Nikola Madzirov VALGUS JA TOLM
Tõlgitud teostest: Заклучени во градот, 1999 Некаде никаде, 1999 Преместен камен, 2007 ja käsikirjast © Nikola Madzirov © tõlge eesti keelde Carolina Pihelgas Toimetaja: Hasso Krull Kujundaja: Maris Kaskmann Kirjastus Kaksikhammas, 2016 ISBN: 978-9949-81-424-4 Trükitud Tallinna Raamatutrükikojas Täname Eesti Kultuurkapitali
Nikola Madzirov
VALGUS JA TOLM
makedoonia keelest Carolina Pihelgas
ПО НАС Еден ден некој ќе ги здипли нашите ќебиња и ќе ги прати на хемиско чистење од нив да го истрие последното зрнце сол, ќе ги отвори нашите писма и ќе ги реди по датуми наместо по исчитаност. Еден ден некој ќе го размести мебелот во собата како шаховски фигури на почеток од нова игра, ќе ја отвори старата кутија за чевли во која ги чуваме паднатите копчиња од пижамите, недотрошените батерии и гладта. Еден ден ќе ни се врати болката во ’рбетот од тежината на хотелските клучеви и сомнежот со кој рецепционерот ни го подава далечинскиот управувач. Туѓите сожалувања ќе тргнат по нас како месечина по заталкано дете.
4
PÄRAST MEID Ühel päeval paneb keegi meie tekid kokku ja viib nad keemilisse puhastusse, et küüritaks välja viimanegi soolatera, vaatab meie kirju ja paneb kuupäeva järgi ritta, ükskõik, kui tihti neid loeti. Ühel päeval tõstab keegi toas mööbli ümber nagu malemängija, kes alustab uut partiid, ja teeb lahti vana kingakarbi, kuhu kogusime pidžaama küljest kukkunud nööpe, pooltühjasid patareisid ja nälga. Ühel päeval hakkab meil selg jälle valutama hotellitoa võtmete raskusest ja administraatori kahtlusest, kui ta ulatab meile telekapuldi. Teiste kaastunne saadab meid nagu kuu eksinud last.
5
КОГА НЕКОЈ ЗАМИНУВА СÈ ШТО Е СОЗДАДЕНО СЕ ВРАЌА
На Марјан К.
Во прегратката зад аголот ќе препознаеш дека некој некаде оди. Секогаш е така. Живеам меѓу две вистини како неонка што се колеба во празен ходник. Моето срце собира сè повеќе луѓе, зашто нив веќе ги нема. Така е секогаш. Четвртина од будноста ја трошиме во трепкање. Нештата ги забораваме уште пред да ги изгубиме – тетратката по краснопис, на пример. Ништо не е ново. Седиштето во автобусот е секогаш топло. Последните зборови се пренесуваат како накосени кофи во вообичаен летен пожар. Утре пак ќе се повтори истото – лицето пред да исчезне од фотографијата првин ќе ги изгуби брчките. Кога некој заминува сè што е создадено се враќа.
6
KUI KEEGI ÄRA LÄHEB, TULEB TAGASI KÕIK, MIS OLI Marjan K.-le
Tänavanurgal kallistati ja sa mõistsid, et keegi läks kuhugi ära. Nii on ikka. Elan kahe tõe vahel nagu neoonvalgus, mis tühjas koridoris väreleb. Mu südamesse koguneb aina rohkem ja rohkem inimesi, sest neid pole enam siin. Nii on ikka. Veerand meie ärkvelolekust möödub silmi pilgutades. Asjad ununevad veel enne kui nad kaotsi lähevad – näiteks ilukirja vihik. Miski pole uus. Bussiiste on alati soe. Viimased sõnad rändavad nagu lömmis ämbritäied suvisesse lõkketulle. Homme algab kõik otsast peale – enne kui nägu fotolt kustub, kaovad sealt kortsud. Kui keegi ära läheb, tuleb tagasi kõik, mis oli.
7
SISUKORD
5
Pärast meid По нас
7
Kui keegi ära läheb, tuleb tagasi kõik, mis oli Кога некој заминува сè што е создадено се враќа
9
Kodu Дом
11 Väljaspool aega Надвор од времето 13 Ilmutamine Откривање 15 Enne kui me sündisime Пред да се родиме 17 Linnad, mis ei kuulu meile Градовите што не ни припаѓаат 19 Igatsuse ajastud Епохите на копнежот 21 Unustatute täius Совршеноста на заборавените 23 Tagasitulek Враќање 25 Kella seierid Стрелки од часовникот 27 Valgus ja tolm Светлина и прав 108
29 Maailma vari libiseb üle mu südame Сенката на светот над срцето ми минува 31 Asjad, mida tahame puudutada Нешта што сакаме да ги допреме 33 Kiire on sajand Брз е векот 35 Kohalolu Присутност 37 Igast armist minu kehal Од секоја лузна на моето тело 39 Tavaline suvevidevik Обичното летно заноќување 43 See, kes kirjutab Оној што пишува 45 Nägin unenägusid Видов сонови 47 Päeva ennustus Предвидувањата на денот 49 Ajaloo rist Крстот на историјата 51 Meil pole und Ние немаме сон 53 Uued maad Нови земји 109
55 Mina ei tea Не знам 57 Mööduvad varjud Сенките нè одминуваат 59 Kaks kuud Две месечини 61 Lendamine Летање 63 Mõtteid ilmast Размислувања за времето 65 Siis kui aeg lakkab Кога времето ќе престане 67 Hävitatud kodud Срушени домови 69 Mida peaks tegema Што треба да се направи 71 Mõni päev on vaja üksi olla Денови кога треба да се биде сам 73 Ilmutame aega Времето го откриваме 75 Kõik on hellus Сè е милување 77 Äralõigatud Одвоен 79 Ruumi tahtmatu hõivamine Безволно освојување на просторот 81 Taevas avaneb Небото се отвора
110
83 Täiuslikkuse sünd Совршеноста се раѓа 85 Olemasolemise viis Начин на постоење 87 Silm Oкoтo 89 Oli kevad Беше пролет 91 Öeldu jääb meid kummitama Изреченото нè прогонува 93 Ärkamine Будење 95 Midagi muud ma ei tahagi Само тоа го посакувам 97 Nemad ja meie Тие и ние 99 Vaikus Тишина 101 Mõndagi juhtus Многу нешта се случија 103 Lootus ronib Надежта се искачуваше 105 Kodu – koht, mida maha jätta
111