Русија и Србија #74

АПРИЛ 2015.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Фјодор Лукјанов

Сергеј Бељаков

Како оценити перестројку

„Русија остаје занимљива за инвеститоре“ стр. 13

стр. 8

Тони Блер Постављање Тонија Блера за саветника председника Владе Србије много је више од једног кадровског решења. У садашњој геополитичкој ситуацији Тони Блер ће као лобиста наступати искључиво са позиције најагресиивнијих британскоамеричких кругова

ФО­ТО: Cen­ter for Ame­ri­can Pro­gress

и вектори српске политике

Пратите:

Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу

Како оцењујете последице присаједињења Крима Русији? ПОДЕЛИТЕ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ НА

ruskarec.ru/subscribe

/ruskarec

/ruskarec

политика Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 30 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 20 сајтова на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec. ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH

МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH

2

ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH

Пи­ше: Пе­тар Ис­кен­де­ров

По­ста­вља­ње То­ни­ја Бле­ра за са­ вет­ни­ка пред­сед­ни­ка Вла­де Ср­би­је мно­го је ви­ше од јед­ног ка­дров­ског ре­ше­ња. У са­да­шњој ге­о­по­ли­тич­кој си­т у­а­ци­ји То­ни Блер ће као ло­би­ста на­сту­па­ти ис­кљу­чи­во са по­зи­ци­је нај­а­гре­си­ив­ни­јих бри­тан­ско-аме­ рич­ких кру­го­ва.

И

ме­но­ва­ње То­ни­ја Бле­ра, бив­ шег пре­ми­је­ра Ве­ли­ке Бри­та­ ни­је, за са­вет­ни­ка ак­т у­ел­ног ше­фа срп­ске вла­де Алек­сан­дра Ву­чи­ћа ус­ко­ме­ша­ло је ду­хо­ве у срп­ским и ме­ђу­на­род­ним сред­стви­ма јав­ног ин­фор­ми­са­ња. Емо­ци­ је се те­шко мо­гу из­ме­ри­ти, а то­нал­ност оце­на иде до пот­пу­не су­прот­но­сти. Ру­ски те­ле­ви­зиј­ски ка­нал RT на­звао је ово ка­ дров­ско ре­ше­ње по­ку­ша­јем „по­ли­тич­ког са­мо­у­би­ства“ пре­ми­је­ра Ву­чи­ћа. Алек­ сан­дар Ан­тић, ми­ни­стар за енер­ге­ти­ку у Вла­ди Ср­би­је, сма­тра да је пи­та­ње ве­ штач­ки ис­по­ли­ти­зо­ва­но због ге­о­по­ли­тич­ ке за­тег­ну­то­сти у Евро­пи и у од­но­си­ма Ис­то­ка и За­па­да. Алек­сан­дра Јок­си­мо­вић, ди­рек­тор­ка бе­о­град­ског Цен­тра за спољ­ну по­ли­ти­ку, по­ку­ша­ла је да све­де про­блем на „ин­сти­т у­ци­ју ло­би­ра­ња“ ко­ја по­сто­ји у са­вре­ме­ном све­т у. Пре­ма ње­ном ми­ шље­њу, То­ни Блер због свог ауто­ри­те­та и ис­ку­ства мо­же би­ти ко­ри­стан Ср­би­ји. Пре­ма ре­чи­ма Алек­сан­дре Јок­си­мо­вић, чи­ње­ни­ца да је упра­во Блер био је­дан од глав­них по­бор­ни­ка бом­бар­до­ва­ња Ју­го­ сла­ви­је 1999. не тре­ба да се узи­ма у об­зир, јер је то про­сто „ре­тро­град­но“. Ме­ђу­тим, по­ста­вља­ње То­ни­ја Бле­ра за са­вет­ни­ка пред­сед­ни­ка Вла­де Ср­би­је је мно­го ви­ше од јед­ног – не­с ум­њи­во скан­ да­ло­зно-сен­за­ци­о­нал­ног – ка­дров­ског ре­ше­ња. Ако се про­а­на­ли­зи­ра по­ли­тич­ ка исто­ри­ја Ср­би­је у по­след­њих 15 го­ди­ на, ни­је те­шко до­ћи до за­кључ­ка да у њој по­сто­је бар два су­прот­но ори­јен­ти­са­на и по­не­кад уза­јам­но ис­кљу­чи­ва век­то­ра. Пр­ви век­тор је од­луч­на од­бра­на срп­ских на­ци­о­нал­но-др­жав­них ин­те­ре­са. У овом ко­ор­ди­нант­ном си­сте­му на­ла­зи се Устав, у чи­јој пре­ам­бу­ли сто­ји да су Ко­со­во и Ме­то­хи­ја нео­т у­ђи­ви део срп­ске те­ри­то­ ри­је. Ов­де спа­да­ју и из­ја­ве о по­др­шци ру­ско-срп­ској са­рад­њи, што од­го­ва­ра

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

То­ни Блер и век­то­ри срп­ске по­ли­ти­ке

ли­ко ме­се­ци по­сле по­се­те Вла­ди­ми­ра Пу­ ти­на Бе­о­гра­ду не из­гле­да сен­за­ци­о­нал­но. Чи­ње­ни­ца да су упра­во бри­тан­ско-ру­ске про­тив­реч­но­сти мо­жда кључ­не у си­сте­му ме­ђу­на­род­них од­но­са чи­ни да по­ли­ти­ка Ср­би­је ли­чи на те­жњу да се ство­ри не­ка­ кав си­стем су­здр­жа­но­сти и рав­но­те­же. Ме­ђу­тим, прак­са обез­бе­ђи­ва­ња су­здр­жа­ но­сти и рав­но­те­же оправ­да­на је са­мо у слу­ча­ју ако је при­ме­њу­ју моћ­не др­жа­ве са сло­же­ним ге­о­по­ли­тич­ким ин­те­ре­си­ма. Та­ко је би­ло и на Бер­лин­ском кон­гре­с у 1878, као и у пе­ри­о­ду по­сле за­вр­шет­ка Пр­вог свет­ског ра­та. Кла­си­чан и ве­о­ма успе­шан си­стем су­здр­жа­но­сти и рав­но­ те­же има­ла је и ди­пло­ма­ти­ја др­жа­ва ан­ ти­хи­тле­ров­ске ко­а­ли­ци­је за вре­ме Дру­ гог свет­ског ра­та. Ме­ђу­тим, да­на­шња Ср­би­ја ни­је ни Ру­си­ ја, ни Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, чак ни АустроУгар­ска – и због то­га мо­ра крај­ње опре­ зно да во­ди ра­чу­на о сво­јим ко­ра­ци­ма. Сле­по при­др­жа­ва­ње прак­се „и ва­ши и њи­хо­ви“, без­ум­но „се­де­ње на две сто­ ли­це“, има ма­ло за­јед­нич­ког са ди­пло­ мат­ском уме­шно­шћу. Не­с ум­њи­во, То­ни Блер се мо­же сма­тра­ти ло­би­стом, иако нам ње­го­ви ми­ро­тво­рач­ки на­по­ри на Бли­ском ис­то­ку од­мах по­сле остав­ке на

У са­да­шњој ге­о­по­ли­тич­кој си­ту­а­ци­ји То­ни Блер ће на­сту­па­ти са по­зи­ци­је нај­а­гре­си­ив­ни­јих бри­тан­ско-аме­рич­ких кру­го­ва, оних ко­ји су рас­пи­ри­ли рат­ни по­жар у Укра­ји­ни и уву­кли ЕУ у „санк­циј­ски рат“ са Ру­си­јом

ФО­ТО: Cen­ter for Ame­ri­can Pro­gress

исто­риј­ским тра­ди­ци­ја­ма и са­да­шњим ин­те­ре­си­ма Ср­би­је у све­т у. Не­ма сум­ње да кон­крет­ни по­те­зи пред­ста­вља­ју ва­жне ма­ни­фе­ста­ци­је овог по­ли­тич­ког дис­кур­са – по­себ­но ми­сли­мо на ком­плекс спо­ра­зу­ ма пот­пи­са­них са Ру­си­јом 2008. у обла­сти енер­ге­ти­ке, отва­ра­ње цен­тра за пре­вен­ци­ ју при­род­них ка­та­стро­фа у Ни­шу, одр­жа­ ва­ње за­јед­нич­ких вој­них ве­жби, од­би­ја­ ње Бе­о­гра­да да се при­дру­жи ан­ти­ру­ским санк­ци­ја­ма, уче­шће Ср­би­је у ра­ду Пар­ла­ мен­тар­не скуп­шти­не Ор­га­ни­за­ци­је Уго­ во­ра о ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти (ОДКБ). Ме­ђу­тим, иста вла­да­ју­ћа ели­та ак­тив­но – иако не то­ли­ко отво­ре­но, узи­ма­ју­ћи у об­зир рас­по­ло­же­ње у соп­стве­ној зе­мљи – ре­а­ли­зу­је су­про­тан век­тор др­жав­не по­ли­ти­ке. Ов­де спа­да отво­ре­на по­ли­ ти­ка ин­те­гра­ци­је зе­мље у евро­а­тлант­ске струк­т у­ре (ко­ју је за­по­чео бив­ши ми­ни­ стр од­бра­не Дра­ган Шу­та­но­вац) и убр­ за­но при­ла­го­ђа­ва­ње на­ци­о­нал­не ар­ми­ је стан­дар­ди­ма НА­ТО-а (што је - хва­ла Wi­ki­Le­aks! - при­знао бив­ши пред­сед­ник Бо­рис Та­дић). Спо­ра­зу­ми са При­шти­ном у сла­бој су ко­ре­ла­ци­ји са пре­ам­бу­лом Уста­ва Ср­би­је – исто као и гла­са­ње Вла­да Див­ца, пред­став­ни­ка Ср­би­је у Ме­ђу­на­ род­ном олим­пиј­ском ко­ми­те­т у, по­во­дом при­је­ма Ко­со­ва у ту ор­га­ни­за­ци­ју. По за­ вр­шет­ку за­јед­нич­ких ве­жби са ру­ским па­до­бран­ци­ма, вој­но ру­ко­вод­ство Ср­би­ је је бу­квал­но су­тра­дан по­че­ло ана­лог­не ве­жбе са НА­ТО-ом. Иако јав­но осу­ђу­ју­је санк­ци­је про­тив Ру­си­је, ка­би­нет Алек­ сан­дра Ву­чи­ћа од­би­ја да обез­бе­ди суб­ вен­ци­је соп­стве­ним про­из­во­ђа­чи­ма ко­ји ра­чу­на­ју на про­ши­ре­ње из­во­за на ру­ско тр­жи­ште. И ко, ако не ми­ни­стар енер­ге­ ти­ке Ан­тић, не зна сми­сао сиг­на­ла упу­ ће­них Ва­шинг­то­ну о спрем­но­сти Ср­би­је да узме аме­рич­ки гас у за­ме­ну за ру­ски. Са­мо у том кон­тек­сту по­ста­вља­ње То­ни­ја Бле­ра за вла­ди­ног са­вет­ни­ка са­мо не­ко­

Алек­сан­дра Јок­си­мо­вић, ди­рек­тор­ка бе­о­град­ског Цен­тра за спољ­ну по­ли­ти­ку, сма­тра да чи­ње­ни­ца да је упра­во Блер био је­дан од глав­них по­бор­ни­ка бом­бар­до­ва­ња Ју­го­сла­ви­је 1999. не тре­ба да се узи­ма у об­зир, јер је то „ре­тро­град­но“

ме­сто пре­ми­је­ра да­ју за пра­во да сум­ња­ мо у ње­го­ву ди­пло­мат­ску уме­шност. Али нај­ва­жни­је је пи­та­ње: за шта он за­пра­во ло­би­ра? У са­дашњј ге­о­по­ли­тич­кој си­т у­а­ ци­ји То­ни Блер ће на­сту­па­ти са по­зи­ци­је нај­а­гре­си­ив­ни­јих бри­тан­ско-аме­рич­ких кру­го­ва, оних ко­ји су рас­пи­ри­ли рат­ни по­жар у Укра­ји­ни, уву­кли ЕУ у „санк­ циј­ски рат“ са Ру­си­јом и ко­ји са­да на­ме­ ра­ва­ју да „на­ву­ку“ Еро­пља­не на ску­пи аме­рич­ки гас. Ако вла­да Алек­сан­дра Ву­чи­ћа за­и­ста има сли­чан при­ступ – та­да бо­љег ло­би­сту од Бле­ра (осим мо­жда Би­ла Клин­то­на) не мо­же на­ћи. Ако је реч о сим­бо­лич­ном сиг­на­лу За­па­ду и за­пад­но ори­јен­ти­са­ном сег­мен­т у срп­ског дру­штва – он­да Бе­о­гра­ ду мо­же­мо са­мо по­же­ле­ти да па­жљи­во слу­ша бри­тан­ског са­вет­ни­ка и чи­ни све су­прот­но. За­ни­мљив де­таљ: упра­во је То­ни Блер на функ­ци­ји бри­тан­ског пре­ми­је­ра спро­ вео ори­ги­нал­ну ре­фор­му До­ма лор­до­ва (гор­њег до­ма бри­тан­ског пар­ла­мен­та). Оп­т у­жив­ши лор­до­ве да те­же „фе­у­дал­ној до­ми­на­ци­ји“, он је за­ме­нио ве­ли­ки број на­след­них лор­до­ва љу­ди­ма из сфе­ре би­ зни­са, или, ка­ко су их по­дру­гљи­во на­зва­ ли пре­ми­је­ро­ви опо­нен­ти, лор­до­ви­ма из „оф-шор фон­да“ (The Wall Stre­et Jo­ur­nal, 21.11.2014). Пе­тар Ах­ме­до­вич Ис­кен­де­ров је кан­ди­дат исто­риј­ских на­у­ка и ста­ри­ји на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­ту­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка. Овај текст је адап­ти­ра­на вер­зи­ја ма­те­ри­ја­ла са сај­та fsksrb.ru.

3

погледи

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

Пи­ше: Олег Не­мен­ски

Укра­ји­на је да­нас нај­ве­ћа те­ри­то­ри­ја ру­ског све­та из­ван Ру­си­је и озбиљ­ни про­бле­ми ко­ји се та­мо по­ја­вљу­ју на овај или онај на­чин су ти­пич­ни за пост­со­вјет­ски про­стор. По­сле Евро­ мај­да­на го­то­во да ни­је оста­ло ру­ских ор­га­ни­за­ци­ја ко­је ак­тив­но и зва­нич­ но де­лу­ју на те­ри­то­ри­ји Укра­ји­не. На­жа­лост, у овом тре­нут­ку ру­ски по­крет у Укра­ји­ни је уни­штен, али по­сто­је усло­ви за ње­го­во об­на­вља­ње.

К

о­ји су глав­ни про­бле­ми ко­ји сто­је пред об­на­вља­њем ру­ског по­кре­та у Укра­ји­ни? Ми се при­др­жа­ва­мо тра­ди­ци­о­нал­ног, ста­рог при­сту­па: ори­јен­ти­са­ни смо не то­ли­ко на пла­ћа­ње сво­ јих, ко­ли­ко на пот­пла­ћи­ва­ње ту­ђих љу­ди. То се мо­же ви­де­ти у го­то­во свим сфе­ра­ма ра­да са су­на­род­ни­ци­ма. Спрем­ни смо да ула­же­мо у пред­став­ни­ке су­сед­них на­ро­да ко­ји су при­ја­тељ­ски на­стро­је­ни пре­ма Ру­ си­ји, а не да по­др­жа­ва­мо са­ме Ру­се. У Укра­ји­ни уоп­ште не по­сто­ји ме­ђу­ет­нич­ ки кон­фликт из­ме­ђу Ру­са и Укра­ји­на­ца. То је је­дин­ствен ет­но­ге­о­граф­ски про­стор ко­ ји има ре­ги­о­нал­ну спе­ци­фич­ност: ру­ски и укра­јин­ски иден­ти­тет не раз­ли­ку­ју пред­ став­ни­ци раз­ли­чи­тих на­ро­да, не­го пред­ став­ни­ци раз­ли­чи­тих иде­о­ло­ги­ја, при­ста­ ли­це раз­ли­чи­тих др­жав­них про­је­ка­та у ис­тој зе­мљи. Гра­ни­ца је чи­сто иде­о­ло­шка, не ет­нич­ка. При­том укра­јин­ски про­јек­ти има­ју ра­ди­кал­но ан­ти­ру­ски ка­рак­тер. На­рав­но, са­рад­ња са Ру­си­ма у Укра­ји­ни тре­ба да по­чи­ва на пот­пу­но дру­га­чи­јим осно­ва­ма не­го са­рад­ња са Ру­си­ма, на при­ мер, у Фран­цу­ској. Тре­ба раз­ли­ко­ва­ти зе­мље у ко­ји­ма су Ру­си ви­ше­ми­ли­он­ска аутох­то­на гру­па ста­нов­ни­штва и оне где су са­мо ди­ја­спо­ра са сво­јим спе­ци­фич­ ним про­бле­ми­ма. Пре­ма Ру­си­ма на пост­ со­вјет­ском про­сто­ру од­нос тре­ба да бу­де дру­га­чи­ји. Ак­це­нат тре­ба ста­ви­ти на оне ко­ји се­бе сма­тра­ју Ру­си­ма, тј. на ру­ски иден­ти­тет. Па­ра­док­сал­но је, али ми се са­ 4

да ви­ше ра­ду­је­мо про­ру­ским Укра­јин­ци­ма, не­го укра­јин­ ским Ру­си­ма. Тре­ба схва­ти­ти да упра­во ста­нов­ни­ци Укра­ ји­не ко­ји има­ју ру­ски иден­ ти­тет чи­не со­ци­јал­ну ба­зу за све про­ру­ске про­јек­те, и кул­т ур­не и по­ли­тич­ке. Тре­ба при­ву­ћи не са­мо ис­ кре­не са­рад­ни­ке, већ и праг­ ма­ти­ке. „Про­фе­си­о­нал­ни Ру­си“ не тре­ба да бу­де по­гр­дан из­раз. Све док не бу­де ма­те­ри­јал­но ис­пла­ти­во да се бу­де „про­фе­си­о­нал­ни Рус“, про­ру­ ски глас ће сла­би­ти. Про­ру­ска де­лат­ност тре­ба да бу­де исто та­ко ис­пла­ти­ва као и про­а­ме­рич­ка. То је тр­жи­ште и Ру­си­ја на том тр­жи­шту тре­ба да бу­де кон­ку­рент­на. Но­вом ру­ском по­кре­т у су по­треб­ни спе­ ци­јал­но об­у­че­ни ме­на­џе­ри, про­ду­цен­ти ко­ји мо­гу да де­лу­ју у дру­штве­ној сфе­ри. У по­ли­ти­ци смо на­ви­кли да се ори­јен­ти­ ше­мо на ле­ви­чар­ске по­кре­те, ко­ји функ­ци­ о­ни­шу на осно­ву но­стал­ги­је пре­ма со­вјет­

Све док не бу­де ма­те­ри­јал­но ис­пла­ти­во да се бу­де „про­фе­си­о­нал­ни Рус“, про­ру­ски глас ће сла­би­ти ској про­шло­сти. Али, као пр­во, њи­хо­ве при­ста­ли­це, на­жа­лост, ста­ре и од­ла­зе, као дру­го, са­вре­ме­на Ру­си­ја не­ма мно­го слич­ но­сти са Со­вјет­ским Са­ве­зом и, уоп­ште, те­шко се мо­же под­ве­сти под ле­ви­чар­ске иде­а­ле, а, као тре­ће, Ру­си­ја се сад већ по­ ја­вљу­је у са­свим дру­гој сфе­ри, као зе­мља кон­зер­ва­тив­них вред­но­сти, што зна­чи као упо­ри­ште кон­зер­ва­тив­них по­кре­та. Де­сно ори­јен­ти­са­но кри­ло про­ру­ске по­ли­ти­ке оста­је пра­зно. Упра­во на овом кри­лу се, ме­ђу­тим, на­ла­зе нај­до­след­ни­је ру­ске сна­ге и о њи­ма тре­ба во­ди­ти ра­чу­на. У ру­ским ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је де­лу­ју у сфе­ри кул­т у­ре вла­да крај­ње жа­ло­сна си­

Илу­стра­ци­ја: Дмитриj Ди­вин

Ка­ко да Ру­си на­ста­ве жи­вот у Укра­ји­ни?

ту­а­ци­ја. Ор­га­ни­за­ци­је ко­је је фи­нан­си­ ра­ла Ру­си­ја го­то­во це­ло­куп­ну де­лат­ност су све­ле на одр­жа­ва­ње ма­ни­фе­ста­ци­ја еле­мен­тар­но ме­мо­ри­јал­ног, фол­клор­ному­зич­ког и со­вјет­ско-но­стал­гич­ног ка­ рак­те­ра, што не мо­же да иза­зо­ве по­тре­бан дру­штве­ни ефе­кат. Нео­п­ход­но је прин­ци­ пи­јел­но пре­и­спи­та­ти од­нос Ру­си­је пре­ма та­квим ор­га­ни­за­ци­ја­ма и не на­ме­та­ти им об­лик де­ло­ва­ња ори­јен­ти­сан на ди­ја­спо­ру. Вра­ћа­ју­ћи се на те­му Укра­ји­не, тре­ба ис­ та­ћи да је са­да ве­о­ма ва­жно да се уло­же на­по­ри у прав­цу про­мо­ци­је и скре­та­ња па­жње ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це на пи­та­ ња кр­ше­ња пра­ва вер­ни­ка пра­во­слав­не цр­кве на те­ри­то­ри­ји ове зе­мље. Да­нас је по­себ­но ва­жно да се ак­тив­но са­ра­ђу­је са ими­гран­ти­ма из Укра­ји­не. У Ру­си­ји се фор­ми­рао чи­тав „ими­грант­ ски“ слој. Он се углав­ном са­сто­ји од но­ви­на­ра и јав­них лич­но­сти про­ру­ске идеј­не ори­јен­та­ци­је, ко­ји су се до­се­ли­ли у Ру­си­ју. У њи­хо­вој сре­ди­ни је по­треб­но фор­ми­ра­ти ор­га­ни­за­ци­је ко­је би ка­сни­је, у из­ме­ње­ним по­ли­тич­ким окол­но­сти­ма, сво­ју де­лат­ност мо­гле да пре­не­с у на­зад у Укра­ји­ну. И ва­жно је да се при­том ак­це­ нат ста­ви упра­во на оне љу­де ко­ји ра­де у јав­ној сфе­ри, а не на из­бе­гле др­жав­не чи­нов­ни­ке. Аутор је во­де­ћи на­уч­ни са­рад­ник Цен­тра за ис­тра­жи­ва­ње про­бле­ма зе­ ма­ља бив­шег СССР-а Ру­ског ин­сти­ту­та за стра­те­шка ис­тра­жи­ва­ња (РИ­СИ). Овај текст је адап­ти­ра­на вер­зи­ја ње­го­вог на­сту­па на Окру­глом сто­лу у Са­ве­ту Фе­де­ра­ци­је одр­жа­ног 5. мар­та 2015.

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

Рат у Укра­ји­ни - рат за но­ва пра­ви­ла игре у све­ту Цео свет пра­ти кон­фрон­та­ци­ју у Укра­ји­ни и че­ка њен ис­ход. То ни­ је кон­фрон­та­ци­ја из­ме­ђу Ки­је­ва и про­ру­ских до­бро­во­ља­ца у Дон­ба­с у, то је да­ле­ко озбиљ­ни­ја при­ча. У су­ шти­ни, Мо­сква се отво­ре­но ус­про­ ти­ви­ла си­сте­му ме­ђу­на­род­них од­ но­са на­ста­лом по­сле Хлад­ног ра­та. У том от­по­ру Ру­си­ја не­ма пра­вих са­ве­зни­ка, али има мно­го сим­па­ти­ зе­ра ши­ром све­та.

П

о­сле Хлад­ног ра­та ни­ су пот­пи­са­ни ни­ка­кви спо­ра­зу­ми ко­ји кон­ ста­т у­ју ре­зул­та­те тог су­ко­ба, тј. ни­је пот­ пи­са­но ни­шта по­пут Крим­ског спо­ра­зу­ма (пот­пи­са­ног у Јал­ти 1945). Ује­ди­ње­ње Не­мач­ ке и рас­пад Вар­шав­ског пак­та и СССР-а од­ви­ја­ли су се уз осме­хе ра­ни­јих про­тив­ни­ка, уз успа­вљу­ ју­ће раз­го­во­ре о то­ме ка­ко са­да на­сту­па слав­на ера три­јум­фа оп­ште­људ­ских вред­но­сти. По­је­ дин­ци су чак и НА­ТО-у про­ри­ца­ли још нај­ви­ше две-три го­ди­не жи­во­та (то је, на при­мер, го­во­рио шеф не­мач­ке ди­пло­ ма­ти­је с по­чет­ка 1990-их Ханс-Ди­трих Ген­шер). Ме­ђу­тим, илу­зи­је су се бр­зо рас­пр­ши­ле. За­пад је пре­ћут­но по­чео да се при­др­жа­ва ста­ва да је Хлад­ни рат за­вр­шен по­бе­дом јед­не стра­не, а са „по­бе­ђе­ни­ма“ и ина­ че не­ма мно­го раз­го­во­ра. Про­ти­вље­ње Мо­скве „јед­но­по­лар­ном све­т у“ де­ло­ва­ло је као ис­по­ља­ва­ње ста­рих им­пе­ри­ја­ли­ стич­ких ком­плек­са. НА­ТО се ши­рио на ис­ток. У Европ­ској уни­ји се по­сле ње­ ног ши­ре­ња (та­ко­ђе на ис­ток) по­ја­ви­ло мно­го зе­ма­ља чи­је су по­ли­тич­ке ели­те на­пра­ви­ле ка­ри­је­ру по­мо­ћу „кон­фрон­ ти­ра­ња са ру­ским им­пе­ри­ја­ли­змом“. У Мо­скви је све ви­ше пред­став­ни­ка вла­ да­ју­ћих кру­го­ва сма­тра­ло да се да­ље не мо­же од­сту­па­ти. Ка­да је под при­ти­ском

улич­них про­те­ста у фе­бру­а­ру 2014. из Ки­је­ва по­бе­гао фор­мал­но ле­ги­тим­но иза­бра­ни пред­сед­ник Ја­ну­ко­вич, у Кре­ мљу је за­вла­дао осе­ћај да је „не­при­ја­тељ пред ка­пи­јом“. У иде­ал­ној ва­ри­јан­ти Мо­сква би, на­рав­ но, же­ле­ла да се рат у Укра­ји­ни не за­вр­ши Мин­ским спо­ра­зу­ми­ма, не­го не­ка­квом Јал­том-2, али за­са­да јој не по­ла­зи за ру­ ком да на­мет­не За­па­ду та­кав сце­на­рио, пре све­га за­то што се За­па­ду чи­ни да је Ру­си­ја су­ви­ше сла­ба. Па­ле су це­не наф­те, еко­но­ми­ја је на уда­ру за­пад­них санк­ци­ја, а нај­ва­жни­је је да Мо­сква, из­гле­да, не­ма

ло­га да се Ки­ни одо­бри кон­це­си­ја за низ стра­те­шких на­ла­зи­шта. Мо­сква има мно­го сим­па­ти­зе­ра и у ислам­ском све­т у. У игра­ма са Аме­ри­ком у ре­ги­о­ну Ве­ли­ког Бли­ског Ис­то­ка Ира­ну је да­ле­ко лак­ше да ма­не­ври­ше уз по­др­ шку „ан­ти­а­ме­рич­ки на­стро­је­не“ Мо­скве, не­го у слу­ча­ју да Мо­сква и Ва­шинг­тон по­стиг­ну до­го­вор и ко­ор­ди­ни­ра­ју сво­је по­те­зе пре­ма Ира­ну. Ни дру­ги ислам­ски ре­жи­ми не би има­ли ни­шта про­тив да бар ма­ло „раз­бла­же“ аме­рич­ку хе­ге­мо­ни­ ју, јер се ни­кад не зна шта се од ње мо­же оче­ки­ва­ти. Аме­ри­ка час по­др­жа­ва пред­ сед­ни­ка Егип­та Му­ба­ра­ка, час по­здра­вља „арап­ско про­ле­ће“ и до­ла­зак исла­ми­ста на власт, час кри­ти­ку­је еги­пат­ски вој­ни врх због „не­де­мо­крат­ских“ ме­то­да свр­га­ва­ња исла­ми­ста. Ни Ла­тин­ска Аме­ри­ка ви­ше ни­је „за­пе­ћак“ Сје­ди­ње­них Аме­рич­ ких Др­жа­ва. По­пу­ли­сти ко­ји су та­мо до­шли на власт све ак­тив­ ни­је „ко­ке­ти­ра­ју“ са Мо­сквом, и при то­ме очи­глед­но има­ју у ви­ду ду­го­роч­ни­ју пер­спек­ти­ву, у ко­ јој ће се ко­нач­но ис­по­ста­ви­ти да та­ко­зва­ни „јед­но­по­лар­ни свет“ и ни­је то­ли­ко чврст ка­ко се ми­сли­ло по­ чет­ком 1990-их. Шта­ви­ше, у прак­си се по­ка­за­ло да је он да­ле­ко не­ста­бил­ни­ји и не­по­у­зда­ни­ји од све­та у до­ба Хлад­ног ра­та, у ко­ме су се ме­ђу­на­род­ни од­но­си др­жа­ли на рав­но­те­жи сна­га и на од­ре­ђе­ ним пра­ви­ли­ма игре. Та­да­шња пра­ви­ла су се ге­не­рал­но по­што­ва­ла, за раз­ли­ку од са­да­шње си­т у­а­ци­је, ка­да по пи­та­њу пра­ви­ла, ко­ја то­бо­же ва­же у це­лом све­т у, по­сто­ји са­мо је­дан ар­би­тар. Тај ар­би­тар сам фор­му­ли­ше пра­ви­ла, сам во­ди ра­ чу­на о њи­хо­вом по­што­ва­њу и сам мо­же да их кр­ши, ако му је то мно­го бит­но. То је ја­сно и Мо­скви и Ва­шинг­то­ну, и због то­га се кон­фрон­та­ци­ја у Укра­ји­ни не­ће бр­зо за­вр­ши­ти. Она је су­ви­ше бит­на за обе стра­не, те ће пре­ма то­ме по­тра­ја­ти. Илу­стра­ци­ја: Алек­сеј Иорш

Пи­ше: Ге­ор­гиј Бовт

са­ве­зни­ке. Чак се и Ка­зах­стан и Бе­ло­ ру­си­ја уз­др­жа­ва­ју од одо­бра­ва­ња оно­га што Ру­си­ја чи­ни у Укра­ји­ни и што је већ учи­ни­ла на Кри­му.

Без са­ве­зни­ка, али са мно­го сим­па­ти­зе­ра

Ме­ђу­тим, од­с у­ство са­ве­зни­ка ни­ка­ко не зна­чи да Вла­ди­мир Пу­тин не­ма сим­па­ ти­зе­ре у све­т у. На­про­тив, има их мно­го. То је пре све­га Ки­на. На­рав­но, Пе­кинг не­ће отво­ре­но ста­ти на Пу­ти­но­ву стра­ну у кон­фрон­та­ци­ји са Аме­ри­ком, али ако је Ва­шинг­то­ну прин­ци­пи­јел­но ва­жно да не до­зво­ли Пу­ти­ну да „по­бе­ди“ у Укра­ји­ни, он­да је за Пе­кинг ва­жно да са­ма Аме­ри­ка не иза­ђе из те си­т у­а­ци­је као по­бед­ник. Ки­на ће се ујед­но по­ста­ра­ти да ис­ко­ри­ сти сло­же­ну си­т у­а­ци­ју у ко­јој се на­шла Мо­сква ка­ко би по­ја­ча­ла соп­стве­не по­ зи­ци­је. У ру­ској вла­ди је већ би­ло пред­

Аутор је по­ли­ти­ко­лог и члан Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку.

5

погледи

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

Илу­стра­ци­ја: Гри­го­риј Аво­јан

„Укра­јин­с са­бо­та­же

Ми­ха­ил Го­р­ба­чов

Да ли су рас­пад СССР-а и про­бле­ми 1990-их ре­зул­тат пе­ре­строј­ке или са­свим су­прот­но - ње­не са­бо­та­же? Ка­ква је би­ла уло­га до­го­во­ра у Бе­ ло­ве­шкој шу­ми? За­што је рас­пад СССР-а про­шао уз ова­ци­је у са­мом ру­ском па­р­ла­мен­т у? На ова пи­та­ња од­го­ва­ра је­дан од глав­них ак­те­ра тих бу­р­них до­га­ђа­ја - лич­но Ми­ха­ ил Го­р­ба­чов.

П

ре три­де­сет го­ди­на у СССР-у су по­че­ле про­ме­не ко­је су из­ ме­ни­ле из­глед са­мог Со­вјет­ ског Са­ве­за и чи­та­вог све­та. Пе­ре­строј­ка је по исто­риј­ским ме­ри­ли­ма тра­ја­ла крат­ко, не­ што ма­ње од се­дам го­ди­на, али се ди­ску­ си­је о њој још увек во­де. Уве­рен сам да је да­нас ва­жно и нео­п­ход­но схва­ти­ти шта се и због че­га до­го­ди­ло у оно вре­ме. Пе­ре­строј­ка је пре све­га би­ла од­го­вор на исто­риј­ски иза­зов са ко­јим се др­жа­ва су­ о­чи­ла то­ком по­след­њих де­це­ни­ја 20. ве­ ка. На­ша зе­мља је сре­ди­ном 1980-их про­ ла­зи­ла кроз те­жак пе­ри­од свог раз­во­ја. Цен­тра­ли­зо­ва­ни управ­но-ад­ми­ни­стра­ тив­ни си­стем је су­зби­јао ини­ци­ја­ти­ву гра­ђа­на и спу­та­вао еко­но­ми­ју, а оне ко­ји су ипак по­ку­ша­ли да ис­по­ље не­ку ини­ ци­ја­ти­ву озбиљ­но је ка­жња­вао.

6

Због то­га смо по­чет­ком 1980-их већ за­ о­ста­ја­ли за во­де­ћим зе­мља­ма. Би­ли смо 2,5 пу­та сла­би­ји од њих по про­дук­тив­но­ сти ра­да у ин­ду­стри­ји, а 4 пу­та сла­би­ји у по­љо­при­вре­ди. На­ша еко­но­ми­ја је би­ла ми­ли­та­ри­зо­ва­на и све те­же је но­си­ла бре­ ме тр­ке у на­о­ру­жа­њу. Мо­гу да ка­жем сле­де­ће: ми се ни­смо од­ лу­чи­ли за про­ме­не због сла­ве и по­ча­сти, не­го за­то што смо схва­ти­ли да наш на­род за­слу­жу­је бо­љи жи­вот и ве­ћу сло­бо­ду. Пе­ре­строј­ку смо до­жи­вља­ва­ли као део гло­бал­ног про­це­са ко­ји се од­ви­ја у све­т у где је све уза­јам­но по­ве­за­но и уза­јам­но за­ви­сно. Нај­ва­жни­ји ин­стру­мент пе­ре­строј­ке је би­ла „гла­сност“. Шта је то гла­сност? То је, на­рав­но, сло­бо­да го­во­ра. На­род је до­био

Ду­бин­ски узр­ок укра­јин­ског кон­флик­та се кри­је у са­бо­та­жи пе­ре­строј­ке, у нео­д­го­вор­ним од­лу­ка­ма ко­је су у Бе­ло­ве­шкој шу­ми до­не­ли ру­ко­во­ди­о­ци Ру­си­је, Укра­ји­не и Бе­ло­ру­си­је

мо­гућ­ност да отво­ре­но го­во­ри о бол­ним пи­та­њи­ма, да из­но­си сво­је ми­шље­ње не бо­је­ћи се цен­зу­ре и ре­пре­си­ја. Али гла­ сност је још и тран­спа­рент­ност де­ло­ва­ња др­жа­ве. То је зах­тев да ру­ко­вод­ство об­ ја­шња­ва сво­је од­лу­ке, да узи­ма у об­зир ми­шље­ње на­ро­да. Гла­сност је уз­бур­ка­ла дру­штво и по мно­гим пи­та­њи­ма отво­ри­ла очи ру­ко­ вод­ству зе­мље. Ми смо ви­де­ли да љу­ди же­ле бр­же на­пре­до­ва­ње. На па­р­тиј­ској кон­фе­рен­ци­ји 1988. до­не­те су од­лу­ке о обез­бе­ђи­ва­њу ал­тер­на­ти­ве при­ли­ком из­бо­ра нај­ви­ших ор­га­на вла­сти. То је био нај­ва­жни­ји ко­рак у прав­цу де­мо­кра­ти­ је. Нај­пре су сви без из­у­зет­ка би­ли за те про­ме­не. За­тим се ис­по­ста­ви­ло да ори­ јен­та­ци­ја на од­луч­не, али ево­лу­циј­ске про­ме­не уоп­ште не од­го­ва­ра сви­ма, ни у на­ро­ду, ни у ру­ко­вод­ству, ни у кру­го­ви­ма та­ко­зва­них ели­та. Са јед­не стра­не су би­ли екс­тре­ми­сти, ко­ ји су би­ли по­ве­за­ни са се­па­ра­ти­сти­ма. Они су осе­ћа­ли не­стр­пљи­вост гра­ђа­на, а по­себ­но ин­те­ли­ген­ци­је, и зах­те­ва­ли су „да се све раз­ру­ши до те­ме­ља“, да­ју­ ћи на­ро­ду нео­д­го­вор­на и нео­ства­ри­ва обе­ћа­ња да ће кроз го­ди­ну-две у др­жа­ви на­сту­пи­ти рај на зе­мљи. Са дру­ге су би­ли кон­зер­ва­тив­ци. Они су се за­гли­би­ли у про­шло­сти, бо­ја­ли су се пра­вих про­ме­на, ни­с у има­ли по­ве­ре­ња у сло­бо­дан из­бор гра­ђа­на, а ни­с у хте­ли ни да из­гу­бе ра­ни­је при­ви­ле­ги­је. Они су до­жи­ве­ли по­раз у отво­ре­ној по­ли­тич­кој бо­р­би, па су у ав­гу­сту 1991. ор­га­ни­зо­ва­ ли пуч и та­ко осла­би­ли мо­је по­зи­ци­је као пред­сед­ни­ка др­жа­ве и отво­ри­ли пут за екс­тре­ми­стич­ке сна­ге ко­је су не­ко­ ли­ко ме­се­ци ка­сни­је рас­т у­ри­ле Со­вјет­ски Са­вез. Ја сам се бо­рио за очу­ва­ње са­ве­зне др­ жа­ве по­ли­тич­ким сред­стви­ма. На­гла­ша­ вам: по­ли­тич­ким сред­стви­ма. За ме­не је би­ла не­при­хва­тљи­ва при­ме­на си­ле, ко­ја је зе­мљу мо­гла до­ве­сти на иви­цу гра­ђан­ ског ра­та. Пред­сед­ник Ру­си­је Бо­рис Јељ­цин је од­ и­грао по­зи­тив­ну уло­гу у су­зби­ја­њу пу­

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

ски кон­фликт је ре­зул­тат е пе­ре­строј­ке“ ча, али је за­у­зео дво­ли­чан став. Тај­но је при­пре­мље­но и одр­жа­но са­ве­то­ва­ње у Бе­ло­ве­шкој шу­ми, где су ру­ко­во­ди­о­ци Ру­си­је, Укра­ји­не и Бе­ло­ру­си­је про­гла­си­ ли рас­пу­шта­ње Со­вјет­ског Са­ве­за. Ја сам био спре­ман да при­ста­нем на мак­ си­мал­ну еко­ном­ску де­цен­тра­ли­за­ци­ју и да­ва­ње нај­ши­рих овла­шће­ња ре­пу­бли­ка­ ма, али уз ова­ци­је ру­ског па­р­ла­мен­та до­ не­та је са­свим дру­га­чи­ја од­лу­ка. На кра­ју су би­ле по­ки­да­не све ве­зе, па је рас­т у­ ре­но чак и та­ко ва­жно на­сле­ђе као што је је­дин­стве­на од­бра­на са­ве­зне др­жа­ве. Ме­ђу­тим, мо­гу ли се ре­зул­та­ти пе­ре­ строј­ке све­сти са­мо на рас­пад Со­вјет­ ског Са­ве­за, ка­ко то мно­ги чи­не, јед­ни из не­зна­ња, дру­ги зло­на­мер­но? Не, не мо­гу. И рас­пад са­ве­зне др­жа­ве, и те­ шко­ће и не­да­ће ко­је су мно­ги пре­тр­пе­ ли, на­ро­чи­то то­ком 1990-их, ре­зул­тат су са­бо­та­же пе­ре­строј­ке. То, ме­ђу­тим, не ума­њу­је њен глав­ни ре­зул­тат. Пе­ре­ строј­ка је, на­и­ме, до­не­ла у наш жи­вот

ин­те­гра­ци­је зе­мље у свет­ску еко­но­ми­ју. То су ствар­на до­стиг­ну­ћа. Ме­ђу­тим, мно­ ги да­нас пи­та­ју за­што је у све­т у са­да за­ вла­дао та­кав не­мир? Мо­жда су и за то кри­ви пе­ре­строј­ка и но­во ми­шље­ње ко­је смо по­ну­ди­ли све­т у? Не, ја се са тим не мо­гу сло­жи­ти. Да­на­ шње опа­сно­сти су ре­зул­тат са­бо­та­же пе­ре­строј­ке, рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за, од­сту­па­ња од прин­ци­па но­вог ми­шље­ња и не­спо­соб­но­сти но­ве ге­не­ра­ци­је ли­де­ра да ство­ре си­стем без­бед­но­сти и са­рад­ње у скла­ду са ре­а­ли­ја­ма гло­бал­ног све­та у ко­ме сви за­ви­се јед­ни од дру­гих. Ис­по­ста­ви­ло се да мо­гућ­но­сти ко­је су се отва­ра­ле окон­ча­њем Хлад­ног ра­та ни­с у ис­ко­ри­шће­не она­ко ка­ко би тре­ба­ло. Рас­пад Со­вјет­ског Са­ве­за је био иза­зван уну­тра­шњим раз­ло­зи­ма. На За­па­ду су га мно­ги до­че­ка­ли са ли­ко­ва­њем. Окон­ча­ ње Хлад­ног ра­та би­ло је до­би­так за обе стра­не и за цео свет, али је про­гла­ше­но као по­бе­да За­па­да и САД.

Тај­но је при­пре­мље­но и одр­жа­но са­ве­то­ва­ње у Бе­ло­ве­шкој шу­ми, где су ру­ко­во­ди­о­ци Ру­си­је, Укра­ји­не и Бе­ло­ру­си­је про­гла­си­ли рас­пу­шта­ње Со­вјет­ског Са­ве­за ду­бо­ке про­ме­не ко­је су пот­пу­но оне­мо­ гу­ћи­ле по­вра­так у про­шлост. То су пре све­га по­ли­тич­ке сло­бо­де и људ­ ска пра­ва. Та пра­ва и сло­бо­де се са­да до­ жи­вља­ва­ју као не­што што се под­ра­зу­ ме­ва: мо­гућ­ност гла­са­ња на из­бо­ри­ма и би­ра­ња сво­јих ру­ко­во­ди­ла­ца, мо­гућ­ност отво­ре­ног из­но­ше­ња свог ми­шље­ња, мо­ гућ­ност ис­по­ве­да­ња сво­је ве­ре, сво­је ре­ ли­ги­је, сло­бод­ног од­ла­ска у ино­стран­ ство, отва­ра­ња сво­је фи­р­ме и сти­ца­ња бо­гат­ства. Ми смо ста­ви­ли тач­ку на тр­ку у на­о­ру­жа­ њу, по­кре­ну­ли смо про­цес сма­ње­ња ну­ кле­ар­ног ар­се­на­ла, но­р­ма­ли­зо­ва­ли смо од­но­се са За­па­дом и Ки­ном, по­ву­кли тру­ пе из Ав­га­ни­ста­на и ре­ши­ли мно­ге ре­ ги­о­нал­не кон­флик­те. От­по­чео је про­цес

По­сле то­га свет ни­је по­стао без­бед­ни­ји. Уме­сто „свет­ског по­рет­ка“ до­би­ли смо „гло­бал­ну по­мет­њу“. Кон­флик­ти су за­ хва­ти­ли не са­мо зе­мље „тре­ћег све­та“, не­ го и Евр­о­пу. И са­да је ору­жа­ни кон­фликт бук­нуо бу­квал­но пред на­шим вра­ти­ма. Не­ћу ов­де де­таљ­но го­во­ри­ти о укра­јин­ ском кон­флик­т у. Ње­гов ду­бин­ски узр­ок се кри­је у са­бо­та­жи пе­ре­строј­ке, у нео­д­ го­вор­ним од­лу­ка­ма ко­је су у Бе­ло­ве­шкој шу­ми до­не­ли ру­ко­во­ди­о­ци Ру­си­је, Укра­ ји­не и Бе­ло­ру­си­је. На­ред­не го­ди­не су за Укра­ји­ну би­ле ис­ку­ше­ње и про­ве­ра ње­не ком­пакт­но­сти. Увла­че­ћи ту зе­мљу у „евр­ о­а­тлант­ску за­јед­ни­цу“ За­пад је де­мон­ стра­тив­но иг­но­ри­сао ин­те­ре­се Ру­си­је. На­рав­но, ис­ку­ство пе­ре­строј­ке и спољ­не по­ли­ти­ке за­сно­ва­не на но­вом ми­шље­

Кон­зер­ва­тив­ци су до­жи­ве­ли по­раз у отво­ре­ној по­ли­тич­кој бо­р­би, па су у ав­гу­сту 1991. ор­га­ни­зо­ва­ли пуч и та­ко осла­би­ли мо­је по­зи­ци­је као пред­сед­ни­ка др­жа­ве и отво­ри­ли пут за екс­тре­ми­стич­ке сна­ге ко­је су не­ко­ли­ко ме­се­ци ка­сни­је рас­ту­ри­ле СССР

њу не да­је го­то­ве ре­цеп­те за ре­ша­ва­ње да­на­шњих про­бле­ма. Свет се из­ме­нио. У свет­ској по­ли­ти­ци по­ја­ви­ли су се но­ ви ак­те­ри, и но­ве опа­сно­сти. Ме­ђу­тим, ни­је­дан од оних про­бле­ма са ко­ји­ма се су­о­чи­ло чо­ве­чан­ство не мо­же се ре­ши­ ти на­по­ри­ма са­мо јед­не зе­мље, па чак ни јед­не гру­пе зе­ма­ља. Ни­је­дан од тих про­ бле­ма не­ма вој­но ре­ше­ње. Ру­си­ја мо­же да пру­жи зна­ча­јан до­при­нос пре­ва­зи­ла­же­њу са­да­шњег „гло­бал­ног ха­ о­са“. За­пад то тре­ба да схва­ти. У ру­ској по­ли­ти­ци оста­ју не­ре­ше­ни мно­ ги за­да­ци ко­ји су би­ли ак­т у­ел­ни још у го­ ди­на­ма пе­ре­строј­ке. То је ства­ра­ње плу­ ра­ли­стич­ког, кон­ку­рент­ног по­ли­тич­ког си­сте­ма, истин­ски ви­ше­пар­тиј­ског, то је фо­р­ми­ра­ње си­сте­ма про­тив­те­жа у ко­ме се рав­но­мер­но рас­по­ре­ђу­ју овла­шће­ња за­ко­но­дав­не, из­вр­шне и суд­ске вла­сти, то је и обез­бе­ђи­ва­ње пе­ри­о­дич­не сме­ њи­во­сти вла­сти. Убе­ђен сам да ће тра­же­ње из­ла­за из ћо­ р­со­ка­ка у ко­ме се на­шла ру­ска и свет­ска по­ли­ти­ка би­ти успе­шно са­мо на пу­те­ви­ ма де­мо­кра­ти­је. Дру­гим ре­чи­ма, на­ма је по­треб­на де­мо­кра­ти­за­ци­ја по­ли­тич­ког жи­во­та Ру­си­је и де­мо­кра­ти­за­ци­ја ме­ђу­ на­род­них од­но­са. Дру­ги пут не по­сто­ји. Аутор је био по­след­њи ге­не­рал­ни се­кре­тар Цен­трал­ног ко­ми­те­та Ко­му­ни­стич­ке па­р­ти­је Со­вјет­ског Са­ве­за (ЦК КПСС) и пред­сед­ник СССР-а.

7

погледи

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

Ка­ко оце­ни­ти пе­ре­строј­ку Пре три­де­сет го­ди­на по­че­ла је пе­ ре­строј­ка. Кремљ је та­да, из­гле­да, за­и­ста ве­ро­вао да се пре­вен­тив­ном де­мон­стра­ци­јом до­бре во­ље мо­же по­сти­ћи до­го­вор о из­град­њи дру­га­ чи­јег све­та, рав­но­прав­ног и пра­вич­ ног. Ре­зул­тат је био са­свим дру­га­чи­ ји и умно­го­ме је од­ре­дио да­на­шњу по­ли­ти­ку Ру­си­је на свет­ској сце­ни.

П

ре три­де­сет го­ди­на (1985) за но­вог ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Цен­трал­ног ко­ми­те­та Ко­му­ ни­стич­ке пар­ти­је Со­вјет­ског Са­ве­за (ЦК КПСС) јед­но­гла­ сно је иза­бран Ми­ха­ил Гор­ба­чов. Та­да ни­ко ни­је мо­гао прет­по­ста­ви­ти ка­кве ра­ди­кал­не про­ме­не че­ка­ју зе­мљу у нај­ско­ри­ јој бу­дућ­но­сти. Пе­ре­строј­ка је по­ста­ла је­дин­ стве­ни фе­но­мен, као и „но­во по­ ли­тич­ко ми­шље­ње“. Ди­ску­си­је на ту те­му ни­ка­да не­ће до­ве­сти до ко­нач­не де­фи­ни­ци­је шта се то де­си­ло и због че­га се де­си­ло. По­сле­ди­це су су­ви­ше круп­не и очи­глед­но ни­с у би­ле пред­ви­ђе­ не. Са­да је у кон­тек­сту акут­ног кон­флик­та из­ме­ђу Мо­скве и За­ па­да по­во­дом Укра­ји­не озбиљ­но до­ве­де­но у пи­та­ње и нај­ва­жни­је до­стиг­ну­ће по­ме­ну­тог про­це­са – окон­ча­ње Хлад­ног ра­та и из­ла­зак из си­стем­ске кон­фрон­та­ци­је. „Но­во ми­шље­ње“ би­ло је то­ли­ко иде­а­ли­ стич­ко да ве­ћи­на по­сма­тра­ча ду­го ни­је мо­гла по­ве­ро­ва­ти у ње­го­ву озбиљ­ност. Мо­же се ди­ску­то­ва­ти о сте­пе­ну про­фе­си­о­ на­ли­зма ру­ко­во­ди­ла­ца, о ути­ца­ју еко­ном­ ске кри­зе и сти­ца­ју окол­но­сти, али глав­ни мо­ме­нат оста­је не­про­мен­љив. Кремљ је, на­и­ме, за­и­ста ве­ро­вао да се ори­јен­та­ци­ јом на оп­ште­људ­ске вред­но­сти и пре­вен­ тив­ном де­мон­стра­ци­јом до­бре во­ље мо­же не са­мо пре­ки­ну­ти кон­фрон­та­ци­ја и од­ ба­ци­ти иде­о­ло­шки ја­рам, не­го да се мо­же по­сти­ћи и до­го­вор о из­град­њи дру­га­чи­јег све­та, рав­но­прав­ног и пра­вич­ног. По­ли­тич­ко клат­но се љу­ља, и што се ви­ ше за­но­си у јед­ну стра­ну бр­же се за­тим 8

кре­ће у су­прот­ном сме­ру. Ат­мос­фе­ра у да­на­шњој Ру­си­ји је ан­ти­под оној ко­ја је до­ми­ни­ра­ла у СССР-у у вре­ме пе­ре­строј­ ке. Иде­а­ли­зам је усту­пио ме­сто ис­кљу­чи­ вом ре­а­ли­зму ко­ји по­не­кад по­при­ма сво­је крај­ње об­ли­ке. Том ре­а­ли­зму је свој­стве­но не­ве­ро­ва­ње у би­ло ка­кве ин­стру­мен­те и ме­ха­ни­зме осим соп­стве­не си­ле. Ни­је у пи­та­њу са­мо од­с у­ство по­ве­ре­ња у за­пад­не парт­не­ре, не­го и од­би­ја­ње да се у њи­хо­вим по­те­зи­ма са­гле­да­ју би­ло ка­кви мо­ти­ви осим не­при­ја­тељ­ских и ко­ри­сто­љу­би­вих. То ни­је ни­шта нео­бич­но. Пе­ре­строј­ка ни­је за­вр­ше­на она­ко ка­ко су оче­ки­ва­ли ње­ни ауто­ри, а са­др­жај на­ред­ног пе­ри­о­да у Ру­си­ји био је ис­пу­њен по­ку­ша­ји­ма да се крах јед­не др­жав­но­сти пре­ва­зи­ђе и да се из­гра­ди дру­га др­жав­ност. На до­бит­ку

ме­ну­том сми­слу по­уч­не „ху­ма­ни­тар­не ин­тер­вен­ци­је“... Плод свих тих до­га­ђа­ја је тај да је Ру­си­ја да­нас опре­зни­ја пре­ма окру­же­њу не­го што је био Со­вјет­ски Са­ вез пре пе­ре­строј­ке. Уда­ља­ва­ње од иде­а­ли­стич­ког ту­ма­че­ња све­та је об­ја­шњи­во. За­бри­ња­ва­ју­ће је што „хи­пер­ре­а­ли­зам“ из­не­ве­ре­них оче­ ки­ва­ња ге­не­ри­ше ше­ма­ти­за­ци­ју и крај­ње упро­шћа­ва­ње. Не­за­до­вољ­ство ре­зул­та­ том при­мо­ра­ва на­ци­о­нал­ну свест да пе­ ре­строј­ку и ње­не по­сле­ди­це не са­гле­да­ва као ре­гу­лар­ну фа­зу раз­во­ја др­жа­ве, усло­ вље­ну ло­ги­ком прет­ход­них до­га­ђа­ја, не­ го као не­ка­кву абе­ра­ци­ју ко­ја је мал­те­не уба­че­на спо­ља. Чо­ве­ку је свој­стве­но да иде­а­ли­зу­је про­ шлост, на­ро­чи­то ка­да са­да­шњост ни­је сјај­на, а бу­дућ­ност је по­кри­ве­на ма­глом. Ру­ском дру­штву не­до­ ста­је ре­флек­си­ја ко­ја не­ма ни­шта за­јед­нич­ко ни са уте­шним „глан­ ца­њем“ пре­ђе­ног пу­та, ни са ње­го­ вим ма­зо­хи­стич­ким на­гр­ђи­ва­њем. На­с у­мич­но тра­же­ње но­вог на­ци­ о­нал­ног иден­ти­те­та за­са­да во­ди у си­т у­а­ци­ју ка­да се чи­не по­ку­ша­ји да се исто­ри­ја, на­ро­чи­то ско­ра­шња, при­ла­го­ди по­тре­ба­ма „исто­риј­ ског оп­ти­ми­зма“, тј. да се из­бег­не објек­тив­но осми­шља­ва­ње ње­них тра­гич­них или ви­ше­ди­мен­зи­о­нал­ них и кон­тро­верз­них стра­ни­ца. Пе­ре­строј­ка је има­ла дра­ма­ти­чан крај. Та дра­ма, ме­ђу­тим, за­слу­жу­је да се не оце­њу­је са­мо у ге­о­по­ли­ тич­ком или со­ци­јал­но-еко­ном­ ском кљу­чу, не­го и као мо­ме­нат по­ри­ва чи­та­вог дру­штва, то­ли­ко ва­жан за на­ шу зе­мљу, и као те­жња за об­но­вље­њем и очи­шће­њем. Ма ка­кве гре­шке да су учи­ ње­не, и ма ка­ко да је не­ко ис­ко­ри­стио те гре­шке за сво­је ин­те­ре­се, уло­га слич­них епи­зо­да у исто­ри­ји је не­про­це­њи­ва. Пе­ ре­строј­ка је по­ка­за­ла ку­да во­ди пре­за­си­ ће­ност иде­а­ли­змом и ве­ром у нај­све­тли­ју бу­дућ­ност. Са­да се ми по све­му су­де­ћи бли­жи­мо дру­гој све­сти. Са­да по­ста­је­мо све­сни да се ста­бил­на кон­струк­ци­ја не мо­же из­гра­ди­ти ни са­мо на те­ме­љи­ма праг­ма­ти­зма и не­по­ве­ре­ња. Илу­стра­ци­ја: Та­тја­на Пе­ре­ли­ги­на

Пи­ше: Фјо­дор Лу­кја­нов

су би­ли про­тив­ни­ци Со­вјет­ског Са­ве­за. Бе­сми­сле­но је не­го­до­ва­ти због то­га што су се они тру­ди­ли да из­ву­ку мак­си­мал­ну ко­рист. Ко би на њи­хо­вом ме­сту по­сту­ пио дру­га­чи­је? Да је СССР од­нео по­бе­ду у Хлад­ном ра­т у, те­шко да би се дво­у­мио тре­ба ли укљу­чи­ти Хо­лан­ди­ју или Пор­ ту­га­ли­ју у Вар­шав­ски пакт. Уто­ли­ко би чуд­ни­је би­ло оче­ки­ва­ти да ру­ска власт по­сле та­квог ис­ку­ства и да­ље га­ји илу­ зи­је да онај ко има моћ же­ли сам се­бе да огра­ни­чи. И да ве­ру­је сла­ду­ња­вим при­ ча­ма о то­ме ка­ко ви­ше не по­сто­ји ни­ка­ ква „игра са нул­том су­мом“ [када гу­би­ так ко­ји до­жи­ви је­дан уче­сник дру­го­ме ауто­мат­ски до­но­си до­бит – прим. прев.]. Да и не го­во­ри­мо о то­ме ко­ли­ко су у по­

Аутор је пред­сед­ник Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку.

економија

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

Ко­ли­ко је Ру­си­ја по­тро­ши­ла на Крим? Пре тач­но го­ди­ну да­на, 18. мар­та 2014, Ру­си­ја је до­би­ла два но­ва фе­ де­рал­на су­бјек­та: Ре­пу­бли­ку Крим и град од спе­ци­јал­ног зна­ча­ја Се­ ва­сто­пољ. Ин­те­гри­са­ње Кри­ма у по­ли­тич­ке, фи­нан­сиј­ске, прав­не и обра­зов­не то­ко­ве РФ и да­ље у то­ку. „Ру­ска реч“ у да­на­шњем тек­сту го­ во­ри ко­ли­ко је ин­те­гра­ци­ја но­вих су­бје­ка­та до са­да ко­шта­ла Ру­си­ју.

Т

ро­шко­ви при­са­је­ди­ње­ња Кри­ ма Ру­си­ји из­но­се укуп­но око 140 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља (2,2 ми­ ли­јар­де до­ла­ра по кур­с у од 16. мар­та 2015). Сред­стви­ма из фе­ де­рал­ног бу­џе­та тре­ба до­да­ти и на­мен­ску по­моћ ре­ги­о­на и за­др­жа­ва­ње по­ре­за. Укра­ји­на је на про­грам раз­во­ја по­лу­о­ стр­ва Крим до мар­та 2014. тро­ши­ла око 120 ми­ли­о­на до­ла­ра го­ди­шње (у пе­ри­о­ду 2010-2011). „То је за нас би­ла при­лич­но ве­ли­ка су­ма“, ка­же Ни­ко­лај Аза­ров, укра­ јин­ски пре­ми­јер за вре­ме пред­сед­нич­ког ман­да­та Вик­то­ра Ја­ну­ко­ви­ча, ко­ји је по­ сле Мај­да­на мо­рао да на­пу­сти Укра­ји­ну. Још у мар­т у про­шле го­ди­не, од­мах по­сле при­са­је­ди­ње­ња но­вог ре­ги­о­на, би­ло је ја­ сно да ће он Ру­си­ју ко­шта­ти да­ле­ко ви­ше. Ни­ко, ме­ђу­тим, ни­је мо­гао зна­ти тач­ну су­му. По­је­ди­ни функ­ци­о­не­ри и ана­ли­ ти­ча­ри су прет­по­ста­ви­ли да ће она из­но­ си­ти из­ме­ђу 100 и 130 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља (3-4 ми­ли­јар­де до­ла­ра по кур­с у од апри­ла до ју­на 2014).

Крим­ски бу­џет

Пре­ма по­да­ци­ма Ми­ни­стар­ства фи­нан­ си­ја, из фе­де­рал­ног бу­џе­та је утро­ше­но укуп­но 124,7 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља (2 ми­ли­ јар­де до­ла­ра по кур­с у од 16. мар­та 2015). Од то­га је 90,8 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља (1,4 ми­ли­јар­де до­ла­ра) из­дво­је­но за пла­те у др­жав­ном сек­то­ру, за со­ци­јал­на да­ва­ња, из­др­жа­ва­ње ин­сти­т у­ци­ја и по­кри­ва­ње де­фи­ци­та бу­џе­та Пен­зиј­ског фон­да овог ре­ги­о­на. Још 33,9 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља (600 ми­ли­о­на до­ла­ра) утро­ше­но је за на­мен­ ске тран­сфе­ре. Из од­го­ва­ра­ју­ћих од­лу­

Део нов­ца је сти­гао на Крим у ви­ду не­по­сред­не по­мо­ћи ру­ских ре­ги­о­на

ка Вла­де ви­ди се да су то тро­шко­ви за обез­бе­ђи­ва­ње елек­трич­не енер­ги­је и гре­ ја­ња, за снаб­де­ва­ње во­дом, гра­ђе­вин­ске ра­до­ве, са­о­бра­ћај, обра­зо­ва­ње и по­моћ у сфе­ри стам­бе­но-ко­му­нал­ног сек­то­ра, а та­ко­ђе за по­др­шку за­по­сле­но­сти и дру­ге прав­це. По­ред то­га, по­сто­јао је и „за­тво­ре­ни део“, по ко­ме су се фи­нан­си­ра­ли ра­до­ви у вој­но-по­мор­ској ба­зи и дру­ги за­да­ци Ми­ни­стар­ства од­бра­не. Та су­ма је би­ ла „знат­но ма­ња“ од „отво­ре­ног“ де­ла тро­шко­ва, ка­же фе­де­рал­ни функ­ци­о­нер ко­ји је упо­знат са бу­џет­ским про­це­сом на Кри­му.

По­моћ ру­ских ре­ги­о­на

Део нов­ца је сти­гао на Крим у ви­ду не­ по­сред­не по­мо­ћи ру­ских ре­ги­о­на. Вла­да је 11. ав­гу­ста 2014. утвр­ди­ла ше­му ве­зи­ ва­ња му­ни­ци­пал­них ре­јо­на Кри­ма за 21 су­бје­кат фе­де­ра­ци­је. Сва­ки тај су­бје­кат је био ду­жан да по­др­жи но­ви ру­ски ре­ги­он. Та­ко су крим­ски ре­јо­ни до­би­ли пре­ко 2,7 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља по­мо­ћи (71 ми­ли­он до­ла­ра по кур­с у од сеп­тем­бра 2014). Од тог нов­ца је 42% утро­ше­но на здрав­ство и спорт, а 23% на стам­бе­но-ко­му­нал­ни сек­тор и ин­фра­струк­т у­ру. Та­тар­стан је Бах­чи­са­рај­ском ре­јо­ну Кри­ ма упла­тио 140 ми­ли­о­на ру­ба­ља (3,6 ми­ ли­о­на до­ла­ра по кур­с у од сеп­тем­бра), „с тим што је би­ло пре­по­ру­че­но да упла­ ти­мо 75-90 ми­ли­о­на ру­ба­ља“, ре­као је за „РБК-Та­тар­стан“ за­ме­ник ми­ни­стра за

пи­та­ња Кри­ма Ан­дреј Це­ма­хо­вич. По ње­го­ вим ре­чи­ма, но­вац је утро­шен на снаб­де­ва­ње во­дом за пи­ће, по­љо­ при­вред­ну про­из­вод­њу и ре­но­ви­ра­ње бол­ни­ца, а део су­ме су обез­бе­ди­ ле ве­ли­ке ком­па­ни­је Та­тар­ста­на. Тју­мен­ска Област је би­ла за­ду­же­на за Цр­ но­мор­ски ре­јон Кри­ма. Ка­пи­тал­но су ре­но­ви­ ра­не че­ти­ри шко­ле и вр­тић, и из­гра­ђе­ни су спорт­ски те­ре­ни, ка­же пред­став­ник гу­бер­на­ то­ра Вла­ди­ми­ра Ја­ку­ ше­ва. Ре­но­ви­ра­ње је ре­а­ли­зо­ва­но по прин­ци­пу су­фи­нан­си­ ра­ња пре­ко спе­ци­јал­ног фон­да, на ко­ји су жи­те­љи упла­ћи­ва­ли соп­стве­ни но­вац, а тју­мен­ски гра­ђе­ви­на­ри сред­ства од свог про­фи­та. Ис­по­ста­ви­ло се да је до­на­то­ра би­ло ви­ше не­го на спи­ску Вла­де. По­је­ди­ни ре­ги­о­ни су до­бро­вољ­но по­ма­га­ли Кри­му. Бур­ја­ ти­ја је, на при­мер, за по­моћ Кри­му из­дво­ ји­ла пре­ко 5,2 ми­ли­о­на ру­ба­ља. ФО­ТО: Ми­ха­ил Вос­кре­сен­ски / РИА „Но­во­сти“

Пи­шу: Је­ле­на Ма­ли­ше­ва, Алек­сан­дар Бик­бов, Дми­триј Коп­тју­бен­ко, Сте­пан Опа­љев, РБК Daily

По­рез су за­др­жа­ли за се­бе

То­ком це­ле 2014. на Кри­му је био на сна­зи пре­ла­зни пе­ри­од, у ко­ме на те­ри­то­ри­ји ре­ги­о­на ни­с у ва­жи­ли сви ру­ски за­ко­ни. Кон­крет­но, Крим је за­др­жа­вао сав по­ ре­ски при­лив ко­ји тре­ба да се упла­ћу­је у фе­де­рал­ни бу­џет. Пре­ма по­да­ци­ма Фе­ де­рал­не по­ре­ске слу­жбе, при­лив по­ре­за у кон­со­ли­до­ва­ни бу­џет Кри­ма и Се­ва­ сто­по­ља то­ком 2014. је из­но­сио 34,6 ми­ ли­јар­ди ру­ба­ља (556 ми­ли­о­на до­ла­ра по кур­с у од 16. мар­та 2015). Нај­ва­жни­је је да је по­лу­о­стр­ву оста­вљен чи­тав по­рез на до­да­т у вред­ност (ПДВ), ко­ји по за­ко­ну тре­ба да иде у фе­де­рал­ ни бу­џет. То је око 7 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља (112 ми­ли­о­на до­ла­ра), ка­же про­фе­сор Мо­сков­ског др­жав­ног уни­вер­зи­те­та и екс­перт за про­бле­ме ре­ги­о­на На­та­ли­ ја Зу­ба­ре­вич. „Ре­ал­ни ни­во до­ти­ра­ња Кри­ма из­но­си 85%, тј. 80% ако се не ра­ чу­на ПДВ“, ка­же она. „Ра­ди по­ре­ђе­ња, ни­во до­ти­ра­ња Ин­гу­ше­ти­је је 87%, а Че­че­ни­је 82%.

9

војска

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

Кон­струк­ци­ја ели­са и ве­ли­ка сна­га мо­то­ра чи­не да је Ту-95 је­дан од нај­буч­ни­јих ави­о­на на све­ту

Пи­ше: Та­тја­на Ру­са­ко­ва

Од кра­ја про­шле го­ди­не за­пад­ни вој­ ни кру­го­ви скре­ћу па­жњу на ве­ћи број ле­то­ва ру­ске стра­те­шке ави­ја­ ци­је из­над не­у ­трал­них во­да, из­ме­ђу оста­лог и у не­по­сред­ној бли­зи­ни гра­ ни­ца чла­ни­ца НА­ТО-а. Би­ло је чак и оп­т у­жби да је тим ле­то­ви­ма по­вре­ ђен њи­хов ва­зду­шни про­стор. „Ру­ска реч“ је од­лу­чи­ла да раз­ја­сни шта је то бор­бе­но па­тро­ли­ра­ње стра­те­шке ави­ја­ци­је, због че­га је оно по­треб­но и ко­ли­ко је опа­сно за дру­ге зе­мље.

Ш

та ра­де ру­ски ави­о­ни бли­ зу гра­ни­ца дру­гих зе­ма­ља?

То се вој­ним реч­ни­ком зо­ве „бор­бе­но па­тро­ли­ра­ ње“. Фак­тич­ки се ра­ди о де­ мон­стра­ци­ји ру­ског вој­ног при­с у­ства у свет­ском ва­зду­шном про­сто­ ру. То­ком ле­та се уве­жба­ва­ју раз­ли­чи­ти бор­бе­ни за­да­ци, као што су, на при­мер, до­пу­на го­ри­ва у ва­зду­ху, ра­дио-елек­ трон­ско из­ви­ђа­ње, школ­ски на­па­ди, итд.

10

За­што стра­те­шка ави­ја­ци­ја Ру­си­је вр­ши бор­бе­но па­тро­ли­ра­ње?

То је по­треб­но пре све­га због ави­о­на на­ о­ру­жа­них стра­те­шким ра­ке­та­ма ко­ји чи­не осно­ву стра­те­шке ави­ја­ци­је. Та­кви ле­то­ви су нео­п­ход­ни за обу­ку пи­ло­та, за одр­жа­ва­ње бор­бе­не го­то­во­сти ави­о­на и за оп­ште ја­ча­ње од­брам­бе­не спо­соб­но­ сти зе­мље. Ко­ји ави­о­ни вр­ше бор­бе­но па­­тро­ли­ра­ње?

Нај­ве­ћи стра­те­шки бом­бар­дер на све­т у, ра­ке­то­но­сац са про­мен­љи­вом ге­о­ме­ три­јом кри­ла Ту-160, и је­дан од нај­бр­ жих ели­сних ави­о­на, ру­ски тур­бо­е­ли­сни стра­те­шки бом­бар­дер-ра­ке­то­но­сац Ту95МС. По­не­кад их пра­те ави­о­ни-тан­ке­ри Ил-78 и лов­ци-пре­сре­та­чи МиГ-31. Над ко­јим те­ри­то­ри­ја­ма ле­те ру­ски ра­­ке­то­но­сци?

Ави­о­ни вр­ше бор­бе­но па­тро­ли­ра­ње из­ над не­у ­трал­них во­да, на под­руч­ју аква­ то­ри­је Нор­ве­шког и Ба­рен­цо­вог мо­ра и Атлант­ског оке­а­на, као и над во­да­ма Цр­ ног мо­ра и Ти­хог оке­а­на. Пре­ма ин­фор­

ма­ци­ји ру­ског Ми­ни­стар­ства од­бра­не, сви ле­то­ви ави­о­на рат­ног ва­зду­хо­плов­ ства РФ оства­ре­ни су и оства­ру­ју се стро­ го у скла­ду са ме­ђу­на­род­ним пра­ви­ли­ма ко­ри­шће­ња ва­зду­шног про­сто­ра из­над не­у ­трал­них во­да, без по­вре­де ва­зду­шног про­сто­ра дру­гих др­жа­ва. Ко­је оруж­је но­се ави­о­ни за вре­ме бор­ бе­ног па­тро­ли­ра­ња?

По ре­чи­ма Пе­тра Деј­не­ки­на, ко­ји је ко­ман­до­вао стра­те­шком ави­ја­ци­јом у СССР-у, за вре­ме бор­бе­ног па­тро­ли­ра­ња ави­о­ни обич­но не но­се ну­кле­ар­но оруж­ је, али има­ју школ­ске ра­ке­те. Укљу­чу­ју ли стра­те­шки ави­о­ни уре­ђа­ је за иден­ти­фи­ка­ци­ју то­ком бор­бе­ног па­тро­ли­ра­ња?

По ре­чи­ма ко­ман­дан­та ру­ског рат­ног ва­зду­хо­плов­ства Вик­то­ра Бон­да­ре­ва, ле­то­ви вој­не ави­ја­ци­је не пред­ви­ђа­ју укљу­чи­ва­ње уре­ђа­ја за иден­ти­фи­ка­ци­ју ци­вил­них ле­те­ли­ца по си­сте­му ICAO (ти уре­ђа­ји се зо­ву још и тран­спон­де­ри). Он је ис­та­као да вој­ни ави­о­ни ле­те са ис­кљу­ че­ним тран­спон­де­ри­ма, јер им је циљ да

ФО­ТО: MoD / Crown Copyright

Де­вет пи­та­ња о ру­ским ави­о­ни­м

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

ма бли­зу гра­ни­ца дру­гих др­жа­ва не от­кри­ва­ју сво­ју по­зи­ци­ју, бу­ду­ћи да са укљу­че­ним тран­спон­де­ром ави­он од­мах по­ста­је ви­дљив за сва­ки ра­дар. Да ли бор­бе­ни ави­он са ис­кљу­че­ним тран­спон­де­ром пред­ста­вља опа­сност за ци­вил­не ави­о­не?

Не пред­ста­вља опа­сност, ка­жу пред­ став­ни­ци ру­ских ору­жа­них сна­га, јер се пу­та­ње вој­них и ци­вил­них ави­о­на не пре­се­ца­ју. На при­мер, на тврд­њу Швед­ ске у де­цем­бру про­шле го­ди­не да се ру­ ски вој­ни ави­он ума­ло ни­је су­да­рио са пут­нич­ким из­над те­ри­то­ри­је Швед­ске ин­фор­ма­тив­на слу­жба Ми­ни­стар­ства

Пи­ше: Алек­сан­дар Ко­рољ­ков

Пр­ви ПВО си­стем у Ру­си­ји ство­рен је ка­да је по­чео Пр­ви свет­ски рат и по­кри­вао је та­да­шњу пре­сто­ни­цу Пе­тро­град. Са ства­ра­њем је­дин­стве­ ног ПВО си­сте­ма по­че­ло се 1932. у СССР-у. Да­нас Ру­си­ја има не­ке од нај­бо­љих ПВО си­сте­ма на све­т у. „Ру­ска реч“ под­се­ћа на дуг пут раз­ во­ја за­шти­те ру­ског не­ба, од скром­ них по­че­та­ка до моћ­ног С-400.

П

По­че­так пу­та

р­ви ПВО си­стем у Ру­си­ји ство­рен је по­што је по­чео Пр­ ви свет­ски рат и по­кри­вао је Пе­тро­град, ко­ји је та­да био пре­сто­ни­ца Ру­си­је. Та­да ни­је би­ло спе­ци­јал­них ПВО сред­ ста­ва. За од­бра­ну Пе­тро­гра­да ко­ри­сти­ ли су се 75-ми­ли­ме­тар­ски мор­на­рич­ки то­по­ви, ко­ји су адап­ти­ра­ни за пу­ца­ње у не­бо. Пре­ма оно­ме што нам је по­зна­то, пр­ви успех ру­ских бра­ни­ла­ца не­ба до­ го­дио се тек по­сле го­ди­ну да­на, ка­да је про­тив­а­ви­он­ском је­ди­ни­цом ка­пе­та­на В. Тар­нав­ског пр­ви пут у отаџ­бин­ској исто­ри­ји обо­рен не­мач­ки аеро­план. 13. де­цем­бра 1915, ка­да је на­ча­ел­ник Вр­хов­ ног шта­ба ге­не­рал Алек­се­јев пот­пи­сао на­ре­ђе­ње о фор­ми­ра­њу че­ти­ри из­дво­је­не ла­ке ба­те­ри­ја „за га­ђа­ње по ва­зду­шној фло­ти“. Го­ди­не 1932. по­че­ло се са ства­ра­њем је­ дин­стве­ног ПВО си­сте­ма у СССР-у. Пред

од­бра­не РФ је од­го­во­ри­ла са­оп­ште­њем да ни­је би­ло „ни­ка­квих пред­у­сло­ва“ за ва­зду­шни ин­ци­дент, и да је ра­сто­ја­ње ме­ ђу пу­та­ња­ма ави­о­на би­ло ве­ће од 70 km. Ка­ко дру­ге зе­мље ре­а­гу­ју на па­тро­ли­ ра­ње ва­зду­шног про­сто­ра ко­је вр­ши ру­ска ави­ја­ци­ја?

Ре­ак­ци­ја за­пад­них зе­ма­ља је рет­ко кад не­у ­трал­на, али оштре из­ја­ве ипак оста­ ју са­мо у штам­пи. У прак­си је друк­чи­ је: чим је ави­он от­кри­вен ша­љу му се у су­срет пре­сре­та­чи и они за­тим не­ко вре­ме пра­те „ту­ђи ави­он“. У ме­ди­ји­ма се че­сто по­ми­ње „пре­сре­та­ње“, али је

пре­сре­та­ње ком­плекс бор­бе­них ме­ра ко­је се са­сто­је пре све­га у ли­кви­да­ци­ји по­тен­ци­јал­не опа­сно­сти. У свим оста­ лим слу­ча­је­ви­ма се ра­ди са­мо о бор­бе­ ној прат­њи. Да ли ће Ру­си­ја пре­ста­ти да па­тро­ли­ра ва­зду­шни про­стор по­сле жал­би чла­ни­ ца НА­ТО-а?

Ми­ни­стар од­бра­не Ру­си­је Сер­геј Шој­гу је 1. мар­та у то­ку те­ле­фон­ског са­ве­то­ва­ња из­ја­вио да ће Ру­си­ја, на­про­тив, ши­ри­ти зо­не бор­бе­ног па­тро­ли­ра­ња стра­те­шке ави­ја­ци­је. „Ми не на­ме­ра­ва­мо да од­у­ста­ не­мо од ове прак­се“, на­гла­сио је Шој­гу.

100 го­ди­на ру­ске ПВО по­че­так Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та ло­ вач­ка ПВО ави­ја­ци­ја је до­би­ла ло­вач­ке ави­о­не И-15, а ка­сни­је и бр­же Јак-3. Про­ тив­а­ви­он­ске је­ди­ни­це би­ле су на­о­ру­жа­не про­тив­а­ви­он­ским ми­тра­ље­зи­ма, за­тим 85, 76 и 37-ми­ли­ме­тар­ским про­тив­а­ ви­он­ским то­по­ви­ма. Вој­ска је до­би­ла ре­флек­то­ре, но­ве и ја­че ра­ди­о­ста­ни­це, по­у­зда­ни­ју ве­зу по­мо­ћу про­вод­ни­ка, ауто­мо­би­ле и оста­лу тех­ни­ку.

Рат је све по­ста­вио на сво­је ме­сто

У ра­но ју­тро 22. ју­на 1941. је­ди­ни­це ПВО су ме­ђу пр­ви­ма сту­пи­ле у бор­бу. Со­вјет­ска ју­ри­шна ави­ја­ци­ја, ко­ја је та­ да при­па­да­ла Вој­но-ва­зду­шним сна­га­ма, до­стој­но је до­че­ка­ла Нем­це, али је пре­ тр­пе­ла знат­не гу­бит­ке. У бит­ку за не­бо над нај­ве­ћим гра­до­ви­ма зе­мље ушле су про­тив­а­ви­он­ске ра­кет­не је­ди­ни­це. То­ком ра­та оне су за­јед­но са лов­ци­ма Рат­ног ва­ зду­хо­плов­ства ус­пе­ле да уни­ште пре­ко 7000 не­при­ја­тељ­ских ави­о­на.

Рат је по­стао озбиљ­на лек­ци­ја за ге­не­ ра­ле ко­ји су по­ста­ли све­сни по­тре­бе за уво­ђе­њем цен­тра­ли­зо­ва­ног ко­манд­ног си­сте­ма ПВО и ње­го­вом по­пу­ном ло­вач­ ком ави­ја­ци­јом.

Хлад­ни рат

Со­вјет­ски ПВО си­стем по­чео је са об­ но­вом свог на­о­ру­жа­ња 1950-их. Ка­да су се по­сле ра­та по­ја­ви­ли но­са­чи ну­кле­ ар­ног оруж­ја са ин­тер­кон­ти­нен­тал­ним до­ме­том (ави­о­ни В-50 и В-36) то је ПВО си­сте­му да­ло стра­те­шки зна­чај. То­ком по­сле­рат­них го­ди­на, САД и њи­хо­ви са­ ве­зни­ци су у ви­ше на­вра­та про­би­ја­ли гра­ни­це СССР-а, ко­ри­сте­ћи се пре­и­мућ­ ством сво­јих не­до­ступ­них „не­до­хва­тљи­ вих“ ави­о­на. Та­ко је 1952. за­бе­ле­же­но 32 пре­се­ца­ња гра­нич­ног про­сто­ра, а да је при то­ме сру­ше­но са­мо три, а по­го­ђе­но још три та­ква ави­о­на. То је био раз­лог да се убр­за тем­по об­но­ ве на­о­ру­жа­ња. По­чет­ком 1950-их је­ди­ ни­це су до­би­ле ло­вач­ке ави­о­не МиГ-15, 11

војска МиГ-17 и Јак-25. Сре­ди­ном 50-х уве­ден је у на­о­ру­жа­ње пр­ви над­зву­ни ло­вач­ки МиГ-19, а за­тим и су­пер­звуч­ни пре­сре­ та­чи за ве­ли­ке ви­си­не (Су-11, Су-15, Јак28П), во­ђе­не ра­ке­те из кла­се ва­здух и зе­маљ­ске ЗРК С-75. По­чет­ком 60-х бор­ бе­на моћ ПВО је ви­ше не­го дво­стру­ко оја­ча­ла. Ва­жна ета­па би­ла је на пре­ла­зу из­ме­ђу 1960-их и 1970-их, ка­да су у на­ор ­ у­жа­ње ПВО ави­ја­ци­је по­че­ли да сти­жу лов­ципре­сре­та­чи тре­ће ге­не­ра­ци­је - МиГ-23, ко­ји је у ста­њу да пре­сре­ће ни­ско­ле­те­ће ци­ље­ве, као и бр­зи ви­со­ко­ле­те­ћи МиГ-25. Пре­сре­та­чи су у на­о­ру­жа­њу има­ли но­ве во­ђе­не ра­ке­те (УР) ве­ли­ког и сред­њег до­ ме­та (Р-23, Р-40).

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

Раз­вој ПВО то­ком 1970-их био је усло­ вљен по­ја­вом про­тив­нич­ких стра­те­шких кр­ста­ре­ћих ра­ке­та ма­лих раз­ме­ра. Од­го­ вор на то са­сто­јао се у раз­ви­ја­њу ави­о­на МиГ-31 и Су-27, на­о­ру­жа­них ни­шан­ским ком­плек­си­ма ко­ји су у ста­њу да уоче про­ тив­ни­ка на ве­ли­ким раз­да­љи­на­ма и да пра­те исто­вре­ме­но не­ко­ли­ко ва­зду­шних ци­ље­ва. Као и са­вр­ше­ни­јих ПВО ра­кет­ них си­сте­ма по­пут С-200.

ПВО да­нас

По­след­њих го­ди­на при­ме­ћу­је се тен­ ден­ци­ја об­је­ди­ња­ва­ња ко­ман­де ви­до­ви­ ма вој­ске ко­ја је од­го­вор­на за од­бра­ну ва­здушнг про­сто­ра. Де­цем­бра 2011. на те­ме­љу Ко­смич­ких је­ди­ни­ца и је­ди­ни­ца

опе­ра­тив­но-стра­те­гиј­ског ко­ман­до­ва­ња ва­зду­шно-ко­смич­ком од­бра­ном на­стао је но­ви род вој­ске – Је­ди­ни­це ва­зду­шноко­смич­ке од­бра­не (ВКО). Пла­ни­ра­но је да се то­ком 2015. на ба­зи Рат­ног ва­зду­хо­ плов­ства (Вој­но-ва­зду­шних сна­га - ВВС) и ВКО фор­ми­ра но­ви вид Ору­жа­них сна­ га РФ - Во­зду­шно-ко­смич­ке сна­ге. Очи­ ту­је се иста тен­ден­ци­ја као и то­ком Дру­ гог свет­ског ра­та (Ве­ли­ки отаџ­бин­ски рат – ВОВ), а то је об­је­ди­ња­ва­ње сна­га под је­дин­стве­ном ко­ман­дом, ра­ди по­сти­за­ња ефи­ка­сни­јег упра­вља­ња. Про­тив­а­ви­он­ске ра­кет­не је­ди­ни­це да­нас су опре­мље­не ПВО ра­кет­ним си­сте­ми­ма С-400 „Три­јумф“ и ПВО ра­кет­но-то­пов­ ским си­сте­ми­ма „Пан­цир-С“.

ФО­ТО: Ви­та­лиј Бе­ло­у­сов / РИА „Но­во­сти“

Зе­нит­но-ра­кет­ни ком­плекс С-400 на про­би за Па­ра­ду По­бе­де

12

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

„Ру­си­ја оста­је за­ни­мљи­ва за ин­ве­сти­то­ре“ Пи­ше: Алек­сеј Ло­сан

У ср­цу Си­би­ра, 4000 ки­ло­ме­та­ра ис­ точ­но од Мо­скве, по­чет­ком мар­та одр­жан је Кра­сно­јар­ски еко­ном­ски фо­рум, ко­ји је био по­све­ћен по­тра­зи за но­вим тр­го­вин­ским парт­не­ри­ма Ру­си­је и раз­ра­ди ан­ти­кри­зних ме­ра. О то­ме ка­ко при­ву­ћи стра­не ин­ве­ сти­то­ре на ру­ско тр­жи­ште у усло­ви­ ма санк­ци­ја у ин­тер­вјуу за „Ру­ску реч“ го­во­ри ор­га­ни­за­тор фо­ру­ма, пред­сед­ник упра­ве фон­да „Пе­тер­ бур­шки еко­ном­ски фо­рум“ и бив­ши за­ме­ник ми­ни­стра еко­ном­ског раз­ во­ја РФ Сер­геј Бе­ља­ков.

Д

а ли је Кра­сно­јар­ски еко­ном­ ски фо­рум био уну­тра­шњи ру­ ски до­ га­ ђај или је глав­ ни за­да­так био при­вла­че­ње ино­стра­них ин­ве­сти­то­ра?

При­вла­че­ње ин­ве­сти­то­ра ни­ је био наш је­ди­ни за­да­так, али је био је­ дан од основ­них ци­ље­ва. По­ку­ша­ва­мо да са­гле­да­мо еко­но­ми­ју на­ше зе­мље очи­ ма стра­них струч­ња­ка. У ко­му­ни­ка­ци­ји са њи­ма ши­ри­мо свој по­глед на свет, а фе­де­рал­не и ре­ги­о­нал­не вла­сти схва­та­ ју ко­ли­ко им је по­треб­на до­дат­на екс­ перт­ска ана­ли­за. Но­вац се сли­ва у ру­ску еко­но­ми­ју, иако се то не де­ша­ва у оном оби­му у ко­ме би­смо ми то хте­ли: свет­ска еко­но­ми­ја на пре­жи­вља­ва нај­бо­ље вре­ ме. Па ипак, Ру­си­ја оста­је за­ни­мљи­ва за ин­ве­сти­ци­о­но тр­жи­ште. Ни­је тај­на да је 2014. на Пе­тер­бур­шком и Со­чин­ском фо­ру­му – два нај­ве­ћа фо­ ру­ма ко­ја ор­га­ни­зу­је Ваш фонд – би­ло ма­ло уче­сни­ка из Евро­пе и САД. Шта­ ви­ше, ва­шинг­тон­ска ад­ми­ни­стра­ци­ја је пре­по­ру­чи­ла пред­став­ни­ци­ма аме­ рич­ких кор­по­ра­ци­ја да не уче­ству­ју на на­шим фо­ру­ми­ма. Ка­ко је у та­квој си­ ту­а­ци­ји мо­гу­ће при­ву­ћи ин­ве­сти­ци­је?

Не­ке од нај­ве­ћих ме­ђу­ на­род­них кор­по­ра­ци­ја на Пе­тер­бур­шком ме­ ђу­на­род­ном еко­ном­ ском фо­ру­му (ПМЕФ) за­и­ста ни­с у пред­ста­ вља­ли њи­хо­ви пр­ви љу­ди. Па ипак, уче­сни­ка због то­га ни­је би­ло ма­ње и ни­је се де­си­ло да ком­па­ни­ја ко­ја по­слу­је на ру­ском тр­жи­шту не по­ша­ ље свог пред­став­ни­ка. Шта­ви­ше, ус­пе­ли смо да оку­пи­мо уче­сни­ке ве­о­ма ви­со­ког ни­воа: у мно­го слу­ча­је­ва се де­си­ло да су за­ме­ни­ци пр­вих ли­ца ком­па­ни­ја би­ла бо­љи са­го­вор­ни­ци не­го њи­хо­ви из­вр­ шни ди­рек­то­ри, за­то што се они ви­ше раз­у­ме­ју у фи­нан­сиј­ски сек­тор и раз­вој би­зни­са у Ру­си­ји. Осим то­га, пре­по­ру­ка да се не иде на ПМЕФ за­пра­во је по­слу­ жи­ла као ре­кла­ма. На­да­мо се да ће ове го­ди­не пред­став­ни­ци нај­ве­ћих ме­ђу­на­ род­них ком­па­ни­ја до­ћи упр­кос при­ти­ску ко­ји се на њих вр­ши. Го­во­ри­те да фо­ру­ми и да­ље при­вла­че ин­ве­сти­то­ре из Евро­пе и САД. Ме­ђу­ тим, Кра­сно­јар­ски фо­рум је 2015. прак­ тич­но у пот­пу­но­сти био по­све­ћен ра­ду са Ази­јом.

Уоп­ште ни­је та­ко. Кра­сно­јар­ски фо­рум је тра­јао три да­на и сва­ки дан је био дру­га­ чи­ји. Пр­ви дан је био по­све­ћен мла­ди­ма, дру­ги дан је био по­све­ћен ра­ду са Ази­јом. Са­рад­ња са азиј­ским зе­мља­ма је је­дан од при­о­ри­те­та ра­во­ја на­ше еко­но­ми­је и еко­ но­ми­је Кра­сно­јар­ског Кра­ја, ре­ги­о­на у ко­ме се фо­рум одр­жа­ва. Нај­зад, тре­ћи дан је био по­све­ћен те­ку­ћим за­да­ци­ма Вла­де РФ, раз­ма­тра­њу ан­ти­кри­зних ме­ ра. Та­ко да се фо­рум ни­је сво­дио са­мо на азиј­ске те­ме. По­сто­је гла­си­не да ће се сле­де­ће го­ ди­не Кра­сно­јар­ски фо­рум одр­жа­ти у Шан­га­ју. Да ли је то тач­но?

Не, Кра­сно­јар­ски фо­рум је тра­ди­ци­о­ нал­но наш и одр­жа­ва се у Кра­сно­јар­ску.

Сер­геј Бе­ља­ков: По­ку­ша­ва­мо да са­гле­да­мо еко­но­ми­ју на­ше зе­мље очи­ма стра­них струч­ња­ка

ФО­ТО: Ро­сиј­ска га­зе­та

интервју

Ако бу­де не­што у Шан­га­ју, то ће би­ти дру­ги фо­рум, шан­гај­ски. За­то у азиј­ским зе­мља­ма ин­тен­зив­но ра­ди­мо са стра­ним парт­не­ри­ма – има­мо сво­је­вр­сну „тур­не­ ју“ (road-show). Да ли се мо­же го­во­ри­ти о из­ве­сном про­фи­ли­са­њу нај­ве­ћих еко­ном­ских фо­ру­ма Ру­си­је: Пе­тер­бур­шком, Со­чин­ ском и Кра­сно­јар­ском?

На­рав­но, не­ке раз­ли­ке су се по­ја­ви­ле, пре све­га у те­ма­ти­ци. Нај­гло­бал­ни­ји ме­ђу­на­ род­ни фо­рум Ру­си­је је Пе­тер­бур­шки. За ње­га се већ уста­лио на­зив „ру­ски Да­вос“, за­то што је он по­све­ћен иза­зо­ви­ма ко­ји сто­је пред свет­ском еко­но­ми­јом. То­ком по­след­њих пет го­ди­на ус­пе­ли смо да од тог фо­ру­ма на­пра­ви­мо мо­ћан ме­ђу­на­ род­ни до­га­ђај. На фо­ру­му се раз­ма­тра­ју и чи­сто ру­ске те­ме, али то је пре све­га „Ру­си­ја у очи­ма стра­на­ца“ — оно што је са тач­ке гле­ди­шта стра­них ин­ве­сти­то­ра ак­т у­ел­но у ру­ској еко­но­ми­ји. Со­чин­ски фо­рум је по­све­ћен раз­во­ју ин­ ве­сти­ци­о­не кли­ме, а уче­сни­ци Кра­сно­ јар­ског фо­ру­ма раз­ма­тра­ју уну­тра­шња пи­та­ња: уче­сни­ци пред­ста­вља­ју струч­ не ана­ли­зе по­те­за Вла­де и по­ку­ша­ва­ју да раз­ра­де пре­по­ру­ке ко­је мо­гу по­ста­ти осно­ва за рад про­фил­них ми­ни­стар­ста­ ва. Нај­зад, че­твр­ти фо­рум ко­ји ми ор­га­ ни­зу­је­мо зо­ве се „Отво­ре­не ино­ва­ци­је“ и он је по­све­ћен ис­кљу­чи­во - ино­ва­ци­ја­ма. Да ли има­те пла­но­ве да ор­га­ни­зу­је­те еко­ном­ски фо­рум и на ру­ском Да­ле­ ком Ис­то­ку?

Да, пла­ни­ра­мо да ор­га­ни­зу­је­мо фо­рум у Вла­ди­во­сто­ку, али ове го­ди­не за то већ не­ма ме­ста у ка­лен­да­ру.

13

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

Вла­ди­мир Пу­тин: По­не­кад чу­је­мо та­кве бе­сми­сли­це да је те­шко по­ве­ро­ва­ти да љу­ди иду то­ли­ко да­ле­ко у сво­јим ла­жи­ма

Пу­ти­но­ва ре­ак­ци­ја на „ци­нич­не ла­жи“ о Дру­гом свет­ском ра­ту Пи­ше: Је­ка­те­ри­на Си­нељ­шчи­ко­ва

Пред­сед­ник РФ Вла­ди­мир Пу­тин је у свом обра­ћа­њу на сед­ни­ци ор­ га­ни­за­ци­о­ног ко­ми­те­та за про­сла­ ву 70-го­ди­шњи­це по­бе­де у Дру­гом свет­ском ра­т у го­во­рио о по­ку­ша­ји­ ма „пре­кра­ја­ња до­га­ђа­ја“ ши­ре­њем „ци­нич­них ла­жи“. Не­ки од екс­пе­ ра­та са ко­ји­ма је раз­го­ва­ра­ла но­ ви­нар­ка „Ру­ске ре­чи“ сма­тра­ју да је оштра ре­ак­ци­ја ру­ског пред­сед­ни­ка иза­зва­на из­ја­ва­ма не­ких свет­ских ли­де­ра да ће бој­ко­то­ва­ти про­сла­ву Да­на По­бе­де 9. ма­ја у Мо­скви.

14

У

уто­рак, 17. мар­та, у Мо­скви је одр­жа­на сед­ни­ца ор­га­ни­за­ ци­о­ног ко­ми­те­та за про­сла­ву 70-го­ди­шњи­це по­бе­де у Дру­ гом свет­ском ра­т у, на ко­јој је пред­сед­ник РФ Вла­ди­мир Пу­

тин го­во­рио о по­ку­ша­ји­ма „спе­ку­ла­ци­је исто­риј­ским чи­ње­ни­ца­ма у ге­о­по­ли­тич­ ким игра­ма“. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, Ру­ си­ја је оба­ве­зна да „стал­но, ар­гу­мен­то­ва­ но и од­луч­но бра­ни исти­ну о Ве­ли­ком отаџ­бин­ском ра­т у“. „Да­нас се, на­жа­лост, су­о­ча­ва­мо са по­ку­ша­ ји­ма пре­кра­ја­ња до­га­ђа­ја из Дру­гог свет­ ског ра­та ши­ре­њем ци­нич­них ла­жи и бла­ ће­њем це­ле јед­не ге­не­ра­ци­је ко­ја је да­ла све за ту по­бе­ду и ус­по­ста­вља­ње ми­ра у све­т у“, ре­као је Вла­ди­мир Пу­тин. „По­не­кад чу­је­мо та­кве бе­сми­сли­це да је те­шко по­ве­ро­ва­ти да љу­ди иду то­ли­ко да­ле­ко у сво­јим ла­жи­ ма“, до­дао је ру­ски пред­сед­ник. Ова­кве спе­ку­ла­ци­је се ши­ре са ци­љем под­ри­ва­ња мо­ћи и мо­рал­не сна­ге Ру­ си­је, ка­ко би јој се од­у­зео ста­т ус зе­мље по­бед­ни­це у Дру­гом свет­ском ра­т у, сма­ тра Пу­тин и до­да­је: „Ру­ско дру­штво се, на­жа­лост, и да­нас су­о­ча­ва са иза­зо­ви­ма ко­ји­ма мо­же да се су­прот­ста­ви са­мо ако по­ка­же зре­лост и је­дин­ство у на­ме­ри да

за­шти­ти сво­ју исто­риј­ску тра­ди­ци­ју и очу­ва ве­зу ме­ђу ге­не­ра­ци­ја­ма“.

За­о­штра­ва­ње си­ту­а­ци­је

Пу­ти­но­ву из­ја­ву не тре­ба тре­ти­ра­ти као за­ка­сне­ли од­го­вор Пољ­ској, ре­као је у ин­ тер­вјуу за „Ру­ску реч“ Глеб Па­влов­ски, по­ли­ти­ко­лог и ди­рек­тор Фон­да за ефи­ка­ сну по­ли­ти­ку. На­и­ме, пољ­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Гже­гож Схе­ти­на је 21. ја­ну­а­ра из­ја­вио да су кон­цен­тра­ци­о­ни ло­гор „Аушвиц“ осло­бо­ди­ли укра­јин­ски, а не ру­ски вој­ни­ци. „Би­ло би са­свим не­ у­о­би­ча­је­но да се пред­сед­ник Пу­тин на ова­кав на­чин обра­ти са­мо Пољ­ској. Бу­ ду­ћи да Пољ­ска има тра­ди­ци­о­нал­но не­ га­ти­ван став пре­ма Ру­си­ји, Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на је ви­ше из­не­на­ди­ла ре­ак­ци­ја Не­ мач­ке и дру­гих зе­ма­ља Европ­ске уни­је“, об­ја­шња­ва Глеб Па­влов­ски. Пре­ма ре­чи­ма на­шег са­го­вор­ни­ка, из­ја­ва пред­сед­ни­ка Пу­ти­на ни­је ни­ко­ме ди­рект­ но упу­ће­на, ни­ти је уна­пред сми­шље­на

ФО­ТО: ТАСС

70 година победе

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

гру­ба ре­ак­ци­ја. Пред­сед­ни­ко­ве ре­чи су „нај­ве­ро­ват­ни­је иза­зва­не бој­ко­том про­ сла­ве Да­на По­бе­де и од­би­ја­њем ви­ше свет­ских ли­де­ра да при­с у­ству­ју све­ча­но­ сти ко­ја ће се 9. ма­ја одр­жа­ти у Мо­скви“. Па­влов­ски сма­тра да у ова­ко сло­же­ним окол­но­сти­ма пред­сед­ник Пу­тин не мо­же да се пре­тва­ра као да се ни­шта ни­је до­го­ ди­ло. Си­т у­а­ци­ја се до­дат­но ком­пли­ку­је ти­ме што се као мо­тив за бој­кот про­сла­ве 70-го­ди­шњи­це по­бе­де у Дру­гом свет­ском ра­т у на­во­ди укра­јин­ска кри­за. Да­кле, ре­чи Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на „ни­с у би­ ле пре­ви­ше оштре, јер је си­т у­а­ци­ја већ до­вољ­но за­о­штре­на, за­кљу­чу­је Па­влов­ ски, до­да­ју­ћи да би Пољ­ска мо­ра­ла да об­ ја­сни сво­је не­га­тив­не емо­ци­је и мо­ти­ве. „Евро­па као да стал­но оче­ку­је не­ку гру­бу ре­ак­ци­ју Ру­си­је и не­пре­кид­но од нас зах­ те­ва об­ја­шње­ња“, на­по­ми­ње Па­влов­ски.

Ко (не) до­ла­зи Од 68 др­жав­них ли­де­ра ко­ји су од Ру­си­је до­би­ли по­зив да уче­ству­ју на Па­ра­ди По­бе­де за са­да је до­ла­зак по­ твр­ди­ло око 30. Пре­ма тре­нут­но рас­по­ло­жи­вим по­ да­ци­ма, про­сла­ви Да­на По­бе­де 9. ма­ја при­су­ство­ва­ће нај­ви­ше др­жав­не де­ле­га­ци­је бар 26 зе­ма­ља. Ме­ђу њи­ ма су зе­мље БРИКС-а (Ки­на, Ин­ди­ја, Бра­зил, Ју­жно­а­фрич­ка Ре­пу­бли­ка), Че­шка, Грч­ка, Бе­ло­ру­си­ја, Ка­зах­стан, Та­џи­ки­стан, Ви­јет­нам, Мон­го­ли­ја, Ку­ба и Се­вер­на Ко­ре­ја. „До­ла­зак су, у раз­ли­чи­тим фор­ма­ма, та­ко­ђе по­ твр­ди­ли ви­со­ки др­жав­ни зва­нич­ни­ци Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, укљу­чу­ју­ћи и пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске […], као и пред­сед­ни­ци Ислан­да, Ма­ке­до­ ни­је, Цр­не Го­ре, Ср­би­је и Нор­ве­шке“, ре­као је ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва РФ Сер­геј Ла­вров. Нор­ве­шка је ка­сни­је ипак ре­ши­ла да од­би­је по­зив. Пред­сед­ник Изра­е­ла се мо­же на­ћи на спи­ску уче­сни­ка у не­ким ру­ским ме­ди­ји­ма, али по­сто­је и за­са­да не­по­твр­ђе­ни из­ве­шта­ји о то­ме да је и он ипак ре­шио да по­зив од­би­је. Ово­го­ди­шњој про­сла­ви Да­на По­бе­де у Мо­скви не­ће при­су­ство­ва­ти нај­ ви­ши др­жав­ни зва­нич­ни­ци Не­мач­ке, Фран­цу­ске, САД, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Хо­лан­ди­је, Пољ­ске, Ли­тва­ни­је, Ле­то­ ни­је, Есто­ни­је, Фин­ске и Бу­гар­ске. Но­ва зва­нич­на са­оп­ште­ња о не­до­ла­ ску при­сти­жу сва­ког да­на.

„Ба­цао сам гла­ђу из­му­че­не ко­сту­ре у за­јед­нич­ке гроб­ни­це“ Пи­ше: Со­фи­ја Са­ви­на

Па­вел Мар­ко­вич Ру­бин­чик о се­би ка­же да је пре­жи­вео слу­чај­но. Ве­ те­ран Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та, бив­ши за­тво­ре­ник на­ци­стич­ких кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра и ге­тоа и осни­вач Му­зе­ја Хо­ло­ка­у­ста у Санкт Пе­тер­бур­гу по­де­лио је са „Ру­ском ре­чи“ сво­ја се­ћа­ња и ис­при­чао ко­ ли­ко пу­та се чу­дом спа­сао од смр­ти.

П

а­вел Мар­ко­вич се са ра­том упо­знао кад му је би­ло три­на­ ест го­ди­на. Два да­на пре по­ чет­ка ра­та ње­га су по­сла­ли у пи­о­нир­ски камп код Мин­ска, пре­сто­ни­це да­на­шње Бе­ло­ру­ си­је. Већ у 5 или 6 са­ти ују­тро 25. ју­на 1941, три да­на на­кон што је по­чео рат, ко­ји је та­да сти­гао и до Мин­ска, у камп су по де­цу по­че­ли да до­ла­зе ро­ди­те­љи. Пре­ма њи­хо­вим ре­чи­ма, не­бо над Мин­ ском се ни­је ви­де­ло: би­ло је пре­кри­ве­но не­мач­ким ави­о­ни­ма. Од за­па­љи­вих бом­ би град је го­рео. „Пла­мен се уз­ди­зао 60 ме­та­ра из­над гра­да, чи­ни­ло се да је ноћ не­ста­ла“, ка­же Па­вел.

Жи­вот у ге­тоу и кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру

Па­вел је по­бе­гао у Минск, али ње­го­ви ро­ди­те­љи ни­с у ви­ше би­ли та­мо. „19. ју­на је из­да­та на­ред­ба: љу­ди је­вреј­ске на­ци­о­ нал­но­сти тре­ба да се са­ку­пе и жи­ве у по­ себ­ном ре­јо­ну, ко­ји су зва­ли ‘ге­то’. Нас су у деч­јем до­му још и хра­ни­ли, док су та­мо жи­ве­ли са­мо ко­сту­ри. До­био сам ко­ли­ ца и два ме­се­ца сам пре­во­зио ове гла­ђу из­му­че­не ко­сту­ре на гро­бља и ба­цао их у за­јед­нич­ке гроб­ни­це.“ „За­тим су нас пре­ба­ци­ли у кон­цен­тра­ ци­о­ни ло­гор и ста­ви­ли нас да ра­ди­мо у ра­ди­о­ни­ца­ма за про­из­вод­њу оруж­ја. Ра­ ди­ли смо по 14-16 са­ти днев­но. Хра­ни­ли су нас са­мо јед­ном днев­но су­пом од гла­ва ха­рин­ги. Због то­га сам тек пре две го­ди­не

по­чео да је­дем ха­рин­ге. Пре то­га ни­сам мо­гао ни да их по­гле­дам.“

Чу­де­сно спа­се­ње

„Би­ли смо окру­же­ни са не­ко­ли­ко ре­до­ва бо­дљи­ка­ве жи­це, по­ред ко­је су па­тро­ли­ ра­ли вој­ни­ци са пси­ма. Са јед­ним дру­гом сам се до­го­во­рио да по­бег­не­мо но­ћу. Јед­ не ве­че­ри су нас из­не­на­да оку­пи­ли. Ис­по­ ста­ви­ло се да је не­ко по­ку­шао да по­бег­не. Ухва­ти­ли су га и пред на­ма пре­т у­кли и обе­си­ли. Али ми смо ипак ре­ши­ли да бе­ жи­мо. Ми­сли­ли смо: ако је на­ша суд­би­на та­ква, су­тра ће­мо и ми ту ви­си­ти.“ „На­пра­ви­ли смо ру­пу и по­бе­гли пре­ма же­ле­знич­кој пру­зи. Од­јед­ном, са­свим слу­чај­но, на­и­шао је те­рет­ни воз, за ко­ји смо се за­ка­чи­ли. Мог дру­га је воз ву­као по зе­мљи и ја сам га по­ди­гао го­ре. По­сле

Не­бо над Мин­ском се ни­је ви­де­ло: би­ло је пре­кри­ве­но не­мач­ким ави­о­ни­ма не­ких 20 ки­ло­ме­та­ра смо ско­чи­ли из во­ за у кре­та­њу и от­ко­тр­ља­ли се по тра­ви. Мно­го смо се пре­вр­та­ли. Пи­пао сам по свом те­лу, про­ве­ра­ва­ју­ћи је­с у ли ми це­ ле но­ге и ру­ке. Осе­тио сам да сам жив. Мој друг је го­ре про­шао. По шу­ми смо лу­та­ли 10 да­на и сти­гли смо до пар­ти­зан­ ских је­ди­ни­ца. Има­ли смо та­кву же­љу за осве­том да но­ћу ни­смо мо­гли да спа­ва­мо и стал­но смо до­са­ђи­ва­ли ко­ман­дан­т у: ‘Дај­те нам за­да­так!’. То­ли­ко смо му до­ја­ ди­ли да нам је не­кад дао за­дат­ке са ко­јих се прет­ход­на гру­па ни­је вра­ти­ла. Али ви­ ди­те, жив сам. „У ра­т у сам био те­шко ра­њен кад ми је би­ло 17 го­ди­на. До­шли су да ме са­хра­ не и не­ким чу­дом су при­ме­ти­ли да сам жив. По­сла­ли су ме на ле­че­ње. По­чео сам да тра­жим сво­је ро­ди­те­ље и на­шао сам их. По­сле ра­та отац ме је на­те­рао да на­ста­вим шко­ло­ва­ње. У шко­ли сам 15

70 година победе

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

Ветеран Великог отаџбинског рата Павел Рубинчик

22. јун 1941 Пи­ше: Олег Мо­зо­хин

Да ли је Ста­љин знао да­т ум на­па­да Хи­тле­ро­ве Не­мач­ке на СССР? Ка­ кве из­ве­шта­је је тим по­во­дом до­би­ јао од ор­га­на др­жав­не без­бед­но­сти? Од­го­во­ри на ова пи­та­ња де­це­ни­ ја­ма за­ни­ма­ју на­уч­ни­ке. Не­дав­но је ски­нут пе­чат др­жав­не тај­не са но­вих ма­те­ри­ја­ла ве­за­них за тај про­блем.

Фотографија из приватне колекције

С

се­део као ве­ли­ки мо­мак ме­ђу де­цом. Про­шао сам рат, а за­бо­ра­вио сам да пи­ шем. Чак су ми се под­сме­ва­ли. Са мном је би­ла за­до­вољ­на је­ди­но на­став­ни­ца не­ мач­ког је­зи­ка. Јер са­мо про­бај у ло­го­ру да не из­вр­шиш ко­ман­ду Нем­ца ка­да ти се обра­ти! Та­ко да смо бу­ба­ли не­мач­ки и све смо пам­ти­ли. Ина­че нам је сле­до­ ва­ла смрт.“

Во­ђа „ти­ма за са­хра­не“

Да­нас је Па­вел Мар­ко­вич пред­сед­ник ор­га­ни­за­ци­је ци­вил­ног дру­штва Је­вре­ ја-ин­ва­ли­да, бив­ших за­ро­бље­ни­ка на­ци­ стич­ких кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра и ге­тоа и осни­вач Му­зе­ја Хо­ло­ка­у­ста у Санкт Пе­ тер­бур­гу. Он је две го­ди­не био за­ро­бље­ 16

ник на­ци­зма и од­лу­чио је да оку­пи све оне ко­ји су пре­жи­ве­ли глад, ис­цр­пљу­ју­ћи рад и не­пре­кид­ни страх од смр­ти. У по­ чет­ку је ор­га­ни­за­ци­ју чи­ни­ло 550 љу­ди из Санкт Пе­тер­бур­га и 70 из Се­ве­ро­за­ пад­ног Фе­де­рал­ног Окру­га РФ. То­ком 20 го­ди­на по­сто­ја­ња ор­га­ни­за­ци­ја се пре­по­ ло­ви­ла. Па­вел Мар­ко­вич ка­же: „Мно­ги ви­ше не из­ла­зе из ку­ће. Тру­ди­мо се да им по­мог­не­мо, ша­ље­мо им па­тро­на­жне се­ стре. Има­мо чак и не­мач­ку во­лон­тер­ку.“ Мар­ко­вич уз­ди­ше: „Осим то­га, ми та­ко че­сто од­ла­зи­мо на гро­бља да у ша­ли се­бе на­зи­ва­мо тим за са­хра­не. Уско­ро ће и на ме­не до­ћи ред. Ја ка­жем љу­ди­ма: ‘Већ ми је вре­ме да идем’. А они ипак не же­ле са мном да се ра­ста­ну.“

та­љин је у ви­ше на­вра­та ин­ фор­ми­сан о из­град­њи фор­ти­ фи­ка­ци­о­них обје­ка­та на ис­точ­ ним гра­ни­ца­ма Не­мач­ке. Још 1. ав­гу­ста 1940. на­род­ни ко­ме­сар уну­тра­шњих по­сло­ва СССР-а Ла­врен­тиј Бе­ри­ја са­оп­штио је Ста­љи­ ну по­дат­ке ко­ји су при­сти­гли од тај­них аге­на­та о то­ме да Нем­ци на гра­ни­ци са Со­вјет­ским Са­ве­зом гра­де при­вре­ме­не и трај­не фор­ти­фи­ка­ци­о­не објек­те. Дру­га са­оп­ште­ња су се ти­ца­ла не­по­сред­ но оба­ве­штај­них по­да­та­ка о при­пре­ми Не­мач­ке за рат са Со­вјет­ским Са­ве­зом. Ге­не­рал­ни штаб Цр­ве­не ар­ми­је ин­фор­ ми­сао је Ста­љи­на у ок­то­бру 1940. да не­ мач­ке тру­пе при­сти­жу у Фин­ску. Тај­ни аген­ти су са­оп­шта­ва­ли да Не­мач­ка и Ита­ли­ја у Ру­му­ни­ји успе­шно ор­га­ни­зу­ју ја­ке фор­ма­ци­је за офан­зи­ву на ле­во кри­ ло фрон­та СССР-а, и у ту свр­ху се ита­ли­ јан­ске тру­пе пре­ме­шта­ју на ове по­зи­ци­ је. По за­вр­шет­ку дис­ло­ка­ци­је оба кри­ла фрон­та СССР-а би­ће у ве­ли­кој опа­сно­сти од са­мог по­чет­ка рат­них деј­ста­ва.

Из Лон­до­на и Бу­ку­ре­шта

Из­ван­ред­ни и опу­но­мо­ће­ни ам­ба­са­дор у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји Иван Мај­ски је 26. фе­бру­а­ра 1941. са­оп­штио да пре­ма ин­ фор­ма­ци­ја­ма из че­шких кру­го­ва Нем­ци ин­тен­зив­но ра­де на из­град­њи фор­ти­фи­ ка­ци­о­них обје­ка­та на не­мач­ко-со­вјет­ској гра­ни­ци. У по­је­ди­ним је­ди­ни­ца­ма на не­мач­косо­вјет­ској гра­ни­ци у но­вем­бру 1940. су де­ље­ни ма­ли џеп­ни не­мач­ко-ру­ски реч­ ни­ци са истим спи­ском из­ра­за као не­ мач­ко-че­шки реч­ни­ци ко­ји су де­ље­ни у не­мач­ким је­ди­ни­ца­ма уочи оку­па­ци­је Че­хо­сло­вач­ке.

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

1: шта је за­и­ста знао Ста­љин?

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Да ли је со­вјет­ски ли­дер ве­ро­вао да ће Не­мач­ка за­ра­ти­ти са Со­вјет­ским Са­ве­зом тек по­што по­бе­ди Ен­гле­ску?

Опу­но­мо­ће­ни ди­пло­мат­ски пред­став­ник СССР-а у Ру­му­ни­ји Ана­то­лиј Ла­врен­тјев са­оп­штио је 16. апри­ла Ста­љи­ну да је са­ вет­ник фран­цу­ске ми­си­је Шпиц­ми­лер у раз­го­во­ру са се­кре­та­ром Вла­де СССР-а Ми­хај­ло­вом са­оп­штио да се не­мач­ке тру­ пе кон­цен­три­шу у Мол­да­ви­ји. Те ин­фор­ ма­ци­је по­твр­дио је и пу­ков­ник Се­вен, вој­ни ата­ше Фран­цу­ске ко­ји је при­с у­ ство­вао том раз­го­во­ру. Нем­ци су у Фин­ској и Швед­ској вр­ши­ли ве­ли­ке при­пре­ме за рат. Се­вен је до­ла­ зак швед­ског вој­ног ата­шеа у Бу­ку­решт до­во­дио у ди­рект­ну ве­зу са при­пре­мом за рат. По ње­го­вим са­зна­њи­ма, гру­па ру­ мун­ских офи­ци­ра, ко­ја је по­се­ти­ла Не­ мач­ку на по­зив не­мач­ког ге­не­рал­шта­ба, оба­ви­ла је раз­го­во­ре о пред­сто­је­ћем ра­т у у СССР-у. Се­вен је на осно­ву по­да­та­ка до­би­је­них из дру­гих из­во­ра сма­трао да је рат не­из­бе­жан.

Да­тум ни­је био по­знат

Сви су зна­ли да је рат не­из­бе­жан. Ор­га­ни др­жав­не без­бед­но­сти до­би­ли су и пре­не­ ли Ста­љи­ну ин­фор­ма­ци­ју да је Хи­тлер усво­јио план „Бар­ба­ро­са“ и из­дао на­ре­ ђе­ње о не­по­сред­ној при­пре­ми за рат. Ни­ је се, ме­ђу­тим, зна­ло ка­да тај план тре­ба да бу­де ре­а­ли­зо­ван. Ор­га­ни др­жав­не без­бед­но­сти су у ви­ше на­вра­та из­ве­шта­ва­ли о да­т у­му на­па­да на СССР, али се тај да­т ум сва­ки пут ме­њао. При­род­но је што је по­сле пе­тог-ше­стог из­ ве­шта­ја о но­вом да­т у­му по­чет­ка ра­та Ста­ љин пре­стао да ве­ру­је тим ин­фор­ма­ци­ја­ма. За ње­га је нај­ве­ро­до­стој­ни­ја вер­зи­ја по све­му су­де­ћи би­ла та да ће Не­мач­ка за­ ра­ти­ти са Со­вјет­ским Са­ве­зом тек по­што по­бе­ди Ен­гле­ску. Дру­га­чи­ји раз­вој до­га­ ђа­ја он ни­је оче­ки­вао. Ста­љин је схва­тао да су Хи­тле­ру за ра­ то­ва­ње са Ен­гле­ском по­треб­ни жи­то и

наф­та, тј. про­из­во­ди ко­је је Не­мач­ка до­ би­ја­ла од СССР-а. Јед­но­став­ни­је је би­ло и да­ље ко­ри­сти­ти та ма­те­ри­јал­на до­бра у усло­ви­ма ми­ра и не по­чи­ња­ти рат­на деј­ства ко­ја си­гур­но не­ће сти­му­ли­са­ти ис­по­ру­ку тих про­из­во­да са оку­пи­ра­них те­ри­то­ри­ја. Уми­ру­ју­ће је де­ло­ва­ло и ре­ гу­ли­са­ње од­но­са са Ја­па­ном као са­ве­зни­ ком Не­мач­ке. Као што је по­зна­то, ми­ни­ стри спољ­них по­сло­ва Ја­па­на и СССР-а су 13. апри­ла 1941. пот­пи­са­ли у Мо­скви пе­то­го­ди­шњи пакт о не­у ­трал­но­сти. По­ли­тич­ко ру­ко­вод­ство Со­вјет­ског Са­ ве­за је по­ку­ша­ва­ло што ви­ше да од­го­ди по­че­так пред­сто­је­ћег ра­та. Раз­лог је био тај што Цр­ве­на ар­ми­ја на те­ри­то­ри­ји европ­ског де­ла СССР-а ни­је ус­пе­ла да се до­вољ­но мо­дер­ни­зу­је. Ка­сни­је ће Ста­љин ре­ћи пре­ми­је­ру Ве­ли­ке Бри­та­ни­је Вин­ сто­ну Чер­чи­лу да је Со­вјет­ском Са­ве­зу не­до­ста­ја­ло још по­ла го­ди­не ми­ра.

17

70 година победе

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

Књи­ге, са­бор­ци у Ве­ли­ком отаџ­бин­ском ра­ту За вре­ме Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­ та у со­вјет­ској Ру­си­ји из­да­вач­ка де­ лат­ност ни­је пре­ки­ну­та. На­про­тив, са­мо у Мо­сков­ској Обла­сти отво­ре­ но је пре­ко 200 но­вих би­бли­о­те­ка! Би­бли­о­те­ка­ри су на фрон­т у књи­ге на­глас чи­та­ли бор­ци­ма. У то те­шко вре­ме на по­ли­ца­ма књи­жа­ра и би­ бли­о­те­ка по­ја­ви­ла су се но­ва из­да­ња Пу­шки­на, Шек­спи­ра, Дан­теа, Плу­ тар­ха, ком­по­зи­ци­је Рах­ма­њи­но­ва и мо­но­гра­фи­ја по­све­ће­на сли­ка­ру Кар­лу Бр­ју­ло­ву.

У

мо­сков­ској би­бли­о­те­ци „Чер­ ни­шев­ски“ у то­ку је из­ло­жба књи­га из­да­тих у пе­ри­о­ду од 1941. до 1945. Из­ ло­ же­ но је укуп­но 348 књи­га из 18 мо­ сков­ских би­бли­о­те­ка. Нај­ви­ше књи­га је из­да­то 1941. и 1945.

Уз књи­гу је лак­ше ко­па­ти ро­во­ве

За вре­ме ра­та књи­ге су пред­ста­вља­ле је­ дан са­свим по­се­бан свет. Упр­кос огром­ ним те­шко­ћа­ма, отва­ра­ле су се би­бли­о­те­ ке, а љу­ди су мно­го чи­та­ли. То­ком рат­них го­ди­на у Мо­сков­ској Обла­сти је отво­ре­но чак 200 би­бли­о­те­ка. „Би­бли­о­те­ка­ри су до­би­ли но­ва за­ду­же­ња. На при­мер, ако би згра­да би­бли­о­те­ке би­ла по­го­ђе­на, би­ бли­о­те­ка­ри су са­ку­пља­ли све нео­ште­ће­не књи­ге и од­но­си­ли их у дру­ге би­бли­о­те­ке“, при­ча ку­ра­тор из­ло­жбе Је­ле­на Ар­ла­но­ва. „Ка­сни­је су би­бли­о­те­ка­ри од­ла­зи­ли на ме­ста где су љу­ди ко­па­ли ро­во­ве и на­глас им чи­та­ли. Та­ко­ђе су од­ла­зи­ли и у бол­ ни­це да чи­та­ју ра­ње­ни­ци­ма.“ Мно­ге књи­ге су штам­па­не као џеп­на из­ да­ња, за вој­ни­ке ко­ји су го­то­во увек би­ ли у по­кре­т у. „По­гле­дај­те ову бро­шу­ру“, по­ка­зу­је ку­ра­тор из­ло­жбе. „То је збир­ка из­ре­ка ле­ген­дар­ног ру­ског вој­ско­во­ђе „За­вет Су­во­ро­ва“, а штам­па­на је као по­ себ­но из­да­ње за вој­ни­ке. Ова­ква књи­ жи­ца је мо­гла да ста­не у џеп или вој­нич­ 18

ки ра­нац. Је­дан мој по­зна­ник, ве­те­ран Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та, твр­ди да рат ни­с у до­би­ли ар­ти­љер­ци или тен­ки­сти, већ по­ли­тич­ки ко­ме­са­ри ко­ји су вој­ни­ке при­пре­ма­ли за бор­бу, под­сти­чу­ћи њи­хов па­три­о­ти­зам и бор­бе­ни дух.“

Кла­сич­на књи­жев­ност и по­ли­ти­ка

То­ком ра­та из­да­ва­не су књи­ге раз­ли­чи­те са­др­жи­не. По­ја­ви­ла су се број­на из­да­ња из обла­сти фи­ло­зо­фи­је и по­ли­ти­ке: Би­ змар­ко­ва де­ла, „Ди­пло­ма­ти­ја“ Ха­рол­да Ни­кол­со­на, „Свет“ Ан­дреа Тар­дјеа, Плу­ тар­хо­ве фи­ло­зоф­ске рас­пра­ве, број­не исто­ри­је фи­ло­зо­фи­је, не­ко­ли­ко књи­га о Отаџ­бин­ском ра­т у 1812. и о су­ко­бу сло­ вен­ских и гер­ман­ских пле­ме­на. Из­да­то је и мно­го де­ла кла­сич­не књи­жев­но­сти: Шек­спир, Пу­шкин, Дан­те, Мак­сим Гор­ки, Чарлс Ди­кенс и Тол­стој. По­ја­вљи­ва­ла су се и из­да­ња не­у­о­би­ча­је­на за рат­но вре­ ме: „Де­ко­ра­тив­но ба­што­ван­ство“, „Лов“... Ин­те­ре­сант­но је да су то­ком Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та об­ја­вљи­ва­не и књи­ ге чи­је из­да­ва­ње је мо­гло да са­че­ка не­ка бо­ља вре­ме­на. На при­мер, из штам­пе је иза­шло не­ко­ли­ко то­мо­ва „Ве­ли­ке со­ вјет­ске ен­ци­кло­пе­ди­је“, мо­но­гра­фи­ја о зна­ме­ни­том ру­ском сли­ка­ру Кар­лу Бр­ју­ ло­ву и „Осно­ви ком­по­зи­ци­је“. Штам­па­на су и де­ла ве­ли­ких ру­ских ком­по­зи­то­ра, као што су Глин­ка, Рим­ски-Кор­са­ков и Рах­ма­њи­нов.

Реч­ни­ци за вој­ни­ке

Осим књи­га о вој­ној док­три­ни и ди­пло­ ма­ти­ји, за вре­ме ра­та су се из­да­ва­ли реч­ ни­ци и је­зич­ки при­руч­ни­ци. Кра­јем ра­та Цр­ве­на ар­ми­ја је на­пре­до­ва­ла и ван гра­ ни­ца СССР-а, а у ино­стран­ству су вој­ни­ ци мо­ра­ли да се спо­ра­зу­ме­ју са ло­кал­ним ста­нов­ни­штвом. Штам­па­на су из­да­ња на­ме­ње­на бр­зом уче­њу основ­не лек­си­ке. По тим крат­ким реч­ни­ци­ма и је­зич­ким при­руч­ни­ци­ма мо­же се пра­ти­ти кре­та­ње со­вјет­ске ар­ми­је. Та­ко су се по­ја­вљи­ва­ли пољ­ско-ру­ски реч­ник, па ру­мун­ско-ру­ ски, па тур­ско-ру­ски и ја­пан­ско-ру­ски... По­ред из­да­ња на ру­ском је­зи­ку, штам­

ФО­ТО: Press Pho­to

Пи­ше: Ма­ри­на Образ­ко­ва

Ру­си се по­но­се по то­ме што мно­го чи­та­ју, и сво­ју па­си­ју су де­мон­стри­ра­ли и у нај­те­жим тре­ну­ци­ма сво­је исто­ри­је

па­не су и књи­ге на је­зи­ци­ма на­ро­да СССР-а, та­ко да су сви мо­гли да чи­та­ју на ма­тер­њем је­зи­ку, а Ру­си да бо­ље упо­ зна­ју кул­т у­ру сво­јих рат­них дру­го­ва са ко­ји­ма су се бо­ри­ли ра­ме уз ра­ме. За вре­ ме Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та ра­ди­ло је пре­ко де­сет из­да­вач­ких ку­ћа од ко­јих су мно­ге ева­ку­и­са­не у по­за­ди­ну ка­ко из­да­ ва­штво не би за­мр­ло ни у нај­те­жим рат­ ним да­ни­ма. Бо­рис Ле­о­нов, струч­њак за вој­ну ли­те­ра­ ту­ру, за „Ру­ску реч“ об­ја­шња­ва да је рат унео мно­ге но­ви­не у ру­ску књи­жев­ност и књи­ге учи­нио још вред­ни­ји­ма. „У то вре­ме ве­о­ма је обо­га­ће­на вој­на ли­те­ра­ ту­ра, ко­ја је ка­сни­је по­ста­ла сво­је­вр­сна кла­си­ка и на њу се на­до­ве­за­ла це­ло­куп­ на со­вјет­ска по­сле­рат­на књи­жев­ност 20. ве­ка“, под­се­ћа он. „Об­ја­вље­но је мно­го ро­ма­на, при­по­ве­да­ка и збир­ки по­е­зи­је са рат­ном те­ма­ти­ком. Не­ке од тих књи­га су штам­па­не у нај­те­жим рат­ним го­ди­на­ ма. Да­нас је си­т у­а­ци­ја дру­га­чи­ја јер љу­ди ра­ди­је слу­ша­ју му­зи­ку или гле­да­ју фил­ мо­ве, па књи­га ви­ше ни­је је­ди­на осно­ва на ко­јој по­чи­ва кул­т у­ра“, за­кљу­чу­је Бо­ рис Ле­о­нов.

култура

ГЕОПОЛИТИКА април 2015.

Пи­ше: Олег Кра­снов

„Ру­ска реч“ вас по­зи­ва да уче­ству­ је­те и гла­са­те на тра­ди­ци­о­нал­ном он­лајн филм­ском фе­сти­ва­лу „Дубл дв@“, ко­ји ор­га­ни­зу­је на­ша ма­тич­на ку­ћа, „Ро­сиј­ска га­зе­та“ (http://d2.rg. ru). Од 6. до 20. апри­ла 2015. гле­да­ о­ци ће по ше­сти пут мо­ћи да пра­те од­ли­чан из­бор са­вре­ме­них ру­ских фил­мо­ва.

О

д 6. до 20. апри­ла 2015. гле­да­ о­ци ће по ше­сти пут мо­ћи да пра­те он­лајн-фе­сти­вал ру­ског фил­ма „Дубл дв@“ на сај­ту „Ро­сиј­ске га­зе­те“. На фе­сти­ва­ лу ће, као и прет­ход­них го­ди­ на, би­ти при­ка­за­ни фил­мо­ви при­сти­гли на кон­курс, као и фил­мо­ви ван так­ми­ чар­ске кон­ку­рен­ци­је. Ве­ћи­на фил­мо­ва има ти­тло­ве на ен­ гле­ском је­зи­ку. Ор­га­ни­за­то­ри овог већ тра­ди­ци­о­нал­ног он­лајн-фе­сти­ва­ла на­ по­ми­њу да је „глав­ни про­грам фе­сти­ва­ ла кон­ци­пи­ран та­ко да ве­ли­ком бро­ју

Гле­да­о­ци гла­са­ју Гле­да­о­ци ће мо­ћи да гла­са­ју за фил­ мо­ве ко­ји им се до­па­да­ју, оце­њу­ју­ћи их од 1 до 10. По за­вр­шет­ку гла­са­ња би­ће до­де­ље­на на­гра­да пу­бли­ке.

Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске га­ зете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕ­ ДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДР­ ЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •

гле­да­ла­ца пред­ста­ви ква­ли­тет­не ру­ске фил­мо­ве ко­ји ни­с у ма­сов­но при­ка­зи­ва­ни у до­ма­ћим би­о­ско­пи­ма, ма­да то за­слу­жу­ ју“. Сви фил­мо­ви на он­лајн-фе­сти­ва­лу гле­да­о­ци­ма ће би­ти до­ступ­ни у би­ло ко­је вре­ме, 48 са­ти на­кон пр­вог при­ка­зи­ва­ња. На кон­курс он­лајн-фе­сти­ва­ла ру­ског фил­ма 2015. при­сти­гли су фил­мо­ви сни­ мље­ни то­ком не­ко­ли­ко про­те­клих го­ди­ на ко­је гле­да­о­ци ни­с у има­ли при­ли­ке да ви­де у ру­ским би­о­ско­пи­ма: „Глу­па­ви ма­сни зец“ Сла­ве Ро­са, „Ели­зи­јум“ Ан­ дре­ја Ешпа­ја, „Руд­ник“ Нур­бе­ка Еге­на. Би­ће при­ка­за­ни и нај­у­спе­шни­ји фил­мо­ ви ко­ји су то­ком 2014. до­би­ли на­гра­де на ме­ђу­на­род­ним филм­ским фе­сти­ва­ ли­ма, али су ши­рој пу­бли­ци оста­ли не­ по­зна­ти. Не­ки од њих су: „Псе­ћи рај“ Ане Чер­на­ко­ве, „По­прав­ни раз­ред“ Ива­ на Твер­дов­ског, „Ка­ко се зо­вем“ Ни­ги­ не Сај­фу­ла­је­ве, „Бу­да­ла“ Ју­ри­ја Би­ко­ва и дру­ги. Гле­да­о­ци ће мо­ћи да гла­са­ју за фил­мо­ве ко­ји им се до­па­да­ју, оце­њу­ју­ћи их од 1 до 10. По за­вр­шет­ку гла­са­ња би­ће до­де­ље­на на­гра­да пу­бли­ке. На це­ре­мо­ни­ји све­ча­ног отва­ра­ња фе­ сти­ва­ла сва­ке го­ди­не се уру­чу­је на­гра­да „за из­у­зе­тан до­при­нос филм­ској умет­ но­сти“. Ово­го­ди­шњу на­гра­ду ће до­би­ти умет­нич­ки пар: глу­мац и ре­жи­сер Вла­ди­ мир Мењ­шов и глу­ми­ца Ве­ра Ален­то­ва. Ове го­ди­не се на­вр­ша­ва 35 го­ди­на од пре­ми­је­ре њи­хо­вог за­јед­нич­ког фил­ма,

ФО­ТО: Ро­сиј­ска га­зе­та

Уско­ро ше­сти он­лајн-фе­сти­вал ру­ског фил­ма „Дубл дв@“

На це­ре­мо­ни­ји све­ча­ног отва­ра­ња фе­сти­ва­ла сва­ке го­ди­не се уру­чу­је на­гра­да „за из­у­зе­тан до­при­нос филм­ској умет­но­сти“

ле­ген­дар­ног оства­ре­ња „Мо­сква су­за­ма не ве­ру­је“, ко­ји је 1981. на­гра­ђен „Оска­ ром“ за нај­бо­љи стра­ни филм. У окви­ ру он­лајн-фе­сти­ва­ла „Дубл дв@“ би­ће при­ка­за­на и ма­ла ре­тро­спек­ти­ва њи­хо­ вих фил­мо­ва. Гле­да­о­ци ће мо­ћи да ви­де „Вре­ме же­ља“, „За­вист бо­го­ва“ и „Ша­лу“. По­ред игра­них, на фе­сти­ва­лу ће би­ти при­ка­за­ни и до­ку­мен­тар­ни фил­мо­ви у окви­ру про­гра­ма „Се­ћа­ње“: по­зна­ти филм Ми­ха­и­ла Ро­ма „Оби­чан фа­ши­зам“ и до­ку­мен­тар­ни филм Алек­сан­дра Зељ­ до­ви­ча „Про­цес“, ко­ји опи­с у­је суд­би­не чла­но­ва је­вреј­ског ан­ти­фа­ши­стич­ког ко­ ми­те­та стре­ља­них 1952. по Ста­љи­но­вој на­ред­би.

HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АР­ ГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИ­ РАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.

Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник

Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Весна Станиславов, Дистрибуција

Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР

Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

ФОТО: AP

Русија у сликама

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com

Помрачење над Санкт Петербургом Помрачење Сунца у Санкт Петербургу. Русија је била једна од земаља у којима је овогодишње помрачење могло лепо да се види. Изнад Санкт Петербурга Месец је заклонио 78% Сунчевог диска.