Русија и Србија #78

АВГУСТ 2015.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Фјодор Лукјанов

Свет је ступио у фазу несигурности

Јуриј Барсуков

стр. 10

Европска унија покушава да отера „Гаспром“ са Балкана стр. 12-13

ФОТО: GETTYIMAGES

Сребреница: Русија брани историјску правду

Пратите:

Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу

ruskarec.ru/subscribe

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! /ruskarec

/ruskarec

политика и друштво Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH об­ја­вљу­је 29 но­вин­ских до­да­та­ка у 26 зе­ма­ља са укуп­ном ме­сеч­ном чи­та­лач­ком пу­бли­ком од 33 ми­ли­о­на љу­ди, а та­ко­ђе одр­жа­ва 22 сај­та на 16 је­зи­ка. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује штампани додатак „Р Магазин“ у „Недељнику“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НЕ­ГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH

2

JЕКАТЕРИНА ТУ­РИ­ШЕ­ВА за­ме­ник из­вр­шног уред­ни­ка за Бал­кан ОЛ­ГА АЗИ­МО­ВА уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH БО­ЈА­НА МИ­ШКО­ВИЋ, МА­ЈА ЈОН­ЧИЋ, РУ­ЖИ­ЦА РА­ДОЈ­ЧИЋ, ИВА­НА КНЕ­ЖЕ­ВИЋ пре­во­ди­о­ци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ уред­ник фо­то­гра­фи­је JУЛИЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ ге­не­рал­ни про­ду­цент RBTH, из­вр­шни уред­ник за Европу

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

МИ­ЛАН РА­ДО­ВА­НО­ВИЋ језички уредник

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

Аутор: Рос­сия се­год­ня

Ру­си­ја је ста­ви­ла ве­то на бри­тан­ску ре­зо­лу­ци­ју о Сре­бре­ни­ци. Ми смо са­ку­пи­ли ко­мен­та­ре во­де­ћих ру­ ских екс­пе­ра­та-бал­ка­но­ло­га о овом ва­жном до­га­ђа­ју у свет­ској по­ли­ти­ ци. У пр­вом члан­ку смо из­дво­ји­ли фраг­мен­те из­ла­га­ња док­то­ра по­ли­ тич­ких на­у­ка Је­ле­не По­но­мар­јо­ве, про­фе­сор­ке Мо­сков­ског др­жав­ног уни­вер­зи­те­та ме­ђу­на­род­них од­но­са (МГИ­МО), на мул­ти­ме­ди­јал­ној кон­ фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре одр­жа­ној 10. ју­ла у ор­га­ни­за­ци­ји аген­ци­је „Рос­ сия се­год­ня“.

К

а­ко ка­рак­те­ри­ше­те до­га­ђа­је у Сре­бре­ни­ци од пре два­де­сет го­ди­на и гла­са­ње о ре­зо­лу­ци­ ји у Са­ве­ту без­бед­но­сти УН?

Је­ле­на По­но­мар­јо­ва: До­га­ђа­је у Сре­бре­ни­ци не тре­ба раз­ма­ тра­ти одво­је­но од ге­о­по­ли­ти­ке. Ти до­га­ ђа­ји су је­дан од ми­то­ва свет­ске исто­ри­је. Ту се мо­гу са­гле­да­ти ин­те­ре­си чи­та­вих гру­па и зе­ма­ља. До­га­ђа­ји у Сре­бре­ни­ци и она ре­зо­лу­ци­ја ко­ја је под­не­та по­во­дом 20-го­ди­шњи­це тих до­га­ђа­ја има­ју ду­бо­ ку ге­о­по­ли­тич­ку по­за­ди­ну, а оштри­ца те ре­зо­лу­ци­је је усме­ре­на про­тив Ру­си­је као исто­риј­ске са­ве­зни­це Ср­би­је, и про­тив са­ ме Ср­би­је, али не то­ли­ко као др­жа­ве, не­го ви­ше као кон­цен­тра­ци­је срп­ског на­ро­да, тј. про­тив Ср­ба као „бал­кан­ских Ру­са“. Уоп­ште ме ни­је за­чу­ди­ла та­ква оштра ре­зо­лу­ци­ја ко­ја оп­т у­жу­је Ср­бе за не­по­ сто­је­ћи ге­но­цид, а ко­ју је пред­ло­жи­ла Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја у усло­ви­ма по­ја­ча­не кон­фрон­та­ци­је из­ме­ђу Ру­ске Фе­де­ра­ци­је и За­па­да. Мо­же­мо се се­ти­ти до­га­ђа­ја из 1994. го­ди­не у Ру­ан­ди, где је за 100 да­на по­би­је­но ми­ли­он ста­нов­ни­ка, углав­ном при­пад­ни­ка пле­ме­на Тут­си. Ме­ђу жр­ тва­ма је би­ло са­мо 10% пред­став­ни­ка пле­ме­на Ху­т у. Али ми из не­ког раз­ло­га не ви­ди­мо та­ко гла­сну и све­о­бу­хват­ну кам­па­њу у ме­ди­ји­ма по­во­дом то­га. За­и­ста, у Сре­бре­ни­ци се до­го­ди­ла тра­ ге­ди­ја, али то не да­је осно­ва пе­дант­ним и сит­ни­ча­вим ис­тра­жи­ва­чи­ма, као ни „мо­рал­но чи­стим“ по­ли­ти­ча­ри­ма да го­ во­ре о ге­но­ци­ду у овој ен­кла­ви. Шта­ви­ ше, при­лич­но је мно­го све­до­чан­ста­ва ко­ ја го­во­ре о фал­си­фи­ко­ва­њу до­ку­ме­на­та

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

то­ком ра­да Ме­ђу­на­род­ног три­бу­на­ла. То је од­го­ва­ра­ло они­ма ко­ји су за­и­ста кри­ви за рас­пи­ри­ва­ње кр­ва­вог бал­кан­ског ра­ та. Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма не би би­ло да ни­је би­ло до­га­ђа­ја у Сре­бре­ни­ци – то је чак и Клин­тон при­знао. Дру­гим ре­чи­ма, Сре­бре­ни­ца је би­ла по­след­ња кап ко­ју је срп­ска ар­ми­ја са­мо фор­мал­но до­ли­ла у иона­ко пре­пу­ну ча­шу, али су то „до­ли­ва­ ње“ ис­про­во­ци­ра­ле спољ­не си­ле. Од­го­вор­ност, пре све­га, сно­се во­де­ће свет­ске зе­мље: САД, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, Фран­цу­ска и Не­мач­ка. Деј­тон­ски спо­ ра­зум, ко­ји је пред­о­дре­дио аморф­ност и фан­том­ску др­жав­ност са­вре­ме­не Бо­ сне, био је мо­гућ за­то што се у свет­ском јав­ном мње­њу из­не­на­да по­ја­ви­ла сли­ка звер­ста­ва ко­ја чи­не Ср­би. На тај на­чин је јед­ним удар­цем ре­ше­но не­ко­ли­ко за­ да­та­ка: де­мо­ни­за­ци­ја Ср­ба, ис­про­ба­ва­ ње бом­бар­до­ва­ња ко­ја су за­тим по­ја­ча­на 1999. го­ди­не, кр­ше­ње нор­ми ме­ђу­на­род­ ног пра­ва и њи­хо­ва тран­сфор­ма­ци­ја, као и де­фи­ни­са­ње пот­пу­но но­вог га­зде на европ­ском про­сто­ру. Клин­тон је сво­ је­вре­ме­но ре­као да у са­вре­ме­ном све­т у мо­же би­ти са­мо јед­на свет­ска си­ла, и то су Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве, док је Ру­си­ја са­мо ре­ги­о­нал­на др­жа­ва. При­зна­ ва­ње ге­но­ци­да има и кон­кре­тан ма­те­ри­ јал­ни циљ. Он се са­сто­ји у пре­ба­ци­ва­њу на те­рет Ср­ба ис­пла­те ра­зно­ра­зних ком­ пен­за­ци­ја за ге­но­цид. У пи­та­њу Сре­бре­ни­це укр­сти­ли су се гло­бал­ни аспек­ти. Ве­о­ма је ин­ди­ка­тив­ но што се Ки­на уз­др­жа­ла од гла­са­ња, јер чи­ње­ни­ца да су Ја­пан­ци по­би­ли пре­ко 31 ми­ли­он Ки­не­за у Дру­гом свет­ском ра­ ту још увек се не при­зна­је као ге­но­цид. Ми тре­ба сву­да, у свим мо­гу­ћим фор­ма­ ти­ма (да­нас то мо­же да учи­ни са­мо Ру­ си­ја), да го­во­ри­мо исти­ну о до­га­ђа­ји­ма на Бал­ка­ну. Тре­ба го­во­ри­ти о то­ме да су за­пра­во пред­у­зе­ти сви ко­ра­ци ка­ко би

се из­вр­шио ге­но­цид Ср­ба, и то је је­ди­ни ге­но­цид на Бал­ка­ну. Го­во­рим о уби­стви­ ма ци­ви­ла, о ства­ра­њу не­при­хва­тљи­вих усло­ва за жи­вот и уби­ја­њу ра­ди ко­ри­ шће­ња људ­ских ор­га­на. Све то од­го­ва­ра па­ра­ме­три­ма де­фи­ни­са­ним у кон­вен­ци­ји о ге­но­ци­ду из 1948. и све је то при­ме­ ње­но про­тив срп­ског на­ро­да у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји. Мо­же ли се ре­ћи да је Сре­бре­ни­ца пр­ ља­ва тач­ка ко­ја је ста­вље­на на дво­ ве­ков­ну бор­бу за Бал­кан? Или су то мо­жда „три тач­ке“?

- За­и­ста, Сре­бре­ни­ца је јед­на фа­за бор­бе за Бал­кан, тј. за стра­те­шку, тран­зит­ну и ге­о­е­ко­ном­ску зо­ну. Ме­ни се, ме­ђу­тим, чи­ни да је при­лич­но ра­но ста­вља­ти тач­ку на то пи­та­ње. Мо­же­мо се се­ти­ти Бо­сне и Хер­це­го­ви­не са ње­ном фан­том­ском др­ жав­но­шћу, али ни­је ни­шта ма­ње фан­том­ ска ни др­жав­ност Цр­не Го­ре и Ма­ке­до­ни­ је, па чак ни са­вре­ме­не Ср­би­је. И по­ред по­ни­же­ња и стрикт­них окви­ра ко­је са­да мо­ра­ју да тр­пе ру­ко­вод­ства бал­кан­ских зе­ма­ља, срп­ско ста­нов­ни­штво у овом ре­ ги­о­ну не при­хва­та та­кву суд­би­ну. Са дру­ге стра­не, Бал­кан се не мо­же раз­ ма­тра­ти одво­је­но од ге­о­по­ли­тич­ке си­т у­ а­ци­је, ни­ти се мо­же прог­но­зи­ра­ти ко­нач­ но ре­ше­ње бал­кан­ског пи­та­ња све док не

ФО­ТО­: GETTY IMA­GES

Сре­бре­ни­ца: Од­го­вор­ност сно­се САД, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, Фран­цу­ска и Не­мач­ка ви­ди­мо ко­нач­не из­ме­не ком­плет­не по­ли­ тич­ке кар­те све­та, а те из­ме­не се де­ша­ва­ју на на­ше очи. Што се ти­че Бал­ка­на, он ће још мно­го пу­та би­ти у цен­тру па­жње. Ка­кве по­те­зе и ак­тив­но­сти оче­ку­је­те од за­пад­них парт­не­ра у ве­зи са тим што је Ру­си­ја уло­жи­ла ве­то на ре­зо­лу­ ци­ју о Сре­бре­ни­ци?

- Не тре­ба га­ји­ти ни­ка­кве илу­зи­је о то­ ме ка­ко ће За­пад при­хва­ти­ти би­ло ка­ кве уступ­ке и по­че­ти да убла­жа­ва сво­ је ста­во­ве. Ру­си­ја по­ку­ша­ва да убла­жи оштру кон­фрон­та­ци­ју, ми се на­да­мо кон­ струк­тив­ном раз­го­во­ру, али ње­га не­ће би­ти, бар у ско­ри­је вре­ме. Ов­де се ра­ди о ба­лан­си­ра­њу на гра­ни­ци по­ли­тич­ког и еко­ном­ског цен­ка­ња. Што чвр­шћа бу­ де по­зи­ци­ја Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, за­пад­ни парт­не­ри ће би­ти пред­у­сре­тљи­ви­ји. Ако ре­зо­лу­ци­ја у Са­ве­т у без­бед­но­сти УН ни­је про­шла са­да, то не зна­чи да ће За­пад од­у­ ста­ти од те иде­је. Он ће у дру­гим фор­ма­ ти­ма про­мо­ви­са­ти при­зна­ва­ње ге­но­ци­да у Сре­бре­ни­ци. Ако до­зво­ли­мо да опет бу­де­мо об­ма­ну­ти, ло­ше ће се про­ве­сти и Бал­кан, и цео свет. На­дам се да ће здрав осе­ћај за по­ли­тич­ку бор­бу пре­о­вла­ђи­ва­ ти у ре­до­ви­ма на­шег ру­ко­вод­ства и да ће оно до­но­си­ти здра­ве од­лу­ке ко­је од­го­ва­ ра­ју на­шим на­ци­о­нал­ним ин­те­ре­си­ма.

За­и­ста, у Сре­бре­ни­ци се до­го­ди­ла тра­ге­ди­ја, али то не да­је осно­ва пе­дант­ним и сит­ни­ча­вим ис­тра­жи­ва­чи­ма, као ни „мо­рал­но чи­стим“ по­ли­ти­ча­ри­ма да го­во­ре о ге­но­ци­ду у овој ен­кла­ви. Шта­ви­ше, при­лич­но је мно­го све­до­чан­ста­ва ко­ја го­во­ре о фал­си­фи­ко­ва­њу до­ку­ме­на­та то­ком ра­да Ме­ђу­на­род­ног три­бу­на­ла.

3

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

Раз­го­вор во­дио: Игор Гре­ков

У овом члан­ку пред­ста­вља­мо екс­ клу­зив­ни ин­тер­вју са др Ни­ки­том Бон­да­ре­вом, ше­фом Бал­кан­ског сек­то­ра Ру­ског ин­сти­т у­та за стра­ те­шка ис­тра­жи­ва­ња.

- То је по­гре­шно фор­му­ли­са­ но пи­та­ње. У јед­ном од сво­јих не­дав­них из­ла­га­ња у Ха­гу Мла­дић је ре­ као: „Ја се му­чим за­то што сам обе­ћао же­на­ма Сре­бре­ни­це да се њи­хо­вим му­ же­ви­ма и си­но­ви­ма ни­шта не­ће до­го­ди­ ти, и ни­сам мо­гао да одр­жим то обе­ћа­ ње. От­пу­то­вао сам, а мо­ји под­ре­ђе­ни,

Сре­бре­ни­ца: Ру­си­ја бра­ни исто­риј­ску прав­ду ко­ји су оста­ли у Сре­бре­ни­ци, пре­кр­ши­ ли су то обе­ћа­ње“. То је ње­го­во ви­ђе­ње си­т у­а­ци­је. То је сва­ка­ко био од­го­вор на деј­ства На­се­ра Ори­ћа, али не Мла­ ди­ћев, не­го од­го­вор ло­кал­ног срп­ског ста­нов­ни­штва ко­је је Орић уне­сре­ћио. Они су на­го­во­ри­ли љу­де ко­је је Мла­дић оста­вио у Сре­бре­ни­ци да се об­ра­чу­на­ју са му­сли­ман­ским му­шкар­ци­ма. Ја та­ко ви­дим ту си­т у­а­ци­ју. Да ли је ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца уоп­ште не­ка­да бро­ја­ла срп­ске жр­тве?

- Ни­ти је бро­ја­ла, ни­ти ће из­бро­ја­ти, јер су сви ар­хи­ви уни­ште­ни или су у ру­ ка­ма ин­сти­т у­ци­је ко­ја ру­ко­во­ди спо­ мен-ком­плек­сом у Сре­бре­ни­ци. Ни­је мо­гу­ће до­би­ти би­ло ка­кве по­дат­ке о жр­тва­ма. Оно што го­во­ре Ср­би, то су та­ко­ђе углав­ном усме­ни по­да­ци ко­је на­ во­де ме­шта­ни. Че­сто су то по­да­ци срп­ ске вој­ске о ма­сов­ним гроб­ни­ца­ма на под­руч­ју Сре­бре­ни­це. Ве­ли­ки део тих срп­ских ма­сов­них гроб­ни­ца са­да је уни­ штен бул­до­же­ром. Ни­је мо­гу­ће про­на­ћи то ме­сто, јер су по­смрт­ни оста­ци ис­ко­ па­ни и од­ве­зе­ни у не­по­зна­том прав­цу, тј. не­ма ту шта да се ис­пи­т у­је. Има­мо ту број­ку – 3262 жр­тве срп­ске на­ци­о­нал­ 4

но­сти, и ве­ру­јем да су ти по­да­ци тач­ни, али ми то ни­ка­ко не мо­же­мо до­ка­за­ти. Да ли су ре­ал­ни по­да­ци о 8000 по­ би­је­них му­сли­ман­ских му­шка­ра­ца и де­ча­ка?

- Не, то је сва­ка­ко пре­у­ве­ли­чан број. По мом ми­шље­њу, та­мо је би­ло 3500-4000 љу­ди. То су они по­смрт­ни оста­ци на ко­ји­ма је ура­ђе­на ге­нет­ска екс­пер­ти­за. Све оста­ло су не­ка­кве пр­ља­ве ма­ни­пу­ ла­ци­је фо­рен­зи­ча­ра ко­ји у Сре­бре­ни­ ци то­бо­же спро­во­де екс­пер­ти­зу. То су углав­ном бо­сан­ско-му­сли­ман­ски екс­ пер­ти, а има и ма­њи број ме­ђу­на­род­них. По­сто­ји ста­ри ин­тер­вју до­пи­сни­ка ра­ ди­ја „Сло­бо­да“ у Бе­о­гра­ду са Ха­ти­џом Мех­ме­до­вић, а њу је те­шко осум­њи­чи­ти да га­ји сим­па­ти­је пре­ма Ср­би­ма. Она је би­ла на че­лу удру­же­ња „Сре­бре­нич­ке мај­ке”. У Сре­бре­ни­ци су јој по­ги­ну­ла два си­на. Пр­вог си­на је иден­ти­фи­ко­ва­ла по до­бро очу­ва­ним оста­ци­ма и ДНК-

екс­пер­ти­зи. Те­ло дру­гог си­на ду­го ни­с у мо­гли да јој да­ју, а за­тим су јој по­ка­за­ли не­ко­ли­ко раз­ли­чи­тих ко­сти­ју, а оста­ло на­вод­но ни­с у на­шли. Она отво­ре­но ка­ же: „Ка­ко мо­гу да бу­дем си­гур­на да је то мој син, и да оста­ле ње­го­ве ко­сти ни­с у са­хра­ње­не у не­ком дру­гом гро­бу?“ Би­ ло је слу­ча­је­ва ко­ји по­твр­ђу­ју да је тај број на­ме­штен. Је­дан чо­век је про­на­ђен жив и здрав у Аустра­ли­ји, а ње­гов гроб сто­ји у Сре­бре­ни­ци. Дру­ги су то­ком на­ред­них го­ди­на про­на­ђе­ни у спи­ско­ ви­ма за гла­са­ње на бо­сан­ским из­бо­ри­ ма, а не­ки су до­би­ли пра­во бо­рав­ка у Швед­ској и дру­гим зе­мља­ма Европ­ске уни­је. У срп­ским ме­ди­ји­ма су се по­ја­ ви­ле ин­фор­ма­ци­је да су из не­ко­ли­ко уни­ште­них ма­сов­них гроб­ни­ца у око­ ли­ни Сре­бре­ни­це из­ва­ђе­ни по­смрт­ни оста­ци Ср­ба и при­ка­за­ни као по­смрт­ни оста­ци по­би­је­них му­сли­ма­на. Ме­ђу­тим, ја се не бих пот­пи­сао ис­под тих из­ја­ва јер не­мам до­ку­мен­то­ва­не ин­фор­ма­ци­је,

Ако је не­ко за­и­ста крив у овој си­ту­а­ци­ји, он­да то на пр­вом ме­сту ни­је чак ни На­сер Орић, не­го су то хо­ланд­ски ми­ро­твор­ци

ФОТО: REUTERS

К

Да ли је опе­ра­ци­ја у Сре­бре­ ни­ци би­ла Мла­ди­ћев од­го­вор на оно што су учи­ни­ли ју­ри­ шни­ци На­се­ра Ори­ћа?

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

али чак и са­ми му­сли­ма­ни при­зна­ју чи­ ње­ни­цу да је би­ло мно­го ма­ни­пу­ла­ци­ја са по­смрт­ним оста­ци­ма. Шта се ипак до­го­ди­ло пре два­де­сет го­ди­на код Сре­бре­ни­це? Има мно­ го ин­фор­ма­ци­ја, али оне су че­сто про­тив­реч­не.

- За­и­ста је те­шко ре­ћи, ин­фор­ма­ци­је су ве­о­ма про­тив­реч­не. Да­нас се у срп­ским ме­ди­ји­ма по­ја­вљу­ју пу­бли­ка­ци­је ко­је го­ во­ре да је то би­ла аме­рич­ка про­во­ка­ци­ја, да су то у ства­ри Аме­ри­кан­ци по­би­ли му­сли­ман­ске ци­ви­ле, а за­тим пре­ба­ци­ли кри­ви­цу на Ср­бе. Ја не бих по­ку­ша­вао да пре­те­ра­но улеп­ша­вам уло­гу Ср­ба у тој си­т у­а­ци­ји. Ако је чак ме­ђу по­ги­ну­ли­ма и био од­ре­ђе­ни број на­о­ру­жа­них љу­ди, ко­ји су по­ку­ша­ли да во­де ге­рил­ски рат про­тив Ср­ба, ипак ве­ћи­на њих ни­је би­ла на­о­ру­жа­на. Те љу­де је тре­ба­ло спро­ве­сти у без­бед­ну зо­ну ко­ју су чу­ва­ли Хо­лан­ђа­ ни. Али Хо­лан­ђа­ни су се са­ми по­ву­кли из чи­та­ве те при­че. Зар се хо­ланд­ски ми­ро­твор­ци ни­су са­ ми по­ву­кли још пре то­га, ка­да је На­ сер Орић те­ро­ри­сао ло­кал­но срп­ско ста­нов­ни­штво?

- Је­с у. Ако је не­ко за­и­ста крив у овој си­ ту­а­ци­ји, он­да то на пр­вом ме­сту ни­је чак ни На­сер Орић, не­го су то хо­ланд­ски ми­ро­твор­ци. За­што САД, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и оста­ле за­пад­не зе­мље ин­си­сти­ра­ју на фор­му­ ла­ци­ји „ге­но­цид“?

- Са­да на За­па­ду ви­дим но­ви та­лас ан­ ти­срп­ског рас­по­ло­же­ња. До­не­дав­но се, и по­ред ап­со­лут­не при­стра­сно­сти Ха­шког три­бу­на­ла, у за­пад­ним ме­ди­ји­ма ипак мо­гла чу­ти же­ља да се до­ђе до исти­не. Са­да се чу­ју са­мо из­ја­ве о срп­ским звер­ стви­ма и ге­но­ци­ду у Сре­бре­ни­ци, ко­је је про­па­ги­рао Си-Ен-Ен де­ве­де­се­тих го­ди­на. Те­шко ми је да ка­жем шта је у по­за­ди­ни овог дру­гог та­ла­са ве­штач­ког рас­пи­ри­ва­ња ан­ти­срп­ског рас­по­ло­же­ ња. Мо­жда се свет­ска за­јед­ни­ца спре­ма за то да ни­је из­во­дљи­во тек та­ко одво­ ји­ти Ко­со­во и да ће опет би­ти кр­ви и су­ ко­ба. Ме­ди­ји по­чи­њу да под­се­ћа­ју љу­де на За­па­ду ка­кви су џе­ла­ти и мон­стру­ми би­ли Ср­би у до­га­ђа­ји­ма с по­чет­ка 90-их. Мо­жда је то по­ве­за­но и са ве­о­ма те­сним од­но­си­ма Ру­си­је са Ср­би­јом и Ре­пу­бли­ ком Срп­ском, ко­ји на За­па­ду иза­зи­ва­ ју нео­до­бра­ва­ње и бо­ја­зан. Ви­дим да по­сто­ји ма­сов­на тен­ден­ци­ја по­врат­ка

Је­дан чо­век је про­на­ђен жив и здрав у Аустра­ли­ји, а ње­гов гроб сто­ји у Сре­бре­ни­ци. Дру­ги су то­ком на­ред­них го­ди­на про­на­ђе­ни у спи­ско­ви­ма за гла­са­ње на бо­сан­ским из­бо­ри­ма. ша­бло­ни­ма и сте­ре­о­ти­пи­ма с по­чет­ка 90-их го­ди­на: зло­чи­ни про­тив чо­веч­но­ сти, ге­но­цид и дру­ге гру­бе, јед­но­стра­не и ди­рект­не ан­ти­срп­ске из­ја­ве у за­пад­ној штам­пи. Шта је мо­ти­ви­са­ло Ру­си­ју да гла­са про­ тив бри­тан­ског на­цр­та ре­зо­лу­ци­је? Да ли је Ру­си­ја та­ко по­др­жа­ла Ср­би­ју и Ре­пу­бли­ку Срп­ску?

- То ни­је пи­та­ње по­др­шке Ср­би­ји као та­квој, то је пи­та­ње оп­ште­људ­ске пра­ вич­но­сти. Сва­ки не­при­стра­сни чи­та­ лац члан­ка о На­се­ру Ори­ћу на ен­гле­ској или не­мач­кој Ви­ки­пе­ди­ји по­с ум­ња­ће у тврд­њу да је то био ге­но­цид. Кад чо­век про­у­чи ту си­т у­а­ци­ју, по­ста­је ја­сно да

Сва­ки не­при­стра­сни чи­та­лац члан­ка о На­се­ру Ори­ћу на ен­гле­ској или не­мач­кој Ви­ки­пе­ди­ји по­сум­ња­ће у тврд­њу да је то био ге­но­цид је би­ло мно­го зло­чи­на и мно­го кр­ви, али ни­је би­ло ге­но­ци­да. Реч „ге­но­цид“ је ов­де пот­пу­но не­у­ме­сна. Чи­ни ми се да наш ве­то на ту ре­зо­лу­ци­ју не тре­ба до­жи­вља­ва­ти као по­др­шку ко­ју Ру­си­ја пру­жа Ср­би­ји, не­го као по­др­шку ко­ју Ру­си­ја пру­жа ве­ро­до­стој­но­сти исто­риј­ ских до­га­ђа­ја. Шта да­ље? Су­де­ћи по све­му, по­сле два­ де­сет го­ди­на не­ма ни го­во­ра о не­ка­ квом по­ми­ре­њу на­ро­да БиХ. Срп­ског пре­ми­је­ра, ко­ји је до­шао на це­ре­мо­ ни­ју, га­ђа­ли су ка­ме­ни­ца­ма. Шта је то би­ло: про­во­ка­ци­ја или спон­та­ни из­раз на­род­ног гне­ва?

- Он сâм ка­же да је то би­ла про­во­ка­ци­ја и има све осно­ве да та­ко ми­сли. На ту те­му по­сто­ји ин­тер­вју са на­чел­ни­ком слу­жбе уну­тра­шњих по­сло­ва Ре­пу­бли­ке Срп­ске, у ко­ме се ка­же да су они још две не­де­ље пре тих до­га­ђа­ја до­би­ли ин­фор­ма­ци­ју да ће би­ти ор­га­ни­зо­ва­на вр­ло озбиљ­на

про­во­ка­ци­ја усме­ре­на про­тив Ву­чи­ћа. „Знао сам да је и срп­ска слу­жба без­бед­ но­сти до­би­ла ту ин­фор­ма­ци­ју. Та­ко­ђе сам знао да они ни­шта не­ће пред­у­зе­ти. Ми смо по­ку­ша­ли да до­би­је­мо не­ку зва­ нич­ну акре­ди­та­ци­ју за те ма­ни­фе­ста­ ци­је, али нам ни­с у да­ли. Због то­га сам ја јед­но­став­но уба­цио два­де­сет сво­јих љу­ди без ика­кве акре­ди­та­ци­је“, ка­же се у ин­тер­вјуу. Ако по­гле­да­мо сце­не ко­је су пре­но­си­ли сви ТВ ка­на­ли, ви­де­ће­мо у њи­ма сле­де­ће: пот­пу­но збу­ње­но Ву­чи­ће­во обез­бе­ђе­ње ко­је не схва­та шта тре­ба да ра­ди. Љу­ди у уни­фор­ми по­ку­ша­ва­ју ки­шо­бра­ни­ма да се за­шти­те од ка­ме­ња и фла­ша ко­је ле­те пре­ма њи­ма. Исто­вре­ме­но ви­ди­мо и љу­де у ци­ви­лу ка­ко ве­што од­би­ја­ју од Ву­чи­ћа го­ми­лу ко­ја не­го­ду­је. За­тим се по­ја­вљу­ју дру­ги љу­ди у уни­фор­ми, очи­ глед­но са бо­сан­ске стра­не, и по­чи­њу да хап­се, али не оне ко­ји ба­ца­ју ка­ме­ње и фла­ше, не­го љу­де у ци­ви­лу ко­ји пра­ве зид око Ву­чи­ћа, тј. по све­му су­де­ћи, бу­квал­ но је све та­ко и би­ло као што је ре­че­но у ин­тер­вјуу. У су­шти­ни, слу­жба без­бед­ но­сти је оме­ла ту про­во­ка­ци­ју. Ву­чи­ћу су са­мо раз­би­је­не на­о­ча­ре, а у ства­ри је тре­ба­ло све да се за­вр­ши да­ле­ко озбиљ­ ни­је. Ко­ме и за­што је то по­треб­но? То је по­треб­но да би се на­пра­вио још ве­ ћи раз­дор из­ме­ђу Ср­ба и му­сли­ма­на у Бо­сни. То је пот­пу­но очи­глед­но, ка­ко из овог слу­ча­ја та­ко и из све­га што се са­да до­га­ђа око Сре­бре­ни­це. За­пад не­ма баш ни­ка­кве пла­но­ве ин­те­гра­ци­је му­сли­ман­ ско-хр­ват­ског и срп­ског де­ла те­ри­то­ри­је. Са­да се све про­тив­реч­но­сти из­ме­ђу му­ сли­ман­ско-хр­ват­ског и срп­ског де­ла за­о­ штра­ва­ју и мо­гу се пре­то­чи­ти у ло­кал­не су­ко­бе у тач­ка­ма нај­ве­ће на­пе­то­сти. То је пре све­га Брч­ко, али се мо­же про­ши­ри­ти и на Ба­ња­лу­ку, јер ће му­сли­ма­ни би­ти ху­шка­ни на Ср­бе у Бо­сни. Циљ је ја­сан. Тре­ба из­ме­ни­ти век­тор раз­во­ја Ре­пу­бли­ ке Срп­ске и ње­ну ори­јен­та­ци­ју на Ср­би­ју и Ру­си­ју, и ус­по­ста­ви­ти ње­ну пот­пу­ну пот­чи­ње­ност За­па­ду. И ина­че се пла­ни­ра да Ре­пу­бли­ка Срп­ска бу­де ли­кви­ди­ра­на ру­ка­ма бо­сан­ских му­сли­ма­на, због че­га их са­да ху­шка­ју и за­ва­ђа­ју са Ср­би­ма на све­мо­гу­ће на­чи­не.

5

политика и друштво Раз­го­вор во­дио: Игор Гре­ков

На на­ша пи­та­ња о Сре­бре­ни­ци и гла­са­њу у Са­ве­т у без­бед­но­сти УН од­го­ва­ра др Пе­тар Ис­кен­де­ров, ста­ри­ји на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­ ту­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка.

У

че­му је био сми­сао опе­ра­ци­ је сна­га Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Сре­бре­ни­ци? Мо­же ли се ре­ ћи да су бо­сан­ски Ср­би би­ли при­ну­ђе­ни да ре­а­гу­ју на оно што су учи­ни­ли ју­ри­шни­ци На­ се­ра Ори­ћа?

Пе­тар Ис­кен­де­ров: Опе­ра­ци­ја ар­ми­је бо­ сан­ских Ср­ба под ко­ман­дом Рат­ка Мла­ди­ ћа, то­ком ко­је су они за­у­зе­ли Сре­бре­ни­ цу у ју­лу 1995. го­ди­не, има­ла је пре све­га вој­но­так­тич­ки ка­рак­тер. Вој­но­по­ли­тич­ко ру­ко­вод­ство Ре­пу­бли­ке Срп­ске по­се­до­ва­ ло је по­дат­ке да се свих шест „за­шти­ће­них зо­на“ УН (укљу­чу­ју­ћи и Сре­бре­ни­цу) ко­ ри­сте као ба­зе за до­ста­вља­ње на­о­ру­жа­ња ва­зду­шном ли­ни­јом за по­тре­бе је­ди­ни­ца му­сли­ман­ске ар­ми­је, као и у свој­ству њи­ хо­вих осло­на­ца и утвр­ђе­них под­руч­ја у по­за­ди­ни фрон­та ода­кле су вр­ши­ли на­па­ де на Ср­бе у окол­ним под­руч­ји­ма. Ма­те­ри­ја­ли ве­за­ни за зло­чи­не ко­је су по­

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

Сребреница: За уложила вето? ко­ри­шће­на као за­тво­ри. Та­ко­ђе су фак­ то­граф­ски де­таљ­но по­твр­ђе­на ру­ше­ња срп­ских се­ла у оп­шти­на­ма Бра­т у­нац и Сре­бре­ни­ца. На кра­ју су су­ди­је из­ве­ле за­кљу­чак по ко­ме се сма­тра да је до­ка­ за­но са­мо да оп­т у­же­ни ни­је „пред­у­зео неп­ход­не и од­го­вор­не ме­ре за спре­ча­ ва­ње уби­ја­ња“ и дру­гих зло­чи­на ко­је су чи­ни­ли ње­го­ви под­ре­ђе­ни. Због то­га је На­сер Орић 2006. го­ди­не осу­ђен на две го­ди­не за­тво­ра, ма­да је ту­жи­лац зах­те­вао ка­зну од 18 го­ди­на за­тво­ра. По­да­ци о срп­ским жр­тва­ма из 1994. и 1995. го­ди­не ни­с у до­ку­мен­то­ва­ни на сли­чан на­чин. Про­фе­сор Пен­сил­ва­ниј­ ског уни­вер­зи­те­та Едвард Хер­ман, ко­ји се ба­вио ра­том у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, твр­ди да је у ен­кла­ви Сре­бре­ни­ца од ма­ја 1992. до ју­ла 1995. го­ди­не пот­пу­но

Број­ку од 8.000 уби­је­них ци­ви­ла, ко­јом ба­ра­та­ју за­пад­ни ме­ди­ји и пу­бли­ци­сти, ни­је по­твр­дио ни­је­дан ме­ђу­на­род­ни суд или не­ки дру­ги од­го­ва­ра­ју­ћи ком­пе­тент­ни ор­ган чи­ни­ле је­ди­ни­це бив­шег ко­ман­дан­та сна­ га бо­сан­ских му­сли­ма­на На­се­ра Ори­ћа об­на­ро­до­ва­ни су 2003. го­ди­не у Ме­ђу­на­ род­ном кри­вич­ном три­бу­на­лу за бив­шу Ју­го­сла­ви­ју у Ха­гу. У оп­т у­жни­ци су на­ ве­де­не епи­зо­де ве­за­не за зло­чи­не про­тив Ср­ба у Бо­сни на под­руч­ју Сре­бре­ни­це, из­вр­ше­не 1992-1993. го­ди­не. У пре­до­че­ ним по­да­ци­ма по­ми­ње се број­ка од 3262 жи­те­ља срп­ске на­ци­о­нал­но­сти ко­ји су по­ би­је­ни 1992-1993. го­ди­не, а та­ко­ђе пре­ко 130 срп­ских се­ла уни­ште­них у оп­шти­на­ма Бра­т у­нац и Сре­бре­ни­ца. То­ком суд­ских рас­пра­ва са­слу­ша­но је 80 све­до­ка и про­ у­че­но го­то­во 1640 ма­те­ри­јал­них до­ка­за. Ме­ђу­тим, ис­тра­га про­тив Ори­ћа у ха­ шком три­бу­на­лу во­ђе­на је та­ко да су утвр­ђе­на име­на са­мо ше­сто­ри­це Ср­ба, му­че­них до смр­ти у ста­ни­ци ми­ли­ци­је и дру­гим ме­сти­ма Сре­бре­ни­це ко­ја су 6

уни­ште­но 150 срп­ских се­ла и уби­је­но укуп­но 2383 жи­те­ља срп­ске на­ци­о­нал­ но­сти, укљу­чу­ју­ћи же­не и де­цу. Пре­ма по­да­ци­ма бе­о­град­ског Ин­сти­т у­та за ис­ тра­жи­ва­ње стра­да­ња срп­ског на­ро­да у 20. ве­ку, на чи­та­вој те­ри­то­ри­ји оп­шти­не Сре­бре­ни­ца му­сли­ман­ске сна­ге су 19921995. го­ди­не по­би­ле 3262 жи­те­ља срп­ ске на­ци­о­нал­но­сти. Про­це­њу­је се да је у го­ди­на­ма ет­нич­ког и гра­ђан­ског ра­та у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни стра­да­ло укуп­но 22 хи­ља­де Ср­ба. Ка­кву уло­гу су од­и­гра­ли хо­ланд­ски ми­ ро­твор­ци? Да ли они за­и­ста ни­су из­ вр­ша­ва­ли сво­ју функ­ци­ју раз­два­ја­ња стра­на у кон­флик­ту? Мо­гу ли се срп­ке и му­сли­ман­ске жр­тве ме­ђу ци­ви­ли­ма при­пи­са­ти ми­ро­твор­ци­ма за­то што ни­ шта ни­су пред­у­зи­ма­ли да их за­шти­те?

П. И.: По­сто­ји суд­ска од­лу­ка ве­за­на за хо­ ланд­ске ми­ров­ња­ке ко­ји су има­ли овла­ шће­ње УН да обез­бе­ђу­ју Сре­бре­ни­цу. У ју­лу 2014. го­ди­не Вр­хов­ни суд Хо­лан­ди­је при­знао је да је та зе­мља од­го­вор­на за уби­ство бо­сан­ских му­сли­ма­на у Сре­бре­ ни­ци 1995. го­ди­не. До­ду­ше, у од­лу­ци се на­во­ди да је у пи­та­њу са­мо 300 жр­та­ва. Пре­ма од­лу­ци су­да, упра­во то­ли­ко му­ сли­ма­на су хо­ланд­ски ми­ро­твор­ци мо­гли спа­си­ти да их ни­с у пре­да­ли пред­став­ ни­ци­ма ар­ми­је Ср­ба у Бо­сни. Кон­ста­ та­ци­ја су­ди­је Вр­хов­ног су­да Хо­лан­ди­је Пе­те­ра Бло­ка гла­си: „Суд је до­нео од­лу­ку да др­жа­ва Хо­лан­ди­ја сно­си од­го­вор­ност за је­дан аспект дра­ме ко­ја се до­го­ди­ла у Сре­бре­ни­ци. То је де­пор­та­ци­ја око 300 му­шка­ра­ца из ба­зе у По­то­ча­ри­ма. То је би­ло не­за­ко­ни­то јер је у тре­нут­ку сла­ња му­шка­ра­ца хо­ланд­ски кон­тин­гент знао, или је мо­рао зна­ти за ге­но­цид и за ве­ли­ки ри­зик да ти му­шкар­ци бу­ду по­би­је­ни“. Ко­ман­дант кон­тин­ген­та, пу­ков­ник То­мас Ка­ре­манс, твр­ди да ни­је прет­по­ста­вљао мо­гућ­ност об­ра­чу­на са му­сли­ма­ни­ма. Ра­ни­је, 2002. го­ди­не, Хо­ланд­ски цен­тар за вој­ну до­ку­мен­та­ци­ју об­на­ро­до­вао је соп­ стве­ни из­ве­штај о до­га­ђа­ји­ма у Сре­бре­ни­ ци. У до­ку­мен­т у се го­во­ри о „де­ли­мич­ној од­го­вор­но­сти“ хо­ланд­ског кон­тин­ген­та за смрт му­сли­ма­на у Сре­бре­ни­ци. Нај­ве­ћа кри­ви­ца хо­ланд­ских ми­ров­ња­ ка је у то­ме што ни­с у би­ли спо­соб­ни да раз­дво­је стра­не у кон­флик­т у. По­ред то­га у пе­ри­о­ду пре ју­ла 1995. го­ди­не они ни­ су спре­чи­ли ни пре­ба­ци­ва­ње оруж­ја за бо­сан­ске му­сли­ма­не у Сре­бре­ни­цу. Хо­ ланд­ски цен­тар за вој­ну до­ку­мен­та­ци­ју у сво­ме из­ве­шта­ју кон­ста­т у­је: „При­вид­ на де­ми­ли­та­ри­за­ци­ја ен­кла­ве у прак­си је би­ла мр­тво сло­во на па­пи­ру. Бо­сан­ска ар­ми­ја је све­сно спро­во­ди­ла стра­те­ги­ју огра­ни­че­них вој­них на­па­да ра­ди од­вла­че­ ња па­жње и ве­зи­ва­ња ре­ла­тив­но ве­ли­ког де­ла ар­ми­је бо­сан­ских Ср­ба са ци­љем да се осу­је­ти ње­но пот­пу­но пре­ба­ци­ва­ње у зо­ну глав­них бор­бе­них деј­ста­ва око

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

ФО­ТО­: EPA

ашто је Русија ?

Са­ра­је­ва. То је та­ко­ђе ра­ђе­но из ен­кла­ве Сре­бре­ни­ца. Сна­ге ар­ми­је Бо­сне и Хер­ це­го­ви­не ни­с у се уз­др­жа­ва­ле од на­ру­ша­ ва­ња свих пра­ви­ла у су­ко­би­ма са ар­ми­јом Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Они су про­во­ци­ра­ли бо­сан­ске Ср­бе да отво­ре ва­тру, а за­тим су се скла­ња­ли под за­шти­т у хо­ланд­ског ба­та­љо­на ко­ји је ри­зи­ко­вао да се на­ђе из­ ме­ђу две ва­тре“. Па ипак, у ве­зи са тим чи­ње­ни­ца­ма ни­ су до­не­те од­го­ва­ра­ју­ће од­лу­ке на ни­воу УН или на­ци­о­нал­них ју­рис­дик­ци­ја, а услов­на од­го­вор­ност је пре­ба­че­на на Ор­ га­ни­за­ци­ју ује­ди­ње­них на­ци­ја ко­ја ни­је ми­ров­ним сна­га­ма да­ла од­го­ва­ра­ју­ћи ман­дат за спро­во­ђе­ње вој­них опе­ра­ци­ја. Да ли је број­ка од 8.000 му­сли­ман­ских му­шка­ра­ца и де­ча­ка по­би­је­них у Сре­ бре­ни­ци ре­ал­на? Да ли су то би­ли вој­ ни­ци са оруж­јем у ру­ка­ма или не­на­о­ру­ жа­ни ци­ви­ли? И у ка­квим окол­но­сти­ма су из­ги­ну­ли?

П. И.: Си­т у­а­ци­ја је крај­ње за­мр­ше­на. Пре­ма вој­ним из­во­ри­ма, у то­ку пе­то­ днев­них јул­ских бор­би за Сре­бре­ни­цу 1995. го­ди­не по­ги­ну­ло је 1500 му­сли­ман­ ских вој­ни­ка. Број­ку од 8.000 уби­је­них ци­ви­ла, ко­јом ба­ра­та­ју за­пад­ни ме­ди­ји и пу­бли­ци­сти, ни­је по­твр­дио ни­је­дан ме­ђу­на­род­ни суд или не­ки дру­ги од­го­

ва­ра­ју­ћи ком­пе­тент­ни ор­ган. Екс­пер­ти Ха­шког три­бу­на­ла су у ве­зи са ис­тра­гом до­га­ђа­ја у Сре­бре­ни­ци екс­ху­ми­ра­ли укуп­но 1923 те­ла. Суд­ско-ме­ди­цин­ска до­ку­мен­та­ци­ја Три­бу­на­ла го­во­ри о 3568 „слу­ча­је­ва“. Ме­ђу­тим, тер­мин „слу­чај“ се при­ме­њу­је и за не­пот­пу­не по­смрт­не остат­ке и за са­мо је­дан фраг­мент те­ла. По­ред то­га, у огром­ној ве­ћи­ни слу­ча­је­ва Три­бу­нал ни­је мо­гао да уста­но­ви узрок смр­ти. У от­ко­па­ним гроб­ни­ца­ма про­на­ ђе­на су 442 те­ла са по­ве­зи­ма на очи­ма и/или са ве­за­ним ру­ка­ма, а та­ко­ђе 505 те­ла са тра­го­ви­ма ра­ња­ва­ња мет­ком, што мо­же ука­зи­ва­ти ка­ко на стре­ља­ње, та­ко и на смрт то­ком бор­бе­них деј­ста­ва. Од гра­на­та, ми­на, шрап­не­ла и то­ме слич­но по­ги­ну­ло је 627 љу­ди, што зна­чи да си­

„Те­ма Сре­бре­ни­це“ да­је мо­гућ­ност За­па­ду да са­мо­стал­но и про­из­вољ­но до­би­је „ли­цен­цу“ за јед­но­стра­ну ак­ци­ју на дру­гим под­руч­ји­ма у све­ту

гур­но ни­с у стре­ља­ни. У 1583 суд­ско-ме­ ди­цин­ска са­оп­ште­ња (слу­ча­ја) го­во­ри се о све­га не­ко­ли­ко ко­сти­ју. У овој по­след­ њој ка­те­го­ри­ји екс­пер­ти Три­бу­на­ла за суд­ску ме­ди­ци­ну у 92,4% слу­ча­је­ва ни­с у мо­гли да уста­но­ве узрок смр­ти. Бо­сан­ска Фе­де­рал­на ко­ми­си­ја за осо­бе не­ста­ле то­ком ра­та у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ ни ре­ги­стро­ва­ла је 8200 жр­та­ва. На спо­ мен-ка­ме­ну Ме­мо­ри­јал­ног цен­тра у По­ то­ча­ри­ма на­ве­де­на је број­ка „8372“, али то је број „не­ста­лих без тра­га“. По­да­ци Ме­мо­ри­јал­ног цен­тра у овом тре­нут­ку по­ка­зу­ју да је у По­то­ча­ри­ма са­хра­ње­но укуп­но 5137 љу­ди. А са­да не­што о вој­ним гу­би­ци­ма му­ сли­ман­ске ар­ми­је. Пре­ма све­до­че­њи­ма на­чал­ни­ка Ге­не­рал­шта­ба ар­ми­је Бо­сне и Хер­це­го­ви­не Ен­ве­ра Ха­џи­ха­са­но­ви­ћа, при­ли­ком од­сту­па­ња му­сли­ман­ске на­о­ ру­жа­не ко­ло­не 28. ди­ви­зи­је из Сре­бре­ ни­це у Ту­злу по­ги­ну­ло је 2628 вој­ни­ка и офи­ци­ра. Слич­не број­ке са­др­жи и из­ ве­штај ру­ко­вод­ства ми­ров­них сна­га УН раз­ме­ште­них у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, са­ста­вљен 17. ју­ла 1995. го­ди­не. Ње­го­ви ауто­ри су про­це­ни­ли да је у ко­ло­ни из­ ги­ну­ло укуп­но 3000 љу­ди. Швед­ски ди­ пло­ма­та Карл Билт, ко­ји је сво­је­вре­ме­но био Ви­со­ки пред­став­ник ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, у сво­ јим ме­мо­а­ри­ма је пи­сао о 4000 му­сли­ ман­ских вој­ни­ка по­ги­ну­лих при­ли­ком по­вла­че­ња из Сре­бре­ни­це. У срп­ским ме­ди­ји­ма су са­да об­ја­вље­ни по­да­ци о по­смрт­ним оста­ци­ма 2300 му­сли­ма­на (укљу­чу­ју­ћи и вој­ни­ке) про­на­ђе­них код Сре­бре­ни­це, и ти по­да­ци се очи­глед­но за­сни­ва­ју на овим и слич­ним ме­ђу­на­ род­ним све­до­чан­стви­ма и до­ку­мен­ти­ ма ко­ји не да­ју осно­ва да се го­во­ри о „ге­но­ци­ду“. За­што САД, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и оста­ли „на­ши за­пад­ни парт­не­ри“ ин­си­сти­ра­ју на фор­му­ла­ци­ји „ге­но­цид“, ка­да се он не мо­же по­ре­ди­ти са хо­ло­ка­у­стом, ис­ тре­бље­њем Јер­ме­на, или Ру­ан­дом, па чак ни са Ви­јет­на­мом?

П. И.: Фор­му­ла­ци­ја „ге­но­цид“ у по­гле­ду Сре­бре­ни­це за За­пад има са­свим кон­кре­ тан ге­о­по­ли­тич­ки зна­чај. Пре све­га, она му омо­гу­ћа­ва да по­ста­ви пи­та­ње де­мон­ та­же Ре­пу­бли­ке Срп­ске као про­из­во­да вој­них зло­чи­на и зло­чи­на про­тив чо­веч­ но­сти. Ме­ђу­тим, нај­ва­жни­ји циљ је да се ство­ри ме­ђу­на­род­но-прав­на осно­ва за ору­жа­ну ин­тер­вен­ци­ју у дру­гим стра­те­ шки ва­жним под­руч­ји­ма у све­т у.

7

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

Ру­си­ја је сма­тра­ла да је нео­п­ход­но по­др­жа­ти Ре­пу­бли­ку Срп­ску, Ср­би­ју и Ср­бе ко­ји у по­след­ње вре­ме тр­пе све ве­ћи при­ти­сак За­па­да. Реч је о од­го­ва­ра­ју­ћем сиг­на­лу ко­ји на пра­ви на­чин тре­ба да схва­те мно­ги, из­ме­ђу оста­лих и вла­сти у Ср­би­ји. „Траг Сре­бре­ни­це“ у де­ло­ва­њу За­па­да ви­ди се на чи­та­вом про­сто­ру Бал­ка­на, у Се­вер­ној Афри­ци, на Бли­ском и Сред­ њем ис­то­ку и на пост­со­вјет­ском про­ сто­ру по­чев од кра­ја 1990-их го­ди­на. То при­зна­ју и са­ми за­пад­ни екс­пер­ти. Ка­ко ука­зу­је аустра­лиј­ски по­ли­ти­ко­лог Га­ли Ха­сан, на Бал­ка­ну се Сре­бре­ни­ца ко­ри­ сти ка­ко би „САД има­ле ’ху­ма­ни­тар­ни’ по­вод да де­мо­ни­зу­ју Ср­бе и обез­бе­де по­ др­шку ко­ју ће јав­но мње­ње пру­жи­ти вој­ ној ин­тер­вен­ци­ји у ре­ги­о­ну“. На дру­гим под­руч­ји­ма у све­т у „те­ма Сре­бре­ни­це“ да­је мо­гућ­ност За­па­ду да са­мо­стал­но и про­из­вољ­но до­би­је „ли­цен­цу“ за јед­но­ стра­ну ак­ци­ју. По­зна­то је да се бив­ши ми­ни­стар спољ­ них по­сло­ва Ве­ли­ке Бри­та­ни­је Џек Строу по­звао на „слу­чај Сре­бре­ни­це“ ка­ко би обра­зло­жио ме­ша­ње НА­ТО-а

у кон­фликт у Ма­ке­до­ни­ји 2001. го­ди­ не на стра­ни ло­кал­них ал­бан­ских екс­ тре­ми­ста. А са­да­шња кан­ди­дат­ки­ња за пред­сед­ни­ка САД, Хи­ла­ри Клин­тон, још док је би­ла аме­рич­ки др­жав­ни се­кре­тар обра­зло­жи­ла је ин­тер­вен­ци­ју За­па­да у Ли­би­ји ти­ме што свет не тре­ба да че­ка „да се до­го­ди још јед­на Сре­бре­ни­ца у Бен­га­зи­ју“. Сла­же­те ли се са ста­вом Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва РФ или сма­тра­те да ру­ска стра­на има не­ке сла­бе тач­ке? За­што се Ру­си­ја упу­сти­ла у још је­дан „вред­но­сно-исто­риј­ски“ кон­фликт са За­па­дом?

П. И.: Мо­ти­ви са­да­шњег гла­са­ња Ру­си­је о ре­зо­лу­ци­ји ве­за­ној за Сре­бре­ни­цу у Са­ве­т у без­бед­но­сти УН усло­вље­ни су не­ко­ли­ци­ном фак­то­ра. Пр­во, Мо­сква

по­твр­ђу­је свој не­га­ти­ван став пре­ма де­ло­ва­њу Ха­шког три­бу­на­ла ко­ји ни­је спро­вео све­стра­ну и објек­тив­ну ис­тра­гу до­га­ђа­ја на под­руч­ју Сре­бре­ни­це 19921995. го­ди­не, али је нео­сно­ва­но оква­ли­ фи­ко­вао де­ло­ва­ње ар­ми­је Ср­ба у Бо­сни као „ге­но­цид“. Дру­го, Ру­си­ја сма­тра да је за Бо­сну и Хер­ це­го­ви­ну, Бал­кан и це­лу Евро­пу крај­ње опа­сно до­но­ше­ње од­лу­ка за­сно­ва­них на прин­ци­пу ко­лек­тив­не од­го­вор­но­сти чи­ та­вих на­ро­да, што се по­ку­ша­ва ка­да је реч о Ре­пу­бли­ци Срп­ској и ње­ном вој­ но­по­ли­тич­ком ру­ко­вод­ству. Зло­чи­не у бо­сан­ском ра­т у чи­ни­ле су све стра­не и због то­га сва­ка од­лу­ка УН тре­ба да бу­де крај­ње из­ба­лан­си­ра­на, та­ко да се не мо­ же ис­ко­ри­сти­ти и про­т у­ма­чи­ти у ци­љу рас­пи­ри­ва­ња ет­нич­ке мр­жње, и уто­ли­ ко пре у ци­љу де­мон­та­же по­је­ди­них др­ жав­но-ад­ми­ни­стра­тив­них кон­струк­ци­ја (у овом слу­ча­ју Ре­пу­бли­ке Срп­ске). И тре­ће, Ру­си­ја је сма­тра­ла да је нео­п­ход­ но по­др­жа­ти Ре­пу­бли­ку Срп­ску, Ср­би­ју и Ср­бе ко­ји у по­след­ње вре­ме тр­пе све ве­ћи при­ти­сак За­па­да. Реч је о од­го­ва­ра­ ју­ћем сиг­на­лу ко­ји на пра­ви на­чин тре­ба да схва­те мно­ги, из­ме­ђу оста­лих и вла­ сти у Ср­би­ји.

Гу­ско­ва: Гла­са­ње о Сре­бре­ни­ци – ве­ли­ки успех ру­ске ди­пло­ма­ти­је Аутор: Рос­сия се­год­ня

За­вр­ша­ва­мо наш пре­глед ста­во­ва ру­ских екс­пе­ра­та-бал­ка­но­ло­га и пред­ста­вља­мо ода­бра­не фраг­мен­ те из­ла­га­ња док­то­ра исто­риј­ских на­у­ка Је­ле­не Гу­ско­ве, ру­ко­во­ди­о­ца Цен­тра за про­у­ча­ва­ње са­вре­ме­не бал­кан­ске кри­зе при Ин­сти­т у­т у за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка.

Р

ос­сия се­год­ня: Шта се до­го­ ди­ло у Сре­бре­ни­ци пре два­ де­сет го­ди­на? Ка­ко мо­же­те ока­рак­те­ри­са­ти став Ру­си­је по том пи­та­њу?

Је­ле­на Гу­ско­ва: О Сре­бр­ни­ци се ма­ло зна, јер да­нас За­пад ко­ри­сти тај про­блем за сво­је по­ли­тич­ке спе­ку­ла­ци­је. Ср­би су уву­че­ни у све то, и са­да мо­ра­ју да 8

се из­ви­ња­ва­ју за оно што ни­с у учи­ни­ли. Ни­ко не по­ку­ша­ва да опо­врг­не или про­ве­ ри му­сли­ман­ску вер­зи­ју до­га­ђа­ја у Сре­бре­ ни­ци, сви је при­хва­та­ју као ак­си­ом. Због то­га се став ко­ји је Ру­си­ја из­не­ла у Са­ве­ ту без­бед­но­сти мо­же ока­рак­те­ри­са­ти као ве­ли­ки успех ру­ске ди­пло­ма­ти­је, са јед­не стра­не, а са дру­ге стра­не тај став је од­раз по­ку­ша­ја да се скре­не па­жња на ме­ђу­на­ род­но пра­во и да Ру­си­ја по­ста­не фак­тор објек­тив­но­сти у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма. Мно­ги уоп­ште не­ма­ју ја­сну пред­ста­ву о оно­ме што се до­го­ди­ло у Сре­бре­ни­ци. Ту се не мо­же го­во­ри­ти о ге­но­ци­ду. То ни­је при­мер уни­ште­ња јед­ног на­ро­да у окви­ру јед­не др­жа­ве. Та­кве чист­ке су вр­ ше­не про­тив Ср­ба у Хр­ват­ској и Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Сре­бре­ни­ца не­ма са тим ни­ка­кве ве­зе. Са­да се по­ја­вљу­ју но­ви до­ку­мен­ти ко­ је ис­тра­жу­је и об­ја­вљу­је наш Цен­тар за

про­у­ча­ва­ње са­вре­ме­не бал­кан­ске кри­зе. На­ве­шћу вам не­ко­ли­ко при­ме­ра. Ре­ци­ мо, Бе­ло­ру­си­ја је 2012. го­ди­не да­ла по­ ли­тич­ки азил ма­јо­ру фран­цу­ске оба­ве­ штај­не слу­жбе ко­ји је по­ка­зао до­ку­мен­те о до­га­ђа­ји­ма у Сре­бре­ни­ци. Пре­ма тим до­ку­мен­ти­ма, уби­ства у Сре­бре­ни­ци су при­пре­ма­ле оба­ве­штај­не слу­жбе САД, Ен­гле­ске и Фран­цу­ске, ко­ри­сте­ћи на­јам­ ни­ке за ко­је ко­ман­да ар­ми­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске ни­је зна­ла. Аме­ри­ка­нац Џон Шин­длер на­пи­сао је књи­гу где по­ка­зу­је да је Са­ра­је­во под­мет­ну­ло Сре­бре­ни­цу ка­ко би се све­т у при­ка­за­ла сли­ка о тра­ ге­ди­ји за ко­ју су кри­ви Ср­би. Мно­ги ис­ тра­жи­ва­чи су обра­ти­ли па­жњу на ве­о­ма за­ни­мљи­ву епи­зо­ду из те књи­ге, ка­да је Али­ја Изет­бе­го­вић ре­као ру­ко­вод­ству Сре­бре­ни­це: „Зна­те, ме­ни је Клин­тон у апри­лу 1993. пред­ла­гао да чет­нич­ке сна­ге уђу у Сре­бре­ни­цу и по­ко­љу 5000 му­сли­

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

ни­је про­шао упра­во због ста­ва Ру­си­је, и та­да је За­пад по­чео да за­о­би­ла­зи Са­ вет без­бед­но­сти УН и да ре­а­ли­зу­је тај план под дру­гим на­зи­вом. Тај план се још увек ре­а­ли­зу­је. Због то­га сам убе­ ђе­на да се За­пад ни са­да не­ће на то­ме за­у­ста­ви­ти. По­сто­ји вер­зи­ја да је по­ку­шај усва­ја­ња те ре­зо­лу­ци­је за­пра­во ди­рек­тан при­ти­ сак на Ми­ло­ра­да До­ди­ка, ко­ји се у из­ бо­ру из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да су­ви­ше окре­ће Ис­то­ку.

- На­ја­вље­на ре­зо­лу­ци­ја је нај­ви­ше за­бри­ ну­ла Ре­пу­бли­ку Срп­ску. Ако се при­зна да

Хо­ће ли се Ру­си­ја и да­ље до­ след­но др­жа­ти свог ста­ва у УН?

- Ре­ше­ње бал­кан­ског пи­та­ња умно­го­ме за­ви­си од Ру­си­је. Ру­си­ја је од 1990. до 2007. го­ ди­не би­ла не­у ­трал­на, и тек од 2007. се ак­тив­но укљу­чи­ла са сво­јим ста­ вом у пи­та­ња на Бал­ка­ну, кон­крет­но у пи­та­ње Ко­со­ва. Ру­си­ја још увек го­во­ри „не“ не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва. Од 2007. го­ ди­не Ру­си­ја ве­о­ма озбиљ­но при­сту­па бал­кан­ском пи­та­њу. Због то­га сам ве­ ли­ки оп­ти­ми­ста ка­да је реч о пер­спек­ ти­ва­ма по том пи­та­њу, и сма­трам да без Ру­си­је то пи­та­ње не мо­же би­ти ре­ше­но. Ве­ру­јем да ће сло­вен­ски на­ро­ди на Бал­ ка­ну и Ру­си­ја по­ста­ти она сна­га ко­ја ће за­по­че­ти пре­у­ре­ђи­ва­ње све­та у по­зи­ тив­ном прав­цу. Под­се­ћам да је 2007. го­ди­не би­ло и гла­ са­ње о не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва. Био је пред­ста­вљен Ах­ти­са­ри­јев план, ко­ји је фак­тич­ки да­вао не­за­ви­сност Ко­со­ву. Он

ко­ји не се­ди на две сто­ли­це, због че­га је За­пад ве­о­ма за­бри­нут. Већ је би­ло не­ко­ ли­ко атен­та­та на ње­га, а за­пад­ни ме­ди­ји га на сав глас кри­ти­ку­ју. Не­дав­но сте се вра­ти­ли са Бал­ка­на и об­ја­ви­ли сте се­ри­ју чла­на­ка о си­ту­а­ ци­ји у том ре­ги­о­ну, на при­мер чла­нак „’Ислам­ска др­жа­ва’ на Бал­ка­ну“. По­ сто­ји ли ве­за из­ме­ђу до­га­ђа­ја 90-их го­ди­на и ово­га што се са­да де­ша­ва?

- По­ку­шај ства­ра­ња му­сли­ман­ске др­жа­ве на Бал­ка­ну и ње­ног да­љег ши­ре­ња био је очи­гле­дан још 1992. го­ди­не. Да­нас, ако до­ђе­те на Бал­кан, ужа­сну­ће­те се ка­да ви­ди­те шта се де­ша­ва. На­ши ме­ди­ји не го­во­ре о то­ме да је Бал­кан за­пљу­сну­ла ла­ви­на из­ бе­гли­ца из Ира­ка, Ав­га­ни­ста­ на и Си­ри­је. Они до­ла­зе пре­ко Тур­ске, Грч­ ке и Ма­ке­до­ни­је, де­ли­мич­но и та­мо оста­ју, и на­ста­вља­ју пре­ ко Ср­би­је и Ма­ђар­ске, то­бо­же у Евро­пу. Ме­ђу­тим, Ма­ђар­ска је за­тво­ри­ла сво­ју гра­ни­цу, та­ ко да они оста­ју у Ср­би­ји. Већ их има око 70.000 и при­лич­но су рав­но­мер­но рас­по­ре­ђе­ни по Ср­би­ји, Ма­ке­до­ни­ји и Бо­ сни и Хер­це­го­ви­ни. Срп­ска вла­да је ве­о­ма ло­јал­на пре­ма њи­ма, сма­тра сво­јом ду­жно­шћу да их хра­ни, оде­ва и рас­по­ре­ђу­је у спе­ци­ јал­не цен­тре. Ка­да се да­нас про­ше­та­те по Бе­о­гра­ду и дру­гим гра­до­ви­ма, ви­де­ће­те да ме­ђу­тим „из­бе­гли­ца­ма“ има пре­ко 70% му­шка­ра­ца без по­ро­ди­ца, ста­рих до 27 го­ ди­на и спорт­ски гра­ђе­них. Увек се кре­ћу у трој­ка­ма и не го­во­ре срп­ски. Та си­т у­а­ци­ја је ве­о­ма опа­сна, с об­зи­ром на оно што се де­ша­ва у Ма­ке­до­ни­ји, у Пре­шев­ској до­ ли­ни и Сан­џа­ку. Ак­ти­ви­ра­ју се ко­сов­ски Ал­бан­ци, ко­ји пре­ла­зе гра­ни­цу пре­ма Ма­ ке­до­ни­ји и ју­гу Ср­би­је. Вла­сти Ал­ба­ни­је, ко­је ни­ка­да ни­с у из­ра­жа­ва­ле по­др­шку ко­сов­ском по­кре­т у, да­нас већ зва­нич­но по­др­жа­ва­ју ује­ди­ње­ње свих те­ри­то­ри­ја са ал­бан­ским ста­нов­ни­штвом. Ако до­ђе, на при­мер, до су­ко­ба у Ма­ке­до­ни­ји, Ал­бан­ ци на Ко­со­ву ће по­др­жа­ти сво­ју бра­ћу и жа­ри­ште ће се про­ши­ри­ти и на југ Ср­би­ је. Ако се ор­га­ни­зу­је про­во­ка­ци­ја и из­ги­ ну ци­ви­ли, он­да ће ове „из­бе­гли­це“ ко­је су рас­по­ре­ђе­не по Ср­би­ји та­ко­ђе узе­ти оруж­је у ру­ке. То је ве­о­ма опа­сна тен­ден­ ци­ја, њу ни­је мо­гу­ће иг­но­ри­са­ти, њо­ме се тре­ба по­за­ба­ви­ти. Ру­си­ја мо­ра да обра­ти ве­ли­ку па­жњу на те тен­ден­ци­је. ФО­ТО­: GETTY IMA­GES

ма­на, и по­сле то­га ће би­ти вој­на ин­тер­ вен­ци­ја и не­за­ви­сна му­сли­ман­ска др­жа­ ва“. Та­квих по­да­та­ка има ве­о­ма мно­го. Му­сли­ма­ни су 2000. го­ди­не от­кри­ли ве­ ли­ки ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс на пред­лог ви­со­ког пред­став­ни­ка за Бо­сну и Хер­ це­го­ви­ну Вол­фган­га Пе­три­ча. Тај ком­ плекс гроб­ни­ца је на­пра­вљен за оне ко­ји су по­би­је­ни у Сре­бре­ни­ци, али већ то­ком пр­ве го­ди­не број до­ве­зе­них те­ла био је то­ли­ко ма­ли да ни­је оста­вљао на­ро­чит ути­сак. Они чак ни да­нас не мо­гу да до­ђу до број­ке од 8.000. Са­да се зна да су та­мо по­диг­ну­ти спо­ме­ни­ци жи­вим љу­ди­ма, као и они­ма ко­ји су по­ги­ну­ли по­сле 1995. го­ди­не, па чак и по­је­ди­ним Ср­ би­ма. Тај ком­плекс је сим­бол ко­ји су ство­ри­ли му­сли­ма­ни ка­ко би их цео свет по­др­жао. Сма­трам да је нео­п­ход­но фор­ ми­ра­ти ме­ђу­на­род­ну гру­пу за спро­во­ђе­ње ис­тра­ге, ко­ја би ста­ви­ла тач­ку на пи­та­ње Сре­бре­ни­це.

је у Сре­бре­ни­ци из­вр­шен ге­но­цид, то се он­да мо­же про­ши­ри­ти на мно­ге до­га­ђа­је у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Та­ко по­сто­ји опа­сност да За­пад до­ве­де у пи­та­ње и сāмо по­сто­ја­ње Ре­пу­бли­ке Срп­ске, и да по­кре­не пи­та­ње ре­ви­ди­ра­ња Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма. Од 1995. до 2009. го­ди­не Ре­пу­бли­ка Срп­ска је пре­да­ла Са­ ра­је­ву око 68 сво­јих пу­но­моћ­ја. Цен­тра­ ли­за­ци­ја је тра­ја­ла до 2007. го­ди­не, ка­да је Ми­ло­рад До­дик ста­вио тач­ку на тај про­цес. Чим су се у ме­ди­ји­ма по­ја­ви­ле ин­фор­ма­ци­је о при­пре­ми ре­зо­лу­ци­је, До­дик је пр­ви до­пу­то­вао у Мо­скву. Цен­ тар от­по­ра За­па­ду на Бал­ка­ну са­да су, по мом ми­шље­њу, Ба­ња­лу­ка и Ми­ло­рад До­ дик. Он је је­ди­ни по­ли­ти­чар на Бал­ка­ну

Ре­ше­ње бал­кан­ског пи­та­ња умно­го­ме за­ви­си од Ру­си­је. Ру­си­ја је од 1990. до 2007. го­ди­не би­ла не­у­трал­на, и тек од 2007. се ак­тив­но укљу­чи­ла са сво­јим ста­вом у пи­та­ња на Бал­ка­ну, кон­крет­но у пи­та­ње Ко­со­ва. Ру­си­ја још увек го­во­ри „не“ не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва.

9

погледи

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

Пи­ше: Фјо­дор Лу­кја­нов

ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА: АЛЕК­СЕЈ ИОРШ

Ста­ње са­вре­ме­не ди­пло­ма­ти­је огле­ да се у нај­ва­жни­јим до­га­ђа­ји­ма ове по­ли­тич­ке се­зо­не – у мин­ском пре­го­ва­рач­ком про­це­с у, успо­ну „Ислам­ске др­жа­ве“, за­о­штра­ва­њу грч­ке кри­зе и успе­шном окон­ча­њу пре­го­во­ра о иран­ском ну­кле­ар­ном про­гра­му. По­ред то­га, све је ве­ћа не­ си­гур­ност у по­гле­ду бу­дућ­но­сти и све че­шћи су раз­го­во­ри о пред­сто­ је­ћем ве­ли­ком ра­т у.

Свет је сту­пио у фа­зу не­си­гур­но­сти

К

а­да је у пи­та­њу по­ли­ти­ка, не мо­же се го­во­ри­ти о лет­њем за­ тиш­ју. Па ипак, бли­жи се ав­ густ и ор­га­ни­зо­ва­на по­ли­тич­ ка ак­тив­ност је­ња­ва. Са чи­ме ме­ђу­на­род­на по­ли­ти­ка од­ла­зи на услов­ни од­мор до је­се­ни? Нај­ва­жни­ји до­га­ђа­ји про­те­кле се­зо­не су мин­ски пре­го­ва­рач­ки про­цес, успон екс­тре­ми­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је „Ислам­ска др­жа­ва“, за­о­штра­ва­ње грч­ке ду­жнич­ке кри­зе и успе­шно окон­ча­ње пре­го­во­ра о иран­ском ну­кле­ар­ном про­гра­му. Сва­ка од ових по­ја­ва има соп­стве­ну „увер­ти­ру“ и ло­ги­ку, али све оне за­јед­но узе­те чи­не вр­ло це­ло­ви­т у сли­ку гло­бал­не по­ли­ти­ ке. Укра­ји­на, Грч­ка и Иран су три ли­ца са­вре­ме­не ди­пло­ма­ти­је. Мин­ски про­цес је при­мер по­ку­ша­ја да се по­след­њим сна­га­ма за­у­ста­ви ве­ли­ко кр­ во­про­ли­ће у си­т у­а­ци­ји ка­да ни­је пот­пу­но ја­сно ни ко су уче­сни­ци кон­флик­та, ни ко­ ји су им ко­нач­ни ци­ље­ви. На­по­ри пре­го­ ва­ра­ча су усме­ре­ни на де­фи­ни­са­ње та­квих фор­му­ла­ци­ја ко­је би омо­гу­ћи­ле ми­ни­мал­ ну кон­крет­ност, јер ни­ко не же­ли да пре­ у­зме ја­сне и пре­ци­зно пот­пи­са­не оба­ве­зе. Суд­би­на спо­ра­зу­ма је вр­ло ка­рак­те­ри­ стич­на: не во­ди се спор чак ни око то­га ко ће га ис­пу­ња­ва­ти, не­го шта се под­ра­ зу­ме­ва под ње­го­вим ис­пу­ња­ва­њем. При то­ме, сви као ман­тру по­на­вља­ју тврд­њу да не по­сто­ји ал­тер­на­ти­ва за Мин­ски спо­ра­зум, и то је исти­на. Пре­кид ве­ли­ког ра­та је сâм по се­би до­стиг­ну­ће, а ус­по­ста­ вља­ње ста­бил­ног ми­ра из­гле­да да уоп­ште ни­је ни мо­гу­ће. Ја­сно је да је си­т у­а­ци­ја опа­сна и „за­па­љи­ва“, али она илу­стру­је

10

јед­ну да­на­шњу исти­ну – да у све­т у ко­ји се на­ла­зи у пре­ла­зном ста­њу (и не зна се у шта пре­ла­зи) по­сто­је про­бле­ми, и да су ти про­бле­ми не­ре­ши­ви. Нај­ви­ше што се мо­же по­сти­ћи је­сте по­ку­шај да се њи­хо­ве по­сле­ди­це ми­ни­ма­ли­зу­ју. У том кон­тек­сту, иран­ски пре­го­во­ри пред­ста­вља­ју све­тли­ју стра­ну да­на­шње си­т у­а­ци­је. Они су тра­ја­ли то­ли­ко ду­го јер су Те­хе­ран и Ва­шинг­тон, као глав­ни уче­сни­ци, те­жи­ли да про­пи­шу бу­квал­но сва­ки ко­рак, и то што је мо­гу­ће кон­крет­ ни­је, ка­ко би се из­бе­гла мо­гућ­ност дво­ја­ ког ту­ма­че­ња. Та­кав при­ступ је усло­вљен пот­пу­ним не­по­ве­ре­њем ко­је вла­да из­ме­ђу њих. Ту не­ма ме­ста ни за ка­кве џен­тлмен­ ске спо­ра­зу­ме, све мо­ра да бу­де уне­то у за­пи­сник, а ме­ха­ни­зми кон­тро­ле мо­ра­ју би­ти уна­пред од­ре­ђе­ни. Са­мо у том слу­ ча­ју по­сто­ји шан­са да се спо­ра­зум ис­пу­ ни, а са­да­шњи до­го­вор ули­ва та­кву на­ду. Же­нев­ско-беч­ки пре­го­ва­рач­ки про­цес (за раз­ли­ку од мин­ског) по­ка­зао је да стра­не тач­но зна­ју шта же­ле, а у та­квим окол­но­сти­ма мо­же се по­сти­ћи мно­го то­ га. Ја­сно је да са­да има ви­ше по­ли­тич­ ке во­ље због оп­штег ста­ња на Бли­ском ис­то­ку, ко­ји се рас­па­да на де­ло­ве, што мно­ге при­мо­ра­ва да од­у­ста­ну од ра­ни­ јих огра­ни­че­ња и да тра­же но­ве об­ли­ке по­ли­тич­ког пре­жи­вља­ва­ња. Грч­ка је друк­чи­ја ва­ри­јан­та. По­сле по­ стиг­ну­тог „ком­про­ми­са“ сви­ма је остао го­рак укус у усти­ма и осе­ћај да ни­шта ни­је ре­ше­но, не­го је са­мо из­вр­ше­но на­ си­ље. Са јед­не стра­не, одав­но је ја­сно да у евро­зо­ни тре­ба за­ве­сти ред, а ако за то не по­сто­ји спон­та­ни кон­сен­зус, он­да је по­

тре­бан ли­дер ко­ји има ја­ку во­љу. Тај ли­дер је очи­глед­но Не­мач­ка – нај­моћ­ни­ја зе­мља Европ­ске уни­је. Са дру­ге стра­не, сви су се упла­ши­ли ка­да је та во­ља ис­пу­ње­на, а што је нај­ва­жни­је, по­ста­ви­ло се пи­та­ње зна ли ли­дер шта му је чи­ни­ти. Би­ло ка­ко би­ ло, кри­за евро­зо­не по­ка­за­ла је тре­ћи тип пре­го­ва­рач­ког при­сту­па – дик­тат нај­ја­чег, ко­ји јед­ни при­хва­та­ју до­бро­вољ­но и ра­до, а дру­ги са стра­хом и сум­њом. Успех екс­тре­ми­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је „Ислам­ска др­жа­ва“ че­твр­ти је нај­ва­жни­ ји до­га­ђај про­те­кле се­зо­не. Он де­ли­мич­ но ни­ве­ли­ше све што је на­пред ре­че­но, јер де­мон­стри­ра сти­хи­ју пред ко­јом су ди­пло­ма­ти­ја и по­ли­ти­ка не­моћ­не у ка­ квом год об­ли­ку да се ис­по­ља­ва­ју. Ор­га­ ни­за­ци­ја „Ислам­ска др­жа­ва“ је си­стем­ ски слом мо­де­ла, тј. схе­ме по ко­јој је у 20. ве­ку био уре­ђен Бли­ски ис­ток. Свет већ одав­но пре­жи­вља­ва бол­не про­ ме­не. Из­ме­ђу оста­лог, све је при­с ут­ни­ја не­си­гур­ност у по­гле­ду бу­дућ­но­сти и све се ви­ше сум­ња у де­ло­твор­ност по­зна­тих ре­ше­ња со­ци­јал­них про­бле­ма. Че­шћи су и раз­го­во­ри о ве­ли­ком ра­т у, што је за­бри­ња­ва­ју­ћи симп­том ми­ну­лог пе­ри­ о­да. Чи­ни­ло се да је 1990-их страх за­у­век не­стао, али са­да се по­но­во ја­вља. Мно­ги екс­пер­ти ис­ти­чу да не­ма ни­ка­квих ре­ал­ них осно­ва ни за тр­ку у на­о­ру­жа­ва­њу, ни за озбиљ­ну кон­фрон­та­ци­ју ин­те­ре­са. Ме­ ђу­тим, у да­на­шњем све­т у је прак­тич­но не­ ста­ла гра­ни­ца из­ме­ђу ре­ал­но­сти и илу­зи­је. Аутор: Фјо­дор Лу­кја­нов, пред­сед­ник пред­сед­ни­штва Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

Го­ди­шњи­ца тра­ге­ди­је и не­пре­кид­них ла­жи У ди­ску­си­ји ко­ја се у по­след­ње вре­ ме рас­плам­са­ла око осни­ва­ња ме­ ђу­на­род­ног три­бу­на­ла за ис­тра­гу про­шло­го­ди­шње тра­ге­ди­је „Бо­ин­ га“ из­над Укра­ји­не ни­ко не по­се­ду­је ве­ро­до­стој­не по­дат­ке о окол­но­сти­ ма под ко­ји­ма је у ју­лу 2014. го­ди­не обо­рен ма­ле­зиј­ски пут­нич­ки ави­он.

П

ре го­ди­ну да­на, 17. ју­ла 2014, до­го­ди­ла се јед­на од нај­те­жих тра­ге­ди­ја ве­ли­ког и још увек нео­кон­ча­ног европ­ског ра­та. У До­њец­кој обла­сти Укра­ји­ не, бли­зу гра­да То­рез, сру­шио се ави­он на ли­ни­ји Ам­стер­дам – Ку­а­ла Лум­пур. У ави­о­ну је би­ло 298 љу­ди. Сви су по­ги­ну­ли. Јав­но мње­ње у за­пад­ним зе­мља­ма и Укра­ ји­ни од са­мог по­чет­ка је убе­ђе­но да су крив­ци тра­ге­ди­је или „про­ру­ски по­бу­ ње­ни­ци“, тј. До­бро­вољ­ци Дон­ба­са, или не­по­сред­но Ру­си­ја. Ни­је ис­кљу­че­но да ће зва­нич­на ис­тра­га по­твр­ди­ти ту вер­зи­ју, али ми то за­са­да не зна­мо. Док суд­ска ис­тра­га ни­је за­вр­ше­на, мо­ ра се по­ла­зи­ти од фраг­мен­тар­них, че­сто по­ли­тич­ки и емо­ци­о­нал­но обо­је­них из­ ја­ва пред­став­ни­ка раз­ли­чи­тих стра­на ко­је су за­ин­те­ре­со­ва­не за ис­тра­гу. Пре­ ми­јер Ма­ле­зи­је На­џиб Ра­зак је из­ја­вио да се ис­тра­га при­бли­жа­ва мо­мен­т у ка­да ће би­ти на­ве­де­ни крив­ци, али их сâм он ни­је на­вео. По­сто­ји пре­ли­ми­нар­на вер­ зи­ја из­ве­шта­ја, ко­ја је ра­за­сла­та струч­ ња­ци­ма ра­зних зе­ма­ља на раз­ма­тра­ње. Та вер­зи­ја је по­зна­та јав­но­сти за са­да са­ мо из ин­фор­ма­ци­ја ко­је су про­цу­ри­ле, а ко­је је об­ја­ви­ла те­ле­ви­зиј­ска ком­па­ни­ја Си-Ен-Ен, по­зи­ва­ју­ћи се на не­и­ме­но­ва­не из­во­ре. И у тој ре­пор­та­жи се оп­т у­жу­ју „по­бу­ње­ни­ци“, иако до­ку­мент ни­је пре­ зен­то­ван у це­ли­ни. У пи­та­њу ко­је је са мо­рал­ног и по­ли­тич­ ког гле­ди­шта нај­ва­жни­је, свет­ско јав­но

мње­ње је то­ком про­те­кле го­ди­не би­ло при­ну­ђе­но да се за­до­во­љи зва­нич­ним, али не увек ар­гу­мен­то­ва­ним из­ја­ва­ма вла­да раз­ли­чи­тих др­жа­ва ко­је има­ју сво­је ци­ље­ве у укра­јин­ском ра­т у. Дру­ги ве­о­ма ва­жан из­вор са­зна­ња су „не­и­ме­но­ва­ни из­во­ри“, али они су че­сто ла­жни или се ра­ди о де­ли­мич­но пре­у­ре­ђе­ном ма­те­ри­ ја­лу са дру­штве­них мре­жа или ми­шље­ња екс­пе­ра­та ко­ји из­во­де за­кључ­ке на осно­ ву ин­фор­ма­ци­ја до­ступ­них јав­но­сти. У свим ра­то­ви­ма све стра­не у кон­флик­т у

стат­ка сло­бо­де го­во­ра. Тач­но је да код нас зва­нич­ни ТВ ка­на­ли ре­дов­но об­ја­вљу­ју зва­нич­не и ан­ти­у­кра­јин­ске вер­зи­је, али по­сто­је и ма­сов­на опо­зи­ци­о­на из­да­ња, и она об­ја­вљу­ју ин­фор­ма­ци­је ко­је има­ју циљ да при­ка­жу за­пад­но и укра­јин­ско гле­ди­ште. Ми бар мо­же­мо да упо­ре­ди­мо јед­но и дру­го. Ни­во кри­тич­но­сти за­пад­ног јав­ног мње­ ња је фак­тор ко­ји мо­же да за­у­ста­ви рат, а мо­же да иза­зо­ве и на­ста­вак кр­во­про­ли­ ћа. Здрав ра­зум упу­ћу­је на то да би по­сле

ла­жу. У укра­јин­ском кон­флик­т у ла­жу и ње­го­ви не­по­сред­ни уче­сни­ци, тј. Укра­ јин­ска власт и до­бро­вољ­ци Дон­ба­са, и ути­цај­не гру­пе по­др­шке, тј. за­пад­не зе­ мље са јед­не и Ру­си­ја са дру­ге стра­не. Ме­ ђу­тим, још ни­ка­да се ни­је до­го­ди­ло да ина­че сло­бод­но и кри­тич­ки на­стро­је­но за­пад­но јав­но мње­ње баш то­ли­ко из­гу­би кри­тич­ност у оце­ни оно­га што се до­га­ђа. То­ме се чу­ди­мо чак и ми, у Ру­си­ји, ко­ју (по­не­кад с пра­вом) кри­ти­ку­ју због не­до­

тра­ге­ди­је 17. Ју­ла про­шле го­ди­не свет­ ска за­јед­ни­ца мо­ра­ла учи­ни­ти све ка­ко би за­у­ста­ви­ла по­кољ бар док тра­је ис­ тра­га. Уме­сто то­га, За­пад је јед­но­ду­шно оп­т у­жио до­бро­вољ­це Дон­ба­са и Ру­си­ју, по­зи­ва­ју­ћи се на по­дат­ке са аме­рич­ких из­ви­ђач­ких са­те­ли­та (ко­ји уоп­ште ни­ су об­ја­вље­ни) и на ин­фор­ма­ци­је са дру­ штве­них мре­жа. Ла­жи на дру­штве­ним мре­жа­ма из­гле­да­ју ве­ро­до­стој­ни­је од зва­нич­них ла­жи. Та­ко

ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА: КОН­СТАН­ТИН МА­ЛЕР

Пи­ше: Ви­та­лиј Леј­бин

11

погледи је за­пад­ни свет, још пре не­го што су до­ би­је­ни ре­зул­та­ти ис­тра­ге, за­кљу­чио да су кри­ви Ру­си­ја и до­бро­вољ­ци Дон­ба­са. Укра­јин­ске тру­пе су та­ко до­би­ле мо­рал­ну по­др­шку и са но­вом сна­гом су кре­ну­ле у бор­бе­на деј­ства про­тив сво­јих по­бу­ње­ них су­гра­ђа­на. Пре­ма по­да­ци­ма УН, у ра­т у у Дон­ба­с у већ је по­ги­ну­ло нај­ма­ње 6000 љу­ди, а ме­ђу њи­ма ве­о­ма мно­го ци­ви­ла. Укра­ јин­ске бом­бе су па­да­ле и бли­зу оних ме­ ста на ко­ји­ма је вр­ше­на ис­тра­га. То ни­с у гла­си­не са дру­штве­них мре­жа. Ја и сâм ре­дов­но од­ла­зим у Дон­бас, и у то вре­ме сам био у тим кра­је­ви­ма. За­о­штра­ва­ње ору­жа­ног су­ко­ба по­сле тра­ге­ди­је мо­гу да по­твр­де и пред­став­ни­ци ОЕБС-а и мно­ге за­пад­не ко­ле­ге.

економија

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

ја, та­ко да су про­тив­ни­ци Ки­је­ва по­че­ли да оба­ра­ју укра­јин­ске ју­ри­шне ави­о­не, и чак су уни­шти­ли укра­јин­ски вој­ни тран­ спорт­ни ави­он на ви­си­ни од 6500 ме­та­ра. Ла­ко је прет­по­ста­ви­ти да су до­бро­вољ­ци мо­гли обо­ри­ти „Бо­инг“, бу­ду­ћи да ни­с у има­ли до­вољ­но сред­ста­ва за осма­тра­ње, или до­вољ­но вој­не струч­но­сти, па су од пут­нич­ког ави­о­на по­ми­сли­ли да је вој­ но-тран­спорт­ни. Ово уто­ли­ко пре што је Игор Стрел­ков, је­дан од та­да­шњих ли­де­ ра до­бро­во­ља­ца, сти­гао да из­ја­ви ка­ко је то­га да­на обо­рен укра­јин­ски вој­ни ави­он на под­руч­ју То­ре­за. „Бо­инг“ су те­о­рет­ски мо­гли обо­ри­ти и укра­јин­ски вој­ни­ци, ко­ји су се тих да­на при­бо­ја­ва­ли да ће до­бро­вољ­ци Дон­ба­са од­не­куд до­би­ти ави­ја­ци­ју (ко­ју ипак ни­

Пи­ше: Ју­риј Бар­су­ков, Ком­мер­сант

По­сле са­бо­ти­ра­ња га­со­во­да „Ју­жни ток“ Европ­ска ко­ми­си­ја пред­ла­же бал­кан­ским зе­мља­ма из­град­њу но­ вих га­со­во­да кроз ко­је би се ју­го­и­ сточ­на Евро­па снаб­де­ва­ла азер­беј­ џан­ским га­сом. Екс­пер­ти, ме­ђу­тим, об­ја­шња­ва­ју да тог га­са фак­тич­ки не­ће ни би­ти до 2025. го­ди­не, и да ће „Га­спром“ у окви­ру про­јек­та „Тур­ ски ток“ ипак мо­ћи да ко­ри­сти ка­ па­ци­те­те тих га­со­во­да, уко­ли­ко бу­ду из­гра­ђе­ни.

Е

вроп­ска ко­ми­си­ја, ко­ја је по­сле од­у­ста­ја­ња од „Ју­жног то­ка“ би­ла при­ну­ђе­на да хит­но тра­ жи но­ве ва­ри­јан­те за снаб­де­ва­ У свим ра­то­ви­ма све стра­не у кон­флик­ту ла­жу. ње ју­го­и­сточ­не Евро­пе га­сом, У укра­јин­ском кон­флик­ту ла­жу и ње­го­ви из­не­ла је сво­је пр­ве пред­ло­ге. не­по­сред­ни уче­сни­ци, тј. Укра­јин­ска власт и Бри­сел пред­ла­же да се Грч­ка, Бу­гар­ска и Ср­би­ја снаб­де­ва­ју азер­беј­џан­ским га­сом до­бро­вољ­ци Дон­ба­са, и ути­цај­не гру­пе по­др­шке, та­ко што ће би­ти из­гра­ђе­на два ин­тер­ко­ тј. за­пад­не зе­мље са јед­не и Ру­си­ја са дру­ге нек­то­ра, а Ма­ђар­ска и Сло­ве­ни­ја теч­ним стра­не. Ме­ђу­тим, још ни­ка­да се ни­је до­го­ди­ло при­род­ним га­сом са бу­ду­ћег тер­ми­на­ла у Хр­ват­ској. То мо­же би­ти ал­тер­на­ти­ва да ина­че сло­бод­но и кри­тич­ки на­стро­је­но ру­ском га­с у, али га не мо­же у пот­пу­но­сти за­пад­но јав­но мње­ње баш то­ли­ко из­гу­би за­ме­ни­ти. На­про­тив, но­ве це­во­во­де мо­же кри­тич­ност у оце­ни оно­га што се до­га­ђа. да ис­ко­ри­сти и „Га­спром“ при­ли­ком ре­а­ ли­за­ци­је про­јек­та га­со­во­да „Тур­ски ток“. Шта у овом тре­нут­ку тач­но зна­мо? Зна­ су до­би­ли ни­от­ку­да). Укра­јин­ска стра­на Европ­ска ко­ми­си­ја је иза­бра­ла че­ти­ мо да је рат у Укра­ји­ни пре­ра­стао у но­ та­ко­ђе ла­же сва­ки дан. Ла­га­ла је, на при­ ри при­о­ри­тет­на га­со­вод­на про­јек­та на ву фа­зу по­чев од 26. ма­ја 2014. го­ди­не, мер, ка­да је твр­ди­ла да 17. ју­ла про­шле Бал­ка­ну по­мо­ћу ко­јих тре­ба да се по­ве­ћа тј. От­ка­ко је Пе­тар По­ро­шен­ко иза­бран го­ди­не на не­бу из­над Укра­ји­не ни­је би­ло пре­та­ка­ње га­са из­ме­ђу зе­ма­ља у ре­ги­о­ за пред­сед­ни­ка (а он је, уз­гред, у сво­јој укра­јин­ских вој­них ави­о­на. ну и да се сма­њи њи­хо­ва за­ви­сност од пред­сед­нич­кој кам­па­њи обе­ћао да ће бр­ Мо­жда ће зва­нич­на ис­тра­га са ма­њом „Га­спро­ма“ као са­да­шњег је­ди­ног снаб­ зо до­не­ти мир). Та­да је укра­јин­ска ар­ми­ја или ве­ћом пре­ци­зно­шћу од­ре­ди­ти ода­ де­ва­ча. Про­шлог пет­ка је одр­жа­но дру­го по­че­ла да при­ме­њу­је ави­ја­ци­ју про­тив кле и из ка­квог оруж­ја су ис­па­ље­ни ти за­се­да­ње Гру­пе за по­ди­за­ње ни­воа га­сне сво­јих соп­стве­них гра­до­ва. Нај­пре су на­ коб­ни про­јек­ти­ли. Ме­ђу­тим, у то вре­ме по­ве­за­но­сти зе­ма­ља цен­трал­не и ју­го­ па­ди из ва­зду­ха из­вр­ше­ни на ми­ли­он­ски ни­је по­сто­ја­ла ве­за на ли­ни­ја фрон­та и и­сточ­не Евро­пе (CE­SEC). То су бив­ше град До­њецк. Та­мо су ги­ну­ли ци­ви­ли. За­ би­ло је мно­го ме­ста где су се мо­гли на­ зе­мље-уче­сни­це про­јек­та „Ју­жни ток“, тим на Лу­ганск, где су од ра­ке­та на цен­ ла­зи­ти и јед­ни и дру­ги, тј. и укра­јин­ске ко­ји­ма су се на по­зив Европ­ске ко­ми­си­ трал­ном тр­гу та­ко­ђе по­ги­ну­ли ци­ви­ли, а тру­пе и про­ру­ски до­бро­вољ­ци. је при­дру­жи­ли пред­став­ни­ци Укра­ји­не, укра­јин­ске вла­сти су отво­ре­но ла­га­ле да Би­ло ка­ко би­ло, глав­ни узрок тра­ге­ди­је Мол­да­ви­је, Ср­би­је, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не су жр­тве по­ги­ну­ле од ру­ку до­бро­во­ља­ца, је рат у Укра­ји­ни. Ако по­сто­ји же­ља да се и Ма­ке­до­ни­је. Стра­не су то­ком по­след­ ко­ји су то­бо­же по­го­ди­ли кли­ма-уре­ђај до­ђе до исти­не и да се не до­зво­ли но­ви њих осам ме­се­ци раз­ма­тра­ле пи­та­ње ка­ на згра­ди ре­ги­о­нал­не ад­ми­ни­стра­ци­ та­лас кр­во­про­ли­ћа, под­стак­нут жа­ље­ ко да оси­гу­ра­ју без­бед­ност ис­по­ру­ка га­са је. Укра­јин­ска ар­ти­ље­ри­ја је прак­тич­но њем због по­ги­би­је пут­ни­ка ма­ле­зиј­ског ју­го­и­сточ­ној Евро­пи по­сле од­у­ста­ја­ња од срав­ни­ла са зе­мљом пред­гра­ђа Сла­вјан­ ави­о­на, он­да ве­о­ма ве­ли­ку ва­жност има „Ју­жног то­ка“, и са­да су пред­ста­ви­ле пр­ве ска. Био сам та­мо не­дав­но, из мно­гих ку­ став за­пад­ног јав­ног мње­ња. Исти­на је у кон­крет­не ре­зул­та­те. ћа ни по­сле го­ди­ну да­на ни­је укло­њен то­ме да људ­ски жи­вот има не­про­це­њи­ву Европ­ска ко­ми­си­ја пред­ла­же бал­кан­ шут, иако се та те­ри­то­ри­ја тре­ти­ра као вред­ност. Уби­ство ци­ви­ла у До­њец­ку или ским зе­мља­ма два но­ва из­во­ра га­са. То „осло­бо­ђе­на“ Укра­ји­на. Гор­лов­ци исто та­ко је не­до­пу­сти­во као и је азер­беј­џан­ски гас ко­ји би сти­зао га­со­ Рат из ва­зду­ха је 17. ју­ла већ био у пу­ном уби­ство пут­ни­ка у ма­ле­зиј­ском „Бо­ин­гу“. во­дом ТАР (Trans Adri­a­tic Pi­pe­li­ne) чи­ја је­ку. Дон­ба­ски до­бро­вољ­ци су до­шли у је из­град­ња већ по­че­ла, и теч­ни гас из по­сед (ве­ро­ват­но уз из­ве­сну по­моћ Ру­си­ Ви­та­лиј Леј­бин, ру­ски но­ви­нар, глав­ни TNG-тер­ми­на­ла у Хр­ват­ској, чи­ја се из­ је) де­ло­твор­ног про­тив­ва­зду­шног оруж­ уред­ник ча­со­пи­са „Ру­ски ре­пор­тер“ град­ња пред­ви­ђа.

12

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

ФOTO: STOCK/LEGIONMEDIA

Европ­ска уни­ја по­ку­ша­ва да оте­ра „Га­спром“ са Бал­ка­на

Пре­ма то­ме, Европ­ска ко­ми­си­ја пред­ла­ же да се пре све­га из­гра­де три га­со­во­ да-ин­тер­ко­нек­то­ра: из Грч­ке у Бу­гар­ску и из Бу­гар­ске у Ср­би­ју (што ће омо­гу­ ћи­ти да се у те зе­мље ис­по­ру­чу­је гас из TAP), као и са Хр­ват­ског TNG-тер­ми­на­ла у Ма­ђар­ску (ка­па­ци­те­ти су већ де­ли­мич­ но обез­бе­ђе­ни) и Сло­ве­ни­ју. Бу­гар­ска и Ср­би­ја ће за­хва­љу­ју­ћи овим ме­ра­ма до­ би­ти ал­тер­на­ти­ву за ру­ски гас, а у слу­ча­ју про­ши­ре­ња ка­па­ци­те­та TNG-тер­ми­на­ла у Грч­кој до­би­ће и при­ступ тр­жи­шту теч­ ног при­род­ног га­са. Укра­ји­на је при­с у­ство­ва­ла за­се­да­њу и пот­пи­са­ла за­јед­нич­ке до­ку­мен­те, али она ни­је на пр­вом ме­сту у пла­но­ви­ма Европ­ске ко­ми­си­је. Ни­је­дан про­је­кат ко­ји под­ра­зу­ме­ва из­град­њу но­вих га­со­ во­да у за­пад­ној Укра­ји­ни и ко­ри­шће­ње укра­јин­ских под­зем­них скла­ди­шта га­ са ни­је ста­вљен на ли­сту при­о­ри­тет­них про­је­ка­та. Европ­ска ко­ми­си­ја је обе­ћа­ла по­моћ у по­кре­та­њу фи­зич­ке ре­вер­зи­бил­ не ис­по­ру­ке га­са Укра­ји­ни и Ру­му­ни­ји и вир­т у­ел­не из Сло­вач­ке. Она ће на тај на­чин „пру­жи­ти до­при­нос на­по­ри­ма ’Укр­тран­сга­за’ усме­ре­ним на скла­па­ње ди­рект­них спо­ра­зу­ма са опе­ра­те­ри­ма си­ сте­ма за тран­спорт га­са Сло­вач­ке, Ру­му­

ни­је и Ма­ђар­ске“, а спе­ци­јал­ни при­ступ ре­ша­ва­њу овог пи­та­ња би­ће при­пре­мљен до 30. сеп­тем­бра. Да­нас функ­ци­ју опе­ра­ те­ра укра­јин­ских си­сте­ма за тран­спорт га­са на за­пад­ној гра­ни­ци Укра­ји­не де­ли­ мич­но ре­а­ли­зу­је „Га­спром екс­порт“, и то Ки­је­ву оне­мо­гу­ћа­ва отва­ра­ње вир­т у­ел­не ре­вер­зи­бил­не ис­по­ру­ке га­са. Ин­тер­ко­нек­то­ри ко­је је на­ја­ви­ла Европ­ ска ко­ми­си­ја обез­бе­ђу­ју бо­љу по­ве­за­ност бал­кан­ског га­сног тр­жи­шта, али њи­хов ка­па­ци­тет ипак ни­је до­во­љан за пот­пу­но од­у­ста­ја­ње од уво­за ру­ског га­са. По­ред то­га, по­треб­не ко­ли­чи­не ал­тер­на­тив­ног га­са за са­да фак­тич­ки не по­сто­је, јер од 10 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра га­са кроз га­со­вод TAP Грч­ка и Бу­гар­ска ће до­би­ти по 1 ми­ли­јар­ду куб­них ме­та­ра (око 40% и 35% по­тро­шње), а сав пре­о­ста­ли гас ће од­ла­зи­ти у Ита­ли­ју. Азер­беј­џан пла­ни­ра да по­сле 2025. го­ди­не по­ве­ћа ис­по­ру­ке Евро­пи за још 10 ми­ли­јар­ди куб­них ме­ та­ра, али „Ко­мер­сан­то­ви“ са­го­вор­ни­ци у га­сној ин­ду­стри­ји сум­ња­ју у мо­гућ­но­сти Азер­беј­џа­на да та­ко бр­зо ин­ду­стри­ја­ли­ зу­је не­при­сту­пач­на на­ла­зи­шта на шел­фу Ка­спиј­ског мо­ра. Што се ти­че TNG-тер­ ми­на­ла у Хр­ват­ској, о чи­јој из­град­њи се го­во­ри про­те­клих пет го­ди­на, за са­да

ни­је до­не­та ин­ве­сти­ци­о­на од­лу­ка, јер ин­ве­сти­то­ри сум­ња­ју у ис­пла­ти­вост тог про­јек­та. Европ­ска ко­ми­си­ја обе­ћа­ва да ће при­ о­ри­тет­ним га­сним про­јек­ти­ма „кључ­ ну по­др­шку“ пру­жи­ти Европ­ска бан­ка за ре­кон­струк­ци­ју и раз­вој и Европ­ска ин­ве­сти­ци­о­на бан­ка, и да ће би­ти обез­ бе­ђен но­вац за њи­хо­ву ре­а­ли­за­ци­ју, али ни­је по­зна­та пре­ци­зна струк­т у­ра фи­нан­ си­ра­ња– она тре­ба да бу­де при­пре­мље­на до кра­ја 2016. го­ди­не. „Из­град­њу ин­тер­ко­нек­то­ра у ју­го­и­сточ­ ној Евро­пи тре­ба сва­ка­ко по­здра­ви­ти, али за њи­хо­во функ­ци­о­ни­са­ње су по­ треб­ни но­ви из­во­ри га­са, ко­јих не­ма“, ка­же Алек­сеј Гри­вач из Фон­да за на­ ци­о­нал­ну енер­гет­ску без­бед­ност. Он та­ко­ђе на­гла­ша­ва да та­кви про­јек­ти има­ју про­бле­ма са фи­нан­си­ра­њем, јер се не мо­же га­ран­то­ва­ти њи­хо­ва оп­те­ре­ ће­ност ако не­ма пот­пи­са­них уго­во­ра о ис­по­ру­ци га­са, а са та­квим га­ран­ци­ја­ма се не мо­гу обез­бе­ди­ти кре­ди­ти. По ми­ шље­њу овог ана­ли­ти­ча­ра, не­ке од тих про­је­ка­та, кон­крет­но ин­тер­ко­нек­то­ре Грч­ка–Бу­гар­ска–Ср­би­ја, мо­же ко­ри­ сти­ти „Га­спром“ при­ли­ком ре­а­ли­за­ци­је „Тур­ског то­ка“.

13

интервју

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

„Већ осам срп­ских до­бро осу­ђе­но због Но­во­ру­си­је Пи­ше: Вла­ди­мир Ва­шчен­ко, Га­зе­та.Ru

Ср­бин Ра­до­мир По­чу­ча, ко­ји је ра­ то­вао про­тив укра­јин­ских ору­жа­ них фор­ма­ци­ја, дао је ве­ли­ки ин­тер­ вју за лист Га­зе­та.Ru. Сва­ки срп­ски до­бро­во­љац са­да мо­же за­вр­ши­ти у за­тво­ру ако се вра­ти у Ср­би­ју. Пре­ но­си­мо овај ин­тер­вју у екс­клу­зив­ ном пре­во­ду на срп­ски је­зик.

О

смо­ри­ца гра­ђа­на Ср­би­је осу­ ђе­ни су у сво­јој зе­мљи ка­зном за­тво­ра за­то што су ра­то­ва­ ли у Дон­ба­с у про­тив укра­јин­ ских ору­жа­них фор­ма­ци­ја. Га­зе­та.Ru је по­раз­го­ва­ра­ла са јед­ним срп­ским во­лон­те­ром, Ра­до­ ми­ром По­чу­чом, ко­ји се та­ко­ђе мо­же на­ћи иза ре­ше­та­ка. Он же­ли да се вра­ти ку­ћи, иако по­сто­ји ри­зик да та­мо за­вр­ ши у за­тво­ру. Ра­до­мир По­чу­ча је рат­ник са ду­го­го­ди­ шњим ста­жом. Уче­ство­вао је у ни­зу кон­ фли­ка­та на те­ри­то­ри­ји бив­ше Ју­го­сла­ви­ је, за­тим је слу­жио у елит­ној је­ди­ни­ци МУП-а Ср­би­је, а ка­да је по­чео кон­фликт на ис­то­ку Укра­ји­не, уче­ство­вао је у бор­ бе­ним деј­стви­ма про­тив укра­јин­ских ору­жа­них фор­ма­ци­ја. Са­да и он, као и мно­ги до­бро­вољ­ци из Ср­би­је, мо­же за­вр­ ши­ти у за­тво­ру ако се вра­ти у отаџ­би­ну. За­што су Ср­би од­лу­чи­ли да оду у Дон­ бас и ра­ту­ју про­тив укра­јин­ских ору­ жа­них фор­ма­ци­ја?

Ра­до­мир По­чу­ча: То је ви­ше­ве­ков­на тра­ ди­ци­ја – Ру­си по­ма­жу Ср­би­ма, Ср­би по­ ма­жу Ру­си­ма. Се­ти­те се Пр­вог свет­ског ра­та. Или Дру­гог свет­ског ра­та, ка­да је Цр­ве­на ар­ми­ја осло­бо­ди­ла Бе­о­град, за­ тим гра­ђан­ског ра­та у Ју­го­сла­ви­ји, ка­да су нам у по­моћ до­ла­зи­ли до­бро­вољ­ци из Ру­си­је. Са дру­ге стра­не, по­сто­ји ле­ген­да о срп­ском вој­во­ди Алек­сан­дру Са­и­чи­ћу, ко­ји је ра­то­вао за Ру­ску им­пе­ри­ју у Ру­ ско-ја­пан­ском ра­т у и по­бе­дио са­му­ра­ја у дво­бо­ју са­бља­ма код Порт Ар­т у­ра. Са­да 14

се ње­го­ва са­бља чу­ва у ва­шем Цен­трал­ ном му­зе­ју ору­жа­них сна­га. Ко­ли­ко је от­при­ли­ке Ср­ба до­шло на ис­ток Укра­ји­не да ра­ту­је?

- Ми­слим да их има од 70-80, до мо­жда не­ ко­ли­ко сто­ти­на. Али то све мно­го за­ви­си од то­га да ли не­ко же­ли или не же­ли да от­кри­ва где и на чи­јој стра­ни ра­т у­је. Код нас је не­дав­но до­нет но­ви за­кон по ко­ме је Ср­би­ма за­бра­ње­но да уче­ству­ју у рат­ном кон­флик­т у на те­ри­то­ри­ји дру­ге др­жа­ве, без об­зи­ра да ли су у том кон­флик­т у угро­ же­ни ин­те­ре­си на­шег брат­ског на­ро­да. Дру­гим ре­чи­ма, Ср­би мо­гу би­ти осу­ ђе­ни за сво­ју „до­бру во­љу“?

- Не да „мо­гу би­ти“, не­го је већ осам срп­ ских до­бро­во­ља­ца до­би­ло услов­не ка­зне за­тво­ра – од три до пет го­ди­на. Али ми­ слим да оста­ли до­бро­вољ­ци, ка­да се вра­ те, за­и­ста мо­гу би­ти упу­ће­ни на из­др­жа­ ва­ње за­твор­ске ка­зне. У сва­ком слу­ча­ју, слу­жба без­бед­но­сти Ср­би­је при­слу­шку­је те­ле­фо­не до­бро­во­ља­ца и пра­ти оно што они пи­шу на ин­тер­не­т у, а ни­је ис­кљу­че­но да пре­гле­да и њи­хо­ву елек­трон­ску по­шту. Одр­жа­ва­те ли кон­так­те са осу­ђе­ни­ма?

- Да, у кон­так­т у смо. Они су пра­ви бор­ци, ни­с у од­ба­ци­ли сво­ја убе­ђе­ња и не жа­ле због оно­га што су учи­ни­ли за Но­во­ру­си­ју. Је­дан од њих са­да хо­ће и у Си­ри­ју да иде као до­бро­во­љац, да ра­т у­је про­тив „Ислам­ске др­жа­ве“ (ор­га­ни­за­ци­ја ра­ди­кал­них исла­ ми­ста ко­ја је за­бра­ње­на у мно­гим зе­мља­ма све­та, укљу­чу­ју­ћи и Ру­си­ју – Га­зе­та.Ru). Чуд­но је што се та­кав за­кон по­ја­вио у вре­ме пред­сед­ни­ка Ни­ко­ли­ћа, срп­

ског на­ци­о­на­ли­сте ко­ји го­во­ри о то­ ме да тре­ба бра­ни­ти ин­те­ре­се Ср­ба и пра­во­сла­ва­ца...

- Шта да ка­жем... Ње­га лич­но по­зна­јем. Да, он је био члан Срп­ске ра­ди­кал­не стран­ке, за­тим је осно­вао Срп­ску на­пред­ну стран­ ку и за­хва­љу­ју­ћи на­ци­о­на­ли­стич­кој и па­ три­от­ској ре­то­ри­ци до­шао је на власт. А са­да он не­ма ствар­ну власт, са­да ње­го­во име ко­ри­сте дру­ги по­ли­ти­ча­ри. На при­ мер, пре­ми­јер Ву­чић, ко­ји је то­ком из­бо­ра го­во­рио о по­врат­ку „срп­ског сја­ја“, али са­да сво­ју по­ли­ти­ку спро­во­ди пот­пу­но у скла­ду са оп­ште­е­вроп­ским то­ко­ви­ма, да­кле она­ко ка­ко од­го­ва­ра Мер­ке­ло­вој и дру­гим за­пад­ним ли­де­ри­ма. Са­да су ве­ о­ма ути­цај­ни љу­ди у Бе­о­гра­ду ам­ба­са­дор САД Кир­би и ам­ба­са­дор ЕУ Де­вен­порт. Шта ће са­да да ра­де срп­ски до­бро­вољ­ ци ко­ји по но­вом за­ко­ну мо­гу да за­вр­ ше у за­тво­ру?

- То је пи­та­ње лич­ног из­бо­ра. Због то­га се и ка­же да је не­ко „до­бро­во­љац“. То је тво­ја до­бра во­ља: да ли ћеш до­ћи и ри­зи­ ко­ва­ти жи­вот и сво­ју сло­бо­ду по­сле ра­та. Они ко­ји су са­да оста­ли, мо­жда ће за­тра­ жи­ти др­жа­вљан­ство ЛНР или ДНР. А мо­ жда ће се и вра­ти­ти у Ср­би­ју, без об­зи­ра на по­сле­ди­це. Не мо­гу да пред­ви­дим. А где су Ср­би слу­жи­ли у ар­ми­ја­ма ДНР и ЛНР? У пе­ша­ди­ји или још не­где?

- Пр­во, ме­ђу њи­ма је био од­ре­ђе­ни број бив­ших при­пад­ни­ка Цр­ве­них бе­рет­ки. То је елит­на је­ди­ни­ца, чи­ји су при­пад­ ни­ци сти­ца­ли ис­ку­ство још у пр­вом гра­ ђан­ском ра­т у у Ју­го­сла­ви­ји. А дру­го, све за­ви­си од обра­зо­ва­ња, стру­ке и фи­зич­ке спрем­но­сти са­мог бор­ца. Не мо­раш да

На­рав­но, же­лим да се вра­тим у Ср­би­ју. За­хва­лан сам Ру­си­ји за све, али чак и кад бих имао ов­де зла­тан дво­рац, ме­њао бих га за обич­ну ба­ра­ку у отаџ­би­ни. Вра­ти­ћу се и бра­ни­ћу иде­а­ле ко­ји су ми бли­ски. Ако за­тре­ба, и са оруж­јем у ру­ка­ма.

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

о­во­ља­ца е“ Ср­бин Ра­до­мир По­чу­ча (ле­во) ко­ји је ра­то­вао у Дон­ба­су про­тив укра­јин­ских ору­жа­них фор­ма­ци­ја

Код нас је не­дав­но до­нет но­ви за­кон по ко­ме је Ср­би­ма за­бра­ње­но да уче­ству­ју у рат­ном кон­флик­ту на те­ри­то­ри­ји дру­ге др­жа­ве, без об­зи­ра да ли су у том кон­флик­ту угро­же­ни ин­те­ре­си на­шег брат­ског на­ро­да. бу­деш тен­ки­ста или снај­пе­ри­ста, по­не­кад је ку­вар исто то­ли­ко ва­жан као и бо­рац са оруж­јем у ру­ци. Или, на при­мер, до­ ђеш у ку­ћу ко­ја ти је од­ре­ђе­на као ба­за, а она оште­ће­на у ра­ке­ти­ра­њу. По­не­кад су по­треб­ни сто­ла­ри и др­во­де­ље да се об­ но­ви ку­ћа. У ра­т у за сва­ко­га има по­сла. Не­ко се, на при­мер, ба­ви снаб­де­ва­њем, ре­ци­мо, раз­во­зи ци­га­ре. Има­те ли ис­ку­ства у бор­бе­ним де­ј­­стви­ма?

- Имам 44 го­ди­не, на је­сен ћу на­пу­ни­ти 45. Пр­ви пут сам узео у ру­ке оруж­је ка­ да сам слу­жио у Ју­го­сло­вен­ској ар­ми­ји. За­тим је у на­шој зе­мљи по­чео гра­ђан­ски рат. Ра­то­вао сам и у Сла­во­ни­ји про­тив Хр­ва­та, и у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, а за­тим и на Ко­со­ву. По­ред то­га, јед­но вре­ме сам био у Цр­ве­ним бе­рет­ка­ма – елит­ној је­ди­ ни­ци Ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих по­сло­ ва Ср­би­је. Чак сам из­ве­сно вре­ме био и њи­хов порт­па­рол. Све у све­му, од­лич­но по­зна­јем сце­на­рио ра­то­ва као што је овај на ис­то­ку Укра­ји­не. У прин­ци­пу, Но­во­ ру­си­ја ли­чи на Срп­ску Кра­ји­ну. Кад смо већ код то­га, чуо сам да од­ ре­ђе­ни број Хр­ва­та ра­ту­је на стра­ни Укра­ји­не у овом кон­флик­ту. Да ли сте се сре­та­ли са њи­ма?

- Ја сам кон­крет­но ра­то­вао код Лу­ган­ска, за­тим на ју­гу Де­баљ­це­ва, а по­сле то­га сам

уче­ство­вао у не­у­спе­шном на­па­ду на на­ се­ље Пе­ски. Мо­жда је та­мо би­ло и Хр­ва­та у „На­ци­о­нал­ној гар­ди“, не знам. Кри­вич­ни по­сту­пак про­тив до­бро­во­ ља­ца је са­мо јед­на стра­на ме­да­ље. Мо­ жда су њи­ма по по­врат­ку ус­кра­ће­на и не­ка дру­га пра­ва. Мо­жда не мо­гу да про­на­ђу по­сао?

- Зна­те шта: та­мо иона­ко са­да не­ма по­ сла, љу­ди већ не­ко­ли­ко го­ди­на жи­ве на иви­ци си­ро­ма­штва. Не­дав­но је у Бе­о­гра­ ду из­го­рео стан по­зна­тог по­зо­ри­шног глум­ца. Он је за­до­био те­шке опе­ко­ти­не, а мај­ка и се­стра су му по­ги­ну­ле. Ис­по­ ста­ви­ло се да су му ис­кљу­чи­ли стру­ју због не­пла­ћа­ња, а по­жар је из­био од све­ ће ко­ја је па­ла на по­кри­вач. Ето при­ме­ра ка­кви су про­бле­ми са­да у на­шој зе­мљи. Ни­је ва­жно да ли си осу­ђен или не, по­сла сва­ка­ко не­ма. А има ли до­бро­во­ља­ца из дру­гих бал­­кан­ских зе­ма­ља, на при­мер из Бу­гар­ске?

- За Бу­га­ре не знам, знам са­мо да су се спре­ма­ли да иду и да по­ма­жу Ма­ке­дон­ ци­ма ка­да су у Ма­ке­до­ни­ји би­ле бор­бе у Ку­ма­но­ву. А ина­че, има их из Шпа­ни­је, Фран­цу­ске, чак и из САД. Има и По­ља­ка. Сад су осу­ђе­ни Ср­би, а ра­ни­је Шпан­ ци. Шта ми­сли­те, да ли свим до­бро­

ФО­ТО: FA­CE­BO­OK.COM/PA­RA.BEL­LUM2

вољ­ци­ма ко­ји ра­ту­ју за Но­во­ру­си­ју пре­ти опа­сност?

- За­ви­си од кон­крет­не зе­мље. Не­дав­но се мој при­ја­тељ, до­бро­во­љац из Фран­цу­ске, оже­нио Аме­ри­кан­ком фи­ли­пин­ског по­ ре­кла. Она је ра­то­ва­ла за ар­ми­ју САД у Ав­га­ни­ста­ну, а са­да је рат­ни до­пи­сник. Они су пу­то­ва­ли ку­ћи кроз Ма­ђар­ску, та­мо су их при­ве­ли и ду­го са­слу­ша­ва­ли. На кра­ју су ус­пе­ли да стиг­ну до ку­ће и са­да се тру­де да не из­ла­зе мно­го вла­сти­ма на очи. У Евро­пи је тен­ден­ци­ја ја­сна, до­ бро­вољ­ци мо­гу да за­вр­ше у за­тво­ру. Аме­ ри­ка је у том сми­слу спе­ци­фич­на зе­мља, мо­жеш да ра­т у­јеш и за Ср­бе и за Ру­се и за Укра­јин­це, или чак за пле­ме­на Ху­т у или Тут­си у Ру­ан­ди. Ако не ра­диш ни­шта ди­рект­но про­тив ин­те­ре­са Аме­ри­ке, он­ да те аме­рич­ко пра­во­с у­ђе не­ће ди­ра­ти. Ко­ли­ко вре­ме­на сте укуп­но про­ве­ли у Дон­ба­су?

- До­шао сам у сеп­тем­бру 2014. го­ди­не. По­сле не­ко­ли­ко бор­би до­спео сам у за­ твор у ДНР. Ђа­во би га знао за шта су ме оп­т у­жи­ли: на­вод­но да сам про­да­вао оруж­је укра­јин­ској стра­ни и још да сам хтео да уби­јем два срп­ска до­бро­вољ­ца. Ме­сец да­на су ме др­жа­ли, осла­био сам 15 ки­ло­гра­ма (смех). На кра­ју су ме пу­сти­ли. Са­да сам ов­де, у шта­бу по­кре­та „Но­во­ ру­си­ја“ Иго­ра Стрел­ко­ва. Уве­рен сам да је по­ку­шај да ме за­тво­ре у ДНР ве­зан за по­ли­ти­ку. У ра­т у увек има и кри­ми­на­ ла и по­ли­тич­ких спе­ку­ла­ци­ја. На­дам се да ћу још мо­ћи да се вра­тим у До­њецк или Лу­ганск, али за са­да то пи­та­ње оста­ је отво­ре­но. Же­лим да на­гла­сим да сам чист и пред за­ко­ном и пред Бо­гом, а све оп­т у­жбе про­тив ме­не су нео­сно­ва­не. А хо­ће­те ли по­сле све­га оста­ти у Ру­си­ ји, или же­ли­те да се вра­ти­те у Ср­би­ју?

- На­рав­но, же­лим да се вра­тим у Ср­би­ју. За­хва­лан сам Ру­си­ји за све, али чак и кад бих имао ов­де зла­тан дво­рац, ме­њао бих га за обич­ну ба­ра­ку у отаџ­би­ни. Вра­ти­ћу се и бра­ни­ћу иде­а­ле ко­ји су ми бли­ски. Ако за­тре­ба, и са оруж­јем у ру­ка­ма.

По­сто­ји ли та­ква по­тре­ба – да се код ку­ће узме оруж­је у ру­ке?

- По­сто­ји ве­ро­ват­но­ћа да ће објек­ти ин­ фра­струк­т у­ре у Ср­би­ји би­ти ме­та на­па­да те­ро­ри­ста „Ислам­ске др­жа­ве“. Код нас по­сто­је град и оп­шти­на Но­ви Па­зар, где жи­ви мно­го му­сли­ма­на, а ме­ђу њи­ма има и исла­ми­ста ко­ји су уче­ство­ва­ли у бор­бе­ ним деј­стви­ма на Бли­ском ис­то­ку.

15

наука и технологија

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

Ру­си­ја пла­ни­ра из­воз ме­ди­цин­ских изо­то­па у Евро­пу

ФOTO: РИА „НО­ВО­СТИ“

„У Ру­си­ји функ­ци­о­ни­ше пре­ко 100 цен­та­ра за ра­ди­о­ну­клид­ ну ди­јаг­но­сти­ку, у ко­ји­ма се спро­во­де ис­тра­жи­ва­ња in­vi­vo (пре­па­ра­ти се не­по­сред­но при­ ме­њу­ју на па­ци­јен­ти­ма), пре­ко 200 ла­бо­ра­то­ри­ја за ра­ди­о­и­му­ но­ло­шку ана­ли­зу узо­ра­ка кр­ви (in­vi­tro) и јед­но спе­ци­ја­ли­зо­ва­ но оде­ље­ње за ра­ди­о­ну­клид­ну те­ра­пи­ју“, об­ја­шња­ва струч­ њак за ну­кле­ар­ну енер­ге­ти­ку, глав­ни уред­ник пор­та­ла Ато­ мин­фо.ru, Алек­сан­дар Ува­ров. Мо­либ­ден-99 је изо­топ ко­ји се нај­че­шће ко­ри­сти у ме­ди­цин­ ске свр­хе. Он се рас­па­да на не­ста­би­лан изо­топ тех­не­ци­ јум-99, по­мо­ћу ко­јег се у све­ ту ре­а­ли­зу­је око 30 ми­ли­о­на ме­ди­цин­ских про­це­ду­ра го­ ди­шње (80% од укуп­ног бро­ја свих ди­јаг­но­стич­ких про­це­ду­ра у ко­ји­ма се ко­ри­сте ра­ди­о­ну­кли­ди). По­ред ме­ди­цин­ских изо­то­па ру­ски струч­ ња­ци про­из­во­де и спе­ци­ја­ли­зо­ва­ну опре­ му за те­ра­пи­ју ма­лиг­них ту­мо­ра. На при­ мер, На­уч­но­и­стра­жи­вач­ки ин­сти­т ут за елек­тро­фи­зич­ке апа­ра­те кре­и­рао је апа­рат „Агат Smart“ ко­ји се при­ме­њу­је у кон­такт­ ној те­ра­пи­ји зра­че­њем (бра­хи­те­ра­пи­ји). Прин­цип ра­да овог апа­ра­та је сле­де­ћи: из

Пи­ше: Ан­дреј Ре­тин­гер

Ну­кле­ар­на ме­ди­ци­на је тр­жи­ште ко­је се убр­за­но раз­ви­ја. Ру­си­ја је спрем­на да на ње­му за­у­зме сво­је ме­сто.

С

труч­ња­ци већ у до­глед­ној бу­ дућ­но­сти пред­ви­ђа­ју озби­љан на­пре­дак у раз­во­ју ну­кле­ар­не ме­ди­ци­не. Свет­ско тр­жи­ште у овом сек­то­ру са­да вре­ди 12 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, а до 2030. го­ ди­не тре­ба да се по­ве­ћа 5,5 пу­та, тј. да до­ стиг­не вред­ност од 68 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Ру­ски струч­ња­ци за ну­кле­ар­ну фи­зи­ку пла­ни­ра­ју да Ру­си­ја до 2016. го­ди­не за­у­ зме зна­ча­јан део свет­ског тр­жи­шта изо­ то­па мо­либ­ден-99 – основ­ног еле­мен­та ко­ји се ко­ри­сти у ну­кле­ар­ној ме­ди­ци­ни. То је са­оп­штио за­ме­ник ге­не­рал­ног ди­ рек­то­ра ру­ске др­жав­не кор­по­ра­ци­је за ну­кле­ар­ну енер­ги­ју „Ро­са­том“ Вја­че­слав Пер­шу­ков. Ру­ска стра­на упра­во по­чи­ње са проб­ ним из­во­зом мо­либ­де­на-99 у не­ко­ли­ ко зе­ма­ља (Ја­пан, Ки­на, Бра­зил, Иран), укљу­чу­ју­ћи европ­ске зе­мље, ка­ко би до­ би­ла по­треб­не сер­ти­фи­ка­те, об­ја­шња­ва Пер­шу­ков.

16

Ис­тра­жи­ва­ња у сфе­ри ну­кле­ар­не ме­ ди­ци­не у Ру­си­ји су ре­а­ли­зо­ва­на још у со­вјет­ско вре­ме, 70-их и 80-их го­ди­на про­шлог ве­ка. Да­нас се раз­во­јем ну­кле­ ар­не ме­ди­ци­не ба­ви др­жав­на кор­по­ра­ ци­ја „Ро­са­том“. Она про­из­во­ди ме­ди­ цин­ске изо­то­пе, ко­ји се ко­ри­сте ка­ко за от­кри­ва­ње те­шких обо­ље­ња у нај­ра­ни­ јим фа­за­ма, та­ко и за те­ра­пи­ју он­ко­ло­ шких обо­ље­ња.

Ру­ски струч­ња­ци за ну­кле­ар­ну фи­зи­ку пла­ни­ра­ју да Ру­си­ја до 2016. го­ди­не за­у­зме зна­ча­јан део свет­ског тр­жи­шта изо­то­па мо­либ­ден-99 – основ­ног еле­мен­та ко­ји се ко­ри­сти у ну­кле­ар­ној ме­ди­ци­ни Да­нас се у све­т у при­ме­њу­је пре­ко 130 раз­ли­чи­тих ра­ди­о­ди­јаг­но­стич­ких ме­то­ да. У Ру­си­ји се у во­де­ћим на­уч­но­и­стра­ жи­вач­ким ме­ди­цин­ским цен­три­ма ко­ ри­сти око 30 ме­то­да ра­ди­о­ди­јаг­но­сти­ке. „Ну­кле­ар­на ме­ди­ци­на је је­дан од нај­по­ у­зда­ни­јих ино­ва­ци­о­них сек­то­ра свет­ске еко­но­ми­је ко­ји се убр­за­но раз­ви­ја и мо­же да по­ста­не по­кре­тач ино­ва­ци­о­ног раз­во­ ја“, из­ја­вио је ге­не­рал­ни ди­рек­тор „Ро­са­ то­ма“ Сер­геј Ки­ри­јен­ко.

спе­ци­јал­ног уре­ђа­ја изо­топ еми­т у­је зра­че­ ње, ко­је на ту­мор де­лу­је ло­кал­но. Мо­гу се ко­ри­сти­ти јед­на, две или три се­ан­се те­ра­ пи­је, у за­ви­сно­сти од сте­пе­на из­ра­же­но­ сти ту­мо­ра и ни­за дру­гих фак­то­ра. Да­нас ру­ски ну­кле­ар­ни фи­зи­ча­ри ра­де на но­вим ми­ни­ја­т ур­ним ренд­ген­ским из­во­ри­ма, ко­ји се на­па­ја­ју ди­рект­но из елек­трич­не мре­же. Они су не­у­по­ре­ди­во јед­но­став­ни­ ји за упо­тре­бу – без­бед­ни су за осо­бље и не тро­ше се при­ли­ком ко­ри­шће­ња.

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

Се­ва­сто­пољ: чу­ве­на ба­ња и још чу­ве­ни­ја вој­на ба­за з­ај­едно са ­Кр­имо­м. Ме­ђу­тим­, ­према ­ад­мин­истративн­ој поде­ли­ Украјине, Сев­ Се­вас­топољ се ­нала­зи на цр­но­­мор- астопољ ј­е ­остао укр­ајински­ регио­н и ској обали Кримског по­луострва­. град са пос­ебним­ ста­т усом.­ Овај­ с­лободољу­би­ви прим­ор­ски Б­ез обзира­ н­а п­ол­итичке не­с уг­ласице­, град­ је чу­ве­н по сла­вн­ој војнич­ко­ј Сева­с­топољ је ­данас безбе­да­н ­гр­ад, ­прошлости од античког до совјет­ отвор­ен за туристе­ и­з ­це­лог св­ет­а. о још уве­к ­не­ма­ директних лето­ ског времена, али је то и град у коме Пошт­ ва­, до ­Се­васто­по­ља­ је нај­лак­ше сти­ћи­ се може уживати на његовим пла­ авионом ­из­ Москв­е ­до­ Симферопољ­а, жама, у вожњи кајаком и забави са а ода­тл­е ј­ош 70 ­кил­ометара­ т­аксиј­ем. делфинима. Ва­жн­о ј­е ­напоменути­ да­ на Крим­ т­ре­ ба п­он­ети гот­ови­ну­ у­ рубља­ма. Дев­из­е ­ев­астопо­љ ј­ е­ т­око­м свој­е дуге ­је­ н­ај­боље ­проме­нити још­ у­ ­Мос­кви. и бурн­е истор­ије имао посеб­ан К­ор­ишћењ­е ­кре­ди­тних кар­тиц­а ­ниј­е статус­ у четири­ моћна ­царст­ва­: преп­ору­чљи­во ­због за­падни­х ­санкциј­а у Р­им­ској , Ви­за­нтијск­ој­, уве­де­них­ становници­ма Крима и О­сманској и Руској импе­ри­ о­рганиза­цијам­а које раде н­а полуост­рв­у. ји.­ Терито­ри­јални статус ­овог Жит­ељ­и Сева­стопо­ља су ­до­брона­мерни, др­евног ­гр­ад­а ­је 20­14.­ постао п­редмет ­го­сто­примљиви и­ врло љуб­азни према ­оз­биљног с­пора ­из­ме­ђу Р­уси­је и У­кр­ајине: т­ур­ис­тима, али ретко ­ко­ зна неки ­стр­ани ­ е­вастоп­ољ­ је­, као град од фед­ера­лног језик, п­а ­с у зат­о у ­предно­ст­и ­т у­ристи С з­на­чаја, ушао у са­ста­в Руске­ Ф­едерације који добр­о го­воре р­ус­ки­. Пи­ше: Ол­га Чере­дњи­ченко

С

ФОТО: LORI/LEGION MEDIA

путовања

­Севас­то­пољ је уд­аљ­ен од ­Мо­скв­е 1273 ­ки­ло­метра.­ Гра­д са ок­ол­ином ­се ­простир­е н­а око х­иљаду кв­ад­ратних к­ило­метар­а. ­На­ овој ­про­ст­раној­ т­ер­ит­орији­ н­ала­зе­ се т­в­рђ­аве, м­а­на­стири ­у пећин­ама приг­ ра­дског ­насеља Инкерма­н, обро­нц­и ­кр­имских ­планин­а­ и­ п­рир­од­ни резе­ рвати. ­Четвр­тину терит­ор­ије С­ев­аст­оп­ оља зауз­им­а разуђе­на­ морск­а о­бала са­ в­ел­иком луко­м, па су­ морске­ знамени­ тости­ г­рада н­ај­упе­чатљиви­је­. ­

Симбол ­гр­ада

Ј­едан од­ си­мб­ола С­ев­аст­оп­оља се ­на­лази у б­ли­зини Примо­рск­ог­ буле­вара и­ главног г­радског кеја­. То је Сп­оменик ­потопље­ним бродовима, ом­иље­но ме­ сто ста­новник­а ­Се­вастопољ­а и ту­ри­ст­а. Споме­ни­к се ­по­дј­еднак­о ­до­бро ви­ди и с­а м­ор­а, и с­а копна.­ За­ в­рем­е Кримск­ог­ р­ата (1­85­3-­18­56) ком­анд­а ­руске р­атне мо­рнари­це­ је би­ла принуђ­ена да ­по­то­пи­ неколик­о д­есети­ 17

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

ФОТО: SHUTTERSTOCK

ФОТО: LORI/LEGION MEDIA

путовања

на ст­ар­их­ једре­ња­ка­, како би неп­риј­ атељским бродов­им­а онемо­гућила упло­вљавање­ у ­лу­ку и т­ако ­помогла руск­им­ обалским ­батер­иј­ама. У на­ре­ дби ви­це­-адмира­ла Корни­лова од 11­. септемб­р­а 1­854. је пис­ало­: ­„Тешко ­је и туж­но­ униш­та­ва­ти­ сопстве­ни­ труд: ­ул­ож­или см­о ­мно­го напора да бр­одо­ ве одржимо у­до­бром стању, а­ л­и сад­а ј­е неопход­но­ да­ их ж­ртвуј­емо­ и том­е с­е мор­ам­о п­ов­иновати”. Сп­оменик­ бродо­ вим­а, п ­ отопљеним­да би с­ е заштитио град­, подигн­у т је 50 ­год­ина ка­сн­ије, ­на го­дишњи­цу­ Прве­ х­ер­ојске о­дбране­ Севас­топоља­ 1905. Према ­је­дној од­ легенди из ­Кр­имско­г ­рата, брод под ­имено­м ­„С­ве­та три­ јерар­

Севас­то­по­љски делф­ин­ар­ијум ­У ­Сев­астопољ­у ­об­авезно ­по­се­ти­те и г­рад­ски делфинар­иј­ум који се н­ал­аз­и у сам­ом­ ц­ен­тр­у гра­да­, у­ Артиље­ри­јском­ зали­ву­, ­н­едалеко о­д ­Спомен­ика­ по­ топљени­м ­бро­довима. Д­ел­фи­наријум ­постој­и већ­ 1­5 ­год­ина. Т­у се о­дга­јај­у и рехаб­ил­итују ­црно­мо­рски делф­ин­и к­оје пос­етиоци ­са ужив­ањ­ем пос­мат­рај­у и з­аб­ав­љају се плива­јући­ са њ­има. К­ада Ар­ти­ље­ри­јс­ки за­лив п­ос­ма­трате­ из­ птичи­је­ п­ерс­пективе­, ­у тамноп­ла­вој мо­рској в­од­и ­уочићете све­тл­оплаву п­ов­ ршину. ­То­ је кр­исталн­о ­чиста вода­ д­ел­ фи­на­ријум­а ­која ­од­говара ­посебн­им међ­

Се­ва­сто­пољ је уда­љен од Мо­скве 1273 ки­ло­ме­тра. Град са око­ли­ном се про­сти­ре на око хи­ља­ду ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра ха” никако­ н­ије било мог­уће пото­пи­ти, уп­ркос јакој ватри к­ој­ој је би­о ­и­зложен­. Тада ­с у­ се мо­рн­ари­ с­етили да­ с­у ­на бро­ ду­ забо­ра­ви­ли­ икону­, па с­у с­е ­вратил­и п­о ­њу­. Када су­ из­нели и­кону, бр­од­ је сам ­по­тонуо. Бранио­ци сл­або­ у­твр­ђеног С­ев­астоп­оља су једана­ес­т мес­ец­и ­за­државали ­много­ надмо­ћнијег ­неп­ријате­ља.­ О хр­аб­рос­ти­ руских војника ј­е ­писала чак и­штампа н­епријат­ељских­ зе­ма­ља које су свим с­ил­ ама по­ку­ш­авале ­да­ сл­оме­ њихов ­от­по­р.­ Херојск­а ­одб­ра­на Сев­ас­топоља­ 1­85­41855. т­рајала ­је­ 3­49­ дана ­и у цело­м ­свету п­рослави­ла овај­ град и ­ње­го­ве ­браниоц­е.­ 18

ун­ародним ­нормам­а ­за­ држа­ње­ морск­их­ живот­ињ­а.­ Осим ­кљ­ун­астих делф­ин­а и бел­уга (­бе­ли­х кито­ва), у Де­лфинари­јуму мо­жете ­видети и фо­ке.­ Посл­е ­забаве са ­њима, ­по­се­тите изложб­у­ в­еликих па­па­га­ја: ви­ де­ћете аре­, к­акадуе­, ­сиве па­па­гаје ­(ж­ако) ­и ­друге тро­пск­е птице­ ­ко­је­ с­у се од­лич­но нав­ик­ле на морске жив­оти­ње и ­чак нау­ чиле д­а ­им­итирај­у ­гла­сове ­и­ з­ви­ждуке­ д­елф­ина. Д­ел­фине м­ож­ете видет­и и у­ Др­жавно­м океанар­ијуму у­ Козачком ­заливу, ­гд­е се за ­по­тре­бе­ руске ратн­е ­морнарице спе­ циј­ално о­буч­ава­ју та­козван­и ­бор­бени

дел­фи­ни.­ У ­свету п­ос­тоје ­са­мо ­два т­ак­ ва це­нт­ра­ за т­ренинг де­лф­ин­а: у Се­ вастопољ­у и­ С­ан Дијег­у (С­АД).

По­дземна подморнич­ка база­ „Балаклава­”

­У севаст­оп­ољско­м заливу­ Балакл­ава может­е ­по­с­етити ба­зу за­ одржава­ње и ремонт подмо­рни­ца­. У совје­тско врем­е т­о ј­е био­ тајни ­об­јек­ат од ст­рат­ешко­г зна­ чаја­ који ­је­ с­ада отв­ор­ен­ за по­сетиоц­е.­ Сличне ­баз­е у све­т у­ још увек­ су затво­ре­не за ­ја­вност. По­дморничк­а б­аза у Бал­ак­ лави ј­е ­је­динств­ена­ по св­ојо­ј ­велич­ини и­ локациј­и.­ Реље­ф з­алива је допр­инео та­јност­и објекта: у­ планини­, ­дубоко п­од­ з­емљом смештене с­у пот­пуно изо­ловане по­дземне ­просто­рије кој­е могу да­ издрже­ ди­ректан­ у­да­р ато­мс­ке бомбе ј­аче од он­е која ј­е ­бачена­ н­а Хироши­му. У о­вом­ објек­ ту љ ­ у­ди би мо­гли да живе ­и рад­е пре­ко 30 дана. У ­тајним ­под­земним т­уне­ли­ма нала­зио с­е ­це­нтар за вез­у, складишта гори­ва­, ору­жја и ж­иво­тни­х намир­ница. ­У б­аз­и би з­а време р­ата могл­о да ­се склони и ­за­штити 7 ­по­дм­орница ­ср­ед­ње вели­чи­ не или 9 мали­х, као­и т­ри хиља­де­људи. ­Са­гледа­вш­и страшне пос­ле­диц­е деј­ств­а атом­ских б­омб­и к­оје с­у САД ба­цил­е на Х­ир­ошиму и­ Нагасак­и ­у авг­уст­у ­1945, ­вл­асти Сов­јетског ­Са­вез­а су д­онеле одл­уку да­ с­е у Балак­ла­ви­ изгради­ т­ајна ­под­мор­ничка база з­а зашти­т у­ техник­е и људи­ у­ с­лучају­ н­укл­еарног напа­да­. О­бјека­т ­у Балакла­ви­ гр­ађ­ен­ је девет­ го­ дина, а­ гради­тељ­и су р­ади­ли ­непре­кидно у­ т­ри ­смене. Пл­ан­ове гр­ад­ње­ су доб­ијали п­ар­цијално­, а по завршет­ку рад­ов­а ­сва документац­и­ја­ ј­е униш­тена.­

ФОТО: ТАСС

ФОТО: ТАСС

ГЕОПОЛИТИКА август 2015.

Тајна­ подзе­мна­ п­одмор­ничка ба­ за у ­Балаклав­и је в­ре­ме­ном изг­убила ­кључни с­тратешки ­зн­ачај јер је Ра­тн­а морнари­ца ­СССР-а у на­ору­жање уве­ ла ­нове класе под­мо­рн­ица к­оје ­с у бил­е в­ећ­е и имал­е сложениј­у ­опрему.­ База­ ј­е ­била у фу­нкц­ији д­о ­1993. год­ине­, ­а прест­ал­а је ­д­а ­постој­и 199­5,­ кад­а је из­ ње­ извезе­на­ последња подмор­ни­ца. О­бје­кат је ­пропадао ­скоро ­де­це­нију. ­По­ на­редби ­тадашњег пр­ед­се­д­ника Ук­ рајине Леони­да­ Кучме Ми­нис­тарство ­одбр­ане У­кр­ајине ј­е 2002­. основало М­узе­јски ­комплекс­ ратне ­мо­рнариц­е ­„Балакл­ав­а” који ­је за ­пос­етиоце­ от­во­ рен 2­00­3.­ г­одине. До му­зејског комплек­са­ турист­и ­стижу чам­це­м к­роз подз­емн­и канал­. ­Овакв­и обилас­ ци­т­ унела ­ у којима су биле смештене подморнице организују се на сваких 30 до 40 минута. Обилазак уз објашњења на енглеском језику мора

се заказати мејлом: vmmu.sev@gmail. com или vimfs@mail.ru.

Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI

NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.

Херсон Тауријски

Остаци антич­ког по­ли­са Хер­со­на на­ла­зе се на Уне­ско­вој ли­сти свет­ске ба­шти­не. Из­гле­да­ју им­по­зант­но и по­сле две хи­ља­ де го­ди­на. Мо­же­те их ви­де­ти на пла­жи на за­па­ду Се­ва­сто­по­ља. Тр­го­вач­ки по­лис Хер­сон Та­у­риј­ски (Та­ у­ри­да –ста­ро име Кри­ма) био је сфе­ра вој­но-по­ли­тич­ких ин­те­ре­са Ха­зар­ског ка­га­на­та, Ки­јев­ске Ру­си­је, Гр­ка, Ту­ра­ка и тр­го­ва­ца из Ђе­но­ве, па је све до 15. ве­ка био гу­сто на­се­љен луч­ки град. Свом ши­ри­ ном по­лу­о­стр­ва, од јед­не до дру­ге оба­ле, до да­нас се уз­ди­жу ви­со­ке зи­ди­не. Са­чу­ва­на је и од­брам­бе­на Зе­но­но­ва ку­ла, са­гра­ђе­на од огром­ног кле­са­ног ка­ме­ња. У ан­тич­ком ам­фи­те­а­тру у Хер­со­ну, чи­ји су оста­ци та­ ко­ђе са­чу­ва­ни, одр­жа­ва­ле су се по­зо­ри­шне пред­ста­ве и бор­бе гла­ди­ја­то­ра.

Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Ам­фи­те­а­тар је мо­гао да при­ми 3 хи­ља­ де гле­да­ла­ца. На глав­ном град­ском тр­гу (аго­ра) на­ла­зио се ар­хи­тек­тон­ски ан­ самбл од се­дам хра­мо­ва. На оста­ци­ма ан­тич­ких хра­мо­ва сре­ди­ном 19. ве­ка је по­диг­ну­та са­бор­на цр­ква у част ки­јев­ ског кне­за Вла­ди­ми­ра ко­ји је у Хер­со­ну при­мио хри­шћан­ство 988. и исте го­ди­не кр­стио Ки­јев­ску Ру­си­ју. Хер­сон­ски исто­риј­ско-ар­хе­о­ло­шки на­ ци­о­нал­ни парк је да­нас ве­ли­ки на­уч­ но-ис­тра­жи­вач­ки цен­тар и ба­за у ко­јој ра­де ар­хе­о­ло­зи из це­лог све­та и до­ла­зе на прак­с у сту­ден­ти раз­ли­чи­тих уни­вер­ зи­те­та. На­кон ви­ше­го­ди­шњих ар­хе­о­ло­ шких ис­ко­па­ва­ња са­зна­ли смо мно­го о исто­ри­ји Хер­со­на. Нај­дра­го­це­ни­ја ар­хе­ о­ло­шка от­кри­ћа да­нас се, као по­себ­не му­зеј­ске ко­лек­ци­је, чу­ва­ју у Ер­ми­та­жу у Санкт Пе­тер­бур­гу, у Др­жав­ном исто­риј­ ском му­зе­ју и Др­жав­ном Пу­шки­но­вом му­зе­ју ли­ков­них умет­но­сти у Мо­скви. Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР Весна Станиславов, Дистрибуција Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com

Чувари Кремља – најбољи од најбољих Војници Председничког пука у Кремаљској школи јахања. Красногорски рејон Московске области.

ФОТО: МИХАИЛ ЏАПАРИДЗЕ / ТАСС

Русија у сликама