Руска реч #9 by Russia Beyond

Број 9, 12. децембар 2012.

Овај додатак уређује и издаје

Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом

RUSSIA BEYOND THE HEADLINES www.ruskarec.ru

Погледи

Russia Today трећи најгледанији информативни канал у Британији

Зашто је правилан српски акценат недостижан за Русе?

Шта је Рогозин заиста поручио у Београду

СТРАНА 2

СЕРГЕЈ ЈОЛКИН

Образовање ИТАР-ТАСС

Политика и друштво

СТРАНА 2

СТРАНА 4

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 27 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

Руско-српски односи Љубав према „братској култури“ или нешто друго? Истраживања откривају праве мотиве Руса који уче српски

Зашто Руси уче српски језик? Како изгледа уобичајена слагалица црногорског приморја, романтичних осећања и српских песама која становнике Русије наводи да се упусте у учење српског? ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

Лето на црногорском приморју и руско-српска пријатељства — најчешћи узроци који грађане Русије наводе на учење српског језика код куће

Руски ислам Васкрсли украс древног Казања

Плаво-бела поезија на Волги Над древним Казањским кремљом, као и пре пет векова, поново се уздиже прелепа џамија, названа у част сејида, ратника и песника, Кул-Шарифа.

ИТАР-ТАСС

КУЛЬТУРА.РФ

Споменик вере и славе канског Казања, спаљен средином 16. века, обновљен је и поново отворен за вернике приликом обележавања 1000-годишњице оснивања древног града. Данас је тешко и замислити сву некадашњу величанственост ове џамије. Октобра 1552, док је престоница Kазањског Kаната лежала у рушевинама, водила се одлучујућа крвава битка за утврђења (главне стратешке позиције у граду) између војске Ивана Грозног и Тата-

Кул-Шариф је једна од најлепших светиња ислама

ра. Руској војсци је пошло за руком да заузме град тек када су сви браниоци тврђаве на челу са неустрашивим Кул-Шарифом изгинули. Кул-Шариф је био сејид, тј. потомак пророка Мухамеда, ратник, песник и мислилац. Њему се приписује чувено дело „Победа Казањског Вилајета“, у коме су описана историјска дешавања из 1550, када је војска Казањског Каната извојевала краткотрајну победу над Русима. Аутор је, међутим, предосетио несрећу и написао да Казањ „нема откуд да очекује помоћ, осим заштите бога Тенгри и помоћи анђела“. Већ у лето 1551. војска Ивана Грозног је поново опколила

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА Девојке из сибирског клуба љубитеља зимског пливања „Крепиш“ трљају једна другу снегом после купања у леденом Јенисеју. Температура ваздуха у Краснојарску је у том тренутку била испод нуле. Оваква пракса је већ вековима део народног живота у целој Русији. Класично руско парно купатило („бања“) незамисливо је без трљања снегом или купања у леденој води после седења у врелој воденој пари. Овакво челичење су високо ценили и у руској војсци: чувени војсковођа из 18. века, Александар Суворов, који је као дете био веома болешљив, редовно се поливао леденом водом; ова пракса је била обавезна и за његове војнике. Лекари тврде да регуларно „купање у снегу“ повећава радну способност и имунитет и подстиче добро расположење. Две „Сибирјачке“ са фотографије сигурно доказују ово последње.

ЗДРАВЉЕ ЧЕЛИЧЕЊЕ НА РУСКИ НАЧИН

REUTERS/VOSTOCK-PHOTO

Последњих година је на тржишту образовања у руској престоници порасло интересовање за учење српског језика. Стотине руских грађана похађа курсеве и школе језика не би ли савладало овај словенски језик, који још увек за многе представља нешто врло егзотично и необично. У Москви можете бирати између десетак курсева, а слична ситуација је и у Санкт Петербургу. Просечна цена за двочас у групама од 3–6 полазника је око 800 рубaљa (или 20 евра). Зашто ти људи бирају да уместо енглеског, немачког, француског, шпанског или италијанског уче српски језик и за шта могу да га искористе? Већина оних који уче српски (више од две трећине) су власници некретнина на црногорском приморју (а њих, према различитим подацима, има на десетине хиљада) или, пак, руски грађани који редовно путују на одмор у Црну Гору, а у будућности би желели, ако прилике дозволе, и сами да постану поносни власници парцеле у овим крајевима. Припаднике ове групе (коју претежно чине

АЛЕКСАНДРА ЧАРСКА

РУСКА РЕЧ

НАСТАВАК НА СТРАНИ 3

САМО НА RUSKAREC.RU

Војска

Путовања

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

Су-30СМ, ловац који својим маневарским способностима отвара нову еру у пилотирању

Источносибирска Даурија, драгуљ Биосфере: најстарије степе на свету и птичји центар Азије

RUSKAREC.RU/18407

RUSKAREC.RU/18105

РУСКА РЕЧ

Образовање

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Зашто Руси уче српски?

УКРАТКО И медији постају страни агенти?

супруге пословних људи, присталице алтернативних стилова живота из средње класе и омладина жељна авантура) на учење језика често покреће исти мотив: неопходност свакодневне комуникације са мештанима. Испоставило се, наиме, (1) да у Црној Гори ретко ко говори руски, и поред тога што је локални туризам оријентисан претежно на госте из Русије, (2) да енглески језик Црногорци такође често не разумеју (Руси радо демонстрирају своје знање енглеског, иако је оно у већини случајева прилично скромно), (3) да су на српском језику написани сви документи који су руским држављанима потребни за време њиховог боравка у Црној Гори. У почетку су Руси убеђени да је језик Црногораца само незнатно „другачији руски“, да се „све разуме“ и да „ту уопште нема шта да се учи“, али се у пракси брзо суочавају са ситуацијом у којој нико никог не разуме. И зато, чим се врате у Москву, крећу у потрагу за курсевима „црногорског“ или српског, у зависности од тога како њихови црногорски познаници називају свој језик. Квалитетније школе језика нуде наравно једино курсеве српског, мада љубитељи Црне Горе при упису

Квалитетније школе језика нуде једино курсеве српског, мада се при упису често тражи „црногорски“ су посетили Цетиње или Острог и открили да су Црногорци „такође православни“. Другу велику групу чине девојке и жене заљубљене у Србе или Црногорце (преко 20% од укупног броја). Оне српски уче зато што желе да са вољеним човеком и члановима његове породице говоре на њиховом матерњем језику. Рускиње има-

Вести RT у Британији уз BBC и Sky

АЛЕКСАНДРА ЧАРСКА

често траже да уче искључиво ијекавски изговор и латинично писмо, јер је „у Црној Гори све на латиници“. Такве полазнике обично слабо занимају историја и култура Црне Горе и читавог региона, и они мало шта знају о разликама између народа и земаља бивше Југославије. Тако, на пример, на питање „Шта је то Република Српска?“ практично нико од њих не може тачно да одговори, а једно од најчешћих питања које сами полазници постављају већ на првом часу гласи: „Можете ли да ми објасните ко је с ким тамо (у бившој Југославији) ратовао и због чега?“. Али зато ове даме и господа доста добро познају црногорска летовалишта, и чак

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Јевгениј Фјодоров, посланик владајуће „Јединствене Русије“, предложио је да медији који се финансирају из иностранства добију статус „страног агента“. Закон који невладине организације са страним финансирањем означава на тај начин ступио је на снагу у новембру.

Упознавање српског језика и региона готово у свим случајевима почиње у Црној Гори

ју прилику да упознају српске младиће на већ поменутим путовањима у Црну Гору, али и у московским ноћним клубовима, на факултетима или у неким другим ситуацијама. О непознатој земљи ове девојке обично знају само оно што им је пренео њихов изабраник, и што одражава његове ставове и сазнања. Многе од њих сматрају да Срби веома воле своју земљу, језик, православље и породицу, да имају много чистији и једноставнији поглед на живот, да су у удварању активнији и романтичнији од „размажених“ руских мушкараца. Па чак и ако се прекине веза која је девојку подстакла на учење језика, она често има жељу да

се и убудуће виђа само са Србима. Најзад, последњу већу групу чине млади љубитељи нечега што долази из Србије (око 10% од укупног броја). Истраживања показују да је то најчешће музика Горана Бреговића (што није никакво чудо, јер он често наступа у Москви), песме на српском језику са Евровизије, филм „Црна мачка, бели мачор“ (љубитељи филма најчешће и не знају да у њему нема много српског језика), неки српски фудбалер или клуб. Предавачи на курсевима српског језика, од којих је већина тек недавно дипломирала на Московском државном универзитету „Ломоносов“, истичу да

им често полази за руком не само да полазнике науче језик, него и да их информишу о земљи и читавом региону, као и да оне који су на курс дошли углавном због Црне Горе заинтересују за српску културу. Када Рус у извесној мери већ савлада језик и открије један сасвим нови свет, када погледа велики број добрих филмова, чује велики број лепих песама, прочита у оригиналу неког савременог српског писца и чланке из новина, он једног лепог дана доноси одлуку да уместо у Подгорицу или Тиват отпутује у Београд. Већ после првог дана проведеног у српској престоници он схвата да ће тамо доћи још много, много пута.

На крају трећег тромесечја 2012. руски ТВ канал Russia Today („Русија данас“), који емитује програм на енглеском језику, заузео је треће место по гледаности на листи информативних канала Уједињеног Краљевства. Испред руског канала су само BBC News и Sky News. Ове податке објавио је BARB — британска компанија за мерење аудиторијума (Broadcasters Audience Research Board).

Језици О „ч“, „ћ“, „џ“, „ђ“, „се“, „ми“, „ме“ и другим стварима које загорчавају живот Русима

Паклена граматика и фонетика братског језика Када почну да уче српски, Руси брзо схватају ће им за „мало другачији руски“ требати много више труда него што су очекивали. ИГОР ГРЕКОВ

У почетку учење српског језика Русима изгледа „просто као пасуљ“: само промените акценат, сетите се застарелих речи, и већ можете да „набадате“. Међутим, у пракси се испоставља да учење сродног језика крије у себи многе замке. Пре свега, компликују то многобројни међујезички пароними, тзв. „лажни преводиочеви пријатељи“. На пример, Руси се смејуље кад чују српску реч „понос“. У руском постоји таква

АЛЕКСАНДРА ЧАРСКА

РУСКА РЕЧ

Правилан српски акценат практично је недостижан за Русе

реч, само што значи „пролив“. Прича се како су осамдесетих година на сајму војне опреме представници СФРЈ написали транспарент „Наша армија — наш понос“, и да је то за Русе била главна атракција. Или други познати случај. Током једне школске екскурзије у Србији московска ученица пита своју уморну српску колегиницу: „Тебе трудно?“ („Да ли ти је тешко?“). На те речи Српкиња се трже, прекрсти се и узвикну: „Ју! Боже сачувај!“ Руском језику је својствено редуковање самогласника и умекшавање сугласника. Рус нехотице изговара српске речи на свој начин: „адгавОр“ (одговор), „притсјЕдњик“ (председник) итд. Правилан српски

акценат практично је недостижан за Русе, као и изговор сугласника „ч“ и „ћ“, „џ“ и „ђ“, које Руси обично изговарају као руско „ч“ (нешто између српског „ч“ и „ћ“) и као руско „дж“, не разликујући их у говору: ћевапћић, џурџевак, итд. Русима није лако да науче и српске сугласнике „л“, „н“, „љ“ и „њ“. Они их изговарају прислањајући врх језика уз горње зубе и умекшавају их испред самогласника „и“ и „е“: „љице“, „њизапосљенаст“, итд. А познату брзалицу са вокалним „р“ просечан Рус изговара додајући руско „ы“ испред српског „р“: „Навирх бирда вирба мирда“. И све је то само фонетика. Шта рећи о страшној српској граматици, на пример о обли-

цима помоћног глагола „јесам“ (који се у руском језику уопште не користе), или о енклитичким облицима заменица (Руси тешко схватају разлику између „ми“ и „ме“), или о падежима који збуњују својом међусобном сличношћу, као и сличношћу са руским еквивалентима. А тек глаголски облици и неухватљиви положај повратне заменице „се“... Све у свему, просечан руски студент тешко учи српски и у почетку му се често све помеша у глави. Али, упорном ученику се све то после неколико месеци разбистри, и већ следећи његов долазак у земљу чији језик учи бива пропраћен многобројним комплиментима за сјајно знање!

КАЛЕИДОСКОП ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ НОВИ ЛИЦА НАУЧНОГ МЕНАЏМЕНТА

Ивановска област РФ је на аукцији у Лондону купила архив славног режисера Андреја Тарковског за 1,3 милиона фунти. Архив ће бити предат спомен-музеју у родном граду Тарковског, Јурјевцу.

СКОЛКОВО

ИСТОРИЈА ФИЛМА АРХИВ ТАРКОВСКОГ СЕ ВРАЋА У ДОМОВИНУ

Нови стручњаци напуштају елитну Московску школу менаџмента „Сколково“ са звањем MBA (мастер пословне администрације). Председник савета ове школе је Дмитриј Медведев.

ЛЕКЦИЈЕ РУСКЕ РЕЧИ РАД У РУСИЈИ САМО УЗ ОСНОВНО ЗНАЊЕ ЈЕЗИКА Имигранткиња из Централне Азије учи руски у московској вечерњој школи бр. 90. Закон којим се радни имигранти обавезују на познавање руског језика ступио је на снагу 1. децембра.

РУСКА РЕЧ

Религија

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Плаво-бела поезија на Волги НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Храмови руских религија

КУЛЬТУРА.РФ

Галерија фотографија на ruskarec.ru/17841

Четири религије се у Русији сматрају традиционалним јер их већински исповедају народи или региони који чине Руску Федерацију. То су православље, ислам, будизам и јудаизам. Та чињеница чини Русију вероватно једином земљом на свету где чак четири светске религије имају вишевековну историју и јединствено искуство узајамне коегзистенције, поштовања и прожимања, без обзира на привремене конфликте. У овом циклусу (који смо започели Новодевичјим манастиром у Москви и хурулом Буде Шајкјамунија у Елисти) „Руска реч“ жели да представи српским читаоцима најзнаменитије храмове којима се руски грађани поменутих вероисповести поносе и који одражавају њихов религијски идентитет. Сваки од ових храмова, и древни и нови, представља читаву књигу историје, уметности и специфичне филозофије, а сви заједно представљају најбоље сведочанство о специфичности и ширини мултинационалне и мултирелигијске руске цивилизације. Циклус ћемо завршити презентацијом Московске коралне синагоге.

Раскошну унутрашњост храма додатно улепшава чак 2000 квадратних метара персијских тепиха

Џамија Кул-Шариф у Казању Најважнија џамија у Татарстану, једна од највећих у Европи, отворена је за вернике 2005. приликом обележавања 1000-годишњице оснивања Казања. План комплекса капацитет џамије

Церемонијални трг

Спомен плоча постављена поводом почетка изградње џамије

Ватрогасна служба Џамија Кул-Шариф

15–16. век у Казањском утврђењу подигнута је саборна џамија са осам минарета 1552.

Поред саме џамије, комплекс чине и музеј исламске културе, издавачки центар, музејска библиотека и управа имама.

капацитет церемонијалног трга

Комплекс џамије се налази у источном делу Казањског кремља

Купола висина 36 m

пречник 17,5 m

Главни минарет висина 55 m

Архитектура џамије

1995. председник Татарстана М. Шамијев потписао је указ о поновном подизању џамије

1996. постављено је спомен-обележје, започета је изградња

2005. званично отварање џамије

Руски резиме 2012. године

Зидове џамије чини осам преломљених лукова који се на врху међусобно секу. Оивичени ајетима (стиховима) из Курана, уклесаним у мермеру, и орнаментима у виду плетеница. У зидове су хармонично постављени високи прозори са преломљеним луковима и цветним витражима.

54°42'22,87" СГШ 20°30'42,40" ИГД

2000 m2 персијских тепиха џамији је поклонила иранска влада; они покривају мушки и женски део џамије

препоручује

facebook.com/ ruskarec

радио Глас Русије на српском језику

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

Четири главна минарета распоређена су по угловима грађевине. Још два мала и два украсна минарета стоје на угловима улазне порте. Простор намењен за мушкарце и жене у џамији је раздвојен и има посебне улазе и излазе. Унутрашњи део грађевине има 5 нивоа, укључујући високо приземље и техничку етажу, а осим тога и неколико помоћних платформи.

Џамија је добила име по имаму сејиду Кул-Шарифу, једном од вођа одбране Казања

ПИШИТЕ НАМ Шаљите своје коментаре и постављајте питања нашим ауторима!

twitter.com/ ruskarec

26. децембра

Основу џамије Кул-Шариф чине два квадрата пресечена под углом од 45 степени, што у исламском свету означава Алахов благослов

улаз михраб женска галерија (налази се изнад сале за молитву)

за време освајања Казања војска Ивана Грозног је порушила џамију престонице Казањског Каната

КУЛЬТУРА.РФ

Казањ. Врховни сејид Кул-Шариф био је приморан да поступи као дипломата и да понизно моли руске војводе за спасење града. Након мучних преговора изасланици су прихватили услове Москве, међу којима је био и захтев да руској војсци предају своју владарку Сјујумбике са сином. Међутим, преговори су само одложили нови и коначни напад руске војске. После исцрпљујуће опсаде Руси су у октобру 1552. прешли у офанзиву и пробили одбрану Казања. Главна битка се одиграла испред зидина џамије канског кремља. Према народним предањима, Кул-Шариф је тада предводио одред младих дервиша и суфија и бранио тврђаву све док при повлачењу није убијен на крову медресе. Џамија је спаљена до темеља. Постоји, међутим, легенда о томе да су контуре дрвене џамије која нестаје у пламену оставиле тако снажан утисак на освајаче, да је одлучено да сећање на њу буде овековечено у облику цркве Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви, која је подигнута у част освајања Казања и све до данас остала један од најпрепознатљивијих симбола Русије. Са друге стране, летописи бележе да је величанствена саборна џамија по облику подсећала на емирски дворац „Казик Јорти“. Око куполе, која симболизује јединство власти кана, у небо се уздизало осам шиљатих минарета као успомена на осам провинција Волшке Булгарије. Врхови минарета били су украшени сребрним срповима младог месеца — симболом власти Свевишњег. Средином 1990-их је одлучено да се „у циљу одржања историјског континуитета“ величанствена грађевина обнови као једно од доминантних обележја Казањског кремља. Џамија Кул-Шариф, заједно са црквом Благовести, представља симбол поновног заједништва две главне религије у Казању — православља и ислама, што је био важан аргумент за укључивање Казањског кремља у списак Свет ске културне баштине УНЕСКО-а. Џамија је довршена и отворена 2005. То је симетрична грађевина у чијој основи леже два квадрата пресечена под углом од 45 степени, што је чувени исламски симбол Бисмиле („у Алахово име”). Конструкцију џамије чини осам преломљених лукова који се међусобно секу. На њиховом врху лежи купола у облику „казањске шапке“, тј. канове круне која се данас чува у Оружејној палати Московског кремља. Сребрни полумесец, као некада, блиста на врху сваког од четири главна минарета (висине 55 метара), као и на четири мања. У овај комплекс, поред саме џамије, улазе и Музеј исламске културе Поволожја и древних рукописа, библиотека, издавачки центар и управа имама.

http://serbian.ruvr.ru

editor@ruskarec.ru

РУСКА РЕЧ

Погледи

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ГЕОПОЛИТИКА ХАШКЕ ДОБРОТЕ Петар Искендеров АНАЛИТИЧАР

слобађајуће пресуде које је Међународни кривични суд за бившу Југославију изрекао хрватском генералу Анту Готовини и бившем герилском вођи ОВК Рамушу Харадинају дале су повода да се говори о субјективности и геополитичкој ангажованости овог судског органа. Па ипак, не треба губити из вида да су за поменуте одлуке везане различите околности. Ослобађање генерала Готовине и Маркача представља симболичан гест подршке Хрватској, која се спрема да постане чланица Европске уније, и уједно недвосмислену порука новим властима Србије. Међутим, када је у питању Рамуш Харадинај, ситуација је компликованија и скандалознија. Реч је о томе да Запад игра на карту крупније „косовске странке“, која треба да обезбеди унутрашњу политичку стабилност у самопроглашеној држави и њену привлачнију слику у очима светске заједнице. Руско Министарство спољних послова најоштрије се огласило управо у вези са ослобађањем Харадинаја, јер је оно потенцијално опасније са геополитичког гледишта. Како се наглашава у изјави, „трибунал сматра да нису доказана многобројна убиства, насилне депортације, батинања, мучења, сурово опхођење и други злочини према житељима српске и других националности који нису лојални ‘новим властима’ по-

Осуда Харадинаја била би добровољно самобичевање, на шта Запад свакако није спреман крајине“. „Тај судски процес је праћен скандалозним околностима. Први пут у историји међународног правосуђа сведоци су били изложени отвореном уцењивању и застрашивању, а поједини су и физички ликвидирани. Све се то дешавало у

атмосфери потпуне правне недодирљивости и уз толерисање међународних организација на Косову“, истиче се у изјави. Суђење Харадинају почело је у марту 2007. Заједно са њим су оптужени Идриз Балај и Лахи Брахимај. Према оптужници, „снаге ОВК које су дејствовале под командом и контролом Рамуша Харадинаја, покренуле су војну кампању са

циљем да успоставе контролу над територијом између села Глођане/Gllogjan (сви географски називи везани за Косово у документима Хашког трибунала наводе се у српској и албанској варијанти — П.И.) и Дечани/Deçan, [...] и да протерају Србе из села у којима су живели“. Поред тога, снаге ОВК „наставиле су да врше нападе и на избеглички камп у селу Баба-

лоћ/Baballoq“ близу Дечана. У оптужници је писало и да је Рамуш Харадинај (по надимку „Смајл“ — „Осмех“) средином маја 1998. при седишту ОВК у Јабланици формирао заробљенички логор, где су заробљеници мучени и стрељани. Харадинај је од оптужби већ два пута ослобођен. Прва ослобађајућа пресуда изречена је у априлу 2008, када је самопроглашавање независности Косова и његово признавање од стране водећих земаља Запада постало реалност, што значи да ни Хашки трибунал више није имао потребе да шаље било какве позитивне правне и дипломатске сигнале Србији. Реакција тужилаштва Трибунала је била разумљива. Тужиоци су обезбедили 81 сведока (оптужени нису ниједног) и њихова сведочења су у сваком случају била довољна за утврђивање кривице, нарочито ако се узме у обзир непоузданост доказног материјала у многобројним босанским процесима против Срба који су завршени изрицањем сурових казни. Карла дел Понте, бивша главна тужитељка Хашког трибунала, из јав љивала је како „нема сумње да су руке огрезле у крви и самом команданту, и његовом поверенику, и тамничару“. Како је добро примећено у извештају лондонског Института за проблеме рата и мира, „[Харадинај] се сматра немилосрдним убицом, који је 1998–1999. руководио царством терора у области Дукађин на западном Косову“. Лист „Берлинер цајтунг“, позивајући се на немачке тајне службе, назвао је Ха-

радинаја једним од кључних „кумова“ мафије на Косову. Па ипак, и поред свега тога, лако је било предвидети резултат разматрања жалбе. Главни разлог поновног ослобађања Харадинаја састоји се у томе што је он „недодирљив“ као једна од кључних фигура западног (пре свега америчког) косовског пројекта. Он је десна рука главног протежеа САД на Косову — „премијера“ и бившег политичког руководиоца ОВК Хашима Тачија. Разбијање тандема Тачи-Харадинај значило би стварање политичког хаоса у покрајини. Oслобађање Харадинаја се одлично уклапа у стратегију Запада према Београду, на који се врши притисак после избора Николића за председника. И најзад, на пресуду су имале утицаја и тесне везе које је Харадинај успоставио са појединим представницима западне политичке елите, између осталих са бившим шефом Мисије УН Сореном Јесеном Петерсеном, бившим министром спољних послова Велике Британије Робином Куком, и што је најважније, са потпредседником САД у администрацији Барака Обаме Џозефом Бајденом. Јасно је да би у таквим условима осуда Харадинаја била добровољно самобичевање, на шта Запад свакако није спреман.

шити притисак на Србију и усмеравати српску унутрашњу и спољну политику. Москва ће бити принуђена да се у свом деловању између осталог оријентише и на одлуке српског руководства, какве год оне биле. Уствари, Дмитриј Рогозин је само другим речима изразио мисао министра спољних послова РФ Сергеја Лаврова, који је пре четири године рекао да „Руси не могу бити већи Срби од самих Срба“. То је још један политички сигнал Русије српском руководству, које очигледно покушава да седи на две

столице, тј. жели да Србија постане чланица ЕУ и да не призна Косово као самосталну државу. Било како било, влада Србије ће морати да се одлучи. А какву ће одлуку донети, то не може да предвиди ниједан експерт. Због тога се може рећи да је ова помало оштра изјава руског вицепремијера сасвим исправна и да одговара геополитичкој реалности.

Аутор је доктор историјских наука и спољнополитички коментатор „Гласа Русије“. Шира верзија на ruskarec.ru/18657

РАЗМИШЉАЊЕ О „ОНОМ“ УСЛОВУ Михаил Вашченко ИСТОРИЧАР

ицепремијер Русије Дмитриј Рогозин био је 28. новембра у једнодневној посети Београду, где је разговарао са председником Србије Томиславом Николићем, председником владе и министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем и првим потпредседником владе и министром одбране Александром Вучићем. Вицепремијер РФ размотрио је са представницима српских власти питања војно-техничке сарадње, укључујући и сарадњу у оквиру модернизације српске технике коју реализује руска страна. Како саопштава сајт владе РФ, Рогозин је изјавио следеће: „Ми смо са нашим стручњацима анализирали могућности производње војне опреме на територији Србије и уверили смо се да Србија у појединим сегментима може да производи конкурентно наоружање и војну технику“. Александар Вучић је са своје стране изјавио да ће до

краја године у Великој Плани бити отворена нова фабрика, где ће се у сарадњи са Русијом производити оклопни транспортери и самоходна артиљеријска оруђа „Нора“, како за Војску Србије, тако и за извоз у Кенију и Бангладеш. Поред тога, по речима Рогозина, у најскорије време Народна скупштина Србије ће донети одлуку о упућивању своје делегације на парламентарну скупштину Организације Уговора о заједничкој безбедности (ОДКБ), где ће добити статус сталног посматрача. ОДКБ је војни савез који окупља већину бивших чланица СССР-а. Међутим, непосредни резултати Рогозинове посете Београду остали су у сенци агенцијских извештаја о његовим изјавама о Косову. Неке информативне куће су пласирале овакве наслове: „Рогозин саветује Србији да размисли о ступању у ЕУ по цену Косова“ (РИА „Новости“), „Рогозин предложио Србији да ступи у ЕУ по цену одрицања од Косова“ (Росбалт). Ако би се суштина изјава Рогозина за-

иста сводила на такве „савете“, била би то у најмању руку геополитичка сензација. Међутим, није било никакве сензације. Изјаве руског вицепремијера имале су сасвим другачији смисао. Дмитриј Рогозин је заиста изјавио следеће: „Ако је за пријем у ЕУ услов да се призна Косово, треба да размислите о том услову. То је безобразан услов, [...] али то је ваша суверена одлука и Русија ће подржати вашу одлуку“. Кренимо од Рогозиновог савета да Србија „треба да размисли“ о условима које ЕУ поставља. То је суптилна порука, а не позив да се званична Србија одрекне Косова. Суштину своје позиције, као и позиције Русије, Рогозин је изложио у наставку реченице, када је изразио свој негативан однос према том „услову“ ЕУ. Тачно је да вицепремијер Русије није давао популистичке изјаве које би се допале некима у Србији, него је у интервјуу за РТС јасно поручио: „Рећи ћу вам отворено, јесмо блиски пријатељи, али Русија није ваш адвокат.

Према речима Дмитрија Рогозина, Русија није адвокат Србије него адвокат права и истине Ми овде јесмо адвокати права и истине, а истина је у томе да Косово јесте неодвојиви део Србије и ту ми бранимо међународно право“. По свему судећи, Рогозин је српској јавности и властима једноставно дао до знања да Русија не може вр-

Аутор је доктор историјских наука и научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, САД • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • CHINA BUSINESS NEWS, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • TODAY, СИНГАПУР • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.

ДОДАТАК „РУСКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“ (МОСКВА, РУСИЈА). ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR@RUSKAREC.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ. ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ УРЕДНИК „РУСКЕ РЕЧИ“ * НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК „РУСКЕ РЕЧИ“ ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ ГЛАВНИ ПРЕВОДИОЦИ АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ * НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА * МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ

ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU. © 2012 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК РЕДАКЦИЈСКОГ САВЕТА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН ГЛАВНИ УРЕДНИК. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА

EDITOR@RUSKAREC.RU