ruskarec.ru, rs.rbth.com
Број 22, 26. новембар 2014. Дистрибуира се у сарадњи са дневним листом
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Путовања
Самит Г-20 у Бризбејну: БРИКС против Г-7
Зимски рат: пре 75 година отпочео је војни сукоб СССР-а и Финске
Гатчина: од малтешких витезова до аероплана
СТРАНА 2
СТРАНА 6
LEGION-MEDIA
Историја © РИА „НОВОСТИ“
GETTY IMAGES/FOTOBANK
Политика и друштво
СТРАНА 8
Росијска газета уређује прилоге o Русији у 29 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг
Русија и Србија Балансирање између војнополитичких сила у све јачој геополитичкој олуји: мудра стратегија или опасна игра?
Реанимација несврстаности
Припадник Оружаних снага Руске Федерације на полигону „Никинци“ током вежбе „Срем 2014“ AP
Иако је самит Г-20 у Бризбејну показао да Запад нема намеру да промени политику према Москви, Војска Србије је одржала вежбе и са Русијом и са НАТО-ом. ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ
Није се честито ни завршила тактичка војна вежба оружаних снага Србије, највећа у последњих 30 година, под нази-
бра. Иако вежба званично има само скромни епитет „мултинационална“, практично све стране учеснице су чланице НАТО-а, а вежбу из серије „Платинасти вук“ у јулу ове године надгледао је и амбасадор САД у Србији, Мајкл Кирби. Пробајмо да проникнемо у смисао и садржај тих војних игара. Кулминација руско-српских антитерористичких мане-
вом „Срем 2014“, у којој су учествовали и руски падобранци (вежба је трајала од 6. до 16. новембра), а већ 17. новембра је кренула у акцију морнаричка пешадија САД у оквиру заједничке војне вежбе Србије и Северноатлантске алијансе. Вежба Војске Србије и НАТО-а „Платинасти вук 15“ одржава се на полигону „Југ“ код Бујановца и трајаће до 28. новем-
вара на полигону „Никинци“ у Срему била је специјална операција заузимања и уништавања базе условних паравојних јединица и ослобађања талаца. Према саопштењу информативне службе Министарства одбране Русије, „током заједничких дејстава десантних падобранских јединица и војно-транспортне авијације ратног ваздухопловства оружаних снага
Музеји Како су се колекција наказа и Русија као научна велесила сусрели у визији Петра I
Једна наизглед морбидна соба у Кунсткамери, елегантном барокном здању на обали Неве, представља својеврсни епицентар руског интелектуалног живота. НИКОЛА ЛЕЧИЋ
Музеј антропологије и етнографије „Петар Велики“ Руске академије наука (МАЭ РАН) у Санкт Петербургу ове године обележава 300 година постојања. Елегантно зелено здање у коме је музеј смештен, саграђено у стилу петровског барока на обали Васиљевског острва наспрам Емитажа, познатије по свом старом имену које
Не пропустите ни веб-сајт ни штампана издања!
му је дао сам Петар Велики — Кунсткамера — једна је од најстаријих зграда Санкт Петербурга. Упућенији ће зграду препознати и са грба данашње Руске академије наука. Када посетилац прође просторије са узбудљивим етнолошким колекцијама које су са свих континената донели руски антрополози од 18. до 20. века, наићи ће на салу са безазленим називом: „Прве природњачке колекције Кунсткамере“ — у којој се налази најстарија музејска збирка, коју је сакупио лично Петар Велики почетком 18. века. Ако је неприпремљен, посетилац у тој сали може да
SHUTTERSTOCK/LEGION-MEDIA
Вољене наказе Петра Великог
На кули Кунсткамере налази се сферични астролаб који симболизује Сунчев систем
Штампана издања RBTH излазe месечно у водећим светским листовима. Садржај представља пажљиву селекцију текстова и анализа који приказују Русију и руско гледиште на најважније догађаје у земљи и свету. Архива штампаних издања на српском: >> ruskarec.ru/e-paper
доживи приличан шок. На старинским полицама у стотинама стаклених тегли у раствору стоје делови људских тела и ембриона украшених цвећем, морским створењима и малим чипканим прекривачима. У другим теглама стоје препарирана новорођена деца и делови њихових тела са свим могућим врстама деформитета. Међу витринама су распоређени мали костури сијамских близанаца сраслих на најразличитије начине и препарирана наказна младунчад разних животиња. Натписи у сали воде посетиоца у бизарни свет развијене индустрије чувања мртвих тела са почетка 18. века, када су се мајстори са истинском усрдношћу такмичили у квалитету резања људских ембриона и инвенцијама око тога шта и како сипати у мртве органе или
Русије и специјалних јединица копнене војске оружаних снага Србије увежбани су задаци извођења специјалне операције заузимања и уништавања базе условних паравојних јединица и ослобађања талаца“. Како наводи руска страна, приликом извођења операције ангажован је сав борбени арсенал који поседују поменуте јединице: преносни противтенковски ракет-
ни системи 9К 111 „Фагот“, десантна борбена возила БМД-2, оклопни транспортери БРД-М, минобацачи калибра 60mm, бацачи граната РПГ-18 „Муха“ и стрељачко оружје. У складу са планом вежбе, у циљу реализације извиђачких дејстава на терену где се налазе условни терористи искрцане НАСТАВАК НА СТРАНИ 5
ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА ТАСС
САОБРАЋАЈ СА АЕРОДРОМА ДО ЦЕНТРА МОСКВЕ НА ДВА СПРАТА
Први двоспратни електрични воз ЕШ2 у депоу Белоруске железничке станице у Москви. Овакви возови ће ускоро превозити путнике са московских међународних аеродрома. Вожња возовима компаније „Аероекспрес“ представља најудобнији начин да се дође до центра престонице, и траје само 30–40 минута.
НАСТАВАК НА СТРАНИ 7
Наш сајт је живо место на коме се свакодневно појави велики број текстова и коментара читалаца. Пратите Русију кроз наше анализе, вести, раскошне фото-галерије, графиконе и видео-материјале, и учествујте у дискусији са другим читаоцима! Пријавите се за обавештења путем поште: >> ruskarec.ru/subscribe
02
Политика и друштво
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
КАЛЕИДОСКОП
Геополитика Усаглашени политичко-економски наступ земаља БРИКС-а у Бризбејну
Самит Г-20: БРИКС против Г-7 ТАСС
РЕЛИГИЈА ПАТРИЈАРХ РПЦ КИРИЛ У ПОСЕТИ БЕОГРАДУ Патријарх московски и целе Русије Кирил боравио је од 14. до 16. новембра у Београду. Током посете он је освештао руски некропољ (на слици) и новоизграђени споменик императору Николају II, разговарао са представницима државе и СПЦ и примио почасни докторат Универзитета у Београду из теолошких наука.
Више о Г-20: ruskarec.ru/g-20 AP
Предлог Аустралије да се Русији не дозволи учешће на самиту није прошао, јер се такве ствари у Г-20 решавају консензусом
Сусрет БРИКС-а у Бризбејну потврђује да сада унутар Г-20 са једне стране постоје „велика седморица“, која представљају Запад, а са друге „петорка“ БРИКС-а.
АНАЛИЗА
„Украјински“ самит Г-20 само појачао конфронтацију
ЈУРИЈ ПАНИЈЕВ
Након што је 15. новембра стигао на самит Г-20 у Аустралији, председник РФ Владимир Путин је пожурио на састанак са лидерима земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република). Руски лидер је од њих добио подршку по питању санкција, која му је тренутно неопходна. Уследило је разматрање процеса оснивања заједничких финансијских институција које ће водећим земљама у развоју помоћи да се изборе са последицама светске кризе. Како је саопштио помоћник председника РФ Јуриј Ушаков, лидери земаља БРИКС-а су током сусрета заступали став да су санкције Запада против Русије незаконите. „Сви су они изјавили да санкције крше Повељу УН и да спречавају економски опоравак“, истакао је Ушаков. „Путин је у Бризбејну доживео низ ситних провокација, почев од тога да су га на аеродрому дочекали државници нижег ранга, па све до оштрих изјава канадског премијера Харпера. Према руском председнику разумевање су показали само партнери из БРИКС-а“, сматра председник Центра за политичке технологије Игор Буњин. Међутим, главна тема консултација у Бризбејну била је реформа ММФ-а. У саопштењу за штампу објављеном након сусрета такође се наводи да су лидери земаља БРИКС-а разочарани што реформе Међународног монетарног фонда нису реализоване и да су предложили да се размотре могући потези у случају да САД до краја 2014. не ратификују одлуку о прерасподели квота.
Раздор унутар Г-20 Притајено неслагање између БРИКС-а и ММФ-а траје одав-
Андреј Иљашенко ПОЛИТИКОЛОГ
И поред жестоке критике и протоколарне заједљивости, председник Путин је задовољан резултатима самита Г-20 у Бризбејну. Иако је Г-20 искључиво економски формат, сусрет је унапред схваћен као поприште жестоке конфронтације између Русије и Запада по украјинском питању. Домаћин самита, аустралијски премијер Тони Ебот, предлагао је, на пример, да се Русија искључи из списка земаља које учествују у самиту. Та идеја, међутим, није прошла, јер се таква питања решавају консензусом, а он није постигнут. Па ипак, САД, Велика Британија, Канада и Аустралија су у самиту виделе могућност да се Путину приреди демонстративно „бичевање“.
та и по политичким питањима. Са друге стране, Барак Обама је поново предложио светским медијима мрачан асоцијативни низ: ебола, Русија, „Исламска држава“, а затим је одржао сусрет са лидерима ЕУ који је готово у потпуности био посвећен Украјини. Према Обамином мишљењу, ако Кремљ не промени став према Украјини, „наставиће се изолација у којој се сада налази Русија“. Са таквим „пртљагом“ су стране приступиле раду на заједничким седницама.
У таквим околностима Путин је свој боравак у Аустралији почео сусретом са лидерима БРИКС-а. Тај сусрет је већ постао традиционалан, јер шефови Русије, Кине, Индије, Бразила и ЈАР на тај начин демонстрирају заједничку позицију у оквиру Г-20, пре свега по економским, али овога пу-
Један од најважнијих сусрета био је четворочасовни разговор Путина са немачком канцеларком Ангелом Меркел и председником Европске комисије Жан-Клодом Јункером. О том разговору се ништа не зна, али је извесно да су Немци оријентисани на преговоре, а не на изолацију Русије. То је потврдио и министар економије Немачке Зигмар Габријел: „Добро је што су Ангела Меркел и [шеф дипломатије] Штајнмајер усредсређени на дијалог, а не на конфронтацију, као остали. На пример, ја сматрам да је потпуно погрешна реакција НАТО-а, који непрестано звецка оружјем близу руских граница.“
но. На Самиту Г-20 у септембру 2013. у Санкт Петербургу лидери БРИКС-а су изразили наду да ће до јануара 2014. ММФ реализовати петнаесту прерасподелу квота. Она се тиче повећања удела земаља „петорке“ у капиталу ММФ-а. Кина би по квотама заузела треће место после САД и Јапана, Индија осмо, а Бразил десето. Услед тога ће се смањити удео САД. Због тога Конгрес досад није ратификовао одлуку о прерасподели квота. Притом шефови држава БРИКС-а истичу да
се прекомерним одлагањем ратификације реформи ММФ-а не поштују заједничке обавезе лидера Г-20, које су усвојене још 2009. „Сусрет БРИКС-а у Бризбејну потврђује да у оквиру Г-20 са једне стране имамо ‘велику седморицу’, која представља Запад, а са друге ‘петорку’ БРИКС-а. И све дискусије унутар Г-20 се воде између Запада и БРИКС-а, што се односи и на питање реформи међународних финансијских структура“, изјавио је за „Руску реч“ заменик пред-
седника научног савета Националног комитета за истраживања БРИКС-а и директор Института за Латинску Америку РАН Владимир Давидов. „САД грубо саботирају одлуку о новим квотама у ММФ-у. САД, као и увек, делују у духу једнополарног света, али то им се неће исплатити.“
БРИКС оснива пандан ММФ-у Лидери БРИКС-а су у Бризбејну истакли да су споразуми о оснивању Развојне банке и заједничког фонда условних девизних резерви, потписани у јуну на 5. самиту ове организације, „подигли сарадњу у оквиру БРИКС-а на принципијелно виши ниво“. Они су у Бризбејну најавили оснивање привременог Савета директора Нове развојне банке. Руководилац овог тела ће бити именован до следећег самита организације, који ће се одржати за време руског председавања. Шести самит БРИКС-а ће се одржати, како је најавио Путин, 8. и 9. јула 2015. у Уфи. Владимир Давидов је истакао да земље БРИКС-а данас имају за циљ да продубе међусобну сарадњу. „У оквиру БРИКС-а се издвојило неколико пројеката који су изузетно практичног карактера, пре свега оснивање нове Развојне банке и фонда девизних резерви. Њихов укупан капитал је импресиван — 200 милијарди долара“, сматра Давидов. Сарадња унутар БРИКС-а напредује и на другим фронтовима. Према речима Путина, индустријска и технолошка сарадња је све ефикаснија, покрећу се нови заједнички пројекти у сфери енергетике, експлоатације и прераде рудних богатстава, у агроиндустрији и у сфери високих технологија. „Ми заступамо заједничке ставове што се тиче међународне информационе безбедности и размењујемо искуства у решавању акутних социјалних про блема у сфери заштите здравља, образовања и науке“, додао је председник РФ.
ТАСС
РУСИЈА И УКРАЈИНА ОДРЖАНИ ИЗБОРИ У ДОЊЕЦКУ И ЛУГАНСКУ У самопроглашеној Доњецкој и Луганској Народној Републици 2. новембра одржани су избори за председнике и посланике народних савета. Став Министарства спољних послова РФ био је да Москва те изборе „поштује“, али то, према речима помоћника председника РФ Јурија Ушакова, не значи да их Русија и „признаје“.
ТАСС
ТИХООКЕАНСКИ РЕГИОН У ПЕКИНГУ ОДРЖАН САМИТ АТЕС У Пекингу је 5–11. новембра одржан Самит Азијско-тихоокеанске економске сарадње (АТЕС). Према речима стручњака, Русија је подржала кинеску визију интеграције у овом региону, што је у складу са противљењем Москве и Пекинга плану САД о стварању Транспацифичког партнерства, из кога би Русија и Кина биле изузете.
© РИА „НОВОСТИ“
БЕЗБЕДНОСТ КОНТРОЛА ОДБРАНЕ ЗЕМЉЕ У ЈЕДНОМ ЦЕНТРУ У Москви 1. децембра почиње са радом Национални центар за управљање одбраном, на чијем је стварању Министарство одбране по налогу председника РФ радило целе године. Из овог тајног комплекса војска може да прати ситуацију у целом свету и да адекватно реагује у случају нагле промене безбедносне ситуације.
СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • VEČERNJI LIST, ХРВАТСКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, THE INTERNATIONAL NEW YORK TIMES, THE WALL STREET JOURNAL И FOREIGN POLICY, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА
Погледи
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
03
Фјодор Лукјанов ПОЛИТИКОЛОГ
јутро 8. новембра сам скочио као опарен — успавао сам се! Није никакво чудо — до касно у ноћ сам састављао тезе за реферат на конференцији посвећеној 25-годишњици пада Берлинског зида. У новоотвореном комплексу на Потсдамском тргу са понешто старомодним називом „Заједничка европска кућа“ сутра се окупљају уредници аналитичких часописа са простора од Лисабона и Рејкјавика до Владивостока и Бусана. Кућа је одавно постала евроазијска, али центар носи име по иницијалној замисли Михаила Горбачова. Журим на станицу да не закасним на експресни воз Москва–Берлин. Откако је пре шест година отворена брза пруга на овој релацији, готово сам престао у Европу да путујем авионом... Али, какав је то необичан звук... Тад сам се заиста пробудио. Зазвонио је будилник. Тмурно новембарско јутро било је у потпуном складу са вестима које су допирале са радија. У Доњецку поново сукоби, има погинулих међу цивилима. Камерон је Русији запретио увођењем нових санкција. Почели су маневри НАТО-а на Балтику. Заједничка европска кућа је остала у мојим сновима, а прослава 25-годишњице пада Берлинског зида на јави не слави јединство Старог света, већ напротив — његову нову поделу.
У
Где смо погрешили? Зашто смо Европу без подела, о којој смо сањали у годинама „нове политичке мисли“, изгубили и пре него што смо је стекли? Берлински зид је био симбол апсурдности идеолошке конфронтације. Са његовим падом се чинило да су сви разлози за поделу нестали. Али, мада је овај став био заједнички, испоставило се да различите стране на различити начин виде путеве за превазилажење сукоба. Горбачов је замишљао да ће изглед заједничке европске куће пројектовати „инжењери“ из два некада супротстављена табора. И да ће они заједнички подићи грађевину у којој ће свима бити пријатно, јер ће се поштовати жеље сваког учесника. Распад СССР-а и крах совјетског модела Запад је протумачио као доказ своје безусловне супериорности — моралне, историјске и економске. И оно што је требало да буде постепено избалансирано зближавање, стварање новог квалитета, претворило се у брзу поделу „совјетског наслеђа“. Такав метод стварања „заједничке европске куће“ према западним мерилима је могао бити успешан само у једном случају — ако би заједно са Совјетским Савезом иста судбина задесила и Русију. А такав ризик је постојао — рушилачки импулс тешко је било зауставити. Да се Русија распала, европски интеграциони пројекат би њене делове, вероватно, на овај или онај начин временом прерадио. Али до тога није дошло, и Ру-
ИОРШ
ЕВРОПА КОЈУ СМО ИЗГУБИЛИ
ЕУ не познаје другачији пут осим једностраног ширења своје нормативне сфере на суседне земље сија се нашла као препрека на путу победничког напредовања западног пројекта. Јер ЕУ не познаје другачији пут осим једностраног ширења своје правне и нормативне сфере на
суседне земље, она је просто тако створена. Запад није могао да призна Русију као равноправног творца нове Европе. А Русија није хтела да пристане на подређену улогу. Због тога је, уместо изградње заједничке европске куће, која би временом заиста постала евроазијска, почело „ограђивање“ (enclosure), тј. ширење оне грађевине коју су западни Европљани, уз активно учешће САД, подигли за време Хлад-
ног рата, а затим почели да је окружују различитим помоћним конструкцијама. Пре или касније ови радови је требало да буду искоришћени против суседа и усмерени ка грађевини коју је Русија, постепено се опорављајући од кризе с почетка 1990-их, почела да обнавља и реконструише. И тако се у Европи поново појавио ров. Померен, додуше, према истоку у односу на онај који је континент делио пре 25 година, али, у извесном смислу, још дубљи,
јер његова суштина лежи не толико у идеологији, колико у разликама у култури и историји, као и у менталном неслагању. Да ли је постојала шанса за изградњу истински заједничке европске куће? Да је опстао СССР — не као комунистичка империја, него као заједница формирана на основу заједничких интереса, Европа је заиста могла да се уједини на принципу равно прав ности. Интеграција би лежала на два ослонца, на Бриселу и Москви. А резултат конвергенције била би квалитативно нова структура, у којој испоруке енергената никада не би изазвале кризу, демократију не би пратила потпуна деиндустријализација (као у балтичким земљама), а становници са истока тог огромног пространства не би чинили јефтину и илегалну радну снагу на тржишту њеног западног дела. Могуће да је то утопија. СССР је био прешао тачку без повратка, а његови западни опоненти, предосетивши могућност безусловне победе, нису били заинтересовани за договоре. Ако је тако, онда је Европа коју смо изгубили могла да постоји само у мислима идеалиста. Где ће заувек и остати, запамћена заједно са потресним кадровима из касне јесени 1989, када је хиљаде срећних становника Берлина славило што зида више нема. И искрено веровало да га никад више неће ни бити. Аутор је председник Савета за спољну и одбрамбену политику.
Станислав Борзјаков АНАЛИТИЧАР
авет безбедности УН је 11. новембра продужио на још годину дана мандат мировне операције Европске уније EUFOR Althea у Босни и Херцеговини, која контролише реализацију Дејтонског споразума. Мир у Босни је сада (као и раније) крхак, али стабилан. Због тога се може рећи да гломазни дејтонски политички систем није много ефикасан, али функционише. Сада заиста нема етничких конфликата. Недавни немири у више од 20 градова ове земље, са уличним тучама и паљењем и демолирањем објеката, имали су очигледну социјално-економску позадину. Зато су западне чланице СБ УН гласале за продужење сопствене шеме, док су се остале земље придружиле пружању подршке моделу који функционише, утолико пре што је ово питање, генерално гледано, ван зоне њихових интереса. И само се једна од 15 чланица уздржала од гласања. То је била Русија.
С
Јасно је зашто Русија није гласала против резолуције. Стални представник РФ при УН Виталиј Чуркин сам је рекао да је ситуација у БиХ и даље стабилна. Оно што није рекао, а што је сасвим очигледно, јесте да Русија не жели да преузме одговорност за могуће ризике. Ако би Москва у Савету безбедности рекла „не“, то би значило да улаже вето, а ако би тај крхки мир после укидања
Садашњи неефикасни модел фактички представља гаранцију да Босна неће постати чланица НАТО-а мисије био нарушен, Русија би сносила сву одговорност за то. Па ипак, Русија има веома битне примедбе на модел управљања у БиХ, због чега се Москва и одлучила за демарш и одбила да подржи резолуцију. Наиме, Русија сматра да је „дејтонски модел“ у потпуности истрошен. Реално гледано, БиХ је конфедерација. Поде-
ИНТЕРНЕТ-СТРАНИЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR@RUSKAREC.RU * ТЕЛЕФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕСА: УЛ. ПРАВДЫ 24, Д. 2, МОСКВА 125993, РОССИЯ. ЈЕВГЕНИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ ГЕНЕРАЛНИ ПРОДУЦЕНТ RBTH * НИКОЛА ЛЕЧИЋ ГОСТУЈУЋИ УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ RBTH МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ ПРЕВОДИОЦИ АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ * НИКОЛАЈ КОРОЉОВ ФОТОГРАФИЈА МИЛА ДОМОГАЦКА ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ПРЕЛОМА И ДИЗАЈНА АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИРЕКТОР ОДЕЉЕЊА ДИЗАЈНА * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕЛОМ
љена је на два ентитета, и сваки ентитет живи својим животом. Функцију федералног председника врше три представника, док функције надзора обавља високи представник (сада је то Аустријанац Валентин Инцко), који истовремено представља и УН и ЕУ. Москва сматра да је управо та институција постала сувишна и да БиХ треба да има потпуни суверенитет. Међутим, и Запад сматра да је садашња конструкција власти у БиХ врло лоше решење. Готово сваки корак владе може бити блокиран на некој инстанци. На Западу се непрекидно воде разговори о уставној реформи у овој земљи. Таква реформа наилази на подршку и у самој Босни, с тим што је тамо подржавају углавном Бошњаци и Хрвати. У тим разговорима се, међутим, обично прећуткује да би једна од тих „реформи“ било ступање у НАТО. Ако би увођењем новог модела Србима било одузето право вета, Алијанса би са радошћу примила Босну, и таква одлука би формално била донета демократским путем, јер Срба у Босни има тек
ИОРШ
ДОНБАС КАО РЕПУБЛИКА СРПСКА?
нешто више од 30%, а Бошњаци и Хрвати су већ одавно „за“. Истина, НАТО се ретко помиње у том контексту. Обично се помиње Европска унија, према којој Босна активно гравитира. Чињеница је, ипак, да Сарајево у догледној будућности свакако неће ступити у ЕУ, чак не због тога што је Босна сувише сиромашна земља. Главни разлог је институционална криза у самој ЕУ. Елите и становништво многих земаља ЕУ крајње су скептични према идеји даљег ширења Уније, тако да ће слични покушаји сиро-
машне, и уз то делимично исламске земље на крају очигледно бити блокирани. Због тога званична подршка Брисела и Берлина стремљењу Сарајева да ступи у ЕУ представља само мамац „варалицу“, тј. један од механизама за очување максималног утицаја на Босну. У таквом контексту примедбе Русије изгледају двојако. Са једне стране, Москви не одговарају додатне базе НАТО-а у Европи, а немешање у унутрашње ствари уз стављање акцента на национални суверенитет позиција је коју РФ увек заступа.
ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ОВОМ ДОДАТКУ МОЛИМО ВАС ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЈУЛИЈИ ГОЛИКОВОЈ, ДИРЕКТОРУ ОДЕЉЕЊА ЗА ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU. © 2012–2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“: АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО ПРЕДСЕДНИК РЕДАКЦИЈСКОГ САВЕТА, ПАВЕЛ НИГОИЦА ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР, ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН ГЛАВНИ УРЕДНИК. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
Али, постоји и друга страна медаље. Наиме, садашњи неефикасни модел фактички представља гаранцију да Босна неће постати чланица НАТО-а, јер је готово извесно да ће Срби ставити вето на такву одлуку. Управо зато поједини руски политиколози сматрају да је такво устројство идеално за Украјину, јер би њен источни део имао могућност да блокира одређене спољнополитичке кораке прозападног Кијева. Аутор је политички коментатор листа „Взгљад“.
ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА
EDITOR@RUSKAREC.RU
RUSSIA BEYOND THE HEADLINES (RBTH), УКЉУЧУЈУЋИ И ЊЕГОВО ИЗДАЊЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ „РУСКА РЕЧ“, ФИНАНСИРА РУСКИ ДНЕВНИ ЛИСТ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ОВАЈ НОВИНСКИ ДОДАТАК ЈЕ ПРИПРЕМЉЕН БЕЗ УЧЕШЋА ДОПИСНИКА И УРЕДНИКА ПАРТНЕРСКОГ ДНЕВНОГ ЛИСТА „ПОЛИТИКА“. RBTH СЕ ФИНАНСИРА ИЗ ДЕЛА ПРОФИТА ОД РЕКЛАМЕ И СПОНЗОРА, КАО И ОД СРЕДСТАВА РУСКИХ ДРЖАВНИХ УСТАНОВА. МИ ЗАСТУПАМО НЕЗАВИСНУ УРЕДНИЧКУ ПОЗИЦИЈУ И ПРЕДСТАВЉАМО РАЗЛИЧИТЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА НА ДОГАЂАЈЕ У РУСИЈИ И СВЕТУ КРОЗ КВАЛИТЕТНЕ ТЕКСТОВЕ И СТРУЧНА МИШЉЕЊА. ОД ТРЕНУТКА НАШЕГ ОСНИВАЊА 2007. ТЕЖИМО ДА ЗАДОВОЉИМО НАЈВИШЕ УРЕДНИЧКЕ СТАНДАРДЕ И ОБЈАВЉУЈЕМО НАЈБОЉЕ ПРИМЕРЕ НОВИНАРСТВА ИЗ РУСИЈЕ И О РУСИЈИ. НА ТАЈ НАЧИН ЖЕЛИМО ДА НАДОМЕСТИМО ЗНАЧАЈНУ ПРАЗНИНУ КОЈА ПОСТОЈИ У ПРИКАЗИВАЊУ НАШЕ ЗЕМЉЕ У ИНОСТРАНИМ МЕДИЈИМА. RUSSIA BEYOND THE HEADLINES ОБЈАВЉУЈЕ 29 НОВИНСКИХ ДОДАТАКА У 23 ЗЕМЉЕ СА УКУПНОМ МЕСЕЧНОМ ЧИТАЛАЧКОМ ПУБЛИКОМ ОД 33 МИЛИОНА ЉУДИ, А ТАКОЂЕ ОДРЖАВА 20 САЈТОВА НА 16 ЈЕЗИКА. КОМПЛЕТАН СПИСАК ШТАМПАНИХ ИЗДАЊА НАЛАЗИ СЕ НА ДНУ СТРАНЕ 2.
04
Економија
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Инвестиције У децембру се у Северној престоници одржава Други међународни конгрес „Санкт Петербург и словенски свет“
Санкт Петербург као центар руско-српске сарадње АЛЕКСЕЈ СЕРГЕЈЕВ
У Санкт Петербургу ће се од 7. до 10. децембра 2014. одржати Други међународни конгрес „Санкт Петербург и словенски свет“, значајна међународна манифестација, која има за циљ развој мултилатералног дијалога међу словенским градовима Европе. На конгресу ће учествовати челници градских управа, представници културе и предузетници из Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Пољске, Словачке, Словеније и Чешке. Учесници конгреса ће имати прилику да у оквиру двеју секција — културне и пословне — размотре актуелна питања културне политике и економског развоја својих градова, да одрже презентације, пронађу перспективне области сарадње и успоставе корисне контакте. Према замисли организатора, овакав формат треба да пружи подршку не само развоју билатералне сарадње између Санкт Петербурга и градова учесника, него има и шири задатак — да буде платформа за квалитетан дијалог међу свим учесницима конгреса и да на тај начин поспеши удруживање и ширење словенских култура, приближавање и разумевање међу словенским народима,
обим спољне трговине Санкт Петербурга са Србијом повећао за 17% у поређењу са претходном годином, и износио је 85,6 милиона долара, од чега се 11,3 милиона долара односи на извоз у Србију, а на увоз 74,2 милиона (увоз се у поређењу са претходном годином повећао за 23%). Увозили су се воће (35%), електричне машине и опрема (10%), алуминијум и производи од алуминијума (8%), производи од поврћа и воћа (6%), бродови, чамци и пловни објекти (4%) и друга роба. Инвестиције у привреду града почетком 2013. износиле су 40,4 милиона долара. Сматра се да је перспективни правац развоја сарадње област туризма, између осталог и верског туризма. Долазак већег броја туриста у Санкт Петербург очекује се и у вези са одржавањем утакмица Светског првенства у хокеју (2016) и Светског првенства у фудбалу (2018). Како би град могао да прими све посетиоце, већ данас се ради на припреми потребне инфраструктуре. Санкт Петербург се показао и као добро место за одржавање великих конгресних догађаја: Петербуршког међународног економског форума (ПМЕФ), Санктпетербуршког међународног иновационог форума, Санктпетербуршког међународног културног форума итд. Званичне делегације из Србије учествовале су на ПМЕФ-у 2008. и 2009. Данас Северна престоница у оквиру конгреса „Санкт
очување и богаћење заједничког наслеђа. Теме које су понуђене за разматрање показују широк спектар могућих заједничких интереса. Очекује се да стручњаци представе искуство својих градова у сфери развоја и подршке малим и средњим предузећима, искуство стварања инструмената за стимулисање економије (специјалне економске зоне, технолошки паркови, индустријске зоне, оснивање кластера), достигнућа у области туризма, најуспешније културне пројекте и примере развоја креативне индустрије. Размена савремених иновативних пракси уз ослањање на језичку и културну блискост учесницима ће омогућити квалитативно виши ниво сарадње. Стога није случајно што је одржавање првог форума „Санкт Петербург и словенски свет“ уприличено прошле године поводом обележавања 1150 година од почетка просветитељске делатности браће Ћирила и Методија. Како је тада на церемонији отварања првог конгреса истакао губернатор Санкт Петербурга Георгиј Полтавченко, „за 300 милиона становника наше планете словенски језици су матерњи. Ми имамо заједничко порекло и то треба да памтимо.“
Северна престоница и Србија Уопште узев, показатељи економске сарадње између Србије и Санкт Петербурга показују стабилан раст. Тако се 2013.
У Санкт Петербургу се налази преко 320 научних организација и преко 90 руских високошколских установа. Северна престоница поседује и специјалну инфраструктуру намењену развоју иновација, на пример, пословне инкубаторе „Ингрија“ и „Кристал“. Санкт Петербург је један од лидера у Русији по реализацији кластерског приступа у индустрији. У граду успешно функционишу кластери аутомобилске, фармацеутске и радиоелектронске индустрије, кластер бродоградње, као и сектор IT технологија.
ПРЕС-ФОТО
Показатељи економске сарадње Србије и Санкт Петербурга показују стабилан раст, док стручњаци указују и на велике перспективе у области туризма.
Центар образовања и иновација
Георгиј Полтавченко, губернатор Санкт Петербурга
Споразумевање — основа сарадње Катедра за словенску филологију је једна од најстаријих на Санктпетербуршком државном универзитету. Следеће године ће прославити 180 година постојања. Данас се на њој може студирати српски, бугарски, пољски, словачки, украјински, хрватски и чешки. Катедра има
основне и постдипломске студије. Осим тога, српски, бугарски и други словенски језици предају се у Санкт Петербургу и у неким средњим школама, на пример у Школи бр. 479 („Школа словенских култура“) и у Школи бр. 595 („Школа словенске духовности и културе“).
Петербург и словенски свет“ успоставља сарадњу на нивоу градова са Новим Садом, Новим Пазаром и Врањем.
пут претекао Москву на ранг-листи глобалних финансијских центара „Global Financial Centres Index“, коју израђује финансијска компанија за консалтинг „Z/Yen Group“. Према овом истраживању, објављеном крајем септембра 2014, Санкт
Интересовање инвеститора Као други по величини град у Русији, Санкт Петербург је први
Петербург је напредовао за шест позиција на ранг-листи глобалних финансијских центара и достигао 72. место, док је Москва, напротив, пала на 80. позицију. Рејтинг се заснива на пет параметара: услови за бизнис, финансије, инфраструктура, људски ресурси и репутација. Санкт Петербург је постао лидер међу регионима, што се одразило на обим страних инвестиција. Петербуршке власти нуде значајне олакшице инвеститорима који су заинтересовани да улажу у регион. Између осталог, градска управа је обећала да ће за предузећа увести повољан порез на земљиште, као и пореске олакшице за IT компаније и компаније у сфери туризма. „Ми стварамо све неопходне услове како би у наш град, који има низ геополитичких предности, дошле водеће домаће и стране компаније. Петербург је отворен за сарадњу. У нашем портфолију данас има много пројеката чија би реализација била једнако повољна и за град и за наше партнере инвеститоре“, изјавио је за „Руску реч“ губернатор Полтавченко.
Финансије Русија и Кина планирају да у обрачунавању међусобних трансакција пређу на националне валуте
Рубље и јуани уместо америчког долара
АЛЕКСЕЈ ЛОСАН
Русија и Кина планирају да у обрачунавању међусобних трансакција пређу на рубље и јуане. То је на самиту Азијскотихоокеанске економске сарадње (АТЕС) изјавио председник Русије Владимир Путин. По његовим речима, ако Русија и Кина у обрачунавању трансакција пређу на рубље и јуане, доћи ће до објективног опадања утицаја долара у светској енергетици. „Обрачунавање трансакција у рубљама и јуанима има добре перспективе, у дугорочном смислу, наравно. Ако ми учинимо тако велики корак, то ће значити да ће утицај долара у светској енергетици почети објективно да опада“, изјавио је руски председник. После његове изјаве „Збербанка“, највећа руска банка, 18. новембра почела је да издаје акредитиве у кинеским јуанима, извршивши прве трансакције са једном од највећих руских компанија. Поред тога, обим трансакција у јуанима између руских и кинеских клијената преко далекоисточне филијале
ВТБ банке (друге велике руске државне банке) од почетка године порастао је за 73%.
Обострана корист „Идеја о преласку на обрачунавање трансакција у националним валутама у трговини између Русије и Кине уносна је за обе стране и позитивна са гледишта сарадње у оквиру БРИКС-а. У условима високе турбулентности на светском финансиј ском тржишту то може постати додатни елемент диверзификације“, каже Дмитриј Беденков, руководилац одељења за аналитику инвестиционе компаније „Русс-Инвест“. По његовим речима, за Русију је такав прелазак важан с обзиром на финансијске санкције које су јој увеле ЕУ и САД. „Постепени делимични прелазак на обрачунавање у националним валутама је сасвим реалан план, с тим што се он већ неколико година реализује, будући да у светској финансијској елити постоје озбиљне снаге које су за то заинтересоване“, слаже се Александар Дорофејев, генерални директор компаније за консалтинг „Аркаим“. Додуше, по његовим речима, у САД постоје снаге које нису ништа мање озбиљне, а заинтересоване су за очување долара као главне јединице у обрачунавању трансакција. „Од
REUTERS
Уколико Москва и Пекинг остваре своју намеру, то ће им омогућити да смање утицај долара у светској енергетици, што у перспективи може довести до раста инфлаторног притиска на САД.
„Нориљски никл“ је део слободних средстава пребацио у хонгконшке доларе и јуане
Од светских лидера само Владимир Путин отворено наглашава жељу да се тргује у националним валутама
стране лобирају обрачунавање у доларима“, додаје Дорофејев. По његовом мишљењу, тај процес се објективно већ одвија, али осим руског председника још увек се нико од светских лидера није одважио да то посебно акцентује.
тога како ће се одвијати та конфронтација зависи брзина преласка на националне валуте, али је очигледно да САД имају све мање могућности да на све
Главна ограничења Пар рубља-јуан се од децембра 2010. користи у трговинским трансакцијама на Московској и Шангајској берзи. Међутим,
Кина засада ограничава валутне операције у јуанима са руским клијентима. Како је у септембру изјавио заменик руског министра финансија Алексеј Мојсејев, ако се укину та ограничења Русија и Кина ће половину трговинског промета моћи да обрачунавају у јуанима и рубљама. Велике руске компаније већ активно раде са кинеском валутом. „У овом тренутку смо део слободних средстава пребацили у азијске
валуте, на пример у хонгконшке доларе и јуане“, изјавио је у септембру 2014. у интервјуу за „Руску реч“ Владимир Потањин, генерални директор и сувласник највећег светског произвођача никла, компаније „Нориљски никл“. По мишљењу аналитичара инвестиционог холдинга ФИНАМ Антона Сорока, напуштање долара је једна од најагресивнијих мера које у дуго рочној перспективи могу битно да утичу на развој читаве светске економије. „Земље које стичу економску моћ почеле су током последњих деценија постепено да се крећу у правцу смањења зависности од америчке валуте“, додаје он. То се по мишљењу Сорока делимично може рећи за уједињену Европу са еврозоном, а такође за Кину, која активно спроводи структурне реформе са циљем да јуан постане слободна конвертибилна валута. „Такав тренд је у овом тренутку тек у фази настанка. Огромна већина трговинских операција у свету врши се у америчким доларима, али у дугорочној перспективи поменути тренд може резултирати потискивањем доларске масе назад на територију САД, што може изазвати раст инфлаторног притиска [на америчку економију]“, истиче Антон Сороко.
Војска
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
05
Реанимација несврстаности НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
Политичка компонента Тако изгледа војно-технички пресек српско-руске војне вежбе. Међутим, далеко је важнија њена политичка компонента. Пре свега, треба истаћи да је ово највећа заједничка војна вежба Русије и Србије у новијој историји двеју земаља, како по нивоу постављених задатака, тако и по обиму ангажованих ресурса. По карактеристикама
Руско-српски односи: ruskarec.ru/15649 AP
су руске и српске извиђачке и специјалне јединице. Руски извиђачи су десантирани на задато подручје специјалним падобранским системима нове генерације „Арбалет-2“, а затим су дејствовали на борбеним квадроциклима — новим средствима за превоз мобилних јединица. Њихова дејства су покривали војници специјалних јединица копнене војске оружаних снага Србије. Захваљујући њима, а такође дејствима посада беспилотних летелица обеју страна и пилота руског борбеног моторног змаја, успешно су откривени кључни ватрени положаји и објекти условног противника. Затим су снаге извиђачке јединице ваздушно-десантних трупа Русије на борбеним квадроциклима и моторном змају заједно са посадама беспилотних летелица извршиле додатно извиђање терена на коме су вршена заједничка дејства. Откривене групе условног противника у повлачењу ликвидиране су од стране резервних јединица. Ток операције и борбену готовост руских и српских јединица лично су проверили генерал-пуковник Владимир Шаманов, командант Десантних падобранских трупа Русије, и генерал Љубиша Диковић, начелник Генералштаба Војске Србије. Заједничка дејства током маневара увежбавале су и јединице радиолошко-хемијско-биолошке заштите и медицинске службе Русије и Србије.
„Срем 2014“: највеће заједничке вежбе оружаних снага Русије (у предњем плану) и Србије у новијој историји
организације и техничко-тактичким показатељима ови маневри одговарају обиму војних вежби НАТО-а које се редовно изводе у Источној Европи. С друге стране, маневри НАТО-а, укључујући и недавно из-
Успешност садашње двоструке војне политике Београда не зависи много од саме Србије ведену војну вежбу на Балтику, оријентисани су на увежбавање и реализацију сценарија одбране од условног противника који напада споља. Није тајна да се за улогу таквог противника по правилу бира Русија, утолико пре у садашњим условима заоштравања геополитичке конфронтације око Украјине. Стога је сценарио војне вежбе „Срем 2014“ ближи стварности.
Он полази од тога да у данашње време главна опасност за мир и безбедност не потиче у толикој мери од конкретних држава, колико од паравојних групација које могу да дејствују у било ком делу света, па и на стратешки важном подручју Балкана и у другим регионима глобалне „линије нестабилности“. У том смислу су одреди „Исламске државе Ирака и Леванта“ најочигледнији, али никако не и једини пример.
И НАТО и ОДКБ А сада обратимо пажњу на чињеницу да су се на српском терену фактички пресекли маневри са учешћем Русије и САД. Та чињеница делује посебно индикативно, јер сведочи о покушајима садашњег руководства Србије да принципе своје политике, у највећој могућој мери усмерене на достизање подједнаке трговинско-економске удаљености и од Европске уније
и од Русије, пренесе и на војнополитички терен у оквиру конфронтације између НАТО-а и Русије. Саставни део поменуте концепције представља маневрисање између двају водећих војно политичких блокова на евроазијском простору, тј. између НАТО-а (на челу са САД) и ОДКБ (на челу са Русијом). Србија од априла 2013. има статус посматрача у Парламентарној скупштини Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ). То јој ипак није сметало да први пут у својој новијој историји пошаље репрезентативну делегацију Министарства одбране на челу са министром Братиславом Гашићем у Велс на септембарски самит НАТО-а, на коме је главна тема била „руска претња“. Као правна основа за сличне покушаје грађења односа са НАТО-ом напоредо са јачањем војнотехничке сарадње са Ру-
сијом служи искуство учешћа Србије у заједничким акцијама са НАТО-ом у оквиру програма „Партнерство за мир“, чији циљеви формално нису у супротности са интересима Русије. Међутим, у данашњим услови-
Доста су рискантни покушаји Србије да од себе направи мост за одржавање веза између Истока и Запада ма, када се кривицом Запада обуставља војнотехничка сарадња између Брисела и Москве, доста су рискантни покушаји српских власти да од своје земље направе мост за одржавање оваквих веза. Наиме, у потезима Београда примећују се и реминисценције југословенске стратегије Покрета несврстаних као полигона за успостављање глобалне сарад-
ње између Истока и Запада. Међутим, СФРЈ је по свом утицају у свету далеко превазилазила садашње могућности Србије. Зато политика српског руководства усмерена на истовремени развој сарадње и са НАТО-ом и са Русијом у контексту заоштравања украјинске кризе помало личи на блеф, на хазардерско подизање улога ради стицања материјално-техничке и морално-политичке користи од обеју страна у глобалној геополитичкој конфронтацији. Нема сумње да су на потезе српског руководства утицали добри резултати недавне посете председника Русије Владимира Путина Београду, мада би решавање војнотехничких питања пре требало приписати ранијој посети руског министра одбране Сергеја Шојгуа. Што се пак тиче потенцијалног резултата садашње политике Србије у војној сфери, теоретски се може догодити да он буде позитиван. Па ипак, тај резултат неће много зависити од саме Србије. Судећи по доступним информацијама, Русији одговара садашњи формат прогресивног развоја војне сарадње са Србијом. Чак и сам сценарио вежбе „Срем 2014“ изгледа адекватно са гледишта војне концепције Русије. Србији у овом случају опасност може претити са Запада. Питање је, наиме, колико дуго и у којој мери ће НАТО дозволити Србима да буду самостални. На самиту Г-20 у Аустралији, завршеном управо за време „предаха“ између маневара, није забележен некакав нови приступ Запада изградњи односа са Русијом. У тим условима српска игра подизања улога у војној сфери изгледа као још већи хазард, и још је већа вероватноћа да ће се она завршити ултиматумом Запада. Одговор на тај ултиматум ће подразумевати да се Београд мора коначно определити на чијој страни је Србија у садашњој геополитичкој конфронтацији.
Стратешка безбедност Како ће Москва одговорити на све чешће уласке бродова америчке Шесте флоте у Црно море?
Русија на Криму размешта оперативно-тактичке системе „Искандер“ и стратешке бомбардере Ту-22М3, који могу да носе ракете са нуклеарним бојевим главама. ВИКТОР ЛИТОВКИН
Председник Комитета за оружане снаге у Конгресу САД Хауард Макаун, председник поткомитета за стратешке трупе Мајк Роџерс и председник поткомитета за тактичке ваздушне и копнене снаге у Доњем дому Конгреса Мајкл Тарнер обратили су се Бараку Обами са позивом да обустави сваку сарадњу са Русијом. Како се наводи, повод је „размештање тактичких носача нуклеарног оружја на Криму“.
Да ли „Искандери“ угрожавају Европу? По речима поменутих конгресмена, руске власти су почетком
августа донеле одлуку да се на Криму разместе оперативно-тактички системи „Искандер-М“ и бомбардери Ту-22М3, који могу да изврше удар високопрецизним крстарећим ракетама Р-500, снабдевеним између осталог и нуклеарним бојевим главама. По речима Џејмса Инхофеа, члана Комитета за питања оружаних снага у Сенату САД, то не само да је директно кршење Споразума о елиминацији ракета средњег и малог домета, који су САД и СССР потписали 1987. (тим документом су се стране обавезале да ће уништити постојеће балистичке и крстареће ракете копненог базирања чији је домет 500–5500 km, и да неће конструисати и производити нове такве ракете), него представља и непосредну опасност за читаву Европу. Пентагон размешта велике војне контингенте близу руске
Више о руској војсци: ruskarec.ru/18357
© РИА „НОВОСТИ“
Камуфлажни кишобран над Кримом
територије, у Бугарској и Румунији. У румунском насељу Девеселу гради се база противракетне одбране (ПРО) са системом „Иџис“ („Aegis“) и противракетним системима MS-3. Насеље Девеселу удаљено је око 500 km од Севастопоља. Уз све то, у Црно море редовно свраћају бродови америчке Шесте флоте наоружани истим тим системом ПРО „Иџис“ и крстарећим ракетама „Томахавк“. Заједно са њима Црним морем плове и француски, италијански и турски ратни бродови.
Суперсонични стратешки бомбардер Ту-22М3 постиже брзину и до 2300 km/h
Наоружавање Крима То што се на Криму, на аеродрому „Гардијски“, размештају стратешки бомбардери Ту22М3 који могу да носе крстареће ракете са нуклеарним бојевим главама, комплекси „Искандер-М“, природан је одговор на јачање присуства Америке и НАТО-а близу руских граница. И то уопште није све оно чиме Москва већ наоружава и чиме је спремна да наоружа Кримско полуострво. Поред бродова и јединица Црноморске флоте на полуострву се размештају и убудуће ће тамо бити базиране ескадриле јуришних авиона Су-24, јединице обалске одбране наоружане системима „Бал“ и „Бастион“ са крстарећим противбродским ракетама „Уран“ и „Оникс“, самоходни артиљеријски систе-
ми „Мста-С“, самоходни противтенковски ракетни системи „Хризантема-С“, зенитно-ракетни системи „Панцир-С1“, системи за радио-електронску борбу „Красуха“ и још много тога. Познато је да је Црноморска флота прилично застаре-
Пентагон у Румунији, на само 500 km од Русије, гради базу ПРО са системом „Иџис“ („Aegis“) ла, пре свега због неконструктивних потеза Кијева, који је упркос свеобухватном споразуму између Русије и Украјине из 1997. спречавао не само обнављање бродског састава ру-
ске војне групације, него и замену старе борбене технике. Није чак дозвољавао да се врши модер ни зација хидрографске опреме и светионика на обалама полуострва, што је доводило у питање безбедност пловидбе. Сада је дошло време да се надокнади све што је пропуштено.
Без нуклеарног оружја У Санкт Петербургу и Калињинграду се за Севастопољ граде нови разарачи и дизел подморнице. Они ће почети да пристижу у флоту већ крајем ове године. Ако се има у виду да је најмлађи брод Црноморске флоте ракетни ховеркрафт „Самум“, и да је он произведен пре 25 година, и да је главни брод флоте, ракетна крстари-
ца „Москва“, стар преко 40 година, онда је јасно да је појачање Црноморске флоте које предстоји у наредне две-три године неопходно. Познато је да САД држе слободнопадајуће нуклеарне бомбе В-61 у Белгији, Холандији, Турској и Немачкој. Руска армија не размешта своје тактичко нуклеарно оружје на туђим територијама. Сав арсенал тактичког нуклеарног оружја Русије налази се у централним складиштима на њеној територији. Москва сматра да црноморски регион треба да буде слободан од нуклеарног оружја и у више наврата је предлагала САД и другим земљама НАТО-а да потпишу одговарајући споразум, али засада није добила позитиван одговор.
06
Историја
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Совјетско-фински рат 30. новембра навршава се 75 година од почетка „Зимског рата“
Заборављени рат на Северу
Борци Црвене армије у артиљеријском нападу на утврђене финске положаје на „линији Манерхејма“
Са нацистима у „Наставку рата“
AP
РИНА БИКОВА
Совјетско-фински рат 1939– 1940, у Финској и на Западу познатији као Зимски рат, савременици су прогласили „заборављеним“. У контексту Другог светског рата совјетско-фински конфликт заиста је у извесном смислу потиснут у други план. Тема овог рата постала је популарна само међу онима којима добро дође свака прилика да искритикују „тоталитарни режим“ и да му се наругају због „неуспеха“. Питање је, међутим, у којој мери је овај рат заиста био неуспех.
Совјетско-фински рат 1939–40. фактички је био наставак двају совјетско-финских ратова, а они су опет били наставак Руског грађанског рата, који се водио 1918–22. Резултат рата био је један од фактора који су утицали да Финска у Другом светском рату учествује на страни сила Осовине. Тиме се објашњава и
нарочито активно учешће финских трупа у Опсади Лењинграда. У финској историографији се учешће Финске у Другом светском рату на страни Немачке назива „Наставак рата“ („Jatkosota“) и оправдава се довођењем у везу са Зимским ратом. Поједини западни историчари су чак склони да Совјетско-фински рат 1939–40. приказују као део Другог светског рата, али у совјетској и руској историографији он се третира као засебан локални конфликт који је у неком смислу био наставак нерегулиса ног територијалног спора из доба формирања Совјетске Русије. На слици: Карл Густав Манерхејм и Адолф Хитлер, 1942.
© РИА „НОВОСТИ“ (2)
Совјетско-фински рат, који је био и својеврсни финале Руског грађанског рата и крвава увертира за Велики отаџбински рат, обележили су снег, хладноћа и — заборав.
НАТАЛИЈА МИХАЈЛЕНКО
Територијални уступци Финске
Рат који је обележила зима: марш бораца скијашког батаљона финске армије
Под окриљем брижне империје Поставља се питање када је и због чега Финска заиста постала непријатељ СССР-а. У тражењу одговора потребно је вратити се на сам почетак стицања финске државности. Швеђани су од 12. века почели да освајају земље које су припадале финским племенима, која тада још нису била организована као народност. Од тог доба су финским земљама владали шведски феудалци. Финци нису имали никакав облик аутономије, чак ни културне: фински је био третиран као језик „простих људи“. Тако је било све до 1809, када је Финска ушла у састав Руске Империје по мировном споразуму у Фредриксхаму, којим је завршен Руско-шведски рат. За нешто више од сто година Руска Империја је некадашњу шведску провинцију претворила у аутономну државу са сопственим органима власти, сопственом валутом, царином, па чак и армијом. Све руководеће положаје у Великој кнежевини Финској, изузев функције генерал-губернатора, заузимали су Финци. Сви прикупљени порези остајали су у Кнежевини, а фински је проглашен за званични језик, напоредо са шведским. Поред тога, Кнежевини је 1811. дата руска Виборшка губернија, формирана од територија које су припале Русији по мировним споразумима са Шведском из 1721. и 1743. Тада је граница Финске дошла го-
тово до саме престонице Империје, Санкт Петербурга. Број становника Кнежевине је у том периоду порастао са 860 хиљада (колико их је било 1810) на готово три милиона (1910). У то време је фински народ већ скупио довољно ресурса да би могао гајити идеју о сопственом идентитету и независности. Згодна прилика се указала после Револуције 1917. и парламент Финске је прогласио независност од РСФСР. Независност Финске је исте године признала и совјетска власт.
зимањем дела совјетске територије. (Према тзв. Валенијусовом плану из марта 1918. Финци су намеравали да заузму Печенгу, Колско полуострво и земље до линије Бело море – језеро Оњега – река Свир – језеро Ладога.) Те 1918. фински генерал Карл Густав Емил Манерхејм јавно је обећао да ће припојити Финској Источну Карелију. Он је био један од најбољих питомаца Николајевског училишта за коњичке официре и учесник
Бреме самосталности Међутим, већ у јануару 1918. и у самој Финској је почела револуција, која је затим прерасла у грађански рат. За разлику од Совјетског Савеза, где су победили „црвени“, у финској варијанти те конфронтације победили су „бели“, и то уз помоћ 15 хиљада немачких војника. После тога су у земљи почеле масовне репресије. Оне су се нарочито дотакле руског становништва Финске. Финци су у појединим областима убијали све житеље руске националности: официре, раднике, жене, старце и децу. У историјским документима из овог периода сачувана су сведочанства о томе како су по читавој земљи брзо почеле да се шире идеје финског ултранационализма и русофобије. Испоставило се да им независност није довољна. Финска елита је, наиме, хтела да реализује идеју о „Великој Финској“, и то зау-
Иако је температура пала на -30, совјетско руководство је планирало да кампању оконча за пар недеља руско-јапанског рата. Чим је Финска стекла независност он је напустио руску армију и отишао у отаџбину. Убрзо је постао главни командант „белих“ у грађанском рату. До 1939. Финска је пробала да освоји жељене територије два пута: 1918–20 и 1921–22. Иако је у оба рата поражена, Совјетска Русија јој је уступила област Печенге, Западну Карелију до реке Сестре, западни део полуострва Рибачиј и велики део полуострва Средњи.
У потрази за компромисом После тога Финска више није испољавала жељу да самостално напада СССР. Млада држава је имала најчвршће везе са
Немачком, на чију помоћ је Манерхејм и рачунао када је крајем 1930-их постао најутицајнији човек у Финској. Он је још 1935. посетио Берлин, где је преговарао са Герингом и Рибентропом, и договорио се са њима да у случају рата Финска стави своју територију на располагање немачким трупама. Немачка страна је заузврат обећала Финској Совјетску Карелију. Совјетско руководство је знало за територијалне претензије Финске и хтело је да реши то питање мирним путем. Москва је током 1938. и 1939. предлагала размену територија, споразум о узајамној помоћи и куповину или изнајмљивање територије. Хелсинки је све предлоге одбио. Преговори су доспели у ћорсокак и 26. новембра се догодио тзв. Мајнилски инцидент, када су артиљеријском ватром са финске стране убијена 4 совјетска војника. Као одговор СССР је 30. новембра наредио својим трупама да започну борбена дејства. Истог дана је и председник Финске Ки ести Калио об јавио рат СССР-у.
Замрзнута офанзива Совјетски Савез је званично формулисао циљ рата као осигурање безбедности Лењинграда, док су западне земље подозревале да је прави циљ заузимање територије Финске и њена совјетизација. Ти страхови су били у складу са расположењем совјетске армије. Наиме, совјетски војници нису ишли у
Финску као освајачи, него као пријатељи финског народа и његови ослободиоци од јарма спахија и капиталиста. Западне силе, у чију помоћ се Финска много уздала, углавном су јој помагале наоружањем и муницијом. Енглеско-француске снаге су правиле планове за војну интервенцију против Совјетског Савеза, али ти планови нису били реализовани због опасности да СССР у том случају уђе у Други светски рат на страни Немачке. И поред тога је у борбама на страни Финаца учествовало преко 11.000 добровољаца из Шведске, Норвешке, Данске, САД и других земаља. Совјетско руководство је планирало да војну кампању оконча за пар недеља, мада је у Карелији снег већ био до појаса, а температура пала до -30. Главна препрека у офанзиви совјетских трупа била је тзв. „Манерхејмова линија“, комплекс одбрамбених објеката између Финског залива и Ладошког језера. После многих неуспеха, „Манерхејмова линија“ је пробијена почетком марта 1940. Одмах након тога Совјетска армија је заузела Виборг. Темпо офанзиве је био такав да су совјетски тенкови за неколико дана могли ући у Хелсинки, после чега би постављање просовјетског руководства било само питање времена. Због тога је Финска понудила мировне преговоре не чекајући енглеско-француску интервенцију против СССР-а. Тако је 12. мар-
та 1940. склопљен мир, по коме се Финска обавезала да неће учествовати у коалицијама против СССР-а. (Она је врло брзо прекршила ту обавезу, када је ушла у Други светски рат на страни Немачке.)
Победа или пораз? У складу са мировним споразумом, Финска је предала 10% своје територије СССР-у (в. карту), а граница је одмакнута 150km од Лењинграда (пре рата је растојање било само 18 km). По мишљењу појединих историчара, управо та чињеница је у великој мери помогла да хитлеровци не заузму град. То значи да је званични циљ СССР-а у том рату, тј. осигурање безбедности Лењинграда, постигнут. Међутим, цена овог достигнућа била је веома висока. За 105 дана рата на страни Финске је по садашњим прорачунима погинуло 26.000 људи, а рањено је око 40.000. Губици совјетске армије су били далеко већи. У Црвеној армији је погинуло и нестало без трага 79.427 људи, а 188.476 људи је рањено или промрзло. Други негативан резултат за СССР био је тај што је у руководствима многих земаља створена слика о слабости Црвене армије. Са друге стране, слабе тачке совјетских трупа нису видели само њихови потенцијални противници, него и команданти. Ближила се немачка инвазија (22. јун 1941) и та искуства су била важнија него икада.
Култура
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
07
Вољене наказе Петра Великог НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1
Прве збирке које је набавио Петар Велики: Прва астрономска oпсерваторија Академије наука
Петар Велики „Хоћу да људи гледају и уче!“
48,5 m
97 m
Уз Кунсткамеру је 1887. дограђено Музејско крило.
Колекција А. Себе: „Славна збирка животиња четвороножних, птица, риба, змија, шкољки и других несвакидашњих творевина из Источне и Западне Индије“
На врху зграде је кула са сферичним астролабом који симболизује Сунчев систем.
1704–1718 Колекција анатомских препарата Ф. Ројсха: „Прве природњачке колекције Кунсткамере“
1719
Укази Петра Великог Отварање Кунсткамере „О доношењу рођених наказа и за посетиоце у палати бољара пронађених необичних ствари“; Кикина експонати су се чували у Москви Руска Кунсткамера — са својом специјализованом колекцијом — била је прва таква збирка која је као прокламовани циљ имала образовање народа.
1714–1719
1718–1734
Преношење збирки у Санкт Петербург, у Летњи дворац; музеј добија име „Кунсткамера“
Изградња нове зграде Кунсткамера се премешта у нову зграду
КУЛЬТУРА.РФ
Кабинети чудеса „Кабинети чудеса“ или „театри света“, „кунсткамере“ („уметничке собе“, нем. Kunstkammer) били су по духу и пореклу ренесансне колекције које су имале за циљ да представе велики свет (макрокосмос) у малом (као микрокосмос). Овакви кабинети су настали крајем 16. века у Европи и били су луксуз богатих раних научника и аристократа.
„Уметник смрти“ ЈАН ВАН НЕК (1634-1714): АНАТОМСКЕ ЛЕКЦИЈЕ ДОКТОРА ФРЕДЕРИКА РОЈСХА (1683). МУЗЕЈ АМСТЕРДАМА
Први музеј у Русији и најстарија зграда на свету која је грађена као музеј
Према легенди, Петар Велики је за време шетње по Васиљевском острву наишао на два необична бора. Грана једног дрвета урасла је у стабло другог тако да никако није било могуће одредити ком дрвету припада. Та ретка појава је, наводно, побудила Петра Првог да ту сагради Кунсткамеру.
Петрова жеља за знањем и визија како да промени Русију биле су повезане на дубок и креативан начин ћао је 10 рубаља — што је у оно време била сума за коју су могле да се купе бар три краве. Како би што више људи долазило да види његов „веома чудесни“ призор („зело дивно!“ — како је волео да каже), свако ко би погледао експонате послужен је „кафом, чашицом вотке или мађарским вином“.
КУЛЬТУРА.РФ
Зашто наказе? Тако је настала колекција коју сада видимо. У сали Кунсткамере као да нас посматрају отворене дечје главе са откривеним мозгом, фетус који у шаци држи сопствено срце, одрезане дечје ноге украшене чипкама и скорпионима, скелет петомесечног ембриона украшеног црвеном тракицом направљеном од његових сопствених крвних судова, дечји скелет са две главе, ембрион деформисан енцефалитисом, новорођено дете са џиновском главом (последицом хидроцефалије), много новорођенчади са две главе, три руке, рибљим реповома и безбројним другим деформацијама лица и тела, све сложено по логичном распореду... Лица иза стакла често имају благ израз, нека изгледају као да су жива или да мирно спавају, док им је боја коже беличасто-румена. А на некима се могу видети фини трагови бола, замрзнути у времену, као на фотографији. Док све то посматра, посетиоца обузима необична мешавина дубоког естетског дожи-
© РИА „НОВОСТИ“
Мисаони епицентар Међутим, посетилац се заправо налази у филозофском епицентру једне од најважнијих раскрсница руске интелектуалне, а тиме и опште историје. Наиме, необична колекција и дословно и симболички стоји у корену руске науке и новог идентитета руске нације који је обликован огромном мисаоном енергијом Петра Великог. Млади Петар Велики (1672– 1725) упознао је „анатомске театре“ у Западној Европи током своје прве посете Холандији 1697–98. Тада је у Амстердаму ишао на предавања код најславнијег међу анатомима, Фредерика Ројсха. Када се вратио у домовину, отворио је 1706. први „анатомски театар“ у Москви, која је тада још увек била престоница. Руски император је понекад и сам са ентузијазмом сецирао људска тела за потребе ове експозиције. Међутим, то није задовољило Петрову страст за знањем о човеку и његовом месту у природи. Само годину дана након што је прогласио новоосновани Санкт Петербург престоницом Русије, наредио је да се на Неви изгради зграда у коју ће се сместити необичне и суштински важне колекције које је планирао да донесе. Као и у свим другим питањима, Петрова жеља за знањем и визија како да промени Русију биле су повезани на дубок и креативан начин. И тако, током своје друге посете Холандији 1717. цар је откупио целу Ројсхову колекцију за 30.000 гулдена, што је у оно време била сума довољна да се направи велики ратни брод са свом опремом. Драгоцена колекција, којој је Ројсх посветио цео живот, састојала се од стотина беспрекорно очуваних делова људских тела и здравих и наказних ембриона, уметнички аранжираних у раствору са тајном формулом. Пошто здање Кунсткамере још није било готово, колекција је једно време била смештена у палати бољара Александра Кикина. Император није доживео пресељење у нову зграду: тек 1728, три године после његове смрти, колекција је пренета на своје садашње место. Да би збирка била што богатија, Петар Велики је паралелно са амстердамском куповином донео указ „О доношењу рођених наказа, као и пронађених необичних ствари“, како би „људи долазили и учили се“. За сваку људску или животињску наказу рођену у Русији пла-
Музеј антропологије и етнографије „Петар Велики“ РАН — Кунсткамера
15 m
фетусе како би заувек задржали свој природни облик и боју. Очекивано, ова колекција често изазива чуђење необавештених посетилаца, мада су, по речима кустоса, „падања у несвест ретка“. По туристичким сајтовима се често могу пронаћи мишљења да је музеј чудан, па чак и „досадан“: неки посетиоци не ра зу меју зашто би ишли у Санкт Петербург „да би гледали деформисане фетусе“.
Експонати тератолошког дела колекције ни после 300 година нису изгубили природну боју. Тајни liquor balsamicus био је мешавина свињске крви, берлинског плавила и оксида живе
вљаја разоткривених делића малих органа — безбројних префињених жилица, цевчица и ткива прелепих живих боја које мирно пливају у раствору (што су стари анатоми и желели), уважавања ка чудесности људског тела, неверице, сажаљења, повремене краткотрајне тихе одбојности, разних идеја о животу и смрти и мисли о уму чудног императора који је ова створења волео и истовремено тако много изменио Русију. Али, зашто наказе? Још је филозоф Френсис Бекон (1561– 1626), један од главних архитеката научног метода који данас имамо, сматрао да је изучавање деформитета један од фундаменталних задатака нове науке. Он је као равноправне слојеве стварности — а тиме и као равноправна поља истраживања — сматрао природу у нетакнутом виду и историју људских интервенција на њој. Између тих слојева налазе се
и својеврсне интервенције природе на самој себи, тј. разне необичности („чудеса“), у које спадају и — наказе. Њих је Бекон сматрао једнако природним као и нетакнуту природу с једне стране, и техничке интервенције на њој са друге. Међутим, управо је изучавање наказа, тих „отклона од уобичајеног хода природе“, сматрао фундаменталним средством за достизање крајњег циља, а то је овладавање самом природом — „прелаз од чудеса природе ка чудесима технике“. Петар Велики је свакако био врло добро упућен у учења ове врсте и стога „Прве природњачке колекције Кунсткамере“ откривају фасцинантан увид у поглед на свет тадашњих филозофа и првих научника.
Народна наука И заиста, око овог семена је порасло велико потомство. Русија је врло брзо постала једна од
највећих научних сила на свету. У Санкт Петербург су похрлили страни научници, професори и студенти, привучени изврсним условима рада. Сама Кунсткамера је постала седиште Петербуршке академије наука, основане 1724. (Academia Scientiarum Imperialis Petropolitana, данашња Руска академија наука). То што је Русија почетком 18. века имала академију наука сврставало ју је у неколико најнапреднијих земаља света. Али, постојале су и неке разлике, које је све Петар Велики пројектовао у својим великим визијама. Наиме, руску академију и њене научнике у потпуности је финансирала држава, што је у то време било без преседана. Дубљи увид у идеје које је Петар Велики поставио у основе специфично руске науке отвара се из његовог схватања функције колекције наказа. Та збирка је пре свега, по речима
Фредерик Ројсх (хол. Frederik Ruysch, рус. Фредерик Рюйш, 1638–1731), холандски анатом, достигао je највеће дубине у чудној вештини уметничко-научног приказивања делова људских тела. Желећи да експонате „вековима или чак заувек“ сачува од пропадања, разрадио је метод убризгавања стврдњавајуће воскасте материје и у најмање крвне судове. Тиме је успевао да у потпуности сачува оригиналну боју и облик органа. Важно је нагласити да је Ројсхова намера била да људско тело и његове скривене елементе представи као лепе. Он је и наказне делове тела сматрао „веома посебним задовољством за око“. Експонате је декорисао цвећем, лишћем, шкољкама и везеним тканинама и смештао их у тегле испуњене течношћу (liquor balsamicus) чију је формулу само он знао, добијајући тако права мала ремек-дела.
самог императора, служила „на корист држави“. Деформитете је скупљао и излагао да би „људи долазили и учили се“, јер „неуки верују да се такве наказе рађају од дејства ђаволског путем магије и клетви, чега не може бити, него [настају] због повреде унутрене“. Тако је наука у Русији, за разлику од других развијених земаља, од самог почетка била замишљена као народна.
Чудеса природе и чудеса људска Као што смо рекли, здање Кунсткамере, првобитно саграђено да се у њу смести Петров „дивни призор“, постало је срце руске науке. Средишња кула Кунсткамере и данас осликава визије Петра Великог: на њеном врху је постављена кугла која симболизује Сунчев систем, испод које стоји колекција беконовских „чудеса природе“. На тај начин здање Кунсткамере представља отелотворење везе макрокосмоса и микрокосмоса, баш као што су ренесансни творци „кабинета реткости“ и руски император желели. И заиста, посетилац који се попне на више спратове Кунсткамере затећи ће тамо праву ризницу „чудеса људских“: кабинете првих руских научника, књиге које су припадале лично Ломоносову, опсерваторију, велики Хоторпски глобус, салу у којој је заседала рана академија наука — једном речју, место где је створена Русија као научна велесила. SHUTTERSTOCK/LEGION-MEDIA
08
Путовања
УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА
Лењинградска Oбласт Гатчина, архитектонски бисер царске Русије, један је од најзагонетнијих градова у околини Санкт Петербурга
Од малтешких витезова до аероплана
Гатчина је била омиљена резиденција Павла I и Александра III, место за састанке Малтешког витешког реда и град у коме је рођено руско војно ваздухопловство.
Једнодневна шетња градом Гатчина је позната по Дворском парку. Царски дворац у њему изгледа као усамљени замак који се уздиже над глатком површином језера. Павиљон орла је једна од најстаријих грађевина у парку, подигнута за време првог власника Гатчине, Григорија Орлова. Сматра се да га је пројектовао архитекта Винченцо Брена. Павиљон чини кружни храм — ротонда висине 9,5 m. Формиран је као отворена колонада коју чини десет тосканских стубова, постављених у полукругу. Над стубовима је полукупола украшена квадратним декоративним елементима са розетама и стилизованим обликом шкољке. На стилобат, подножје колонаде, воде три степеника од тесаног природног камена. Над колонадом се некада налазила статуа једноглавог орла од белог мермера који је држао штит са иници-
SHUTTERSTOCK/LEGION-MEDIA (3)
ВЕРОНИКА ПРОХОРОВА
Историја Гатчине почиње почетком 18. века, када је цар Петар Велики указом наредио да се на овом месту подигне имање и поклонио га својој вољеној сестри — Наталији Алексејевној. После смрти принцезе имање је неколико пута мењало власника, док га императорка Катарина Велика није поклонила свом миљенику грофу Григорију Орлову. Тада на овом месту почиње интензивна градња. После смрти грофа Орлова Гатчина је постала резиденција Павла I, који је ту живео 18 година и Гатчини доделио статус града и посебан грб. Касније је град припадао Марији Фјодоровној, затим Николају I, Александру I, Александру II и Николају II.
Времеплов кроз царску Русију: Приоратски дворац са пејзажним парком (горе), Павлов (Гатчински) дворац (доле десно) и Павиљон орла у Дворском парку (доле десно)
јалима Павла I. Павиљон је оштећен у Другом светском рату, када је статуа орла порушена. Један од најромантичнијих објеката у Дворском парку је Грбави мост подигнут преко канала који повезује Сребрно и Бело језеро. Грбави мост има три основна дела — два масивна ослонца у облику тераса на обалама и међу њима извијен лук. Централна грађевина овог архитектонског ансамбла је
Интензивна градња у граду почиње када га је Катарина Велика поклонила свом миљенику грофу Орлову Павлов дворац (или Гатчински дворац). Њега је првобитно пројектовао архитекта Антонио Риналди за грофа Орлова. То је велелепни замак на узвишењу поред Сребрног језера. Троспратну главну зграду са обе стране красе две високе петоугаоне куле. Две бочне галерије воде ка двема помоћним квадратним грађевинама са затвореним унутрашњим двориштима (у којима су се налазиле оружарница и кухињске про-
сторије). На вишим спратовима налазила се колекција италијанског сликарства грофа Орлова. Касније је Гатчина прешла у власништво Павла I, који је ангажовао Винченца Брену да дворац реконструише. На северу Дворског парка велику територију заузима парк Зверињак, намењен за лов. Део Зверињака се назива Чудо-пољана. То је посебно заштићена територија парка на којој расту ретке биљке. Главна улица у Гатчини је Проспект 25. октобра, који води од кружног трга на уласку у Гатчину до рејона новоградње. Између Проспекта 25. октобра и Орлове шуме пружа се рејон планске изградње — Хохлово поље. Пре Октобарске револуције овде су живеле дворске даме и други дворани. После Другог светског рата ту се налазило обданиште за децу са здравственим проблемима. Било је ту и гробље немачких војника, а сасвим недалеко од обданишта налазили су се остаци концентрационог логора, у којем је за време рата страдао велики број совјетских војних заробљеника. Већ 1950-их ту је почела изградња стамбеног насеља за запослене у Лењин-
УВЕК ОНЛАЈН RUSKAREC.RU
Нуклеарна Русија: колекција текстова о опасној науци
Комплетна архива штампаних издања ruskarec.ru/e-paper/archive Читајте на својој омиљеној платформи!
градском институту за нуклеарну физику. Такође је обновљена Улица Хохлова, тако што су старе дрвене куће уклоњене и на њиховом месту подигнуте зидане грађевине. Затим долазимо до Улице Соборна, и пошто се крећемо према центру, пред нама се појављују небескоплаве куполе величанствене цркве св. Павла. Неколико година пре Другог светског рата црква је реконструисана и претворена у Дом културе са биоскопом. За време рата у цркви су обновљене службе. У њој су се од Немаца скривали рањени официри Црвене армије. Иза цркве почиње тзв. гатчински „Арбат“. Некада је ту била пијаца, а данас су продавнице, кафе-барови и ресторани. У близини је и тржни центар. На некадашњем пијачном тргу налази се „Текстилна фабрика“. Ова зграда носи такав назив откако је Павел I ту сместио раднице које су од зеленог и црвеног сукна шиле униформе пруског кроја за његове војнике. У Црвеној (Красној) улици се налази стара камена двоспратна зграда у еклектичном стилу. Њену унутрашњост чине дуги
Како доћи Возом од Санкт Петербурга (са Балтичке станице) до станице Гатчина-Балтичка или Гатчина-Варшавска (нешто више од сат времена вожње), или линијским таксијем бр. 18 или бр. 100 са станице „Московска“ (40 минута).
ходници и велики број идентичних врата. Ту се налазио затвор. У Гатчини је, узгред, био велики број затвора са самицама у којима се могло само чучати и које су се звале „чаше“. Староседеоци кажу да су их направили Немци. Десно од пијаце је грандиозна црква Покрова Пресвете Богородице од тамноцрвене цигле. Црква је освећена 1914, а убрзо након тога је почео Први светски рат. Црква је тако остала неомалтерисана. За време совјетске власти у њој се налазио магацин, а службе су обновљене 1980-их.
Дом за Приора У Гатчини се налази и вредна пажње Варшавска железничка станица. Железница је у ово место стигла 1853. Данашња станична зграда бледожуте боје
РАЗМЕНИТЕ МИШЉЕЊЕ НА
Довиђења у 2015. години!
/ruskarec
ruskarec.ru/15881 /ruskarec
подигнута је после рата у строгом и једноставном стилу. Пре рата је на њеном месту био издужени павиљон од црвене цигле са лучним прозорима. Још једна знаменитост у Гатчини је мали Приоратски дворац са пејзажним парком, изграђен крајем 18. века по указу Павла I. Подигнут је на мочварном терену, на самој обали Црног језера. Дворац је изузетан због тога што је, осим високе куле и постоља, направљен од чисте просејане земље, натопљене у раствору креча и чврсто набијене у калупе. Ову специјалну технику је користио архитекта Николај Лавов. Било је планирано да овај дворац траје 20-ак година, а он стоји већ три века. Име дугује Малтешком витешком реду, који се налазио под покровитељством Павла I. Дворац је подигнут као резиденција Приора — једног од највиших достојанственика Реда, француског емигранта принца Кондеа. Конде ипак није дошао у Гатчину, а чланови Малтешког реда су замак користили за своја окупљања. Многе улице у Гатчини носе имена руских и совјетских пилота, што није необично, јер је Гатчина позната по првој руској ваздухопловној школи. Наиме, у близини Гатчине је 1909. издвојен простор за испитивање аероплана, а ту је основан и први војни аеродром. На јесен наредне године почело је школовање пилота у Официрској ваздухопловној школи, која је касније, са почетком Првог светског рата, трансформисана у Гатчинску високу авијациону школу. У њој се школовао и познати пилот Петар Нестеров, који је први у ваздуху извео „мртву петљу“, као и прво обарање непријатељске летелице сопственим авионом („таран“), приликом којег је и изгубио живот. У Гатчини је 2002. отворен једини Музеј историје авио-мотора у Русији.
Упознајте храмове четири традиционалне религије Русије! ruskarec.ru/18311