ruskarec.ru
Број 18, 26. март 2014. Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Крим — руско „не“ безусловном монополу САД
Мађарска нуклеарна електрана — шанса за српске стручњаке?
СТРАНА 4
Путовања LORI/LEGION MEDIA
Економија PHOTOXPRESS
АЛЕКСЕЈ ИОРШ
Погледи
СТРАНА 5
10 места за која је тешко поверовати да су у Русији СТРАНЕ 6–7
Росијска газета уређује прилоге o Русији у 26 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг
Русија и Украјина Март 2014. донео је велике историјске догађаје, проширење територије Русије и много отворених питања
Крим и Севастопољ поново у Русији Украјина је од новембра преживела демонстрације, насилну смену власти и одлазак дела територије. ИРИНА РЕШЕТОВА
AP/EASTNEWS
Становници Симферопоља, престонице Крима, веома су емотивно прославили одлуку о „повратку кући“
У суботу 21. марта на небу изнад Москве, Симферопоља и Севастопоља приређен је грандиозан празнични ватромет у част присаједињења Руској Федерацији нових субјеката: Републике Крим и Севастопоља, града од федералног значаја. Неколико дана раније, 16. марта, на Криму је одржан референдум о статусу аутономије, када се преко 96% гласача изјаснило за присаједињење Крима Русији. Затим су 18. марта Русија и Крим потписали уговор о уласку републике и Севастопоља у састав Руске Федерације, а у петак, 21. марта, председник РФ је потписао два документа: закон о ратификацији уговора између Русије и Крима и федерални уставни закон о примању Крима и формирању нових субјеката Руске Федерације. И поред тога што ни сама Украјина, ни ЕУ и САД нису признали резултате гласања, руска страна сматра да је одржавање референдума о статусу Крима било у складу са свим нормама међународног права НАСТАВАК НА СТРАНИ 2
„ ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА
Русија и Србија Зашто се Русија по поводу Крима позива на случај Косова?
ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ
AFP/EASTNEWS
Западне земље су једнострано проглашење независности Косова признале не обазирући се на бруталност Албанаца
Недавно је председник Русије Владимир Путин изјавио да само грађани који живе на одређеној територији могу и треба да одреде своју будућност путем слободног изражавања воље у безбедним условима. Та изјава је озбиљно забринула део српске јавности. Иако су речи руског лидера биле упућене првенствено западним политичарима и тицале се ситуације око Крима, многи у Србији су у њима одмах видели косовску аналогију. Чак ни сам председник Путин није скривао да по-
стоје одређене паралеле: „Ако је то било дозвољено, рецимо, косовским Албанцима, и ако је било дозвољено у свим деловима света, онда то значи да још увек важи право нације на самоопредељење, а оно је, колико знам, утврђено у одговарајућим документима УН“, нагласио је он и додао: „Ја сматрам да само грађани који живе на одређеним територијама имају право да одреде своју судбину“. Одмах су реаговали српски медији. Многа издања су објавила наслове попут „Русија преиспитује свој став према Косову“. Појединци су чак доживели ове догађаје као цинично геополитичко ценкање, тврдећи да ће Русија признати Косово
СОЧИ 2014 ПРАЗНИК ПРЕТВАРАЊА НЕМОГУЋЕГ У МОГУЋЕ На спектакуларној церемонији затварања Зимске параолимијаде у Сочију Алексеј Чувашов, спортиста који је изгубио обе ноге, узверао се на рукама уз конопац и преправио натпис „Impossible“ (немогуће) у „I'm possible“ („ја сам могућ“, тј. „ја могу!“).
НАСТАВАК НА СТРАНИ 3
Аутомобилизам
Боја тамног ћилибара и цветна арома: тајне краснодарског чаја, најсевернијег на свету
Агресија НАТО-а на СРЈ 1999: анализе и документарни материјал руских експерата
12 концептуалних аутомобила произведених и заборављених у СССР-у
RUSKAREC.RU/28889
RUSKAREC.RU/21493
ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА
1999–2014
© РИА „НОВОСТИ“
Гастрономија
RUSKAREC.RU/29067
PRESS PHOTO
Међународни суд УН у Хагу је 22. јула 2010. донео по питању Косова пресуду о којој се ових дана много причало у Москви и на Криму, и систематски ћутало на Западу.
КОНСТАНТИН ЗАВРАЖИН / РГ
Крим и „косовски преседан“
02
РУСКА РЕЧ
Политика и друштво
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Русија и Украјина Кремљ је званично предложио конкретне мере неопходне за спречавање даље ескалације кризе у Украјини
План Москве за излазак из украјинске кризе НИКОЛАЈ СУРКОВ
Према саопштењу Министарства спољних послова РФ објављеном у понедељак 17. марта, Москва предлаже да се уз учешће САД и ЕУ оснује „Група подршке Украјини“, која би требало да се заснива на низу принципа. Пре свега је неопходно поштовати интересе вишенационалног народа Украјине, подржавати легитимне тежње свих Украјинаца и свих региона да живе у складу са својом традицијом и обичајима (између осталог и да слободно користе матерњи језик, да имају неометан приступ својој култури и да одржавају интензивне контакте са својим сународницима и суседима). Посебно се подвлачи „недопустивост препорода неонацистичке идеологије“ и неопходност да се украјински политичари ограде од ултранационалиста и пресеку њихове покушаје да дестабилизују различите регионе земље. Ту је највероватније реч о југоисточном делу Украјине, где у последње време избијају сукоби између прозападних присталица Мајдана који долазе из
Кијева и локалног становништва које гравитира ка Русији. Најзад, чланице Групе би требало да признају значај мира и националне слоге у Украјини за ситуацију у евроатлантском региону, и да сва питања решавају на основу „узајамног уважавања интереса свих држава које се овде налазе“. По мишљењу експерата, то је отворени позив Западу да узме у обзир забринутост Русије због ширења НАТО-а. План регулисања кризе састоји се из пет тачака. У првој се говори о хитном испуњавању обавеза из споразума који су 21. фебруара потписали председник Виктор Јанукович и представници опозиције у при-
Званична Москва посебно подвлачи недопустивост препорода неонацистичке идеологије у Украјини суству тројице министара спољних послова ЕУ, пре свега одредби које се тичу одузимања нелегалног оружја, ослобађања незаконито заузетих зграда, улица и тргова, и организовања објективне истраге насиља које је вршено од децембра 2013. до фебруара 2014. Друга тачка руске иницијативе подразумева да се у скла-
ду са одлуком Врховне раде у циљу припреме новог устава сазове уставотворна скупштина са подједнако заступљеним представницима свих украјинских региона, која би омогућила претварање Украјине у федеративну државу са неутралним војнополитичким статусом. Предложено је да се новим уставом додели руском језику статус другог државног језика (поред украјинског), а да статус осталих језика буде у складу са Европском конвенцијом о регионалним језицима и језицима мањина. Региони би могли гласањем непосредно да бирају органе законодавне и извршне власти, и да имају овлашћења која одражавају њихову кул турно-историјску специфичност, и то у питањима економије и финансија, језика, образовања и спољних међурегионалних веза. Одмах после усвајања новог устава треба да буду расписани општенационални избори највиших органа државне власти Украјине, уз истовремене изборе у сваком субјекту будуће федерације. У документу се такође говори о признању и поштовању права Крима да одреди своју будућност у складу са резултатима референдума одржаног 16. марта. Подсећамо да се на поменутом референдуму преко 96% бирача изјаснило за одва-
REUTERS
Русија тражи војну неутралност и федерализацију Украјине, признавање кримског референдума, изборе на основу новог устава и државни статус руског језика.
Све о украјинској кризи: ruskarec.ru/28167
Украјински националисти са десничарским симболима и портретом Степана Бандере (1909– 1959), који је од 1940. руководио фракцијом Организације украјинских националиста (ОУН-Б), чији су се припадници борили против Пољака и Црвене армије сарађујући са нацистима
јање полуострва од Украјине и присаједињење Русији. Последња тачка плана посвећена је гаранцијама. Државно уређење обновљене Украјине, њен суверенитет, територијалну целовитост и неутрални војнополитички статус требало би да гарантују Русија, ЕУ и САД, што треба да буде потврђено одговарајућом резолуцијом Савета безбедности УН. Николај Кавешњиков, шеф катедре за европске интеграције Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО) и водећи научни сарадник Института за Европу Руске академије наука, истакао је у разговору за „Руску реч“ да план Министарства спољних послова РФ може дати конструктиван допринос регулисању кризе у Украјини. По њего-
вим речима, „ванблоковски статус и федерализација су оправдани с обзиром на разноликост становништва ове зем-
Кијевски политичари читавом украјинском народу покушавају да наметну ставове западних региона ље“, где источни региони гравитирају према Русији, а западни према ЕУ. Он је, међутим, скептичан када је реч о могућности формирања „Групе подршке“: „Током последњих недеља догађаји су показали да су наши амерички и европски партнери оријентисани на безрезервну подршку новој власти у Кијеву, без
обзира на њихову недовољну легитимност и везу са екстремистима. Будући да амерички и европски партнери не желе да признају право Крима на самоопредељење, не видим могућност реализације плана који предлаже Русија.“ Што се тиче реакције кијевских власти на ову иницијативу, она се, по речима Николаја Кавешњикова, лако може предвидети „ако се узму у обзир сви њихови ранији кораци, од покушаја да се укине закон о статусу руског језика до проглашавања ратног стања“. „Уместо да траже начин како да дођу до општенационалног консензуса, кијевски политичари читавом украјинском народу покушавају да наметну ставове западних региона земље“, закључује експерт.
Крим и Севастопољ поново у Русији НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
и Повеље УН, позивајући се на косовски преседан. „Нама није потребна дозвола НАТО-а и ЕУ да дејствујемо у складу са међународним правом. Референдум на Криму је био апсолутно легитиман. Сматрам да Алијанса, која себе назива клубом демократских држава, треба да призна ту чињеницу и демократско опредељење кримског народа“, изјавио је стални представник РФ
Запад је украјинску кризу већ уписао у своје „летописе демократског развоја света“ при НАТО-у Александар Грушко, одговарајући на тезе из говора генералног секретара НАТО-а Андерса Фог Расмусена. На изјаве својих западних колега о томе да је Косово посебан случај министар спољних послова Сергеј Лавров је узвратио: „Убеђен сам у једно: ако је Косово посебан случај, онда Крим није ништа мање посебан случај“. Он се при томе позвао на вишевековну заједничку историју и јединство култура. „Крим за Русију значи неупоредиво више него Комори за
Француску или Фокландска острва за Велику Британију“, изјавио је Лавров. По речима Владимира Путина, Русија није могла да се оглуши о молбу Крима да му помогне, „у противном би то била издаја“. Рекордни одзив житеља Крима на референдуму (83%) многи западни дописници покушавали су да објасне „страхом од руских војника“, а ликовање народа после објављивања резултата „ефектом руске пропаганде“. „Реч је о потпуно исфабрикованом референдуму који је спроведен буквално пред упереним оружјем“, изјавила је у директном преносу Кристијан Аманпур, дописница телевизије Си-Ен-Ен, која је својевремено стекла „славу“ својим тенденциозним извештавањем о ратовима у бившој Југославији. Посебно је занимљиво што су се иза ње у том тренутку виделе хиљаде житеља Крима како славе поновно сједињење са Русијом. Политичка криза у Украјини избила је крајем новембра 2013, када је влада објавила обустављање процеса евроинтеграције. У земљи су почели масовни протести под називом „Евромајдан“, да би у јануару прерасли у сукобе наоружаних екстремиста са органима реда. Улични сукоби и насилно заузимање административних здања ши-
Декларација о независности АР Крим и града Севастопоља 11. март 2014. Ми, посланици Врховног савета Аутономне Републике Крим и Севастопољског градског савета, полазећи од одредби Повеље УН и читавог низа других међународних докумената који гарантују право народа на самоопредељење, и узимајући у обзир да је Међународни суд УН 22. јула 2010. у вези са Косовом потврдио да се једностраним проглашењем независности дела државе не крше никакве норме међународног права, доносимо заједничку одлуку: 1. У случају да као резултат предстојећег непосредног изражавања воље народа Крима планираног за 16. март 2014. буде донета одлука о уласку Крима, укључујући Аутономну Републику Крим и град Севастопољ, у састав Русије, Крим ће после референдума бити проглашен за независну и суверену државу са републиканским уређењем. 2. Република Крим ће бити демократска, секуларна и мултиетничка држава, која се обавезује да ће подржавати мир, међунационалну и међурелигијску хармонију на својој територији. 3. Република Крим ће се као независна и суверена држава у случају поменутих резултата референдума обратити Руској Федерацији са предлогом да Република Крим на основу одговарајућег међудржавног уговора буде примљена у састав Руске Федерације у својству новог субјекта Руске Федерације.
Председник Врховног савета АР Крим Владимир Константинов
Председник Севастопољског градског савета Јуриј Дојников
ром земље, у којима је опозиција у више наврата примењивала ватрено оружје и „Молотовљеве коктеле“, однели су на десетине људских живота. Криза је кулминирала 22. фебруара насилном узурпацијом власти. Врховна рада је прекршила договор између председника Виктора Јануковича и лидера опозиције, потписан претходног дана у присуству тројице министара спољних послова ЕУ (према коме је требало расписати ванредне изборе и образовати владу националног јединства), сменила руководство парламента и Министарства унутрашњих послова и уклонила са власти шефа државе, који је касније био принуђен да напусти Украјину јер му је живот био у опасности. САД и ЕУ су после кримског референдума одлучиле да уведу санкције према појединим руским и украјинским званичницима које оне третирају као кривце за „подривање територијалне целовитости Украјине“. Поред тога, међународни платни системи Visa и MasterCard без обавештења су престали да пружају услуге клијентима четири руске банке, да би 23. марта то објаснили као „грешку“. Министарство спољних послова РФ је изјавило да је неумесно и контрапродуктивно разговарати са Русијом језиком
санкција. Сергеј Лавров је изразио наду да ће Запад постепено почети да схвата узалудност притисака санкцијама. На санкције САД и ЕУ Русија је одговорила узвратним санкцијама и забранила улазак на територију земље неколицини америчких званичника и чланова Конгреса.
Рекордни одзив на кримском референдуму западни дописници су објашњавали „страхом од руских војника“ Очигледно је да је Запад украјинску кризу већ уписао у своје „летописе демократског развоја света“ и да је све улоге строго поделио на позитивне и негативне. По речима Министарства спољних послова Русије, Запад већ „има своје хероје украјинске кризе. То су јуришници ‘Десног сектора’ и нелегитимна влада у којој многи не крију да имају симпатије према нацизму. Исто тако има и своје ‘кривце’. То су Русија и народи Крима који су одбили да прихвате логику нацистичког пуча. Има Запад, на крају крајева, и свакојаке санкције које уводи независно од тога шта је Русија учинила и да ли је учинила.“
СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION, ТАЈЛАНД ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.
РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Политика и друштво
03
Крим и „косовски преседан“ НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
Валентина Матвијенко ПРЕДСЕДНИЦА САВЕТА ФЕДЕРАЦИЈЕ
"
AFP/EASTNEWS
с тим да заузврат западне силе признају вољу становника Крима исказану на референдуму 16. марта. Да ли је, међутим, Русија заиста одлучила да жртвује залагање за територијалну целовитост Србије и интересе косовских Срба ради геополитичких амбиција везаних за Крим? Објективно гледано, нема никаквих основа за извођење таквих закључака. То је конкретно речено и у саопштењу руске амбасаде у Београду, где је наглашено да позиција Русије по питању Косова остаје непромењена и да се заснива на резолуцији 1244 Савета безбедности УН од 10. јуна 1999, која „у потпуности остаје на снази“. Размотримо ситуацију мало детаљније. Пре свега, да је Москва заиста имала у плану такву геополитичку „размену“, она би је реализовала још у другој половини 2008, када је признала независност Абхазије и Јужне Осетије. Тада је ситуација била далеко повољнија за повлачење таквог потеза, с обзиром на време које је већ било прошло после самопроглашења независности Косова и с обзиром на пометњу у политичким круговима и јавном мњењу Запада изазвану августовским ратом у Јужној Осетији. Русија тада није искористила признавање Косова као адут за достизање сопствених циљева на Кавказу, а то значи да косовски правац у руској спољној политици и даље има приоритет, и да позиција непризнавања самопроглашене независности Косова остаје непромењена. Није случајно што америчко утицајно издање The USA Today у редакцијском чланку на украјинску тему назива садашње догађаје „партијом покера“, али се уздржава од било каквих паралела и прогноза везаних за Косово и ограничава се само на простор бившег СССР-а.
ЦИТАТ
Међународни суд правде у Хагу је 22. јула 2010. успоставио преседан својом пресудом да „једнострано проглашење независности Косова није прекршило међународно право“
„Можда је Крим већ изгубљен, што је, наравно, забрињавајуће, с обзиром на слично понашање Русије у Грузији 2008“, расуђује аутор чланка са позиције интереса Запада. Друго, у Путиновим речима уопште нема поређења сушти-
Нема сумње да ће се све више заоштравати спорови о духу и слову одлуке Међународног суда УН о Косову не процеса који се одвијају последњих година и деценија на Косову и Криму (они се драстично разликују по многим параметрима), него се само помиње чињеница самопроглашења независности и реакције Запада на тај чин. Таква позиција се заснива на одлуци коју је Међународни суд УН у Хагу 22.
јула 2010. донео о Косову и фактички признао да су такве једностране декларације у складу са међународним правом. „Међународне правне норме не садрже никакве важеће одредбе којима би се ограничавале декларације о независности. На основу тога можемо закључити да [косовска] декларација од 17. фебруара 2008. не представља кршење међународних правних норми“, пише у одлуци коју је тада прочитао председник Међународног суда УН, Јапанац Хисаши Овада. По његовим речима, међународно право „не садржи примењиву забрану“ декларација о независности. У документу је такође речено да суд није везао разматрање примене принципа самоопредељења нација или одвајања територија искључиво за косовски случај. Карактеристично је да је таква позиција у потпуности од-
говарала аргументима које су наводиле САД. Бела кућа је још у јулу 2009. упутила Међународном суду УН коментар у вези са разматрањем ситуације на Косову. Тада је Вашингтон изјавио да „правни принцип територијалне целовитости не спречава ентитете који немају државност да мирним путем прогласе своју независност“. У том кључу треба схватити и напомену коју је ових дана изнела председница Савета Федерације (горњег дома руског парламента) Валентина Матвијенко. Она је подсетила на поменуту одлуку Међународног суда УН, којом је на основу Повеље УН створен преседан у складу са којим за решавање питања самоопредељења једног дела државе није потребна дозвола централних власти. Дакле, одлука руководства Крима, нарочито она која се заснива на резултатима референ-
Желим да подсетим на одлуку Међународног суда УН [у Хагу] о Косову од 22. јула 2010. Том одлуком је на основу друге тачке првог члана Повеље Уједињених нација створен преседан у складу са којим за спровођење референдума и решавање питања самоопредељења једног дела државе није потребна дозвола централних власти. У међународном праву преседан има силу закона. Према томе, власти Крима дејствују у складу са међународним правом и одлукама Међународног суда Уједињених нација.
дума, у потпуности одговара горепоменутој одлуци Међународног суда УН за Косово. Што се пак тиче међународног признања декларације о независности, то је сасвим друго питање и њега ће свака држава различито разматрати у зависности од подручја и региона о коме је реч. Управо то је имао у виду Владимир Путин када је говорио о сличности одлука донетих на Косову и Криму. Дакле, то ни у ком случају није била најава даљих корака Русије у погледу ова два толико различита случаја. Добро је у вези са тим рекао познати амерички политиколог Томас Фридман у листу „Њујорк тајмс“ — да су САД и Запад у целини гледано заузели погрешну позицију према Русији када су донели одлуку о ширењу НАТО-а на исток. Они су постали таоци те своје одлуке и сада поступају недоследно и
наглашавају своју тежњу да и даље живе у свету који више не постоји. С друге стране, немачка канцеларка Ангела Меркел је изјавила да ситуација на Косову „никако не може да се пореди са садашњим стањем“ у Украјини, имајући у виду исте оне сумњиве и тенденциозне аргументе у корист косовске независности који су и послужили као повод за бомбардовање Југославије 1999. У таквој ситуацији Србија нема никаквог основа да сумња у непроменљивост и принципијелност позиције Русије по питању Косова. Подсећање на догађаје из 2008. уствари је подсећање међународних партнера на њихове сопствене „двоструке стандарде“. Такође нема сумње да ће се све више заоштравати спорови о духу и слову одлуке Међународног суда УН о Косову у контексту развоја догађаја на другим територијама по свету које претендују на самоопредељење. У вези са тим било би добро сетити се познате концепције америчког економисте Пола Дејвида која се доста примењује у политикологији и теорији историјског процеса. Он каже да „првобитни догађаји“ (такозвани „критични спојеви“) покрећу „специфичне трајекторије или низове догађаја који са своје стране појачавају првобитно задати пут тако да га је временом све теже изменити“. Такви процеси „генеришу механизме самопојачавања“, а резултат њиховог дејства је тај да „са сваким кораком који се направи у одређеном правцу постаје све теже вратити се истим путем“, пише присталица такве концепције, амерички истраживач Пол Пирсон. Управо такав процес су 2008. покренуле западне силе својим признавањем (а не самопроглашењем) независности Косова. Развој ситуације око Крима је само још једна манифестација поменутог процеса.
Историја Кримско полуострво: како је најсевернији део старогрчког света постао најјужнији део руског
Како је Катарина Велика „узела Крим под власт Нашу“ Пре 231 годину (19. априла 1783, односно 8. априла по старом календару), „по дужности [...] старања за добробит и моћ Отаџбине и за њену већу корист и безбедност“, императорка Катарина Велика „одлучи да под власт Нашу узме полуострво Кримско“. Ова мера је, по царичиним речима, била изнуђена. У свом манифесту она детаљно објашњава шта ју је приморало да тако поступи. Политичке елите полуострва нису схватиле какве погодности им пружа аутономија у оквиру Руске Империје, тј. статус „области слободне и независне“, и презреле су „слободу да на место Сахиб-Гираја изаберу другог законитог кана“. Да би обезбедила слободу и
транспарентност избора новог кана Шахин-Гираја, Катарина је, према сопственим речима, морала „да покрене војну силу Нашу, да у најсуровије време пошаље знатан корпус на Крим, да га тамо дуго држи, и најзад, да делује против побуњеника силом оружја, због чега умало не букну нови рат са Портом Османлијском“. Све у свему, како пише императорка у манифесту, „овај поступак поништава Наше раније обавезе о слободи и независности татарских народа“ и „даје Нам сва права“ да „узмемо под Нашу власт полуострво Кримско“. „Новим Нашим поданицима“, како је Катарина називала татарско становништво Крима, предложено је „да се по верности, усрдности и уљудности угледају на старе Наше поданике и заслуже заједно са њима Нашу Царску милост и штедрост“. Кнезу Потемкину је дискретно поверено да код
Татара „пробуди жељу“ за „заслуживањем милости“. Већ 10. јула Катарина је добила од њега писмо: „Све угледне личности су већ положиле заклетву, сада ће и сви остали следити њихов пример“. Онима који су упорно одбијали царску милост, најсветлији кнез је „дао слободу да напусте Крим и преселе се где ко жели“, с тим што је „оним Татарима који су отишли са Крима“ повратак био онемогућен због карантина, јер је у Херсонској Области тада беснела епидемија куге. Потемкинови одреди пуштали су на Крим само „природне Русе, донске козаке и Малорусе који желе да живе на Криму“, као и „остале слободне хришћане: Грке, Јермене, Влахе и Бугаре“. Затим је Крим ушао у састав Тауријске Губерније, а затим, после низа неспоразума у време Руског грађанског рата, и у састав Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републи-
1
Најстарија држава на територији Крима било је Босфорско краљевство, основано око 480. п.н.е. путем постепеног уједињавања старогрчких градова-колонија на Керчанском и Таманском полуострву. Најстарија престоница ове државе био је град Понтикапеј.
2
ИТАР-ТАСС
Катарина Велика је пре 231 годину припојила Крим Русији ратом, а 1954. Русија га је изгубила у миру. Да би га 2014, вољом самог кримског народа, повратила.
3
ЧИЊЕНИЦЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ КРИМА
Замак „Ластино гнездо“ је једна од најпознатијих туристичких дестинација Крима
ке (РСФСР). Затим је 1954. (непуну годину дана после смрти Стаљина) ушао у састав Украјинске ССР — указом Никите Хрушчова, о чијим мотивима и данас постоје многе опречне теорије, да би се на крају нашао у саставу независне Украјине, и то са статусом Ау-
тономне Републике Крим, прилично чудним за унитарну државу каква је Украјина. Све, док се 21. марта 2014, пет дана после референдума, није „вратио кући“. Текст приређен на основу материјала РИА „Новости“
Дела старогрчког песника Хомера спадају међу најстарије изворе у којима се спомиње Крим. У „Илијади“ и „Одисеји“, које су оквирно настале у периоду од деветог до седмог века п.н.е., Хомер је ову територију описао као Кимерију.
3
Од 2,2 милиона становника Крима готово 1,5 милиона су Руси, 350 хиљада су Украјинци (који већином „руски језик доживљавају као матерњи“), а око 300 хиљада су кримски Татари.
04
РУСКА РЕЧ
Погледи
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
ЖРТВА КРИМСКЕ КАМПАЊЕ Михаил Ремизов АНАЛИТИЧАР
ве што Русији предстоји после враћања Крима јесте наша судбина и наша слобода да будемо самосвојни. То је добра вест. А лоша вест је то што нас је задесио фатум „кримског рата“, тј. што смо се опет нашли у игри где су улоге подељене тако да су са једне стране „сви против Русије“, а са друге смо ми. И опет се све то десило изненада и за нас потпуно неочекивано, као и средином 19. века. Остаје да се разјасни како се то могло догодити и шта нам је сада чинити. Од самог почетка операције „Острво Крим“ (тј. условно речено од тренутка када су се у парламенту аутономне републике појавили „учтиви наоружани људи“) Москва поступа потпуно исправно, а понекад чак и сјајно. Међутим, сама чињеница да она мора то да ради заправо је последица читавог једног правца у руској спољној политици вођеној током протеклих 20 и нешто година. Конкретно мислим на линију која је спровођена од самог почетка 1990-их и која се заснивала на ставу о неповредивости украјинских граница, а да при томе није било никакве могућности да се комплексно утиче на територије „неповредивог“ суседа. Овоме се могу додати одбојност и равнодушност према питањима права и интереса руског становништва на суседним територијама, номенклатурно-олигархијски модел спољне политике (узајамно разумевање државног врха и крупног бизниса уз игнорисање расположења народа), а такође и губитничке информационе стратегије. Данас, међутим, то не треба да буде повод за реторику раскринкавања, него за извођење закључака организационе природе у домену Министарства спољних послова, „Россотрудничества“ и других сличних структура. У контексту њихове хроничне немоћи да реше украјинско питање комично изгледа убеђеност Мајдана да иза сваког ћошка вребају зли Москаљи (како Украјинци погрдно називају Русе) са подмуклим плановима и убаченим агенти-
С
АЛЕКСЕЈ ИОРШ
Губитак наде у националну одговорност руске опозиције је можда највећа жртва кримске кампање
Ово није бизнис, ово је морални чин и једина могућа одлука, ако уопште желимо да будемо нација ма. Тако је било све док се „Москаљи“ заиста нису појавили иза ћошка. Мајдан као да је дозивао Русију, и она се одазвала. Када се Москва заиста пренула и усред туђе револуције изашла на сцену, нашла се у ситуацији у којој већ није било комфорних решења. Ни Кијев, а ни део „међународне заједнице“ који стоји иза њега, до последњег тренутка апсолутно нису били спремни да озбиљно разматрају питања попут широке аутономије Крима са државним статусом руског језика, са гарантованим базирањем руске Црноморске флоте, гарантованом војном неутралношћу Украјине, итд. А када је Крим већ дефакто реализовао „самоопредељење до отцепљења“, тада је процес већ постао неповратан, исто као и револуционарни Мајдан.
Уосталом, ко може бити сигуран да би гаранције дате Криму вределе више од гаранција датих Јануковичу, а да је хипотетичко обећање НАТО-а о непридруживању Украјине поузданије од истог таквог обећања за чланице Варшавског уговора датог Горбачову? Да је Русија препустила процес међународним посредницима изгубила би полугу силе, а кримска аутономија би била ликвидирана по принципу 1990-их, само много брже и са далеко већим репресијама и већом помамом. Како је требало да ми из Москве гледамо на гушење „руског пролећа“ у Севастопољу? Да ли је требало неколико пута да изразимо забринутост и да се позовемо на међународне принципе? Или да се и даље поносимо Олимпијадом у Сочију? А можда и да почнемо са припремама светског фудбалског првенства 2018, унапред се радујући новим празницима патриотизма? Управо тако је и изгледао инерциони сценарио! Мало ко је очекивао и тражио нешто друго. Неко ће рећи да то што је Русија урадила није баш лепо? Да, али замислите само како би многи без тога могли са уживањем да презиру Путина! Уверен сам да садашњи критичари „анексије“ и „аншлуса“ не би пропустили такву прилику. Заблистали би у новим бојама
сви њихови омиљени аргументи о „милијардама изнетим из земље“ и о „урођеном кукавичлуку клептократије“. Нема потребе да нас неко застрашује последицама и да нам прича како ћемо скупо платити „оронулу бању“. Ово није бизнис, ово је морални чин и једина могућа одлука, ако уопште желимо да будемо нација. То и јесте фатум. То морално опредељење покренуло је низ неповратних последица: најпре доносите одлуку да ћете бранити Севастопољ, а затим се испоставља да се ту не може изградити сигурна конструкција уколико се цео Крим не присаједини. Важно питање је да ли ће се присајединити де јуре или дефакто. Ни ту фактички не постоји могућност избора. Становништво Крима је на референдуму донело одлуку о присаједињењу Русији, а не сивој зони непризнатих држава. Где ће се зауставити тај ланац неповратних последица, тај фатум кримског рата? Правог рата очигледно неће бити. Вероватно неће бити чак ни хладног рата, али ће зато мир бити довољно врућ да многи осете то на својој кожи. Није ствар само у системским, па ни у неформалним санкцијама од стране Запада. Ствар је у томе што РФ практично од самог настанка наступа са позиција својеврсног пуризма и привржености слову међународног
права. Такав приступ сам по себи није увек био уместан (ако се има у виду колико је то право млохава конструкција и колико оно само себи противречи), али је био врло уобичајен. Сада више није могуће играти такву улогу у њеном некадашњем формату. Русија је сада држава-ревизиониста. Ако изненада поклекне, она ће бити неуспешни ревизиониста, што је далеко горе. Према томе, немогуће је изаћи из тешке ситуације путем уступака. Наша једина шанса су успеси, а не уступци. Москва је у суштини била принуђена да изађе на мегдан фамозном „новом светском поретку“, чији се смисао састоји у безусловном монополу САД и њихових савезника на примену силе као политичког инструмента у међународним односима, на тумачење међународног права и на (де)легитимизацију држава и режима. Али Русија не излази на тај мегдан као алтернативни глобални центар моћи, него као земља која претендује на субјективитет у оквирима сопственог историјског простора. И то је сасвим довољно да изазов буде прихваћен. Москва је објавила да нови светски поредак за њу не важи. Нема сумње да је то изазвало велико интересовање у најразличитијим деловима планете, укључујући и њен западни део. Ако та објава буде озбиљно аргументована (комплексном стратегијом силе), то онда може бити основа за нову улогу Русије у свету, који ће у том случају заиста бити вишеполаран. Једна максима званичне реторике гласи: „Ако не будемо јаки, остаћемо без државе“. Занимљиво је да се та реторика материјализује на крајње неочекиван начин. Данас то није мисао изречена у заносу, него чињеница која боде очи. А није ни повод да власти добију бланко поверење да могу да раде шта год хоће, него повод да им се поново постави низ старих непријатних питања. На пример ова: – Ако Запад озбиљно почне да размишља о „економској батини“ за „бунтовника“, зар то не значи да је најзад куцнуо час да се суверени фондови преоријентишу на унутрашње инвестиције, да се почне са стварањем сувереног финансијског
и валутног система и са освајањем унутрашњег тржишта? – Ако ситуација објективно захтева свеобухватну замену увозне робе, можемо ли ми кренути у то ако не обезбедимо слободу приватне иницијативе унутар земље, заштиту права на имовину и унутрашњу конкуренцију? – Ако штитимо законите интересе Руса у Украјини, можда бисмо могли да пробамо да их заштитимо и понегде у Русији, на пример у Ставропољском Крају или Сургуту? У 19. веку је на шок изазван Кримским ратом Русија одговорила модернизационим пројектом Александра II. Тај пројекат није у свему био успешан, али није био ни јалов. Добар је и као подсећање да унутрашња реакција власти на спољашње изазове не треба да се састоји у „тренирању строгоће“, него у коренитој промени оријентира.
није: контрола над Украјином, која је далеко од првих редова у систему америчких приоритета, или спречавање стварања руско-кинеске алијансе која ће озбиљно угрозити САД? Тада се изненада може испоставити
да „слободна Украјина“ и није толико велика и неоспорна вредност у очима Запада.
Русија је сада држава-ревизиониста; ако поклекне, биће неуспешни ревизиониста, што је далеко горе Неко ће ми сигурно рећи да је та промена постала могућа захваљујући промени власти у Зимском дворцу. Тако је. Али ствар је управо у томе да смена личности које су на власти ниједног тренутка не доведе у питање лојалност самој држави. Овде је поново умесно говорити о парадоксалном ефекту материјализације пропаганде. Данашња „лица протеста“, сви ти Немцови и сав тај „Пуси Рајот“, сви су они своје сопствене карикатуре и сви као да су сишли са платна „кремаљског одељења за агитацију и пропаганду“ са циљем да изложе ексклузивни план капитулације своје земље или да приложе свој ауторски додатак пакету међународних санкција. Нажалост, има појава које су далеко непријатније од санкција. На пример, губитак наде у националну одговорност опозиције. Може се рећи да је то највећа жртва кримске кампање. Аутор је председник московског Инстута за националну стратегију.
Фјодор Лукјанов ПОЛИТИКОЛОГ
отово је. Истопиле су се наде Запада да је гласање на Криму тактички потез и подизање улога у игри. Сада они своје претње морају да реализују, а немају никакво искуство увођења делотворних санкција против нуклеарне суперсиле која заузима већи део Евроазије, има снажан утицај и највеће природне резерве на планети. Да ли је могућа изолација Русије о којој се толико
Г
прича? Наравно, нема ни говора о изолацији у правом смислу речи. Прво, немогуће је игнорисати тако огромну и значајну земљу. Друго, чак и ако Запад уведе најстроже могуће санкције жртвујући сопствене интересе, то није исто што и потпуна блокада. Огроман део човечанства у Азији, на Блиском Истоку и у Латинској Америци зауставио је дах и посматра како се први пут од 1980-их неко супротставља америчкој доминацији. Москва ни од једне земље неће дочекати формалну подр-
ДОДАТАК „РУСКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“ (МОСКВА, РУСИЈА). ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR@RUSKAREC.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ. ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ ГЕНЕРАЛНИ ПРОДУЦЕНТ RBTH * НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ ПРЕВОДИОЦИ * АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА * МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ
шку присаједињењу Крима. Како год се Кина, Бразил или чак Иран односили према Украјини, никоме није потребан преседан присвајања дела територије од међународно признате чланице УН. Са друге стране, многима је занимљива чињеница да Русија може почети да игра самосталну улогу на светској политичкој сцени, не обазирући се на реакцију Запада. То може да измени глобалну констелацију снага. Пекингу се, на пример, отварају прилично велике могућности.
Антируска мобилизација је могућа, утолико пре што се Запад први пут за 25 година суочава са чињеницом да неко одбија да игра по правилима успостављеним после Хладног рата. Санкције ће бити усмерене на подривање руске економије, и ту има много разних варијанти. Постоји, међутим, и други сценарио. Прва реакција ће, наравно, бити оштра. Али ако Русија озбиљно приступи преоријентисању на Исток, онда ће реалисти у табору западних стратега почети да постављају другачија питања. Шта је важ-
КОНСТАНТИН МАЛЕР
ПРВО СУПРОТСТАВЉАЊЕ ДОМИНАЦИЈИ САД ПОСЛЕ 1980-ИХ
ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU. © 2012–2013 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК РЕДАКЦИЈСКОГ САВЕТА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН ГЛАВНИ УРЕДНИК. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
Аутор је председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику.
ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА
EDITOR@RUSKAREC.RU
РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Економија
05
Русија и ЕУ Како ће украјинска „револуција“ утицати на испоруке гаса Европи и да ли ће Кијев моћи да врати свој дуг Русији?
Гасни ризици Европске уније КИРИЛ МЕЉНИКОВ
Москва је почетком марта, као што се и очекивало, објавила да за Украјину попуст на гас више неће важити. Првобитно је било одлучено да Русија одобри Украјини кредит од 15 милијарди долара, с тим да Кијев један део добијених средстава усмери на измиривање дуга према „Гаспрому“. Планирано је да се попуст дефинише свака три месеца у виду допунског уговора. Цена са попустом износи 268,5 долара за хиљаду m3 гаса, док је пуна цена 415 долара. Украјина је почела да добија руски гас од 1. јануара 2014, а украјински „Нафтогас“ није измирио дугове ни за фебруар.
„Новац смо дали, цене гаса смањили, а они ништа не плаћају“, рекао је председник Владимир Путин. Кијев није негодовао због нових услова испоруке гаса. Извори блиски преговарачима кажу да у овом тренутку дуг „Нафтогаса“ износи нешто више од 2 милијарде долара. Засада се не зна тачан сценарио по коме ће се развијати ситуација. Русија је спремна да преко Владе или „Гаспрома“ понуди „Нафтогасу“ нови кредит у висини од 2–3 милијарде. Власти у Кијеву су наговестиле да рачунају на то, а истовремено преговарају са ММФ-ом о кредиту од најмање 14 милијарди за одржавање целокупне украјинске економије. Такође, они наговештавају да неће прибегавати несанкционисаном коришћењу гаса, јер се боје погоршавања односа са Европом. Руски гас покрива отприлике трећину потреба европских потрошача. Половина те коли-
ИТАР-ТАСС
У најближој будућности највећи значај ће имати економска, а не политичка питања покренута фебруарским и мартовским догађајима у Украјини.
Од почетка марта преузимање руског гаса из украјинског гасовода од стране европских земаља нагло је порасло
У БРОЈКАМА
268,5 долара за хиљаду m³ гаса тренутно плаћа Украјина, док је пуна цена руског гаса 415 долара
86,1 млрд m³ гаса отишла је 2013. у Европу преко Украјине, која је сама увезла 27,9 млрд m³
чине испоручује се кроз украјински гасовод, чија је пропусна моћ на улазу 288 милијарди, а на излазу 178,5 милијарди m3, од чега 142,5 милијарди иде у Европу. Прошле године је Украјина увезла 27,9 милијарди кубних метара, док је преостали гас (86,1 милијарда m3) преко њене територије отишао у Европу. Европске власти су дале до знања да су заинтересоване за очување стабилности протока руског гаса кроз Украјину. Украјина и сама покушава да смањи своју зависност од руског гаса и у том правцу се тренутно воде преговори о увозу из Словачке.
Европски потрошачи су ипак, по свему судећи, одлучили да се унапред осигурају. Статистика говори да је од почетка марта преузимање гаса из украјинског гасовода нагло порасло. Најрањивије земље попут Бугарске, која кроз украјински гасовод добија 85% увезеног гаса, већ стварају резерве. Извори блиски „Гаспрому“ тврде да испорука руског гаса Европи кроз територију Украјине сада није у опасности. Извор у Министарству енергетике РФ подсећа да је „Гаспром“ 2009. због обустављања транзита кроз Украјину морао да плати казну од 3 милијарде дола-
ра. „Међутим, још је акутније питање репутације. ‘Гаспром’ улаже новац у развој експлоатације гаса за западно тржиште, тако да је понављање ондашњег сценарија недопустиво“, каже руски функционер. И заиста, Москва је одавно сагледала неопходност диверзификације испоруке гаса Европи, тако да ове године кроз недавно отворени „Северни ток“ треба да прође преко 20 милијарди кубних метара гаса. Поред тога, „Гаспром“ наставља усаглашавање са европским властима пројекта „Јужни ток“, којим ће се гас извозити у регион по дну Црног мора.
Нуклеарна енергетика После уговора о изградњи НЕ „Ханхикиви-1“ у Финској, руска нуклеарна корпорација иде и у Мађарску
Нови посао „Росатома“ у Европи Мађарска је друга земља ЕУ која је питање своје енергетске независности дала у руке руских нуклеарних инжењера. Рад ће бити плаћен повољним руским кредитом. АНДРЕЈ РЕЗНИЧЕНКО
Нуклеарна енергетика, која је после хаварије у јапанској нуклеарној електрани у Фукушими доживела извесну кризу, постепено се опоравља и поново осваја своју позицију у свету. У току последњих пар година већ неколико земаља, међу којима и неке европске, донело је одлуку о значајном развоју комплекса нуклеарних електрана.
Финска, која је позната по томе што поседује најстрожу нуклеарну контролу на свету, у децембру 2013. потписала је уговор са ћерком-компанијом руске државне корпорације за нуклеарну енергију „Росатом“ о изградњи нове нуклеарне електране. А парламент Мађарске је у фебруару 2014. ратификовао међудржавни споразум са Русијом о развоју капацитета нуклеарне електране „Пакш“. Нуклеарна енергија је за Мађарску један од главних стубова њене енергетске безбедности. Енергетском стратегијом Мађарске предвиђено је да се у експлоатацију уведу нови нуклеарни Нуклеарна Русија: ruskarec.ru/15881
AFP/EASTNEWS
НЕ „Пакш“ обезбеђује више од половине струје у Мађарској
капацитети путем повећања броја енергетских блокова већ постојеће и активне електране. Да ли је Будимпешта требало да жури са овом одлуком? Удео увоза јефтине електричне енергије у Мађарској је значајно порастао током последњих година и 2013. је износио 28%. Даљи пораст увоза довео би до угрожавања енергетске безбедности земље, зато што због јефтине „туђе“ електричне енергије активирање нових капацитета није рентабилно. А то значи да би у догледној будућности земља могла постати енергетски зависна од суседа. „Пакш“ је 2013. обезбедио више од половине енергије у енергетском билансу земље, при чему је дошло до смањења производње у оквиру нерентабилних енергетских постројења. Према најновијим прогнозама мађарске електродистрибуције MAVIR, енергетски капацитети у Мађарској ће до 2030. пасти на 5120 MW, и биће неопходно да се активира 11400 MW додатних капацитета. Руси су за повећање капацитета електране „Пакш“ предложили коришћење енергетских блокова генерације 3+ укупног капацитета 2400 MW. С обзиром да ће активни енергетски блокови „Пакша“ у периоду 2032–2037. обуставити производњу, 2038. ће у систему уместо 4400 MW бити само 2400 MW електричне енергије из нуклеарних постројења. Цифре саме говоре. Јасно је да изградњу два нова блока „Пакша“ траба почети већ сада, јер изградња дуго траје. Повећање капацитета „Пакша“ ће Мађарској обезбедити
АНАЛИЗА
Шанса за српске нуклеарне стручњаке
Србија је из СФРЈ наследила Мораторијум на изградњу нуклеарних електрана. Пре две и по године појавила се могућност да Србија постане активни учесник у изградњи нових нуклеарних електрана у Беленама у Бугарској. Овакво решење је било веома погодно за Србију, јер га поменути Мораторијум не спречава, а учешћем у пројекту би се обновили српски стручни кадрови, којих тренутно нема довољно. Економска криза и политички односи снага су то питање одложили, али почетком ове године долази до новог и још озбиљнијег помака: Мађарска и Русија су потписале уговор о изградњи два блока нуклеарних електрана нове руске генерације у Пакшу, на мање од 300 километара од Београда. Ово је важан потез за развој енергетике Мађарске, која и сада у великом проценту добија струју из поменуте електране руске производње. Томе је допринела и чињеница да на ну-
клеарном тржишту данас Русија представља земљу са најозбиљнијом и вероватно економски најповољнијом понудом. Питање планирања развоја енергетике и могуће улоге нуклеарних електрана у тим плановима у Србији последњих година је отежано чињеницом да Србија данас располаже веома смањеним бројем нуклеарно оријентисаних кадрова, махом у поодмаклим годинама. Ситуација је реално нешто боља, јер постоје стручњаци који активно раде у свету. После уклањања искоришћеног нуклеарног горива из истраживачког реактора у Винчи (руске производње), активност преосталих стручњака у Србији се своди на обезбеђивање минималне стручне подршке државним институцијама. Стога ангажман „Росатома“ у Мађарској буди наду да обнова научних и стручних кадрова у области коришћења нуклеарне енергије у Србији може бити још увек ефикасно изведена. Примена нуклеарне енергије у Србији је дугорочна неминовност, а одговарајући кадрови су пред-
услов за то. Малобројни српски стручњаци за нуклеарну енергетику углавном немају дилеме да је сарадња са Бугарском, Мађарском или Словачком добро решење. При томе је сасвим бесмислена дискусија о поменутом Мораторијуму, који се већ годинама користи као параван за блокирање сваког разумног планирања развоја енергетике. Делимично учешће Србије у изградњи и коришћењу неке од нуклеарних електрана у овим земљама било би у складу са нашим економским могућностима и омогућило би постепено школовање кадрова за неке будуће нуклеарне електране. Касније електране, у којима би Србија могла да учествује, могу бити грађене и на неким од локација у самој Србији, које се већ више од 30 година истражују. Енергетика Србије би се тако уклопила у обиман енергетски систем који је тренутно на најекономичнији начин повезан са Русијом и европским земљама, и који представља важну ставку у енергетици свих европских држава.
конкурентност и дати јој адуте у односу на друге земље. Данијел Бенеш, генерални директор чешке електроенергетске компаније CEZ скренуо је пажњу на то да ће захваљујући новим нуклеарним капацитетима за 15–20 година електрична енергија која се производи у Мађарској бити
знатно јефтинија него нпр. она која се производи у Чешкој. Новац за доградњу нуклеарне електране даје Русија, а за услове кредитирања не може се рећи да су неповољни. Треба узети у обзир да финансијске институције у свету не дају кредите на период дужи од 15 го-
дина. Споразум чији је рок 21 година Мађарској даје повољне услове, а враћање кредита треба да почне тек након увођења у експлоатацију нових капацитета. Каматна стопа износи 4,5%, што значи да је нижа од тржишне, тј. кредит је за Будимпешту очигледно више него повољан.
Драгољуб Антић НУКЛЕАРНИ ФИЗИЧАР
06
РУСКА РЕЧ
Путовања
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
ДЕСЕТ МЕСТА ЗА КОЈА ЈЕ НА ПРВИ ПОГЛЕД ТЕШКО ПОВЕРОВАТИ ДА СУ У РУСИЈИ
РУСИЈА, СВЕТ У МАЛОМ НЕКИ КАЖУ ДА ЈЕ ДОВОЉНО ВИДЕТИ РУСИЈУ ДА БИСТЕ ВИДЕЛИ ЧИТАВ СВЕТ. АКО СЕ ИМА У ВИДУ ДА НАША ЗЕМЉА ОБУХВАТА ВИШЕ ОД ОСМИНЕ НАСЕЉЕНОГ КОПНА ПЛАНЕТЕ, ТО МОЖДА И НЕ ЗВУЧИ ТАКО НЕВЕРОВАТНО. ИПАК, ПОКУШАЋЕМО ДА ВАМ ДОКАЖЕМО ОВУ ТВРДЊУ НА ДЕСЕТ КОНКРЕТНИХ И УПЕЧАТЉИВИХ ПРИМЕРА. ДМИТРИЈ СЕВАСТЈАНОВ
1. Немачко село? Готово да је тако. Град Зеленоградск налази се на Балтику у Калињинградској Области. Калињинград се раније звао Кенигсберг, а основали су га витезови Теутонског реда 1255. године и чувен је као родни град великог филозофа Канта. Овај град населили су
немачки колонисти, да би на крају постао престоница Пруског Војводства. Калињинград је био део Трећег Рајха, а по завршетку Другог светског рата припао је Совјетском Савезу. Данас овде живе Немци, Грци, Јермени, Пољаци, Руси и Литванци. Потомци људи који
су одавде исељени после пораза нацизма често се враћају како би обишли старе куће, гробља и немачке замкове. Многе овдашње знаменитости и градови некада су носили другачија имена. Тако је, на пример, Зеленоградск раније био Кранц.
1
2
10
GEOPHOTO
3
2. Венеција? Санкт Петербург се често назива „северном Венецијом“, мада га је његов оснивач, Петар Велики, замислио по угледу на Амстердам. Овај град, поникао на мочварном тлу, представља највећу луку Русије и руски „прозор у Европу“. Туристичка престоница Русије позната је по каналима, покретним мостовима, дугим ривама, романтичним „белим ноћима“, прелепим фасадама и бројним шармантним улицама, од којих су многе име добиле по руским писцима из 19. и 20. века.
4. Тибет?
LORI/LEGION MEDIA
Погледајте видео на ruskarec.ru/18695
3. Швајцарска? Веома налик њој, али 6500 km источно — Алтајске планине се налазе у Јужном Сибиру на граници са Монголијом. Због недостатка путева и осталих видова инфраструктуре
у овој удаљеној области, Алтајске планине, од чије лепоте застаје дах, и даље су једно од најнеприступачнијих места у Русији. Главни град и једино урбано подручје је
Горно-Алтајск, који има 60.000 становника. Остало становништво живи у селима. Мештани кажу да се славно митско краљевство Шамбала налази негде на „руском Тибету“.
LORI/LEGION MEDIA
Овај манастир се налази на 100 km од Бајкалског језера, недалеко од града Улан Уде у Републици Бурјатији. У свету он није познат, баш као ни чињеница да у Русији има много будиста. Манастир се зове
Иволгински дацан и саграђен је 1945, убрзо после завршетка Другог светског рата. Служи као резиденција вође будиста Русије, а састоји се из седам различитих храмова и универзитета, где се будистичке ламе
припремају за будућу службу у разним новооснованим храмовима Бурјатије. Улан Уде није познат само по свом будистичком манастиру већ и по споменику у облику Лењинове главе, највећем те врсте у свету.
LORI/LEGION MEDIA
Више о дацану: ruskarec.ru/20199
РУСКА РЕЧ
Путовања
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКАЈА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
9. Кинеска Камена шума?
10. Ускршње острво? Камени кипови су уобичајен призор на острвима Индијског и Тихог океана, али не и на субарктичком платоу дубоко у тајги. Гигантски камени „идоли“ на далеком платоу Мањпупуњор на Северном Уралу у Републици Коми заправо су природно настале стене које су ветрови обликовали хиљадама година. Неколико ових „идола“ високи су 30–40 m. Мањпупуњор је омиљена дестинација за оне који уживају у боравку у природи. До њега се може стићи пешачењем које траје неколико дана или хеликоптером.
07
Не, ово су Ленски стубови, још једно место са Листе светске баштине УНЕСКО-а. Јединствени камени облици почели су да се формирају пре 540–560 милиона година и леже на слоју кречњака из периода камбрије. Величанствене шумом обрасле стене од црвеног пешчара огледају се у мирним водама реке Лене,
Тајна Мањпупуњора: ruskarec.ru/20517
главне саобраћајнице која води до ове природне знаменитости. Посетиоци као превозно средство углавном користе бродиће који полазе из Јакутска. Иако је потребно мање времена да се из Европе стигне до Ленских стубова него до Камене шуме, путовање је веома напорно — укључује дуги лет авионом до Јакутска, за-
тим вожњу аутобусом до пристаништа, а после свега тога треба провести неколико часова на броду или трајекту. На неке од стубова није се могуће попети, али постоји неколико узвишења од око 100 m са којих се може уживати у лепотама сибирског пејзажа испресецаног прелепим огромним рекама.
GEOPHOTO
Ленски стубови: ruskarec.ru/25091
GEOPHOTO
8. Планина Фуџи?
8 7
9
6
НАТАЛИЈА МИХАЈЛЕНКО
4
5
ске сарадње (АТЕС), подигнут висећи мост. Па ипак, Владивосток се чешће пореди са Сан Франциском него са Истанбулом. Никита Хрушчов је чак донео одлуку да сагради мрежу жичара у овом брдови-
7. Залив Халонг?
том граду како би од њега направио „други Сан Франциско“. Међутим, пројекат је обустављен после изградње постојеће жичаре и град је задржао свој јединствени спој руске и кинеске културе.
LORI/LEGION MEDIA
Не, ово је заправо Авачински залив на полуострву Камчатка. Одавде се виде три вулкана — Корјакски, Авачински и Виључински. На улазу у залив из воде се издижу три стене које носе назив „Три брата“. Ова знаменитост се сматра чудом природе и симбол је Авачинског залива и оближњег града Петропавловска Камчатског. Залив представља главни пролаз за људе и робу која стиже на полуострво, док се на стеновитим литицама око њега налази неколико очаравајућих пећина, до којих се може стићи само кајацима за вожњу по мору. Легенда каже су у древна времена три лепа младића из племена са обале пожелела да заштите свој народ од опасних таласа; они су стали у залив, претворили се у камење, и тако собом заштитили обалу од цунамија.
5. Истанбул? Иако се Владивосток налази много северније и источније од Истанбула, и овде постоје мореуз Источни Босфор и залив Златни рог. Преко њега је 2012, уочи самита земаља Азијско-тихоокеанске економ-
GEOPHOTO
12 вулкана Русије: ruskarec.ru/15909
Вулкан Кроноцка сопка налази се у истоименом националном парку на Камчатском полуострву, а неупућени посматрач помислио би да је реч о планини Фуџи. Међутим, ово није Јапан већ Русија. Кроноцки резерват је једна од најстаријих заштићених природних зона у Русији. Овде, близу обале Тихог океана, налази се велики број гејзира и термалних извора. Долина гејзира се налази на званичном списку „Седам чуда Русије“. То је једино место на евроазијском континенту са пољима гејзира. При томе се ова област простире на много већој површини него чувена поља гејзира на Исланду.
6. Аустралија?
АЛЕКСЕЈ ЈАРОШЕВСКИ / STRANA.RU
АСЈА ОРЛОВА
Више о Монерону: ruskarec.ru/23875
Вероватно је тешко помешати Мелбурн и Владивосток, али се обала Јапанског (Источног) мора лако може помешати са аустралијском обалом. Пејзажи смарагдног руског острва Монерон у Татарском мореузу подсећају на тропско острво из телевизијске серије „Изгубљени“ (The Lost). Многе угрожене животињске врсте, као што је сибирски тигар, могу се видети у Приморском Крају, како се ова област званично назива. Овде постоји велики број природних резервата, у којима живе бројне ретке биљне и животињске врсте. Овај крај зову још и „руска капија у Азију“, али неки њени удаљени предели још увек су неприступачни.
08
РУСКА РЕЧ
Спорт
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Сочи 2014 XI Зимске параолимпијске игре затворене су спектакуларном и дирљивом церемонијом у Сочију 16. марта 2014.
Рекордни успех руских параолимпијаца Руси су са невероватних 80 медаља у Сочију поставили рекорд по броју освојених одликовања у историји зимског спорта за људе са посебним потребама.
Репрезентације са највећим бројем медаља
30
28
22
Параолимпијада у бројкама 30
ТИМУР ГАНЕЈЕВ
9 15
1 (8 тимова) СЛЕЏ-ХОКЕЈ
16
Све о Сочију 2014: ruskarec.ru/25423
21-годишња Михалина Лисова, руска репрезентативка у крос-кантрију и биатлону, освојила је 6 медаља, од чега 3 златне
на од хероина у Сочију, освојивши пет златних одличја. „Ово је невероватан успех“, рекла је Шафелхуберова. „Овде сам се одлично осећала. Веома ми се допао Сочи, церемоније отварања и затварања, скијашки терени. Параолимпијци су овде имали изузетне услове. Нисмо имали никакве тешкоће приликом кретања између такмичарских објекта, нити у олимпијском селу. Такође бих желела да се захвалим волонтерима који су нам пружали помоћ и подршку.“ Једну златну медаљу више од Шафелхуберове освојио је руски такмичар Роман Петушков. Он је једини шестоструки параолимпијски победник у истори-
„Пре почетка Параолимпијаде украјинска екипа је разматрала могућност да се повуче, али је на крају одлучила да учествује. То је само по себи велика победа, јер спортисти са посеб ним потребама четири године чекају почетак Параолимпијских игара“, истакао је Рошков. „Унутрашња тензија се осећала, али она није утицала на наше односе. Живели смо једни крај других, разговарали и подржавали једни друге.“ Највећи број медаља (30 комплета) додељено је у оквиру скијашких дисциплина. Репрезентације Немачке и Русије освојиле су по шест златних медаља. 21-годишња скијашица Ана Шафелхубер постала је јед-
7 80
© РИА „НОВОСТИ“
Репрезентација Русије је на Параолимпијским играма у Сочију, одржаним од 7. до 16. марта, заузела прво место по броју освојених медаља. Припало јој је 80 медаља, од којих 30 златних. Тиме је надмашен резултат Аустрије (70) са Параолимпијаде у Инзбруку 1984. „То је фантастичан резултат за наш тим. Жарко смо прижељкивали прво место у екипном пласману, али нисмо очекивали овакав број медаља“, изјавио је први потпредседник Параолимпијског комитета Русије, члан извршног комитета Међународне спортске федерације особа са посебним потребама (IWAS) Павел Рошков. „На првенствима света ми смо лидери у многим дисциплинама, али Параолимпијада је много значајнија. Огромну заслугу за успех имају наши тренери, који су успели идеално да припреме спортисте баш за Сочи.“ Друга по броју медаља је екипа Немачке, победник прошлих параолимпијских игара у Ванкуверу. Овај пут немачки спортисти су освојили 15 медаља (9– 5–1). Треће место је заузела Канада, са 16 медаља (7–2–7). Успех на Играма постигла је и репрезентација Украјине, освојивши 25 медаља (5–9–11).
ји. Петушков је три злата освојио у биатлону, а три у скијашким дисциплинама. „Тешко ми је да речима изразим своја осећања. Освојио сам прво злато за Русију у Сочију и то ми је помогло да наставим успешно да се такмичим“, каже Роман. „Параолимпијада је одржана на највишем нивоу. Сочи је постао град у којем људи са инвалидитетом могу да се осећају равноправно и поштовано. А то је вредније од сваке победе.“ Последњег дана гледаоци су имали прилику да прате изузетно узбудљиву финалну утакмицу у слеџ-хокеју, у којој су домаћини након тешке борбе ипак изгубили од САД резултатом 0:1. Репрезентација Ру-
сије је пример како се за неколико година може створити ефикасна екипа. Пре три године, наиме, ова репрезентација није ни постојала, а свој први
Организатори се надају да ће Игре инспирисати децу са посебним потребама да се баве спортом званични турнир је изгубила са огромном разликом (0:60). Играче је ујединио спорт: једног су ударила кола, други је изгубио ноге на војној вежби, трећи у рату... А у марту 2014. убројали су се међу хероје.
По мишљењу Павла Рошкова, одличан резултат репрезентације Русије у слеџ-хокеју инспирисаће многе спортисте са инвалидитетом да понове њихов успех. „Надамо се да ће успешно учешће наше репрезентације и добра медијска пропраћеност Параолимпијаде утицати на то да што више деце са инвалидитетом почне да се бави спортом“, закључио је он. „Некада смо у репрезентацију примали свакога ко је могао колико-толико да се креће. А сада се развија здрава конкуренција. После Торина започели смо програме помоћи људима са инвалидитетом. Сигуран сам да ће се развој параолимпијских спортова у Русији наставити.“
Традиција Благотворни утицај необичних древних руских игара на савремени спорт: шта су свајка и городки?
Русија је и на Олимпијским и на Параолимпијским играма у Сочију била прва по броју медаља, за шта је вероватно делимично заслужна и јака народна спортска традиција. ГЕОРГИЈ МАНАЈЕВ
У једном од древних руских епова игра свајка употребљена је као метафора сексуалног чина, што није случајно. Симбол шиваизма, једног од најстаријих религијских култова, јесте лингам, спој прстена (женског симбола) и палице (мушког симбола). Предмети ових облика управо се користе у свајки, што очигледно указује да ова игра има дубоке корене који сежу до предхришћанског доба. Игра је била веома популарна у свим слојевима предреволуционар-
ног руског друштва — од сељака до племића. Чак су и царевићи, одрасли у изолованој средини владарског дома, знали да је играју. Свајка је имала значајну улогу и у једном од најважнијих тренутака руске историје. Најмлађи син Ивана Грозног, царевић Димитрије, био је слабог здравља и боловао је од епилепсије. Када је његов старији брат Фјодор ступио на престо, Димитрије је послат у град Угљич, како би се сачувао од опасности које су га вребале на двору у престоници. Када је Димитрију било свега девет година, у Москву је 1591. стигла вест да је дечак преминуо тако што је током играња свајке добио напад епилепсије, изгубио свест и повредио се оштрим клином
САМО НА RUSKAREC.RU
ИТАР-ТАСС
Народни корени олимпијских победа
Городки — игра која се среће само у руској култури
који се користио у игри. Руси нису поверовали у причу да се онесвешћени царевић сам повредио клином који му је остао у руци и одмах су почеле да колају гласине како су га запра-
во убили бојари који нису желели да он дође на престо. Без обзира на то која је верзија приче тачна, смрт царевића Димитрија изазвала је династичку кризу и почетак Смутног доба,
окончаног ступањем династије Романових на трон. У данашње време заживела је још једна стара игра — городки. За њу се може рећи да је права руска игра, јер у другим културама готово да не постоји сличан спорт. Циљ игре је да се поруше краћи дрвени штапови поређани на различите начине тако што се гађају палицом. Игра је вероватно настала у 18. веку. Немачки уметник Кристијан Гејслер записао је 1805: „Ова игра постоји само у Русији, јер је за њу потребна велика снага. У њој учествују јаки и стамени људи, какви живе у овој земљи сурове климе.“ Городки је била игра нарочито омиљена у обичном народу у градовима и селима, али не
Више тема на Интернет страници „Руске речи“
и међу племством, изузев на служењу војног рока — гроф Лав Толстој се сећа како су он и његови другови племићи играли городки у војној касарни на Кавказу. У време СССР-а племство је нестало, а городки је постала игра радника и сељака, али и припадника власти. У последњим годинама живота Лењин је имао обичај да игра и по неколико сати сваке вечери, а Стаљин је био још страственији играч. Уметник Јевгениј Кацман, који је посетио Стаљина у његовој викендици, сећа се: „Јосиф Висарионович је био најбољи у игри городки. Када је циљао палицом, лице му је зрачило посебном енергијом, као да се на конгресу Партије бори за сопствене ставове“.
Читајте нас поново у „Политици“
28. МАJА
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!
facebook.com/ruskarec
twitter.com/ruskarec