, tehnologije i proizvodi zainteresuju svetska tržišta u većoj meri i da češki kvalitet postane opšte priznat i poznat. Za sam kraj pomenimo firme, koje su već stvorile dobro ime i neraskidivo su povezane sa RČ: Pilsner Urquell, Madeta (mlečni proizvodi), Karlovarske mineralni vody (Karlovarske mineralne vode), Hame (hladjeni i dugotrajni prehrambeni proizvodi).
