Руска реч #21 by Russia Beyond

ruskarec.ru, rs.rbth.com

Број 21, 29. октобар 2014. Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Погледи

Наука

ИОРШ

СТРАНА 3

ALAMY/LEGION MEDIA

LORI/LEGION-MEDIA

Белоруске дипломатске акробације

Култура

Чему су служили тајанствени лавиринти Крајњег Севера? СТРАНА 7

„Ермитаж“: 250 година уметничког гиганта са Неве СТРАНА 8

Росијска газета уређује прилоге o Русији у 29 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Вашингтон пост, Дејли телеграф и Фигаро

Русија и Србија 70 година после ослобођења Београда од стране Црвене армије и НОВЈ покушаји ревизије историје јачи су него икад

Српски путеви Црвене армије ограда у Мађарску. У том плану један од кључних циљева јединица Црвене армије и НОВЈ била је стратешка железничка магистрала Београд–Солун.

Велики јубилеј је повод да се подсетимо како је Београд ослобођен од нациста и њихових домаћих сарадника.

ИЗ ПРИВАТНЕ КОЛЕКЦИЈЕ

ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ

Ослобођење Југославије од нацистичких и фашистичких завојевача током 1944. и 1945. од стране Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) једна је од најблиставијих страница у историји братских ратничких подвига Русије и Србије. Није чудо што данас, у условима све веће међународне напетости и заоштравања геополитичке конфронтације у свету, има све више покушаја да се ревидирају догађаји из времена Другог светског рата, њихова суштина и њихова вредност. Операција ослобођења Београда („Београдска операција“) трајала је нешто више од три недеље: од 28. септембра до 20. октобра 1944. Циљ операције није било само ослобођење престонице Југославије, него и ликвидација главних снага немачке групе армија „F“, која је учврстила своје позиције у источним и јужним областима југословенске територије. Поред тога, совјетска војна команда је поставила задатак да се пресеку саобраћајнице које би могле бити искоришћене за повлачење немачке групе армија „Е“ из Грчке, Албаније и јужних региона Југославије преко Бе-

Руско-српски односи: ruskarec.ru/15649

Славље припадника Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије у ослобођеном Београду

Економија Током посете Владимира Путина Београду потписано је седам споразума

Ситуација у Југославији пре уласка Црвене армије Војностратешка ситуација на Балкану почетком септембра 1944. била је следећа. На територији Југославије, Грчке и Албаније налазиле су се две немачке групе армија. Група армија „Е“ контролисала је јужни Балкан, а група армија „F“ северни део полуострва. Међутим, ситуација на другим деловима Источног фронта приморавала је немачко руководство не само да се брани, него и да повлачи своје снаге. Групи армија „Е“ постављен је задатак да се повуче у Мађарску и учврсти на новим позицијама на правцу у коме наступа Црвена армија. То повлачење је требало да покрива војна формација „Србија“, која је формирана од јединица групе армија „F“. Хитлерова команда је донела такву одлуку после пораза нанетог Вермахту и његовим савезницима током операције Јаши–Кишињов, као и због изласка Бугарске и Румуније из рата и успешног напредовања совјетске армије ка Балкану. У том тренутку су и у Србији активно дејствовале јединице НАСТАВАК НА СТРАНИ 4

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА ТАСС

Шта је потписано у Београду гетске ефикасности представљају оквирне и начелне договоре. Знатно конкретнији споразуми су потписани између „Железница Србије“ и „РЖД Интернешнел“, ћерке компаније РЖД, руског гиганта у сфери железничког саобраћаја. Према речима начелника одељења за аналитику Инвестиционе компаније „Русс-Инвест“ Дмитрија Беденкова, може се рећи да су најзначајнија два споразума о сарадњи на пољу изградње и модернизације железничке инфраструктуре у Србији. Српска страна ће, између осталог, добити 27 руских дизел моторних возова „Ласта“. Испорука

Већина потписаних споразума и меморандума има начелни карактер, али су у сфери железничког саобраћаја и енергетике постигнути конкретни резултати.

Не пропустите ни веб-сајт ни штампана издања!

ТАСС

АЛЕКСЕЈ ЛОСАН

Током посете руског председника Владимира Путина Београду 16. октобра 2014. потписано је седам споразума, меморандума и протокола. Стручњаци сматрају да споразум о војнотехничкој сарадњи, споразум о реадмисији и протокол о његовом спровођењу, споразум о узајамној заштити тајних података, споразум о размени података о царинској вредности робе и меморандум о разумевању у области енер-

Парада Војске Србије у Београду 16. октобра 2014.

Штампана издања RBTH излазe месечно у водећим светским листовима. Садржај представља пажљиву селекцију текстова и анализа који приказују Русију и руско гледиште на најважније догађаје у земљи и свету. Архива штампаних издања на српском: >> ruskarec.ru/e-paper

ЛЕПОТА ОКТОБРА РЕКОРДНЕ ЈЕСЕЊЕ ХЛАДНОЋЕ ШИРОМ ЗЕМЉЕ У великом броју области Русије усред јесени дошла је зима. Киша која је пала на рекордно ниској октобарској температури није оставила за собом само уметничка дела Мајке Природе, као што је ова јаребика на слици, него и ванредну ситуацију и проблеме са струјом у многим градовима и селима.

НАСТАВАК НА СТРАНИ 6

Наш сајт је живо место на коме се свакодневно појави велики број текстова и коментара читалаца. Пратите Русију кроз наше анализе, вести, раскошне фото-галерије, графиконе и видео-материјале, и учествујте у дискусији са другим читаоцима! Пријавите се за обавештења путем поште: >> ruskarec.ru/subscribe

Политика и друштво

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Русија и Украјина Истражни комитет РФ покренуо кривични поступак против највиших украјинских војних званичника

НИКОЛАЈ ЛИТОВКИН

Како је изјавио портпарол Истражног комитета РФ генерал-мајор јустиције Владимир Маркин, главна истражна управа Истражног комитета Русије (ГСУ СКР) кривични поступак је покренула против доскорашњег министра одбране Украјине Валерија Гелетеја, начелника Генералштаба Оружаних снага Украјине Виктора Муженка, команданта 25. бригаде Олега Микаса, као и других лица са „неутврђеним идентитетом“ из 93. бригаде и највишег војног руководства земље. У њиховим поступцима ГСУ СКР препознаје карактеристике злочина који су представљени члановима закона „организација убистава, примена забрањених средстава и метода вођења рата и геноцид“ Кривичног законика РФ.

Украјинска армија је приликом бомбардовања ДНР и ЛНР користила касетне бомбе вом, тактичке ракете „Точка-У“ и друге врсте тешког офанзивног наоружања са неселективним дејством. Услед тога је, према наводима СК РФ, убијено преко три хиљаде и повређено преко пет хиљада цивила, док је 300 хиљада становника ДНР и ЛНР, „стре пећи за свој живот и здравље“, било принуђено да пређе на територију Руске Федерације. Као одговор на оптужбе Москве Генерално тужилаштво Украјине је покренуло кривичне поступке против сарадника Истражног комитета Русије,

Без међународне потернице Интерпола „Овде треба истаћи да Интерпол у овом случају не пориче постојање кривичних елемената, али сматра да случај има претежно политички карактер. Члан 3. Статута Интерпола наводи да се ‘организацији категорички забрањује да се на било који начин меша или узима учешће у делатностима поли-

између осталог, и на основу члана „пружање помоћи терористичкој организацији“. „Дефиниција геноцида подразумева дискриминацију извесне групе становништва на основу националног, расног или религијског критеријума. Ја не видим такве мотиве у овом случају. Међу становницима Донбаса жртве ратних злочина били су и Руси и Украјинци, и нема никаквог разлога да се говори о тако тешком злочину као што је геноцид“, изјавио је за „Руску реч“ заменик шефа Катедре за уставно и муниципално право Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“ Иља Шаблински. Према његовим речима, оптужбе са обе стране имају у знатној мери политички карактер. „Оптужбе Украјине можемо схватити ‘као одговор’, пошто је у овом случају, благо говорећи, тешко пронаћи знаке ‘тероризма’. Са обе стране су гинули и Руси и Украјинци. Ради се, без сумње, о братоубилачком сукобу“, истакао је Шаблински.

Да ли ће се историја поновити? „Након последње у низу етапа осетијско-грузијског конфликта из августа 2008. или, како су овај конфликт назвали западни медији, руско-грузијског рата, спроведене су исте овакве истраге ратних злочина. Међутим, до судских процеса није дошло и кривци нису кажњени, јер Истражни комитет

Руско-украјински односи: ruskarec.ru/28167

„Нећемо заборавити геноцид у Славјанску, Мариупољу, Краматорску, Одеси, Доњецку и Луганску“: плакат са улица Луганска

Замрла истрага о паду Боинга Истрага пада малезијског Боинга у Украјини до данас није напредовала, констатовало је стално руско представништво при Уједињеним нацијама, а преноси РИА „Новости“. „Фактички је замрла истрага пада авиона MH17 малезијског авио-превозника“, изјавио је представник Руске Федерације при УН Алексеј Зајцев приликом свог обраћања на заседању 4. комитета Генералне скупштине УН. Осим тога, према речима дипломате, „до данас није покренута истрага снајперске паљбе на Мајдану, масовне погибије људи у Одеси и у дру-

REUTERS

тичког, војног, религијског или расног карактера’“, објашњава Маркин за „Руску реч“. Истрага сматра да је војно руководство Украјине издавало наредбе за примену забрањеног оружја у борби против добровољаца на југоистоку земље. Тако су приликом гранатирања Доњецка, Луганска, Славјанска, Краматорска и „других насељених места“ Доњецке и Луганске Народне Републике (ДНР и ЛНР) украјинске јединице користиле системе плотунске паљбе „Град“ и „Ураган“, авионске ненавођене ракете са касетном бојевом гла-

Циљ истраге званичне Москве је „извођење пред лице правде оних који су одговорни за злочине почињене у Украјини против становништва које говори руски“.

Кривични поступак за геноцид на истоку Украјине

гим градовима“. Он је такође подсетио и да „нико није позван на одговорност у вези са откривањем масовне гробнице поред Доњецка“.

РФ није добио подршку ни Међународног суда правде у Хагу ни Хашког трибунала“, каже за „Руску реч“ независни војни стручњак Виктор Литовкин. Аналитичар је подсетио да су западне земље после рата у Југославији биле заинтересоване да ратне злочинце изведу пред суд и да питање геноцида истерају до краја. „Све ове трибунале оснивају победничке земље или коалиције, како би истакле своју праведност и легалност своје победе. Ако у питањима кажњавања криваца не постоји подршка међународне заједнице, суд неће бити основан. Тако данас не постоје судови за западне починиоце ратних злочина у Либији, Ираку, Авганистану, Алжиру итд“, додао је Литовкин.

Јавно мњење У протеклих неколико месеци приметно нагло погоршање мишљења грађана Русије о Европској унији

Мишљење о САД лоше, о ЕУ све лошије Стручњаци истичу да однос према геополитичким проблемима нема никакве везе са искреним мишљењем руских грађана о Немцима или Американцима.

МАРИНА ОБРАЗКОВА

Мишљење грађана Русије о Европи и даље се погоршава. О томе сведочи ново истраживање руске невладине организације за испитивање јавног мњења „Левада центар“. Ова организација је крајем септембра спровела анкету у којој је 68% испитаника изјавило да има лоше или веома лоше мишљење о Европској унији. У истраживањима спроведеним у мају и јулу 60% испитаника није одобрило политику ЕУ, док је позитиван став према Европи крајем септембра изнело 19% испитаника (насупрот 27% у јулу). Однос према САД није се много променио и још увек је негативан. Према тој земљи и даље гаји симпатије 17% грађана Русије, исто као у мају и јулу, а негативно мишљење о њој има 73% испитаника. То није ништа „лично“, јер о самим Американцима 42% анке-

Позитивно мишљење о ЕУ има само 19% грађана Русије

тираних грађана има позитивно, а 36% негативно мишљење.

Недостатак симпатија према ЕУ Како је за лист „Газета.Ru“ објаснио заменик директора „Левада центра“ Алексеј Гражданкин, сада је мишљење грађана Русије о САД лошије него икада, и на том нивоу стагнира, док се мишљење о Европској унији погоршава. „До те про-

мене је дошло током протеклих месеци, када су грађани Русије схватили да се Европа неће одупирати притисцима САД и неће одступати од америчког курса, нити ће се држати умеренијих ставова“, каже социолог. Јелена Филипова, водећи научни сарадник Центра за етнографско-политичка истраживања Института за етнологију и антропологију Руске академије наука, рекла је за

лист „Газета.Ru“ да чак и ако се отклоне садашњи негативни фактори, тј. санкције, утицај пропаганде и конфронтација у Украјини, биће врло тешко рехабилитовати став грађана Русије о Европи и САД и подићи га до нивоа на коме је био пре кризе. Са њом се не слаже Јелена Шестопал, шеф Катедре за политичку психологију Московског државног универзитета „Ломоносов“ (МГУ). Она је уверена да су културне везе између Русије и Европе веома јаке, и да ће се после извесног времена нормализовати. „САД никада нису биле претерано симпатичне грађанима Русије, али погоршање мишљења о Европи заиста је ново понашање“, рекла је за „Руску реч“ Јелена Шестопал.

Добро мишљење о народу, лоше о држави Директор Међународног института за политичку експертизу Јевгениј Минченко истакао је у разговору са дописником „Руске речи“ да људи веома зависе од мишљења које емитују медији, а медији често доливају уље на ватру. „Појављује се

занимљива контрадикторност“, каже Минченко. „Са једне стране грађани Русије доживљавају ЕУ као рђавог суседа, а са друге још увек имају добро мишљење о Европљанима.“ Он је прецизирао да се такво расположење неће одразити ни на куповину европске робе, ни на благонаклоност према европским туристима. „Грађани Русије праве разлику између одлука власти

Током 1990-их је било обрнуто: тада је у Русији било распрострањено прозападно расположење неке државе и људи који у тој држави живе, на пример Грка или Немаца. Према томе, нека туристи буду без бриге“, поручио је он. Треба истаћи да „Левада центар“ није постављао засебно питање о ставу према житељима ЕУ (независно од односа према Европској унији као административној целини). Владимир Петухов, директор Центра за политичку анализу Руског независног института за социјалне и националне про-

блеме, рекао је за „Руску реч“ да мишљење које је формирано због санкција може да се промени чим конфликт буде решен. „Занимљиво је да се људи не оријентишу баш најбоље у геополитичкој ситуацији. Они могу да имају негативно мишљење о Европи, али ако их питате шта мисле о појединим земљама, добићете другачији одговор, нарочито ако је човек боравио у земљи за коју га питате и ако је упознат са њеном културом“, каже он. Петухов истиче да се мишљење грађана Русије стално мења. „На пример, током 1990-их је било обрнуто. Тада је било распрострањено прозападно расположење“, објашњава он. „Тешко је прогнозирати понашање, али можемо бити сигурни да ће се по окончању конфликта односи нормализовати након извесног времена.“ У овој фази је расположење грађана најбитније руским политичарима који планирају да учествују у наредним изборима, сматра Минченко: „С обзиром на такво јавно мњење, тешко да на изборима могу победити партије са прозападним ставовима“, истакао је он.

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • VEČERNJI LIST, ХРВАТСКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, THE INTERNATIONAL NEW YORK TIMES, THE WALL STREET JOURNAL И FOREIGN POLICY, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА

Погледи

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

КОЛЕКТИВНИ ПЛАВО-ЖУТИ ТРАНС Тако је чак и сада, после свих оних масовних миграција становника западноукрајинских села, које су почеле када је Виктор Јушченко постао председник. Никада раније нисам била у Кијеву, али ми потпуно несувисло делује стопостотна доминација украјинских натписа на радњама и рекламама у граду чији житељи разговарају на руском језику. Моји пријатељи, међутим, који су у Кијеву живели у совјетско доба, не виде у томе ништа необично. Већ тада су у Кијеву украјинске школе биле уобичајена појава. И спомен-плоче су биле на украјинском језику, чак и ако је на њима писало да су Кијев посетили Пушкин, Васњецов или Ломоносов. Али Украјина то не памти и не цени. Напротив, постоји мишљење да је „принудна русификација“ прекинута тек када је Украјина стекла независност, и само тиме се објашњава толико велики број оних који говоре руски.

Татјана Шабајева НОВИНАРКА

ијев је офарбан у плаво и жуто. Плаво-жуте коване решетке, плаво-жуте ограде око градилишта, плаво-жути зидови, цветне леје, стубови уличних светиљки, поједини киосци (на пример, они са натписом „Украјински квас“), платна којима се покривају зграде приликом реконструкције... Ђаци фарбају ограде у плаво и жуто, а одрасли им дају „за фарбу“.

Ишчекивање „руског бомбардовања“ Кијев сваког тренутка очекује руско бомбардовање. „Само без панике!“ — са таквим апелом чак и озбиљна кијевска новинска издања објављују паничне чланке о изградњи приватних склоништа, о курсевима самоодбране уз помоћ аутомата за шеснаестогодишње девојке. Манипулише се представом о Великом отаџбинском рату (и баш тако га зову, а не Други светски рат): Кијев, кажу, није бомбардован још од тог рата, а и тада (то се наглашава) град није рушила немачка, него совјетска војска. Владимир, коме је надимак Вова, дошао је у Кијев из Черноваца. Има тек нешто више од 20 година. Завршио је царинску школу, „хтео је да служи отаџбини“. Он не види разлику између запада и истока Украјине. По његовом мишљењу, између становника истока и запада никада није било ни-

КОНСТАНТИН МАЛЕР

Украјинској омладини је 23 године усађивана мисао: „Ти си Украјинац и самим тим си најбољи“ каквих неспоразума док се Русија није умешала. Он не види ни проблеме везане за руски језик. Тај језик није забрањен, каже Вова. А што су и у руским школама уџбеници на укра-

јинском језику? Па то је државни језик, схватате? Вова и ја лепо разговарамо све док ја не поменем реч „федерализација“. Не, скаменио се Вова. Не! Федерализација је распад Украјине! Руски као други државни језик — то је распад Украјине! Какве везе имају са тим Белгија и Канада? У Украјини може бити само један државни језик. Вова не зна историју, али ово за језик он добро зна. То нимало не чуди, јер је Вова плод патриотског васпитања

„Империја окорела у злу“ У украјинском пасошу нема рубрике „националност“. У свести овдашњег друштва постоји само једно обележје: држављанство. И то држављанство је „Украјинац“. Тиме се Украјина такође упадљиво разликује од Русије, где Руси и грађани Русије [русские и россияне — „русијанци“ — прим. ред.] нису једно исто. Са украјинског гледишта свако ко је рођен у Украјини аутоматски је Украјинац, уколико он сам не тврди нешто друго. Међутим, тврдити нешто друго није било упутно, тј. није

које у Украјини званично постоји од основне школе. Украјинска власт је 23 године гајила такве као што је Вова, са конкретним циљем и без икаквог устручавања, и само у томе је увек била доследна. Међутим, и поред толиког обиља могућности украјинска власт не би могла да реши ниједан задатак везан за украјинизацију, да јој у томе није помогла Русија. Како то? Па, руски језик се у Кијеву говори три-четири пута више него украјински.

имало смисла, с обзиром да Русија четврт века није на то обраћала пажњу. Украјина је свет у коме се Русија третира као империја окорела у злу. У том свету се Русији не признаје право на империјалистичко наслеђе, и зато се руше споменици Лењину, али се истовремено не доводи у питање право саме Украјине на совјетско наслеђе. „А шта сте ви од њих очекивали?“, пита политички коментатор Владимир Скачко. Он је један од „последњих Мохиканаца“ који су још преостали у Украјини. „За пет и по месеци ‘Антитерористичке операције’ убијено је 16.000 људи, а 5.000 је нестало. Не мислите ваљда да ће они признати да им је отпор пружила шачица добровољаца?“ Украјинску подвојеност Скачко назива „когнитивна дисонанца“ и овако је објашњава: „Деца код куће говоре руски. Затим одлазе у школу, а тамо се настава држи на украјинском. Али они који држе наставу ни сами не знају добро украјински. На крају деца не знају добро ни један ни други језик, и не умеју да оперишу сложеним појмовима. Таквим народом је лако управљати. Омладини је 23 године усађивана мисао: 'Ти си Украјинац и већ самим тим си најбољи'. Душевни вакуум тражи да по сваку цену буде нечим испуњен. И ето, испуњен је том тривијалном идејом.“ Ауторка је новинарка „Литературне газете“.

Александар Искандарјан ПОЛИТИКОЛОГ

ре само пар година је било прилично тешко замислити да ће представница ОЕБС-а за питања слободе медија Дуња Мијатовић посетити Белорусију. Поготово је чудно што је она скренула пажњу на приметан напредак у односима белоруских власти према слободи недржавних медија, иако су неки новинари привођени и хапшени управо за време њене посете. У септембру је Минск посетила међуресорна делегација владе САД, а одржан је и семинар у организацији Савета Европе. Пре тога годинама није било никаквих контаката између Запада и Белорусије, а Минск је у корену сасецао сваку дискусију о проблемима као што су слобода штампе или демократске вредности. Сада се, међутим, и о томе дискутује у сусретима. И Дуња Мијатовић, и чланови америчке делегације саопштили су да су у Минску разговарали о тим питањима.

Такво активирање контаката свакако не може бити случајно, а тешко да је условљено и променама у унутрашњој политици Белорусије, из простог разлога што није ни било неких посебних промена. Покушаји нормализације односа између Запада и Белорусије директна су последица догађаја који се не одвијају у тој земљи, него у суседној Украјини. Још у марту је Лукашенко почео да позиционира Белорусију као неутралну земљу и предлагао је да она буде посредник у конфликту. То је очигледно био декларативни сигнал Западу са циљем да се побољшају односи. Било је практично немогуће да Минск добије улогу правог посредника. Тешко да би Белорусија добила мандат УН за мировну операцију. Поред тога, она и нема довољно ресурса. Њен мировни „контингент“ састоји се од чете од 30 људи. Може се додати још неколико десетина војника по уговору, али они не би били у стању да раздвоје супротстављене снаге на истоку Украјине. Међутим, Запад је примио и схватио поруку: Белорусија не

ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR@RUSKAREC.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ. ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ ГЕНЕРАЛНИ ПРОДУЦЕНТ RBTH * НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ ПРЕВОДИОЦИ АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ * НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ДИЗАЈНА * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ

подржава Русију безрезервно и спремна је да уложи мировне напоре. Нешто позитивнија атмосфера око Белорусије у последње време директан је резултат тих корака Александра Лукашенка. Са једне стране, ти кораци су у суштини популистички, а са друге нису нимало рискантни.

Сигнал Европи: још у марту је Лукашенко почео да позиционира Белорусију као неутралну земљу Филигранско балансирање на ивици дозвољеног карактеристично је за Лукашенка од самог почетка његове политичке каријере. Треба, међутим, признати да ни Запад није имао много избора у новонасталој ситуацији. У контексту украјинске кризе белоруски режим већ не изгледа тако одиозно као раније. Конфронтирање са Русијом ублажило је представу о „последњем диктатору Европе“ и потиснуло у други план пи-

тање људских права и европских вредности. У условима ескалације тако велике геополитичке кризе Европи није до европских вредности, нарочито у тако важном региону као што је појас између Европе, Русије, Украјине и Балтика. У контексту догађаја у Украјини важност белоруске стабилности је добила на значају и било би сулудо нарушавати је. Никоме није потребан Мајдан у Минску. Ипак, тешко је рећи да ли је Минск већ стекао некакве важне поене. У Белорусији ће 2015. бити одржани нови председнички избори. Скоро нико не доводи у питање њихов резултат, али њихова легитимизација је већ данас циљ белоруских власти. Има се у виду пре свега легитимизација у очима Запада. Ако властима пође за руком да се договоре са опозицијом, или бар једним њеним делом, и да јој се, рецимо, у замену за признање избора додели неколико места у парламенту, онда ће у тој новој ситуацији бити могућ договор са Западом. Тамо опозиција свакако неће моћи ни-

ИОРШ

БЕЛОРУСКЕ ДИПЛОМАТСКЕ АКРОБАЦИЈЕ

шта да реши, а нема никакве реалне шансе да добије председничко место. Поједине кадровске промене у пољском министарству спољних послова и у Бриселу омогућавају Минску да се нада на ублажавање става Брисела и Варшаве. Ако ништа друго, одлазак комесара за проширење и добросуседску политику Европске уније Штефана Филеа и министра спољних послова Пољске Радослава Сикорског улива наду да ће динамика односа Белорусије и Европе бити позитивна. Минск ионако одавно машта о избављењу од санкција. Наравно, могућност таквог развоја догађаја изузетно је ограничена. Белоруски пред-

ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU. © 2012–2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК РЕДАКЦИЈСКОГ САВЕТА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН ГЛАВНИ УРЕДНИК. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

седник је познат по прилично тврдим односима са ЕУ. И поред свих пропагандистичких потеза очигледно је да је Белорусија најближи савезник Русије у региону, и то стратешки савезник. Стога је мало вероватно да ће у односима између Белорусије и Запада доћи до драстичне промене. Али може се учинити покушај да се из новонастале ситуације извуче некаква корист. У таквим играма руководилац Белорусије никада није имао премца. Аутор је политиколог и директор Института за проучавање Кавказа (Јереван, Јерменија).

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА

EDITOR@RUSKAREC.RU

RUSSIA BEYOND THE HEADLINES (RBTH), УКЉУЧУЈУЋИ И ЊЕГОВО ИЗДАЊЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ „РУСКА РЕЧ“, ФИНАНСИРА РУСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ОВАЈ НОВИНСКИ ДОДАТАК ЈЕ ПРИПРЕМЉЕН БЕЗ УЧЕШЋА ДОПИСНИКА И УРЕДНИКА ПАРТНЕРСКОГ ДНЕВНОГ ЛИСТА „ПОЛИТИКА“. RBTH СЕ ФИНАНСИРА ИЗ ДЕЛА ПРОФИТА ОД РЕКЛАМЕ И СПОНЗОРА, КАО И ОД СРЕДСТАВА РУСКИХ ДРЖАВНИХ УСТАНОВА. МИ ЗАСТУПАМО НЕЗАВИСНУ УРЕДНИЧКУ ПОЗИЦИЈУ И ПРЕДСТАВЉАМО РАЗЛИЧИТЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НА ДОГАЂАЈЕ У РУСИЈИ И СВЕТУ КРОЗ КВАЛИТЕТНЕ ТЕКСТОВЕ И СТРУЧНА МИШЉЕЊА. ОД ТРЕНУТКА НАШЕГ ОСНИВАЊА 2007. ТЕЖИМО ДА ЗАДОВОЉИМО НАЈВИШЕ УРЕДНИЧКЕ СТАНДАРДЕ И ОБЈАВЉУЈЕМО НАЈБОЉЕ ПРИМЕРЕ НОВИНАРСТВА ИЗ РУСИЈЕ И О РУСИЈИ. НА ТАЈ НАЧИН ЖЕЛИМО ДА НАДОМЕСТИМО ЗНАЧАЈНУ ПРАЗНИНУ КОЈА ПОСТОЈИ У ПРИКАЗИВАЊУ НАШЕ ЗЕМЉЕ У ИНОСТРАНИМ МЕДИЈИМА. RUSSIA BEYOND THE HEADLINES ОБЈАВЉУЈЕ 29 НОВИНСКИХ ДОДАТАКА У 23 ЗЕМЉЕ СА УКУПНОМ МЕСЕЧНОМ ЧИТАЛАЧКОМ ПУБЛИКОМ ОД 33 МИЛИОНА ЉУДИ, А ТАКОЂЕ ОДРЖАВА 20 САЈТОВА НА 16 ЈЕЗИКА. КОМПЛЕТАН СПИСАК ШТАМПАНИХ ИЗДАЊА НАЛАЗИ СЕ НА ДНУ СТРАНЕ 2.

Историја

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА

СРПСКИ ПУТЕВИ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ НОВЈ, које су се у јануару и фебруару 1944. пробиле на територију Србије из правца Босне. Оне су у првој половини 1944. вршиле успешне операције против Вермахта и усташа. Нацистичке јединице на територији Југославије крајем септембра 1944. бројале су 200 хиљада војника, и исто толико је било усташа и припадника других квинслиншких јединица. Поред тога, 30 хиљада четника се налазило углавном на територији Србије, а на северу и североистоку Југославије биле су размештене две мађарске дивизије са укупно 25 хиљада војника. Јединице НОВЈ, које су учврстиле своје позиције у западним и централним областима Србије, у том тренутку су бројале 350 хиљада људи. Совјетска команда је организовала операције њиховог снабдевања оружјем и муницијом ваздушним путем из база у Крајови (Румунија) и Софији (Бугарска). Поред тога, совјетски авиони су током 1944. са ваздухопловне базе у Барију (Италија) извршили 1460 летова и доставили НОВЈ око 3000 тона војног терета. Крајем септембра су на граници Бугарске и Југославије, на подручју Видина, биле концентрисане јединице Трећег украјинског фронта. Овај фронт је формиран на југозападном правцу 20. октобра 1943. од Југозападног фронта Црвене армије. Трећим украјинским фронтом је од маја 1944. до јуна 1945. командовао генерал армије и маршал Совјетског Савеза Фјодор Толбухин. Истовремено су јужније, на тромеђи Бугарске, Југославије и Грчке, своје положаје учврстиле четири бугарске армије. Оперативно командовање овим армијама у циљу координације читаве операције преузело је руководство Трећег украјинског фронта. Одлуку о томе усагласили су лично совјетски лидер Јосиф Стаљин и командант НОВЈ Јосип Броз Тито током своје посете Москви недељу дана пре почетка Београдске операције. У том сусрету су решена и сва питања везана за координацију деловања југословенских партизана и јединица Црвене армије. Поред тога, Стаљин је дао Титу гаранцију да ће совјетске трупе бити повучене из Југославије после ослобођења. Истовремено је у склопу припреме за ову операцију 17. ваздухопловна армија СССР-а од 15. до 21. септембра 1944. интензивно бомбардовала саобраћајнице на подручју Ниша, Скопља и Крушевца. Копнена офанзива у оквиру Београдске операције почела је 28. септембра са подручја Видина, а изводиле су је снаге 57. армије Трећег украјинског фронта, уз борбену подршку јединица Дунавске војне флотиле (која је поред своје транспортне функције извршила и

десант у Радујевцу и Прахову), једног дела 17. армије и јединица 14. корпуса НОВЈ. Совјетска групација имала је на располагању преко 3000 топова и минобацача, око 500 тенкова и самоходних артиљеријских оруђа, и око две хиљаде авиона.

Сусрет црвеноармејаца и партизана До сусрета јединица Црвене армије и НОВЈ дошло је на подручју Крушевца, током чијег ослобађања су совјетске трупе координирале своја дејства са Титовим партизанима, али и са четницима Драже Михаиловића. Управо су четници својим дејствима приморали немачки гарнизон у Крушевцу да се преда, а затим су немачке заробљенике предали совјетским војницима. О томе је било говора у сусрету четничког потпуковника Драгутина Кесеровића са совјетским пуковником Патовкином. (Током Београдске операције четници су поштовали вољу свог руководства да се не боре против Црвене армије, мада је било изолованих инцидената: почетком октобра 1944. они су код Неготина заклали неколико официра 19. стрељачке дивизије, после чега је совјетска команда издала наредбу да се четници не заробљавају ако пруже оружани отпор, него да се стрељају на лицу места.) Према мемоарима маршала Бирјузова, житељи Југославије су изузетно топло дочекали јединице Црвене армије: „Радост, узбуђење и срдачност југословенског народа смо ми, војници Црвене армије, осећали на сваком кораку“. Совјетске, југословенске и бугарске јединице су, и поред жестоког отпора непријатеља, за 10 дана пробиле немачку одбрану, прешле преко планинских превоја Источне Србије и 8. октобра форсирале Мораву

Слом Немаца у Београдској операцији омогућио је НОВЈ да до краја 1944. ослободи остатак Србије у два правца, на подручју Велике Плане и Паланке. Тиме је завршена прва фаза Београдске операције, која се одвијала на фронту широком 300 km. Друга фаза је почела четири дана касније, 12. октобра. У бој је ступио 4. гардијски механизовани корпус Црвене армије, који је пребачен из југоисточног дела Бугарске. Он је дејствовао координирано са Првом пролетерском и 12. пролетерском ударном бригадом НОВЈ. Истовремено је 10. гардијски стрељачки корпус 46. армије Другог украјинског фронта Црвене армије заједно са јединицама НОВЈ форсирао Дунав, ослободио леву обалу Дунава и Тисе и ушао у Панчево. Други украјински фронт је формиран од Степског фрон-

Октобар 1944: совјетски војници и југословенски партизани улазе у престоницу Југославије

У БРОЈКАМА

200–300 4500

45000

хиљада совјетских војника учествовало je на разне начине у Београдској операцији у септембру и октобру 1944.

војника су током Београдске операције изгубили Вермахт и савезници, 10 пута више него Црвена армија и НОВЈ

бораца Црвене армије и њених савезника погинуло је током Београдске операције, док је преко 14 хиљада рањено

ЦИТАТ

Пред поход кроз Југославију ИЗ УПУТСТВА РУКОВОДСТВА ТРЕЋЕГ УКРАЈИНСКОГ ФРОНТА СОВЈЕТСКИМ ВОЈНИЦИМА

ИЗ ПРИВАТНЕ КОЛЕКЦИЈЕ

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Борбе за Београд биле су веома тешке. На слици: совјетски тенк испред београдске железничке станице

та на југозападном правцу у исто време кад и Трећи (20. октобра 1943). Од маја 1944. до краја рата тим фронтом је командовао генерал армије и маршал Совјетског Савеза Родион Малиновски. Према доступним подацима, у Београдској операцији је на разне начине учествовало 200–300 хиљада совјетских војника. Поменуте операције створиле су неопходне услове за завршну офанзиву на Београд из правца североистока. Истовремено је са југа према Београду напредовао 4. гардијски механизовани корпус.

Битка за Београд Битке за ослобођење југословенске престонице отпочеле су 14. октобра. У њима су учествовали црвеноармејци 4. гардијског механизованог корпуса, затим 73. и 106. гардијска и 236. стрељачка дивизија, артиљеријске бригаде, артиљеријски, минобацачки и самоходно-артиљеријски пукови, зенитноартиљеријска дивизија и три засебна зенитно-артиљеријска пука. Са југословенске стране у биткама за Београд учествовало је осам дивизија Прве пролетерске и 12. пролетерске бригаде. Прве су у град ушле јединице 4. гардијског механизованог корпуса генерала Жданова и југословенске дивизије пуковника Јовановића. Командант 4. гардијског механизованог корпуса наредио је совјетским тенкистима да на тен-

ковима повезу борце Прве пролетерске бригаде који су тако извршили десант. Велику помоћ јединицама Црвене армије пружио је мајор НОВЈ Марко Шијан. Он је совјетској команди ставио на располагање план града на коме су била обележена главна непријатељска митраљеска гнезда. Престоница Југославије у потпуности је ослобођена нешто касније, после жестоких борби. Било је то 20. октобра 1944. Београђани су са одушевљењем дочекали своје ослободиоце. Дан раније, 19. октобра, југоисточно од Београда ликвидирана је немачка војна групација у којој је било 20 хиљада војника. Наредног дана, 21. октобра, јединице Трећег украјинског фронта ослободиле су Краљево. Тако је пресечена железничка магистрала Београд–Солун, тј. коначно је решен и други задатак Београдске операције. Трећи задатак операције био је да се одсеку правци повлачења немачке групе армија „Е“ према Мађарској дуж Јужне и Велике Мораве. И он је решен у координацији са јединицама 13. корпуса НОВЈ и 2. бугарске армије. Захваљујући успешним заједничким операцијама ослобођени су стратешки важни градови Ниш и Лесковац. Јединице групе армија „Е“ биле су принуђене да ужурбано мењају правац повлачења и кренуле су према планинама Црне Горе и Босне, где су углавном разбијене.

Друже војниче, водниче и официру! Ступио си на територију Југославије, која нам је сродна по духу и крви. [...] Увек и на сваком месту се сећај да ниси дошао у Југославију да би јој наметао своје законе и обичаје, него да сустигнеш и

уништиш Хитлерове разбојнике који беже под твојим ударцима. [...] Помажи становништву Југославије и војницима и официрима Народноослободилачке војске Југославије у свему што доприноси нашој борби против заједничког непријатеља!

У Београдској операцији погинуло је око 4500 и рањено преко 14 хиљада бораца Црвене армије и њених савезника. Вермахт и његови савезници изгубили су 45 хиљада људи.

ослободиле Војводину, а почетком новембра су јединице Трећег украјинског фронта извршиле прегруписавање у правцу Будимпеште и Беча, форсирале су Дунав и ослободиле територије Југославије између Дунава и Драве. Слом немачких трупа током Београдске операције омогућио је јединицама НОВЈ да у новембру и децембру 1944. ослободе преостале делове Србије, Црне Горе и Македоније. По завршетку Београдске операције јединице Трећег украјинског корпуса пребачене су из Југославије у Мађарску, где је већ била у току офанзива трупа Другог украјинског фронта. У редовима Народноослободилачке војске Југославије посебно су истакнуте заслуге изванредних команданата. То су генерал Пеко Дапчевић, командант Прве армијске групе НОВЈ који је руководио јуришем на Београд са југословенске стране, генерал Коча Поповић, командант 2. армије НОВЈ, генерал Коста Нађ, командант 3. армије НОВЈ, генерал Петар Драпшин, командант 8. далматинског корпуса који је нанео одлучујући ударац „Српском добровољачком СС корпусу“. Тако је текло ослобађање Београда и Југославије у годинама Другог светског рата, у коме су одлучујућу улогу одиграле јединице Црвене армије уз подршку снага НОВЈ и у координацији са њима.

Резултати Београдске операције Најважнији резултати Београдске операције, поред ослобођења престонице Југославије, били

Стаљин је Титу дао гаранције да ће после ослобођења совјетске трупе бити повучене из Југославије су слом војне групације „Србија“, потискивање групе армија „F“ 200 km на север и стварање повољних услова за напредовање Црвене армије у офанзиви за ослобођење Источне Европе, а поготово у оквиру Будимпештанске операције. Одреди српских четника Драже Михаиловића и хрватских усташа повлачили су се на север, према Словенији, у покушају да успоставе сарадњу са јединицама словеначких домобрана и остацима „Српског добровољачког СС корпуса“. Одреди пронемачки настројене такозване „Владе националног спаса“ Милана Недића фактички су престали да постоје као војна сила. Крајем октобра су совјетске и југословенске трупе заједно

Историја

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ИНТЕРВЈУ НИКИТА БОНДАРЕВ

су их први пут испричали нису могли да замисле. Митови о зверствима утицали су на формирање свести целог поколења Југословена. Рецимо, ако разговарате са Србином из старе београдске породице, чији су старији рођаци доживели ослобођење Београда, чак и ако је он проруски настројен, у неком тренутку ће у разговору неизбежно почети да се појављују исти пропагандни антисовјетски митови: ми смо вам, наравно, захвални, и немојте погрешно да нас схватите, али ипак су се догодила сва та страшна злодела. Нико и не каже да тога није било. Ја сам лично радио на архивској грађи из тог периода. Без сумње, то се дешавало, зато то и јесте рат. Али били су то појединачни случајеви и истрага је спроведена у свим таквим ситуацијама, а совјетски војници и официри који су ухваћени врло строго су кажњени. У већини случајева су отпуштени из активне службе и послати у прогонство, а то је фактички било равно смрти. Међутим, у Титовој пропаганди сви ови случајеви су преувеличани и данас је веома тешко говорити о томе са Србима, јер ни у српској ни у нашој науци никада није дошло до критичког осврта на те информације. Моје београдске колеге већ одавно говоре о томе да је потребно да се објави антисовјетска литература из Титовог времена са критичким коментарима и да се тек тада однос српске јавности према овим догађајима може променити.

Откуда слика совјетског војника који Србију ослобађа, али узгред пљачка и силује? На ово тешко питање одговара историчар Никита Бондарев из Центра за евроатлантска истраживања Руског нститута за стратешка истраживања (РИСИ). НИКОЛА ЛЕЧИЋ, ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ

AFP/EASTNEWS

Совјетски стратези ослобођења

ТАСС

Фјодор Толбухин (1894–1949), маршал Совјетског Савеза. Током акција Црвене армије на територији Југославије командовао армијама Трећег и Четвртог украјинског фронта. Народни херој Југославије

Како се после 1948. мењао однос јавности у Југославији и постјугословенској Србији према чињеници да је Црвена армија земљу ослободила од нацизма? Какав је данас тај однос? Да није дошло до догађаја из 1948, историја сарадње СССР-а и Југославије била би историја успеха. Међутим, на однос према ратним догађајима све до данас снажно утиче Титова антисовјетска пропаганда из периода после 1948. Постоји злогласна књига под називом „Злочини под плаштом социјализма“, у којој се са злурадошћу наводе детаљи о томе како совјетски војници пљачкају цивиле и силују жене. Али након помирења Тита и Хрушчова 1955. сви примерци ове књиге били су уклоњени из библиотека. Данас је то библиографска реткост. Али опширни цитати из ове књиге могу се наћи у једној другој антисовјетској публикацији из тог времена — „Убијени људски обзири: злочинства црвеноармејаца у Југославији“ (1953). У српској колективној подсвести сви ти митови, ма како то било необично, настављају и даље да живе. Па и више од тога, приче о „зверствима војника-ослободилаца“ добиле су такве детаље какве ни они који

гославије страдали споменици совјетским ослободиоцима и заједничке гробнице? Прилично су страдали. Споменике су рушили и односили на отпад, а посмртне остатке пребацивали у заједничке гробнице или једноставно затрпавали. На њиховом месту су обично подизали споменике југословенским партизанима. Касније, након поновног успостављања сарадње са СССР-ом, део споменика совјетским војницима у Југославији је обновљен, а у Рузвелтовој улици у Београду је подигнуто совјетско споменгробље. Шта је још важно у овој причи: 20. октобра 2009. Србију је посетио председник РФ Дмитриј Медведев. Између осталог, у оквиру неполитичког дела ове посете он је у Београду открио споменик Александру Пушкину. Притом је он постављен на истом месту где је некада стајао споменик совјетским војницима ослободиоцима Београда. Да ли је у питању коинциденција или не — тешко је рећи. Али овај догађај се може протумачити као одрицање од свих остатака совјетске прошлости у руско-српским односима у корист „традиционалних“ идеала из пресовјетског времена. А то би могао бити један од значајних разлога да се дефинитивно забораве подвизи бораца Совјетске армије. Не треба дозволити да се тако нешто деси. Да ли руска страна предузима неке активности на том пољу? Данас су руске организације цивилног друштва у Србији прилично активне. Друга ствар је што се оне углавном баве

У којој мери су због погоршања односа између СССР-а и Ју-

ИЗ ПРИВАТНЕ КОЛЕКЦИЈЕ

Ко прља сећање на Црвену армију

Прочитајте пуну верзију: ruskarec.ru/34595

Споменик палим војницима Црвене армије на Тргу републике у Београду, уклоњен после 1948.

Првим светским ратом и имиграцијом. На пример, од новца „Гаспрома“ је подигнута капела у част војника који су погинули у Првом светском рату и обновљени су гробови руских имиграната. Мислим да ако успемо да покренемо питање запуштених споменика из Другог светског рата, још има шансе да они буду спасени. Шта се данас у српским школама говори о ослобођењу Београда? Шта данас у Србији значи „ антифашизам“? У српским уџбеницима стоји да је совјетска војска, наравно, дала свој допринос победи. Али то је речено у таквом смислу као да се каже „хвала Русима, али ми бисмо се на крају крајева изборили и сами“. То није истина. Унутрашњост земље је у то време заиста била донекле

ослобођена захваљујући локалним антифашистима. Али веома сумњам да су они имали снаге да заузму утврђени Београд. За то би им била потребна барем тешка артиљерија и авијација, а они ништа од тога нису имали. Београд је једноставно могао да остане под окупацијом до маја 1945. Данас, према речима српског социолога Тодора Куљића, „антифашистички дискурс у савременој Србији у принципу не постоји. Патриоте фашистичку окупацију и борбу против ње посматрају у контексту антизападне, отаџбинске парадигме, а либерали у оквиру антитоталитарне. И за једне и за друге комунизам и фашизам су једнако зло: у првом случају ради се о сукобу са интересима српског народа, у другом — са идеалима демократије.“

„Мој деда је ослобађао Београд“ ИЗ ПРИВАТНЕ КОЛЕКЦИЈЕ

Једна млада Рускиња, дописница „Руске речи“ из Београда, чији је деда ослобађао од окупатора град у коме она сада живи, са читаоцима дели своја сећања и размишљања.

ТАСС

Сергеј Бирјузов (1904–1964), маршал Совјетског Савеза. Током 1944. био је начелник штаба 4. украјинског фронта. У Југославији награђен орденом Народног хероја и Партизанском звездом 1. степена

Владимир Жданов (1902–1964). Командовао 4. гардијским механизованим корпусом. Народни херој Југославије. Једна од главних улица у Београду носила је његово име, али су јој 1997. вратили старо име — Ресавска.

ИЗ ПРИВАТНЕ КОЛЕКЦИЈЕ

ДИНАРА ГРАЧОВА

Свог деду по мајци видела сам само једном, када сам имала осам месеци. Било је то 1985. Деда је у нашој породици увек био главни јунак. Другачије није ни могло да буде, јер је он у Другом светском рату служио у Дунавској флотили, са којом је пола Европе ослободио од нацистичких завојевача. И Београд је један од градова које је он ослободио. То је град у коме ја данас живим. Мој деда Ибрагим Седајев родио се пре сто година, 23. фебруара 1914. Отишао је на фронт 1942, када му је било 28 година. Тада је бака већ носила моју маму. Стаљинградска битка је била у пуном јеку. Ослобођење Новоросијска и Крима било је дедино „ватрено крштење“. Тада је он служио у Азовској ратној флотили. Сећам се како сам још као дете читала школску свеску са светлољубичастим корицама, у коју је он калиграфским рукописом записао своја сећања. Свеска је касније нестала и једино што сам запамтила био је опис десанта у Керчанској луци, и вече уочи десанта, када су деди (а он је тада већ био командир) дошле девојке из вода

Потпоручник Ибрагим Седајев

„ПРИЛИКОМ ЗАУЗИМАЊА БЕОГРАДА ДРУГ СЕДАЈЕВ ЈЕ У ИЗВРШАВАЊУ БОРБЕНОГ АРТИЉЕРИЈСКОГ ЗАДАТКА СРУШИО МОСТ ПРЕКО КОГА ЈЕ ПРЕЛАЗИО НЕПРИЈАТЕЉ, СУЗБИО ЈЕ ПАЉБУ ЈЕДНЕ БАТЕРИЈЕ, УНИШТИО ОСАМ ЗАПРЕЖНИХ КОЛА СА НЕПРИЈАТЕЉСКОМ ВОЈНОМ ИМОВИНОМ, УНИШТИО ДВА МИТРАЉЕСКА ГНЕЗДА И НЕПРИЈАТЕЉСКЕ ВОЈНИКЕ У ЊИМА, ЧИМЕ ЈЕ ОБЕЗБЕДИО УСПЕХ АРМИЈСКИХ ЈЕДИНИЦА ПРИЛИКОМ ЗАУЗИМАЊА БЕОГРАДА“ — ИЗ ПОХВАЛНИЦЕ КОЈОМ ЈЕ И. СЕДАЈЕВ ОДЛИКОВАН ОРДЕНОМ ОТАЏБИНСКОГ РАТА ПРВОГ СТЕПЕНА

и замолиле да изљубе своје војнике за лаку ноћ, јер сутрадан је битка и не зна се шта ће бити после. Шта да се ради, деда им је дозволио. Сутрадан је Црно море постало црвено. Све девојке су изгинуле... Морам признати, не могу ни да замислим како се деда осећао када је покушавао да пренесе своја сећања на папир. Познато је да многи борци који су били на првој линији фронта касније често нису желели да причају о том крвавом фрагменту свог живота, а деда не само да је причао, него је и записивао. У пролеће 1944. на основу Азовске основана је Дунавска флотила, у којој је деда био командир Првог артиљеријског вода 508. засебне мобилне артиљеријске батерије. Вод је спадао у сектор обалске одбра-

не Дунавске флотиле, која је током борбених дејстава отварала паљбу по непријатељским артиљеријским положајима и преусмеравала њихову ватру на себе. Убрзо је дедин вод укључен у пратећи обалски одред и одиграо је важну улогу у пружању подршке борбеним дејствима Дунавске ратне флотиле у ослобађању Румуније, Бугарске, Југославије, Мађарске, Чехословачке и Аустрије од нацистичких и фашистичких завојевача. Батерије обалског одреда су до 9. маја 1945. учествовале у обезбеђивању 20 десантирања и 25 пута су ангажоване за пружање артиљеријске подршке речном крилу копнених трупа. Оне су за то време уништиле велики број непријатељске живе силе и велику количину непријатељске технике. Арти-

љерија пратећег обалског одреда пружала је значајну помоћ бродовима приликом пробоја кроз теснаце које је непријатељ блокирао. Артиљеријска паљба је имала одлучујућу улогу у покривању бродова у њиховој пловидби до места десанта. Када се шетам улицама Београда, често одлазим на обале Саве и Дунава и покушавам да замислим где се тачно налазио мој деда, које зграде је видео, са којим Србима је био у контакту после ослобођења. Успеси пратећег обалског одреда пет пута су истицани у наредбама врховног команданта. Међу јединицама које су се истакле 22. октобра 1944. приликом ослобађања Београда поменут је и пратећи обалски одред Дунавске флотиле. Тада, у октобру 1944, Београђани су разместили руске осло-

бодиоце у своје станове. Како је писао деда, Срби су их буквално носили на рукама од радости. Деду је примила једна жена, која је имала ћерку за удају. Ћерка јој је била балерина. Разуме се, младог руског ослободиоца нису остављали на миру, одмах су ударили у проводаџисање. Деда им је објаснио да он у отаџбини има ћерку и жену коју много воли, али балеринина мајка није одустајала: „Па шта, једна је већ била с тобом у браку, сад нека мало буде друга“. Није се имало куд, деда је морао хитно да напусти тај стан. И то није био једини разлог. Братислава, Будимпешта и Беч су чекали свог ослободиоца. Прочитајте пуну верзију: ruskarec.ru/34407

Економија

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Шта је потписано у Београду НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

Председници Путин и Николић и премијер Вучић посматрају потписивање споразума царинских служби РФ и Србије

Шта није потписано Међу потписаним документима нема новог споразума о Рускосрпском хуманитарном центру за ванредне ситуације у Нишу. „Уговор је био припремљен али није потписан“, тврди Владимир Кудрјавцев, представник центра у Нишу за међународне везе. Према његовим речима, овај документ би олакшао рад центра. Могућност за потписивање документа којим би се унапредио рад поменутог центра изазвала је забринутост на Западу, нарочито у САД, чија се војна база „Бондстил“ налази на Косову,

TASS

Не само возови Осим испоруке дизел моторних возова, програм сарадње обухвата изградњу и електрификацију 16 km другог колосека пруге Београд–Панчево, реконструкцију шест деоница трансевропског железничког коридора, као и обнову постојећег и изградњу другог, новог колосека на деоници Стара Пазова – Нови Сад. Поред тога, руски железнички стручњаци треба да реконструишу деоницу пруге Београд–Бар укупне дужине 200 km. Ови споразуми су део опсежног програма експанзије РЖД у Европи, што је стратегија коју руска компанија доследно спроводи. Низ споразума се односи на енергетску сферу: српска страна ће добити нове испоруке гаса у замену за плаћање дугова. Конкретно, Русија и Србија су потписале споразум о испорукама Београду до 5 милијарди кубних метара природног гаса годишње — до 2021. „Потписивањем овог споразума Србија је за себе обезбедила дугорочно снабдевање природним гасом и стабилност испорука током следећих 10 година. То је још један корак у јачању односа између Србије и Русије, која је један од наших главних спољнополитичких партнера“, изјавио је после потписивања докумената министар спољних послова Србије Ивица Дачић.

возова биће реализована на основу руског државног извозног кредита вредног 800 милиона долара, о којем су се министри финансија двеју земаља договорили још у јануару 2013. Први возови ће стићи у Србију за 15 месеци. У Србији се већ користи 12 возова овог типа: они су били произведени специјално за пруге европске ширине. Осим тога, Србија и Русија су потписале и споразум о реконструкцији три деонице трансевропског железничког коридора.

недалеко од Ниша. Западни медији, на пример „Дојче веле“, називају хуманитарну базу иза које стоји руско Министарство

за ванредне ситуације (МЧС) „прикривеним руским обавештајним пунктом“, без обзира на то што је центар у Нишу већ доказао шта му је права намена током недавних поплава које су погодиле Србију. Научни сарадник Одељења за савремену историју и социјално-политичке проблеме земаља Источне Европе Института за славистику Руске академије наука, Георгиј Енгељгарт, у изјави за издање „Слободна преса“ каже да постоје две варијанте: или је потписивање уговора о бази МЧС у Србији одложено због притиска из САД, или је уговор потписан без медијског публицитета.

Гас који се испоручује Србији намењен је искључиво за потрошњу на домаћем тржишту. У додатном протоколу српска страна гарантује да ће до краја 2014. исплатити дуг од 40 милиона долара за гас који је Србији испоручен 1990-их. Осим тога, у најскорије време треба да почну радови на изградњи српске деонице гасовода „Јужни ток“. Како је изјавио шеф руске државе Владимир Путин, реализација овог пројекта би Србији донела преко 2 милијарде евра нових инвестиција, као и суштинско јачање енергетске безбедности земље.

Општи утисак „Међудржавни договори пре

свега пружају могућност да се на нивоу корпоративног сектора води даљи дијалог, посебно када се ради о државним компанијама. Отвара се могућност размене технологија и покретања узајамних инвестиција“, каже Антон Сороко, аналитичар инвестиционог холдинга ФИНАМ. Према његовим речима, када се ради о споразумима који ће довести до реалне финансијске размене, треба споменути договор о реконструкцији железничке мреже — вредност споразума је 150 милиона долара.

Шта је остало нерешено „Србија је одувек била поуздан савезник Русије. У тешкој кризи Београд је принуђен да тражи подршку“, сматра главни аналитичар Инвестиционе компаније UFS Алексеј Козлов. Према његовим речима, посета Владимира Путина Београду уприличена је у правом тренутку како би руско-српски односи добили нови подстицај. „У целини, сусрет делегација наших двеју земаља је прошао у позитивном духу и у будућности се може рачунати на повећање постојећег обима сарадње, барем на основу споразума склопљених у Београду“, сматра Сороко. Међутим, по мишљењу стручњака, извесни елементи српскоруских пословних односа нису разматрани. Између осталог, руска страна је планирала да издејствује преиспитивање режима опорезивања компаније НИС, у којој контролни пакет акција припада руској компанији „Гаспром њефт“. Осим тога, како је за руску информациону агенцију ТАСС изјавио помоћник председника Русије Јуриј Ушаков, није решено ни питање дуга неких српских државних предузећа према НИС-у. „Руководство Србије нам је обећало да ће решити ту ситуацију, али засад обећање није испуњено. Крајем лета ове године у Србији је почела истрага околности под којима је дошло до приватизације ове компаније“, додао је Ушаков. Према подацима руске стране, „Гаспром њефт“ је у модернизацију НИС-а до сада уложио преко 2 милијарде долара.

Банкарство Како су се финансијске санкције одразиле на руске банке са „црне листе“ и да ли ће оне набављати новац из Азије?

Два и по месеца под санкцијама Највеће руске банке и компаније су већ преко два месеца под санкцијама. За све то време оне нису имале приступ западним финансијама.

TASS

АНТОН СВЕШЊИКОВ

Државне банке тренутно немају велике проблеме, јер им се на располагању налазе депозити грађана. Каматне стопе на депозите још нису подигнуте тако да велике банке на тај начин добијају стабилан прилив готовине у рубљама по релативно ниској цени. То потврђују стручњаци са којима је разговарала „Руска реч“, истичући да су главне тешкоће тек пред нама. Главни проблем за банке представља испуњавање девизних обавеза. Подсетимо да је банкарски сектор прошле године на тржиштима кредита повукао преко 14 милијарди долара, од којих је 70% отишло банкама под санкцијама. У периоду од септембра 2014. до марта 2015. банке треба да врате 34 милијарде долара спољног дуга. Како истиче Наталија Орлова, главни економиста „Алфа-банке“, санкције које су увеле ЕУ и САД проу-

Велике банке преко депозита грађана добијају стабилан прилив готовине у рубљама по релативно ниској цени

зроковаће проблеме са рефинансирањем на глобалном тржишту. Једно од могућих решења је да се девизни кредити узимају у земљи. Међутим, банке које се не налазе под санкцијама и имају приступ западном девизном тржишту, а то су углавном банке средње величине, не могу да узимају новац по условима по којима то чине лидери на тржишту. Осим тога, свака банка жели да заради на кредиту, додајући 1–2 процента камате.

Тако да на крају овакав аранжман испада сасвим неповољан. Што се тиче великих компанија на које се односе финансијске санкције, оне засад не наилазе на проблеме. „Многе компаније још нису потрошиле ресурсе које су набавиле почетком године, а неке од највећих компанија чак су успеле пре рока да исплате део западних кредита“, објашњава Игор Дмитријев, заменик председника Управног одбора Банке за поравнање и штедњу. Према

његовим речима, већ постоји тенденција повећаног кредитирања на домаћем тржишту, а предузећа кредите узимају од великих приватних банака. Тако руско Интернет издање РБК објављује да су нафтне компаније „Росњефт“ и „Гаспромњефт“ започеле преговоре о кредитирању са неколико приватних руских банака. „Откако су се за највеће руске кориснике кредита затворила западна кредитна тржишта, нама се обраћају лидерске компаније, које раније на нас нису обраћале пажњу, и ми добијамо прилику да са њима преговарамо и нудимо им наше производе. Послови засад нису склопљени, све је у фази преговора, али ни то само по себи није мало“, рекао је за РБК начелник одељења за синдициране кредите „Алфа-банке“ Алексеј Петров. Међутим, начелник сектора за синдицирано финансирање „Гаспромбанке“ Алексеј Котлов упозорава да руске банке неће моћи да спасу сваког. Према његовим речима, капитала на располагању нема довољно да може у потпуности да се компензује недостатак страних зајмодаваца и да се задовоље

све потребе у области кредитирања и инвестиција. Осим тога, многе банке радије повећавају своје резерве, него што капитал улажу у кредитирање, објашњава стручњак. Држава је спремна да делимично помогне државним банкама и великим компанијама. Председник РФ Владимир Путин је 2. октобра на Инвестиционом форуму у Москви потврдио да ће Русија банкама против којих је Запад увео санкције пружити помоћ у повећању капитала. Према речима Антона Сорока, аналитичара инвестиционог холдинга ФИНАМ, држава ће сигурно подржати првих пет банака са списка санкционисаних компанија.

Рефинансирање кредита у Азији? Према речима Кире Јухтенка, водећег аналитичара брокерске компаније FBS, убудуће ће државне банке у циљу да обезбеде потребна девизна средства повећати своје присуство на азијским финансијским тржиштима. „Излазак на азијско тржиште је могућ и потребан, али и ту постоји озбиљан проблем, јер

то тржиште није тако велико као што се чини и тешко да ће сви који то желе моћи да повуку довољну количину средстава по каматним стопама које одговарају руским банкарима“, истиче Сороко. Азијска тржишта капитала су пре додатна перспективна опција за узимање релативно јефтиних зајмова.

Могуће решење проблема? На руском банкарском тржишту је у међувремену дошло до индикативне пословне погодбе. Банка ВТБ је 20% акција своје кипарске ћерке компаније RCB Bank Ltd. продала свом дугогодишњем партнеру, банци „Откриће“ („Открытие“), на коју се санкције не односе. По мишљењу стручњака, ВТБ банка на тај начин жели да сачува кипарску RCB банку од санкција. Према речима аналитичара Јелене Федоткове, циљ ВТБ је да смањи свој удео у банци до нивоа испод 50%, јер тако предузеће губи статус ћерке компаније.

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Наука и технологија

Космос Државна дума РФ ратификовала нацрт закона о сарадњи између Русије и Кубе у космичкој сфери ©АЛЕКСАНДАР МОКЛЕЦОВ/РИА НОВОСТИ

Русија и космичке амбиције Латинске Америке ТАТЈАНА РУСАКОВА

Државна дума РФ је 22. октобра ратификовала споразум између Русије и Кубе о сарадњи у истраживању и коришћењу космичког пространства у мирнодопске сврхе. Закон је унет у Државну думу у јулу ове године, а сам споразум је потписан још 2013. у Хавани током зва ничне посете премијера Дмитрија Медведева Куби. Споразум се тиче заједничких пројеката у области геодезије, метеорологије, телевизијског и радијског емитовања, сателитске комуникације (укључујући постављање станицa за корекцију и мониторинг система ГЛОНАСС). Стране такође планирају заједничку разраду космичке технике и нових технологија.

Уклањање царинских баријера Како се наводи у тексту спора-

зума, сарадња ће обухватити широк спектар заједничких пројеката — од даљинског сондирања Земље из космоса до разраде технике и технологије у космичкој сфери и многим другим областима. Текст документа се дотиче и питања заштите права на интелектуалну својину, регулисања спорова између страна у случају конфликта, питања одговорности и надокнаде штете. Донета је одлука да се у циљу интензивнијег развоја заједничких космичких програма роба која је специјално намењена за употребу на заједничким пројектима приликом преласка царинске линије ослободи од царинских дажбина и пореза.

Историја сарадње Руско-кубански заједнички пројекти у космичкој сфери потичу још од 1960-их. Кубанци су добијали податке о вишим слојевима јоносфере помоћу руских сателита, а у близини града Сантијаго де Куба изграђена је станица која је надгледала совјетске високоорбиталне научне сателите.

Руско-кубански заједнички пројекти у космичкој сфери потичу још од 1960-их. На слици: станица „Карибе“ на Куби

PHOTOSHOT/VOSTOCK-PHOTO

Космичке амбиције латиноамеричких земаља јачају, а Русија им помаже да постану пуноправни чланови „космичког клуба“.

Русија жели већи број земаљских станица ГЛОНАСС-а на западној хемисфери

Поред тога, на Куби је у оквиру совјетско-кубанске техничке сарадње уз учешће совјетских стручњака била изгра. ђена станица за космичку комуникацију „Карибе“. Она је

постала један од елемената телекомуникационог система „Интерспутњик“, који је повезивао све телекомуникационе сателите социјалистичких земаља. Тај систем је постао други међународни систем сателитске комуникације на свету после система „Интелсат“. Током 1980-их Куба је у космос послала свог првог космонаута у оквиру програма „Интеркосмос“ — био је то Арналдо Тамајо Мендез. Он је провео осам дана на совјетској орбиталној станици „Саљут-6“. Након распада СССР-а заједничка сарадња у тој сфери (као и у многим другим) била је обустављена, али је, готово двадесет година касније, поново обновљена. Русија је још 2008. изразила намеру да помогне Куби да изгради свој сопствени космички центар. Како је за „Руску реч“ изјавио бивши директор „Роскосмоса“ Анатолиј Перминов, земље су намеравале да заједно употребе са-

телите за даљинско сондирање Земље, а центар на Куби је био потребан за обраду података добијених помоћу сателита. Ипак, данас се не зна ништа о стању овог пројекта.

У перспективи — ГЛОНАСС Са Кубанцима су тада, током 2008, одржани прелиминарни разговори о руском сателит-

Током 1980-их Куба је у оквиру програма „Интеркосмос“ у орбиту послала свог првог космонаута ском навигационом систему ГЛОНАСС, пандану америчког система GPS. Како би повећала прецизност свог навигационог система, Русија тежи ка максималном географском ширењу позиција земаљских станица свог система, које добијају информације са сателита на гео-

стационарној орбити. У намери да повећа број таквих станица на западној хемисфери, Русија води преговоре о њиховом размештању на територији земаља Латинске Америке. Споразум о размештању станица система ГЛОНАСС на Куби већ је ратификован. Ове године је одобрен нацрт закона о ратификацији споразума о космичкој сарадњи са Никарагвом, којим је такође уговорено постављање земаљских станица ГЛОНАСС-а на територији те земље. Преговори се воде и са Мексиком. Латиноамеричким земљама које покушавају да реализују сопствене космичке програме неопходни су одговарајућа инфраструктура и технологије, а Русија је спремна да их уступи. Уз учешће руских научника већ је конструисан перуански сателит „Часки-1“, а руске ракете-носачи у орбиту већ лансирају аргентинске и уругвајске сателите.

Археологија На Колском полуострву путници могу да наиђу на велике камене лавиринте, старе најмање 4000 година

Тајанствени лавиринти Крајњег Севера ЈЕЛЕНА БОЖКОВА

Истраживачи организације „Космопоиск“ су почетком октобра ове године завршили експедицију на Колско полуострво на крајњем северозападу Русије, где је откривено више од пет тајанствених камених лавирината. Неки од тих археолошких споменика настали су 2000 година пре нове ере. Дакле, старији су од египатских пирамида. Наука ове лавиринте повезује са религијским представама народа Севера. Али, директор „Космопоиска“ Вадим Чернобров и његова екипа желе да докажу да су они имали другу намену: они верују да су камене шаре лавиринта древним морепловцима служиле као нека врста „светионика“. До најпознатијег лавиринта изнад поларног круга Русије може се стићи пешице из градића Кандалакша на југу Колског полуострва (1296km северно од Москве). Стаза води кроз борову шуму, а волонтери локалне еколошке организације

поставили су путоказе да туристи не би залутали. Древни градитељи су лавиринт изградили на полуострву савршено кружног облика. Пролази лавиринта грађени од камена зарасли су у траву и маховину. Исти такви лавиринти налазе се на обали Белог и Баренцовог мора, у скандинавским земљама и на Британским острвима.

Хипотезе и докази „Морепловцима је било потребно да обележе места где су могли безбедно да пристану, као и места одакле су од обале могли да се отисну на отворено море“, сматра Вадим Чернобров. „Због страха од олуја у древна времена људи су се трудили да плове дуж обале, али на многим местима су скраћивали пут пловећи кроз заливе или по отвореном мору. Лавиринти су били путокази који су древним морепловцима показивали пут дуж обале.“ Да би доказали своју теорију, учесници експедиције су детаљно испитали лавиринте. Покушали су да утврде на којој удаљености су били видљиви са мора. По мишљењу Черноброва, лавиринти су били кружног облика како би мореплов-

LORI/LEGION MEDIA

Према слову науке, шаре кружног облика биле су путокази у царство мртвих. Али, има и оних који желе да докажу другачију хипотезу: да се ради о светионицима.

Лавиринт поред градића Кандалакша

ци могли да их виде са удаљености од неколико километара током целог поларног дана, без обзира на положај сунца. За време експедиције истраживачи су више пута приметили да се лавиринт никада не налази у сенци стена или дрвећа, већ га сунчева светлост увек обасјава. Зато се као контраст истиче у оскудном поларном пејзажу. Занимљиво је да је лавиринт видљив и данас, иако је обрастао маховином и лишајем. Контуре лавиринта се јасно виде чак и зими, под снегом дебљине 10 до 20 центиметара. Када би нападало још

више снега пловидба се прекидала до пролећа. У научним круговима оваква хипотеза „Космопоиска“ не наилази на одобравање. Већина научника сматра да су се лавиринти користили у верским обредима, на пример у онима у којима се призивао богат улов рибе. Шаре кружног облика могле су да служе као „путокази“ у царство мртвих који су душу умрлог спречавали да се врати у свет живих. Верзију према којој су тајанствени лавиринти били оријентири за морепловце научници сматрају лаичком. „Могу ли

присталице такве хипотезе да наведу бар један историјски извор у коме неко од морепловаца прича о томе како му је лавиринт помогао да се оријентише? Највероватније да не могу. Такви извори мени нису познати, а наука мора да се ослања на историјске податке“, објашњава научни сарадник Мурманског обласног завичајног музеја Константин Коткин.

Богат улов у лавиринту У научним чланцима и студијама посвећеним лавиринтима наилазимо на још једну хипотезу. Пошто су лавиринти гра-

ђени поред мора, на местима богатим рибом, древни људи су их можда користили за риболов. Риба је упадала у компликовани лавиринт за време плиме и није могла да исплива из њега када наступи осека. У ову хипотезу такође мало ко верује. По мишљењу Коткина, да би се тако ловила риба, било би потребно саградити много лавирината на малом растојању, као што рибари постављају мреже. То је, наравно, неизводљиво. Спорно је и питање када су лавиринти настали. Научници су средином 20. века њихову старост процењивали на 4 хиљаде година. Неки савремени истраживачи тврде да су камени лавиринти настали знатно касније. „Сами лавиринти нам не откривају ништа, па је веома тешко прикупити поуздане доказе и зато постоје различите претпоставке. Најважније је да се све хипотезе заснивају на већ провереним чињеницама“, каже Коткин. „У сваком случају, лавиринти су драгоцени археолошки објекти који говоре о јединственој прошлости руског Севера.“

Култура

УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

КАЛЕИДОСКОП

Музеји Планови славног санктпетербуршког музеја за наредна два и по века

„Ермитаж“: 250 година уметничког гиганта

КЊИЖЕВНОСТ 200 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА МИХАИЛА ЉЕРМОНТОВА SHUTTERSTOCK/LEGION-MEDIA ALAMY/LEGION MEDIA

Зимски дворац, главно здање „Ермитажа“ на ветровитој обали Неве у Санкт Петербургу, има више стотина раскошних сала, од којих су многе саме по себи уметничка дела

Мачке-чувари у државној служби

КОМЕРСАНТ

Руски државни музеј „Ермитаж“ корисници највећег светског туристичког портала „TripAdvisor“ прогласили су најбољим европским музејем. Иза „Ермитажа“ остала је галерија Академије лепих уметности у Фиренци и париски музеј „Д'Орсе“. Иако постоји већ 250 година, за „Ермитаж“ је наступио период новог процвата. Музеј се тако ширио и развијао можда само у време Катарине Велике, која га је основала. Императорка је 1764. од берлинског трговца купила 225 слика холандских, фламанских и италијанских сликара. Данас се у фондовима музеја чува 96 слика из колекције Катарине Велике која је првобитно била изложена у удаљеним просторијама дворца. Зато је музеј назван „ермитаж“, што на француском значи „самоћа“. Током последњих десет година у раду „Ермитажа“ догодиле су се велике промене: музеју је на коришћење предата зграда Главног штаба која се налази са друге стране Дворског трга. Зграда Главног штаба подигнута је 1829. Скоро два века овим зда њем одјекивала је шкрипа официрских чизама, али сада ће је сменити тихи кораци љубитеља уметности. Сада се ту налази стална поставка савремене уметности која је по први пут добила посебан простор у оквиру музеја чија је изложбена политика дуго била конзервативна. У новим салама „Ермитажа“ последњих неколико година се одржавају изложбе које имају неједнозначан одјек у јавности. Тако је 2012. одржана контроверзна изложба „Џејк и Динос Чепмен: весео крај“, на којој су амерички сликари у карикатурној форми изразили свој однос према страдању у Ауш-

О „Ермитажу“ брине и специјалан одред мачака. Оне чувају уметничка дела од глодара још

У БРОЈКАМА

2,5 милиона посетилаца годишње посети „Ермитаж“ и прође кроз стотине раскошних сала

3 милиона експоната, укључујући раритете из праисторије, антике, словенског света и са Истока

2500 запослених: њихови претходници спасли су фонд музеја током Опсаде Лењинграда

УВЕК ОНЛАЈН RUSKAREC.RU

Колекција текстова поводом 100 година Првог светског рата

Комплетна архива штампаних издања ruskarec.ru/e-paper/archive Читајте на својој омиљеној платформи!

од оснивања установе 1764. Радници музеја су установили да ако број мачака пређе 60, оне почињу да се боре између себе и да занемарују своје обавезе. Маце имају чак и радне књижице са фотографијама, и о њима се води брига у сваком погледу — добро их хране, а када се разболе — имају ветеринарску негу. Постоји чак и Дан мачака Ермитажа, који се обележава сваког 28. марта.

ћава директор Пиотровски. Најважнији циљ „Ермитажа“ у будућности је очување музеја као ризнице светског искуства у чувању уметнина и тежња да то искуство буде што доступније без намере да се уновчи бренд „Ермитажа“ као једног од водећих светских музеја. „У свету стално покушавају да дефинишу критеријуме успеха музеја и неретко том питању приступају чисто статистички“, каже Пиотровски. „Међутим, прави критеријум успеха музеја је активно учешће у његовом раду и развоју како запослених, тако и посетилаца и житеља града и земље где се музеј налази. Велики музеј попут ‘Ермитажа’ је отворена и слободна културна институција; у њему ради или га посећује велики број људи, јер у таквом музеју свако може пронаћи много тога интересантног“.

ТАСС

ИЉА КРОЉ, ГЕОРГИЈ МАНАЈЕВ, ДМИТРИЈ РОМЕНДИК

вицу. Прошле године је отворена изложба „Савремена уметност Јапана“, на којој је посебну пажњу привукла инсталација Мотои Јамамото: на паркету у сали Главног штаба изложен је лавиринт направљен од соли. Најважнији уметнички догађај ове године је јубиларни десети европски бијенале савремене уметности „Манифеста“, који се одржава у Санкт Петербургу и траје до 31. октобра. „У Русији никада раније није организована тако значајна изложба на врхунском нивоу“, каже директор „Ермитажа“ Михаил Пиотровски. „До сада смо организовали своје изложбе од којих су неке биле заиста добре, а неке лошије. Сада је у нашем музеју изложба настала у Европи и за Европу. Овогодишњи европски бијенале савремене уметности по први пут се одржава ван ЕУ.“ Историчар уметности Наталија Семјонова говори о специфичности музеја: „‘Ермитаж’ је једини музеј у Русији који има отворени депо где се чувају експонати који нису део сталне музејске поставке, али посетиоци ипак могу да их виде“. По мишљењу америчког новинара Џона Варолија, који је у Русији живео 13 година и пише о руској култури, „Ермитаж“ се разликује од осталих великих музеја у свету самим тим што је смештен у тако јединственом здању какво је Зимски дворац: „На пример, ‘Лувр’ има интересантнију колекцију, али се налази у згради која делује суморно и непривлачно. Зимски дворац, тај величанствени а ипак удобни дом руских императора, толико плени својим ентеријером да понекад привлачи више пажње страних посетилаца од саме колекције, која је не сумњиво једна од најбољих на свету.“ „Ермитаж“ ће велики јубилеј, 250-годишњицу постојања, обележити по традицији 7. децембра. „Отворићемо нове и реновиране делове музеја: источно крило зграде Главног штаба, нову зграду у Старом селу, зграду ‘Малог Ермитажа’ и депо поред музејског позоришта“, обе-

КИНЕМАТОГРАФИЈА СВЕТСКА ПРЕМИЈЕРА „СУНЧАНИЦЕ“ У БЕОГРАДУ Светска премијера новог филма Никите Михалкова „Сунчаница“ („Солнечный удар“) одржана је 3. октобра у београдском Сава центру. У најновијем делу руског оскаровца глуме Викторија Соловјова и српски глумац Милош Биковић, а у реализацији су учествовали многи српски филмски радници. Сценарио је писан на основу истоименог романа нобеловца Ивана Буњина.

„Ермитаж“, један од најбогатијих и најлепших светских музеја и највећа ризница уметности у Русији, ове године обележава 250 година постојања.

Државни академски руски хор „А. В. Свешњиков“ наступа у Бољшом театру на гала-концерту поводом 200. рођендана Михаила Љермонтова (1814–1841). Иако је стварао само 13 година, Љермонтов се сматра водећим представником руског романтизма. Филмови по његовим делима снимају се више од 100 година: још 1911. у Италији је екранизована поема „Демон“.

ФЕСТИВАЛИ ЦРВЕНА ЛИЦА КРУГА СВЕТЛОСТИ У Москви је 10–14. октобра одржан годишњи међународни фестивал „Круг светлости“. Током овог догађаја најпознатије московске грађевине, као што су Бољшој театар, главно здање МГУ „Ломоносов“ и ТВ-торањ „Останкино“, постају „платна“ за спектакуларне светлосне пројекције. На слици: светлосни ефекти на ВДНХ.

Читајте нас поново у „Политици“

РАЗМЕНИТЕ МИШЉЕЊЕ НА /ruskarec

ruskarec.ru/30025 /ruskarec

Имаги-нација, национална имагинација: зароните у чудесне светове руских уметника! ruskarec.ru/imagi-nacija

26. новембра