ruskarec.ru, rs.rbth.com
Број 20, 24. септембар 2014. Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Култура
Шта Мајкл Кирби не зна о ослобођењу Београда
Руски вирусолози у Западној Африци у рату против еболе
Политичке поруке познатих Пушкинових бајки
СТРАНА 3
© РИА „НОВОСТИ“
Медицина REUTERS
PHOTOSHOT/VOSTOCK-PHOTO
Погледи
СТРАНА 5
СТРАНА 7
Росијска газета уређује прилоге o Русији у 29 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Вашингтон пост, Дејли телеграф и Фигаро
Русија и Украјина Циљ напора Москве је да се сачува ванблоковски статус Украјине и измени положај њених проруских региона
Шта Русија очекује од Украјине Москва жели очување јединствене Украјине у којој се уважава мишљење проруски настројених региона. ГЕВОРГ МИРЗАЈАН, НИКОЛАЈ СУРКОВ
Главно питање нерешено Кијевске власти и самопроглашене републике су се 5. септембра у Минску договориле о примирју, размени заробљеника и отварању хуманитарних коридора. Истина, од тада су украјинске наоружане формације и проруски добровољачки одреди више пута оптуживали једни друге за кршење примирја. Уосталом, главно питање и није прекид ватре, него будуће државно уређење Украјине.
PHOTOSHOT/VOSTOCK-PHOTO
Москва је званично ставила до знања да Кијев треба да обраћа пажњу на мишљење Новорусије, тј. југоисточних региона земље чије становништво углавном говори руски и традиционално гравитира ка Русији. По речима председника Владимира Путина, циљ мировних преговора треба да буде „обезбеђивање легитимних интереса људи“ који живе на југоистоку Украјине. Москва се, међутим, категорично противи распаду Украјине. О томе непосредно сведочи молба Владимира Путина упућена руководству Новорусије да се очува формални те риторијални интегритет земље.
Руско-украјински односи: ruskarec.ru/28167
Први руски хуманитарни конвој од 300 камиона иде ка својим одредиштима у Доњецку и Луганску (август 2014)
Први светски рат „Дивља дивизија“: руски муслимани под барјаком „белог цара“
Власти самопроглашених република говоре о независности Новорусије, али је ипак највероватније да ће бити створена конфедерација. У првом сусрету 1. септембра у Минску представници Донбаса су предлагали да се самопроглашеним републикама додели посебан статус, који подразумева сопствене оружане снаге и сопствени судски систем, а такође посебан режим спољноекономске делатности, све до права на ступање у Царинску унију. Кијев је већ учинио извесне уступке. Украјински парламент је 16. септембра усвојио закон о посебним овлашћењима локалних власти на подручју Донбаса које контролишу добровољачке снаге. Локалне власти неће моћи да буду смењене, имаће могућност да учествују у именовању судија и јавних тужилаца и формираће добровољну народну милицију. Гарантује се слобода коришћења било ког језика и стимулише се трансгранична сарадња са Русијом. Има и оних који се противе таквом решењу, како у Кијеву, тако и у Донбасу. „Јастребови“ у Врховној ради захтевају од Петра Порошенка наставак рата, а власти Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР) траже да под њиховом контролом буде читава НАСТАВАК НА СТРАНИ 2
ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА СЕРГЕЈ МИХЕЈЕВ / РОСИЈСКА ГАЗЕТА
Кавкаски горштаци у Великом рату су ослобођени од обавезног служења војног рока. Власти су сматрале да није безбедно наоружавати потенцијалне непријатеље којима је ратовање у крви. Тешко је рећи у којој мери је таква бојазан руских власти била оправдана. На пример, средином 19. века десетине истих таквих муслимана из планинских предела верно и одано су служиле у Царском конвоју, тј. у специјалној јединици која је била одговорна за личну безбедност руског императора. На поклич „белог цара“, како су на Истоку звали владара Русије, одазвало се мноштво младих горштака, који су од
„Дивља дивизија“ кавкаских муслимана ужасавала је непријатеље и — заробила Јосипа Броза. ЕДУАРД ЧЕСНОКОВ
У лето 1914. по наредби императора Николаја II формирана је Кавкаска староседелачка коњичка дивизија, која је ушла у историју под називом „Дивља дивизија“. Највећи део чинили су муслимани. Њени припадници су се одважно борили на фронтовима Првог светског рата, а њихова невероватна храброст ужасавала је непријатеље. Муслимани су у Руској Империји већином живели на Кавказу и у Средњој Азији и били
Не пропустите ни веб-сајт ни штампана издања!
© РИА „НОВОСТИ“
„РУСКА СЕМЈОРКА“
Официри „Дивље дивизије“ генерала Корнилова
Штампана издања RBTH излазe месечно у водећим светским листовима. Садржај представља пажљиву селекцију текстова и анализа који приказују Русију и руску тачку гледишта на најважније догађаје у земљи и свету. Архива штампаних издања на српском: >> ruskarec.ru/e-paper
СПАСКА КУЛА НАЈВЕЋИ СПЕКТАКЛ ВОЈНЕ МУЗИКЕ НА СВЕТУ На Црвеном тргу је од 30. августа до 7. септембра одржан музички фестивал „Спаска кула“ (једна од кула Московског кремља). У програму су учествовали музичари из Италије, Кине, Србије, Мексика, Швајцарске, Ирске, Јерменије, Казахстана и Турске.
НАСТАВАК НА СТРАНИ 6
Наш сајт је живо место на коме се свакодневно појави велики број текстова и коментара читалаца. Пратите Русију кроз наше анализе, вести, раскошне фото-галерије, графиконе и видео-материјале, и учествујте у дискусији са другим читаоцима! Пријавите са за обавештења путем поште: >> ruskarec.ru/subscribe
02
Политика и друштво
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ШТА ПОВЕЗУЈЕ УКРАЈИНУ И КОСОВО
Шта Русија очекује од Украјине
После ракетирања стамбене четврти у граду Снежноје (околина Доњецка) од стране украјинске армије
НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
територија Доњецке и Луганске области. Кијев на то неће пристати, тако да ће преговори по свему судећи потрајати.
© РИА „НОВОСТИ“
„Гађају школе, болнице и музеје“ ТРИ РЕПОРТЕРА КОЈИМА СУ ДОБРО ПОЗНАТА РАТИШТА БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И УКРАЈИНЕ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „РУСКУ РЕЧ“ ПОРЕДЕ СВОЈА ИСКУСТВА РУСКА РЕЧ
ИТАР-ТАСС
Многи аналитичари пореде догађаје у Донбасу са оружаним конфликтом на Косову 1998–99, формулишући то овако: „Када се Србија борила против сепаратиста на Косову, Запад ју је бомбардовао, а када Кијев то исто чини, Запад га у томе подржава“. Сматрате ли да су српска војска и полиција 1999. поступале на Косову исто као што поступају украјинске оружане снаге и при ватни батаљони 2014. у Донбасу? Коц: Не, наравно. Деловање „Ослободилачке војске Косова“ било је усмерено на стварање моноетничке државе. Интереси српског становништва у покрајини уопште нису узимани у обзир. Над Србима је вршено етничко чишћење, тј. геноцид. Осим тога, и саме идеје украјинских националних батаљона ближе су идеологији ОВК. У том смислу није коректно поредити ни Оружане снаге Украјине са Војском Србије. Напори ове друге нису били усмерени само на очување територијалног интегритета државе, него и на заустављање геноцида, док украјинске оружане структуре управо и врше тај геноцид. Преко 3000 погинулих за тако кратко време! Провео сам на истоку Украјине неколико месеци и добро сам видео да прецизност није јача страна украјинске артиљерије. Подубни: Није много коректно поредити та два рата, у првом реду због тога што је грађански рат у Украјини изазван државним превратом у тој земљи. Житељи југоистока су трпели „наранџасту револуцију“ колико су могли, трпели су „другу историју“, коју су револуционари покушали да наметну њиховој деци, трпели су девалвацију резултата Другог светског рата, чак су мало трпели и зимске догађаје на Мајдану у Кијеву, а онда су одлучили да сами организују свој „мајдан“ и заузели су зграде локалних администрација. Тада је по њима отворена ватра из тенкова. И то су
Батаљон „Ајдар“ украјинске армије у зони сукоба са проруским добровољцима на истоку земље
учинили људи којима су „легитимитет“ дали командири јуришних одреда националистичких организација. Србија се борила и за Србе на Косову, и за свој територијални интегритет. Нове власти у Кијеву нису цела Украјина. Стешин: Колико је мени познато, ОВК на Косову није покушала да пронађе политичко и мирно решење конфликта, као што су учинили проруски добровољци на југоистоку Украјине када су организовали референдум о отцепљењу. Тешко је поредити деловање добровољаца и ОВК, јер конфликт у Донбасу нема изразиту етничку и религијску компоненту. Овде су заратили људи исте културе и исте вере. Српска јавност често изражава бојазан да Луганска и Доњецка Народна Република (ЛНР и ДНР) не дођу у ситуацију у којој су се нашли Срби у Хрватској. Може ли се догодити да Русија ускрати помоћ ЛНР и ДНР? Коц: Ако се то догоди, онда ће Русија изгубити углед моћне државе, и та штета ће бити далеко већа од штете од санкција. Осим тога, то би био чист пораз у конфронтацији са Вашингтоном, који, иначе, нисмо ми инцирали. Стешин: Русија је врло озбиљно проучила тужну судбину Српске Крајине и Слободана Мило-
шевића. А то је битно, јер Запад најрадије дејствује по већ познатим и испробаним шемама. Мислим да је чврст став Русије у овом конфликту резултат сагледавања праве суштине конфликта у бившој Југославији. Да ли су вам познати неки случајеви ратних злочина и кр шења обичаја ратовања које је вршила једна или друга страна током конфликта у Новорусији? Коц: Било би наивно мислити да се у овом сукобу са једне стране налази све сам олош, а са друге само цвећке. То није тако, наравно. Ми не видимо шта погађају пројектили које испаљују добровољци, јер немамо могућност да радимо са друге стране. Кијев је све новинаре из РФ једноставно прогласио за персоне нон грата. Али зато ми видимо шта погађају украјински пројектили. Када се гађају стамбени објекти и гину цивили, то су већ ратни злочини. Међутим, постоје и изопаченији облици војног „деспотизма“. Том речју стручњаци из „Amnesty International“ називају настране поступке припадника украјинског батаљона „Ајдар“. Практично се читав извештај састоји од сведочења цивила о отмицама, пљачкама, мучењима, погуб љењима... „Amnesty International“ нема тако детаљан извештај о злочинима добровољаца.
Подубни: Као и у сваком рату, битанги има са обе стране. Мој субјективни утисак је такав да украјински војници чешће иду у крајност. Они отварају ватру из тешког наоружања не бирајући циљеве, користе авијацију, системе плотунске ватре, артиљерију и тактичке ракетне системе „Точка-У“ за бомбардовање густо насељених четврти, где нема положаја добровољачких одреда ДНР и ЛНР. Често сам размишљао о томе како је велика срећа што Оружане снаге Украјине немају тактичко нуклеарно оружје. А сада о добровољцима. Могу да се присетим неколико случајева пљачкања имовине. Кривци су кажњени по законима који важе у рату, тј. стрељани су одлуком војног суда. Добровољци не отварају ватру по стамбеним четвртима. Стешин: Гађају се цивилни објекти: музеји, болнице, школе... Стално се гађају градови и четврти у којима нема добровољачких одреда. Свесно се блокира се излазак избеглица из градова, гађају се и уништавају електрична постројења и системи за снабдевање гасом и водом. Примењује се неконвенционална муниција, пројектили са забрањеним пуњењем, касетне бомбе и бомбе са белим фосфором, а балистичке ракете малог домета користе се за гађање стамбених објеката. Сматрате ли да је могуће решити конфликт мирним путем? Може ли се сачувати Украјина каква је била пре рата? Коц: Решење мирним путем је могуће ако Кијев сам, без дошаптавања западних „пријатеља“, покуша да реши своје проблеме. Међутим, врло је тешко данас и помислити да Кијев има какву-такву самосталност. Украјина је у веома зависном положају због врло лоше економске ситуације, а Запад ће помоћи само уколико се настави рат. Сумњам да ће се рат завршити поновним успостављањем територијалног суверенитета. Звучи тужно, али косовски преседан у овом слу-
САГОВОРНИЦИ
Александар Коц РАТНИ РЕПОРТЕР „КОМСОМОЛСКЕ ПРАВДЕ“
Ратни репортер са Косова, из Авганистана, Либије, Египта, Сирије и Украјине. Рањаван и заробљаван. Добитник државних награда. Са Д. Стешином ослобађао српске држављане отете у Либији.
Дмитриј Стешин РАТНИ РЕПОРТЕР „КОМСОМОЛСКЕ ПРАВДЕ“
Са колегом А. Коцем извештавао са многих ратишта, „обојених револуција“ и из Чернобиља. На Косову 2008. спроводио истрагу поводом изјава Карле дел Понте о трговини људским органима.
Јевгениј Подубни РЕПОРТЕР СВЕРУСКЕ ДРЖАВНЕ ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ И РАДИО-КОМПАНИЈЕ (ВГТРК)
Аутор документарних филмова и специјалних репортажа. Дописник ТВ „Русија 24“. Члан Академије руске телевизије. Боравио на многим ратиштима. Добитник државних награда РФ.
чају иде на руку Новорусији. Подубни: Мени се чини да је пређена црта иза које више нема повратка. Нема више оне Украјине која је постојала до 21. фебруара 2014. Први пуцањ на Мајдану покренуо је процес распада земље и сада је главно питање у којој фази ће тај процес бити заустављен. Прочитајте пуну верзију: ruskarec.ru/33725
Украјина као тампон-зона По речима Сергеја Маркедонова са Руског државног универзитета друштвено-хуманистичких наука (РГГУ), Русији је свеједно како ће бити уобличен мировни споразум између Кијева и Новорусије. „За нас нема значаја да ли ће се тај процес називати федерализација или конфедерализација. Тај процес је само пут ка циљу, а циљ је да Украјина буде тампон-држава и да се не претвори у инструмент за одвраћање Русије или за утицање на њу“, каже Маркедонов. То се, по његовим речима, може постићи само ако региони чије становништво говори руски остану у саставу Украјине (као противтежа антируским елитама на западу земље) и ако им се обезбеде инструменти за контролу спољне политике, економије и образовања. Овде се страни посматрач може запитати како се изјаве руског председника уклапају у подршку ДНР и ЛНР. На то питање политиколози одговарају да Кремљ једноставно неће дозволити војни пораз Новорусије, јер би после њене предаје читава Украјина била претворена у истурени положај Запада против Русије. Неутрални статус Украјине је за Кремљ питање од прворазредног значаја. „Позиви да се укине ванблоковски статус Украјине изазивају посебну узнемиреност у Кремљу“, изјавио је руски дипломатски извор листу „Комерсант“. У том светлу може да се схвати и недавна одлука Беле куће да одбије молбу Украјине да јој испоручи летално и нелетално оружје и пружи статус посебног стратешког партнера НАТО-а у сфери одбране. Опасно одуговлачење Поједини руски политиколози упозоравају да одуговлачење са преговарачким процесом може довести до распада украјинске државе, после чега Москва неће имати другог избора него да подржи захтеве Новорусије за независношћу. „Могуће је ширење борбених дејстава изван територије ДНР и ЛНР, као и колапс економије и колапс социјалног и комуналног сектора, што може изазвати нову политичку кризу. Русија у тој ситуацији већ неће моћи да тражи компромисна решења, него ће морати да брине о стварању тампон-зоне између сопствене територије и тотално антируски настројене Украјине, напола срушене и поражене у рату. Та зона може бити читава територија Новорусије од Одесе до Харкова, и то би била нова делимично призната држава под протекторатом Русије, по угледу на Придњестровље“, каже за „Руску реч“ политиколог Андреј Јепифанцев. Русија би желела да избегне такав сценарио, упркос мишљењу увреженом на Западу. Кроз западну Украјину пролази гасовод из Русије у Европу. Поред тога, Москва би морала да издржава и обнавља те територије, с тим што би отежавајућа околност била то што оне не би биле међународно признате.
СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • VEČERNJI LIST, ХРВАТСКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, THE INTERNATIONAL NEW YORK TIMES, THE WALL STREET JOURNAL И FOREIGN POLICY, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА
Погледи
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
03
ПОСЕЈАНО СЕМЕ БОЉЕГ СВЕТА Вилијем Енгдал ЕКОНОМИСТА
ема сумње да ће у будућности историчари издвајати сусрет шефова чланица БРИКС-а одржан 16–17. јула у бразилском граду Форталеза као један од преломних тренутака у историји, као догађај који се може поредити са Наполеоновим поразом код Ватерлоа 1815. или са јачањем британске, а затим и америчке империјалистичке доминације у свету. Очигледно је да Владимир Путин игра водећу улогу у стварању БРИКС-а као историјске алтернативе англо-америчком монетарном и финансијском систему. Најважнији договор који је постигнут у овом сусрету свакако је споразум о стварању такозване Нове развојне банке са почетним капиталом од 50 милијарди долара, који ће касније моћи да се увећа на 100 милијарди. Поред тога, земље БРИКС-а су усагласиле стварање новог фонда девизних резерви у висини од 100 милијарди долара, захваљујући чему неће бити нимало лако ни јефтино извршити још један финансијски напад попут оног из 1997, када је Волстрит напао „азијског тигра“. Председник Владимир Путин је агенцији ИТАР-ТАСС дао велики интервју у коме је говорио о основним аспектима стратегије БРИКС-а: „Савремени свет је заиста вишеполаран, сложен и динамичан. То је објективна реалност. Покушаји да се изгради модел међународних односа у коме би се све одлуке доносиле из једног центра
Н
АЛЕКСЕЈ ИОРШ
нису ефикасни, често не уроде плодом и у целини гледано осуђени су на неуспех.“ Владимир Путин истиче и следећу појаву: свих пет земаља, међу којима су и две чланице Савета безбедности УН са правом вета, имају укупно 3 милијарде становника и једнодушне су у својим изјавама када је реч о принципијелним питањима међународних односа и Повеље УН. Са друге стране, Вашингтон и Брисел су данас, како се чини, потпуно заборавили да постоји такав документ, a Светска банка и ММФ имају обичај да одбијају да финансирају поједине пројекте само зато што
не одговарају интересима међународних корпорација САД или ЕУ, на пример компанијама „ExxonMobil“ или „Monsanto“. Мада није јавно тако формулисана, ова примедба је у суштини напад на дефакто неоколо нијалну улогу ММФ-а и Светске банке, који својим „Вашингтонским консензусом“ спроводе политику оштрих економских мера, активно се баве распродајом државних компанија и изазивају девалвацију националних валута. Таква политика иде на руку финансијским и индустријским интересима такозваних развијених земаља.
Стварањем Нове развојне банке са сопственом управом и сопственим правилима која су потпуно независна од диктата ММФ-а, чланице БРИКС-а су дефакто први пут у послератном периоду извршиле револуцију по питању односа према доларском систему. Тај систем је досада држао под својом контролом светски развој и једнострано га усмеравао. Све земље БРИКС-а изузев Кине примале су својевремено кредите од ММФ-а, условљене врло строгим правилима. После распада СССР-а 1991. (што није прошло без учешћа САД) Вашингтон је издејствовао да сва
инвестирања у економију Русије иду преко ММФ-а. Сам ММФ је под контролом Министарства финансија САД. То је омогућило америчким корпорацијама и Волстриту да у Јељциново време пљачкају богатства Русије. Исто тако су Бразил, а затим и Јужна Африка, били принуђени да се 1980-их потчине диктату ММФ-а. Сада, када постоје институције БРИКС-а као некакав кристал из кога ће се развити нови и правичнији светски економски систем, ова организација има шансу да формулише „народни консензус“ или „Консензус Рио“, како га неки већ зову,
ШТА АМБАСАДОР САД У СРБИЈИ НЕ ЗНА О ОСЛОБОЂЕЊУ БЕОГРАДА Петар Искендеров ИСТОРИЧАР
ве чешће се суочавамо са извртањем историје, чак и на највишем нивоу — изјавио је заменик министра спољних послова Русије Алексеј Мешков у Београду, на међународној конференцији „Велики рат и почетак новог света: актуелно подсећање за човечанство“, која се одржава поводом стогодишњице почетка Првог светског рата. И одмах је, у истом граду, његову мисао доказао министар САД у Србији Мајкл Кирби. Истина, његови коментари на тему руско-српских односа, а нарочито на тему предстојеће посете председника Русије Владимира Путина Београду у октобру, хронолошки се односе на Други светски рат, али тиме су они само још скандалознији и провокативнији. Амерички дипломата је покушао да се по-
С
зиционира као зналац ситуације везане за ослобођење Београда 1944, али је само изнео на јавни увид своју невероватну неинформисаност, некомпетентност и тенденциозност. Мајкл Кирби је у интервјуу за београдски лист „Вечерње новости“ изнео три тезе. Размотрићемо их редом управо у светлу историјских чињеница, на чије познавање претендује амбасадор САД. Теза прва: „Зашто Путин долази у Србију? Због прославе годишњице ослобађања Београда? А Београд је ослободила и Трећа украјинска армија (група армија с Трећег украјинског фронта), као део Црвене армије.“ Позадина питања је јасна. Русија наводно покушава да приграби плодове славних победа јуначке украјинске војске, тј. своју антиукрајинску политику већ преноси и на историјску раван. Очигледно је да овом дипломати историја није јача страна.
ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR@RUSKAREC.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ. ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ ГЕНЕРАЛНИ ПРОДУЦЕНТ RBTH * НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА АСИСТЕНТ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ ПРЕВОДИОЦИ * АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА * МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ДИЗАЈНА * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ
Због тога ћемо одржати кратко предавање. Трећи украјински фронт, који је одиграо одлучујућу улогу у ослобађању Београда, није имао никакве везе са данашњом „независном“ Украјином, а његов назив потиче од назива главног правца војних операција приликом ослобађања СССР-а и земаља
Украјинским фронтом нису командовали ни Шухевич ни Бандера, него маршал СССР-а Фјодор Толбухин Централне и Источне Европе од нацистичких окупатора. Трећи украјински фронт је формиран на југозападном правцу 20. октобра 1943. тако што је Југозападном фронту дато ново име. Он је обухватао и 57. армију, која се непосредно борила за ослобођење Београда. Од
маја 1944. до јуна 1945. тим фронтом је командовао генерал армије и маршал Совјетског Савеза Фјодор Толбухин, а никако не Роман Шухевич, Степан Бандера или неки други пронацистички „херој“ украјинских националиста. Поред јединица Трећег украјинског фронта, у Београдској операцији 1944. активно је учествовао и 10. гардијски стрељачки корпус 46. армије Другог украјинског фронта. Он је заједно са јединицама Народноослободилачке војске Југославије форсирао Дунав, очистио леву југословенску обалу Дунава и Тисе од нациста и ослободио Панчево. Али ни Други украјински фронт нема никакве везе са савременом Украјином и њеним главним градом Кијевом. Он је такође формиран 20. октобра 1943. на југозападном правцу тако што је дотадашњи Степски фронт добио нови назив. Од маја 1944. до краја рата тим фронтом је ко-
мандовао генерал армије и маршал Совјетског Савеза Родион Малиновски. Ето, изгледа да је сада јасно ко је ослобађао Београд. И јасно се сагледава колико је апсурдна и друга теза Мајкла Кирбија. Он се запитао зашто је Србија на јубиларне свечаности позвала само Путина, када у ослобађању Београда нису учествовали само Руси, него и представници других народа бившег СССР-а. Црвена армија је заиста била вишенационална, али се потчињавала врховној команди у Москви и била је регуларна армија Совјетског Савеза, тј. државе чији је правни наследник данашња Русија. Ни украјинске, ни естонске, ни летонске јединице на фронтовима Другог светског рата нису вршиле никакве „независне“ војне операције, изузев оних случајева када су биле у саставу Вермахта и казнених одреда СС дивизија. Изгледа да управо следбенике
ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU. © 2012–2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК РЕДАКЦИЈСКОГ САВЕТА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН ГЛАВНИ УРЕДНИК. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
који би допринео рационалном развоју националних економија, подизању животног стандарда целокупног становништва и слабљењу власти корумпиране олигархије. Све говори у прилог томе да пројекат „Консензус Рио“ већ функционише. Владимир Путин је већ дао до знања да за пријем нових чланица у БРИКС треба сачекати док се консолидују ове нове институције, али и поред тога Индонезија, Турска и многе друге земље у интензивном развоју већ чекају у реду за чланство. Та чињеница ствара озбиљну противтежу вашингтонској структури као јединој светској суперсили. Поред тога, Русија предлаже да се формира Мрежни универзитет као конгломерат водећих универзитета Русије, Кине, Бразила, Индије и ЈАР. Данас Русија заједно са Бразилом, Индијом, Кином и ЈАР ствара нову породицу, у којој постоји здрав разум и бар мало саосећања или саучешћа са тешком судбином других. Данас је Г-7 клуб пропалих економија: САД, Велике Британије, Италије, Француске, Канаде и Јапана. Немачка је једина земља чија економија бар половично функционише. БРИКС сада може да пређе на стварање алтернативе која ће узимати у обзир интересе читаве светске заједнице. Томе се ја надам и о томе сањам већ деценијама. Аутор је амерички економиста, политиколог и члан међународне иницијативе „Постглобализација“. Више о БРИКС-у: ruskarec.ru/briks
ових других амбасадор САД жели да види на предстојећим меморијалним свечаностима у Београду. Али какве то има везе са историјским чињеницама и ослобађањем Београда? Што се пак тиче треће тезе, она је посебно светогрдна управо у контексту догађаја везаних за Други светски рат. Амбасадор Кирби је револтиран што је руководство Србије одлучило да у истом формату позове руководиоце Русије и Кине. „Наш став о посетама кинеских и руских званичника се разликује. Кинези скоро нису никога напали, а Руси јесу.“ СССР и Кина су у Другом светском рату били изложени разорној агресији нацистичке Осовине, тако да приче о „руској агресији“ изгледају као светогрдно вређање успомене на милионе погинулих у том рату. Чак и када је реч о данашњој Украјини, толико драгој срцу амбасадора САД у Београду, нема никаквих основа да се говори о „руској агресији“. Тамо је у току прави грађански рат, који против сопственог становништва воде данашњи следбеници украјинских нациста из доба Другог светског рата. Аутор је старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.
ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА
EDITOR@RUSKAREC.RU
RUSSIA BEYOND THE HEADLINES (RBTH), УКЉУЧУЈУЋИ И ЊЕГОВО ИЗДАЊЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ „РУСКА РЕЧ“, ФИНАНСИРА РУСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ОВАЈ НОВИНСКИ ДОДАТАК ЈЕ ПРИПРЕМЉЕН БЕЗ УЧЕШЋА ДОПИСНИКА И УРЕДНИКА ПАРТНЕРСКОГ ДНЕВНОГ ЛИСТА „ПОЛИТИКА“. RBTH СЕ ФИНАНСИРА ИЗ ДЕЛА ПРОФИТА ОД РЕКЛАМЕ И СПОНЗОРА, КАО И ОД СРЕДСТАВА РУСКИХ ДРЖАВНИХ УСТАНОВА. МИ ЗАСТУПАМО НЕЗАВИСНУ УРЕДНИЧКУ ПОЗИЦИЈУ И ПРЕДСТАВЉАМО РАЗЛИЧИТЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НА ДОГАЂАЈЕ У РУСИЈИ И СВЕТУ КРОЗ КВАЛИТЕТНЕ ТЕКСТОВЕ И СТРУЧНА МИШЉЕЊА. ОД ТРЕНУТКА НАШЕГ ОСНИВАЊА 2007. ТЕЖИМО ДА ЗАДОВОЉИМО НАЈВИШЕ УРЕДНИЧКЕ СТАНДАРДЕ И ОБЈАВЉУЈЕМО НАЈБОЉЕ ПРИМЕРЕ НОВИНАРСТВА ИЗ РУСИЈЕ И О РУСИЈИ. НА ТАЈ НАЧИН ЖЕЛИМО ДА НАДОМЕСТИМО ЗНАЧАЈНУ ПРАЗНИНУ КОЈА ПОСТОЈИ У ПРИКАЗИВАЊУ НАШЕ ЗЕМЉЕ У ИНОСТРАНИМ МЕДИЈИМА. RUSSIA BEYOND THE HEADLINES ОБЈАВЉУЈЕ 29 НОВИНСКИХ ДОДАТАКА У 23 ЗЕМЉЕ СА УКУПНОМ МЕСЕЧНОМ ЧИТАЛАЧКОМ ПУБЛИКОМ ОД 33 МИЛИОНА ЉУДИ, А ТАКОЂЕ ОДРЖАВА 20 САЈТОВА НА 16 ЈЕЗИКА. КОМПЛЕТАН СПИСАК ШТАМПАНИХ ИЗДАЊА НАЛАЗИ СЕ НА ДНУ СТРАНЕ 2.
04
Економија
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Русија и Србија Економска игра Београда „на више столица“ могла би да успе, али само у случају да се задовоље неки услови
Хоће ли се Србија одржати на више столица? ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ
Писмо које је премијеру Србије Александру Вучићу у име Европске уније уручио заменик шефа Делегације Европске уније у Србији Оскар Бенедикт довело је Београд у тешку ситуацију. И овог пута, као и у случају преговора са Приштином, власти земље морају да балансирају на оштрици ножа како би сачувале политичку позицију у земљи и иностранству и како не би пропустиле повољне прилике у трговинскоекономској сфери. Израз „седети на више столица“ у последње време се пречесто користи. Садашња ситуација са Србијом представља случај када је овај израз сасвим на месту. Многи српски медији су пожурили да поруку из ЕУ опишу као „демарш“. Међутим, много је тачнија оцена премијера Вучића, који је изјавио: „Упозорење које смо добили из Европске уније схватамо на озбиљан начин“. Ради се о покушају руководства ЕУ да води сопствену „двоструку“ и чак „троструку“ игру. Њен циљ није толико да „казни“ Русију, тим мање Србију, колико да сачува непромењене позиције на руском тржишту након што се актуелни рат санкцијама оконча. Комисија, коју је ЕУ формирала са посебним задатком да изврши процену утицаја руске забране увоза пољопривредних произ-
ма, Европска унија у овом конкретном случају не тражи од Србије, Молдавије или Босне и Херцеговине да уведу санкције против Русије, него да не дозволе пораст извоза како не би пореметиле постојећу структуру робне размене између Европске уније и Русије из последњих година. Првобитна реакција већине земаља које су део „европских интеграционих процеса“ била је суздржано негативна. Међутим, очигледно је да им је тешко да се супротставе Бриселу, посебно ако се узме у обзир да је захтев Европске уније увијен у обланду фамозне „меке силе“. Одговор Србије је формулисан у веома опрезном тону. Премијер Вучић истиче да „држава нема потребе да даје подстицаје извозу у Русију“. Према његовим речима, улазак у Европску унију остаје „стратешки циљ“ земље, али Србија притом „неће уводити санкције Русији“. Осим тога, треба истаћи да је противтежу генерално „пробриселски“ обојеним изјавама Вучића поставио министар спољних послова Ивица Дачић, који је српској јавности и Москви послао јасан сигнал позивајући да се „укину антируске санкције“. Оваква игра Београда могла би да успе, али само у случају да се задовоље неки услови. Први услов је ипак тај да Москва и Брисел у догледној будућности укину узајамне санкције. У супротном ће притисак на Београд од стране Брисела и његовог савезника Вашингтона само наставити да расте. Група данских економиста је већ израчунала да је „еска-
вода из земаља ЕУ, сматра да би укупни губици ЕУ могли да износе 12 милијарди евра годишње. Притом је у европском буџету за компензацију ове штете издвојено само 400 милиона евра. Истовремено, стручњаци Организације за храну и пољопривреду УН (FAO) истичу ургентну потребу да се ЕУ, када се ради о извозу производа обухваћених санкцијама Русије, преоријентише на тржишта Азије, Латинске Америке и карипског региона, што није нимало једноставно. Шта, дакле, конкретно Брисел тражи од Београда и како изгледа могућа стратегија Србије? Европска унија покушава да најближе трговинско-еко-
Српске власти треба да буду свесне да „руски“ вектор није ништа мање значајан од „европског“ номске партнере Русије из региона југоисточне Европе и Заједнице независних држава (ЗНД) убеди да не повећавају извоз прехрамбених производа, који би требало да замене артикле на које се односи трговински ембарго. Сличне захтеве ЕУ је упутила и другим земљама које су заинтересоване за чланство. За ЕУ је кључно да ове земље не уведу државне супсидије којима би стимулисале извоз у Русију. Управо је неувођење супсидија портпарол Европске комисије Петер Стано назвао „конструктивним ставом“ према овом питању. Другим речи-
Руско-српски односи: ruskarec.ru/15649
REUTERS
Да ли ће Србија успети да се извуче из ситуације у којој не жели да се одрекне ни „европског пута“ ни увећања свог извоза у Русију — упркос опомени из Брисела?
У БРОЈКАМА
14,8% је већа робна размена Србиј е и Русије од јануара до априла о. г. у односу на исти период 2013.
321 милион долара вреди роба коју је Србија извезла у Русију од јануара до априла 2014.
1,73 милијарде долара износи укупни спољнотрговински дефицит Србије (јануар–април 2014)
лација трговинског рата неиздржива“ за Европску унију, и зато ће ЕУ, по њиховом мишљењу, одустати од антируских санкција „у року од 1–3 месеца, а Русија ће затим укинути своје санкције“. Додатни подстицај развоју догађаја који одговара Србији могли би бити све већи финансијски проблеми у самој Европској унији. Нови шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер је за време своје недавне посете Грчкој већ признао
За ЕУ је кључно да земље кандидати не уведу државне супсидије којима би стимулисале извоз у Русију
да Европа још није изашла из кризе презадужености. Међутим, фактор који изазива највише забринутости у ЕУ је смањење пословне активности — изазвано, између осталог, прекидом сарадње са Русијом, који је иницирао сам Запад. У Немачкој, „локомотиви“ европске економије, индустријска предузећа су у јуну 2014. у односу на претходни месец забележила смањење од 3,2% у количини наруџбина. Према саопштењу немачког министарства економије, то је највећи пад од септембра 2011. Док су стручњаци „Блумберга“, напротив, прогнозирали да ће се наруџбине у индустрији повећати за 0,9%. „На смањење наруџбина су највише утицали геополитички фактори и ризици“, наводи се у саопштењу Министарства економије Немачке. Други фактор који може ићи на руку Србији је предстојеће председавање ОЕБС-ом у 2015. Генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Занијер је већ изјавио да ће Београд бити у стању да настави залагања Швајцарске у правцу решавања украјинског конфликта. „Србија се налази у одговарајућем положају како би одиграла улогу непристрасног посредника у овим сложеним околностима размимоилажења између Истока и Запада. То је оно што је ОЕБС-у по-
требно — неутрално вођство, које негује отворене контакте у свим правцима. Швајцарска је то радила одлично и Србија би могла успешно да настави овај посао. Она има добре односе са Москвом и развија односе са Бриселом, а поседује и историју активног учешћа у ОЕБС-у“, веома тачно је приметио Занијер. Међутим, јасно је да, како би ова посредничка мисија успела, сам Запад треба да престане да врши притисак на Србију и да је приморава на избор између ЕУ и Русије. Трећи фактор који је потребан је да Београд почне активније да користи постојеће канале за развој економске сарадње са Русијом. То би омогућило српским властима да, формално поштујући ставове из документа који су добиле од Оскара Бенедикта, ојачају позиције Србије у структури спољнополитичких и спољноекономских приоритета Русије. Међутим, како би се максимално искористили сви спољнополитички фактори и како би се „надиграла“ ЕУ у сфери пласмана прехрамбених производа, власти Србије треба јасно да схвате мултивекторски карактер сопствених национално-државних приоритета и да буду свесне да је за Београд „руски“ вектор ништа мање значајан од „европског“.
Привреда Упркос стагнацији бруто домаћег производа у Русији се опажа необичан пораст индустријске активности
Државни програм замене увоза домаћом производњом убзран санкцијама ЕУ и САД, као и девалвација рубље, довели су до раста производње у Русији. АЛЕКСЕЈ ЛОСАН
Према истраживањима банке HSBC и Института за економску политику „Јегор Гајдар“, у Русији се већ трећи месец заредом бележи пораст индустријске производње.Показатеље су пре свега побољшале компаније из сфере машиноградње и металургије, које су повећале свој удео на домаћем тржишту услед забране увоза робе из Украјине. Осим тога, у августу 2014. њима су се прикључили произвођачи из сфере прехрамбене индустрије, која се такође ослања на замену увозне робе домаћим производима. Међутим, замена увоза није могла да да ефекте већ у јуну 2014, него је, према подацима аналитичара, привредни раст последица догађаја из фе-
бруара–марта 2014, то јест „меке“ девалвације рубље почетком године. Према речима главног аналитичара Инвестиционе компаније UFS Алексеја Козлова, на основу показатеља из августа може се закључити да постоји неколико узрока за пораст индустријске производње у Русији. „Први узрок је повећана потражња за производима металургије услед забране увоза из Украјине“, наводи аналитичар. Осим тога, према његовим речима, потражња за металима и другим производима металургије везана је за реализацију пројеката изградње гасовода, између осталог, „Јужног тока“ до Европе и „Снаге Сибира“ до Кине. „Други узрок је повећање државних наруџбина на пољу војне индустрије“, сматра Козлов. Као трећи узрок он наводи раст производње у оквиру прехрамбене индустрије и пољопривреде због нужне замене увоза домаћим производима.
GETTY IMAGES/FOTOBANK
Како санкције помажу раст привреде
Показатеље су пре свега побољшале компаније из сфере машиноградње и металургије
Према речима аналитичара инвестиционог холдинга ФИНАМ Антона Сорока, највећи подстицај прерађивачкој индустрији дала је девалвација рубље с почетка ове године, као и повећање извоза у Кину. „Произвођачи прехрамбених производа данас стичу велику добит због наглог смањења по-
нуде сличних производа из увоза, који су им раније били озбиљна конкуренција“, додаје Сороко. Индекс привредног раста у периоду од јануара до јула 2014. износио је 101,5% у односу на исти период прошле године, при чему је у Русији пораст пре свега забележила прерађивачка
индустрија, објашњава Олга Изрјаднова, водећи научни сарадник Центра за макроекономска истраживања Института за примењена економска истраживања Руске академије за народну привреду и државну администрацију (РАНХиГС). Међутим, раст производње је забележен само у мањем броју привредних грана. „Међу гранама које доживљавају застој, које су онемогућиле да БДП забележи раст у другом кварталу 2014, можемо да издвојимо сферу услужних делатности и финансија. Масовно укидање лиценци банкама, нестабилност рубље и повећани геополитички ризици негативно су се одразили на делатност финансијских институција“, објашњава Алексеј Козлов. Према речима Олге Изрјаднове, смањена потражња за фосилним горивима из Русије такође је негативно утицала на раст руске привреде. „Смањење извоза сировина и њихових прерађевина, које су традиционално врло тражене,
као и смањење обима радова у грађевинско-инвестиционој сфери, негативно се одразило на кретање економских параметара“, објашњава она. Ако се раст привредне производње настави, према годишњим показатељима он може надмашити чак и прогнозе Министарства економије од 1,7% годишње. Према истраживању Института „Гајдар“, ако околности буду повољне, руска индустрија би раст могла да одржи до првог-другог квартала 2015, када ће замена увоза домаћом производњом у сфери прехрамбених производа, изазвана забраном увоза хране из ЕУ и САД, дати свој повољан ефекат. На тај начин руска економија би могла да изађе из стагнације. Међутим, према речима Антона Сорока, конфронтација са западним земљама ће се у сваком случају у краткорочној перспективи негативно одразити на темпо раста руске привреде.
Наука
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
05
Медицина Московски вирусолог који се у Африци бори са епидемијом еболе за „Руску реч“ говори о свом невидљивом непријатељу
Русија на фронту против еболе Домаћа вакцина против еболе спремна је за тестирање. За то време, руским лекарима у Африци помаже искуство са кримско-конгоанском грозницом.
КОМЕНТАРИ
Михаил Шчелканов НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ ИНСТИТУТ ЗА ВИРУСОЛОГИЈУ „ДМИТРИЈ ИВАНОВСКИ“, МОСКВА
Агенс за биолошко оружје? Као и ма који други вирус, ебола се може користити као агенс за биолошко оружје. Као и салмонела и грип. Ако се у рукама стручних људи нађе било који патоген, уз одговарајућу примену они увек могу постићи своје циљеве.
ГЛЕБ ФЈОДОРОВ
Вештачки вирус? Заирска варијанта вируса еболе (Zaire ebolavirus) није вештачки вирус. Ми још увек не умемо тако добро да манипулишемо вирусима да бисмо могли да их стварамо. А и због
" Медицина у Русији: ruskarec.ru/medicina
Симптоми хеморагичне грознице ебола
терапију, добијате још 10%. Ако обезбедите и респираторну подршку, то значи додатних 20%. Уз хемостатичку терапију добијате још 10%. А ако уз све то болеснику дате и имуносерум, шансе да преживи расту за још 25–30%“, каже Шчелканов. Према његовим речима, хеморагичне грознице, у које спада и ебола, опасне су због брзине ширења, као и због тога што се појављују на тешко доступним местима: тамо где нема болница болесник једноставно не може да добије помоћ. Уз одговарајуће лечење смртност се може смањити на 5–10%. „На пример, код нас је веома позната кримско-конгоанска хеморагична грозница. Због
непостојања санитарних норми у удаљеним селима у совјетској Средњој Азији смртност од ове болести је достизала и 50%.“
„Сасећи у корену“ Основни проблем Западне Африке је у томе што, с обзиром да епидемија није била заустављена у децембру 2013, када су почели да се појављују први случајеви, сада се, према речима Шчелканова, „може зауставити само ако се тамо упути војни контингент и ако се села међусобно потпуно изолују“. Али ни то не би помогло да се епидемија сасвим искорени. Епидемију еболе је тешко зауставити из два основна разлога. Као прво, инфекција спа-
Руска школа Дијагностика је у болници „Донка“ у Конакрију прилично добро организована, у великој мери захваљујући томе што је руководилац лабораторије, доктор Мага, завршио Московску државну академију ветеринарске медицине и биотехнологије „К. И. Скрјабин“ [на академији се учи дијагностика вирусних инфекција, а неке од њих, попут еболе, прелазе са животиња на људе — прим. ред.].
"
Највећа епидемија од 1976.
Узрочник еболе је један од најопаснијих вируса познатих човечанству. Испитује се само у установама највишег степена сигурности (BSL-4)
НИКОЛАЈ КОРОЉОВ
Како смањити смртност? Сарадник Научноистраживачког института за вирусологију „Дмитриј Ивановски“ Михаил Шчелканов је у интервјуу за „Руску реч“ изјавио да вакцина, чак и експериментална, може да помогне у борби против вируса, али да је много важније да се пронађе одговарајућа терапија. Шчелканов је био у првој групи руских вирусолога који су упућени у Гвинеју почетком августа да пруже помоћ у борби са епидемијом. „Ако болеснику обезбедите одговарајућу симптоматску терапију, додајете 10% могућности да преживи. Ако додате одговарајућу антиинфективну
"
REUTERS
Руска експериментална вакцина против вируса хеморагичне грознице ебола предмет je претклиничких испитивања на животињама и ускоро ће бити спремна за тестирање на људима, изјавила је у интервјуу за „Руску реч“ руководилац Федералне инспекције за заштиту права потрошача и добробит људи (Роспотребнадзор) Ана Попова. „Све иде у прилог томе да ће вакцина ускоро моћи да се примењује као превентива против еболе“, рекла је Попова, али није навела прецизне рокове. У Гвинеји се тренутно налази специ ја лизована бри гада руских епидемиолога и вирусолога са мобилном вирусолошком лабораторијом, чију основу чини возило КАМАЗ-а. Руски специјалисти раде у болници „Донка“ у главном граду Гвинеје Конакрију, одржавајући блиску сарадњу са Светском здравственом организацијом и „Лекарима без граница“.
чега бисмо то радили ако их можемо узети из природе?
да у природно жаришне инфекције, а тренутно је практично немогуће контролисати процес циркулације вируса у природним шумским жариштима у Гвинеји, Сијера Леонеу и Либерији. За то су неопходни подаци који се могу сакупити уз помоћ епидемиолошке станице, о чијем оснивању Русија преговара са Гвинејом. Као друго, Западна Африка је једна од најсиромашнијих територија на свету, где практично не постоје санитарно-епидемиолошке службе. Антисанитарни услови преовладавају због административне неуређености многих земаља Западне Африке и високог нивоа корупције, који не доз-
Према подацима Светске здравствене организације на дан 18. септембра, у Западној Африци је заражено 5347 особа, а 2618 је умрло. Смртност је у просеку око 60%, што је мање него за време ранијих епидемија, када је смртност достизала чак 90%. Ова епидемија се може сматрати највећом од времена откривања вируса 1976. Осим Гвинеје, Сијера Леонеа и Либерије, случајеви заразе еболом забележени су у Нигерији и Сенегалу. Према истраживању Оксфорд-
ског универзитета, вирус би се могао појавити у 15 земаља тропске Африке, где у зони ризика живи 22 милиона људи. Још једна потенцијална опасност лежи у могућности да вирус мутира тако да може да се преноси не само директним контактом са телесним течностима заражене особе, као сада, него и капљичним путем. Ову претпоставку је изнео Мајкл Остерхолм из Центра за истраживања у области инфективних болести Универзитета у Минесоти.
вољава чак ни да се квалитетно реализују противепидемиолошке мере. На пример, за један и по долар инфицирана особа може да напусти епидемиолошки кордон. Још је важно узети у обзир специфична локална веровања. Између осталог, обичај је да на сахрани сви присутни загрле умрлог пре него што га положе у земљу. Све то не доприноси ефикасном искорењивању епидемије.
обично живе у високим зонама тропске шуме, сами не оболевају у клинички израженом облику, али вирус ослобађају кроз измет и пљувачку. Од њих се зараза преноси на примате. Велики мајмуни, који су услед болести слабо покретљиви и клонули, постају најлакши плен за ловце, на које се зараза затим преноси. Зараза на људе прелази и од других врста слепих мишева. Добро термички обрађено месо слепог миша не представља опасност, али зараза је могућа приликом припремања меса. Једини начин за борбу против вируса је развијање вакцине и редовни мониторинг природних жаришта.
О природи вируса Природна жаришта грознице ебола налазе се на Северногвинејској висоравни у зони покривеној шумом. Природни носиоци су велики љиљци. Они
Земља се отвара на Крајњем Северу У јулу су на руском Крајњем Северу откривене џиновске рупе у тундри. Оне могу означавати почетак неповратних промена у клими наше планете. ИГОР РОЗИН, ГЛЕБ ФЈОДОРОВ
Науци није познато да још негде у свету на копну постоје тајанствене јаме попут оних које су се појавиле на Јамалу. Оне могу бити последица интензивне деградације вечно смрзнутог тла и личе само на геолошке „ожиљке“ који се налазе на дну северних мора. Глациолози Субарктичког научно-едукативног полигона истичу да температура пермафроста (вечно смрзнутог тла) неумољиво расте на подручју Бовањенковског налазишта гаса, близу кога је и пронађена
прва јама. Пре 40 година температура је у просеку износила око -8 степени, а сада је на појединим местима само -3. „Можда је управо због тога у подземним слојевима северне тундре почео процес издвајања метана из залеђених кристалних наслага“, сматра геолог Константин Ранкс. Локални узгајивачи северних јелена открили су 21. јула још једну велику јаму у Јамало-Ненецком Аутономном Округу. Она у пречнику има око 15 m, унутра се види снег. За јаму се сазнало од локалних узгајивача северних јелена. По њиховим речима, на том подручју (90 km од села Антипајута) 27. септембра 2013. пало је небеско тело и видео се блесак. Још један узгајивач је рекао да је видео само дим и не-
какву копрену, а затим блесак. Стручњаци из Научног центра за проучавање Арктика и Института за криосферу Земље проучили су прву јаму, измерили зрачење и констатовали да је оно у границама нормале. Научници су обратили пажњу на то да су близу кратера и 100200 m унаоколо разбацани ко-
Пермафрост покрива око 70% Русије и његов утицај на климу целог света могао би да буде огроман мади земље, што сведочи о томе да земљиште није потонуло, него избачено напоље. Поред тога, нису пронађени никакви угљенисани или нагорели ко-
мади, тако да се може искључити и верзија са падом метеора. Научници претпостављају да је залеђена земља избачена под моћним притиском одоздо, и да је тај притисак могао створити метан. По речима Василија Богојављенског са Института за проблеме нафте и гаса РАН, такви отвори су досада примећени само на дну арктичких мора, али они нису истражени. „Гасну“ верзију потврђује и Марина Лејбман са Института за криосферу Сибирског одељења РАН. Она се преко 40 година бави истраживањем пермафроста и међу првима је посетила отвор код Бовањенкова. „За мене је највеће изненађење било то што на дотичном подручју није било никакве људске делатности. Прве мисли су ми биле да је отвор резултат хаварије због истраживања природног гаса“, рекла је Лејбман за „Руску реч“. Ако су јамалске јаме заиста исте као отвори на дну Карског,
ИТАР-ТАСС
Геологија На Јамалу су се у тундри летос појавиле тајанствене џиновске јаме
Разлог формирања ових јама би могло да буде ослобађање природног гаса из земље изазвано глобалним загревањем Печорског, Баренцовог и других северних мора (у науци се за њих користи термин pockmarks, „ожиљци“), и ако се формирају услед експлозија природног гаса, онда то може бити опасно. Још увек недо-
вољно испитано, вечно смрзнуто тло у различитим облицима покрива преко 70% територије Русије, тј. око 12 милиона квадратних километара, и његов утицај на климу Русије и целог света је огроман.
06
Историја
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Први светски рат Од вере у победу до ужаса пред апокалиптичним сценама смрти: Велики рат у писмима руских војника
Неподношљив ужас свакодневице Почетком рата многи су били пуни илузија. „Непријатељ, наравно, није за потцењивање, али није непобедив. Сви наши верују да ћемо победити“, писао је пуковник Самсонов жени. „Цео народ саосећа са нама и сви желе да се боре против Немаца“. У већини писама с почетка рата попут рефрена се понављају реченице пуне наде у скору победу. Међутим, на бојиштима је све више погинулих, а многе поро-
Без милости Попришта борби постају праве кланице. „Бранимо мост“, пише један руски војник. „Јуче су Немци покушали да пређу на нашу страну. Пустили смо их да дођу до средине моста а онда смо отворили тако јаку ватру да су бежали главом без обзира. На мосту су остале гомиле лешева. Немци су данас поново покушали да пређу мост или бар да покупе лешеве. Наша артиљерија је прецизном ватром за тренутак очистила мост од тих кобасичара. Ипак, по
НИКОЛАЈ ПОСТЊИКОВ „ЕКСПЕРТ“
Лево: писмо Фјодора Сосњина, војника Кронштатског пешадијског пука. Писма са фронта често описују лица непријатеља која бледе како се ови приближавају смрти
ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА
Када је почео Први светски рат у Русији је уведена „привремена одредба о ратној цензури“, којом је било дозвољено отварање и прегледање свих писама са фронта, као и одузимање оних која су садржала поверљиве информације. Тако су многа писма сачувана до данас и налазе се у архивима. Највише их је у Руском државном војно-историјском архиву, где се чува неколико томова писама која су руски војници писали са прве линије фронта.
дице добијају тужне вести о смрти најближих. Тада људи рат почињу да доживљавају као личну катастрофу и постају свесни његове неминовности и страхоте. Руски официр пише: „На целом фронту се свакодневно воде жестоке борбе. Многи су остали на бојишту и још ће многи погинути. Ко може бити поштеђен? После борби бојишта су прекривена телима наших и немачких војника, убијених и преминулих од рана. Колико ће нас још погинути! Рат је неописив ужас! Свуда је смрт и разарање.“ Речи из писма другог руског официра звуче као својеврсни протест против рата и очајнички апел: „Свако ко је учествовао у рату свестан је огромног зла које он носи. Људи би требало да теже да рата више никада не буде.“
Страхоте Првог светског рата и данас нам могу дочарати писма његових учесника. „Руска реч“ преноси потресна сведочанства руских војника са прве линије фронта.
GETTY IMAGES/FOTOBANK (2)
Писма из времена када је дим заклонио сунце
Први светски рат: ruskarec.ru/30025
400 корака. Могли смо јасно да им видимо лица. Успешно смо их одбијали. Повлачили су се под нашом јаком ватром. У рову сам лежао поред Сазонова. Пуцали смо у њихове официре и крупније војнике. Добро смо их потпрашили, ђаво их однео! Ишли су ћутке, без иједног пуцња. Пуштали смо их да приђу довољно близу да можемо прецизно да пуцамо, а онда смо отварали страшну ватру. Најближи су падали као покошени, а они иза њих су се брзо повлачили. Мраз нам је ледио кожу и коса нам се дизала на глави. Мислим да смо Сазонов, наредник и ја тог дана доста Немаца послали на онај свет. Док су нам се приближавали лица су им бледела. То је било ужасно и некако застрашујуће. Не дај Боже да се поново нађем у таквој борби!“
сваку цену су хтели да пређу на другу обалу. Загазили су у воду до врата, али наши митраљесци их нису пустили да стигну ни до средине реке. Кажу да је после борбе вода постала црвена. То ме не чуди јер је ту погинуло најмање 5 до 6 хиљада
Размере и жртве Првог светског рата до почетка 20. века биле су незамисливе за човечанство Немаца, а сва тела су остала у реци.“ Други војник се са ужасом присећа сличних немилосрдних борби: „Лежали смо у рововима и одбијали немачке нападе. Четири пута су прилазили нашим рововима, најближе на око
Тотално чишћење Најстрашнија је дуготрајна артиљеријска припрема пред напад. Људи осећају да од њих не зависи ништа и немоћно приљубљени уз земљу чекају крај пуцњаве која као да никада неће престати. Колико је артиљеријска ватра била интензивна видимо из писма руског артиљеријског официра: „Артиљерија је немилосрдно тукла, дим је заклонио сунце, па се на више од пет корака ништа није видело“. Многи који су се нашли под тако јаком артиљеријском ватром доживљавали су нервни слом и „само им се плакало“, како је писао један официр. Они више нису могли поднети звук артиљерије, па би им сваки пуцањ терао сузе на очи: „Та непрекидна тутњава артиљеријских оруђа и експлозије граната заиста не дају мира и уништавају нерве. Наш пуковник Желењин је почео да плаче као дечак, његови нерви то више не могу да поднесу. И Росољук стално рида.“ У ратном паклу већина људи је ипак успевала да влада собом и сачува здрав разум. Излазили су из ровова и кретали у напад под кишу метака. Ево како руски официр описује те кратке тренутке непосредно пред
У БРОЈКАМА
1,5 милијарди људи из 38 земаља били су увучени у Први светски рат
10 милиона људи је убијено, 19 милиона рањено, од којих су 3,5 милиона остали инвалиди
борбу: „Коначно се кроз строј пронела наредба: 'Спремите се за напад!'. Као да је струја прошла кроз нас; једни проверавају и поправљају опрему, други скидају капе и побожно се крсте, сви осећају да долази тај велики тренутак; убрзо се кроз строј проноси нова наредба 'Напред!'; крстимо се и искачемо из ровова са речима 'Браћо! У напад, напред!'. Људи попут мрава искачу из ровова и јуришају на бајонете, гледајући у лице смрти.“ Први светски рат био је пун одрицања, крви, рововске прљавштине и бола због смрти ратних другова. Размере и жртве овог рата до почетка 20. века биле су незамисливе за човечанство.
НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
малена навикли да рукују ножем, да се држе у седлу и да добро гађају из пушке. Дивизија је формирана од шест пукова: Ингушког, Черкеског, Татарског, Кабардинског, Дагестанског и Чеченског. Храбри момци су пристизали на сопственим коњима, са сопственим оружјем и у сопственој униформи, тј. у черкескама (кавкаским мушким капутима) и папахама (високим шубарама са равним врхом). Од државе су добили само пушке и плату од 20 рубаља месечно. Служба у овој необичној јединици била је добровољна, и зато је међу њеним војницима и официрима било и руских племића, прибалтичких Немаца, па чак и морнара Балтичке флоте. Па ипак, 90% „дивље дивизије“ чинили су муслимани. Тамо је било много племића из старих аристократских породица, али је у дивизији владао прави демократизам, јер су мерило биле стварне ратне заслуге. Крајем 1914, после четворомесечне обуке, дивизија је пре-
бачена на Југозападни фронт, где су се водиле тешке битке против Аустроугара.
Цару брат, војницима отац Најпознатији командант дивизије од формирања до почетка 1916. био је велики кнез Михаил Александрович, брат последњег руског цара. Био је изврстан коњички официр, имао је огромну физичку снагу и уживао је велики ауторитет. Поред свега, 35-годишњи генерал-ађутант био је скроман човек, и без страха је долазио на најопасније положаје. Са њим је дивизија учествовала у заузимању Станиславова (садашњи Ивано-Франковск на западу Украјине) и ослобађању Галиције 1915. Михаил Александрович, коме је тешко падало његово царско порекло, стрељан је 13. јуна 1918, тј. живео је мало дуже од своје бивше дивизије, која је расформирана почетком исте године. Храброст без премца О ратној тактици „староседелаца“ може се стећи представа по следећем случају. У про-
леће 1915, када је тек попустио лед на рекама Галиције, стотину горштака са јатаганима у зубима ноћу је препливало Дњестар и прешло на другу обалу, где су били аустроугарски положаји. „Староседеоци“ су тихо елиминисали стражаре и кренули према непријатељским рововима, заштићеним бодљикавом жицом. Нису имали специјалне маказе за сечење жице (горштак неће да вуче са собом предмет који није од користи у непосредном боју), него су једноставно на бодљикаву жицу набацали дагестанске бурке (огртаче од чоје) и тихо прешли преко ње. Пришли су рововима, а онда јурнули на непријатеља уз покличе из дубине грла, наоружани само јатаганима. Аустроугари су у паници почели да се повлаче, али су их на коњима стигли други „староседеоци“, који су мало даље, низводно, успели да пређу реку. С обзиром да се дивизија састојала од 3450 коњаника, а за три године је у њој служило укупно око 10 хиљада војника и официра, лако је израчунати колико су губици били велики.
ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА
Кавкаски горштаци у Великом рату Велики кнез Михаил Александрович међу официрима 2. бригаде Кавкаске староседелачке коњичке дивизије (1914)
Истина и легенде о заробљавању Јосипа Броза Никита Бондарев ИСТОРИЧАР
„Дивља дивизија“ је у борбеним дејствима на подручју села Миткеу у Буковини заробила аустроугарског војника Јосипа Броза, будућег Тита. Постоји податак да је Брозу 1916. понуђено да ступи најпре у Српски добровољачки корпус, који се борио на страни Антанте, и да је он то одбио. Касније су му већ бољшевици 1918. и 1920. нудили да ступи у просовјетске одреде аустроугарских ратних заробље-
ника, али је Броз и то одбио. Стога се може рећи да је искористио заробљеништво да би прекинуо везу са аустроугарском армијом. Немам податке о његовом ступању у СКП(б) — Свесавезну комунистичку партију (бољшевика). Познато је само да је Броз већ после рата причао како је ступио у Партију, али то не потврђују формулари које је попуњавао у Коминтерни 1935–39. и 1941. Тамо он није написао ниједну једину реч о учешћу у Руском грађанском рату и чланству у СКП(б). О томе је почео да прича тек после 1945.
И наравно, потпуно је погрешно замишљати горштаке као некакав анахронизам у том „рату мотора“. Имали су и митраљезе и блиндирана кола.
Рађање легенде Коњаници из планинских крајева били су одлични за извиђање, диверзије и храбре коњичке упаде, али и поред све своје храбрости нису били ефикасни у позиционом ратовању. Зато су постали важно пропагандно оруђе, јер се непријатељ дуж читавог Источног фронта ужасавао од самог помена дивље дивизије. Европљанима, тј. Немцима и Аустроугарима, дубоко у свест се урезала представа о дивљем азијском коњанику који не зна за милост, што, уосталом, и није било тако далеко од истине.
Култура
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
07
Књижевност Како је најомиљенији песник Русије прикривено исмевао цареве, цркву и руско друштво 19. века
Александар Пушкин (1799– 1837) био је рођени бунтовник који је живео у доба када није постојала слобода говора. Како би избегао цензуру, своје политичке поруке скривао је под велом бајки, користећи алегорије и фине метафоре да би изразио свој ироничан став и критику тадашњег руског друштва. Поред тога што су га још за живота сматрали великим писцем, Александар Пушкин је био и успешан државни службеник. Дипломирао је на Царскоселском лицеју, угледној образовној институцији коју је основао император Александар I и почео да ради у Колегијуму спољних послова Русије. Међутим, упркос томе што је био чиновник у самој влади (или можда баш због тога), Пушкин је био свестан проблема у друштву и у својим делима критиковао је власт. Постао је члан тајног „Савеза благостања“ и написао низ политичких поема које су кружиле у рукопису.
Изванредан и у изгнанству Пушкина је 1820. позвао гроф Михаило Милорадовић, генерал-губернатор Санкт Петербурга српског порекла, да објасни неке своје епиграме и револуционарне поеме које су у то време појавиле. У почетку су власти намеравале да песника прогнају у Сибир, али је захваљујући интервенцији својих утицајних пријатеља „само“ прогнан из Санкт Петербурга и послан у изгнанство на Кавказ, у Молдавију и на Крим. Овај период постаје најплодније раздобље Пушкиновог стваралаштва: тада је написао бројне
ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА
АЂАЈ КАМАЛАКАРАН
ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА
Руска деца расту уз стихове Александра Пушкина, а већина одраслих Руса зна напамет многе одломке из његових дела. Представљамо скривени слој његових бајки, пун оштрих политичких метафора.
© РИА „НОВОСТИ“
Пушкинове бунтовничке бајке
Љубов Попова (1889–1924): Балда. Бајка о попу и његовом слуги објављена је без цензуре тек у 20. веку
романтичне поеме и бриљантно дело „Евгеније Оњегин“. Пушкинове контроверзне поеме поново су се појавиле 1825. у вези са неуспелом побуном декабриста против императора Николаја I. Ипак, владар је допустио песнику да се наредне године врати из изгнанства, мислећи да је овај одустао од револуционарних ставова. Међутим, Пушкин је, заправо, одлучио да их дискретније изражава. До тог времена већ је стекао славу великог песника и био је свестан да сам император будно мотри на његов рад. Ипак, ако прочитамо неке од бајки у стиху које су инспирисане политичким дешавањима 1830-их, открићемо да су оне вишеслојне и да, осим очигледног, имају и дубље значење.
Гвидон као Пушкин? У једној од Пушкинових првих бајки, „Бајка о цару Салтану“ објављеној 1831, говори се о цару који је себи за жену иза-
брао најмлађу од трију сестара. Међутим, старије сестре постају љубоморне на њен нови положај, па када се она породи, одлуче да и њу и сина, принца Гвидона, затворе у буре и баце у море. Буре са мајком и дететом доспева на далеко острво и принц, који је у међувремену одрастао,
Пушкин је био атеиста, што је било неуобичајено за време у којем је живео креће у лов где спасава прелепог лабуда од грабљивице. Лабуд ствара град у коме принц успешно влада. Птица се после неког времена претвара у принцезу која се удаје за принца Гвидона, и он се на крају среће са својим оцем, царем. Ова прича о раздвајању и поновном сусрету може се схва-
Иван Билибин (1876–1942): Илустрација за „Бајку о цару Салтану“
тити као суптилна алегорија самог Пушкиновог живота и вероватно је имала за циљ да убеди Николаја I да се песник заиста променио.
Рибица, рибарева жена и Катарина Велика Није сигурно да ли је император заиста увидео ову сличност између живота Пушкина и принца Гвидона, али је ипак дозволио писцу да дело штампа, а чак је и наручивао његове књиге. „Бајку о рибару и рибици“ Пушкин је написао 1833. У њој се ради о једном рибару који је уловио златну рибицу, која обећава да ће му испунити било коју жељу ако је врати назад у воду. Стари рибар и његова жена цео живот су провели у сиромаштву, и прилика да се обогате буди у жени снажну похлепу. Прво пожели да добије палату, потом да постане племкиња, затим владарка неке области, а коначно и сама царица. На крају приче двоје старих
људи губе све када жена пожели да влада морем. Роберт Чендлер, истакнути преводилац руске књижевности, тврдио је да је рибарева жена карикатура Катарине Велике. Ова императорка свргла је са престола свог мужа Петра III и преузела власт, баш као што је то учинила рибарева жена у бајци. Водила је такође два рата против Отоманске Империје ради доминације на Црном мору, а те неуспеле кампање биле су скупе и однеле су многе животе.
Опасна бајка о попу и раднику Балди Друге бајке крију различите и политички много ангажованије поруке. Пушкин је био атеиста, што је било неуобичајено за време у којем је живео и кругове у којима се кретао. Прича „О попу и његовом раднику Балди“ говори о лењом свештенику који искоришћава слабо плаћеног радника. Религиоз-
ност је у то време била веома снажна у Русији и напад на свештеника православне цркве сматрао би се хуљењем. Бајка је настала 1830, а објављена је постхумно 1840, при чему је, да би се избегао гнев моћне цркве, уместо свештеника главни лик био трговац. Међутим, у совјетским издањима у причи се поново појављује лик свештеника — јер то није било у супротности са ставовима нове власти у Русији. Поред тога, бајка говори и о израбљивању, пошто је у то доба у Русији кметство још увек било дозвољено. На крају, критикује се и исмева свештеник који жели да присвоји све за себе, о чему су после једног века комунисти такође говорили. Бољшевици су у радовима руских писаца 19. века тражили поруке које су одговарале њиховој идеологији у стварању нове социјалистичке културе, и у том смислу Пушкинови радови показали су се посебно плодним. Његови ставови према кметству, православној цркви и царистичкој држави савршено су се уклопили у комунистички поглед на свет. Стога је овај писац био посебно истицан и поштован у првим годинама од настанка СССР-а — чак и више него у 19. веку. Пушкиновим делима у потпуности је прожет и руски школски програм у наше време. Пушкинова последња бајка у стиховима под називом „Бајка о златном петлићу“ написана је 1834, три године пре његове трагичне погибије у двобоју. Ова прича заснована је на „Легенди о арапском астрологу“ из збирке „Приче из Алхамбре“ Вашинготона Ирвинга и није била политички мотивисана. Међутим, када је Николај Римски-Корсаков 1908. по мотивима овог дела написао оперу, претворио ју је у сатиру на рачун династије Романових и Руско-јапанског рата, једног од највећих понижења које је руска држава доживела у својој историји. „Бајка о златном петлићу“ била је последња опера Римског-Корсакова. Када је завршена, нашла се на удару цензора и први пут је изведена тек после смрти композитора.
ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ЧЕЧИЛИЈА БАРТОЛИ
Нови албум италијанске примадоне представља необично стваралаштво италијанских мајстора који су писали на руском језику и дали бароку руска обележја. ЈАРОСЛАВ ТИМОФЕЈЕВ ИЗВЕСТИЈА
Италијанска примадона Чечилија Бартоли, објавила је компакт-диск „Санкт Петербург“ са оперским аријама које су се певале на руском царском двору у 18. веку. У то време европски композитори су одлазили у Русију у потрази за славом и новцем. Њихова музика је, међутим, до данас остала непозната широј јавности. Многе арије чије се партитуре чувају у библиотеци Театра „Мариински“ овом приликом су снимљене по први пут.
Руски барок је на Западу непознат. Како сте Ви дошли до ове теме? Још док сам била на конзерваторијуму, професори су нам говорили да руска опера почиње делом „Живот за цара“ Михаила Глинке из 1836. А затим сам изводила барокну музику и све време сам наилазила на податке о томе да је велики број италијанских композитора одлазио да ради у Петербург. А то је било 100 година пре Глинке! Запитала сам се ко су ти композитори и почела сам своје истраживање. Први пут сам у Русију дошла 2004, а приликом друге посете 2012. пронашла сам фантастичан музички материјал и сазнала изванредне приче не само о Италијанима на двору, већ и о великим руским царицама које
су их позивале — Ани, Јелисавети и Катарини. Како сте бирали арије? Почињемо са бароком, а завршавамо са Чимарозом, композитором класичне епохе — то су арије које су настале у периоду од 100 година. Овим албумом поручујемо свету: постоји руска барокна музика! Радује ме што сам овом открићу дала 80-минутни допринос. За Италијане је то такође ново сазнање: наши композитори су путовали на многа места, али је петербуршки двор једно од најпрестижнијих. Тамо је боравио и Верди: поставио је на сцену „Моћ судбине“, коју је написао специјално за „Мариински“. Први пут у животу сте снимили и две арије на руском...
Тако је, јер странци који су радили на двору компоновали су музику не само на италијанске текстове, него и на руске — конкретно, на основу либрета једног од првих руских песника Александра Сумарокова. Одлучила сам да то треба да отпевам онако како су замислили аутори, тј. на руском. Постоји ли разлика између италијанског и руског барока? Све је то, наравно, италијанска музика. Али сам била изненађена када сам открила да кроз њу провејава руски карактер. Посебно у арији Раупаха „Идем до смрти“. То је лагана музика, меланхолична, мрачна и веома дубока. У њој осећам руску душу. То је италијанска музика која је већ упила утицај севера. И није случајно што
REUTERS
Постоји ли руска барокна музика? БИОГРАФИЈА Чечилија Бартоли (1966) је италијански колоратурни мецосопран и једна од најпознатијих певачица на свету. Славу је стекла извођењима Моцарта и Росинија, као и барокне музике. Више од 20 година сарађује са дискографском кућом Decca.
већи део диска чине лагане арије. Наравно, на албуму ћете чути и барокне украсе и колоратуре. Међутим, преовладава другачија музика — нежна и дирљива. Мислим да су итали-
јански композитори видели и разумели да на руску публику делује лагана и меланхолична музика и да су ову склоност у свом раду узимали у обзир. За мене је то изненађујуће откриће. Да ли мислите да је данас право време за објављивање оваквог албума? Овај албум је лекција из толеранције и узајамног разумевања, јер ја показујем како су Италијани и Немци изузетно успешно и плодно сарађивали са Русима. Уметност је у стању да ситуацију ослободи напетости. Тако да је овај диск мој мали допринос помирењу.
08
Путовања
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Острва Обилазак руских острва било би једно од најузбудљивијих путовања која се могу замислити
Седам светова у морима и језерима Ова острва, углавном непозната у свету, обухватају арктичке обале, древне шуме Далеког Истока, споменике старих народа од костију и прелепе дрвене цркве.
Итуруп Острво Итуруп се налази у непосредној близини Јапана и највеће је на Великом курилском гребену. Као и остала Курилска острва, Итуруп је вулканског порекла: на рту Инкито налази се „земља охлађене лаве“, по којој се може претпоставити како је Курилски архипелаг изгледао пре милион година. На Итурупу се налази девет активних вулкана, један од највећих водопада Русије, Иља
GEOPHOTO
ALAMY/LEGION MEDIA
ALAMY/LEGION MEDIA ALAMY/LEGION MEDIA
LORI/LEGION MEDIA
Лево: Ољхон (Бајкалско језеро), призор са Сахалина и Итуруп (Курилски архипелаг). У средини: кости Китове алеје на острву Итигран. Десно: Острво Ратманова (најисточнија тачка Русије), ледник Земље Франца Јозефа и погост на острву Кижи.
GEOPHOTO
Сахалин Сахалин је са својих 76,5 хиљада квадратних километара највеће руско острво. После Руско-јапанског рата 1905. Сахалин је био подељен између Јапана и Русије, али је након Другог светског рата у целини припао СССР-у, а касније данашњој Русији. Сахалин има око пола милиона становника, од којих трећина живи у Јужно-Сахалинску, једином већем граду на острву. Зима овде траје 7 до 8 месеци, а кратко лето је најчешће прохладно и ветровито. Сахалин је богат налазиштима нафте, гаса, злата и угља. Ово острво углавном посећују љубитељи еколошког туризма јер се на њему налази неколико великих природних резервата са нетакнутом природом, заштићени паркови природе и бројна природна лечилишта.
ALAMY/LEGION MEDIA
ДМИТРИЈ СЕВАСТЈАНОВ
Ољхон Ољхон је највеће и једино насељено острво у сибирском језеру Бајкал. На бурјатском језику Ољхон значи „сув“ — јер нема ни једне једине реке ни поточића — иако је окружено Бајкалским језером, које у себи садржи петину незамрзнуте слатке воде на планети. Хужир је највеће насеље на Ољхону у коме, према попису од пре три године, живи 1200 становника. Житељи Хужира га шаљиво зову „главни град“. Насеље има неколико продавница прехрамбене робе и ресторана, цркву и ноћни клуб. Недалеко од источне обале Ољхона налази се најдубље место Бајкалског језера (и свих језера на свету) —1642 метара. Природа на острву је врло богата и разноврсна: степе, пешчане плаже са динама, четинарске шуме дуж обале, густе шуме ариша и реликтне јелове шуме, мраморне стене обрасле густом црвенкастом маховином и мочваре.
Муромац (141 метар), много термалних извора и језера. На острву данас живи око 6000 људи. Острво Итуруп је, као и цео Курилски архипелаг, до 1945. припадало Јапану. Курилска острва су ушла у састав Совјетског Савеза након курилске десантне операције. Међутим, Јапан и даље претендује на ову
Китова алеја на острву Итигран, саграђена од костију, била је светилиште древних Ескима територију, што онемогућава потписивање мировног споразума између Русије и Јапана.
Итигран У Беринговом мореузу, недалеко од увале Провиђења, налази се мало брдовито острво Итигран (Ыттыгран). На њему се налази знаменита Китова
алеја, јединствени споменик и светилиште древних Ескима, ловаца на китове. Претпоставља се да је Китова алеја настала у 14. веку. Овај загонетни споменик јединствен је не само на Чукотки, већ и на целом подручју Арктика. Китова алеја је дуга 300 метара. Чине је два паралелна реда лобања и костију китова. Ближе мору поређане су лобање гренландских китова, распоређене у 15 група по 2 до 4 лобање. Укопане су у земљу чеоним делом и уздижу се метар и по у висину. Нешто даље, на узвишењу, паралелно се протеже ред начињен од чељусти китова које су укопане у земљу вертикално, на дубини од око пола метра. Оне се уздижу 4 до 5 метара изнад тла. Свака од ових џиновских китових чељусти тешка је 250–300 килограма.
Острво Ратманова Острво Ратманова је најисточнија тачка Русије. Налази се у
УВЕК ОНЛАЈН RUSKAREC.RU
Упознајте Србе који су писали руску историју!
Комплетна архива штампаних издања ruskarec.ru/e-paper/archive Читајте на својој омиљеној платформи!
средини Беринговог мореуза на само 3,7 километара од острва Крузенштерна, које припада САД. Острво Ратманова административно је део Чукотског аутономног округа, али на њему више нема сталних становника. На острву се налази само база руских граничара. До пре пола века ту су живели староседеоци Ескими, који су се преселили на Чукотско полуострво и на америчко острво Крузенштерна. На острву Ратманова се налази једна од највећих птичјих колонија у региону са преко 4 милиона примерака. У јуну 1976. овде је откривен и окер-жути колибри (selasphorus), једина врста колибрија која се може срести у Русији.
Земља Франца Јозефа Земља Франца Јозефа је архипелаг од 192 острва укупне површине преко 16 хиљада квадратних километара. Налази се у Северном леденом океану и
једна је од најсевернијих територија Русије и света. Острво припада Приморском рејону Архангелске Области. На њему нема сталних становника, а повремено овамо долазе истраживачи, граничари и припадници јединица ПВО задужени за противракетну одбрану северних граница Русије. На јед-
Земља Франца Јозефа је једна од најсевернијих територија Русије и света ном од острва архипелага 2005. је отворена најсевернија поштанска испостава на свету „Архангелск 163100“, која ради само средом од 10 до 11 ујутру. На територији архипелага налазе се бројне птичје летње колоније, од сисара се срећу бели медведи и поларне лисице, а у водама око острва има фока,
/ruskarec
/ruskarec
Кижи Архитектонски ансамбл Спасо-Кишког погоста (ограђено гробље са парохијском црквом) налази се на острву Кижи, једном од 1650 острва језера Оњега, и убраја се у најважније знаменитости северозапада Русије; пре више од 20 година уписан је на листу Светске баштине УНЕСКО-а. Храм посвећен Преображењу Господњем висок 37 метара, са прелепим дрвеним куполама, представља један од најлепших примера руског средњовековног дрвеног неимарства. Према легенди, 22 куполе ове цркве, распоређене у неколико нивоа, саграђене су без иједног ексера. Кишки погост је централни део првог руског музеја на отвореном, Државног историјскоархитектонског и етнографског музеја-резервата „Кижи“.
Читајте нас поново у „Политици“
РАЗМЕНИТЕ МИШЉЕЊЕ НА
ruskarec.ru/21499
моржева и белих китова. 87% територије острва покривено је ледницима.
Укуси и мириси свих руских епоха у Вашој кухињи: пратите рецепте „Руске речи“! ruskarec.ru/recepti
29. октобра