Марк Војнович, српски херој Црног мора
Амбасадор Републике Србије у Русији Славенко Терзић
Србија чека рубљу
стр. 20-21 ФОТО: Вадим Савицки
Египат жели да га Русија штити стр. 8-9 од Америке
стр. 13-15
ФОТО: kremlin.ru
у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, ДЕЦЕМБАР 2013.
Обнављање војних контаката Русије и Србије Министри одбране Русије и Србије, Сергеј Шојгу и Небојша Родић, потписали су 13. новембра у Београду међувладин споразум на чијим основама ће се у наредним деценијама заснивати војна сарадња између Русије и Србије
Реклама
Новости из Русије које можете увек понети са собом
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!
RBTH for iPad Прилог на енглеском
twitter.com/ruskarec facebook.com/ruskarec
Преузмите нову верзију бесплатно
садржај
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
22
Ту-95, најбучнији симбол Хладног рата
Додатак „Србија и Русија“ финансира и уређује ФГБУ „Росијска газета“ (Москва, Русија). Српска редакција „Russia Beyond the Headli nes“ (RBTH), међународног пројекта „Росиј ске газете“, (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru, (2) уређује и издаје штам пани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НEГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH ИРИНА РЕШЕТОВА веб-уредник српске редакције RBTH Милан Радовановић, Бојана Мишковић, Миша Ђукановић, Ружица Радојчић, Ана Ацовић, Ивана Кнежевић преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ фотографије ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА асистенти
ПОЛИТИКА И ДРУШТВО
07
Русија покушава да спречи глорификацију нацизма
10
Политички ислам постао део руске стварности
КУЛТУРА
24
Андреј Рубљов, творац ликова небеске хармоније
26
Необични боготражитељ у возу Москва-Петушки
ПОГЛЕДИ
ПУТОВАЊА
16
О тајанственом смислу споменика Јегору Гајдару
28
18
Шта значи када Американци кажу да је Путин „најмоћнији на свету“?
Земља блиставих челичних оштрица
Интернет страница: ruskarec.ru * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2013 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“ Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника пројекта RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru. ЛИКОВНО-ГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“
2
СПОРТ
34
Фудбал на песку: руски момци са плаже освајају свет
НОВЕМБАР 2013.
Аутобус на путу у околини Анадира, главног града Чукотског Аутономног Округа. Дневна температура у Анадиру износила -18 степени, а у току ноћи -20 степени Целзијуса.
Не обазирући се на снег, кишу и хладноћу, људи стоје у реду да уђу на изложбу „Моја историја: Романови“, уприличеној поводом обележавања 400-годишњице династије Романових на Мањежном тргу у центру Москве. Изложба обухвата тродимензионалне инсталације, анимиране колаже и интерактивни садржај.
Фото: AFP / East News, 14. новембар 2013.
Фото: Константин Чалабов / РИА „Новости“, 17. новембар 2013.
НОВЕМБАР 2013.
Жена полаже цвеће испред улаза у међународни аеродром „Казањ“ у спомен путника погинулих приликом неуспешног приземљења путничког авиона „Боинг 737“ компаније „Татарстан“.
Фото: AFP / East News, 14. октобар 2013.
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Фото: ИТАР-ТАСС, 18. новембар 2013.
месец у сликама
Музичари староседелачке етничке групе Нивха у народној ношњи подижу традиционални музички инструмент „кални“ поводом дочека олимпијског пламена на аеродрому у Јужно-Сахалинску, граду на руском острву Сахалин у Тихом океану, 7309 km источно од Москве. 3
политика и друштво
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Пише: Јуриј Гаврилов
4
Министри одбране Русије и Срби је, Сергеј Шојгу и Небојша Родић, потписали су 13. новембра у Бео граду међувладин споразум на чи јим основама ће се у наредним де ценијама заснивати војна сарадња између Русије и Србије. То је први такав документ потписан после го тово двадесет година и након пери ода у коме је сарадња двеју земаља била на „непристојно ниском ни воу“, како се Шојгу изразио. Шта овај документ значи за Србију и ње не оружане снаге и шта може бити следећи корак?
O
сновни принципи на којима ће се у наредним деценија ма заснивати војна сарадња између Русије и Србије де финисани су међувладиним споразумом који су у Београ ду потписали министри одбрана двеју земаља Сергеј Шојгу и Небојша Родић. Тим документом је војна сарадња Русије и Србије подигнута на нови, савремени ниво. Поред тога, знатно је проширена сфера војних контаката. Раније су они били прописани договорима старим го тово двадесет година, с тим што је тада партнер Русије била Савезна Република Југославија. Шојгу је у сусрет у са премијером Србије Ивицом Дачићем рекао да је споразум о
ФОТО: Вадим Савицки
Обнављање војних контаката Русије и Србије после 20 година
војној сарадњи само један од докумена та који су припремљени за последњих неколико месеци. „Мислим да ћемо у најскорије време мо ћи да потпишемо и споразум о војнотех ничкој сарадњи. Такође је важан и спора зум о заштити интелект уалне имовине. Он увек иде уз споразум о војнотехнич кој сарадњи, исто као и споразум о чува њу тајне. Додуше, назив овог последњег је нешто другачији, али то је у суштини његов смисао“, рекао је министар. Стварајући правну основу за реализа цију будућих војних и војнотехничких програма, руски и српски генерали нис у пропустили прилику да размотре и кон кретне пројекте. Није тајна да је српска армија наоружана пре свега руском бор
беном техником, али ту технику би тре бало модернизовати. Поред тога, Београд би желео да купи од Русије нови арсенал. Војне делегације нис у саопштиле о којим конкретно системима се ради, али како сазнаје дописник „Росијске газете“, срп ској армији су потребни модерни систе ми противваздушне одбране за заштит у важних војних и индустријских објеката од ваздушних удара, а руске ракете С-300 и (у перспективи) С-400 су најбоље на оружање те врсте које се може наћи на тржишту. Међутим, ти системи су веома скупи и Београд би желео да их купи на кредит. Само је питање хоће ли Москва одобрити тај кредит партнерима, а о томе не одлучује Шојгу. Плаћање може бити проблем и у случају куповине авиона. Према неким инфор мацијама, српско ратно ваздухопловство би желело да набави ловце МиГ-29М и да у руским војним фабрикама модернизу је борбени авион „Супер Галеб“ домаће производње. Москва је спремна да раз мотри и то питање, као и финансирање одговарајућих уговора. У руско-српским односима постоје обла сти у којима сарадња већ доноси кон кретне резултате. То је, на пример, хума нитарни центар у Нишу, који је створен на иницијативу Русије и уз њену помоћ. „То је оно што смо давно започели и што се показало као ефикасно за време вели ких пожара у Србији и околним држава ма“, рекао је Шојгу.
ФОТО: Вадим Савицки
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Српској армији су потребни модерни системи противваздушне одбране за заштиту важних војних и индустријских објеката од ваздушних удара, а руске ракете С-300 и (у перспективи) С-400 су најбоље наоружање те врсте које се може наћи на тржишту Министар није прецизирао да је управо он, још као министар за ванредне сит уа ције, учинио много да се тај центар оснује. Међутим, Срби то добро памте, као што памте помоћ наших ватрогасаца и спаси
лаца. Још у јулу прошле године председ ник Србије Томислав Николић наградио је Сергеја Шојгуа Орденом српске заставе првог степена, а ове недеље је лично уру чио ту награду руском министру.
Биланс прве године Сергеја Шојгуа као министра одбране Пише: Јекатерина Туришева
Пре годину дана на одговорну ду жност министра одбране РФ ступио је најпопуларнији руски министар, Сергеј Кажугетович Шојгу. По ми шљењу аналитичара и војних екс перата, најзначајнији догађаји у развоју Оружаних снага током про текле године тичу се одлука о увође њу пуног животног циклуса војне технике, повраћају незаконито про дате војне имовине, подизању нивоа квалитета обуке војске, као и развој војне науке и образовања.
Ш
естог новембра се навр шило тачно годину да на откако је Владимир Путин разрешио ду жности министра од бране Анатолија Сер дјукова и на то место поставио Сергеја Шојгуа. Као најпопуларнији и најпрепо знатљивији министар у Русији (према анкетирањима грађана), Шојгу је на ту дужност био постављен после кратко трајног вршења дужности губернатора Московске Области. Пре тога је дуги низ година био на челу Министарства за ванредне сит уације (МЧС), које је он и створио.
Шојгуово постављење на место министра одбране одиграло се у контексту скан дала који је одјекнуо око фирме „Обо ронсервис“, у коме су фигурирали људи блиски претходном министру одбране, тако да се једна од првих Шојгуових одлу ка на његовој новој дужности односила на повраћај Министарству одбране оних некретнина које су претходно биле про дате уз нарушавање закона. По мишљењу експерата, Шојгу се данас константно залаже за то да се Министар ство одбране ослободи од економских функција које за ово министарство нис у својствене, као што је например форми рање цена. 5
политика и друштво
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
ФОТО: ИТАР-ТАСС
Експерти сматрају да је Шојгу за годину дана успео да учврсти Оружане снаге РФ у читавом низу праваца
„Иницијативе руководства Министар ства одбране за декомерцијализацију армије пре свега имају антикорупцијски карактер“, сматра Павел Верхњацки, во дећи аналитичар Центра за политичке информације. Још једно од Шојгуових достигнућа јесте увођење система уговора пуног живот ног циклуса при куповини наоружања и војне технике. Овај систем подразумева да предузеће које је Оружаним снагама продало одређени производ све време прати овај пројекат од почетка израде до утилизације. Према плановима војног ресора, практично сва предузећа ОПК (одбрамбено-индустријски комплекс) морају да обезбеде пуни животни циклус произведеног наоружања и војне технике у наредне три године. Са доласком Шојгуа на дужност мини стра одбране војни ресор је обновио пракс у изненадних контрола руске ар мије, које омогућују објективну проце ну нивоа борбене готовости Оружаних снага и претпоставке начина решавања постојећих проблема. Изненадна кон трола први пут је за 20 година спрове 6
дена средином фебруара ове године у Централном војном округу, а за њом је уследило још неколико сличних мера, радњи и поступака различитог обима у осталим војним окрузима. Експерти сматрају да изненадне контро ле у руској армији не помажу само да се сагледа реална борбена готовост Оружа них снага и да се утврди тесно садејство између свих њихових елемената, већ и да се припадници војске на свим нивоима навикну да моментално реагују на могуће опасности. „Оно што је најосновније за Оружане снаге јесте спремност да се у било ком момент у ступи у бој. Током протекле го
дине у том смислу било је урађено више него током претходних деценија“, из јавио је Виктор Заварзин, први заменик председни ка Комитета за одбрану Државне думе. Још једна новина коју је Шој гу увео као ми ни стар одбране односи се на иницијативу за стварање такозваних научних чета, у чијем саставу шеф вој ног ресора жели да види талентоване студенте ка ко заједно са наставници ма врше научно-техничке радове у интерес у војног ресора. У овом тренутку форми ране су већ две научне че те, до краја године треба да их буде четири. Прет поставља се да ће науч не чете бити припојене стручним предузећима одбрамбене индустрије и научно-истраживач ким инстит утима.
Постављање Сергеја Шој гуа на дужност министра одбране имало је неколико паралелних циљева, сматрају експерти Центра за по литичке информације. Сит уација у ко јој се крајем 2012. нашао ресор одбране захтевала је хитне мере за стабилизацију стања и током протекле године министру је пошло за руком да регулише системски приступ раду, као и да састави прецизни план поступака за реорганизацију армије. Игор Коротченко, главни уредник ли ста „Национална одбрана“, сматра да је Шојгу за годину дана успео да учврсти Оружане снаге у читавом низу праваца. „То је погодовало да се у високом степену промени морално-психолошка клима у армији“, тврди експерт.
Оно што је најосновније за Оружане снаге јесте спремност да се у било ком моменту ступи у бој. Током протекле године у том смислу било је урађено више него током претходних деценија. Виктор Заварзин, Комитет за одбрану Државне думе
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Русија покушава да спречи глорификацију нацизма Пише: Николај Сурков
Инцидент са „Бронзаним војником“
Русија је 12. октобра поднела у УН Влада Естоније је 2007. одлучила да уклони споменик посвећен погинулима у нацрт резолуције Генералне скуп Другом светском рату из центра Талина. штине о недопустивости глорифи 26. и 27. априла 2007. велики број припадника руске мањине у Естонији - међу кације нацизма. У састављању овог њима и много младих - покушао је да заштити споменик. Естонска полиција је документа учествовало је готово брутално угушила протест: један човек је убијен, преко 1000 људи је ухапшено, 40 држава, а међу њима су и Бело више стотина пребијено, више стотина послато на суд, а десетине су задобиле русија, Казахстан и Сирија. Коау тешке повреде од којих су се многе завршиле инвалидитетом. тори нацрта резолуције говоре „о данашњим веома опасним појава борав, као и промовисања оних што су кјанцев је апеловао на те државе да пре ма“. Очекује се да ће документ бити се борили на страни фашизма против испитају своју позицију и подрже ову стављен на гласање до краја године. земаља антихитлеровске коалиције као иницијативу. учесника националноослободилачких покрета“. „Треба ли помињати да такво деловање вређа учеснике антифашистичког покре та и иде на руку онима који се боре за ‘чистот у расе’, за дискриминацију по ра сној или етничкој припадности, да и не
Како је саопштио представник Руске Федерације, овај документ је нешто из мењен у однос у на прошлогодишњи. На пример, додат је апел државама-чланица ма да узимају у обзир ставове из ове ре золуције приликом припреме извештаја о сит уацији везаној за људска права у од говарајућим земљама. Руски медији истичу да ће резолуција коју предлаже Русија вероватно бити одо брена, јер се почев од 2005. већ девети пут износи на разматрање у Генералној скупштини УН, и сваки пут је прихваћена, готово увек са истим бројем гласова за и против. Па ипак, аналитичари на глашавају да резолуције Генералне скупштине УН немају неки практичан зна чај, јер нис у обавезујуће и не повлаче за собом ника кве последице. Према томе, у предстојећем гласању највише интригира питање које земље ће бити уздржане или ће гласати против нацрта резолуције, и како ће образложити свој став. Конкрет но, уздржане су нације које се посебно често опт ужују за глорификацију наци зма (пре свега балтичке земље), а оне које гласају против, као на пример САД, кажу да је резолуција „у супротности са прин ципима слободе мишљења“. ФОТО: ИТАР-ТАСС
Г
ригориј Лукјанцев, заменик сталног представника Руске Федерације у УН, приликом подношења текста је нагласио да се не сме допустити преи спитивање вредновања догађа ја везаних за Други светски рат. „Нажалост, ми и данас видимо покушаје фалсифи ковања историје и преиспи тивања тријумфа правде 1945“, истакао је дипломата. „По нашем мишљењу, пот пуно је недопустиво да се глорификују они који су умешани у нацистичке зло чине и да се у позитивном светлу приказују бивши есесовци, на пример чла нови јединица „Вафен-СС“ које су учествовале у уни штавању цивилног станов ништва“, рекао је Лукјанцев. По његовим речима, коа утори нацрта резолуције говоре „о данашњим веома опасним појавама“ којима се мора пру жити отпор како на националном, тако и на међународном нивоу. Лукјанцев је подсетио на случајеве „све чаног откривања споменика нацистима, проглашавања дана ослобођења од оку пације даном жалости, хапшења оних који се залажу да борци против нацизма у Другом светском рат у не падну у за
говоримо о томе какав се пример тиме даје младим нараштајима“, нагласио је руски представник. Прошле године је за сличну резолуцију гласало 120 од укупно 193 земље-члани це УН. Против њеног усвајања биле су делегације САД, Канаде и Маршалских острва, док је 57 земаља било уздржано, а међу њима и Украјина. Григориј Лу
7
политика и друштво
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Египат жели да га Руси „стратешког партнера“ Пише: Игор Розин
Египатски министар спољних послова Набил Фахми: Русија има превелику тежину да би било коме била замена
Министри дипломатије и одбране Русије и Египта по први пут су оба вили преговоре у формат у „2+2“. Званичници Каира истичу да „од носе са Москвом желе да уздигну на ниво из времена Совјетског Савеза“. Каиро, међутим, „не види алтерна тиву за стратешке односе са САД“, дигну на ниво из времена Совјетског Са али би желео да искористи Москву веза“, међутим Русија као партнер Египта да се одупре притиску Вашингтона. „неће бити замена за САД“.
M
инистар спољних посло ва РФ Сергеј Лавров и ми нистар одбране РФ Сергеј Шојгу и њихове египат ске колеге Набил Фахми и Абдел Фатах ел Сиси су 15. новембра по први пут водили прего воре у формат у „2+2“. Званичници Каира истичу да „односе са Москвом желе да уз
После састанка у Каиру египатски мини стар спољних послова Набил Фахми дао је одговор на главно питање које посебно занима све који прате акт уелни развој руско-египатских односа: да ли Москва може да замени Вашингтон и да преузме улогу најважнијег партнера Египта. „Ру сија има превелику тежину да би било коме била замена“, одговорио је египат ски министар.
Какву војну технику би Египат хтео да набави од Русије? Поред политичке, Каиру је потребна и војно-техничка подршка. Египат је про блеме те врсте доста дуго решавао преко САД. Москва, са друге стране, нити може нити жели да издваја милијарде долара на партнера са Блиског истока. Русија сматра да је исправно да своје односе са Египтом гради на бази обо стране користи. Каиро је, на пример, тренутно заинтересован за савремене системе противваздушне одбране, за авионе и за оружје високе прецизно сти. Руске компаније су спремне да их понуде Египту, али не као поклон или као „спонзорску“ помоћ, већ на основу уговора. Министарство одбране РФ је исто тако спремно да у својим високошколским установама обучава египат ске стручњаке, али најпре треба да се потпише међудржавни споразум у војној области. Тачније, да се припреми цео пакет докумената који ће дати пуну прав ну основу за одбрамбену и војно-техничку сарадњу. Египатска војска поседује доста наоружања и технике совјетске и руске про изводње. Према подацима Центра за анализу стратегија и технологија (ЦАСТ), код система противваздушне одбране, на пример, тај удео је чак 60%. Велики део тог арсенала је застарео и тешко да би уопште могао да се осавремени. Међутим, нешто од тога би могло да се побољша, а потребе египатске војске за системима противваздушне одбране кратког и средњег домета могле би да се подмире руским системима „Тор-М2“, „Бук-М2“ и противавионским ракетнотоповским системима „Панцир-С“. Исто важи и за ловце МиГ-29 и Су-30, као и за друго наоружање и технику. 8
САД су у октобру најавиле смањење за приближно четвртину од укупне годи шње војне помоћи Каиру, која је износи ла око 1,4 милијарде долара. То заправо значи да ће Египат остати без партије хеликоптера, ловаца и противбродских ракета које му је Вашингтон обећао. Каиро „не види алтернативу за страте шке односе са САД“ и нада се да ће их „ускоро обновити“, али би желео да ис користи Москву да се одупре притиску Вашингтона. Од када је Саудијска Арабија обећала да ће надокнадити финансијске губитке Егип ћанима, они говоре о набавци новог на оружања од Русије и о ремонт у совјетске војне технике коју поседују. Сергеј Лавров је након сусрета са египатским колегом потврдио да је војно-техничка сарадња заиста била једна од главних тема разго вора. Египатски медији су чак објавили да ће тај уговор бити вредан 4 милијарде америчких долара, међутим према пода цима листа „Комерсант“, за сада није било речи о самим условима уговора. Али је зато сусрет министра одбране РФ Сергеја Шојгуа и његовог колеге Абде ла Фатаха ел Сисија завршен договором о организовању заједничких тактичких вежби усмерених на борбу против те
Званичници Каира истичу да „односе са Москвом желе да уздигну на ниво из времена Совјетског Савеза“. Каиро, међутим, „не види алтернативу за стратешке односе са САД“, али би желео да искористи Москву да се одупре притиску Вашингтона
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
ФОТО: Reuters
ија штити од притисака “
роризма и пиратства, и о проширењу сарадње између ваздухопловних и по морских снага двеју земаља. За Египат је то посебно важно с обзиром на отка зивање редовних војних вежби „Bright Star“, што су САД у августу најавиле као казну због свргавања председника Му хамеда Мурсија. Египат истиче да ће у већој мери сара ђивати са Русијом у региону. Говорећи о сукобима у Сирији, Сергеј Лавров је рекао да је Арапска лига у последње две године донела „неколико исхитрених одлука“. Египатски саговорници листа „Комерсант“ међутим тврде како је на кон свргавања Мухамеда Мурсија Каиро „у потпуности подржао став Владимира Путина [по питању Сирије], и увек га за ступа у Арапској лиги јер сматра да се то питање мора решавати политичким пу тем, у оквиру конференције ‘Женева 2’“. „У овом тренутку је то став који засту пају све чланице Арапске лиге“, уверава бивши египатски министар иностраних послова Мухамед ел Ораби.
Сергеј Лавров је након сусрета са египатским ко легом потврдио да је војно-техничка сарадња заи ста била једна од главних тема разговора. Египат ски медији су чак објавили да ће тај уговор бити вредан 4 милијарде америчких долара, међутим према подацима листа „Комерсант“, за сада није било речи о самим условима уговора Министри су се током разговора дота кли и економије. Донета је одлука да се убрза сазивање међувладине комисије за трговинско-економску и научно-технич ку сарадњу, и да се у наредном периоду увећа промет роба и услуга. Из Каира су позвали руску корпорацију за нукле арну енергију „Росатом“ да учествује на тендеру за изградњу нуклеарне електра не капацитета до 1,65 гигавата на обали Средоземног мора у вредности од преко 3 милијарде америчких долара. Тендер, који је био одложен због лошег стања у Египт у, биће расписан у јануару. Ком
паније из Кине, САД, Француске, Јужне Кореје и Јапана већ су изразиле жељу да у њему учествују. Сергеј Лавров је пред одлазак обрадовао египатске угоститеље којима су гости из Русије посебно важни. Руски министар је „с обзиром на укидање ванредног стања“ обећао да ће по повратку у Москву раз мотрити могућност опозива препоруке за грађане Русије да не пут ују у Египат. Уосталом, како је сам признао, и без об зира на препоруку Министарства спољ них послова, из Русије сваког дана сто тинак авиона одлети за Египат. 9
политика и друштво
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Политички ислам поста Радикални исламисти покушавају да преузму контролу над муслиман ским регионима Русије - упозорава ју стручњаци и припадници тради ционалног руског муфтијства. Све су учесталији позиви да се развија „исламски калифат у Русији“, док локални посленици упозоравају да вехабије све више продиру у послов не кругове и у државни апарат.
T
ерористички напад у Волгограду, погроми у Бирјуљову, заузимање џамија од стране ра дикалних исламиста и њихово некажњено ди вљање аутомобилима по Казању са заставама Ал Каиде и порука ма „Смрт неверницима!“ ствара ју све већу забринутост због опа сности од ширења радикалног ислама у Русији. Све су учесталији позиви на му слиманским политичким оку пљањима у Казању, у Махачкали, у Јелабуги, па чак и у Санкт Пе тербургу и Тјумењу, да се развија „исламски калифат у Русији“. „Морамо да схватимо да ће ислам ски свет ићи ка калифат у. Не тре ба се тога плашити. За муслимане је калифат удруживање у брат ско јединство у вери. Нешто као Европска унија, али у муслиман ском свет у“, каже Вадим Сидоров, или „Харун Русије“ (рус. „Харун ар-Руси“), самопроглашени емир Националне организације руских муслимана (НОРМ). О перспективама мирне интеграције „руског калифата“ у будућу „муслиман ску Европску унију“ Сидоров говори са ватреним оптимизмом. Једини проблем је то што је емир, или како га следбени ци зову „Харун све Русије“, побегао из земље. Разлог је једноставан: два сарад ника Харуна Сидорова, вође санктпе тербуршког огранка НОРМ-а Максим 10
Бајдак (Салман Север) и Григориј Ма вров (Амир Хамдани ел Малики), ухап шени су. Прогласивши се за „интернет-имаме“, они су на тај начин скоро 5 година по зивали Русе да пређу у ислам „како би контрола над руском ‘умом’ прешла у ру ке правих аријеваца“ [арап. umma или ummet – заједница исламских верника]. Мада су на врло чудан начин позивали друге да следе њихов пример: објављи вали су снимке који величају терористу Шамила Басајева и „црне удовице“ које су погинуле приликом терористичких напада у московском метроу.
је примио ислам у складу са вехабијским убеђењима и придружио се „Уљановском џeмату“ (заједници). Доспевши у затвор бр. 2 у Уљановској Области, претворио га је у центар за регрутовање бораца за терористичку организацију „Имарат Кавказ“. Основао је у њему „бајт улмал“ – исламску благајну коју пуне „браћа“ са слободе и „шуру“ – нешто попут ислам ског затворског парламента. „Претња за националну безбедност није само ширење идеологије исламског фун даментализма међу руским затвореници ма и криминалцима – сада се прелази на нове начине врбовања. Све је више сезон ских радника из Средње Азије и Највећу забринутост код стручњака изазива ситуација Казахстана који потпадају под у Татарстану и стварање „вехабијског холдинга“ утицај вехабија не у местима из којих потичу него управо у Ру сији, где се исламски фундамен тализам лакше распрострањује. Проблем је што то мало ко раз уме и уопште жели да схвати“, упозорава Раис Сулејманов, ру ководилац Приволошког центра Руског инстит ута за стратешка истраживања (РИСИ). Роман Силантјев, доцент Мо сковског државног лингви стичког универзитета (МГЛУ), указује на то да се због несмо трености друштва у Русији по јавила „вехабијска интернаци онала“ – савез криминалаца, националиста свих врста, вер ских фанатика и неофита. „То омогућава да се центар верског екстремизма полако премешта са Кавказа у Поволожје, на Урал, у Сибир, а затим и на све стране. Подручје појачане терористич ке активности поново се про ширује на целу земљу, добрим делом и због тога што радикал Интернет-имаме сада чека затворска ка ни ислам има моћан лоби у структ урама зна за јавно оправдавање тероризма. Ме власти“, сматра стручњак. ђутим, активности радикалних ислами Највећу забринутост код стручњака иза ста не своде се само на проповеди преко зива сит уација у Татарстану и стварање „вехабијског холдинга“. Такав назив су Интернета. Они пре свега користе криминалне кру дали татарстански муфтија Илдус Фајзов гове на основу којих формирају „ислам и његов заменик Валиула Јакупов. Они ску гарду“. Прави пример је Валериј Иљ одавно упозоравају да вехабије све више мендејев, Чуваш по националности, који продиру у пословне кругове и у држав ФОТО: ИТАР-ТАСС
Пише: Владимир Јемељаненко, „Руски репортер“
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
ао део руске стварности Терористички напад у Волгограду, погроми у Бирјуљову, заузимање џамија од стране радикалних исламиста и њихово некажњено дивљање аутомобилима по Казању са заставама Ал Каиде и порукама „Смрт неверницима!“ стварају све већу забринутост због опасности од ширења радикалног ислама у Русији ни апарат, и да тамо налазе подршку и покровитеље. Чињеницу да је дошло до „повезивања појединих званичника и ло калних привредника са вехабијама“ при знао је и министар унутрашњих послова Републике Татарстан Артјом Хохорин. Али прекасно: по татарском узору „ве хабијски холдинзи“ су пустили корене буквално у свим муслиманским републи кама и у најважнијим градовима у земљи. Пише: Ариадна Рокосовска
Нереди на улицама Варшаве, изме ђу осталог и испред зграде амбасаде Русије, који су се догодили на Дан независности Пољске 11. новембра, изазвали су најозбиљније политич ке последице. Према речима амба садора Русије у Варшави, напад на амбасаду је најновије пројављивање антируског расположења у Пољској, које „подстичу политичке снаге и медији“ у овој земљи.
Д
ан после напада на руску амбасаду у Варшави током прославе Дана независности у Министарство спољних послова Русије позван ам басадор Републике Пољске у Москви Војцех Зајончковски. Како је саопштено из руског дипломатског ресо ра, њему је изражен „одлучан протест“ у вези са нередима испред руске амбасаде у Варшави које је организовала група од више хиљада агресивно настројених уче сника такозваног „Марша независности“. „У овом инцидент у дипломатска мисија
У лето 2012. на Валиулу Јакупова је из вршен атентат након којег је он преми нуо. Био је то први напад на једног од истакнутих муслиманских вођа највећег руског муфтијства. Умешаност вехабија није одмах уочена, али је накнадно ипак утврђена. У Нижњекамској медреси „Ри саља“ муфтија Фајзов и његови сарадни ци пронашли су вехабијске проповеди, литерат уру и упутства, на пример, како
„правилно“ одсећи главу невернику. Ка да су пробали да врате медрес у [исламска средња школа] у оквире традиционалног ислама, покушали су да их убију. Сада сви који прођу кроз „Рисаљу“ долазе у руске џамије не само са знањем како се држе проповеди. У децембру 2011. татарске вехабије су за узеле џамију у Аљметјевску (Татарстан), а пре тога – у Красноуфимску (Свердлов ска Област), у Бугуруслану и у Абдулину (Оренбуршка Област). Имами-екстре мисти преузимају све у своје руке док се муфтије који проповедају традиционал ни ислам протерују. По признању Фари та Салмана, муфтије Јамало-Ненецког Аутономног Округа, вехабије све чешће долазе у џамије са оружјем како би тамо шњем имаму ставили до знања да, уко лико их буде осуђивао, лако може бити придодат списку од шездесет убијених муслиманских вођа.
Независност са каменицама је претрпела материјалну штет у, а њено нормално функционисање је било блоки рано на неколико часова, што представља најгрубље кршење Бечке конвенције о ди пломатским односима од стране пољских власти“, саопштено је из Министарства спољних послова Русије. Подсећамо да је у понедељак у Варшави одржан „Марш независности“, који је већ постао тради ционалан. Према подацима градских вла сти, у њему је учествовало до 20 хиља
Кулминација „Марша независности“ у Варшави био је напад учесника на амбасаду Русије
да људи. Учесници марша су такође по традицији уништавали све пред собом. Полиција је морала да употреби гумене пендреке, сузавац и оружје за онеспосо бљавање. Приведена су 72 учесника не реда. Градске власти су већ објавиле да штета настала током марша износи 120 хиљада злота (преко милион рубаља). По вређено је 19 људи, од тога 12 полицајаца. Међутим, кулминација „марша“ нес ум њиво је био напад учесника на амбасаду РФ. Хулигани су, узвикујући антируске пароле, бацали камење и петарде на те риторију дипломатске мисије и спалили стражарску кућицу. Министар унутрашњих послова Пољ ске Бартломеј Сенкевич је у интервјуу за радио-станицу „Polskie Radio“ изјавио: „Током 24 године постојања независне Пољске испред амбасада су се одвијале 11
политика и друштво различите манифестације, али ово је први пут да се суочавамо са физичким нападом на територију стране дипломатске мисије. Такво варварство досад није виђено. Нико није могао да предвиди да ћемо имати по сла са таквим дивљаштвом.“ Шеф пољског Министарства спољних послова Радослав Сикорски написао је на Твитеру: „Банда националиста, која нарушава неприкосно веност амбасада, доводи нас у сит уацију да се стидимо пред целим светом. То је злочин и срамота, а не патриотизам.“ Путања марша је била испланирана тако да је амбасада Русије била окружена са три стране. У ексклузивном интервјуу за „Росијску газет у“ амбасадор Русије у Пољској Алек сандар Алексејев изјавио је да одређене политичке снаге заиста подгревају анти руско расположење: „Не могу да кажем да је то једноставно изгред појединачних хулигана. Прво, путања марша била је испланирана тако да су учесници марша окружили амбасаду са три стране. То је само по себи необично. Пре тога смо сви били сведоци подстицања антируског рас положења, нарочито у медијима. Узмимо само случај „споменика“ совјетском вој нику који силује трудну Пољакињу, који
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Банда националиста, која нарушава неприкосновеност амбасада, доводи нас у ситуацију да се стидимо пред целим светом. То је злочин и срамота, а не патриотизам. Радослав Сикорски, министар спољних послова Пољске Дипломатска мисија је у таквим случа јевима обично ограђена специјалним полицијским штитовима, али то у овом случају није учињено. Зато је приступ на шој амбасади био потпуно слободан. Ни је било довољно полицајаца око зграде амбасаде, а ако говоримо о озбиљнијим снагама правног поретка, оне су стигле на место догађаја око пола сата по по четку нереда.
је незаконито подигнут у Гдањску. Право да вам кажем, ово што се догодило за нас није било неочекивано – ми смо се при премали за то да ће доћи тренутак када ће све то прерасти у овакву акцију.“ Да ли је обезбеђење амбасаде било појачано с обзиром на то да се пута ња марша знала унапред? То је ипак дужност пољске стране.
Александар Алексејев: Да, али треба има ти у виду да то није била мала група љу ди. У тој манифестацији су учествовале десетине хиљада људи, и зато се то поја чање може сматрати симболичним. Заи ста, према одредбама Бечке конвенције о дипломатским односима они су дужни да нам осигурају безбедност.
Да ли је то био хулигански изгред, или је ствар по вашем мишљењу озбиљнија?
Александар Алексејев: Ја мислим да то није обично хулиганство. Митингаши су покушали да упадну на територију ам басаде, главна капија је расклимана, си стем за сигнализацију је покварен – ми сада све поправљамо. Ту је пуно ствари које изазивају чуђење. Обратите пажњу: у последње време амбасада Русије је на паднута само у Либији. А сада у Пољској. Да ли је са ваше тачке гледишта ан тируско расположење у пољском дру штву данас јако?
Александар Алексејев: Чини ми се да га подстичу политичке снаге и медији.
ФОТО: Reuters
Какве ће бити даље активности руске стране?
Не могу да кажем да је то једноставно изгред појединачних хулигана. Путања марша била је испланирана тако да су учесници марша окружили амбасаду са три стране. Александар Алексејев, амбасадор Русије у Пољској 12
Александар Алексејев: Планирам по сет у пољском Министарству спољних послова, где ћу изразити наше мишље ње о овом гнусном случају. Захтеваћемо званично извињење, компензацију мате ријалне штете и, оно што је најважније, предузимање мера како се ништа слично убудуће не би могло поновити. Шта мислите, да ли ће ово што се дого дило деловати отрежњујуће на усијане главе?
Александар Алексејев: Мора деловати. Такве ствари се не смеју допуштати. Уко лико се сит уација са безбедношћу дипло мата у Пољској погорша, то ће говорити веома лоше о Пољацима.
историја
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Марк Војнович, српски херој Црног мора Иван Ајвазовски: Чесменска битка (1848). Ајвазовски је на овом платну представио једну од главних битака Прве архипелашке експедиције (1769-74), у којој се Марк Војнович прославио као капетан брода „Ауза“
Пише: Михаил Вашченко
Марко Војиновић (Марк Иванович Војнович, 1750-1805), један од пото мака српског краља Стефана Дечан ског, био је руски адмирал и један од оснивача Црноморске флоте. Дао је огроман допринос у борби Русије са Турском: учествовао је у највећим поморским биткама тог времена, опсади Бејрута, руској колониза цији обала Каспијског језера; био је војни педагог и капетан личног брода Катарине Велике. „Руска реч“ представља биографију овог вели ког човека.
П
ознато је да је међу руским војсковођама и поморским заповедницима, чије је име забележено у историји Ру сије и везано за руске ратне победе, било и припадника српског народа, као што је, на пример, руски генерал из 19. века Михаил Мило радович. Међутим, ретко ко од тих људи има данас познате живе потомке, а још мање такве који су постали славни као и њихови преци. Један од таквих „руских Срба“ био је Марко Војиновић (у Русији познат као Марк Иванович Војнович), руски адмирал и један од оснивача Цр номорске флоте. Српски род Војиновића у средњем веку је основао Војин, ужички кнез, војвода и један од најугледнијих велможа српског краља Стефана Дечанског. Војин је имао три сина, али једино најмлађи, Војислав, имао је потомство. Тако је много година касније, 1750, у Херцег Новом на свет до шао и наш будући адмирал. Војнович је у руску службу ступио као двадесетогодишњак, када је 1770. допу товао у Санкт Петербург. У то време се на територији савремене јужне Украјине, Молдавије, на Црном и Средоземном мо ру водио руско-турски рат (1768-74). Ру
Марко Војиновић, један од потомака српског краља Стефана Дечанског, био је руски адмирал и један од оснивача Црноморске флоте. Дао је огроман допринос у борби Русије са Турском: учествовао је у највећим поморским биткама тог времена ској морнарици је био потребан већи број професионалних помораца. Управо у то време се за пловидбу у Средоземно море припремала руска ескадра под командом адмирала Спиридова. У њеном саставу био је и нови брод „Свети Георгије По бедоносац“ са 66 топова, на којем се као члан посаде нашао и српски мичман (ста
ро звање руске морнарице, у то време у рангу поручника армије) Марк Војнович. Грб породице Војиновић. Извор: Родо словне таблице и грбови српских ди настија и властеле, прир. Алекса Ивић, Душан Мрђеновић, Душан Спасић, Алек сандар Палавестра, Београд, 1987. Млади Војнович се тако нашао у тзв. 13
историја
Грб породице Војиновић. Извор: Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, прир. Алекса Ивић, Душан Мрђеновић, Душан Спасић, Александар Палавестра, Београд, 1987.
Првој архипелашкој експедицији (под овим називом се подразумевају војни поход и стратешка дејства руске Балтич ке флоте у Средоземном мору 1769-74, чији се главни део одвијао у Егејском мору; Егејско море се у то доба често називало „грчки архипелаг“, од чега је и потекао назив целокупне експедиције). За привремену базу ескадре одабрано је грчко острво Парос у Средоземном мору. У зиму 1771. Марку Војновичу је поверена команда над бродом „Ауза“ са 12 топова. Војнович је био тако успешан заповед ник да је, како бележи пререволуцио нарни историчар Александар Соколов, привукао пажњу не само својих непо средних надређених, него и саме Ката рине Велике. Он је у једној поморској бици за кратко време заробио 20-ак тур ских бродова са товарима хране, дувана и артиљеријске муниције. Војнович је зато убрзо био унапређен у чин лајтнан та (што је у оно време одговарало чину капетан-поручника армије) и поверена му је команда над фрегатом „Слава“ са 16 топова, са којом је Војнович однео велики број победа. Између осталог, освојио је тврђаву Митилена на острву Лезбос. Већ 1772. Војнович је добио Орден св. Ге оргија IV реда (Војнович је иначе био но силац пет руских одликовања). Учество 14
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Руска флота осваја Митилену. Карта кнеза Јурија Долгорукова. Извор: Записки Ю.В. Долгорукова 1767-1784 гг. Архипелагская экспедиция (1840)
вао је у највећим поморским биткама, као што је битка у Патраском заливу, у којој је уништена читава турска ескадра. Ескадра адмирала Спиридова, у којој је био и Марк Војнович, 1773. је кренула ка обалама данашње Сирије и Либана, где је избио устанак против Турака. Војнович је учествовао у опсади Бејрута, који су Турци након тога напустили и предали га Друзима (религијско-етничка заједница у Сирији). Када је рат завршен, Војнович је био уна пређен у чин капетан-лајтнанта, а неко лико година касније, пошто се вратио са Средоземног мора на Балтик, доживео је изузетну почаст: именован је за запо ведника личног брода Катарине Велике
„Срећа“ (рус. „Счастье“), на којем је пло вио до 1780. Исте године је постављен за заповедника Каспијске флотиле и пре ма наредби руског генерал-фелдмарша ла кнеза Потемкина започео је оснива ње руске колоније на персијској обали Каспијског језера (на територији коју су још у време Петра Великог Персијанци уступили Русији, али коју до тада никада није запосела руска војска). Циљ колони је је било развијање трговинских веза са Индијом. На месту где су се руски мор нари искрцали основано је трговинско насеље, које је опстало све до 1921, када су га бољшевици предали Персијанцима, не желећи да наставе политику коју је Руска Империја водила у овом региону.
Војнович је још једном показао своје способности као поморски заповедник, тако што је код острва Фидониси поразио турску ескадру. Било је то „ватрено крштење“ севастопољске ескадре, окоснице Црноморске флоте. Његовим успесима дивила се и Катарина Велика, која је у писму Потемкину написала: „Успех севастопољске флоте ме је веома обрадовао. Готово је невероватно да смо са тако малом снагом уз Божју помоћ поразили моћно турско наоружање!“
Живот Марка Војновича ипак су најви ше обележили и прославили догађаји из 1783. Царица Катарина је тада потписа ла указ којим је основана Црноморска флота, након чега је започела изградња бродова у граду Херсону. Марк Војно вич је именован за команданта херсон ске луке и поверена му изградња брода „Слава Катарине“. Све ове обавезе из вршио је са успехом. Од 1786. био је на челу севастопољске ескадре Црномор ске флоте. Наредне године започео је нови рат из међу Русије и Отоманског царства, који је трајао од 1787. до 1791. Војнович је још једном показао своје способности као поморски заповедник, тако што је код острва Фидониси поразио турску ескадру. Било је то „ватрено крштење“ севастопољске ескадре, окоснице Цр номорске флоте. Његовим успесима дивила се и Катарина Велика, која је у писму Потемкину написала: „Успех се вастопољске флоте ме је веома обрадо вао. Готово је невероватно да смо са тако малом снагом уз Божју помоћ поразили моћно турско наоружање! Шта мислиш, како да обрадујем Војновича?“ Војно
вич је „обрадован“ Орденом св. Георгија III реда. Међутим, Војнович је 1790. Потемкиновом одлуком смењен са позиције команданта Црноморске флоте (на његово место је дошао чувени руски помор ски заповедник Фјо дор Ушаков) и поново именован за командан та Каспијске флотиле. Војнович није могао да поднесе такво „пони жење“ и одлучио је да напусти службу у морнарици. Пет година је провео у Тр сту на обали Јадранског мора да би 1796. примио позив на највишем нивоу да се врати у Русију, где га је нови цар Павел I срдачно дочекао. Наредне године Марк Војнович је постао члан Црноморске адмиралитетске управе и унапређен је у вицеадмирала, а 1801. у адмирала. Исте године је именован за првог директора Црноморске поморске школе и последње године живота посветио је образовању
Владимир Путин предаје државну награду Владимиру Војновичу, потомку Марка Војновича (12. јун 2001)
ФОТО: kremlin.ru
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
младих помораца. Из службе се повукао 1805. и две године касније преминуо у Витебску (у данашњој Белорусији). Пре него што завршимо причу о Мар ку Војновичу, рећи ћемо понешто и о совјетском и руском писцу Владимиру Војновичу, његовом најпознатијем данас живом потомку. Владимир Војнович се прославио још 1960-их песмом „14 ми нута пре старта“, која је постала оми љена међу совјетским космонау тима и коју је цитирао сам Никита Хрушчов на једном од сусрета са њима. Међутим, најпознатије ње Иван Аjвазовски: гово дело је роман „Живот и Руска ескадра на путу прикљученија војника Ива у Севастопољ (1846) на Чонкина“, у којем исмева совјетску армију и совјетску стварност уопште. Као диси дент у, одузето му је совјетско држављанство, после чега је дуго живео у Немачкој. Др жављанство је поново добио 1990, након чега се вратио у СССР. Ако поново погледамо био графију његовог чувеног пре тка, видимо да је у историји руске морнарице, и посебно у настанку Црноморске фло те, Марк Војнович одиграо изузетно значајну улогу. По томак старе српске племић ке породице своју службу у Русији је започео као обичан поручник, и, иако је био стра нац, успео је да напредује до чина адмирала, добио је више руских одликовања. Стога не ћемо претерати ако кажемо да је Марк Војнович дао ве лики допринос јачању руске државе. 15
погледи
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Карикатура: Дан Потоцки
О тајанственом смислу споменика Јегору Гајдару Пише: Татјана Догиљева
Споменик некадашњем вршио цу дужности премијера РФ Јегору Гајдару, који је недавно откривен у Москви, изазвао је доста одјека у јавности. „Руска реч“ преноси ка рактеристично мишљење Татјане Догиљеве, познате совјетске и руске Укратко, када сам схватила да су ме из глумице и народне уметнице Руске радили, подигла сам са штедне књижице Федерације, која је реформе Гајда преостале рубље, а оне су у том тренут рове епохе преживела слично као и ку вределе 100 америчких долара. А моја већина грађана наше земље. мајка је остала без иједне копејке. Треба
О
ткуд сад споменик Јегору Гај дару? Без шале, не разумем чиме је он то заслужио. Мо жда ће неко да ми објасни? Да ли тиме што је опљачкао ми лионе људи, па и мене? Када је почео да управља финансијама ове земље, ја сам била прилично имућна. Бар сам имала такав утисак. Интензивно сам глумила у филмовима и за оно вре ме сам добро зарађивала. Врло педантно сам поштовала све законе. Речено је да се не треба везивати за девизе, јер закон то забрањује, и ја се нисам везивала. Тада се нис у продавали ни станови ни викен дице, и ја сам, као и многи други, чувала своју уштеђевину у „Зберкаси“. И не само ја, него и моја мајка. Она је такође одваја ла помало за „црне дане“, када дођу ста рост и болести, и за болесног сина који је живео од инвалидске пензије. Црни дани су настали када је Гајдар отпо чео своје реформе. Само што ми то нисмо схватили, јер нам комерцијала није јача страна. Тада смо први пут и чули за курс рубље и долара. Па ипак, ја нисам верова ла да држава може тек тако окренути леђа својим грађанима (сада не само да верујем, него и знам да ће им сигурно окренути ле ђа) и нисам подизала уштеђевину. Све сам мислила да ће се убрзо нешто изменити. 16
ли да се захвалим Гајдару за оно што је учинио мојој мајци? Хвала Богу, још сам имала снаге да ра дим. Нисам глумила у филмовима, јер је филмска индустрија тада већ била пропала, али ме је спасло ангажовање у приватном позоришту, тако да сам могла помагати мајци и брат у. Нисам само ја била толико глупа. Велики руски глумац Јевгениј Јевстигњејев тако ђе је чувао сву уштеђевину на штедној књижици. Он је умро, а када је „отворе но“ наследство, тј. пола године касније, рубље које је он годинама штедео нис у више имале никакву вредност. То ми је испричала његова удовица Ира. И сада се том Гајдару подиже споменик?
Гајдар је својим деловањем погубио много људи и упропастио животе многима, и није се стидео да каже како ће бити боље уколико што више пензионера помре, јер ће друштво постати мобилније
Ко то ради? Његови рођаци или град Москва? И за чији новац? Није ваљда опет за мој новац, тј. од пореза које плаћам? Ја не желим да се том човеку подиже спо меник у мом граду и у мојој земљи. Он је својим деловањем погубио много људи и упропастио животе многима, и није се стидео да каже како ће бити боље уко лико што више пензионера помре, јер ће друштво постати мобилније (можда ци тат није баш дослован, али то је рекао). Његов ортак Чубајс много пута је изја вљивао да је Гајдар спасао земљу и да са мо идиоти то не схватају. Хтела бих лич но Чубајс у да вратим ваучер који је он смислио и тражила бих му да ми додели део богатстава Отаџбине на који ми тај папир даје право. Тај риђи политичар се чак није ни изви нио због тих ваучера! Бар да каже „знате, дошло је до неспоразума“, да каже „изви ните“. Не, они су изнад свега тога, они осећају своју величину и незахвалност „гомиле“. Они се унапред договарају са вајарима да их будућа поколења не за бораве кроз векове. Додуше, поколење моје ћерке никада не ће ни сазнати коме је подигнут споменик испред Библиотеке стране литерат уре, нити ће знати који је чика тамо изливен у бронзи и због чега је изливен. А ја јој нећу рећи. Татјана Догиљева је совјетска и руска позоришна и филмска глумица, народна уметница Руске Федерације.
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Да ли су се Саудијска Арабија и Турска озбиљно наљутиле на САД? У септембру и октобру је дошло до одређених промена у америчкој по литици према Блиском и Средњем Истоку. Пре свега, ради се о оду стајању САД од војне интервенци је у Сирији (за сада) и о извесном ублажавању односа према Ирану. Те промене су изазвале негативну реакцију код најважнијих америч ких савезника – Саудијске Арабије и Турске.
С
аудијска Ара бија себе сма тра предводни ком сунитског исламског све та. Та зе мља је од 2011, тј. од почетка „арапског пролећа“, пру жала подршку сунитским покретима који су у мно гим земљама дошли на власт. Од почетка сукоба у Сирији Ријад је отворе но подржавао наоружану сунитску опозицију. Што се тиче односа према шиитском Ирану, Саудиј ска Арабија, као и друге заливске монархије обје дињене у Савет за сарад њу арапских земаља Пер сијског залива (ССАЗПЗ), види опасност у Ирану још од времена Иранске револуције 1979. Турска умногоме има исти став као и Саудиј ска Арабија у погледу сиријског конфликта и стварања блока сунит
Уклањање Асадове владе, савезнички настројене према Ирану, требало је да омогући да се изведе коначан ударац по иранским нуклеарним објектима, да се угуши либански шиитски покрет „Хезболах“ који подржава Сирију, и да се умањи ирански утицај у Ираку ских држава. Уз то, део турског ру ководства који проповеда идеологи ју „неоосманизма“ не заборавља да је Сирија 400 година била део Османске Империје.
Што се тиче политике према Ирану, Тур ска се са њиме надмеће за водећу улогу у региону, тако да слабљење Ирана, сириј ског савезника, свакако одговара спољ ним интересима Турске. „Опусти се, човече“
Карикатура: Константин Малер
Пише: Борис Долгов, gazeta.ru
17
погледи Значајну улогу у политици Саудијске Арабије и Турске према Ирану игра и фактор сунитско-шиитског конфлик та, који се појачао од почетка сиријских сукоба. Однос Саудијске Арабије и Турске према Сирији и Ирану у великој мери се покло пио са стратегијом САД, њихових саве зника из НАТО-а и Израела. Управо би уклањање Асадовог режима, савезнички настројеног према Ирану, омогућило да се изведе коначан ударац по иранским нуклеарним објектима, да се угуши ли бански шиитски покрет „Хезболах“ који подржава Сирију, и да се умањи ирански утицај у Ираку. Планирани амерички војни напад на Си рију имао је за циљ да разбије сиријску армију, да изазове пад Асада и да дове де на власт сунитску опозицију, према очекивањима њених припадника, као и Саудијске Арабије и Турске које их по државају. Саудијска Арабија и поједине
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Што се тиче Турске, планирана набавка савремених система противваздушне од бране дугог домета од Кине за известан број стручњака такође представља сво јеврстан демарш са њене стране. Ипак, рано је говорити о значајнијим променама. До сличних захлађења у саве зничким односима долазило је и раније. За време арапско-израелског рата 1973. Саудијска Арабија је користила нафт у као оружје тако што је знатно смањила снабдевање западних земаља енерген тима. Турска је, на пример, ограничила сарадњу са НАТО-ом у време заоштрава ња грчко-турских односа због кипарског проблема. Са друге стране, обе земље су у политич ком и војном смислу повезане са САД и Западом, и у великој мери и даље зависе од њих. САД су гарант безбедности за Саудијску Арабију и за остале чланице ССАЗПЗ-а. У Бахреину се налази ба за 5. америчке флоте. Многи представ
Извесне промене у америчким односима према Ирану и Сирији, као и негодовање Ријада и Анкаре у вези са тим, не значе и да је дошло до потпуне промене политике и стратешких циљева САД на Блиском и на Средњем истоку чланице ССАЗПЗ-а биле су чак спремне и да покрију трошкове америчког напада на Сирију. Одустајање САД од војне интервенције у Сирији пореметило је те планове. На поредо са тиме дошло је и до извесног смекшавања односа САД према Ирану након избора новог иранског председ ника Хасана Руханија и његових изјава да је спреман да сарађује са Западом по питању иранског нуклеарног програма. Промене у америчкој политици према Сирији и Ирану изазвале су разочарање и незадовољство пре свега у врху Сау дијске Арабије, али и Турске. Очигледан демарш Саудијске Арабије јесте одбијање предлога да постане привремена чланица Савета безбедности УН. Многи медији су пренели наводе начел ника обавештајних служби Саудијске Арабије Бандара бин Султана да би та земља могла да преиспита и да ограничи своју сарадњу са САД у погледу набавке наоружања и испоруке енергената, и да у нешто мањој мери усклади са САД своју политику према Сирији. 18
ници привредне, политичке и финан сијско-економске елите, укључујући и чланове владајућих династија чланица ССАЗПЗ-а, пословно су везани за САД и Запад. Полазећи од тога, тешко је замислити да би Саудијска Арабија могла да води пот пуно независну политику у региону, или чак усмерену против америчких интере са. Када је реч о зближавању Турске и Ки не, оно је могуће, али ће се највероватније задржати на економским оквирима. За неку озбиљнију сарадњу Турска и Кина скоро да и немају заједничке стратешке циљеве, а спољнополитички приоритети су им исувише различити. Према томе, извесне промене у америч ким односима према Ирану и Сирији, као и негодовање Ријада и Анкаре у вези са тим, не значе и да је дошло до потпуне промене политике и стратешких циљева САД на Блиском и на Средњем истоку. Борис Долгов је политиколог и виши на учни сарадник Института за оријен талне студије Руске академије наука.
Шта значи да је Пути Пише: Јевгениј Шестаков
Одлука америчке редакције часо писа „Форбс“ да председника Ру сије Владимира Путина прогласи за нају тицајнијег човека планете 2013. донета је под утицајем чита вог комплекса различитих факто ра: нејасне мешавине признавања слабости конкурената, неминовног признавања нове снаге руске спољ не политике и (невољног) признања Путина као најнезависнијег свет ског политичара.
Т
ешко је рећи у којој мери су у праву они експерти који тврде да је Путиновом успеху у очи ма „Форбса“ највише допринео његов положај најнезависнијег светског политичара који има могућност да самостално одређује шта ће говорити и радити. Међутим, та незави сност сама по себи не може обезбедити поене попут првог места на листи нају тицајних људи Путиново прво место је пре свега резул тат очигледне слабости позиције председ ника САД Барака Обаме, прошлогоди шњег лидера ове листе. Шеф Беле куће се 2013. заглибио у преговорима са Конгре сом за време буџетске кризе и умало није изазвао банкрот Америке. Поред тога, на шао се у клопци палестинско-израелских преговора који теку споро и не може се рећи да су претерано успешни. Није по стигао никакав напредак ни у регулисању сиријске кризе. Са друге стране, Москва је убедила сиријског председника Баша ра Асада да се одрекне хемијског оружја и да објави одлуку о његовом потпуном уништењу под контролом УН. Вероватно је имало значаја и то што су остали кандидати за звање нају тицајни јег политичара пред крај године доспели у слабију позицију или су се бавили ре шавањем унутрашњих питања. Канце ларка Немачке Ангела Меркел могла би
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Карикатура: Нијаз Карим
и када Американци кажу ин „најмоћнији на свету“?
да буде конкуренција Путину, али је она велики део политичке сезоне потрошила на парламентарне изборе. Њена партија је победила, али није могла самостално да формира владу. Други могући кандидат за прво место „Форбсовог“ списка је Си Ђинпинг, ко ји је 2013. постао председник Народне Републике Кине, али се он у већем делу политичке сезоне бавио реорганизаци јом државног апарата и није покретао велике политичке иницијативе, тако да је остао у сенци. У тако слабој конкуренцији Путин је са свим очекивано доспео на прво место, ако се уопште могу примењивати так мичарски термини када се ради о лиде рима светске политике. Са становишта Кремља, рецимо, „Форбсово“ вештачко рангирање руководилаца држава по сте
пену њиховог утицаја у супротности је са основним принципима руске спољне политике о формирању вишеполарног света. Додуше, Путинов успех у „Форбсовој“ ранг-листи не мора се тумачити као по беда једног лидера у такмичењу са дру гима, него као позитивна оцена коју су амерички састављачи ранг-листе дали руској спољној политици, заснованој на поштовању сувереног права других др жава да поседују сопствени, ванблоков ски став према процесима који се одви јају у свет у. Свој допринос Путиновом првом месту дао је и одбегли агент ЦИА Едвард Сно уден. Његово изношење у јавност мате ријала који раскринкавају Агенцију за националну безбедност САД изазвало је кризу поверења у Америку чак и међу
земљама НАТО-а. Документи које је об народовао Сноуден приморали су мно ге земље и међународне организације да опт уже Сједињене Америчке Државе за тотално праћење и задирање у лични жи вот грађана. Скандал око Сноуденовог разглашава ња поверљивих информација свакако је ослабио утицај Обаме у свет у и примо рао председника САД да јавно призна како деловање обавештајне службе није било у потпуном складу са америчким принципима. У том контексту спољна и унутрашња политика руског председника изгледала је доследније и конструктивније. Због то га је Владимир Путин за америчке саста вљаче „Форбсове“ ранг-листе 2013. био најубедљивији кандидат за прво место међу нају тицајнијим лидерима у свет у. 19
економија
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Амбасадор Републике Србије у Русији Славенко Терзић говори за „Руску реч“
Пише: Ирина Фурсова
У Москви је недавно одржана вели ка руско-српска пословна конферен ција „Инвестициони потенцијали Србије“, коју су заједно организо вале Привредна комора Србије и Трговинско-индустријска комора Русије. О развоју сарадње између двеју земаља за „Руску реч“ говори амбасадор Републике Србије у Руси ји Славенко Терзић.
Г
ости из Србије су на великој инвестиционој конференцији „Инвестициони потенцијали Србије“ 30. октобра у Москви руским предузетницима пред ставили стање у српској еконо мији и инвестициону климу у земљи, као и мере Владе Србије усмерене ка стиму лисању страних улагања. Руске компаније са инвестиционим пројектима у Србији представиле своје искуство са Балкана. Г. Терзићу, зашто је одлучено да инве стициони потенцијал Србије буде пред стављен баш у Русији?
Славенко Терзић: Односи између Срби је и Русије, између наших двају народа традиционално су већ вековима прија тељски. У мају ове године председници Томислав Николић и Владимир Путин у Сочију су потписали Декларацију о стратешком партнерству, која подразу мева интензиван развој сарадње у свим областима. Одличне политичке односе треба да прати исти такав ниво економ ске сарадње. Руска Федерација је један од наших стратешких и економских парт нера. Србија је веома заинтересована за учешће и улагање руског капитала у њену економију, као и за приватизацију српских компанија. Русија је од 2002. до 2011. (према руским изворима) у Србији инвестирала око 2,5 милијарди долара; 20
Амбасадор Славенко Терзић: Србија је веома заинтересована да учествује на руском тржишту, пре свега у сфери продаје робе и услуга
према подацима Народне банке Србије, обим инвестиција је нешто мањи. Пред нама је реализација великог енер гетског пројекта „Јужни ток“, који је у Србији проглашен за пројекат од наци оналног значаја и који ће нашој сарадњи дати још један подстицај. Ми смо и даље отворени за значајније руске инвестици је, не само у области енергетике, него и у сфери прерађивачке индустрије, пољо привреде, инфраструкт уре, телекомуни кација, туризма итд. Међу трговинским партнерима Србије Русија не заузима прво место. У Русију одлази око 7,5% српског извоза. Удео РФ у српском увозу износи 10,9%. Шта је потребно учинити у пословању обеју зе маља како би се ови проценти повећали?
Славенко Терзић: У српском извозу Ру сија је на петом месту, а по обиму увоза у
ФОТО: ИТАР-ТАСС
Србија чека рубљу Србију руски производи заузимају друго место. То је последица зависности Срби је од енергетских рес урса, чији је удео у увозу из Русије око 65%. Повећање обима економске размене било би веома пожељ но, посебно ако се ови подаци упореде са обимом економске сарадње Русије са другим европским земљама. Међутим, у економији Русије доминирају нафтна ин дустрија и индустрија за прераду нафте, хемијска индустрија и металургија, чији је велики капитал недовољно заинтересо ван за „мале пројекте“, какве нуди српско тржиште. Веће интересовање могу пока зати руска мала и средња предузећа, али њихов систем још није довољно развијен. Због тога је број потенцијалних инвести тора из Русије ограничен. Међутим, може се опазити напредак. У банкарству Србије данас раде две вели ке руске финансијске инстит уције ВТБ и Збербанка, а Народна банка Србије увр стила је рубљу међу валуте којима се тр гује на српском девизном тржишту, што такође сведочи о јачању сарадње. Није безначајно ни то што је међу нашим зе мљама на снази безвизни режим. Србија је веома заинтересована да уче ствује на руском тржишту, пре свега у сфери продаје робе и услуга. Због добро познатих догађаја на територији Југосла вије, вишегодишњих санкција и ембарга према српској економији, ми смо изгу били бар једну деценију, док је све већа конкуренција учинила руско тржиште веома захтевним у погледу квалитета и
„Одличне политичке односе треба да прати исти такав ниво економске сарадње. Руска Федерација је један од наших стратешких и економских парт нера. Србија је веома заинтересована за учешће и улагање руског капитала у њену економију, као и за приватизацију српских компанија“ Терзић
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
цена. Такође, Споразум о слободној тр говини, потписан 2000, не функционише довољно ефикасно. С друге стране, Србија може да понуди широк спектар занимљиве робе и услуга. Ради се о пољопривредној производњи и туристичким услугама. Српске грађевин ске компаније су високо цењене у свет у и могле би имати много већи удео у руском тржишту. Оне су биле недовољно анга жоване приликом изградње инфраструк турних објеката за Зимску олимпијаду у Сочију и спремне су да надокнаде пропу штено за време припрема РФ за Светско првенство у фудбалу 2018. Који правци сарадње су најперспек тивнији? Да ли предузетници из Србије учествују у инвестиционим пројектима у Русији?
Славенко Терзић: Српске компаније „Синтелон“ (данас „Таркетт“) из Бачке Паланке и „Хемофарм“ из Вршца су нај већи српски инвеститори на територији РФ. „Синтелон“ је отворио фабрику за производњу подних облога у Русији (ин вестиција од око 250 милиона долара), а „Хемофарм“ предузеће у Обнинску у Калушској области (32 милиона долара). И друге српске компаније улажу средства у руску економију. Последњих година сарадња у области пољопривреде је значајно напредовала. Обим робне размене 2012. је износио око 250 милиона долара, а у наредних неколи ко година могао би се удвостручити. Ус постављени су директни контакти између ветеринарских и фитосанитарних служби. Руска страна је заинтересована за орган ску пољопривредну производњу. Извоз пољопривредних производа чини 14,3% укупног извоза Србије у Русију. Отварање дистрибутивног центра српских произ вода у Москви или Московској области могло би допринети повећању испорука пољопривредних производа у Русију. Српски пољопривредни произвођа чи редовно учествују на московском сајму „Продекспо“. А да ли руски ин веститори показују интересовање за тржиште пољопривредних производа у Србији?
Славенко Терзић: Наша земља поседује огроман пољопривредни потенцијал. У Србији, као што је познато, земљиште је плодно и погодно за производњу ква литетних прехрамбених производа. У оквиру Међудржавног комитета функ
ционише и српско-руска група за питања пољопривреде. На сусрет у потпредсед ника Владе, министра спољне и унутра шње трговине Републике Србије Расима Љајића са министром пољопривреде РФ Николајем Фјодоровом у март у ове годи не руска страна је изразила спремност да размотри могућности и предлоге за сарадњу и инвестирање у аграрни сектор Србије. Руским компанијама су већ упу ћени позиви за учешће у приватизацији наших пољопривредних предузећа. Србија грађевинарство види као област која би могла да привуче ру ске инвестиције. Међутим, у студији Светске банке „Doing Business“ Ср бија и РФ су по ефикасности издава ња грађевинских дозвола рангиране веома слично и заузимају 176. и 178. место. Тешко да ће се инвеститор из Русије одлучити да средства уложи
прехрамбених производа Србија нуди 8 пројеката. Међутим, већина предло га се односи на металопрерађивачку и електронску индустрију, хемијску, фар мацеу тску индустрију и грађевинарство. У области туризма и изградње туристич ких објеката биће понуђено 16 интере сантних пројеката. Очекујемо да овако разноврсна понуда изазове велико ин тересовање руских инвеститора. Између Царинске уније и Србије на снази је режим слободне трговине. Како се то одражава на обим робне размене Србије са Казахстаном и Белорусијом?
Славенко Терзић: Режим слободне тр говине, уведен 2000, допуњен је Прото колом између влада Републике Србије и Руске Федерације о изузецима из режима слободне трговине и правилима о поре клу робе од 22. јула 2011. У производе
„Последњих година сарадња у области пољопривреде је значајно напредовала. Руска страна је заинтересована за органску пољопривредну производњу. Извоз пољопривредних производа чини14,3% укупног извоза Србије у Русију. Отварање дистрибутивног центра српских производа у Москви или Московској области могло би допринети повећању испорука пољопривредних производа у Русију“ Терзић тамо где су бирократске процедуре исто тако сложене и неефикасне као и код куће. Чиме Србија планира да привуче руске инвеститоре у области грађевинарства?
Славенко Терзић: Реформе које се спро воде у Србији, као и у РФ, имају циљ да олакшају долазак страних инвестиција. Међутим, очигледно је да овај процес не иде глатко. Ми ипак верујемо да постоји повољно инвестиционо окружење за ру ске инвеститоре. На инвестиционој кон ференцији у Москви Србија jе предложи ла 71 инвестициони пројекат. Предлози су врло разноврсни. Тако се 15 пројеката односи на област енергетике и заштите животне средине. Ту спадају и велики пројекти , чија вредност се процењује на 1,5 милијарди долара, као што је, на пример, изградња гасних котларница у Београду, Новом Саду, Нишу и Панчеву. У сфери агроиндустрије и производње
који су искључени из режима слободне трговине, тј. за које се при извозу у РФ плаћа царина, спадају: сир, шећер, пену шаво вино, етанол, цигарете, путнички аутомобили, компресори за расхладне уређаје, предиво, памучне тканине итд. У Србији се, такође, при увозу из РФ цари на наплаћује за одређене врсте трактора, путничких аутомобила, теретних мотор них возила, аутомобилских гума итд. У току 2012. обе стране су покренуле ини цијативу да се у Протокол из 2011. уведу извесне измене, које би се тицале укљу чивања у списак или скидања са списка неких производа, али преговори о томе још нис у почели. Србија је предложила да се уведе пун режим слободне трго вине, барем у оквиру одређених квота. Решавање ових питања захтева конс ул тације са осталим чланицама Царинске уније, што, без сумње, утиче на брзину и ефикасност доношења одлука. 21
наука и техника Пише: Антон Валагин
Новембра 1952. свој први лет из вршио је Ту-95, први совјетски ин терконтинентални бомбардер и по следњи авион који је направљен по наређењу Јосифа Стаљина. Осим главног задатка - борбеног дежур ства и спремности да предводи напад на САД преко Северног пола - овај је дини серијски турбоелисни бомбар дер бацао је термонуклеарне бомбе и плашио америчке носаче авиона.
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Ту-95, најбучнији Хладног рата
К
ада је Ту-95 тек почињао да се прави, разматране су ва ријанте о томе да се бомбар дер опреми и турбоелисним и млазним моторима, или да има шест млазних. На пр вом прототипу, „производу 95/1“ било је уграђено осам турбоелисних мотора, које су окретале елисе са четири пераја про менљивог корака од 5,6 метара и имале рекордни коефициент корисног дејства у свим режимима рада. Конструкција ових елиса и велика снага мотора чинили су да је Ту-95 постао један од најбучнијих авиона на свет у – њега детект ују чак и хидроакустички системи подморница. Истовремено, Ту-95 је најбржи елисни авион на свет у и једини серијски турбо елисни бомбардер. Славу небеске дуго вечности дели са америчким B-52: оба авиона су полетела 1952. и настављају да се производе до данашњег дана. Укупно је у читавој историји Ту-95 било направљено више од 20 модификација. Поред тога, на основу њега је Огледноконструкторски биро „Тупољев“ одмах направио неколико других авиона. Та ко је 1957. свој први лет извршио Ту116 – авион за међународне посете ру ководства СССР-а. Он је у целини био направљен од Ту-95; разлика се састојала
Топли оброк У авионима Ту-95 први пут у СССР-у појавиле су се микротала сне пећнице, како би се посади лако обезбеђивао топли оброк.
у теретном одсеку, где је смештена херме тичка кабина са две просторије за 20 љу ди, кухињом и службеним просторијама. Нешто касније почела је и серијска про
Главни посао за Ту-95 у совјетско време било је борбено дежурство и спремност да се по потреби нанесе удар по стратешким објектима могућег противника. Претпостављало се да ће удар наносити најкраћим путем, преко Северног пола. У том циљу су на плутајућим леденим пољима били направљени аеродроми за подршку 22
изводња путничког Ту-114 – то је ду голинијски авион за који је као основа послужио опет Ту-95. Пошто су летови били дуги, у авиону су били предвиђени купеи са местима за спавање, кухиња, а у састав посаде обавезно је улазио кувар.
Цар-бомба и остали експерименти За време тестирања Ту-95 је достављао нуклеарну и термонуклеарну муници ју на полигоне, а на бојевом дежурству авион у теретном одсеку има „добош“лансер са шест крстарећих ракета Х-55. Поред теретног одсека, Ту-95 може да носи десет ракета испод крила. За тестирање система АН602 снаге 60 ме гатона, који је добио надимак Цар-бомба, био је направљен један једини примерак авиона Ту-95В. Бомба са падобранским
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
и симбол
„Добијамо задатак: у Атлантику, на неким координатама примећен је носач авиона. Полећемо. Доста пре циља спуштамо се на неких 200 метара, да нас радар не би приметио, и приближавамо се. Прелећемо палубу, фотографишемо, а и разне гестове показујемо... претеће“, прича Виталиј Волков, ветеран далекометне авијације
Дежурство за напад преко Северног пола
ФОТО: ИТАР-ТАСС
Конструкција елиса и велика снага мотора чинили су да је Ту-95 постао један од најбучнијих авиона на свету – њега детектују чак и хидроакустички системи подморница
Искакање без катапулта Избациво седиште (за катапултирање) у Ту-95 није предвиђено, у ванредним ситуацијама посада напушта авион кроз обични отвор смештен иза предње ноге стајног трапа. Између седишта је смештен транспортер који покреће инжењер лета. Пилоти, навигатори и инжењери премештају се са својих седишта на транспортер и иду ка излазу, а стрелац у репу самостално напушта бомбардер.
системом била је тешка преко 27 тона и није могла да стане у теретни одсек, због чега је на авион уграђен јак држач, скину те су ручке са отвора за бомбе, а корпус покривен белом флуоресцентном бојом. Када је Цар-бомба експлодирала на поли гону на арктичком архипелагу Нова Зе мља 30. октобра 1961, Ту-95В се налазио на растојању од 39 километара. Када је слетео, при техничком прегледу је уста новљено да су тело авиона и крила доста нагорели и да су се алуминијумски дета
љи истопили или деформисали. Посада авиона на челу са Андрејем Дурновцевом била је срећна што тог пута није одлучено да се примени трећи степен бомбе који повећава њену снагу до 100 мегатона. Са истом посадом Ту-95В је 1962. уче ствовао у још неколико термонуклеарних експеримената. Авион је још једном при мењен 1970-их, када је из Москве хитно требало доставити планер Ту-144 у Ново сибирск. Накачили су га на исти држач на које је била причвршћена и Цар-бомба.
Главни посао за Ту-95 у совјетско време било је борбено дежурство и спремност да се по потреби нанесе удар по страте шким објектима могућег противника. Претпостављало се да ће удар наносити најкраћим путем, преко Северног пола. У том циљу су на плутајућим леденим пољима били направљени аеродроми за подршку. Два Ту-95 су се 1958. године успешно спустила на такву платформу, а тешкоће су се појавиле тек прили ком кочења на леду. Али када се поче ло са допуњавањем горива у ваздуху, није било више потребе за плутајућим аеродромима. Између осталог, у задатке бомбардера на дежурству спадало је и застрашива ње америчких носача авиона. „Добијамо задатак: у Атлантику, на не ким координатама примећен је носач авиона. Полећемо. Доста пре циља спу штамо се на неких 200 метара, да нас ра дар не би приметио, и приближавамо се. Прелећемо палубу, фотографишемо, а и разне гестове показујемо... претеће“, прича Виталиј Волков, ветеран далеко метне авијације. „Једном, истина, умало да настрадамо: са носача авиона ‘Аме рика’ код Азорских острва подигла су се четири ловачка авиона, стисли су нас и усмерили према САД. Командир се повезао са базом и рапортирао. База је наредила пробој. Ми ту нагазисмо гас и – правац у облаке...“
„Медвед“ Јавна демонстрација бомбардера одржана је у лето 1955. у Москви, током параде у част Дана авијације. Страни стручњаци су високо оце нили Ту-95, а НАТО му је доделио кодни назив Bear („медвед“). 23
култура
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Света Тројица, 1425-1427. (Третјаковска галерија)
Рождество Христово (Благовештенски храм Московског кремља)
Спаситељ у силама, 1408. (Саборна црква Успења Пресвете Богородице у граду Владимиру)
Андреј Рубљов, творац ликова небеске хармоније Пише: Ирина Јазикова, Нескучни сад
У календару Руске православне цр кве има доста иконописаца, али најчувенији је, наравно, Андреј Ру бљов. У нашој земљи је то име веро ватно свима познато, па чак и онима који нис у много образовани. Оно је добро познато и ван Русије, нарочи то после филма Андреја Тарковског. Шта ми, међутим, заиста знамо о ве ликом иконописцу?
Рођен под срећном звездом
M
оже се рећи да је Андреј Рубљов рођен под срећ ном звездом. Још за жи вота је постао чувен, по миње се у летописима и житијима светих, кнезови и манастири су наручивали да им сли ка иконе, радио је у Москви, Владими ру и Звенигороду. Ни после смрти ни је заборављен – слава Андреја Рубљова као првог руског иконописца трајала је вековима. Стоглави сабор (1551) про гласио је његове иконе еталоном за све иконописце. 24
Рубљова су веома ценили и старообредни ци, а колекционари су се трудили да наба ве његова дела, јер је у њиховим очима он био оваплоћење канонског иконописа и древне побожности. Због тога је име ико нописца-подвижника било еталон цркве не уметности чак и у 19. веку, када се чи Вазнесење Господње, 1408. (Третјаковска галерија)
нило да иконопис већ припада прошлости. У совјетско доба је име Андреја Рубљо ва било симбол староруске култ уре. Од луком УНЕСКО-а је 1960. организована светска прослава 600-годишњице рође ња Андреја Рубљова. У Москви је отво рен музеј староруске култ уре „Андреј Рубљов“, а његова дела, која се већином чувају у Третјаковској галерији, привукла су велику пажњу научника.
Зрно по зрно – житије
О Андреју Рубљову је написано мноштво књига и чланака, а његова дела су изуче на до детаља. Међутим, ако се запитамо шта ми знамо о његовом живот у, виде ћемо да су биографски подаци крајње оскудни, тако да се његово житије мора састављати буквално зрно по зрно. Рођен је 1360-их. Тешко је прецизније од редити дат ум његовог рођења, док је да тум његове смрти познат: 29. јануар 1430. То су била страшна времена. Татари су буквално жарили и палили Русијом: уни штавали су градове, пљачкали храмове и манастире, и одводили људе у ропство. Уз све то, кнезови су непрекидно ратова ли једни против других, претендујући на тит улу великог кнеза. Епидемија куге је
захватила Москву и Нижњи Новгород у томе да је он тада већ био врло поштован два наврата: 1364. и 1366. Москва је 1365. мајстор, а то што је његово име на трећем била у пламену, 1368. се нашла на удару месту значи да је Андреј био најмлаћи литванског кнеза Олгерда, а 1371. је у њој међу поменутим иконописцима. завладала глад. Рубљов је био црноризац, тј. монах. И Усред тог хаоса и пометњи растао је и вас име Андреј, по свему судећи, није добио питавао се будући творац ликова небеске на рођењу или крштењу, него на монаше хармоније. Нажалост, немамо њу. Замонашио се највероват никаквих података ни о његовим Јован Претеча, 1408. није у Тројицком манастиру, родитељима, ни о средини из ко за време Никона Радоњешког, је је потекао. Додуше, презиме ученика и наследника препо може да укаже на неки траг. У то добног Сергија Радоњешког. О доба су презимена имали само томе постоје записи у рукопи људи високог рода. Поред тога, сима из 18. века. Са Тројицким оно можда указује на наследни манастиром ће бити везани и занат којим се бавио његов отац многи радови Андреја Рубљо или неки даљи предак. Презиме ва. Затим је живео у Спасо-Ан Рубљов највероватније потиче дрониковом манастиру, који је од руског глагола „рубить“ („се такође основао ученик светог Сергија, преподобни Андро ћи“), или од речи „рубель“, како се називала дугачка мотка или ник. У тој обитељи је он и умро. ваљак за обраду коже. Нема података ни о томе када је Еталон црквене уметности Андреј Рубљов почео да се бави иконописом, ни где и код кога је Други пут се име Андреја Ру учио тај занат. Не знамо ништа бљова помиње у Летопис у под 1408. годином у вези са осли ни о његовим првим радовима. Рубљов се први пут помиње у кавањем Успенског саборног Летопис у под 1405. годином, где се каже храма у граду Владимиру. Рубљов је осли да је по наруџбини великог кнеза Васили кавао храм заједно са иконописцем Дани ја Дмитријевича осликана Благовештен лом Чорним, за кога се каже да је његов ска саборна црква Московског кремља, „пријатељ и сапосник“. Данил је такође и да ју је осликала група иконописаца био монах, можда Грк или Србин, о чему на чијем челу су била три мајстора: Те говори надимак Чорни (Црни, тј. тамно офан Грк, старац Прохор из Городеца и пути). Летописац помиње Данила на пр црноризац Андреј Рубљов. Чињеница да вом месту, што значи да је он по узрасту је Рубљовљево име поменуто говори о или чину био старији од Рубљова. Са њим Апостол Павле из деисиса, 1410-те (Третјаковска галерија)
Преображење, прва четвртина 15. века (Третјаковска галерија)
Споменик Андреју Рубљову у Владимиру
Фото: Petr Adam Dohnálek
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
ће бити повезан читав каснији живот Ан дреја Рубљова, до саме смрти. Успенски саборни храм у граду Владими ру сматран је саборним храмом читаве Руске цркве, тако да је његово ослика вање било одговоран посао. Храм је са грађен у 12. веку, али су му фреске уни штене 1238, за време татарско-монголске најезде. Поново је осликан по наруџбини великог кнеза Василија Дмитријевича. Средином 1420-их Андреј Рубљов и Да нил Чорни руководе радовима у храму Свете Тројице у Тројице-Сергијевом манастиру. Фреске нис у сачуване, али је до нас дошао иконостас. За исти храм преподобни Андреј слика своју чувену икону „Света Тројица“, у којој је трини тарни догмат добио своје најузвишеније сликарско оваплоћење. Према Летопис у, икону Свете Тројице наручио је Никон Радоњешки „за помен и похвалу препо добном Сергију“.
Универзални мајстор
Рубљову се припис ују и минијат уре у књигама, на пример листови и вињете Хитровог јеванђеља. Староруски умет ници су веома често илуминирали књи ге. Преписивање и украшавање књига било је једно од најчешћих монашких послушања. И иначе је књишка култ ура староруских мајстора била изузетно ви сока, а штиво тадашњих монаха је било веома разноврсно. Андреј Рубљов је та кође био посвећен књизи, врло начитан и веома образован за своје време. Последње године Рубљовљевог живота везане су за Спасо-Андроников мана стир. Нажалост, нис у сачуване фреске Спаског храма које је он насликао. Већ у 15. веку, одмах после смрти, пре подобни Андреј-иконописац почиње да се поштује у Тројице-Сергијевом и Спасо-Андрониковом манастиру, где је монаховао. Руска православна црква је канонизовала Андреја Рубљова 1988. 25
култура
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Необични боготражи Москва-Петушки И сви они су можда у праву, као што че сто бива са великим књигама. .Код Јерофејева заис та сви пију много и често. Скоро на свакој страници. Нај познатији цитат из ове књиге је: „И све попи из цуга“. Наравно, он јесте маргинална личност која бежи од стварности. Такав човек се не уклапа ни у комунистичко, ни у капи талистичко, нити у било какво друштво. Зато је то можда и боготражилаштво. Вењичка непрекидно разговара са анђе
Пише: Јан Шенкман
Ј
ерофејева није могуће одго нетнути. На први поглед ни шта посебно: пијан човек седа у воз 1969. и креће да посети своју вољену, и успут не пре стаје да пије, лупета, шали се и разговара са осталим путницима. А на крају га закољу. То је цела прича. И све то на 187 страница џепног издања. Али то је било довољно да Јерофејеву обезбеди место у пантеону великих писаца. После овог ремек-дела Јерофејев је живео још тридесет година, а да готово ништа није написао. Једна књига му је била до вољна да се уброји међу класичне писце. Додуше, свако га разумева на свој начин. Неки „трезвењак“ би рекао да су то све небулозе алкохоличара и пробисвета. Маргиналне личности и нонконформи сти доживљавају књигу као апологију маргиналних личности и нонконфор миста. Критичари кажу да је то прво де ло руског постмодернизма. За оне који траже смисао живота то је важна духов на литерат ура. Неко је чак у тој књизи видео побуну против совјетске власти. Наводно, боље је пијанчити, него водити потпуно вештачки и неслободан живот, прожет „ропском идеологијом“. 26
Фотографија из личне архиве Срђана Симича
Пре 75 година изнад Северног полар ног круга родио се Венедикт Јерофе јев, један од најзагонетнијих руских писаца, аутор поеме „Москва-Пе тушки“. Сматра се да је он непрево див, јер је у његовим делима много „руског“: и пијанства, и боготражи тељства, и цитата из класичне руске књижевности. Јесте непреводив, али је ипак преведен на десетине језика. За хиљаде људи у различитим земља ма „Москва-Пет ушки“ је књига која се увек чита. Такви за себе кажу: „И ја сам исти као Вењичка!“.
Срђан Симић у моноспектаклу „Москва-Петушки, 14 станица“, режираном према роману Венедикта Јерофејева
лима, а мали, забачени град Пет ушки, он доживљава скоро као Град Божји. Божан ско на страницама Јерофејевљеве поеме прис утно је бар колико и алкохол. Има ту и постмодернизма. Цитати само врцају, преплићу се, изврћу се... Класике марксизма он са лакоћом меша са кла сицима руске и светске књижевности, а филозофске максиме са баналним совјет ским клишеима и паролама. Поред свега, тај Вењичка је и дирљив и нежан. Он ни случајно није борац. Није
агресивни нонконформиста, није антисовјетски настројен. Он је највише занесен људском душом, њеним страдањима, њеним успо нима и падовима. Она је за њега изнад сваке идеје, изнад сваке друштве не формације. Зато се његов говор час срозава на пијано лупетање, час узноси у молитву. Да, у томе заиста има много „руског“. Али испоставља се да и у другим земљама има много људи са Вењичкином душом. Сва ко је у њему пронашао нешто своје.
Српске Вењичке
Зато је „Руска реч“ питала глумца и позоришног редитеља Срђана Сими
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
итељ у возу
ФОТО: PhotoXPress
Једна књига је Венедикту Јерофејеву била довољна да се уброји међу класичне писце
Венедикт Јерофејев, Москва-Петушки, „Братство-јединство“: Нови Сад, 1985.
ћа да објасни како „Москва-Пет ушки“ изгледа у српским очима. „То је једна од мојих најдражих књига. Нисам имао мира док је нисам преточио у монодраму (моноспектакл). Играм је већ пуних десет година, на српском је зику. С том представом сам први пут дошао у Москву, на фестивал ‘Златни витез’. После сам је играо још много пу та, а гледали су је и чланови најуже по родице Венедикта Јерофејева... рекли су ми, после представе, да би се моја извед ба сигурно допала Вењи, да је могао да је гледа... плакат и афиша те представе налазе се у Музеју Јерофејева... не знам шта бих више могао да пожелим... срећан сам што сам, ипак, смогао храбрости да је
Зато је то можда и боготражилаштво. Вењичка непрекидно разговара са анђелима, а мали, забачени град Петушки, он доживљава скоро као Град Божји. Божанско на страницама Јерофејевљеве поеме присутно је бар колико и алкохол
поставим на сцену, што није било лако, посебно не као монодраму. „За мене је та књига, а после и представа по њој, путовање у средиште руске душе, али и своје властите... роњење дубоко... Волим такве изазове. Уопште, Јерофејев је један од мојих омиљених писаца. Мно го волим и ‘Валпургијску ноћ’ (‘Шаги ко мандора’). Али, њу је тешко поставити на сцену, захтева велики ансамбл, који ја тренутно немам у свом матичном Ка мерном пут ујућем театру (КаПуТ). „Лично знам да је та књига, када се поја вила на српскохрватском језику (још је постојала Југославија), била врло попу ларна и читана, посебно међу нама, мла дима. Ишла је из руке у руку, и ја сам је први пут добио од пријатеља с препору ком ‘обавезно прочитати’. И она ме осво јила намах, не знам ни сам колико сам је пута прочитавао, опет и опет... Слобод но могу да кажем, да је, за нас, то била култна underground књига... Цитирали смо поједине фразе, смејали се коктелима и ‘графикама’... Можда је нисмо до краја разумели, али смо је осећали као своју... ипак смо сви ми Словени, браћа по души. „И, некако баш у то време, наша земља се распадала, почео је гра ђански рат, избеглиштво, туга... били смо изгубљена генерација, много смо пили, бар моје дру штво, а ту је било и врло инте лигентних људи, писаца, уметни ка... Свако од нас је могао бити један мали балкански Вењичка, рањен у срце. Већина нас уопште није схватала шта се збива, ми млади нисмо хтели тај рат, гур нули су нас... раст урили смо се, раз бежали, многи нис у ни преживели тај хаос... почела је индивидуална потрага за ‘Пет ушкам’, за изгубљеним рајем... после тако шокантно прекинуте младости, мо рала је да дође или духовна обнова или тотална пропаст. „После неког времена, обрео сам се у Је русалиму (десило се да сам живео тамо годину и по дана), и на Via Dolorosa осе тио на који начин треба да ‘откључам’ роман-поему Јерофејева, да бих напра вио монодраму. Зато текст представе и носи назив ‘Москва-Пет ушки, 14 стани ца’. Толико има станица Христовог стра дања на Via Dolorosa. Кад сам се вратио у Србију, обновио сам представу у Култ ур ном центру Новог Сада. Остало је исто рија. И Русија. А Русија... е, то је већ јако широка прича...“ 27
путовања
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Зем ља блис тав их чел ичн их оштриц а Пише: Иван Дементијевски
У стара времена Дагестан су нази вали „ковачницом оружја“ Кавказа. Примерци хладног и ватреног оружја дагестанских мајстора су права умет ничка ремек-дела. Њихово оружје је неодвојиви део националне ношње, користи се у традиционалном кав каском плес у, а кавкаски горштаци се од њега никада не одвајају. Нажа лост, модели старог оружја до данас се нис у сачували у већем броју.
Д
агестански оружари су од давнина били чувени по својим производима наме њеним ратовању. Како и не би, када су у ову земљу до лазиле и кроз њу пролазиле многе војске. Био је чак изграђен, а и до данас постоји, систем кула, између којих 28
се у низу брзо преносила вест: „Дошли су нам гости!“. И док се непријатељ при ближавао некој великој насеобини, жене и деца су могли да се склоне у планине, а нападаче би дочекивала наоружана на родна војска и ратничка дружина. Оруж је је овде увек било цењено и то не само као средство за самоодбрану, заштит у или напад, него и као знак мушкости. Оружје је неодвојиви део националне
ношње Дагестана. Кавкаски горштаци се од њега нис у одвајали, изузетно су га поштовали и нис у штедели средства на његово украшавање. Због посебне улоге коју је оружје играло у живот у горштака, умеће његове изра де и украшавања у Дагестану је било на посебној цени. Нажалост, модели старог оружја до данас се нис у сачували у већем броју, како због
Како стићи до Дагестана Лет од Москве до Махачкале траје нешто дуже од два сата. Са аеродрома по лази велики број таксија, који вас могу довести право до траженог села. Ако желите, можете најпре одсести у граду, а затим обичним или линијским такси јем наставити путовање по републици. Овај облик саобраћаја је веома разви јен у Дагестану. Линијски такси овде, за разлику од Москве, из Махачкале во зи и до дестинација удаљених неколико сати вожње. На тај начин можете обићи већи део Дагестана. Ако намеравате да посетите ову руску републику, савету јемо вам да путовање планирате за крај лета или почетак јесени, када врућине попусте и када у овим крајевима почне да дозрева разноврсно воће.
Фото: Иван Дементијевски
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
оружја да се њихова слава ширила да леко изван граница Дагестана. Најбољи мајстори су одлазили да раде у другим градовима по читавом Кавказу. Та времена су одавно прошла, али у Даге стану вешти мајстори се и дан данас баве производњом оружја. И с обзиром да оно данас има више декоративни карактер него некада, мајстори више пажње по клањају техникама украшавања. Не може се рећи да у Дагестану постоји један цен тар, неко место на којем се оружје најви ше производи. Пре би се могло рећи да се овим занатом баве поједини мајстори широм републике, у својим кућама и ра дионицама. Обично мајстори имају шегр те, или синове, који усвајају тајне заната или, пак, што је много ређе, овим занатом почиње да се бави и неки придошлица.
Дагестанско оружје данас има више декоративни карактер него некада, па мајстори више пажње поклањају техникама украшавања
лоших услова чувања, тако и због тога што је исто оружје коришћено кроз више генерација, па је у условима недостатка материјала од старог оружја често пра вљено ново. Највећи део оружја које је дошло до нас (пушке и пиштољи, сабље и кинџали) потиче из периода од друге половине 18. века до 20. века. Сматра се да је најраспрострањеније хладно оружје на Кавказу кинџал. Он се користио и као оружје, и као предмет за свакодневну употребу, за различите по слове у домаћинству, као што су сечење сувог грања, клање стоке или послови у пољу. Кинџал је био обавезан рекви зит и приликом прослава и свадби, а користи се и у традиционалном кавка ском плес у. У Дагестану мушкарци су, почев од адолесцентног доба, кинџал стално носили уза се. Зато се у другој половини 19. века производило много више кинџала него других врста хладног оружја.
У стара времена Дагестан су називали „ковачницом оружја“ Кавказа. Многе насеобине у Дагестану бавиле су се из радом оружја. Неке занатлије су се спе цијализовале за израду хладног оружја, а друге за израду ватреног. У неким аулима (аул – сеоско насеље на Кавказу и у Цен тралној Азији) производило се и хладно и ватрено оружје, све у зависности од самих мајстора. Неки аули су били толи ко познати по производњи квалитетног
Ако се данашње стање упореди са про шлим вековима, можемо свакако рећи да се много тога изменило. Сабље се више не користе у борби, а и култ урне одлике народа су се знатно промениле. Оружје ове врсте данас је уникатна ро ба, која се обично наручује и израђује у једном примерку и, мада му је сечи во оштро као и некада, оно има пре свега декоративну намену. Поред тога, неки мајстори су се прочули не само у Дагестану, него и широм Русије. Они учествују на различитим изложбама и људи њих и њихове производе могу упознати на некој манифестацији у Мо скви или Санкт Петербургу, а тек затим, по унапред склопљеном договору, до путовати код њих у госте. Становници Дагестана су изузетно гостољубиви и нема сумње да ћете се, када их посетите, задржати дуже него што сте планирали, како бисте испијајући чај уживали у за нимљивим причама из света блиставих челичних оштрица. 29
путовања
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Спектакуларне ш Пише: Светлана Сињепостолович
Ђавоља капија у Навалишченској клисури
Сочи, град који спектакуларно об једињује палме и зимске терене има једнако спектакуларну околину. Упознајте Ђавољу капију, реликтне суптропске шуме, Агурске водопаде и Ђавољу крстионицу, Орлове стене и Воронцовске пећине.
Ђавоља капија у Навалишченској клисури
30
Ахун
и“ ФOTO: РИА „Новост
ФОТО: Lori / Legion Media
У
сред живописног стеновитог пејзажа планинска река Хо ста је пробила величанствену клис уру, дугу око километар и по. Ту се налази и мало језе ро, које туристи лети посећују како би се освежили, а зими како би ужи вали у његовој кристално плавој боји. Нешто даље низ кањон налази се водопад висок четири метра. Идеалну слику мира и спокоја употпуњују прастара стабла ти се и шимшира, моћне лијане и маховина која покрива тло као мек тепих. Овде је отворен кафе-бар у којем можете пробати долму (врста сарме), овчија ре бра, месни и рибљи шашлик и локална вина. Ту је и руско парно купатило („ба ња“) са обавезним свежњем еукалипт у сових грана. Овде можете и преноћити у хотелу по приступачној цени. У клис ури се такође налази место под називом Ђавоља капија. Овај споменик природе је свој застрашујући назив добио због непредвидивог понашања реке за време великих пљускова. Кад падну велике количине падавина, ниво воде на овом месту порасте за три ме тра и међу стенама остаје само узак рас цеп кроз који куља вода. У овај процеп, како кажу Руси, „ни ђаво не завлачи свој нос“. По лепом времену кањон је миран и живописан. Овде можете уживати поред језера, у парном купатилу, у ре сторану на плесном подијуму са живом музиком и у хотелу. Ако донесете своје намирнице, овдашњи кувари ће вам за скромну надокнаду од њих припремити ручак. Ђавоља капија је такође омиљено место за љубитеље пејнтбола из Сочија.
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
шетње око Сочија
ФОТО: Lori / Legion Media
Орлове стене
Ахун
Ахун је највиша тачка у приобалном делу града. Ова планина је сасвим покривена густом шумом и са свих страна окруже на водом двају река и Црног мора. Има надморску висину од 663 метра. Некада су се љубитељи лепих планинских пано рама пешице успињали на планину, али када би стигли до врха, били су разоча рани, јер је високо дрвеће, којим је пла нина обрасла, спречавало посматрање чудесних предела. Све се променило када је по наредби Јо сифа Стаљина до врха Ахуна изграђено 11 километара кривудавог пута, по коме се совјетски вођа радо шетао. А годину дана касније на врху је подигнута ви сока кула осматрачница од природног камена из околине. Од тада је прошло
скоро 80 година, а успињање на врх Аху на постало је једна од најпопуларнијих екскурзија у Сочију. Осматрачница је за туристе отворена током целе године. У њеном подножју угоститељски објекти вам нуде да пробате домаће вино, чај из руског самовара са медом или сочни шашлик. У Сочију осим грађевина из Стаљинове епохе можете видети и нешто што поти че из периода пре леденог доба – реликт ну суптропску шуму. Овај јединствени споменик природе, шума тисе и шим шира, налази се у насељу Хости. Овде чак и лети, под густим крошњама пра старог дрвећа, покривеног маховином и обавијеног лијанама, влада специфична зеленкаста полутама, у којој од ниског растиња успевају само папрати. У овој
шуми расте тиса висока 30 метара и стара преко 1000 година, 400-годишња буква и древна разграната врба. По овом „парку из доба јуре“ можете шетати малом или великом кружном пешачком стазом. Ма ла стаза је дуга 1800 метара, бетонирана, са клупама и информационим таблама. Велика кружна стаза је 5 километара дуга и води кроз стеновите пределе.
Орлове стене
Још један бисер Сочија су Орлове стене. Дрвеће и жбуње расте директно из белог стења, а са висине од 380 метара пружа се величанствен поглед на Црно море и планину Ахун. Староседеоци тврде да су се овде некада гнездили орлови. За ово место се везује и занимљива легенда о старогрчком јунаку Прометеју. Сматра се 31
путовања
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Воронцовске пећине
Цене за туристе - Навалишченска клисура, насеље Хоста, Сочи: улаз 2 евра. - Кањон Ђавоља капија, 5 km од насеља Хоста у Сочију: цена улазнице за одра сле је 10 евра, за децу 6 евра. - Ахун. Улаз у кулу осматрачницу кошта 2 евра, за децу до 10 година улаз је бесплатан. - Цена улазнице у Пастрмски рибњак за одрасле је 4 евра, за децу од 7 до 14 година 1,5 евра, за децу до 7 година улаз је бесплатан. Цена једног килограма рибе је 8 евра. - Видиковац – улаз бесплатан. - „Медвеђи кутак“ - цена улазнице 2 евра, за децу до 10 година улаз бесплатан. Водопад „Девојачке сузе“ – зими су посете бесплатне. - Орлове стене - Цена улазнице је 2 евра, за децу до 10 година улаз је бесплатан.
да је управо на овом месту, недалеко од данашњег Сочија, титан био прикован за стену зато што је од богова украо ватру и дао је људима. Сваки дан до Прометеја је долетао орао, кљувао му јетру и канџама раздирао груди. На врху стене налази се стат уа окованог Прометеја. Пошто у локалном кафеу нешто пре залогајите и допуните залихе воде, од Орлових стена се можете спустити до
У близини града налазе се Воронцовске пећине, један од највећих комплекса подземних пећина у Русији. Њихова укупна дужина је преко 11 километара
ФОТО: Lori / Legion Media
Воронцовске пећине
Агурских водопада, који чак и зими представљају незабораван призор. На реци Агури нижу се јадан за другим три велика водопада. Последњи у низу се са стоји од две каскаде, од 18 и 12 метара висине. Висина средњег водопада је 23 метра, а првог у низу 21 метар. Ту се на лази и живописна Ђавоља крстионица, језерце у које се са висине од три метра обрушава мали водопад.
Овај геолошки споменик се налази 20 km од насеља Хоста. Цена улазнице за одра сле је 2 евра, за децу до 10 година улаз је бесплатан. У близини града налазе се Воронцовске пећине, један од највећих комплекса под земних пећина у Русији. Њихова укупна дужина је преко 11 километара. Архео лошким ископавањима научници су до казали да су пре 15-20 хиљада година у овим пећинама живели праисторијски људи. А још много раније овде је био оке ан Тетис. Воронцовске пећине данас се састоје од три основна дела, повезана уским туне лима. Посебну пажњу посетилаца при влачи дворана невероватних димензија под називом „Прометеј“. Дуга је 120 и висока 20 метара, а на њеним зидови ма и сводовима извајане су различите
32
Са видиковца се пружа величанствен поглед на клисуру Ахцу. Прича се да је овај призор инспирисао архитекте који су пројектовали Централни олимпијски стадион у Сочију Ахца
кречњачке форме, окамењене реке, као и сталактити и сталагмити. Необично лепе и складне форме природа је ство рила у „Естрадној“ дворани или „Двора ни са лустером“. У њој се налази камени подијум, као и „оргуље“ од камена, које под ударцима стварају необичне звуке. У центру дворане виси „лустер“, настао сложеним процесом растварања и тало жења минерала. Обична вожња аутомобилом од Адлера до Красне Пољане може се претворити у незаборавну авант уру. На само неколико километара од аеродрома налази се Па
стрмски рибњак познат у читавом Кра снодарском Крају. Овде можете да пецате до миле воље или да купите свежу рибу. Овдашњу, невероватно укусну пастрмку уз додатак различитих зачина и сосова припремају кувари у ресторану „Кањон“, који се налази недалеко од рибњака. Пут даље води долином реке Мзимте, највеће планинске реке у региону.
Ахца
Са видиковца се пружа величанствен поглед на клис уру Ахцу. Прича се да је овај призор инспирисао архитекте ко
ФОТО: Lori / Legion Media
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
ји су пројектовали Централни олимпиј ски стадион у Сочију. Пет километара пошто прођете насеље Кепшу наилазите на хотелски комплекс „Медвеђи кутак“, познат по минералним изворима. Успут ћете видети пчелињаке, у којима и по цичи зими путници могу да се окрепе планинским медом и загреју гутљајем жестоког пића. На самом пут у драге госте очекују бројни кафеи и ре сторани са кавкаским колоритом. Још једна овдашња знаменитост је водо пад „Девојачке сузе“, који се обрушава са литице високе 13 метара.
У Сочију осим грађевина из Стаљинове епохе можете видети и нешто што потиче из периода пре леденог доба – реликтну суптропску шуму. У овој шуми расте тиса висока 30 метара и стара преко 1000 година, 400-годишња буква и древна разграната врба 33
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Ма како то чудно звучало, Русија се наметнула као владајућа сила у „тропском спорту“ фудбалу на песку, освојивши два последња светска купа
Фудбал на песку: руски момци са плаже освајају свет Пише: Џејмс Елингворт
Русија је освојила Светско првен ство у фудбалу на песку одржано на егзотичном пацифичком архипелагу Тахити, пошто је у финалу убедљиво победила Шпанију резултатом 5:1. Како се Русија, коју цео свет зна по леденој клими и леденим спортови ма, наметнула као водећа светска си ла у тропској верзији фудбала?
Р
усија је освојила Светско првен ство у фудбалу на песку пошто је у финалу убедљиво победи ла Шпанију резултатом 5:1. Ако ово звучи необично, шта се тек може рећи за бриљантну побе ду Тахитија, домаћина такмичења, од 6:1 над Аргентином у четвртфиналу? 34
У свет у фудбала на песку све је сада „окренуто наопако“ – Русија је побе дила на најзначанијем светском такми чењу баш у време када је температ ура у Москви пала испод нуле и када се зе мља спрема за још једну ледену зиму. Ма како то чудно звучало, Русија се намет нула као владајућа сила у овом спорт у, освојивши два последња светска купа, и то у периоду његове све веће професио нализације. Изгледа да је нико не може зауставити. „Ако у утакмицу не улазите са жељом да победите, зашто уопште излазите на терен?“, изјавио је за РИА „Новости“ голман Алексеј Макаров, додајући да ће бити потребно много времена да игра чи спознају праву вредност постигну тог успеха. „Наравно, јасно нам је да смо двоструки светски прваци, али би
ће потребно време да заиста схватимо ово што нам се догодило, можда тек за коју годину.“ Као што и приличи игри насталој у Бра зилу, утакмице фудбала на песку прати нека врста карневалске атмосфере. У средњем веку карневал је био доба го дине када се „свет окреће наопако“. Тако нешто постојало је још у античко доба, у старом Риму, када су током фестивала под именом Сат урналије робови и госпо дари мењали улоге. Стат ус овог спорта још увек није на за видном нивоу – на телевизији добија термине у четири сата ујутро, између мото-трка и карлинга, али фудбал на песку полако привлачи све већу пажњу и у свет у постаје све популарнији, пре свега због обиља атрактивних потеза које играчи изводе на терену.
ФОТО: AFP / East News
спорт
ГЕОПОЛИТИКА децембар 2013.
Мале димензије терена и песак отежава ју дриблинге и у тим условима веома је тешко избећи чуваре, због чега су игра чи принуђени да се поуздају у директну контролу лопте, импровизацију и трико ве који се у класичном фудбалу сматрају непримереним. Тимови се састоје од пет играча, што га рант ује да ће гледаоци уживати у оби љу голова. И заиста, најмање голова на једној утакмици Светског првенства по стигнуто је у сусрет у окончаном резул татом 2:0. Једна појава карактеристична за тради ционални фудбал током 1960-их и 1970их сада се запажа и овде: са порастом броја земаља у којима фудбал на песку постаје популаран, невероватни резул тати на утакмицама постају прошлост. Разлика од пет голова којом је тахићан ска екипа ове године победила Аргенти ну делује као велика, али неки учесници претходних Светских првенстава губили су утакмице понижавајућим резултати ма попут 14:2 или 12:1. И поред свега наведеног, фудбал на пе ску још увек ни приближно не оствару је приходе које бележи традиционални фудбал – више од 30 милијарди долара – чак је мање профитабилан од фудбала, још једног бразилског фудбалског изума, кога је ФИФА много раније прихватила као признат у варијант у најпопуларније игре на свет у. Прошломесечно Светско првенство по казало је колико је фудбал на песку на предовао, али постоји и друга страна ме даље: као награду за освојено прво место играчи руске репрезентације добили су по 7.000 долара, што је мање од дневне зараде многих фудбалера Премијер лиге, а чињеница да је турнир одржан на два мала тахићанска стадиона говори да је, у општем случају, публика ипак слабо за интересована за ову игру.
Специјалне додатке о Русији у светским днев ницима уређује и издаје „Russia Beyond the He adlines“, пројекат „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: Le Figaro, Француска • The Daily Telegraph, Велика Британија • Süddeutsche Ze itung, Немачка • El País, Шпанија • La Repubbli ca, Италија • Le Soir и European Voice, Белгија • Дума, Бугарска • Политика и Геополитика, Ср бија • The Washington Post и The New York Ti mes, САД • Mainichi Shimbun, Јапан • China Bu siness News, Кина • South China Morning Post, Кина (Хонгконг) • La Nacion, Аргентина • Folha
Тимови у фудбалу на песку састоје се од пет играча, што гарантује да ће гледаоци уживати у обиљу голова. И заиста, најмање голова на једној утакмици Светског првенства постигнуто је у сусрету окончаном резултатом 2:0
Руска снага на плажи
У чему се крије снага руске репрезента ције? Прво, ту је однос према спорт у који влада у Русији, а најбоље га је описати на следећи начин: у овој земљи увек постоји неу тољива глад за медаљама, а у руском високоцентрализованом систему спорт ски руководиоци врло успешно откривају спортове чија је популарност маргинална. Друго, у Русији постоји велика база фуд балера који нис у остварили значајну ка ријеру. Земља има 143 милиона станов ника, док професионалних клубова има само мало више него у Шкотској. Због тога се многи амбициозни руски играчи суочавају са избором: или да преживља вају тако што ће потписати уговор са ни жеразредним провинцијским клубови ма или да потпуно одустану од бављења фудбалом. Они су савршени кадидати за новонастале клубове који наступају у лигама фудбала на песку, при чему ова
У Русији постоји велика база фудбалера који нису остварили значајну каријеру. Земља има 143 милиона становника, док професионалних клубова има само мало више него у Шкотској
de S. Paulo, Бразил • El Observador, Уругвај • The Global Times, Кина • Navbharat Times и The Economic Times, Индија • Eleutheros Typos, Грчка • Joongang Jilbo, Јужна Кореја • Gulf News и Al Khaleej, Уједињени Арапски Емирати • Sydney Morning Herald и The Age, Аустралија • Нова Македонија, Македонија. Електронска пошта српске редакције RBTH: EDITOR@RUSKAREC.RU Више информација на http://RUSKAREC.RU „Геополитику“ издаје и штампа предузеће ИП „Геополитика пресс д.о.о.“ Адреса редакције: Мурска 1/4, 11000 Београд
такмичења добијају значајно време на ТВ програмима, а то привлачи играче који би иначе наступали у зони „Исток“ ру ске Друге дивизије, за неки „Динамо“ у далекој забити. Треће – једноставно, ради се о поштовању. Уз извесне изузетке, фудбал на плажи тре тира се као прави спорт, а не пука забава, што са собом доноси и одређена призна ња. Претходни селектор руске репрезента ције, Николај Писарев, постао је селектор националне репрезентације играча до 21 године у „правом“ фудбалу. Чак га поми њу и као могућег наследника Фабија Ка пела. Селектор репрезентације у фудбалу на плажи који наставља каријеру као тре нер националног тима – у већини земаља овакав расплет мало је вероватан, али до скоро је мало вероватно било и да ће се Светско првенство одржати на Тахитију. И то је фудбал, али не онакав каквог га знамо – Русија је на врху, а Тахити међу најбољима. Постоје наговештаји да овај „анархични дух плаже“ полако улази и у традиционални фудбал. Тахити је уче ствовао на овогодишњем Купу конфе дерација и играо утакмицу са светским првацима Шпанцима. Русија се квалифи ковала за учешће на светском првенству следеће године у Бразилу, први пут после 12 година, и то не било како: у квали фикацијама је била испред Порт угалије. Живео карневал! Џејмс Елингворт је спортски дописник РИА „Новости“ и портала „Р-Спорт“
Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 geopolitika@sbb.rs, www.geopolitika.rs Слободан Ерић, директор и главни и одговорни уредник Александар Драгутиновић, уредник фотографије Ирена Милић, дистрибуција, оглашавање и ПР Катарина Бунтић-Марковић, пословно-технички секретар Ликовно-графичка обрада „Геополитика пресс“
Фото:Александар Пирагис / РИА „Новости“
Русија у сликама Руска реч ruskarec.ru
Руслан на „Атини“ Руслан Лебедев, заслужни мајстор спорта Русије у пливању и члан националне репрезентације, држи олимпијску бакљу на броду „Атина“. Овај брод се отиснуо из пристаништа у Петропавловску Кам
чатском према Авачинском заливу у Камчатском Крају у оквиру штафете олимпијског пламена. Фот ографија је снимљена 9. новембра, а објављена 12. новембра.