Русија и Србија #57 (новембар 2012)

у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, НОВЕМБАР 2012.

50 година од прага нуклеарног ратa

стр. 4-5

Саво Милошевић

Пратимо процес консолидације наших стр. 11-12 сународника ван Русије

Ако у тиму има 15 легионара, онда је све разводњено стр. 34-35

фото: Алексеј Никољски / РИА „Новости“

Александар Бабаков

„Русија уз Путина може да гради своју суверену будућност“ Један од водећих руских политиколога, Леонид Пољаков, говори о трећем председничком мандату Владимира Путина поводом његовог 60. рођендана

ϜүҴҵҪҶҪ

ŜŽűŽƀƁŷ ŷŶ şƂƀŷƖŴ ŹŽƖŴ ŻŽŵŴƁŴ ƂűŴŹ žŽżŴƁŷ ƀů ƀŽŰŽŻ

ŞſůƁŷƁŴ żůƀ żů ţŴƖƀŰƂŹƂ ŷ šűŷƁŴſƂ

ƫ"+.ƫ% ŞſŷźŽŲ żů ŴżŲźŴƀŹŽŻ

UXJUUFS DPN SVTLBSFD GBDFCPPL DPN SVTLBSFD

ŞſŴƂŶŻŷƁŴ żŽűƂ űŴſŶŷƖƂ ŰŴƀžźůƁżŽ

садржај

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

ЕКОНОМИЈА

19

„Урал­ва­гон­за­вод“ кре­нуо у Ср­би­ју

До­да­так „Ср­би­ја и Ру­си­ја“ фи­нан­си­ра и уре­ ђу­је ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ (Мо­сква, Ру­си­ја). Срп­ска ре­дак­ци­ја „Rus­sia Beyond the He­ad ­ li­ nes“ (RBTH), ме­ђу­на­род­ног про­јек­та „Ро­сиј­ ске га­зе­те“, (1) уре­ђу­је Ин­тер­нет стра­ни­цу http://ru­ska­rec.ru, (2) уре­ђу­је и из­да­је штам­ па­ни до­да­так „Ру­ска реч“ у „По­ли­ти­ци“ и (3) уре­ђу­је штам­па­ни до­да­так „Ру­си­ја и Ср­би­ја“ у „Ге­оп ­ о­ли­ти­ци“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НИ­ГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ уред­ник српскe ре­дак­ци­је RBTH НИ­КО­ЛА ЛЕ­ЧИЋ го­сту­ју­ћи уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH ИРИ­НА РЕ­ШЕ­ТО­ВА веб-уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH JEKATEРИНА ТУ­РИ­ШЕ­ВА аси­стент срп­ске ре­дак­ци­је RBTH МИ­ЛАН РА­ДО­ВА­НО­ВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ глав­ни пре­во­ди­оци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ, СЛА­ВА ПЕ­ТРА­КИ­НА фо­то­гра­фи­је ЈУ­ЛИ­ЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње

ПОЛИТИКА И ДРУШТВО

8

Па­три­јарх на Уни­вер­зи­те­ту „Ло­мо­но­сов“

2

Ка­да ће на­ста­ти Ме­се­че­ва област Ру­си­је?

КУЛТУРА

26

За ким зво­на не зво­не

ИНТЕРВЈУ

12

Дми­триј Ро­го­зин „Но­вац ува­жа­ва ти­ши­ну, а ‘ци­ви­ли­зо­ва­ни свет’ гво­зде­ну пе­сни­цу“ ПУТОВАЊА

32

© 2012 СВА ПРА­ВА ЗА­ДР­ЖА­ВА ФГБУ „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“

ЛИ­КОВ­НО-ГРА­ФИЧ­КА ОБ­РА­ДА: „ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА ПРЕСС“

24

О Ру­си­ји, За­па­ду, Цр­кви и др­жа­ви

Ин­тер­нет стра­ни­ца: ru­ska­rec.ru * Елек­трон­ска по­шта: edi­tor­@ru­ska­rec.ru * Те­ле­фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре­са: Ул. Прав­ды 24, д. 2, Мо­сква 125993, Рос­сия

Тек­сто­ви из ру­бри­ке „По­гле­ди“ овог до­дат­ка иза­бра­ни су да пред­ста­ве ра­зна ста­но­ви­шта и не од­ра­жа­ва­ју ну­жно ста­но­ви­ште уред­ни­ка про­јек­та RBTH или ли­ста „Ро­сиј­ска га­зе­та“. Мо­ли­мо Вас да ша­ље­те пи­сма и ко­мен­та­ре уред­ни­ку на edi­tor­@ru­ska­rec.ru.

НАУКА И ТЕХНИКА

ПОГЛЕДИ

16

Пе­тар Ис­кен­де­ров Чу­де­са Бе­о­град­ског без­бед­но­сног фо­ру­ма

„Ма­ли Ко­ре­ли“, чу­вар др­ве­ног не­и­мар­ства Се­ве­ра

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

ОКТОБАР 2012

Чла­но­ви ко­зач­ких удру­же­ња ор­га­ни­зо­ва­ли су ми­тинг и мо­ле­бан код мо­сков­ског Цен­тра за са­вре­ме­ну умет­ност „Вин­за­вод“. Не­за­до­вољ­ство ко­за­ка иза­зва­ла је из­ло­жба „Ду­хов­на бор­ба“ чи­ји су екс­по­на­ти по­ве­за­ни са ли­ко­ви­ма панк гру­пе Pussy Ri­ot.

ФОТО: Алек­сеј Фи­ли­пов / РИА Но­во­сти

Мо­сков­ски град­ски суд раз­мо­трио је ка­са­ци­о­ну жал­бу на пре­су­ду из­ре­че­ну уче­сни­ца­ма панк гру­пе Pussy Ri­ot, ко­је су осу­ђе­не за ху­ли­ган­ски ис­пад у хра­му Хри­ста Спа­си­те­ља. Суд је из­ме­нио пре­су­ду Је­ка­те­ри­ни Са­му­це­вич на услов­но из­др­жа­ва­ње ка­зне и до­нео од­лу­ку да се она од­мах осло­бо­ди.

Дми­триј Ме­две­дев је по­се­тио Екс­пе­ри­мен­тал­ни цен­тар за са­вре­ме­но на­о­ру­жа­ње Ру­ске ар­ми­је под­мо­сков­ског На­уч­но-ис­тра­жи­вач­ког ин­сти­ту­та пре­ци­зне ме­ха­ни­ке. Пре­ми­јер се упо­знао са уна­пре­ђе­ним на­о­ру­жа­њем, као и са опре­мом за коп­не­ну вој­ску ко­ја се тре­нут­но те­сти­ра.

Фото: ИТАР ТАСС

ОКТОБАР 2012

ФОТО: ap

Фото: ИТАР ТАСС

месец у сликама

Фуд­ба­лер ру­ске ре­пре­зен­та­ци­је Алек­сан­дар Кер­жа­ков ра­ду­је се го­лу ко­ји је по­сти­гао на утак­ми­ци про­тив еки­пе Пор­ту­га­ли­је. Ква­ли­фи­ка­ци­о­на утак­ми­ца за Свет­ско пр­вен­ство у фуд­ба­лу 2014. за­вр­ше­на је ре­зул­та­том 1:0.

3

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

50 го­ди­на од пра­г ну­кле­ар­ног ра­та Од 16. до 28. ок­то­бра 1962. Сје­ди­ње­не Др­жа­ве и Со­вјет­ски Са­вез су­о­чи­ли су се са јед­ним од нај­о­па­сни­јих иза­зо­ва Хлад­ног ра­та. Пи­ше: Алексеј Долински, за RBTH

К

убанска криза, која се десила пре тачно 50 година, једна је од најважнијих епизода Хладног рата. Мада је трајала само две седмице, извршила је снажан и трајан утицај на светску политику. Стручњаци истичу да је криза ојачала биполарни систем, показала да постоји равнотежа снага у свету и довела до ситуације у коме нуклеарни напад више није био реална војна претња, већ стратешко средство одвраћања од евентуалног трећег светског рата. Од 16. до 28. октобра 1962. Сједињене Државе и Совјетски Савез суочили су се са једним од најопаснијих изазова Хладног рата. Пошто је шпијунска летелица САД фотографисала совјетске нуклеарне ракете распоређене на Куби – на свега 140 километара од Флориде – а дипломатски преговори нису дали резултате, ратна морнарица САД ставила је цело острво под блокаду, како би спречила совјетске бродове да тамо допреме још пројектила. Амерички ратни бродови пресретали су и претресали сваки брод који се приближавао Куби. Совјетска страна сматрала је ову акцију чином агресије. Стога је совјетским бродовима који су пловили ка Хавани наређено да се не обазиру на америчку блокаду и да се не заустављају. Совјетски контигент од 40.000 војника већ је био стациониран на Куби. На располагању су имали тактичко нуклеарно наоружање, спремно за дејство, у циљу 4

одвраћања друге стране од намере да изврши инвазију на острво. Поред тога, неколико балистичких ракета средњег домета, које су могле да домаше циљеве на територији САД, такође се налазило на Куби. Упркос томе што су војне снаге које су спроводиле блокаду острва добиле појачање, совјетски стручњаци су наставили да граде лансирне рампе за ракете, док су се совјетске подморнице истовремено приближавале Куби. У једном затегнутом моменту ове кризе амерички авиони и ратни бродови при­ морали су руске подморнице да изроне на површину. У другом, шпијунска летелица САД оборена је изнад острва пројектилом земља-ваздух. Када се постављање лансирних рампи за нуклеарне ракете приближило крају, две стране су ипак постигле компромис – СССР је повукао своје трупе, док су САД прекинуле

Сматра се да су све стране у сукобу оствариле своје циљеве: САД су отклониле нуклеарну претњу, СССР је показао да је способан да демонстрира моћ на глобалном нивоу, а Куба се обезбедила од даљих покушаја угрожавања свог суверенитета.

блокаду и одустале од даљих покушаја да свргну кубанско руководство и сагласиле се да повуку своје нуклеарне ракете из Турске и Италије. Са историјске тачке гледишта, ових 13 драматичних дана – без победника на крају – морају се посматрати у светлу тадашњих међународних односа, а не као изолован инцидент. Кључно питање је: зашто је совјетско руководство започело ову операцију, која је касније постала позната као Кубанска ракетна криза (или само Кубанска криза)? Мада је званични разлог за стационирање војног контигента на острву био заштита кубанског суверенитета, само по себи то сигурно није могло да буде повод за војну операцију таквог обима и таквог потенцијалног ризика. Судећи по извештајима, Никита Хрушчов је идеју о постављању нуклеарних ракета добио убрзо по посети Бугарској када је сазнао да су америчке балистичке ракете стациониране у Турској и Италији. Из совјетске перспективе, нуклеарне ракете

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Постоји једна компонента Кубанске кризе која се често превиђа: њен значај за тзв. доктрину одвраћања. Наиме, Кубанска криза је ојачала међународни биполарни систем, показала да постоји равнотежа снага и нагласила важност будуће стратегије узајамног одвраћања од нуклеарног напада.

фото: Corbis / Fotosa

г­ а

18. октобра 1962. Кенеди се састаје са министром спољних послова СССР-а Андрејем Громиком.

у Турској представљале су претњу на коју се морало одговорити на исти начин. Кубанска власт (која је успостављена 1959. под вођством Фидела Кастра и већ 1961. преживела један покушај преврата организованог од стране САД) изгледала је као идеалан савезник за остварење поменутог циља: Куба је веома близу територије САД и била је у потрази за савезницима. Постављањем нуклеарних ракета на Куби, Москва је успоставила противтежу у односу на ракете постављене у Турској и добила адут у преговорима око међусобног повлачења пројектила. Роберт Легволд, директор Евроатлантске безбедносне иницијативе при „Кар­ не­гијевој задужбини за мир у свету“, сматра да је други циљ био стабилизација прилика у подељеној Европи, где су совјетске ракете на Куби коришћене као средство за одвраћање Америке од војних активности у Западној Европи. Чак и сада, после 50 година, траје ин­ тензивна дебата о томе ко је имао више користи од ове кризе. Иван Тимофејев,

програмски директор у Руском савету за међународне односе, верује да су повлачењем совјетских ракета и трупа са Кубе све стране у сукобу оствариле своје циљеве: САД су отклониле нуклеарну претњу усмерену ка својој територији и демонстрирале савезницима способност да заштите своје интересе приликом решавања међународних криза; са своје стране, СССР је показао да је способан да демонстрира моћ на глобалном нивоу пошто су САД уклониле своје ракете из Италије и Турске; коначно, Куба се обезбедила од даљих покушаја угрожавања свог суверенитета.

Међутим, постоји још једна компонента Кубанске кризе, која се често превиђа – њен значај за тзв. доктрину одвраћања. „Кубанска криза је ојачала међународни биполарни систем, показала да постоји равнотежа снага и нагласила важност будуће стратегије узајамног одвраћања“, речи су Тимофејева. Легволд указује на то да је ова криза „променила праксу, пре свега совјетских лидера, да претње

нуклеарним оружјем користе у политичке сврхе. Тако је Хрушчов у неколико наврата пре 1962. године (Суецка криза 1956, Берлинска криза 1958. и 1961) користио „звецкање нуклеарним оружјем“ како би утицао на одлуке Сједињених Држава и НАТО-а. После октобра 1962. то више никада није учинио.“

Данас, 50 година касније, може се за­ кљу­чити да је најважнија последица ове кризе чињеница да је то био последњи пут када су две суперсиле озбиљно раз­матрале напад на другу страну ну­ клеарним оружјем. По Легволду, реална могућност да човечанство доживи „смак света“ толико је психолошки утицала на америчке и совјетске лидере да их је навела да озбиљно схвате потребу за ограничавањем трке у стратешком ну­ клеарном наоружању. Тиме је олакшан по­четак „Преговора о ограничењу стра­ тешког наоружања“ 1969. године. После Кубанске ракетне кризе Хладни рат се наставио још 30 година, али су се САД и СССР међусобно конфронтирале у „ратовима преко посредника“. Међутим, нуклеарни напад више није био реална војна претња, већ стратешко средство одвраћања од евентуалног трећег светског рата. (Аутор je некадашњи предавач Јавне дипломатије на Московском државном универзитету „Ломоносов“ и више година је радио у дипломатској служби РФ.)

5

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

„Је­зи­ком до исти­не“ Пи­ше: Јелена ­Новосјол­ов­а, Р­оси­јс­ка га­зет­а

О ­

ве ­год­ине с­у се по 12­. ­пу­т ­у ­Москви­ ок­упили ­до­битни­ц­и ­Пу­шкинов­е ­на­гр­аде која ­се у ­организа­циј­и ­„Ро­сијск­е ­газете“ додељу­је пре­ да­­вачима из и­ностран­ ства. ­Побед­ници с­у ­пи­са­ли­ текст на тем­у „Језиком ­д­о ­ис­ти­не­“. Так­о ­болна ­тема п­одр­азумева­ла је да ­ау­тори,­ без ­преувел­ич­авања,­покажу­с­воју ­гр­ађанску храбро­ст. Њихо­ве ­лепе­речи­­о ве­ликом р­уск­ом језик­у читали см­о п­од ути­ск­о­м ­ко­нтрове­рз­не­ театра­лне пр­ед­ставе, у којо­ј ­с у укра­јински­н­ац­ио­налис­ти одсе­ ца­ли сви­њск­е језик­е ­у знак ­пр­от­еста п­ро­т­ив­додељива­ња­р­ус­ком јез­ик­у зван­ ичног с­та­т уса у појединим регионима­. Не за­бо­равим­о и од­лу­ку­ владе Есто­ ни­је да ­се­ о­д 2012. н­а ест­онско­м јези­ку­ мора ­пр­едават­и ­60%­п­редмета, независ­ но од ­тог­а кој­и јези­к ­говор­е ученици­. Испост­авило­ се­ да је ­у неким земљама руски једини језик на коме се може са­ 6

фото: Росијска газета.

Учесници конкурса за доделу Пушкинове награде, која се у организацији „Росијске газете“ додељује предавачима руског језика из иностранства.

Мо­гло би се без пре­у­ве­ли­ча­ва­ња ре­ћи да се у не­ким зе­мља­ма про­тив ру­ског је­зи­ка во­ди пра­ви рат. За­што је то та­ко и за­што се упр­кос то­ме љу­ди у Укра­ји­ни, Пољ­ској, Гру­зи­ји, Аустри­ји и Ср­би­ји од­лу­чу­ју да уче ру­ски? зна­ти истина о Другом светском рату и великој р­уској књижевно­сти­.

Иск­рено г­оворећ­и, када ­см­о смишљали ­те­м­у „Језиком до­ исти­не“, ­највиш­е смо имал­и у ви­ду­ У­крајину­, ­гд­е се зако­н ­„О основ­ама држ­авне језичке политик­е“ рађао ­у мук­ама, ­уз опоз­иц­ионе м­и­тин­ге, па ча­к и ту­че­у­ В­рховно­ј ­Ради (п­ар­ламенту)­.

кон не ­ти­че само р­уског ј­езика, не­го и ­свих друг­их реги­он­алн­их­језика ­у ­зе­мљи, па самим­ ти­м и тата­рс­ког, ­а он ­је врло распро­страњен н­а К­ри­му.

У­сва­јање з­ак­она ј­е одл­ожено­з­а ­октобар­, ­док се не ­припреми цео­ пакет­ докум­ен­ ата за­к­рим­ско-татарс­ки ­језик. Украј­ин­а је ­смогла сн­аг­е­да­к­рене пу­тем ев­ро­пског ­де­мократ­из­ма. Сл­ож­ићете се ­да­Швајцар­ РГ: Трен­утн­о је руски језик­ поста­о ска­и Канада­л­епо живе,­и­ја­не ви­ди­м ­да­ з­вани­чан у 13 р­егиона, а ­Кр­им ни­је­ постоја­ње украјинске ­државе мо­же­б­ити међу њи­ма­. ­Зашто? д­ов­едено ­у ­питање зб­ог тога­што се рус­ки И­рина Степанова, Си­мфе­ропољ, Ук­ јез­ик користи­па­ралелно са­украј­ин­ски­м. рајина­: ­У ­то­ме и јесте­ ствар­, ш­то се ­за- У Укр­аји­ни жив­и 120 нац­ионалност­и:

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Грц­и, ­Бугари­, ­Таџици, Узбеци­, Тат­ари... С­тицајем и­стори­јск­их окол­н­ости ми ­међусо­бн­о разгова­рамо н ­ а руск­ом­. ­ РГ: Сам­о пре­неколик­о годи­на ­ра­згово­р на ру­ск­ом није б­и­о у моди­. Т­ада је укр­ ајински ­б­ио језик полит­ич­ке и ­кул­т урне ­елите. ­Од­чега, по­в­аш­ем­мишљењу,­з­ав­ ис­и да л­и је нек­и језик­у­моди­?

Ири­на Бал­ин­ска, Ха­иф­а, Из­ра­ел­: На­ жало­ст,­ унуци­ м­ојих пријатеља ­не знај­у руски. П­роцес­н­естаја­ња руског јези­ка­у Из­раелу с­е ­наставља. Ја живи­м ­у Хаи­фи, где се­одржа­ва фес­ти­вал р­уског ј­езика.­Он о­бједи­њу­је ­све енту­зи­јасте­ који н­а рус­ ком­певају пе­сме, пишу стихо­ве­и изво­ де позо­ришне пр­ед­ставе.­Нажалост, они углавно­м имају ­60 и ­виш­е ­го­дина. ­Ру­ск­и је за о­м­ладину­ј­ез­ик стараца, као­шт­о је­ нека­да ји­ди­ш био­језик­којим г­ово­ре баке ­и деке. Њим­а н­ије зани­мљи­во­да го­воре ­руски, н­ије м­одерн­о. Мој­рођак­и­ма шест г­од­ин­а и каже: „Н­ећу да ­говорим­руски, јер ми се сви ­см­еј­у“. Једн­о истр­аживање­, ­извршено ­у Изр­аел­у, показало је да ­ако бил­ингвално­ дете од­баци ру­ски је­зи­к у дети­њс­тву, о­нд­а ­ће му ка­сн­иј­е на факулт­ ет­у уче­ње руског м­но­го теже п­асти нег­о Немци­ма и Ф­ранцуз­им­а.­

РГ­: ­Коју исти­ну­Из­раел не­­зна, а в­и ­је преносите­уз помоћ р­уског­ј­ез­ик­а?

Ирина Балинска: То је пре свега истина о Другом светском рату. Садашњи израелски уџбеници су антируски. Кад питате децу ко је победио у Другом светском рату, често добијете одговор: „Американци“. Хаифа је једини град у коме се 8. маја организује Победничка парада.

РГ: Како све то корелира са чињеницом да је у Јерусалиму саграђен огроман меморијални центар Јад Вашем, по­ свећен жртвама нацизма, који посећују ђач­ке екс­кур­зи­је?

Ири­на Ба­лин­ска: Је­дан део кон­цен­тра­ ци­о­них ло­го­ра су осло­бо­ди­ли Аме­ри­кан­ ци, а дру­ги со­вјет­ска ар­ми­ја. Ме­ђу­тим, у уџ­бе­ни­ци­ма се ис­ти­че са­мо јед­на стра­на. Ако уче­ник во­ли исто­ри­ју, он ће сва­ка­ко до­ћи до исти­не, или ће му на­став­ник по­ мо­ћи (ако се озбиљ­но ба­ви сво­јом про­ фе­си­јом). Ме­ђу­тим, де­ша­ва се да де­ца „на­у­че“ и ово: Ста­љин и Хи­тлер су би­ ли на ис­тој стра­ни, они су за­јед­но хте­ли да уни­ште је­вреј­ски на­род! Исто­риј­ска исти­на је бол­но пи­та­ње за Изра­ел.

Та­ма­ра Кен­чад­зе, Тби­ли­си, Гру­зи­ја: Исто­риј­ско се­ћа­ње гру­зиј­ског на­ро­да је, на­жа­лост, за­та­ји­ло: 300 хи­ља­да Гру­зи­на је по­ги­ну­ло у Дру­гом свет­ском ра­т у, а ме­ђу њи­ма и мој де­да – по­ги­нуо је код Ке­ниг­ сбер­га. Не­ка­да је ње­го­во име би­ло угра­ ви­ра­но у му­зе­ју Рат­не сла­ве у ње­го­вом род­ном гра­ду Ку­та­и­си­ју. Са­да тај му­зеј ви­ше не по­сто­ји. Као што не по­сто­ји ни спо­мен-ком­плекс ко­ји је био са­гра­ђен у част по­бе­де. Он је диг­нут у ва­здух пре две го­ди­не. Ужа­сна је чи­ње­ни­ца да јав­ ност го­то­во ни­је ни обра­ти­ла па­жњу на тај до­га­ђај, јер је би­ла за­у­зе­та пред­из­бор­ ном тр­ком за удоб­не фо­те­ље. И у Бу­т у­ ми­ју је ове го­ди­не сру­шен спо­ме­ник, и ни­ко то ни­је при­ме­тио.

Потребан ми је руски језик...

Да бих водила емисију на локалној телевизији. Даринка Крстић, Србија Да бих ширила истину о нашој заједничкој историји. Евгенија Куљчицка, Пољска Опредељење за руски језик је знак престижа. Ерих Поинтнер, Аустрија Да би се добио посао треба знати енглески, али без руског је тешко запослити се. Талико Тваури, Грузија

Ерих По­инт­нер, Санкт Пел­тен, Аустри­ ја: Из­бор ру­ског као дру­гог стра­ног је­ зи­ка је знак пре­сти­жа. Код нас сви уче ен­гле­ски, док се 20 хи­ља­да опре­де­ли­ло за фран­цу­ски као дру­ги је­зик, а 5 хи­ља­да за ру­ски. То су они ко­ји не же­ле да бу­ ду „као оста­ли“ и тру­де се да из­ра­зе свој соп­стве­ни по­глед на свет и на де­ша­ва­ња у све­т у. У мо­јој гим­на­зи­ји уче­ни­ци ко­ји има­ју 13 и 14 го­ди­на би­ра­ју ру­ски, фран­ цу­ски или ла­тин­ски. Они не ми­сле на но­ вац и би­знис и не­ма­ју ја­сне пред­ста­ве о бу­дућ­но­сти. Из­бо­ром ру­ског је­зи­ка они же­ле да ка­жу: ми же­ли­мо „не­што дру­го“ и „друк­чи­је“. То је ели­ти­зам у по­зи­тив­ ном зна­че­њу те ре­чи. Ако не­ко у ди­пло­ми има пе­ти­цу из фран­цу­ског, ни­ко на то не обра­ћа па­жњу. Али ако има пе­ти­цу из ру­ског, он­да окру­же­ње ис­по­ља­ва ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње за ње­га.

РГ: Вра­ти­мо се на­шој за­јед­нич­кој исто­

ри­ји. Да ли се у Аустри­ји на би­ло ко­ји на­чин обе­ле­жа­ва 200-годишњица рата 1812?

Ерих Поинтнер: Наполеонови ратови у аустријској свести не играју никакву улогу. Нико нема појма шта је Аустрија тада радила и на чијој страни је била. Наполеон је код нас негативан лик, и не доживљава се романтично. Али ми ни о Кутузову не знамо ништа. Додуше, у Бечу има неколико руских назива: Улица Голицина, Дворац Трубецког...

РГ: И поред вишевековних драматичних односа између Русије и Пољске, према подацима Фонда „Руски свет“ („Русский мир“), код Пољака је руски језик данас веома популаран. Пре десет година је био на 14. месту по популарности, а данас је на другом, после енглеског...

Евгенија Куљчицка: Па ипак, у Пољској постоји само једна мала школа у којој се настава изводи на руском језику, и та школа је при амбасади Русије у Варшави. Постоје читава војводства у којима се руски не учи ни у једној школи. Чак се не учи ни у војводству где се налази споменик Кутузову.

Не може се рећи да је пољска омладина оријентисана на Запад. Искрено говорећи, они уопште не знају на коју страну да се окрену и на кога да се оријентишу. Не могу да тврдим да су у нашој вароши млади више заинтересовани за енглески језик. Ко више пажње обраћа на њих и удељује им више времена, тај их и води за собом. Ученици нарочито цене наставнике који им омогућавају да упишу факултет без полагања пријемног испита, тј. који их воде на такмичења и омогућавају им да освајајају награде, и да отпутују негде у иностранство, на пример у Русију (преко 50 ученика наше школе је било у Москви, Геленџику, Новоросијску...).

РГ: Вратимо се на Грузију. Од ове године ће се руски учити тек од седмог разреда, а пре конфликта се учио од првог. Да ли је то нестајање језика са ове територије?

Талико Тваури, Тбилиси, Грузија: Да, било је то тешко време, једна реч се није могла рећи на руском, људи су били у страху. Данас је ситуација много боља, емоције су се стишале. Људи су свесно дошли до закључка да је руски језик

7

политика и друштво једноставно неопходан. Прво, сва наша интелигенција још увек говори руски. Већина је стекла образовање на руском језику. Да би се у нашој земљи добио посао обавезно је знање енглеског, али без руског је тешко запослити се. Ево, ви кажете да се језиком стиже до истине. Међутим, ђаци и студенти грузијске националности тешко могу да оду у Русију и да се боље упознају са вашом културом, да усавршавају свој руски језик, да се упознају са руским вршњацима. А ђацима руске националности је то омогућено. Ми имамо безвизни режим са Русијом, а она нас не прима. У Грузију се може ући пешке, аутобусом, авионом и како год хоћете. А нама из Грузије то није омогућено. Када сам ја одлазила, мојим пријатељима и познаницима је било много жао што и они не могу да крену, па су ми говорили да поздравим Москву и Русију. Нема нетрпељивости према руском народу, руском говору и руском језику. Бар у мом окружењу сви воле Москву, Русију, руски народ. Уосталом, моја снајка (братова жена) је Рускиња.

РГ: Србија је наследница некадашњег Савета за узајамну економску помоћ, као и Бугарска и Пољска. Па ипак, ако се има у виду број грађана бивше Југославије који раде у Русији, може ли се рећи да везе између нас и даље постоје?

Даринка Крстић, Лесковац, Србија: Да, наши људи одлазе у Русију да раде, а на Запад иду далеко мање, јер ми нисмо у Европској унији. Што се тиче ђака, ја радим у три школе и могу рећи да се за руски опредељује око 15% ученика. После распада СССР-а и Југославије руски се из престижних градских школа преселио у мале сеоске школе. Невоља је у томе што се код нас у средњој школи учи само један страни језик. Због тога већина бира енглески. Ја сам обавила истраживање ситуације са страним језиком у два округа, и дошла сам до оптимистичке прогнозе: полако расте број оних који желе да уче руски. А ви сте добро приметили да се језиком може доћи до истине. После бомбардовања од стране НАТО-а 1999-их у Русији је било много југословенске деце која су се тамо одмарала... Како је то било страшно! Прве бомбе су пале на Лесковац. Побегла сам са малом децом код мајке на бугарску границу.

8

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Па­три­јарх на Уни­вер­зи­те­ту „Ло­мо­но­сов

О Ру­с и­ј и, За­п а­д у, Ка­ко да Ру­си­ја иза­бе­ре свој пут? Тре­ба ли (и у че­му кон­крет­но) да се ори­јен­ти­ше на За­пад? Шта је то мо­рал­ни за­кон и ка­ко се он ко­си са др­жав­ним за­ко­ни­ма? Го­во­ри па­три­јарх мо­сков­ски и це­ле Ру­си­је Ки­рил.

П

а­три­јарх мо­сков­ски и це­ле Ру­си­је Ки­рил је про­шле не­де­ ље ­примио т­иту­лу ­по­часно­г ­доктора ­Мос­ко­вског ­др­жавног ­униве­рзит­ета „­Ло­моносов“ ­(МГ­У). Пре­дстављамо ­не­­к­о­лико­неколи­ко н­ајзани­мљ­ивијих ци­­т­ата и­з ­патријарх­ове­беседе­.

­ егови вршњац­и,­него­човек ­кога мож­да­ њ већ одав­но не­ма­међу ж­ивима­.

То ­не­з­начи д­а тра­диција треба­да ч­ува с­ве ш­то је п­рип­ад­ало прошлост­и. Ми н­е ­чувамо от­па­д, не­го­га ба­ца­мо­. У сво­ ме жив­от­у и р­аду чо­век п­роизводи мног­о то­га што­му нећ­е бити ­потреб­но у бу­дућност­и.­ Али п­ра­ве­ ­вре­дности­ с­е О­б­удућнос­ти Ру­сије чувај­у ­помоћу­ традиције, ­др­уг­ог на­чи­ ­ С­ва­ка­ изгра­дња п­оч­ињ­е о­д проје­кт­а... на нема. З­ато ми­сл­им­ д­а ­је пот­ребно Јед­ан од пробле­ма нашег др­уштвеног­ имати кр­ај­ње озбиљан одн­ос­ прем­а ж­ив­ота је­ управо­ одсуство­ пр­едста­ве­ о с­хватању тради­ционал­ног нач­ел­а ­у жив­ будућн­ости. Људи ра­до­ изражав­ају св­ от­у д­руштва. оје незадо­вољство ­дан­ашњим ­ста­њем, ­ ал­и много ­им је­ те­же­ да де­финишу­ ста­ О ­ко­пирању­Запада­ ње у ­ка­кво би ­зап­раво желе­ли ­да пр­еђ­у Е­вропск­а ц­ив­илизациј­а,­чи­ји део­ј­е и Ру­ из овог ­са­дашњег­, ­какву зем­љу ­би хт­ел­и сија, има­два к­ам­ен­а темељца­: ­то ­с у г­рчкод­а и­зграде. ­Нарав­но, многи­ стручни ри­мс­ка тр­адициј­а ­фи­ло­зофско­г осм­иш­ к­ол­ективи­ и­ма­ју конкрет­не циљеве и­ ља­вања с­вета и ­библиј­ск­о ­открове­ње. з­ад­атк­е: да и­зг­раде путеве, или чи­тав­е Стварала­чк­у ­синте­зу­ једног и д­ругог градо­ве­, да ­по­дигну п­ољопривреду на ви­ ­налази­мо код ­ра­нохришћа­нс­ки­х писаца ши ни­во, и ­уопшт­е ­да разви­ју ­ек­ономију.­ А­ли ниј­е реч ­о ­по­једина­чним г­ранама­, ­па­ Пре­и­спи­ту­је се ч­ак ни­ о­ ­фо­рмалном уређењу ж­ив­от­а у де­фи­ни­ци­ја бра­ка, земљи.­Реч је о с­ли­ци­земље ко­ју­ж­елимо да ­из­гр­а­ди­мо­. ко­ји за људ­ску при­ро­ду

пред­ста­вља Данашњ­и ­љу­д­и,­ поготово мл­ади, чес­ фун­да­мен­тал­ну то­ изража­вају нед­оумицу, па чак­ и ске­птицизам ка­д чуј­у реч­ „тр­адиција“. ин­сти­ту­ци­ју... Све је „Трад­иција“­, ­„тридици­он­ал­иста“­, „тр­ад­ то од­раз ду­бин­ског иционалан­“ – те речи се д­оводе у­в­ез­у са по­ма­ка у чо­ве­ко­вом не­чи­м што је ­да­вно­ прошло­, ­што више није потреб­но, што­ нам смет­а.­ Међут­ по­гле­ду на свет, им, тр­ад­иц­ија није сећ­ањ­е на про­шл­ос­т, и хри­шћа­ни сма­тра­ју он­а је ­начин­ п­ренош­ењ­а вре­дно­сти из­ да је тај по­мак нара­штаја ­у нар­аштај. Чак и­онај­студ­ент к­ој­и се највише гн­уша тради­ци­је­, ипак­ де­струк­ти­ван и опа­сан. студира­ по уџбенику који­ н­ис­у писа­ли

Цр­к ви и др­ж а­в и Па­три­јарх Ки­рил на све­ча­но­сти по­во­дом до­де­ле по­ча­сног док­то­ра­та МГУ.

Тра­ди­ци­ја ни­је се­ћа­ње на про­шлост, она је на­чин пре­но­ше­ња вред­но­сти из на­ра­шта­ја у на­ра­штај. Чак и онај сту­дент ко­ји се нај­ви­ше гну­ша тра­ди­ци­је, ипак сту­ди­ра по уџ­бе­ни­ку ко­ји ни­су пи­са­ли ње­го­ви вр­шња­ци, не­го чо­век ко­га мо­жда већ одав­но не­ма ме­ђу жи­ви­ма. п­рво­г мил­енијума,­које ­на­зи­вамо с­ветим о­цима. ­Пој­едини а­у тори су ­т у ­традиц­ију гај­или­ и­ у Сре­дњем веку­. Т­акву си­нт­ез­у је ­по­др­жавао­и­образо­вн­и ­систем Р­им­ске имп­ерије­, к­ак­о ­у њено­м ­зап­адном, та­ко­ и у и­сточном делу­ –­ Византи­ји. Место­ у­ културној ­традици­ји импе­ри­је Ром­еј­а обезбеђен­о је Ру­сији ­уп­ра­во захв­аљу­ју­ ћи­ прав­осл­ављу и­ у­чен­ости коју­ је­ оно ш­ир­ило.

Кад­а н­ам­ г­оворе о­ „­ев­ропском путу“­ р­азвоја, ­гот­ов­о увек имају­у ви­ду коп­ир­ ање­и под­ра­жавање­запад­них поли­ти­чк­их и култу­рних мо­де­ла. А­ли­п­од­ра­жавање и к­опира­ње ­је­ у­век ло­шије ­од ­из­во­рн­ика, ј­ер у њ­ему нема ориги­на­лн­ог­начела, н­е­ ма ­правог ст­варалаш­тва. И­з­ато, град­ит­и цивили­зацију на осн­ов­у подра­жа­вања ­значи­ детерми­нисати ра­зв­ој тако ­да ­он по дефиници­ј­и у­век заоста­је за­ онима­ у­ чијим ­рукам­а је ­ориги­нал­. Опасно­ је к­ад одра­слог чов­ека­ неко­ мо­ра­ да во­ди­. У мл­адо­сти и ­де­тињству ј­е то неопхо­дн­о, али када­човек од­расте, онда ви­ше­н­ем­а пот­ре­бу­ да бу­де вођен, он­да се ­откри­ва ­по­те­нцијал­његове­сло­бодне лич­ности.

ФОТО: Прес-служба Патријар­ха Мо­сков­ског и све Ру­си­је

в“

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

О з­акону Да­нас зако­н често­ г­арант­уј­е ­љу­дима ­по­тп­уну­ н­езавис­но­ст од мо­ра­лног нач­ ела и не­огр­ан­ичену ­самовољу­у пропис­ ив­ању­ норми к­оје у­ датом­ т­ренутку из неко­г разл­ога о­дг­ов­арају­за­ко­нодавц­има­.­ Бебама у мајчино­ј утроб­и ­се уск­раћу­је пр­аво­ на живо­т... Болесн­и­ци­ и ст­ари људи „­м­ора­ју­ да умру­“,­ к­ак­о тврд­е поје­ дини савр­емени „­ми­слиоци“­, д­а не би­ у­зал­уд ­троши­ли ­др­уш­твене ресурсе, и з­ато им­се­одузим­а ­живот..­. ­Пр­еиспит­ује­ се дефиниција бр­ака­, који­ за­ људску природу­ предс­тавља­ ф­ундамента­лну инс­титуцију... Св­е је ­то­о­драз дуб­инског­ п­омака­ у ­чо­вековом погледу на­ с­вет, ­и хриш­ћани ­сма­трају­ да је тај помак д­ес­ труктива­н ­и опас­ан. Ка­жу,­„­све се­може­ разо­рити,­ а после­ понов­о с­аградити“. ­Ал­и ­ак­о се ра­зор­и ­Богом ­дани морални ­за­кон, ­ак­о ­се он п­ротер­а и­з живота љ­уд­ ске заједн­ице, онд­а ­људи не­ће више ­ни­ бити спо­со­бн­и да ­се ­ор­га­низују­у заједн­ ицу­, б­ило д­а ј­е ­у пит­ању пород­ица, ра­дн­и ­колекти­в или­држ­ава.

­О ­Цркви и ­ ­др­жа­ви

Црк­ва­ и др­жав­а с­у раз­лич­ите инсти­т у­ ције.­­Црк­ва је добр­ово­љн­а зај­едница која се својим чла­но­вима обр­аћ­а ­па­стирск­им реч­им­а, рачунају­ћи на њ­ихову д­обровољну­ послушно­с­т. Држ­ава­обухвата св­е ста­но­ ­ ­Важно је­с­хватити д­а ­ис­тински ­европск­и вн­ике земље­ и ­има вла­ст­ да и­х ­примора­ п­у т не подр­азу­мева копи­ра­ње ­онога што је н­а испуњавање ­својих закона, а­ко тре­ба туђе­, ­него ­сагледава­ње­својих­сопстве­ни­х ­и сил­ом.­Ц­рк­ва не ­тежи д­а пре­узме д­ржа­ ­европских ­коре­на и ­вр­аћање тим к­оре­ вну влас­т, ­ни­ти намерав­а да прис­воји фу­ ни­ма­у­новим ­ку­лтурним и историјским нк­ци­је држа­ве. Штав­и­ше­, она не­те­жи ­да околн­остима­. Све што ­је ­речено­мо­же­се, има­н­и ­статус д­ржавне институциј­е, који изм­еђу ос­талог,­п­рименити и на ­изград­њу ­им­ају Цркве ве­ћинског ст­ан­овниш­тва у ­државе­. ­мн­огим ев­ро­пским држав­ама. Сто­га­ је неум­есно и ­бесми­слено з­ахтевати од Цр­ ­ ­О универз­итети­ма­ кв­е ­„да се­н­е ­ст­апа с­а државом“, ­јер­Цркв­а ­Обзиром да­са­м ја ­свој ­пут­у Цркви­по­чео то­свака­ко­не­ће­урадити. о­д ака­де­мс­ке де­ла­тност­и ­и ­током д­есет ­ Међут­им­, иза так­ви­х за­хтева с­е ч­есто год­ина са­м б­ио ре­кто­р ­духов­не­ а­каде­ крије ­неш­то дру­го, а т­о с­у покуша­ мије, за­м­ене ве­ров­ат­но и ­не­п­остој­и ­већа ји примо­ра­вања Цр­кв­е да ­се одрекне ­нагр­ада од­награде коју ­додељује научн­и ­пас­ти­рске одг­ов­орнос­ти­за свој­е ­чланов­е, к­ол­егију­м­. Ме­ни је­добро ­позната а­тм­ос­ а православ­ни­х хриш­ћана да­се­одрекну­ фера ­ви­сок­ошкол­ск­е ­устано­ве, атмо­сфе­ с­војих ­грађанских ­пр­ав­а и об­авез­а. ра ­за­седањ­а ­научно-наст­ав­ни­х већ­а. Ја Члан­ов­и Цркве су ис­то­времено и гр­ ­знам како ­се ­у том к­ол­ективу­из­оштрав­а ађани ­др­жаве и чланови ­друштва. Он­и миса­о,­ како се­ прек­идају нер­азумна из­ ­у в­ршењу ­сво­јих грађ­ан­ск­их обавеза ла­га­ња, ка­ко­ се дисци­пл­ин­ују чове­ков­ треба да се ­ру­ко­воде х­ри­шћанск­ом­ са­ ум и човеков­е ­ре­чи. Т­аква ј­е ­академска вешћу.­Т­о ­се­односи и на обичне грађане, ­средина. Ниј­една д­руга среди­на­ не мо­- и на оне који су на одговорним државним ж­е тако­да ут­иче на­фо­рм­ирање­л­ичност­ функцијама. и,­ укљу­чу­ју­ћи и способ­нос­т да с­е ­не­колико­ пу­та­ р­азмис­ли­ п­ре него ­шт­о ­се­ (Овај текст је адаптирана верзија нешто­каже­. оригиналног материјала са foma.ru.)

9

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Ру­си­ја и Па­ки­стан у ти­хој ге­о­по­ли­тич­кој игри Пише: Фјодор Лобанов, „Руски репортер“

П

а­ки­стан по­ку­ша­ва да се отрг­не од САД и да се окре­не Ру­си­ји. По­се­та глав­ног па­ки­стан­ског ге­не­ра­ла Аш­фа­ка Пер­ве­за Ка­ ја­ни­ја Мо­скви је за­вр­ше­на, а да прак­тич­но ни­је ни би­ла при­ме­ће­на. Ње­гов до­ла­зак је био при­вре­ ме­ни рас­плет ве­ли­ке ге­о­по­ли­тич­ке ин­ три­ге. На­им ­ е, пр­ва по­се­та пред­сед­ни­ка Ру­си­је Па­ки­ста­ну, ко­ја је тре­ба­ло да озна­ чи по­че­так но­ве ета­пе у од­но­си­ма из­ме­ђу Мо­скве и је­ди­не му­сли­ман­ске ну­кле­ар­не си­ле, от­ка­за­на је у по­след­њем тре­нут­ку. По­чет­ком ок­то­бра је тре­ба­ло да Вла­ди­ мир Пу­тин до­пу­т у­је у па­ки­стан­ску пре­ сто­ни­цу Исла­ма­бад, на са­мит та­ко­зва­не „Че­твор­ке из Ду­шан­беа“, тј. на ре­ги­о­нал­ ни фо­рум ли­де­ра Ру­си­је, Та­џи­ки­ста­на, Ав­га­ни­ста­на и Па­ки­ста­на. И по­ред то­га што фор­мат овог су­сре­та ни­је по­себ­но из­ра­зит, ипак би то био исто­риј­ски до­га­ ђај, јер до са­да ни­је­дан ру­ски ли­дер ни­је по­се­тио Па­ки­стан, иако је то ну­кле­ар­на си­ла, дру­га му­сли­ман­ска зе­мља по бро­ју ста­нов­ни­ка и кључ­ни играч у Ју­жној и Сред­њој Ази­ји.

10

По­се­та је у по­след­њем тре­нут­ку от­ка­за­ на. Зва­нич­но она ни­је ни би­ла у пла­ну, по­лу­зва­нич­но је ре­че­но да ни­је би­ло мо­ гу­ће ускла­ди­ти тер­ми­не, а пре­ма не­зва­ нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма ни­је по­стиг­ну­та са­гла­сност у ве­зи са пред­ви­ђе­ним га­со­во­ дом Иран–Па­ки­стан–Ин­ди­ја. Ра­зу­мљи­во је да ни­ка­кви по­ма­ци у ру­ско-па­ки­стан­ ским од­но­си­ма ни­с у мо­гу­ћи без оба­зи­ ра­ња на Ин­ди­ју, ко­ја је глав­на зе­мља у Ју­жној Ази­ји и ду­го­го­ди­шњи стра­те­шки парт­нер Ру­си­је. Па ипак, по­тре­ба за раз­во­јем би­ла­те­рал­ них од­но­са по­сто­ји, и то по­твр­ђу­је по­ се­та ге­не­ра­ла Ка­ја­ни­ја Мо­скви. Ње­го­во зва­ње не тре­ба ни­ко­га да збу­њу­је, јер је Па­ки­стан зе­мља ко­ја је ве­ћи део сво­је исто­ри­је би­ла под вој­ном упра­вом, да и не го­во­ри­мо о сте­пе­ну не­фор­мал­ног ути­ ца­ја па­ки­стан­ских ге­не­ра­ла на по­ли­ти­ку Исла­ма­ба­да.

Ге­о­по­ли­тич­ки кон­текст исто­ри­је Па­ ки­ста­на вр­ло је тран­спа­рен­тан и ву­че ко­ре­не из до­ба по­сле­рат­не де­ко­ло­ни­ за­ци­је Ази­је и Хлад­ног ра­та. Па­ки­стан је фор­ми­ран 1947. услед по­де­ле бив­ше Бри­тан­ске Ин­ди­је по кон­фе­си­о­нал­ном

ФОТО: Re­u­ters/Vos­tock Pho­to

По­се­та ге­не­ра­ла Пер­ве­за Ка­ја­ни­ја Мо­скви по­ка­зу­је да по­сто­ји по­тре­ба за раз­во­јем би­ла­те­рал­них од­но­са из­ме­ђу Ру­си­је и Па­ки­ста­на.

прин­ци­пу. По­сле­рат­на Ин­ди­ја се убр­ зо на­шла ме­ђу во­де­ћим зе­мља­ма По­ кре­та не­свр­ста­них и по­ста­ла глав­ни парт­нер СССР-а у ре­ги­о­ну. Та ве­за је по­ста­ла још чвр­шћа по­сле за­хла­ђе­ња од­но­са из­ме­ђу Мо­скве и Пе­кин­га ко­ји још увек има те­ри­то­ри­јал­не пре­тен­зи­је пре­ма Ин­ди­ји.

Па­ки­стан та­ко­ђе има те­ри­то­ри­јал­ни спор са Ин­ди­јом око Ка­шми­ра, на­ста­ње­ног углав­ном му­сли­ма­ни­ма. Због Ка­шми­ра је Па­ки­стан већ че­ти­ри пу­та ра­то­вао са Ин­ди­јом, и из истог раз­ло­га се опре­де­ лио за збли­жа­ва­ње са САД, а ка­сни­је и са Ки­ном. Ре­зул­тат тог са­ве­за би­ла је по­ др­шка ко­ју су Па­ки­стан и САД пру­жи­ли ав­га­ни­стан­ским му­џа­хе­ди­ни­ма за вре­ме со­вјет­ског упа­да у Ав­га­ни­стан, а у но­ви­је вре­ме је то аме­рич­ко-па­ки­стан­ска са­рад­ ња у бор­би про­тив та­ли­ба­на. Ме­ђу­тим, са за­вр­шет­ком Хлад­ног ра­та по­че­ли су да се ме­ња­ју и од­но­си у ре­ги­о­ну.

Из­ме­ђу Па­ки­ста­на и САД го­ми­ла­ле су се про­тив­реч­но­сти и ре­волт, на­ро­чи­то по­сле аме­рич­ког упа­да у Ав­га­ни­стан. Не­пре­кид­ни ва­зду­шни на­па­ди Аме­ ри­ка­на­ца на Ав­га­ни­стан иза­зи­ва­ли су гнев Исла­ма­ба­да, а Ва­шинг­тон је сум­ њи­чио са­ве­зни­ка да пру­жа по­моћ та­ли­ ба­ни­ма. Упра­во та­да, сре­ди­ном 2000-их, САД су чи­ни­ле ин­тен­зив­не по­ку­ша­је да ус­по­ста­ве бли­ске од­но­се са Ин­ди­јом, што је иза­зва­ло још ве­ћу за­бри­ну­тост Па­ки­ста­на.

За све то вре­ме парт­нер­ски од­но­си из­ме­ ђу Ру­си­је и Ин­ди­је су не­пре­кид­но ја­ча­ли, та­ко да је ова зе­мља по­ста­ла глав­ни уво­ зник ру­ског оруж­ја.

По­зив да Пу­тин до­ђе у Па­ки­стан, од­ла­ га­ње ње­го­ве по­се­те и до­ла­зак ге­не­ра­ла Ка­ја­ни­ја у Мо­скву по све­му су­де­ћи од­ ра­жа­ва­ју но­ве тен­ден­ци­је у од­но­си­ма из­ме­ђу нај­ве­ћих свет­ских си­ла, и то у ре­ги­о­ну ко­ји има ве­ли­ки стра­те­шки зна­ чај за Ру­си­ју. Па­ки­стан је за­бри­нут због збли­жа­ва­ња из­ме­ђу Аме­ри­ке и Ин­ди­је, и са­да вр­ло опре­зно ис­пи­па­ва мо­гућ­ност да по­вра­ти рав­но­те­жу ус­по­ста­вља­њем од­но­са са Ру­си­јом. Мо­сква се, ме­ђу­тим, за­са­да ра­ди­је од­лу­чу­је за пре­дах, јер не же­ли да ква­ри до­бре од­но­се са Ин­ди­јом и по­ку­ша­ва да оце­ни шта јој мо­же до­не­ти збли­жа­ва­ње са Па­ки­ста­ном. Мо­жда ће јој у то­ме по­мо­ћи пре­го­во­ри ко­је је ге­не­рал Ка­ја­ни во­дио у Мо­скви.

интервју

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

36.000 Ру­са се вра­ти­ло у до­мо­ви­ну из ра­се­ја­ња у 2012.

Пише: Олесја А ­ лдуш­енко, спе­ци­јал­но за RBTH

К

а­ко жи­ве ру­ски гра­ђа­ни у ино­стран­ству и са ка­квим се про­бле­ми­ма су­сре­ћу? Ко­ли­ко че­сто до­ла­зе у зе­мљу? Ка­ко функ­ци­о­ни­ше про­грам за по­ вра­так ру­ских еми­гра­на­та из ино­стран­ства? Ка­кав је став зва­нич­не Мо­ скве о осни­ва­њу Ру­ске стран­ке Ср­би­је? О овим и дру­гим пи­та­њи­ма за RBTH го­во­ри Алек­сан­дар Ба­ба­ков уочи Пр­вог еко­ном­ ског фо­ру­ма ру­ских еми­гра­на­та ко­ји ће се одр­жа­ти 1. и 2. ок­то­бра. Го­спо­дин Ба­ба­ ков је де­пу­тат Др­жав­не Ду­ме и спе­ци­јал­ни пред­став­ник пред­сед­ни­ка Ру­си­је за од­но­се са ор­га­ни­за­ци­ја­ма ру­ске ди­ја­спо­ре.

RBTH: Свет­ски кон­грес ру­ских еми­ гра­на­та се одр­жа­ва ре­дов­но. У Мо­скви ће 1. и 2. ок­то­бра пр­ви пут би­ти ор­га­ни­ зо­ван еко­ном­ски фо­рум на­ших су­на­ род­ни­ка ко­ји жи­ве у ино­стран­ству. Ка­ кве су мо­гућ­но­сти по­ве­зи­ва­ња ру­ског би­зни­са и по­слов­них кру­го­ва на­ших су­на­род­ни­ка у ино­стран­ству?

Алек­сан­дар Ба­ба­ков: Свет­ски кон­грес пред­ста­вља нај­ви­ши зва­нич­ни ор­ган ко­ ји омо­гу­ћа­ва са­рад­њу на­ших еми­гра­на­та са ор­га­ни­ма др­жав­не вла­сти и ре­ги­о­на РФ. Кон­грес се одр­жа­ва нај­ма­ње јед­ном у три го­ди­не.

Ко­ли­ко ми је по­зна­то, еко­ном­ски фо­рум ди­ја­спо­ре ор­га­ни­зу­ју мо­сков­ске вла­сти. Циљ фо­ру­ма је раз­вој успе­шне са­рад­ње из­ме­ђу ру­ског би­зни­са и по­слов­них кру­ го­ва на­ших су­на­род­ни­ка у ино­стран­ству,

као и ко­ри­шће­ње њи­хо­вог по­тен­ци­ја­ла и ис­ку­ства у ци­љу уна­пре­ђе­ња еко­ном­ских ин­те­ре­са Ру­си­је у дру­гим зе­мља­ма.

RBTH: Про­грам за по­др­шку ру­ских еми­гра­на­та ко­ји же­ле да се вра­те у зе­ мљу усво­јен је 2006. Ко­ли­ко је он ефи­ ка­сан? Ко­ли­ко се на­ших су­на­род­ни­ка за­и­ста вра­ти­ло?

Алек­сан­дар Ба­ба­ков: У то­ку ре­а­ли­за­ци­ је др­жав­ног про­гра­ма у Ру­си­ју се вра­ти­ло пре­ко 98 хи­ља­да љу­ди. Од то­га се око 36 хи­ља­да вра­ти­ло ове го­ди­не.

Нај­ви­ше по­тен­ци­јал­них уче­сни­ка у др­ жав­ном про­гра­му и чла­но­ва њи­хо­вих по­ ро­ди­ца за­ин­те­ре­со­ва­но је за по­вра­так у Ка­зах­стан, Уз­бе­ки­стан, Мол­да­ви­ју и Јер­ ме­ни­ју. Зна­ча­јан ми­гра­ци­о­ни по­тен­ци­јал за­бе­ле­жен је у Кир­ги­зи­ји, Та­џи­ки­ста­ну и Укра­ји­ни. Ин­те­ре­со­ва­ње за овај про­грам при­ме­ћу­је се и код на­ших су­на­род­ни­ка ко­ји жи­ве у Гру­зи­ји, Азер­беј­џа­ну, Бе­ло­ ру­си­ји, у зе­мља­ма Европ­ске уни­је (Не­ мач­ка, Ле­то­ни­ја, Ли­тва­ни­ја и Есто­ни­ја), Изра­е­лу, САД и Бо­ли­ви­ји.

Дра­го нам је што љу­ди [из Србије] ко­ји се­бе до­во­де у ве­зу са Ру­си­јом по­кре­ћу ова­кве ини­ци­ја­ти­ве [оснивање Ру­ске стран­ке Србије].

Алек­сан­дар Ба­ба­ков, спе­ци­јал­ни пред­став­ник пред­сед­ни­ка Ру­си­је за од­но­се са ор­га­ни­за­ци­ја­ма ру­ске ди­ја­спо­ре.

Фо­то­: А. Са­вин

Ка­ко функ­ци­о­ни­ше про­грам за по­вра­так ру­ских еми­гра­на­та из ино­стран­ства? О овим и дру­гим пи­та­њи­ма за RBTH го­во­ри Алек­сан­дар Ба­ба­ков, де­пу­тат Др­жав­не Ду­ме и спе­ци­јал­ни пред­став­ник пред­сед­ни­ка Ру­си­је за од­но­се са ор­га­ни­за­ци­ја­ма ру­ске ди­ја­спо­ре.

RBTH: Шта је су­шти­на но­ве вер­зи­је др­ жав­ног про­гра­ма ко­ју је 14. сеп­тем­бра пот­пи­сао пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин?

Алек­сан­дар Ба­ба­ков: Пре све­га, про­грам ће од са­да има­ти нео­гра­ни­че­ни рок тра­ја­ ња. До­са­да­шњи про­грам је ва­жио до кра­ја 2012. Та­ко­ђе, про­ши­рен је спи­сак пред­ви­ ђе­них за­ни­ма­ња уче­сни­ка у про­гра­му. Са­да кан­ди­да­ти не мо­ра­ју би­ти са­мо гра­ђа­ни Ру­ си­је ко­ји ра­де у ино­стран­ству. То са­да мо­гу би­ти и сту­ден­ти ру­ских уни­вер­зи­те­та, као и ли­ца ко­ја се ба­ве ин­ве­сти­ци­о­ном, пред­у­ зи­мач­ком и по­љо­при­вред­ном де­лат­но­шћу. Но­ви мо­ме­нат је и то што је ре­гу­ли­са­но пи­та­ње ста­т у­са уче­сни­ка овог про­гра­ма: са­да тај ста­т ус мо­же тра­ја­ти три го­ди­не од до­би­ја­ња по­твр­де о уче­шћу у про­гра­му. И нај­зад, пре­ци­зни­је је де­фи­ни­сан спи­сак срод­ни­ка ко­ји се тре­ти­ра­ју као чла­но­ви по­ро­ди­це уче­сни­ка про­гра­ма. Све у све­му, у овом ви­ду др­жав­ни про­грам да­је ве­ће мо­гућ­но­сти за ре­а­ли­за­ци­ју пра­ва на­ших су­на­род­ни­ка да се пре­се­ле у Ру­си­ју, а и сам про­грам је ефи­ка­сни­ји и пре­ци­зни­ји.

RBTH: Ко­ли­ко ор­га­ни­за­ци­ја на­ших су­на­ род­ни­ка по­сто­ји у САД? Да ли се за њих из­два­ја­ју сред­ства из ру­ског бу­џе­та?

11

интервју Алек­сан­дар Ба­ба­ков: Ор­га­ни­за­ци­је ру­ ских гра­ђа­на у САД има­ју иста пра­ва и мо­гућ­но­сти као и ор­га­ни­за­ци­је у дру­гим др­жа­ва­ма. Же­лим да на­гла­сим да пре­ма раз­ли­чи­тим по­да­ци­ма у САД има из­ме­ђу 2,5 и 4 ми­ли­о­на љу­ди са ру­ског го­вор­ног под­руч­ја. Пре­ма по­да­ци­ма по­след­њег по­ пи­са из 2000. го­ди­не 3,1 ми­ли­он љу­ди се из­ја­сни­ло као Ру­си (око 1% ста­нов­ни­ штва САД).

Из­ме­ђу Ру­си­је и Аме­ри­ке не по­сто­је би­ ла­те­рал­ни спо­ра­зу­ми о др­жа­вљан­ству, со­ци­јал­ном ста­ра­њу, кул­т у­ри, и обра­ зо­ва­њу. Обе стра­не ни­ти при­зна­ју, ни­ти од­ба­цу­ју двој­но др­жа­вљан­ство. У САД се не при­зна­ју ру­ске ди­пло­ме (63% ими­ гра­на­та са ру­ског го­вор­ног под­руч­ја има ака­дем­ско обра­зо­ва­ње).

У САД по­сто­је раз­не дру­штве­не ор­га­ни­ за­ци­је ру­ских гра­ђа­на чи­ји су чла­но­ви ими­гран­ти из Ру­си­је и Со­вјет­ског Са­ве­за ко­ји су оти­шли у ову зе­мљу у раз­ли­чи­то вре­ме. На­жа­лост, ста­ре ор­га­ни­за­ци­је ру­ ских ими­гра­на­та (Кон­грес ру­ских Аме­ ри­ка­на­ца, Тол­сто­је­ва фон­да­ци­ја, Ру­ска ака­дем­ска гру­па и дру­ге) по­ла­ко се га­се због ста­ро­сти ру­ко­во­ди­ла­ца.

У по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на успе­шни по­слов­ни љу­ди из ди­ја­спо­ре ус­по­ста­вља­ ју те­шњу са­рад­њу са ру­ском ам­ба­са­дом.

RBTH: У Ср­би­ји је не­дав­но би­ла ре­ги­ стро­ва­на но­ва по­ли­тич­ка стран­ка под на­зи­вом Ру­ска пар­ти­ја Ср­би­је. Ве­ћи­ на ње­них чла­но­ва је ру­ског по­ре­кла. Је­дан од ње­них ци­ље­ва је очу­ва­ње ру­ ске кул­ту­ре на тлу Ср­би­је и вра­ћа­ње ру­ског је­зи­ка у срп­ски обра­зов­ни си­ стем. У ову стран­ку се већ учла­ни­ло и мно­го Ср­ба. Да ли ова стран­ка има не­ке ве­зе са зва­нич­ном Мо­сквом? Шта ви ми­сли­те о овом нео­бич­ном са­мо­ор­ га­ни­зо­ва­њу Ру­са из Ср­би­је?

Алек­сан­дар Ба­ба­ков: Ми па­жљи­во пра­ ти­мо про­цес кон­со­ли­да­ци­је на­ших су­на­ род­ни­ка, укљу­чу­ју­ћи и њи­хо­ву те­жњу да се ор­га­ни­зу­ју на по­ли­тич­ком и дру­ штве­ном пла­ну. Ср­би­ја је одав­но ве­о­ма бли­ска Ру­си­ји и у њој је ве­о­ма при­ме­тан ути­цај ру­ске кул­т у­ре и је­зи­ка. Због то­га нам је дра­го што љу­ди ко­ји се­бе до­во­де у ве­зу са Ру­си­јом по­кре­ћу ова­кве ини­ ци­ја­ти­ве. Бит­но је да те ор­га­ни­за­ци­је за­и­ста бу­ду од­раз ре­ал­них стре­мље­ња на­ших су­на­род­ни­ка и да има­ју њи­хо­ву пу­ну по­др­шку.

12

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Дми­триј Ро­го­зин, пот­пред­сед­ник Вла­де Ру­

„Но­вац ува­жа­ва

Дми­триј Ро­го­зин, пот­пред­сед­ник Вла­де Ру­ске Фе­де­ра­ци­је и пред­сед­ник Вој­но-ин­ду­стриј­ске ко­ми­си­је.

Пи­ше: Сергеј Птичкин, Росиjска газета

П

от­пред­сед­ник Вла­де Ру­ске Фе­ де­ра­ци­је и пред­сед­ник Вој­ноин­ду­стриј­ске ко­ми­си­је Дми­триј Ро­го­зин го­во­ри за „Ро­сиј­ску га­зе­т у“ о но­вом оруж­ју ко­је ће се по­ја­ви­ти у ру­ском ар­се­на­лу, да ли ће при­ват­ном ка­пи­та­лу би­ти до­зво­ љен ула­зак у тај­на по­стро­је­ња и од ка­кве ко­ри­сти мо­же би­ти ис­ку­ство Ста­љи­но­вог пе­ри­о­да. РГ: Г. Ро­го­зин, по­сто­ји ми­шље­ње да у но­вим вр­ста­ма оруж­ја да­нас за­о­ста­је­ мо за За­па­дом. Има­мо ли ми у вој­ној ин­ду­стри­ји „ноу-хау“ свет­ског ни­воа?

Дми­триј Ро­го­зин: Ми смо има­ли и још увек има­мо про­јек­те у ко­ји­ма не са­мо да смо на свет­ском ни­воу, не­го смо и из­ над тог ни­воа. На при­мер, на­ши си­сте­ми за пре­сре­та­ње у ва­зду­шно-ко­смич­ком про­сто­ру нај­бо­љи су на све­т у. На­ши ком­плек­си про­тив­ва­зду­шне од­бра­не ти­па С-300 и С-400 по укуп­ним ка­рак­ те­ри­сти­ка­ма су та­ко­ђе нај­бо­љи, а са­да се ра­ди и на ком­плек­си­ма С-500. Све

је то укљу­че­но у си­стем Ва­зду­шно-ко­ смич­ке од­бра­не. Ту тре­ба до­да­ти и ра­ ди­о­ло­ка­ци­о­не ста­ни­це ве­ли­ког до­ме­та ко­је не­пре­кид­но де­жу­ра­ју. Њи­хов до­ мет се ме­ри хи­ља­да­ма ки­ло­ме­та­ра, оне пра­те и нај­сит­ни­је ци­ље­ве ко­ји се кре­ћу ко­смич­ким бр­зи­на­ма. Мо­же се на­ве­сти још до­ста слич­них при­ме­ра.

РГ: Сви ти про­јек­ти су ску­пи. По­сто­ји ми­шље­ње да је из­два­ја­ње сред­ста­ва за вој­ну ин­ду­стри­ју уства­ри ба­ца­ње па­

Си­ла ко­ју сви ува­жа­ва­ју [јесте та] ка­да по­сто­ји шан­са да гво­зде­ном пе­сни­цом до­би­јеш по но­су. Ве­руј­те, то је си­ла ко­ја се за­и­ста нај­ви­ше це­ни у та­ко­зва­ном „ци­ви­ли­зо­ва­ном све­ту“.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Ру­ске Фе­де­ра­ци­је и пред­сед­ник Вој­но-ин­ду­стриј­ске ко­ми­си­је

Сергеј Савостјанов / Росијска газета

ти­ши­ну, а ‘ци­ви­ли­зо­ва­ни свет’ гво­зде­ну пе­сни­цу“ ра, и да би се тај но­вац мо­гао ис­ко­ри­ сти­ти за ре­а­лан раз­вој еко­но­ми­је.

Дми­триј Ро­го­зин: Но­вац во­ли ти­ши­ну. Да би зе­мља мо­гла мир­но да се раз­ви­ја, тре­ба ство­ри­ти пот­пу­но без­бед­но окру­ же­ње. То је наш нај­ва­жни­ји за­да­так. Дру­ ги за­да­так је по­ве­ћа­ње ин­ду­стриј­ског по­тен­ци­ја­ла и ства­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. Зар то ни­је еко­но­ми­ја? Ка­кав ће би­ти до­при­нос вој­не ин­ду­стри­је раз­во­ју на­ше еко­но­ми­је? Ми­слим да ће би­ти ве­о­ ма ве­ли­ки, мо­жда две тре­ћи­не од укуп­ног до­при­но­са свих ин­ду­стриј­ских гра­на.

И тре­ћи мо­ме­нат је пре­стиж на­ше зе­мље. На осно­ву сво­га ис­ку­ства из Бри­се­ла, мо­ гу вам ре­ћи да су „smart po­wer“ („па­мет­на си­ла“) и „soft po­wer“ („ме­ка си­ла“) уме­ сни и ис­прав­ни из­ра­зи, али пра­ви „po­ wer“ („си­ла“) ко­ји сви за­и­ста ува­жа­ва­ју, то је си­ла фи­зич­ке при­ну­де, ка­да по­сто­ји шан­са да гво­зде­ном пе­сни­цом до­би­јеш по но­с у. Ве­руј­те, то је си­ла ко­ја се за­и­ста нај­ви­ше це­ни у та­ко­зва­ном „ци­ви­ли­зо­ ва­ном све­т у“.

РГ: Шта се под­ра­зу­ме­ва под но­вом ин­ ду­стри­ја­ли­за­ци­јом зе­мље по угле­ду на пе­ри­од 1930-их?

Дми­триј Ро­го­зин: Под­ра­зу­ме­ва се по­ди­ за­ње ин­ду­стри­је на ви­ши ни­во. А за­што по угле­ду на три­де­се­те? Та­да смо пре­у­ зи­ма­ли све оно што је на За­па­ду би­ло нај­бо­ље и при­ла­го­ђа­ва­ли ко­ри­шће­њу у на­шим усло­ви­ма. Ве­ро­ват­но и са­да тре­ба да по­сту­па­мо на сли­чан на­чин.

Ту се не ми­сли увек на ре­кон­струк­ци­ју оно­га што већ по­сто­ји, не­го и на из­град­ њу но­вих фа­бри­ка на но­вим ло­ка­ци­ја­ма. Узми­мо, на при­мер, про­из­вод­њу оруж­ ја. „Ижмаш“ је то­ли­ко ве­ли­ка фа­бри­ка, као да се на њој пра­ве но­са­чи ави­о­на, а пра­ви се са­мо ауто­мат „Ка­ла­шњи­ков“. Да

би се спро­ве­ла но­ва ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ ја (а са­мо та­ко мо­же да се на­пра­ви но­во оруж­је), тре­ба од­ба­ци­ти све су­ви­шно, а све вред­но што има­мо тре­ба па­жљи­во и ра­ци­о­нал­но са­бра­ти и кон­цен­три­са­ти на јед­ном ме­сту.

РГ: Тре­ба ли до­зво­ли­ти при­ват­ном ка­ пи­та­лу да уђе у вој­ну ин­ду­стри­ју? Мо­же ли он ту да оства­ри про­фит? По­сто­ји ми­шље­ње да при­ват­ни­ку по де­фи­ни­ци­ ји не тре­ба до­зво­ли­ти при­ступ вој­ним тај­на­ма.

„Кон­кор­ди“ и со­вјет­ски Ту-144. А би­ће и хи­пер­со­нич­ни, на ко­ји­ма ће из Мо­скве за по­ла са­та мо­ћи да се стиг­не на Да­ле­ ки Ис­ток.

РГ: Да ли су при­ват­ни­ци већ при­сут­ни у вој­ној ин­ду­стри­ји?

Дми­триј Ро­го­зин: Има та­квих при­ме­ра. Ре­ци­мо, кон­церн „РТИ-си­сте­ми“ (Ра­ди­ о­тех­нич­ки и ин­фор­ма­ци­о­ни си­сте­ми) је при­ва­ти­зо­ван, иако је ком­па­ни­ја ду­бо­ко ин­те­гри­са­на у си­стем про­из­вод­ње ком­ плек­са про­тив­ва­зду­шне од­бра­не. На том

Ми смо има­ли и још увек има­мо про­јек­те у ко­ји­ма не са­мо да смо на свет­ском ни­воу, не­го смо и из­над тог ни­воа. На при­мер, на­ши си­сте­ми за пре­сре­та­ње у ва­зду­шно-ко­смич­ком про­сто­ру нај­бо­љи су на све­ту. Дми­триј Ро­го­зин: За­и­ста, ту је про­блем, да та­ко ка­жем, у ди­ја­лек­тич­кој про­тив­ реч­но­сти је­дин­ства и су­ко­ба су­прот­них по­ја­ва. Са јед­не стра­не, ми до­бро зна­мо да без енер­ге­ти­ке ко­ја је у ру­ка­ма при­ват­ ног би­зни­са те­шко мо­же­мо ре­ши­ти по­ста­ вље­не за­дат­ке. Са дру­ге стра­не, ја­сно је да по­сто­је ства­ри и тех­но­ло­ги­је ко­ји­ма мо­гу да ба­ра­та­ју са­мо вр­ло стро­го кон­тро­ли­са­ не др­жав­не струк­т у­ре. Где се при­ват­ни­ку ис­пла­ти да ра­ди? Та­мо где се вој­не тех­но­ ло­ги­је ко­ри­сте и у ци­вил­ном сек­то­ру. Ми смо за­ин­те­ре­со­ва­ни за трас­фер из­ме­ђу гра­ђан­ских и вој­них тех­но­ло­ги­ја.

Узми­мо, на при­мер, хи­пер­со­нич­не тех­но­ ло­ги­је. То су пре све­га бр­зе убој­не ра­ке­ те ко­је прак­тич­но ни­је мо­гу­ће обо­ри­ти. Али то је и мо­гућ­ност да се у бу­дућ­но­сти пра­ве пут­нич­ки ави­о­ни пот­пу­но но­ве ге­ не­ра­ци­је. Ра­ни­је су би­ли су­пер­со­нич­ни

при­ват­ном на­уч­ном ин­сти­т у­т у кон­стру­ и­шу се то­ли­ко на­пред­ни си­сте­ми ва­зду­ шно-ко­смич­ке од­бра­не, да је ње­гов ру­ко­ во­ди­лац по­ча­ство­ван ви­со­ком др­жав­ном на­гра­дом.

По­сто­ји при­мер ко­ји је бли­жи зе­мљи, али ни­је ни­шта ма­ње је­дин­ствен. У Мо­ скви је гру­па при­ват­них пред­у­зет­ни­ка ство­ри­ла пот­пу­но но­ву фа­бри­ку ви­со­ ко пре­ци­зних си­сте­ма на­о­ру­жа­ња, где се про­из­во­ди стре­љач­ко оруж­је свет­ског ни­воа. На­шли су пра­зне про­сто­ри­је, от­ ку­пи­ли их, у ино­стран­ству ку­пи­ли нај­ бо­ље про­из­вод­не ли­ни­је, ан­га­жо­ва­ли во­де­ће кон­струк­то­ре ва­тре­ног оруж­ја и спо­соб­не тех­ни­ча­ре. На­пра­ви­ли су од­ лич­но оруж­је: и ло­вач­ке пу­шке, и вој­не снај­пер­ске пу­шке ко­је по нај­ва­жни­јим ка­рак­те­ри­сти­ка­ма над­ма­шу­ју све европ­ ске мо­де­ле. То је за­и­ста 21. век.

13

погледи

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Пи­ше: Леонид Пољаков

Фо­то: Алек­сеј Ни­кољ­ски / РИА „Но­во­сти“

Д

а­нас је те­шко по­ве­ро­ва­ти да смо 1990-их и као на­род, и као је­дин­стве­на ци­ви­ли­за­ ци­ја, би­ли на гра­ни­ци исто­ риј­ског иш­че­зну­ћа. Ка­ко је Ру­си­ја ус­пе­ла да оп­ста­не у са­мом епи­цен­тру нај­ве­ће ге­о­по­ли­тич­ке ка­та­стро­фе 20 ве­ка? Тре­ћи пред­сед­нич­ки ман­дат је у на­шој зе­ мљи не­ви­ђе­на по­ја­ва. Због то­га дру­штво та­ко ва­тре­но ди­ску­т у­је о ње­му. За­то се и од но­во­и­за­бра­ног пред­сед­ни­ка тра­жи не­што но­во, тра­жи се не­ка­кав „но­ви“ Пу­тин. Дру­штво се стал­но кре­ће у не­ком прав­цу, жи­вот се ме­ња. По­ја­вљу­ју се но­ве со­ци­ јал­не гру­пе уну­тар сред­ње кла­се, ста­са­ва но­во по­ко­ле­ње. По­сто­ји же­ља да се пр­ о­ме­ни цео по­ли­тич­ки си­стем, на­ро­чи­то по­ли­тич­ки ли­де­ри. Али са дру­ге стра­не мно­ги не же­ле да из­гу­бе ста­бил­ност, а она је нај­ва­жни­ја од све­га што је по­стиг­ ну­то у пр­о­те­клој де­це­ни­ји. У тим су­прот­ ста­вље­ним те­жња­ма гра­ђа­на скри­ва се нај­ва­жни­ја дра­ма на­шег вре­ме­на.

У сва­ком пе­ри­о­ду жи­во­та др­жа­ве од­ра­ жа­ва се чи­та­ва на­ци­о­нал­на исто­ри­ја. Ако схва­та­мо сми­сао оно­га што смо не­дав­но до­жи­ве­ли, он­да има­мо кључ за раз­у­ме­ва­ ње на­шег исто­риј­ског сми­сла, а ујед­но и ми­си­је по­ли­тич­ког ли­де­ра ко­ме смо по­ ве­ри­ли суд­би­ну зе­мље.

Да­нас је те­шко по­ве­ро­ва­ти да смо са­свим не­дав­но и као на­род, и као је­дин­стве­на ци­ви­ли­за­ци­ја, би­ли на гра­ни­ци исто­риј­ ског иш­че­зну­ћа. Па ипак, не­при­стра­сна ана­ли­за не­у­мо­љи­во нас во­ди упра­во до та­квог са­зна­ња.

Да­кле, у ком ста­њу је би­ла Ру­си­ја у ав­гу­ сту 1999? Зе­мљу су раз­ди­ра­ле смр­то­но­сне по­де­ле. Пр­о­ва­ли­ја не­по­ве­ре­ња из­ме­ђу на­ ро­да и вла­сти сва­ким да­ном је би­ла све ве­ћа. Раз­ли­ка из­ме­ђу бо­гат­ства не­ко­ли­

Пу­тин, ли­дер по м ци­ви­ли­за­циј­ске п ци­не оли­гар­ха и ма­сов­ног си­ро­ма­штва до­сти­гла је свој вр­ху­нац. Ауто­но­ма­шки пр­о­це­си у ре­ги­о­ни­ма раз­ви­ја­ли су се та­ квом бр­зи­ном, да су шан­се за очу­ва­ње фе­ де­ра­тив­ног по­рет­ка би­ле све ма­ње, па је чак и кон­фе­де­ра­ци­ја би­ла под зна­ком пи­ та­ња. Ин­тер­вен­ци­ја ме­ђу­на­род­ног те­ро­ ри­зма, ко­ји је играо на кар­т у кон­фрон­та­ ци­је хри­шћан­ства и исла­ма на Се­вер­ном Кав­ка­зу, пре­ти­ла је да за­у­век одво­ји овај ре­ги­он од Ру­си­је. Исто­вре­ме­но су ње­ну ду­шу по­но­во по­че­ли да ки­да­ју об­но­вље­

Још пре сто го­ди­на је Ни­ко­лај Бер­ђа­јев де­фи­ни­сао по­себ­ност ру­ске ци­ви­ли­за­ци­је као сплет мно­гих крај­но­сти ко­је се ме­ђу­соб­но ис­кљу­чу­ју. Тај пр­о­тив­реч­ни спој осо­би­на ко­је на пр­ви по­глед не иду јед­на уз дру­гу уства­ри и је­сте не­по­но­вљи­ва спе­ци­фич­ност на­ше исто­ри­је, из­вор ње­не енер­ги­је, ње­на сна­га, али и ње­на ра­њи­вост.

14

ни спо­ро­ви из­ме­ђу „цр­ве­них“ и „бе­лих“, из­ме­ђу ко­му­ни­ста и ан­ти­ко­му­ни­ста.

Тих пет тра­гич­них по­де­ла би­ле су прет­ ход­ни­ца ко­нач­не пр­о­па­сти ру­ске ци­ви­ ли­за­ци­је. Из­гле­да­ло је да Ру­си­ја не­ма бу­дућ­ност, да по­сто­ји са­мо све бр­жа инер­ци­ја рас­па­да­ња све­га што је би­ло у пр­о­шло­сти. Ка­ко смо ус­пе­ли да оп­ста­не­ мо у са­мом епи­цен­тру нај­ве­ће ге­о­по­ли­ тич­ке ка­та­стро­фе 20 ве­ка?! За­хва­љу­ју­ћи че­му и ко­ме ни­смо са­ми се­бе са­хра­ни­ли у пр­о­шло­сти, и има­мо ка­кву-та­кву, али ипак по­у­зда­ну са­да­шњост, па још и ве­ ру­је­мо у бо­љу бу­дућ­ност?

Од­го­вор на ово пи­та­ње мо­же нам да­ти са­зна­ње да је Ру­си­ја је­дин­стве­на кул­т ур­ но-исто­риј­ска по­ја­ва. Још пре сто го­ди­на је Ни­ко­лај Бер­ђа­јев у свом есе­ју „Ду­ша Ру­си­је“ из­ван­ред­но пре­ци­зно де­фи­ни­сао по­себ­ност на­ше ци­ви­ли­за­ци­је као сплет мно­гих крај­но­сти ко­је се ме­ђу­соб­но ис­

Ру­си­ја је до­би­ла ли­де­ра ко­ји од­го­ва­ра ње­ној ци­ви­ли­за­циј­ској по­себ­но­сти: тај ли­дер је Вла­ди­мир Пу­тин.

ме­ри по­себ­но­сти Ру­си­је кљу­чу­ју. Тај пр­о­тив­реч­ни спој осо­би­на ко­је на пр­ви по­глед не иду јед­на уз дру­гу уства­ри и је­сте не­по­но­вљи­ва спе­ци­фич­ ност на­ше исто­ри­је, из­вор ње­не енер­ги­је, ње­на сна­га, али и ње­на ра­њи­вост.

Том је­дин­ству су­прот­но­сти у но­вом ми­ ле­ни­ју­му ни­је по­тре­бан дик­та­тор, не­го по­ли­тич­ки ли­дер ко­ји је спо­со­бан да игра уло­гу ме­ди­ја­то­ра. То тре­ба да бу­ де по­сред­ник у ко­га има­ју по­ве­ре­ња све су­прот­ста­вље­не стра­не и ко­ји има власт да енер­ги­ју кон­фли­ка­та тран­сфор­ми­ше у ди­на­ми­ку раз­во­ја зе­мље. Ру­си­ја је и до­ би­ла упра­во та­квог ли­де­ра, ко­ји од­го­ва­ра ње­ној ци­ви­ли­за­циј­ској по­себ­но­сти. Тај ли­дер је Вла­ди­мир Пу­тин.

Он је пре два­на­ест го­ди­на до­шао на нај­ ви­шу др­жав­ну функ­ци­ју, и по­је­дин­ци још увек сма­тра­ју да је то би­ла обич­на слу­чај­ ност. Та­ко ми­сле они ко­ји у по­ли­ти­ци не ви­де ни­шта осим тре­нут­них днев­но­по­

ли­тич­ких по­тре­ба, грам­зи­вих ам­би­ци­ја и ин­три­га. Ме­ђу­тим, по­ли­ти­ка сва­ке зе­ мље, а по­го­то­во та­кве као Ру­си­ја, са­мо је по­вр­ши­на да­ле­ко ду­бљих зби­ва­ња. Оно што на по­вр­ши­ни из­гле­да као слу­чај­ност, уства­ри је са­мо на­чин ис­по­ља­ва­ња уну­ тра­шње не­ми­нов­но­сти. Вла­ди­мир Пу­тин то све­до­чи на вр­ло убе­дљив на­чин – трај­ но­шћу сво­га слу­же­ња.

И нај­зад, ве­о­ма је ва­жно схва­ти­ти у че­ му се са­сто­ји ње­го­во слу­же­ње. Ис­пра­ван од­го­вор на то пи­та­ње ће нам омо­гу­ћи­ти, са јед­не стра­не, да из­бег­не­мо не­у­ме­сно кри­ти­ко­ва­ње Пу­ти­на, а са дру­ге – да тач­ но оце­ни­мо обим и вред­ност оно­га што је Пу­тин за­и­ста по­сти­гао.

Ни­ко не­ће по­ри­ца­ти да је у по­ре­ђе­њу са 1999. го­ди­ном жи­вот­ни стан­дард са­да не­у­по­ре­ди­во бо­љи. Ту се по­ста­вља дру­ го пи­та­ње: шта се у на­шој зе­мљи, по­ред ма­те­ри­јал­ног на­прет­ка, пр­о­ме­ни­ло до те

Фо­то: Сер­геј Кук­син / Ро­сиј­ска га­зе­та

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

ме­ре, да се сти­че ути­сак као да жи­ви­мо у дру­гој епо­хи? Дру­гим ре­чи­ма: шта је Пу­тин за­и­ста по­сти­гао?

Пра­ви на­ци­о­нал­ни ли­дер тре­ба да бу­де по ме­ри сво­је зе­мље. Пу­ти­но­ва ми­си­ја се са­сто­ја­ла у то­ме да на­ђе тач­ке збли­ жа­ва­ња пр­о­тив­реч­них и су­прот­ста­вље­ них крај­но­сти. Али да то не бу­де са­мо хлад­но ра­с у­ђи­ва­ње и тре­зве­ни пр­о­ра­чун не­у ­трал­ног „по­сред­ни­ка“. Он оба­ве­зно тре­ба да на­сту­па свим ср­цем, као са­у­ че­сник, гра­ђа­нин и ро­до­љуб, као пр­ви ме­ђу јед­на­ки­ма.

Од са­мог по­чет­ка је би­ло очи­глед­но да је Пу­тин лич­но до­жи­вео сав бол и сву же­сти­ну су­ко­ба ко­ји су ки­да­ли и уби­ја­ли зе­мљу. Упра­во због то­га је из пр­вог по­ку­ ша­ја ус­пео да пре­ско­чи пр­о­ва­ли­ју из­ме­ђу на­ро­да и вла­сти. До­шао је „ни­о­да­кле“, а већ по­ла го­ди­не ка­сни­је у пр­вом кру­гу пред­сед­нич­ких из­бо­ра је по­бе­дио све та­ да­шње круп­не по­ли­тич­ке игра­че.

Ру­си­ја је по­ве­ро­ва­ла сво­ме иза­бра­ни­ку, јер је у ње­му ви­де­ла свој од­раз, пре­по­зна­ ла га као сво­га, а са­мим тим као не­ко­га ко мо­же да за­у­ста­ви рас­па­да­ње на­ци­је, ко мо­же да пр­о­на­ђе но­ву фор­му­лу на­ци­ о­нал­ног је­дин­ства, а да при­том не па­ти од но­стал­ги­је за пр­о­шло­шћу ко­ја се не мо­же вра­ти­ти, ни­ти да ср­ља у нео­ства­ ри­ву уто­пи­ју.

Да­нас је очи­глед­но да Ру­си­ја ни­је по­гре­ ши­ла. Пу­ти­ну је за­и­ста по­шло за ру­ком да збли­жи власт и на­род. У од­ре­ђе­ној ме­ри је ус­пео да спу­сти на зе­мљу др­ско „бо­гат­ство“ и сма­њи раз­ме­ре „си­ро­ма­ штва“. По­шло му је за ру­ком да ство­ри та­кав мо­дел фе­де­ра­тив­них од­но­са ко­ји ће са­чу­ва­ти и је­дин­ство Ру­си­је, и ње­ну те­ри­то­ри­јал­ну и ет­нич­ку ра­зно­вр­сност. Са­чу­вао је ру­ски Кав­каз, и шта­ви­ше, као да је по­но­во скло­пио „уго­вор о са­рад­њи“ из­ме­ђу пра­во­сла­вља и исла­ма, ко­ји за ру­ ску ци­ви­ли­за­ци­ју има фун­да­мен­тал­ни зна­чај. Нај­зад, не­по­мир­љи­вост ве­ков­ног кон­флик­та из­ме­ђу „цр­ве­них“ и „бе­лих“ ус­пео је да пре­о­кре­не у пр­о­дук­тив­ни уну­тар­на­ци­о­нал­ни ди­ја­лог о из­бо­ру пу­ та ко­јим Ру­си­ја тре­ба да иде.

Ако би све што је Пу­ти­ну по­шло за ру­ ком тре­ба­ло да се са­бе­ре у јед­ну фра­зу, он­да би она ова­ко гла­си­ла: он је окон­чао хлад­ни гра­ђан­ски рат у Ру­си­ји (ма­да је тај рат по­не­кад и по­не­где био при­лич­но 15

погледи врућ). То нам да­је пра­во да се на­да­мо да је и ми­си­ја ње­го­вог са­да­шњег пред­сед­ нич­ког ман­да­та та­ко­ђе оствар­љи­ва, иако је знат­но те­жа од прет­ход­не.

Ни­је­дан рат, па ни наш хлад­ни гра­ђан­ски рат, не за­вр­ша­ва се при­вре­ме­ним при­ мир­јем. Тек ка­да на­сту­пи тра­јан мир, мо­же се ре­ћи да је рат за­вр­шен. Но­ва Пу­ти­но­ва ми­си­ја се са­сто­ји упра­во у ус­ по­ста­вља­њу та­квог гра­ђан­ског ми­ра. Пр­о­блем је у то­ме што се гра­ђан­ски мир мо­же ус­по­ста­ви­ти са­мо ако се у на­шу сва­ ко­днев­ни­цу уве­де прин­цип ди­ја­ло­га, ком­ про­ми­са и са­рад­ње из­ме­ђу свих нас, ко­ји се ме­ђу­соб­но раз­ли­ку­је­мо као и ра­ни­је, али, ко­ли­ко год из­гле­да­ло па­ра­док­сал­но, на не­ки нов на­чин смо ипак је­дин­стве­ни.

Пу­тин је са­чу­вао ру­ски Кав­каз, и шта­ви­ше, као да је по­но­во скло­пио „уго­вор о са­рад­њи“ из­ме­ђу пра­во­сла­вља и исла­ма, ко­ји за ру­ску ци­ви­ли­за­ци­ју има фун­да­мен­тал­ни зна­чај. Пре­ма то­ме, гра­ђан­ски мир је наш за­јед­ нич­ки за­да­так. Мо­ћи ће­мо да га ре­ши­ мо кад пра­во гла­са и мо­гућ­ност уче­шћа у ди­ја­ло­гу бу­ду има­ли не са­мо Мо­сква и Санкт Пе­тер­бург, и чак не пр­вен­стве­но Мо­сква и Санкт Пе­тер­бург, не­го пре све­га сви ре­ги­о­ни Ру­ске Фе­де­ра­ци­је.

Но­ва Пу­ти­но­ва ми­си­ја под­ра­зу­ме­ва да се на осно­ву по­стиг­ну­те ди­на­мич­ке рав­но­ те­же по­ми­ре­них пр­о­тив­реч­но­сти оства­ри по­тен­ци­јал ква­ли­та­тив­ног ра­ста и раз­во­ја ко­ји но­си у се­би це­ла мно­го­ли­ка Ру­си­ја, и кон­крет­но сва­ки њен ре­ги­он, сва­ки град, сва­ко на­се­ље. За­хва­љу­ју­ћи све­му што је Пу­тин већ по­сти­гао, ми да­нас мо­же­мо да ра­ди­мо оно што је још ју­че из­гле­да­ло не­ мо­гу­ће: мо­же­мо са пу­но са­мо­по­у­зда­ња да гра­ди­мо сво­ју су­ве­ре­ну бу­дућ­ност.

Упра­во у том по­нов­ном из­гра­ђи­ва­њу са­ ме се­бе Ру­си­ја је уз Пу­ти­на. (Аутор је доктор филозофских наука, експерт Росијске газете.)

16

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Пи­ше: Пет­ар­Искендеров, за ru­ska­rec.ru­

У

Бе­о­гра­ду је одр­жан из­у­зет­но за­ни­мљив скуп: пред­став­ни­ ци ор­га­ни­за­ци­ја ве­за­них за НА­ТО, стра­ни те­о­ре­ти­ча­ри ко­сов­ске не­за­ви­сно­сти, ал­ бан­ска гла­си­ла са Ко­со­ва и нај­ви­ши пред­став­ни­ци срп­ске вла­сти оку­пи­ли су се да ди­ску­т у­ју о - без­бед­но­ сти на Бал­ка­ну! Тро­днев­ни Бе­о­град­ски без­бед­но­сни фо­ рум 2012 иза­звао је мно­ге не­до­у­ми­це, по­го­то­во у кон­тек­сту на­по­ра ко­је но­во ру­ко­вод­ство Ср­би­је на че­лу са пред­сед­ ни­ком То­ми­сла­вом Ни­ко­ли­ћем ула­же у из­град­њи од­но­са стра­те­шког парт­нер­ ства са Ру­си­јом. На Фо­ру­му ни­је би­ло пред­ви­ђе­но уче­шће Ру­си­је, али су за­то у Бе­о­град при­сти­гли пред­став­ни­ци мно­ го­број­них ор­га­ни­за­ци­ја, фон­до­ва и ин­ сти­т у­ци­ја ко­је су те­сно ве­за­не за НА­ТО и дру­ге евро­а­тлант­ске струк­т у­ре, и ко­је Ру­си­ју тре­ти­ра­ју као свог ге­о­по­ли­тич­ког опо­нен­та.

Зву­чи не­ве­ро­ват­но, али пи­та­ња без­бед­но­сти на Бал­ка­ну раз­ма­тра­ју пред­став­ни­ци Ка­на­ де, Се­вер­не Ир­ске, је­дан струч­њак за „од­но­се Ру­си­је и Кав­ка­за“ из Ва­шинг­то­на, па чак и не­ко­ли­ко нор­ве­шких екс­пе­ра­та, са­мо не­ма ни­ко­га из Ру­си­је. И не са­мо да не­ма ди­пло­ма­ та или екс­пе­ра­та, не­го ни­су по­зва­ни чак ни но­ви­на­ри. Али за­то је по­зван глав­ни уред­ник ли­ста „Ко­ха ди­то­ре“, во­де­ћег ко­сов­ског гла­ си­ла на ал­бан­ском је­зи­ку.

Ова­ко је фор­му­ли­са­на те­ма Фо­ру­ма: „Se­ cu­rity Com­mu­nity bu­il­ding: brid­ging the the­o­re­ti­cal-po­licy di­vi­de“ („Без­бед­но­сна из­град­ња за­јед­ни­це: пре­мо­шћа­ва­ње ја­ за из­ме­ђу те­о­ри­је и по­ли­ти­ке“). Као што се ви­ди из прогр­ам­а о­вог ску­па­, ње­го­ ви уче­сни­ци су се оку­пи­ли у Ха­ја­т у да би раз­мо­три­ли „иза­зо­ве де­мо­кра­ти­је и без­бед­но­сти“. Под тим иза­зо­ви­ма се

Чу­де­са без­бед­н под­ра­зу­ме­ва­ју опа­сно­сти по еко­ном­ску и енер­гет­ску без­бед­ност, ки­бер­нет­ски кри­ ми­нал и дру­ги слич­ни про­бле­ми.

Ко је ди­ску­то­вао о про­бле­ми­ма ко­ји су то­ли­ко ак­т у­ел­ни за Ср­би­ју и це­лу Евро­ пу? Ме­ђу учес­ни­ци­ма­форума­има до­ста по­зна­тих ли­ца. На при­мер, Со­ња Лихт, не­ка­да­шњи ру­ко­во­ди­лац срп­ске фи­ли­ја­ ле Со­ро­ше­вог фон­да, а да­нас пред­сед­ник Са­ве­та за спољ­ну по­ли­ти­ку при ми­ни­ стар­ству спољ­них по­сло­ва Ср­би­је. Она во­ди и срп­ску НВО са пре­тен­ци­о­зним на­зи­вом „Бе­о­град­ски фонд за по­ли­тич­ку из­у­зет­ност“. Де­кла­ри­са­ни циљ овог фон­ да је обу­ка мла­дих срп­ских по­ли­ти­ча­ра у ду­ху евро­ин­те­гра­ци­је ра­ди њи­хо­вог ак­тив­ни­јег уче­шћа у ре­а­ли­за­ци­ји иде­је сту­па­ња Ср­би­је у Европ­ску уни­ју.

Вре­ди се под­се­ти­ти ка­ко је на про­шло­го­ ди­шњем Бе­о­град­ском без­бед­но­сном фо­ ру­му та­да­шњи ру­ски ам­ба­са­дор у Ср­би­ји Алек­сан­дар Ко­ну­зин одр­жао упе­ча­тљив го­вор. Он је нај­пре скре­нуо па­жњу на на­ по­ре свих уче­сни­ка да све­ду рас­пра­ву на тврд­њу да је НА­ТО глав­ни га­рант без­бед­ но­сти Ср­би­је, Бал­ка­на и це­ле Евро­пе, а да је Ру­си­ја глав­на опа­сност по ре­ги­он. За­тим је Ко­ну­зин под­се­тио да је упра­во Се­вер­но­а­тлант­ска али­јан­са сво­јим де­ло­ ва­њем фак­тич­ки отр­гла Ко­со­во од Ср­ би­је. Со­ња Лихт је та­да оце­ни­ла го­вор

Зву­чи не­ве­ро­ват­но, али пи­та­ња без­бед­но­сти на Бал­ка­ну раз­ма­тра­ју пред­став­ни­ци Ка­на­де, Се­вер­не Ир­ске, је­дан струч­њак за „од­но­се Ру­си­је и Кав­ка­за“ из Ва­шинг­то­на, па чак и не­ко­ли­ко нор­ве­шких екс­пе­ра­та, са­мо не­ма ни­ко­га из Ру­си­је. И не са­мо да не­ма ди­пло­ма­та или екс­пе­ра­та, не­го ни­су по­зва­ни чак ни но­ви­на­ри. Али за­то је по­зван глав­ни уред­ник ли­ста „Ко­ха ди­то­ре“, во­де­ћег ко­сов­ског гла­си­ла на ал­бан­ском је­зи­ку.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Илустрација: Дан Потоцки, за ruskarec.ru

Бе­ог­ рад­ског но­сног фо­ру­ма

ди­пло­ма­те из зе­мље ко­ја је при­ја­тељ­ски на­стро­је­на пре­ма Ср­би­ји као по­ку­шај „да се на­не­се ште­та фо­ру­му“. Зва­нич­ ном пред­став­ни­ку исто­риј­ског са­ве­зни­ ка Ср­би­је слич­ну из­ја­ву та­да је упу­ти­ла и дру­га уче­сни­ца ово­го­ди­шњег фо­ру­ма: Со­ња Сто­ја­но­вић, ди­рек­тор­ка Бе­о­град­ ског цен­тра за без­бед­но­сну по­ли­ти­ку. По­зив ко­ји је Алек­сан­дар Ко­ну­зин упу­ тио Ср­би­ма да не за­бо­ра­вља­ју Ко­со­во и ко­сов­ске Ср­бе она је ока­рак­те­ри­са­ла као „скан­дал и увре­ду“.

Ту је био и Не­мац Ште­фан Ле­не, ко­ји пред­ста­вља европ­ско оде­ље­ње Кар­не­ ги­је­ве фон­да­ци­је. Упра­во та НВО је још сре­ди­ном 1990-их би­ла идеј­ни и ор­га­ни­ за­ци­о­ни ин­спи­ра­тор ко­сов­ског се­па­ра­ ти­зма. У из­ве­шта­ју „Не­за­вр­ше­ни мир“ из 1996. пр­ви пут је на ни­воу ме­ђу­на­род­не екс­перт­не за­јед­ни­це би­ла ја­сно фор­му­ ли­са­на иде­ја да се на Ко­со­ву спро­ве­де ре­фе­рен­дум о не­за­ви­сно­сти ко­ји би био сред­ство за де­фи­ни­са­ње ко­нач­ног ста­т у­ са по­кра­ји­не.

Зву­чи не­ве­ро­ват­но, али пи­та­ња без­бед­но­ сти на Бал­ка­ну раз­ма­тра­ју пред­став­ни­ци Ка­на­де, Се­вер­не Ир­ске, је­дан струч­њак за Ру­си­ју из Ва­шинг­то­на, па чак и не­ко­ли­ко нор­ве­шких екс­пе­ра­та, са­мо не­ма ни­ко­га из Ру­си­је. И не са­мо да не­ма ди­пло­ма­ та или екс­пе­ра­та, не­го ни­с у по­зва­ни чак ни но­ви­на­ри. Али за­то је, при­ме­ра ра­ди, по­зван Агрон Бај­ра­ми, глав­ни уред­ник днев­ног ли­ста „Ко­ха ди­то­ре“, во­де­ћег ко­ сов­ског гла­си­ла на ал­бан­ском је­зи­ку. Бај­ ра­ми се у сво­јим мно­го­број­ним члан­ци­ ма и на­сту­пи­ма то­ком про­те­кле де­це­ни­је ак­тив­но за­ла­гао за иде­ју са­мо­про­гла­ше­не не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва, што су ини­ци­ја­ то­ри овог фо­ру­ма по све­му су­де­ћи ока­ рак­те­ри­са­ли као ва­жан до­при­нос ја­ча­њу ре­ги­о­нал­не ста­бил­но­сти и без­бед­но­сти.

За­ни­мљи­во­сти­ма ту ни­је крај. Очи­ глед­но је да ни­шта од то­га ни­је сме­та­ло пре­ми­је­ру Ср­би­је и ми­ни­стру уну­тра­ шњих по­сло­ва Иви­ци Да­чи­ћу и пр­вом пот­пред­сед­ни­ку вла­де и ми­ни­стру од­ бра­не Алек­сан­дру Ву­чи­ћу, ко­ји су одр­

жа­ли по­здрав­не го­во­ре на по­чет­ку ску­ па. За­ни­мљи­во је и да је је­дан од глав­них ор­га­ни­за­то­ра овог фо­ру­ма, на ко­ме су уче­ство­ва­ли углав­ном пред­став­ни­ци зе­ ма­ља-чла­ни­ца НА­ТО-а - Ми­ни­стар­ство од­бра­не Ср­би­је.

Ве­ћи­на про­чи­та­них ре­фе­ра­та би­ла је са­ ста­вље­на на осно­ву ста­ва да су „евро­а­ тлант­ске струк­т у­ре је­ди­на га­ран­ци­ја ми­ ра и ста­бил­но­сти на За­пад­ном Бал­ка­ну“. Сто­га ни­је са­свим ја­сно ка­ко се све што смо по­ме­ну­ли сла­же са кур­сом из­град­ње од­но­са стра­те­шког парт­нер­ства са Ру­ си­јом, ко­ји је на­ја­вио но­ви срп­ски пред­ сед­ник То­ми­слав Ни­ко­лић. Уоста­лом, и нај­но­ви­ја со­ци­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња у Ср­би­ји све­до­че о то­ме да у зе­мљи пре­о­ вла­да­ва­ју ма­ло друк­чи­ји ста­во­ви од оних ко­ји су до­ми­ни­ра­ли у Ха­ја­т у. На при­мер, чак су и за­пад­не ме­диј­ске ку­ће (из­ме­ђу оста­лих и не­мач­ка DPA) мо­ра­ле при­зна­ ти да је у ав­гу­сту број про­тив­ни­ка сту­па­ ња Ср­би­је у Европ­ску уни­ју пр­ви пут био ве­ћи од бро­ја при­ста­ли­ца та­квог ко­ра­ка. Раз­лог ове про­ме­не ни­ка­ко ни­је са­мо фи­ нан­сиј­ска кри­за на про­сто­ри­ма ЕУ, не­го и те­жња Бри­се­ла да при­хва­та­ње срп­ске кан­ди­да­т у­ре чвр­сто по­ве­же са при­зна­ њем са­мо­про­гла­ше­не не­за­ви­сно­сти Ко­ со­ва од стра­не Бе­о­гра­да.

На сре­ћу, срп­ски на­род ипак има исто­ риј­ско се­ћа­ње и оно не до­зво­ља­ва да се Се­вер­но­а­тлант­ска али­јан­са, ко­ја је 1999. бом­бар­до­ва­ла срп­ске гра­до­ве, сма­тра га­ран­том ми­ра и ста­бил­но­сти на Бал­ка­ ну. Као што је сво­је­вре­ме­но са­свим ис­ прав­но под­се­тио Ср­бе ру­ски ам­ба­са­дор Алек­сан­дар Ко­ну­зин, „јед­но­стра­но про­ гла­ша­ва­ње не­за­ви­сно­сти по­кра­ји­не (Ко­ со­ва – П.И.) део је евро­а­тлант­ског пла­на по­де­ле Ср­би­је“.

Од­но­си Ср­би­је са Ру­си­јом и Европ­ском уни­јом тре­нут­но „ми­ру­ју“ у ста­њу „ди­ на­мич­ке рав­но­те­же“. Пре­ва­га јед­не или дру­ге тен­ден­ци­је ди­рект­но ће за­ви­си­ти од си­т у­а­ци­је у Европ­ској уни­ји и НА­ ТО-у, и од њи­хо­ве по­ли­ти­ке пре­ма Ср­би­ ји. Ни Да­чић ни Ву­чић по свом по­ло­жа­ ју не мо­гу и не­ће пра­ви­ти из­бор из­ме­ђу про­за­пад­ног и про­ру­ског кур­са. Та­кав из­бор је у ста­њу да на­пра­ви ис­кљу­чи­во пред­сед­ник Ни­ко­лић.

(Аутор је исто­ри­чар и ви­ши на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­ту­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка.)

17

погледи

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Крај ан­ти­ру­ске епи­зо­де у Гру­зи­ји

ФОТО: AP

Окон­ча­на је ан­ти­ру­ска епи­зо­да у са­вре­ме­ној гру­зиј­ској исто­ри­ји и зе­мља се вра­ћа на сво­је при­род­но ме­сто у све­ту: бив­ши пред­сед­ник Гру­зи­је Ми­ха­ил Са­ка­шви­ли и аме­рич­ки се­на­тор Џон Ме­кејн.

Пи­ше: Авигдор Ескин

М

о­же се ре­ћи да је гу­би­так Ап­ха­зи­је и Ју­жне Осе­ти­је глав­ни ре­зул­тат вла­да­ви­ не Ми­ха­и­ла Са­ка­шви­ли­ја. На­род Гру­зи­је је гла­са­ју­ћи про­тив ње­га по­ру­чио све­ ту да ве­штач­ка аме­ри­ка­ни­за­ци­ја њи­хо­ве зе­мље и по­ку­ша­ји да се рас­ки­ну ве­ков­не ве­зе са Ру­си­јом ни­с у при­род­ни. Пред­сед­ник Гру­зи­је Ми­ха­ил Са­ка­шви­ ли при­знао je по­раз на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма. Та­ко је окон­ча­на ан­ти­ру­ска епи­зо­да у са­вре­ме­ној гру­зиј­ској исто­ ри­ји. Гру­зи­ја се вра­ћа на сво­је при­род­но ме­сто у све­т у. По­раз Са­ка­шви­ли­ја мно­ги по­сма­тра­чи при­пи­с у­ју по­сле­ди­ца­ма ак­ ту­ел­не ре­це­си­је и све ве­ћег осе­ћа­ја не­ си­гур­но­сти код обич­них гра­ђа­на. Ме­ђу­ тим, јед­на­ко ва­жан фак­тор био је и осе­ћај Гру­зи­ја­ца да им је по­га­же­но на­ци­о­нал­но до­сто­јан­ство.

Чел­ник Са­ве­за Гру­зи­ја­ца у Ру­си­ји Ми­ха­ ил Ху­бу­ти­ја дао нам је ко­мен­тар из­бор­ них ре­зул­та­та: „Наш на­род не же­ли да при­хва­ти дик­та­те и по­ни­же­ња. Ве­штач­ка аме­ри­ка­ни­за­ци­ја Гру­зи­је и по­ку­ша­ји да се рас­ки­ну ве­ков­не ве­зе са Ру­си­јом ни­с у при­род­ни. То је по­ру­ка ко­ју су на­ши љу­ди по­сла­ли све­т у.“ 18

Ли­дер гру­зиј­ске ди­ја­спо­ре у Ру­си­ји је на­гла­сио да је Са­ка­шви­ли­је­ва ад­ми­ни­ стра­ци­ја кон­стант­но за­не­ма­ри­ва­ла сво­је су­на­род­ни­ке ван гра­ни­ца Гру­зи­је. Сви по­ку­ша­ји да се оства­ре кул­т ур­на раз­ме­на и са­рад­ња у обла­сти­ма ко­је ни­с у по­ве­за­ не са по­ли­ти­ком на­и­шли су на од­бо­јан став. По­врх све­га, пот­пред­сед­ник Са­ве­за Гру­зи­ја­ца у Ру­си­ји, про­фе­сор Ви­са­ри­он Хвин­те­ли­ја­ни, ухап­шен је у Гру­зи­ји и осу­ђен из чи­сто по­ли­тич­ких раз­ло­га.

Мо­же се ре­ћи да је гу­би­так Ап­ха­зи­је и Ју­ жне Осе­ти­је глав­ни ре­зул­тат вла­да­ви­не Ми­ха­и­ла Са­ка­шви­ли­ја. Ње­го­ва по­ли­ти­ка је до­ве­ла до су­прот­ног ис­хо­да у од­но­с у на про­кла­мо­ва­не ци­ље­ве – под прет­по­став­ ком да је искре­но же­лео да оја­ча Гру­зи­ју и обез­бе­ди њен те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет.

Не из­не­на­ђу­је ми­шље­ње не­ких у Ап­ха­зи­ ји да би по­бе­да Са­ка­шви­ли­ја за њих би­ла по­вољ­ни­ји ис­ход из­бо­ра. У том сми­слу је у ин­тер­вјуу за „Ехо Кав­ка­за“ из­ја­ву Бид­ зи­не Ива­ни­шви­ли­ја из по­бед­нич­ке ко­а­ ли­ци­је „Гру­зиј­ски сан“ (да тре­ба те­жи­ти збли­жа­ва­њу и по­ми­ре­њу са на­ро­дом Ап­ ха­зи­је и Ју­жне Осе­ти­је) про­ко­мен­та­ри­сао Инал Ха­шиг, глав­ни уред­ник ап­ха­ског ли­ста „Че­гем­ска прав­да“: „Па­ра­док­сал­но, али чи­ње­ни­ца је да мно­ги ов­де ве­ру­ју да је за њих Са­ка­шви­ли бо­љи, јер сма­тра­ју

да је пред­ви­дљив. Са дру­ге стра­не, он има та­кве од­но­се са Мо­сквом да је ап­со­лут­но си­гур­но да се ни­шта не­ће про­ме­ни­ти.“ Дру­гим ре­чи­ма, „ста­т ус кво“ је по­јам ко­ ји нај­бо­ље опи­с у­је Са­ка­шви­ли­је­ву вла­да­ ви­ну од 2008. го­ди­не. Ни­је би­ло ствар­ не же­ље да се по­кре­не пи­та­ње у ве­зи са 300.000 гру­зиј­ских из­бе­гли­ца из Ап­ха­ зи­је, од ко­јих су мно­ги на­шли уто­чи­ште у Ру­си­ји. Та­ко­ђе, ни­је би­ло пла­но­ва за раз­го­во­ре о бу­ду­ћем ста­т у­с у Ју­жне Осе­ ти­је и Ап­ха­зи­је.

У том све­тлу је за­бри­ну­тост у Ап­ха­зи­ји за ре­зул­та­те гру­зиј­ских из­бо­ра ла­ко ра­зу­ мљи­ва. Ни­с у сви ни у Мо­скви за­до­вољ­ни тре­нут­ном си­т у­а­ци­јом, јер не­за­ви­сна ре­ пу­бли­ка жи­ви на ра­чун ру­ског др­жав­ног бу­џе­та не во­де­ћи ра­чу­на о ин­те­ре­си­ма свог за­штит­ни­ка.

Ру­си­ја је та­ко­ђе за­ин­те­ре­со­ва­на за ре­ша­ ва­ње суд­би­не не­ко­ли­ко сто­ти­на хи­ља­да Гру­зи­ја­ца на сво­јој те­ри­то­ри­ји, где су се на­шли по­сле на­сил­ног про­те­ри­ва­ња из Ап­ха­зи­је 1993. го­ди­не. Ве­ћи­на њих ни­је до­би­ла ру­ско др­жа­вљан­ство – још увек су у ста­т у­с у из­бе­гли­ца. На­да­ју се по­врат­ку у Су­ху­ми и окол­на под­руч­ја. За­у­зе­та ре­ша­ ва­њем ак­т у­ел­них со­ци­јал­них про­бле­ма ко­ји му­че ста­нов­ни­ке Мо­скве и дру­гих ве­ли­ких гра­до­ва, Ру­си­ја би овим из­бе­ гли­ца­ма нај­ра­ди­је по­мо­гла да се вра­те сво­јим до­мо­ви­ма, у Ап­ха­зи­ју. Про­бле­ми Кав­ка­за не­ће би­ти ре­ше­ни по­ ра­зом Са­ка­шви­ли­ја као ча­роб­ним шта­ пи­ћем. Ипак, по­сле ње­го­вог по­вла­че­ња, мо­ћи ће да се ка­же да је цео ре­ги­он из­ву­ као на­ук: ни­је мо­гу­ће ели­ми­ни­са­ти Ру­си­ју из кав­ка­ског ре­ги­о­на због ње­ног ге­о­по­ли­ тич­ког ста­т у­са, а сва­ки по­ку­шај ре­ша­ва­ ња про­бле­ма вој­ним сред­стви­ма мо­же се за­вр­ши­ти су­прот­но од оче­ки­ва­ног.

Oстаје нам са­мо да ви­ди­мо у ко­јој ме­ри ће се си­т у­а­ци­ја на Кав­ка­зу за­и­ста по­ бољ­ша­ти. (Аутор је по­зна­ти рускo-изра­ел­ски по­ли­ти­ко­лог и по­ли­тич­ки ак­ти­ви­ста.)

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

„Урал­ва­гон­за­вод“ кре­нуо у Ср­би­ју На­кон што се „U.S. Steel“ из­бавиo од Же­ле­за­ре Сме­де­ре­во због ње­них ве­ли­ких гу­би­та­ка, урал­ска кор­по­ра­ци­ја „Урал­ва­гон­за­вод“ по­че­ла је пре­го­во­ре о ку­по­ви­ни (бо­ље ре­че­но, пре­у­зи­ма­њу „за је­дан до­лар“) про­бле­ма­тич­ног пред­у­зе­ћа. Си­т у­а­ци­ја се ис­ком­пли­ко­ва­ла ка­да су срп­ске вла­сти об­ја­ви­ле тен­дер „за из­бор стра­те­шког парт­не­ра“.

Фо­то: Комерсант

економија

Пи­шу: Је­гор По­пов, Ана­то­лиј Џу­мај­ло, Та­ми­ла Џо­џуа, Ко­мер­сант

Д

р­жав­ни на­уч­но-про­из­вод­ни ком­плекс „Урал­ва­гон­за­вод“ (УВЗ) за­ин­те­ре­со­ван је за ку­ по­ви­ну још јед­ног пред­у­зе­ћа у ино­стран­ству – „Же­ле­за­ре Сме­ де­ре­во“, о ко­јој се тре­нут­но во­ де пре­го­во­ри са Вла­дом Ср­би­је. Си­т у­а­ци­ју ком­пли­ку­је рас­пи­си­ва­ње зва­нич­ног тен­ де­ра за при­ва­ти­за­ци­ју фа­бри­ке, јер је УВЗ пла­ни­рао да фак­тич­ки бес­плат­но пре­у­зме про­бле­ма­тич­но пред­у­зе­ће. По ми­шље­њу ана­ли­ти­ча­ра, Же­ле­за­ра ни­је не­по­сред­но ве­за­на за про­из­вод­ни про­цес „Урал­ва­гон­ 19

економија

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

„Урал­ва­гон­за­вод“ је 2010. ку­пио фран­цу­ску лив­ни­цу „Sam­bre et Me­u­se“, а до кра­ја го­ди­не пла­ни­ра да ку­пи це­лу ком­па­ни­ју „ABRF In­du­stri­es“ ко­ја се ба­ви про­из­вод­њом ва­го­на и ко­јој је „Sam­bre et Me­u­se“ ра­ни­је при­па­дао. УВЗ та­ко­ђе са­оп­шта­ва да ће 2013. у Ле­то­ни­ји по­кре­ну­ти пред­у­зе­ћа за скла­па­ње круп­них де­ло­ва и ре­монт те­рет­них ва­го­на. за­во­да“, та­ко да мо­же по­ста­ти „те­жак ба­ ласт“ за ру­ску кор­по­ра­ци­ју.

Срп­ски днев­ник „Блиц“ је пр­ви об­ја­вио вест да је УВЗ раз­го­ва­рао са срп­ским вла­сти­ма о пре­у­зи­ма­њу „Же­ле­за­ре Сме­ ре­де­во“ (2,2-2,4 ми­ли­о­на то­на че­ли­ка го­ ди­шње). Ге­не­рал­ни ди­рек­тор УВЗ-а Олег Си­јен­ко по­твр­дио је да кор­по­ра­ци­ја во­ди пре­го­во­ре са вла­сти­ма Ср­би­је о ку­по­ви­ ни фа­бри­ке, али да „за са­да ни­је до­не­та ко­нач­на од­лу­ка о свр­сис­ход­но­сти те ку­ по­ви­не“. Си­јен­ко је до­дао да „Же­ле­за­ра Сме­де­ре­во има по­тен­ци­јал за са­рад­њу са на­шим фи­ли­ја­ла­ма у ино­стран­ству, као и са ма­тич­ним по­го­ни­ма УВЗ-а на Ура­лу“. Из­во­ри „Ко­мер­сан­та“ ко­ји су упу­ће­ни у пре­го­во­ре на­во­де да се си­т у­а­ци­ја ис­ком­ пли­ко­ва­ла ка­да су срп­ске вла­сти об­ја­ви­ле тен­дер „за из­бор стра­те­шког парт­не­ра“ за же­ле­за­ру. „УВЗ је раз­ма­трао оп­ци­ју у ко­ јој ће гу­би­та­шку фа­бри­ку, чи­ји су ка­па­ци­ те­ти објек­тив­но за­ста­ре­ли, до­би­ти фак­ тич­ки бес­плат­но, а за­тим ин­ве­сти­ра­ти у раз­вој и мо­дер­ни­за­ци­ју пред­у­зе­ћа“, ка­же је­дан од са­го­вор­ни­ка „Ко­мер­сан­та“. УВЗ не­ма на­ме­ру да уче­ству­је на тен­де­ру.

Срп­ске вла­сти су 8. ок­то­бра об­ја­ви­ле тен­ дер за про­да­ју 75% „Же­ле­за­ре Сме­де­ре­во“, од 100%, ко­ли­ко је Ср­би­ја кра­јем ја­ну­а­ра до­би­ла од „U.S. Steel“ за сим­бо­лич­ну це­ну од јед­ног до­ла­ра. Аме­рич­ка ком­па­ни­ја се из­ба­ви­ла од же­ле­за­ре, јер ни­је ви­ше же­ле­ ла да под­но­си ње­не гу­бит­ке, ко­ји су у 2011. го­ди­ни из­но­си­ли 100 ми­ли­о­на до­ла­ра. На тен­де­ру мо­гу да уче­ству­ју ком­па­ни­је ко­је су 2011. оства­ри­ле нај­ма­ње 2 ми­ли­јар­де до­ла­ра при­хо­да или има­ју ак­ти­ве вред­не нај­ма­ње 2,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. При­ја­ве на тен­дер се при­ма­ју до 26. ок­то­бра, а по­тен­ци­јал­ни куп­ци мо­гу да от­ку­пе тен­ дер­ску до­ку­мен­та­ци­ју нај­ка­сни­је до 19. ок­то­бра. „Тек по­сле ис­те­ка ро­ка за от­куп до­ку­мен­та­ци­је мо­же­мо пре­ли­ми­нар­но да об­ја­ви­мо име­на за­ин­те­ре­со­ва­них фир­ ми“, ре­че­но је „Ко­мер­сан­т у“ у Аген­ци­ји за при­ва­ти­за­ци­ју Ср­би­је.

20

Ср­би­ја по­ку­ша­ва да про­да фа­бри­ку још од апри­ла, ка­да је вла­да та­ко­ђе рас­пи­са­ла тен­дер и го­во­ри­ла да су до­ку­мен­та­ци­ју от­ку­пи­ле Урал­ска ру­дар­ско-ме­та­лур­шка ком­па­ни­ја (са­ма ком­па­ни­ја то не­ги­ра), укра­јин­ски „До­њец­кстаљ“ и лук­сем­бур­ шки „Uni­ted Pil­sen S.A.“ чи­ји је вла­сник би­зни­смен Игор Ша­мис (ова ком­па­ни­ја је 14. сеп­тем­бра и са­ма об­ја­ви­ла бан­крот). Тен­дер ни­је одр­жан. Срп­ски функ­ци­о­ не­ри су за­тим го­во­ри­ли о пла­но­ви­ма да про­да­ју пред­у­зе­ће ин­ве­сти­то­ру за је­дан до­лар уз услов да ку­пац мо­дер­ни­зу­је же­ ле­за­ру. Пре­ми­јер Ср­би­је Иви­ца Да­чић ре­као је да је „ве­ли­ка ру­ска ком­па­ни­ја“ спрем­на да уло­жи у же­ле­за­ру 100 ми­ли­ о­на евра (о то­ме је „Ко­мер­сант“ пи­сао 28. сеп­тем­бра). У вла­ди Ср­би­је не об­ја­ шња­ва­ју због че­га је до­шло до про­ме­не по­зи­ци­је. Алек­сан­дар Љу­бић, др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству фи­нан­си­ја и еко­но­ми­је, ју­че је „Ко­мер­сан­т у“ ре­као да су „кри­те­ри­ју­ми по­диг­ну­ти“. Др­жа­ва ће за­др­жа­ти 25% уче­шћа у Же­ле­за­ри и „учи­ ни­ће све да рад­ни­ци Же­ле­за­ре оста­ну на сво­јим рад­ним ме­сти­ма“.

УВЗ ис­пу­ња­ва усло­ве тен­де­ра, јер је у 2011. го­ди­ни оства­рио при­ход од 90 ми­ ли­јар­ди ру­ба­ља (3 ми­ли­јар­де до­ла­ра).

Олег Пе­тро­па­влов­ски из ком­па­ни­је „БКС“ у пре­го­во­ри­ма УВЗ-а са вла­дом Ср­би­је ви­ди пре све­га по­ли­тич­ки мо­ме­нат. На­и­ме, да­нас мно­ге ру­ске др­жав­не ком­па­ни­је, као што су „Га­спром“ и „Ро­сњефт“, на­ја­вљу­ју да ће раз­ви­ја­ти свој би­знис у Ср­би­ји.

За са­да у Ру­си­ји не­ма дру­гих ком­па­ни­ ја ко­је су јав­но за­ин­те­ре­со­ва­не за Же­ ле­за­ру. Ве­ли­ке ме­та­лур­шке ком­па­ни­је (Маг­ни­то­гор­ски ме­та­лур­шки ком­би­нат, „Ме­чел“, Но­во­ли­пец­ки ме­та­лур­шки ком­ би­нат, „Се­вер­стаљ“, Урал­ска ру­дар­скоме­та­лур­шка ком­па­ни­ја) не ко­мен­та­ри­шу си­т у­а­ци­ју, али не­зва­нич­но не­ги­ра­ју да су за­ин­те­ре­со­ва­не за ку­по­ви­ну срп­ског пред­у­зе­ћа. Са дру­ге стра­не, УВЗ ин­тен­ зив­но кон­со­ли­ду­је но­ве ак­ти­ве: 2010. је ку­пио фран­цу­ску лив­ни­цу „Sam­bre et Me­u­se“, а до кра­ја го­ди­не пла­ни­ра да ку­ пи це­лу ком­па­ни­ју „ABRF In­du­stri­es“ ко­ја се ба­ви про­из­вод­њом ва­го­на и ко­јој је „Sam­bre et Me­u­se“ ра­ни­је при­па­дао. УВЗ та­ко­ђе са­оп­шта­ва да ће 2013. у Ле­то­ни­ји по­кре­ну­ти пред­у­зе­ћа за скла­па­ње круп­ них де­ло­ва и ре­монт те­рет­них ва­го­на. У сеп­тем­бру је јав­ност са­зна­ла да ће УВЗ „раз­ме­сти­ти низ по­го­на“ у Свер­длов­ској обла­сти, у фа­бри­ци ауто­мо­би­ла „Ауто­ мо­би­ли и мо­то­ри Ура­ла“ (АМУР) ко­ја је об­ја­ви­ла бан­крот. „Вне­ше­ко­ном­банк“ је по­ку­шао да пре­да УВЗ-у фа­бри­ку „Амур­ ме­тал“, ко­ја се та­ко­ђе не укла­па у про­из­ вод­ни про­цес УВЗ-а, али је кор­по­ра­ци­ја у ав­гу­сту ус­пе­ла то да из­бег­не.

„‘’Же­ле­за­ра Сме­де­ре­во’ има још ма­ње по­тен­ци­ја­ла за ин­те­гра­ци­ју у про­из­вод­ ни ла­нац УВЗ-а не­го што га има ‘Амур­ ме­тал’“, под­вла­чи Ми­ха­ил Бур­ми­стров, шеф ана­ли­тич­ке ком­па­ни­је „In­fo­li­neАна­ли­ти­ка“. Он ис­ти­че да се, ка­да је реч о Ру­си­ји, у стра­те­ги­ју раз­во­ја УВЗ-а „укла­па фор­ми­ра­ње за­јед­нич­ког пред­ у­зе­ћа или ку­по­ви­на ак­ти­ва у обла­сти про­из­вод­ње ва­го­на“, а за ино­стран­ство је свр­сис­ход­на ку­по­ви­на ком­па­ни­ја за ин­ же­ње­ринг или пред­у­зе­ћа за про­из­вод­њу и ре­монт же­ле­знич­ке тех­ни­ке. „Све оста­ ло ће би­ти те­жак ба­ласт за кор­по­ра­ци­ју у усло­ви­ма сма­ње­не по­тра­жње за же­ ле­знич­ким ком­по­зи­ци­ја­ма“, на­гла­ша­ва он. Олег Пе­тро­па­влов­ски из ком­па­ни­је „БКС“ ис­ти­че да би у раз­во­ју про­из­вод­ них ак­ти­ва у Евро­пи УВЗ ку­по­ви­ном Же­ ле­за­ре мо­гао да сма­њи ри­зик ра­ста це­на че­ли­ка. Ана­ли­ти­чар, ме­ђу­тим, до­да­је да би ка­па­ци­тет те фа­бри­ке мо­гао да бу­де пре­ве­лик за по­сто­је­ће про­јек­те УВЗ-а у ино­стран­ству, а увоз че­ли­ка у Ру­си­ју се не ис­пла­ти. У пре­го­во­ри­ма УВЗ-а са вла­ дом Ср­би­је он ви­ди пре све­га по­ли­тич­ки мо­ме­нат. На­и­ме, да­нас мно­ге ру­ске др­ жав­не ком­па­ни­је, као што су „Га­спром“ и „Ро­сњефт“, на­ја­вљу­ју да ће раз­ви­ја­ти свој би­знис у Ср­би­ји.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

И ми­рис и укус: срп­ска хра­на у Ру­си­ји

Фо­то: Дми­триј Ки­кот, RBTH

На 21. Ме­ђу­на­род­ном са­ја­му „World Food 2012“ у Мо­скви уче­ство­ва­ло је око 1500 про­из­во­ђа­ча, до­ста­вља­ча и уво­зни­ка пре­храм­бе­них про­из­во­да из це­лог све­та.

Пи­шу: Јекатерина Туришева, Вјачеслав Чарски, ruskarec.ru

К

ра­јем сеп­тем­бра у Мо­скви је одр­жан 21. Ме­ђу­на­род­ни са­јам „World Food 2012“, у ко­ ме је уче­ство­ва­ло око 1500 про­из­во­ђа­ча, до­ста­вља­ча и уво­зни­ка пре­храм­бе­них про­ из­во­да из це­лог све­та. Из­ме­ђу оста­лих, би­ли су при­с ут­ни и пред­став­ни­ци срп­ ских ком­па­ни­ја ко­ји из­во­зе сво­је про­ из­во­де у Ру­си­ју. До­пи­сник „Ру­ске ре­чи“ је по­се­тио ову ма­ни­фе­ста­ци­ју и лич­но по­раз­го­ва­рао са го­сти­ма из Ср­би­је, ме­ђу ко­ји­ма су би­ли и Ни­ко­ла Ра­лић из ком­ па­ни­је „Co­ol­Food“ и Гор­да­на Пе­тро­вић из „ITN Food Bu­si­ness de­ve­lop­ment“. Оба пред­у­зе­ћа се већ не­ко­ли­ко го­ди­на ба­ве из­во­зом во­ћа и по­вр­ћа у Ру­си­ју.

Ру­ска реч: Пр­во пи­та­ње - шта Вас је под­ста­кло да се окре­не­те ру­ском тр­

жи­шту и ка­ква су Ва­ша оче­ки­ва­ња?

Н.Р.: Ру­ско тр­жи­ште је огром­но, пре све­га због ве­ли­ког бро­ја ста­нов­ни­ка, а са­мим тим и по­тро­ша­ча. Дру­го, из­ме­ђу на­ших зе­ма­ља не­ма ца­ри­не. И тре­ће, то је тр­жи­ште ко­је тре­нут­но има ве­ли­ке фи­ нан­сиј­ске мо­гућ­но­сти и ку­пов­ну моћ. Од овог тр­жи­шта оче­ку­је­мо да зах­те­ва ви­сок ква­ли­тет, ве­ли­ке ко­ли­чи­не на­мир­ни­ца и кон­ти­ну­и­ра­ну ис­по­ру­ку. Г.П.: Про­да­је­мо ов­де на­ше на­мир­ни­це за­ то што су срп­ски про­из­во­ди ква­ли­тет­ни. На­рав­но, обим про­из­вод­ње не мо­же да по­кри­је по­тре­бе ко­је има Ру­ска Фе­де­ра­ ци­ја, али чак и ма­ли део ру­ског тр­жи­шта под­ра­зу­ме­ва ве­ли­ки обим про­да­је.

Ру­ска реч: Шта по ва­шем ми­шље­њу мо­ же да по­мог­не Ср­би­ји да по­бе­ди сво­је кон­ку­рен­те на ру­ском тр­жи­шту?

Н.Р.: На­рав­но да је ов­де ја­ко ве­ли­ка кон­ ку­рен­ци­ја, пре све­га за­то што се у овом де­лу све­та на­ла­зи огро­ман број ком­па­ни­

До­пи­сник „Ру­ске ре­чи“ по­се­тио je 21. Ме­ђу­на­род­ни са­јам хра­не у Мо­скви и са пред­став­ни­ци­ма срп­ских пред­у­зе­ћа ко­ја се већ не­ко­ли­ко го­ди­на ба­ве из­во­зом во­ћа и по­вр­ћа у Ру­си­ју по­раз­го­ва­рао о ус­пе­си­ма, пре­пре­ка­ма и бу­ду­ћим пла­но­ви­ма у њи­хо­вом по­слу. ја ко­је та­ко­ђе же­ле да про­да­ју сво­је про­из­ во­де. Ме­ђу­тим, на­да­мо се да је на­ша пред­ ност у ви­со­ком ква­ли­те­т у и, не­с ум­њи­во, у при­род­ним и здра­вим пре­храм­бе­ним про­из­во­ди­ма ко­је ми ну­ди­мо. Јед­на от на­ших па­ро­ла је „све­же и здра­во“, што зна­чи да на­мир­ни­це ко­је ну­ди­мо има­ју по­се­бан укус и ми­рис. Због то­га сма­трам да ће про­из­во­ди из Ср­би­је сва­ка­ко на­ћи сво­је ме­сто на ру­ском тр­жи­шту. Г.П.: Нај­ви­ше нам у при­лог иде то што су Ср­би­ја и Ру­си­ја пот­пи­са­ле спо­ра­зум о бес­ца­рин­ском из­во­зу.

Ру­ска реч: На ка­кве по­те­шко­ће на­и­ ла­зи­те и ка­ко на­ме­ра­ва­те да их пре­ ва­зи­ђе­те?

Н.Р.: Па ви­ди­те, по­те­шко­ћу пред­ста­вља раз­да­љи­на из­ме­ђу на­ших две­ју зе­ма­ља. На це­ну са­мог про­из­во­да не­по­сред­но ути­чу пре све­га тро­шко­ви пре­во­за. Али це­не у Ср­би­ји су до­ста ни­ске, а у Ру­си­ ји до­ста ви­со­ке, та­ко да и та пре­пре­ка 21

економија

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

На­ша пред­ност је у ви­со­ком ква­ли­те­ту и, не­сум­њи­во, у при­род­ним и здра­вим пре­храм­бе­ним про­из­во­ди­ма ко­је ну­ди­мо. Јед­на од на­ших па­ро­ла је „све­же и здра­во“, што зна­чи да на­мир­ни­це из Ср­би­је ко­је ну­ди­мо има­ју по­се­бан укус и ми­рис. Ни­ко­ла Ра­лић, „Co­ol­Food“ мо­же да се пре­ва­зи­ђе. Осим ве­ли­ке уда­ ље­но­сти не ви­дим да има не­ких дру­гих про­бле­ма...

Г.П.: Пре­го­во­ри о са­рад­њи су­ви­ше ду­го тра­ју, по­не­кад го­ди­ну или две, а по­сле пре­го­во­ра сле­ди са­ста­вља­ње уго­во­ра, ко­ је та­ко­ђе мо­же да тра­је го­ди­на­ма.

Ру­ска реч: Да ли по­ред Мо­скве и Санкт

Пе­тер­бур­га пла­ни­ра­те да оства­ри­те по­слов­ну са­рад­њу са дру­гим ре­ги­о­ни­ ма Ру­си­је?

Н.Р.: Пла­ни­ра­мо, и та­ко не­што је оствар­ љи­во. Ме­ђу­тим, мо­ра­мо нај­пре да про­на­ ђе­мо од­го­ва­ра­ју­ће парт­не­ре.

Г.П.: Ка­да смо се 2007. пр­ви пут по­ја­ви­ли Ру­ска реч: Пла­ни­ра­те ли да отво­ри­те на овом тр­жи­шту, ми­сли­ли смо да ће­мо пред­став­ни­штво у Мо­скви? про­да­ва­ти сво­је про­из­во­де са­мо у Мо­скви Н.Р.: За са­да не пла­ни­ра­мо да отво­ри­мо и Мо­сков­ској обла­сти. Ме­ђу­тим, го­ди­ну пред­став­ни­штво, а ако се од­лу­чи­мо да га да­на ка­сни­је уви­де­ли смо да и ван Мо­скве отво­ри­мо, ура­ди­ће­мо то пре­ко кан­це­ла­ по­сто­ји ве­ли­ка по­тра­жња. Са­да тр­гу­је­мо са Том­ском, Ар­хан­гел­ском и Че­ља­бин­ ри­ја ко­је већ по­сто­је у Мо­скви. ском об­ла­шћу. Та­ко да ви­ди­мо Гор­да­на Пе­тро­вић из про­стор за по­сло­ва­ње не са­мо „ITN Food Bu­si­ness у Мо­скви и Санкт Пе­тер­бур­гу, de­ve­lop­ment“ на 21. не­го и у дру­гим ре­ги­о­ни­ма. Ме­ђу­на­род­ном сај­му

хра­не у Мо­скви. Ру­ска реч: Ка­ко ће по ва­шем ми­шље­њу ула­зак Ру­си­је у СТО ути­ца­ти на раз­вој тр­го­ви­не из­ме­ђу Ср­би­је и Ру­си­је?

Н.Р.: Сва­ка­ко ће се ула­ском Ру­ си­је у Свет­ску тр­го­вин­ску ор­ га­ни­за­ци­ју отво­ри­ти но­ве мо­ гућ­но­сти, али ће се по­ве­ћа­ти и кон­ку­рен­ци­ја ко­ја је на овом тр­ жи­шту већ при­лич­но ве­ли­ка.

Г.П.: Би­ће ве­ћа кон­ку­рен­ци­ја. Али ми мо­же­мо да по­ну­ди­мо ква­ли­тет­ну ро­бу по при­ма­мљи­ вој це­ни, и у то­ме ви­ди­мо сво­ју пред­ност.

Ру­ска реч: Шта би­сте хте­ли да по­ру­чи­те сво­јим бу­ду­ћим куп­ци­ма?

Н.Р.: Ку­пуј­те на­мир­ни­це из Ср­ би­је!

Г.П.: Има­те сло­бо­дан из­бор из­ ме­ђу срп­ских, пољ­ских, ки­не­ ских и дру­гих про­из­во­да. Срп­ ски про­из­во­ди су еко­ло­шки чи­сти, из­ван­ред­ног су уку­са и од­лич­ног ква­ли­те­та.

22

Пи­ше: Ина Собољева, за RBTH

И

рак ће на­ба­ви­ти ру­ско на­о­ру­ жа­ње вред­но ви­ше од 4,2 ми­ ли­јар­де до­ла­ра. Пре­ма пре­ми­ је­ру Ну­ри­ју Ма­ли­ки­ју, Ира­ку је „по­треб­на по­моћ Ру­си­је у из­град­њи вој­не и без­бед­но­сне ин­фра­струк­т у­ре“ и не „ин­те­ре­с у­је га став САД“ по пи­та­њу на­бав­ке оруж­ја од Ру­си­је.

Ру­си­ја и Ирак су пот­пи­са­ли уго­вор по ко­ме ће Баг­дад на­ба­ви­ти ру­ско на­о­ру­жа­ ње вред­но ви­ше од 4,2 ми­ли­јар­де до­ла­ра. Пот­пи­си­ва­ње уго­во­ра об­ја­вље­но је на­ кон са­стан­ка одр­жа­ног у Мо­скви из­ме­ђу пред­сед­ни­ка Вла­де Ру­си­је Дми­три­ја Ме­ две­де­ва и ње­го­вог ирач­ког ко­ле­ге Ну­ри­ја Ма­ли­ки­ја. „Ира­ку је по­треб­на по­моћ Ру­си­је у из­град­ њи вој­не и без­бед­но­сне ин­фра­струк­т у­ре у ци­љу од­бра­не зе­мље од те­ро­ри­зма“, ре­као је Ну­ри Ма­ли­ки. Он је до­дао да Баг­дад ни­ је заинтерeсован за став САД о на­бав­ци ру­ског на­о­ру­жа­ња, јер Ирак „не же­ли да бу­де пред­мет не­чи­јег мо­но­по­ла.“

Ру­слан Пу­хов, ди­рек­тор Цен­тра за ана­ли­ зу стра­те­ги­је и тех­но­ло­ги­ја (ЦАСТ), из­ ја­вио је да „уго­во­ри пре све­га га­ран­т у­ју ис­по­ру­ку око 50 си­сте­ма ‘Пан­цир’ и 30 мо­ дер­них бор­бе­них хе­ли­коп­те­ра Ми-28НЕ“, што су ци­ти­ра­ле РИА „Но­во­сти“. Пу­хов је об­ја­снио да су за пот­пи­си­ва­ње јед­ног од нај­ве­ћих уго­во­ра у ру­ској са­вре­ ме­ној исто­ри­ји – уго­во­ра о ис­по­ру­ци на­о­ ру­жа­ња са Ира­ком (где су аме­рич­ке тру­пе и да­ље при­с ут­не), ва­жна три фак­то­ра.

„Пре све­га, ја­сно је да аме­рич­ки ути­цај на Ирак не­ма чвр­сте те­ме­ље. Ши­ит­ска вла­да по­чи­ње да спро­во­ди по­ли­ти­ку ко­ја је све не­за­ви­сни­ја од Ва­шинг­то­на, та­ко што се све ви­ше окре­ће ка Ира­ну“, ка­же он. Пу­хов та­ко­ђе сма­тра да су успе­ху Ру­си­је у скла­па­њу овог уго­во­ра до­при­не­ли лич­ ни на­по­ри Ми­ха­и­ла Дми­три­је­ва, не­ка­да­ шњег ди­рек­то­ра Вој­но-тех­нич­ког сер­ви­

У Ира­ку су већ при­сут­ни „Лу­ко­ил“, „Га­спром­њефт“, „Ба­шњефт“, „За­ру­бе­жњефт“, „Хи­дро­маш­сер­вис“, „Ин­тер РАО“ и низ дру­гих ру­ских пред­у­зе­ћа.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Ру­си­ја и Ирак по­сти­гли ва­жан спо­ра­зум о на­бав­ци на­о­ру­жа­ња са за са­рад­њу. Све вре­ме док је био на тој ду­жно­сти, Дми­три­јев је ин­си­сти­рао да Ру­си­ја не тре­ба да од­у­ста­не, већ „мо­ра да на­ста­ви да ра­ди са Ира­ком“.

Пу­хов је до­дао да је Кремљ по­ред то­га у прет­ход­них 10–13 го­ди­на да­вао зна­чај­ну по­др­шку ру­ским из­во­зни­ци­ма на­ор ­ у­жа­ ња: „У та­ко осе­тљи­вој обла­сти, као што је вој­но-тех­нич­ка са­рад­ња, по­ли­тич­ка по­др­шка нај­ви­шег др­жав­ног вр­ха је за про­из­во­ђа­че оруж­ја ве­о­ма ва­жна, а они је има­ју све до да­нас.“

Зна­чај по­кре­та­ња вој­но-тех­нич­ке са­рад­ ње из­ме­ђу Ру­си­је и Ира­ка по­рас­тао је по­ што је Џон Ке­ри, пред­се­да­ва­ју­ћи Од­бо­ра за спољ­но­по­ли­тич­ке од­но­се Се­на­та САД, об­ја­вио да Сје­ди­ње­не Др­жа­ве мо­ра­ју да пре­ки­ну ис­по­ру­ке оруж­ја Ира­ку. Ова из­ ја­ва је на­вод­но усле­ди­ла по­сле од­би­ја­ња Баг­да­да да пре­срет­не иран­ски ави­он ко­ји је но­сио вој­ни то­вар за Си­ри­ју, пре­нео је „Ко­мер­сант“.

Пре­ма „Ро­сиј­ској га­зе­ти“, Дми­триј Ме­ две­дев је то­ком са­стан­ка са ирач­ким пре­ми­је­ром на­гла­сио да Мо­сква це­ни при­ја­тељ­ство ирач­ког на­ро­да. „Упр­кос дра­ма­тич­ним де­ша­ва­њи­ма по­след­њих го­ди­на, одр­жа­ва­мо кон­так­те на нај­ви­шем ни­воу и ја сам уве­рен да ће то по­мо­ћи у уна­пре­ђе­њу при­ја­тељ­ских од­но­са, са­рад­ ње и уза­јам­ног раз­у­ме­ва­ња из­ме­ђу Ру­си­је и Ира­ка“, ре­као је Ме­две­дев.

Ја­сно је да аме­рич­ки ути­цај на Ирак не­ма чвр­сте те­ме­ље. Ши­ит­ска вла­да по­чи­ње да спро­во­ди по­ли­ти­ку ко­ја је све не­за­ви­сни­ја од Ва­шинг­то­на та­ко што се све ви­ше окре­ће ка Ира­ну. Ру­слан Пу­хов, ЦАСТ Исто­вре­ме­но, ирач­ки ли­дер Ну­ри Ма­ ли­ки је об­зна­нио да сво­ју по­се­т у ру­ској пре­сто­ни­ци ви­ди као шан­с у да се ус­по­ ста­ве но­ви прин­ци­пи са­рад­ње. „Баг­дад тре­нут­но спро­во­ди ак­тив­ну по­ли­ти­ку ја­ча­ња од­но­са са при­ја­тељ­ским зе­мља­ма и раз­ви­ја ве­зе у раз­ли­чи­тим обла­сти­ма“, ре­чи су ирач­ког пре­ми­је­ра. „То по­ста­је очи­глед­но ка­да се по­гле­да са­став де­ле­ га­ци­је ко­ју пред­во­дим: ту су пред­став­ ни­ци ми­ни­стар­ста­ва спољ­них по­сло­ва, од­бра­не, тр­го­ви­не и наф­те. У свим овим обла­сти­ма отво­ре­ни смо за раз­ви­ја­ње од­ но­са са Ру­си­јом.“

Ко­ми­си­ја за тр­го­вин­ску, еко­ном­ску, на­ уч­ну и тех­нич­ку са­рад­њу са­чи­ње­на од пред­став­ни­ка вла­да обе­ју зе­ма­ља за­ду­ же­на је за стал­ни раз­вој ових од­но­са.

ФОТО: Сергеј Солдаткин/ РИА „Новости“

Ру­си­ја и Ирак ће у бли­ској бу­дућ­но­сти на­ста­ви­ти вој­но-тех­нич­ку са­рад­њу. Уго­во­ри „га­ран­ту­ју ис­по­ру­ку око 50 си­сте­ма ‘Пан­цир’ и 30 мо­дер­них бор­бе­них хе­ли­коп­те­ра Ми-28НЕ“, ка­жу струч­ња­ци.

Сле­де­ћи са­ста­нак, ше­сти по ре­ду, би­ће одр­жан у Баг­да­ду до кра­ја ове го­ди­не.

Ипак, са­стан­ци на са­мом вр­ху и да­ље су нај­зна­чај­ни­ји, па је Ме­две­дев је по­зван да лич­но по­се­ти Ирак. „Та по­се­та ће да­ти ве­о­ма сна­жан под­сти­цај раз­во­ју би­ла­те­ рал­них од­но­са“, из­ја­вио је Ма­ли­ки.

При­ор ­ и­те­ти у са­рад­њи из­ме­ђу Ира­ка и Ру­си­је и да­ље су у обла­сти наф­те, га­са и елек­трич­не енер­ги­је. Баг­дад је за­ин­те­ре­ со­ван за раз­вој екс­пло­а­та­ци­је на­ла­зи­шта наф­те и га­са, као и за уна­пре­ђе­ње по­сто­ је­ћих и из­град­њу но­вих енер­гет­ских по­ стро­је­ња. Две зе­мље има­ју ду­го­трај­ну са­рад­њу у овим обла­сти­ма. У Ира­ку су при­с ут­ни „Лу­ко­ил“, „Га­спром­њефт“, „Ба­ шњефт“, по­ред ком­па­ни­ја као што су „За­ ру­бе­жњефт“, „Хи­дро­маш­сер­вис“, „Ин­тер РАО“ и низ дру­гих ру­ских пред­у­зе­ћа.

Два пре­ми­је­ра су то­ком раз­го­во­ра раз­го­ва­ ра­ли и о си­т у­а­ци­ју на Бли­ском Ис­то­ку, ко­ ји су­де­ћи по ми­шље­њу Ма­ли­ки­ја, про­ла­зи кроз те­жак пе­ри­од. „Раз­го­ва­рао сам о то­ме те­ле­фо­ном са Ва­ма, а да­нас ће­мо на­ста­ ви­ти раз­го­вор на ту те­му“, ре­као је ирач­ ки пред­сед­ник Ме­две­де­ву. „Ирак и Ру­си­ја мо­ра­ју да са­ра­ђу­ју у овој обла­сти [односа у региону] ка­ко би по­ку­ша­ли да про­на­ђу мир­но ре­ше­ње за по­сто­је­ћу кри­зу.“ (Чла­нак је за­сно­ван на из­ве­шта­ји­ма Ко­мер­сан­та, Ро­сиј­ске га­зе­те и РИА „Но­во­сти“.)

23

наука и технологија

Пре­ма „Ме­се­че­вом про­гра­му“, Ру­си­ја пла­ни­ра отва­ра­ње стал­не на­се­о­би­не на Зе­мљи­ном са­те­ли­ту по­сле 2023. го­ди­не.

Пи­ше: Алек­сеј Тор­га­шов, „Ру­ски ре­пор­тер“

Ка­д а ће на­с та­т и Ме­с е­ч е­в а област Ру­с и­ј е?

смич­ког про­гра­ма. Озбиљ­но се раз­ма­ тра из­град­ња стал­не ба­зе на по­вр­ши­ни Зе­мљи­ног са­те­ли­та. Обра­ти­ли смо се за ко­мен­тар Иго­ру Ми­тро­фа­но­ву, ше­фу ла­ бо­ра­то­ри­је ко­смич­ке га­ма спек­тро­ско­ пи­је Ин­сти­т у­та за ко­смич­ка ис­тра­жи­ва­ ња Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка. Он је је­дан од ру­ко­во­ди­ла­ца гру­пе ко­ја од­ре­ђу­је ме­ста за ате­ри­ра­ње Ме­се­че­вих мо­ду­ла и дру­ге ва­жне па­ра­ме­тре екс­пе­ди­ци­је.

„Ру­ски ре­пор­тер“: Чел­ни­ци ко­смич­ ке ин­ду­стри­је не­дав­но су са­оп­шти­ли да ће Ру­си­ја ства­ра­ти ба­зе на Ме­се­ цу. Нај­пре је то из­ја­вио шеф ‘Ро­ско­ смо­са’ Вла­ди­мир По­пов­кин, а за­тим и пот­пред­сед­ник вла­де Дми­триј Ро­го­зин. Да ли струч­ња­ци озбиљ­но раз­ма­тра­ју пи­та­ње ба­за на Ме­се­цу?

Игор Ми­тро­фа­нов: Сва­ка­ко. Ме­сец тре­ ба да нам бу­де нај­бли­жи циљ у ко­смо­с у. То је фак­тич­ки Зе­мљин ко­смич­ки кон­ти­нент. Ми­слим да ће у 21. ве­ку по­че­ти осва­ја­ње Ме­се­ца. Та­мо ће се отва­ра­ти ба­зе као што са­да на Ан­тарк­ти­ку по­сто­је ста­ни­це.

РР: Има ли Ру­си­ја тех­нич­ке мо­гућ­но­ сти за ре­а­ли­за­ци­ју та­квих про­је­ка­та? Ми већ ду­ги низ го­ди­на ни­смо ра­ди­ли ни­шта ван ор­би­те.

И.М.: На­рав­но да има мо­гућ­но­сти. Под­се­ ћам вас да су на Ме­се­цу би­ла на­ша два лу­ нар­на ро­ве­ра и ми смо отуд до­би­ја­ли узор­ ке Ме­се­че­вог тла. Зна­ња ко­ја су сте­че­на у со­вјет­ско вре­ме још ни­с у из­гу­бље­на, и оно што су мо­гли да ство­ре на­ши прет­ход­ни­ци ми да­нас мо­же­мо по­но­во да ус­по­ста­ви­мо. Ако Ру­си­ја пре­тен­ду­је на ста­т ус ко­смич­ке

24

си­ле, она тре­ба да ле­ти у да­ле­ки ко­смос. Не­ко­ли­ко де­це­ни­ја ни­смо ле­те­ли, али то је про­пуст ко­ји тре­ба на­док­на­ди­ти.

РР: Ру­си­ја у овом тре­нут­ку има са­мо два про­јек­та ве­за­на за Ме­сец: ‘Лу­на-Глоб’ и ‘Лу­на-Ре­сурс’. У ка­квом су они ста­њу?

И.М.: По­чет­ком ове го­ди­не до­шло је до из­ме­на у кон­цеп­ци­ји про­је­ка­та у ве­зи са не­у­спе­шним лан­си­ра­њем апа­ра­та ‘Фо­ бос-Грунт’. То је био наш по­след­њи по­ку­ шај да иза­ђе­мо у да­ле­ки ко­смос. Спе­ци­ фич­но је то што ни­смо из­гу­би­ли апа­рат у не­ис­тра­же­ним ду­би­на­ма ко­смо­са, не­го на ру­тин­ској де­о­ни­ци ле­та. Из то­га су из­ву­че­не по­у­ке. Ових да­на смо за­вр­ши­ ли те­сти­ра­ње тех­но­ло­шких при­ме­ра­ка уре­ђа­ја на мо­ду­ли­ма за сле­та­ње и уско­ро ће­мо пре­ћи на ком­плек­сно те­сти­ра­ње. Пла­ни­ра­но је да се 2015. апа­рат ‘Лу­наГлоб’ спу­сти на Ме­сец, 2016. ће би­ти из­вр­ ше­но ис­тра­жи­ва­ње из ор­би­те, а 2017. ће

Тре­нут­но Ме­сец ни­ко­ме ни­је на­ро­чи­то по­тре­бан, али кра­јем ве­ка се мо­же ис­по­ста­ви­ти да ће та­мо сви „огра­ђи­ва­ти пар­це­ле“ за сво­је стал­но при­су­ство. То се већ до­го­ди­ло са Арк­ти­ком, а са­да се до­га­ђа са Ан­тарк­ти­ком.

се те­жи апа­рат ‘Лу­на-Ре­с урс’ спу­сти­ти на под­руч­је ју­жног по­ла. Та­ко ће­мо фак­тич­ ки ство­ри­ти основ­ну плат­фор­му за ис­ тра­жи­ва­ње и осва­ја­ње Ме­се­ца. Пред­ви­ђе­ но је до­пре­ма­ње на Зе­мљу узо­ра­ка тла са Ме­се­че­вог по­ла и њи­хо­во упо­ре­ђи­ва­ње са узор­ци­ма ко­ји су до­пре­мље­ни у про­шлом ве­ку из под­руч­ја уме­ре­них ши­ри­на. Раз­ ма­тра се узи­ма­ње узо­ра­ка тла са ду­би­не од око два ме­тра. То тре­ба од­ра­ди­ти та­ко да се не из­гу­бе ис­пар­љи­ве ма­те­ри­је. Мо­же се де­си­ти да та­мо има во­де.

РР: На­уч­но-про­из­вод­ни ком­плекс ‘Ла­ воч­кин’ има про­је­кат ‘Ме­се­чев по­ли­ гон’, ко­ји пред­ста­вља раз­ви­је­ну ро­бо­ ти­зо­ва­ну ба­зу. Да ли се он раз­ма­тра као сле­де­ћи ко­рак?

И.М.: Ја сам уче­ство­вао у раз­во­ју тог про­јек­та. То је пра­вац у ко­ме се кре­ће­ мо... Сво­је­вре­ме­но сам имао при­ли­ке да ви­дим ка­ко је по­сту­пао Ко­ро­љов. Он се тру­дио да сва­ки про­је­кат бу­де са­мо сте­ пе­ник ка на­ред­ном про­јек­т у. Кон­цеп­ци­ја по­ли­го­на је оно ка че­му тре­ба да те­жи­мо ка­да ре­а­ли­зу­је­мо са­да­шње про­јек­те. Ево при­ме­ра: на апа­рат ко­ји ће по­ле­те­ти 2015. би­ће мон­ти­ран ра­ди­о­пре­дај­ник, и он ће функ­ци­о­ни­са­ти чак и по­што сам апа­рат за­вр­ши сво­ју ми­си­ју. Ка­да би­ра­мо ме­ста за ате­ри­ра­ње, ми во­ди­мо ра­чу­на о то­ме да ли су по­год­на за ка­сни­ји евен­т у­ал­ни раз­вој ин­фра­струк­т у­ре. Пр­ви ми­ни­мал­ни ко­рак у том прав­цу су ра­ди­о­пре­дај­ни­ци. Ако се ис­по­ста­ви да је под­руч­је на ко­је се спу­стио мо­дул ин­те­ре­сант­но, он­да на то ме­сто мо­же да се упу­ти ве­ћи лу­нар­ни ро­вер за узи­ма­ње узо­ра­ка тла. За­тим сти­

фото: Getty Ima­ges

Р

у­си­ја на­ста­вља озбиљ­не при­пре­ ме за осни­ва­ње ба­зе на Ме­се­цу. Пре­ма ре­чи­ма Иго­ра Ми­тро­фа­ но­ва из Ин­сти­т у­та за ко­смич­ка ис­тра­жи­ва­ња, Ме­сец би уско­ро мо­гао да до­жи­ви суд­би­ну Арк­ ти­ка и Ан­тарк­ти­ка: пр­во ни­ком ни­с у тре­ ба­ли, са­да се око њих сви оти­ма­ју. Ру­ски функ­ци­о­не­ри све че­шће го­во­ре да Ме­сец по­ста­је при­о­ри­тет на­шег ко­

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

РР: Вла­ди­мир По­пов­кин је пре из­ве­сног вре­ме­на го­во­рио да ће ко­смо­на­ут­ и по­ ле­те­ти на Ме­сец са­мо ако се по­твр­ди да та­мо има во­де. Али ва­ша ис­тра­жи­ ва­ња упра­во су то по­твр­ди­ла?

И.М.: Не мо­гу тач­но да ка­жем шта је имао у ви­ду Вла­ди­мир Алек­сан­дро­вич. Ми смо му под­не­ли из­ве­штај о то­ме да на Ме­се­ че­вој по­вр­ши­ни ви­ди­мо во­ду: наш не­у­ трон­ски де­тек­тор LEND, ко­ји са­да ле­ти на аме­рич­ком апа­ра­т у, по­ка­зао је да у ре­ го­ли­т у кра­те­ра Ка­бе­ус има око 5% во­де. За­тим се та­мо сру­шио блок ‘Кен­та­ур’ из про­јек­та LCROSS и са­те­лит је по­твр­дио да се при­ли­ком уда­ра о тле по­ди­гла ма­ те­ри­ја ко­ја са­др­жи во­ду. За­то ми­слим да је Вла­ди­мир Алек­сан­дро­вич хтео ре­ћи да је не­из­ве­сно у ко­јој ме­ри је та во­да до­ ступ­на. Ако је то во­да у об­ли­ку ле­да, он­да се ре­го­лит јед­но­став­но за­гре­ва и упа­ра­ ва. Ако је то хе­миј­ски ве­за­на во­да, он­да је про­цес из­два­ја­ња во­де већ сло­же­ни­ји. Упра­во због то­га смо за апа­ра­те ко­ји ће ле­те­ти 2015-2017. иза­бра­ли опре­му ко­ја ће мо­ћи да од­го­во­ри на та пи­та­ња: ко­ли­ко има во­де и у ком об­ли­ку је при­с ут­на. То је не­што као ге­о­ло­шко ис­тра­жи­ва­ње.

РР: Зар ни­је бо­ље ула­га­ти но­вац ко­ јим рас­по­ла­же ко­смич­ка ин­ду­стри­ја нај­пре у раз­вој јеф­ти­них сред­ста­ва за из­ба­ци­ва­ње у ор­би­ту, на­при­мер у хи­ пер­со­нич­не мо­то­ре, па тек он­да раз­ ми­шља­ти о ба­за­ма на Ме­се­цу? То је још увек ве­ом ­ а ску­по.

И.М.: Ја се свим си­ла­ма бо­рим про­тив сте­ре­о­тип­ног ми­шље­ња да је то ску­по. На­рав­но, про­грам тре­ба фор­му­ли­са­ти има­ју­ћи у ви­ду тро­шко­ве. Не мо­ра­мо по сва­ку це­ну да ор­га­ни­зу­је­мо тр­ку у осва­ ја­њу Ме­се­ца, као што је то би­ло 60-их, ка­да је лан­си­ра­но и по не­ко­ли­ко ра­ке­та за­ре­дом и кад се пу­ца­ло ра­ке­та­ма као из ми­тра­ље­за. Али се­ти­мо се да пр­ви про­ јек­ти о ко­ји­ма го­во­рим ко­шта­ју не­где око 10 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља, а ми има­мо око 100 ми­ли­о­на по­ре­ских об­ве­зни­ка. Ако се по­ де­ли на све под­јед­на­ко, ис­па­да око 100 ру­ ба­ља по чо­ве­ку. То је сме­шна су­ма, ако је упо­ре­ди­мо са ам­би­ци­ја­ма. Ва­жно је схва­ ти­ти да тај но­вац не­ће од­ле­те­ти на Ме­сец. Он оста­је ов­де у об­ли­ку ин­фра­струк­т у­ре, рад­них ме­ста, но­вих ма­те­ри­ја­ла.

РР: Да, ка­жу да се чак и аме­рич­ки про­

грам 60-их, ко­ји је био не­ве­ро­ват­но скуп, ипак ис­пла­тио за­хва­љу­ју­ћи по­ ја­ви но­вих тех­но­ло­ги­ја.

И.М.: На­рав­но! Сви су већ за­бо­ра­ви­ ли да је Ин­тер­нет, на при­мер, је­дан од про­из­во­да про­је­ка­та ‘Апо­лон’. Тех­но­ ло­ги­ја се по­ја­ви­ла при­род­ним пу­тем ра­ди по­тре­ба тог про­јек­та. Сма­трам да ми тре­ба да об­ја­сни­мо на­ше ци­ље­ве по­ре­ским об­ве­зни­ци­ма. Ако го­во­ри­мо да Ру­си­ја тре­ба да бу­де на пр­вим по­ ло­жа­ји­ма ко­смич­ког про­гре­са, он­да то по­ста­је циљ, а раз­вој апа­ра­та, тех­но­ ло­ги­ја и ма­те­ри­ја­ла са­мо је сред­ство за до­сти­за­ње тог кон­крет­ног ци­ља. Циљ је, да­кле, да бу­де­мо та­мо где се мо­же по­ја­ви­ти но­во зна­ње. Тре­нут­но Ме­

сец ни­ко­ме ни­је на­ро­чи­то по­тре­бан, али кра­јем ве­ка се мо­же ис­по­ста­ви­ти да ће та­мо сви ‘огра­ђи­ва­ти пар­це­ле’ за сво­је стал­но при­с у­ство. То се већ до­го­ ди­ло са Арк­ти­ком, а са­да се до­га­ђа са Ан­тарк­ти­ком.

РР: Ре­ал­но гле­да­но, ко­ја зе­мља има нај­ви­ше шан­се да у 21. ве­ку пр­ва по­ ша­ље сво­је гра­ђа­не на Ме­сец?

И.М.: То пи­та­ње је ствар по­гле­да на свет. Ја сма­трам да би би­ло ве­о­ма до­бро ако би ме­ђу­на­род­на ста­ни­ца на ју­жном Ме­ се­че­вом по­лу би­ла сле­де­ћи ме­ђу­на­род­ни про­је­кат по­сле Ме­ђу­на­род­не ко­смич­ке ста­ни­це (МКС). У том слу­ча­ју не би би­ ло ва­жно чи­ја ће но­га пр­ва сту­пи­ти на Ме­се­че­во тле.

„Ме­се­чев про­грам“ Ру­си­је

Графикон: ruskarec.ru / federalspace.ru / laspace.ru

жу ро­бо­ти ко­ји ће обез­бе­ђи­ва­ти енер­ги­ју. Ако ви­ди­мо да по­сто­ји мо­гућ­ност до­би­ја­ ња во­де, он­да ша­ље­мо уре­ђа­је ко­ји из тла из­два­ја­ју во­ду, а из ње ки­се­о­ник и во­до­ ник... Та­ко ће се ба­за по­сте­пе­но ши­ри­ти.

25

култура

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

За ким зво­на не

Н

е­дав­но је ру­ски ТВ ка­нал „Кул­ ту­ра“ при­ка­зао до­ку­мен­тар­ни филм „За ким зво­на не зво­не“ о дра­ма­тич­ној суд­би­ни ма­на­ сти­ра и хра­мо­ва на Ко­со­ву. Са ауто­ром сце­на­ри­ја Сер­ге­јем Ба­ ра­ба­но­вом раз­го­ва­рао је је­ро­мо­нах Иг­ња­ ти­је Ше­ста­ков. Сер­геј Ба­ра­ба­нов, аутор сце­на­ри­ја за овај филм, пр­ви пут је био на Ко­со­ву још као сту­дент на прак­си. Би­ло је то по­чет­ком 1970-их. „Та­да се Ју­го­сла­ви­ја сма­тра­ла ка­пи­јом За­ па­да и ми смо го­ре­ли од же­ље да се ку­па­ мо на пла­жа­ма Ја­дран­ског мо­ра, да игра­ мо у ди­ско­те­ка­ма ко­је су та­да код нас би­ле за­бра­ње­не, да ку­пи­мо фар­мер­ке за ко­ји­ма смо то­ли­ко жу­де­ли. Али све је то не­ка­ко од­мах би­ло по­ти­сну­то у дру­ги план ка­да смо ви­де­ли ве­ли­чан­стве­не древ­не ма­на­ сти­ре и фре­ске, ка­да смо са­зна­ли исто­ри­ју те по­кра­ји­не, ко­ја је то­ком мно­гих ве­ко­ва би­ла бе­дем пра­во­слав­ног све­та у Ју­жној Евро­пи. Ви­де­ли смо и по­но­сну аскет­ску ле­по­т у мо­на­ха и све­ште­ни­ка. Бу­квал­но смо се за­љу­би­ли у ту зе­мљу.“

Сле­де­ћи су­срет са Ко­со­вом од­и­грао се мно­го го­ди­на ка­сни­је. Сер­геј Ба­ра­ба­нов је као рат­ни до­пи­сник фе­де­рал­них ТВ ка­на­ла про­вео мно­го не­де­ља на ра­том за­хва­ће­ном Ко­со­ву.

„Би­ла је то стра­шна сли­ка. Ги­ну­ли су љу­ди, го­ре­ла се­ла, ру­ше­ни су ма­на­сти­ри ко­ји су на тој зе­мљи по­сто­ја­ли пре­ко 700 го­ди­на. Из­гле­да­ло је да је ко­лев­ка сло­вен­ ства и пра­во­сла­вља на Бал­ка­ну осу­ђе­на на про­паст.“

Упра­во та­да је Сер­геј и до­шао на иде­ју да сни­ми филм о тра­ге­ди­ји ко­сов­ских ма­ на­сти­ра. Та­да је ро­ђен и на­зив фил­ма: „За ким зво­на не зво­не“. Имао је ути­сак да исто­ри­ја срп­ског пра­во­сла­вља на овој зе­мљи од­ла­зи у про­шлост. Филм је био за­ми­шљен као ре­кви­јем.

„Ствар­ност је, на сре­ћу, би­ла друк­чи­ја. Је­сте да смо ви­де­ли и сни­ми­ли сру­ше­ не хра­мо­ве и ма­на­сти­ре, спа­ље­не срп­ске ку­ће, из­бе­гли­це, чу­ли смо и при­ка­за­ли 26

де­се­ти­не тра­гич­них суд­би­на, али пред на­ма и на­шим објек­ти­ви­ма ипак ни­је би­ ла пу­сти­ња. Хра­мо­ви се об­на­вља­ју, мно­ ги су већ осве­шта­ни. Се­стре ма­на­сти­ра Со­ко­ли­ца сли­ка­ју ико­не и про­да­ју их, и тим нов­цем об­на­вља­ју оби­тељ. У је­ку су ра­до­ви у ма­на­сти­ру Де­вич, ко­ји је био го­то­во пот­пу­но уни­штен. По­диг­нут је са­ свим но­ви ма­на­стир у Ђа­ко­ви­ци, у гра­ду где це­ло срп­ско ста­нов­ни­штво чи­не че­ ти­ри пра­во­слав­не мо­на­хи­ње. У Ср­би­ји се да­нас жи­ви оскуд­но, а пра­во­слав­ни вер­ни­ци жр­тву­ју и свој по­след­њи ди­нар за ову об­но­ву. По­ма­жу и се­стрин­ске Цр­

кве, пре све­га Ру­ска пра­во­слав­на цр­ква. Од­лу­че­но је да се не за­тво­ри ни­је­дан је­ ди­ни храм. Ако у се­лу жи­ви ма­кар је­дан пра­во­слав­ни хри­шћа­нин, зна­чи да та­мо по­сто­ји пра­во­слав­ни храм, и све­ште­ник од­ла­зи код тог хри­шћа­ни­на. То ули­ва оп­ ти­ми­зам и на­ду.“

„О че­му, по ва­ма, го­во­ри овај филм?“

„Филм го­во­ри о то­ме да се ве­ра не мо­же уби­ти. Све док на тој зе­мљи жи­ви бар је­дан пра­во­слав­ни хри­шћа­нин, жи­ве­ће и са­мо пра­во­сла­вље, јер је ве­ра у на­ма. Ми смо наш филм сни­ма­ли као про­фе­си­

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

зво­не

о­нал­ци. Мо­жда зву­чи отр­ца­но, али љу­ди из на­ше про­фе­си­је за­и­ста су ду­жни да го­во­ре на­ро­ду исти­ну. Оно што се до­го­ ди­ло на Ко­со­ву је стра­шна исти­на, и свет мо­ра да зна ту исти­ну.“

„Ка­же­те ‘ми’. Ко је и ка­да са ва­ма ра­дио на том фил­му? Где је филм сни­ман?“

„Филм је про­из­вод­ња ком­па­ни­је ‘Ми­ ри­јам Ме­ди­ја’, на че­му им се нај­то­пли­је за­хва­љу­је­мо. Сни­мљен је по на­руџ­би­ни Ми­ни­стар­ства за ве­зе и ме­ди­је, као и ТВ ка­на­ла ‘Кул­т у­ра’. Ра­дио сам на фил­му за­ јед­но са ре­ди­те­љем Гри­го­ри­јем Илуг­ди­ ном. Сни­ма­ње је оба­вље­но од ма­ја до ју­на ове го­ди­не. Све оста­ло вре­ме је утро­ше­но на мон­та­жу сли­ке, мон­та­жу зву­ка, итд. Тру­ди­ли смо се да ис­ко­ри­сти­мо што ма­ ње ар­хив­ских сни­ма­ка. Сви сним­ци су лич­но на­ши, из­у­зев ка­дро­ва ко­ји при­ка­ зу­ју до­га­ђа­је из 1999-2004. Сни­ма­ли смо по це­лом Ко­со­ву. Сни­ма­ли смо чу­ве­не ма­на­сти­ре Гра­ча­ни­цу и Ви­со­ке Де­ча­не, град При­зрен (је­дан од нај­леп­ших на Ко­ со­ву), се­ла у срп­ским ен­кла­ва­ма, обич­не љу­де са се­ла.“

ИЗВОР: AFP

„Ра­де­ћи на фил­му Ви сте лич­но кон­ так­ти­ра­ли са љу­ди­ма ко­ји жи­ве у вр­ ло спе­ци­фич­ним усло­ви­ма. Њи­хо­ве те­шко­ће и њи­хов бол мо­жда не мо­же ни да схва­ти ве­ћи­на нас, ко­ји жи­ви­ мо без­бри­жно или у пот­пу­но друк­чи­ јим усло­ви­ма. Ка­кав су ути­сак на вас лич­но оста­ви­ли ти љу­ди, и уоп­ште рад на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји?“

Имао сам утисак да историја српског православља на овој земљи одлази у прошлост. Филм је био замишљен као реквијем. Стварност је, на срећу, била друкчија. Сергеј Барабанов

„Они љу­ди ко­ји су оста­ли на Ко­со­ву (а око 200 хи­ља­да Ср­ба је би­ло при­ну­ђе­но да на­пу­сти свој за­ви­чај) пре све­га ули­ва­ју осе­ћа­ње нај­ду­бљег по­што­ва­ња и ус­хи­ће­ ња. То је мо­рал­ни под­виг у име ве­ре и у име сво­га на­ро­да. Ми ни­смо има­ли на­ме­ ру да уно­си­мо би­ло ка­кав ре­френ у текст на­шег фил­ма, али сва­ки са­го­вор­ник нам је ре­као: ‘Ја ни­куд одав­де не идем, јер су ов­де гро­бо­ви мо­јих пре­да­ка и пра­во­слав­ не све­ти­ње срп­ског на­ро­да’. Зна­те шта, ја ни­сам на­ро­чи­то сен­ти­мен­та­лан, али ве­руј­те, ка­да чо­век чу­је та­ко не­што, је­два се уз­др­жи од су­за. До­вољ­но је по­ме­ну­ти жи­вот­ну при­чу мо­на­хи­ње ко­ја је пре мо­ на­ше­ња ле­по жи­ве­ла у Не­мач­кој, при­ма­ла до­бру пен­зи­ју, али кад се до­го­ди­ла тра­ге­ ди­ја, све је оста­ви­ла, оти­шла у род­ни град Ђа­ко­ви­цу и за­мо­на­ши­ла се.“

„Ка­кво ме­сто у свет­ској и пре све­га европ­ској кул­ту­ри, по ва­шем ми­шље­ њу, за­у­зи­ма­ју спо­ме­ни­ци и све­ти­ње

на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји? Шта би зна­чи­ ло њи­хо­во уни­ште­ње?“

„То је нај­ва­жни­ји део свет­ске кул­т у­ре. Че­ ти­ри ма­на­сти­ра су на спи­ску нај­вред­ни­јих спо­ме­ни­ка УНЕ­СКО-а. Ту су је­дин­стве­не фре­ске срп­ске шко­ле 14. ве­ка, та­квих фре­ са­ка не­ма ниг­де на све­т у. Ка­жу да људ­ски жи­вот не­ма це­ну. Али и сва­ка ико­на, сва­ ки зид тих хра­мо­ва та­ко­ђе не­ма це­ну. Њи­ хо­во уни­ште­ње би­ло би не­на­док­на­ди­во не са­мо за Ср­бе, не­го и за чи­та­во чо­ве­чан­ ство. Аме­ри­кан­ци су већ на­зва­ли та ме­ста ‘до­ли­ном фре­са­ка’. Ште­та што они ра­ни­је ни­с у би­ли на тим ме­сти­ма, он­да мо­жда и не би пре два­на­ест го­ди­на њи­хо­ви ави­о­ни бом­бар­до­ва­ли ту до­ли­ну. А ова­ко, те фре­ ске са­да мо­ра­ју да се ре­ста­у­ри­шу.“

„Има­ли сте при­ли­ке да мно­го раз­го­ва­ ра­те са љу­ди­ма и у тим лич­ним раз­го­ во­ри­ма чу­је­те шта ко­сов­ски Ср­би ми­ сле о Ру­си­ма и Ру­си­ји, о на­шој цр­кви. По ва­шем ми­шље­њу, шта кон­крет­но они оче­ку­ју од нас, ако уоп­ште не­што оче­ку­ју?“

„Они су нам за­хвал­ни за со­ли­дар­ност и стал­ну по­моћ. Кри­во им је што та­да ни­ смо мо­гли да за­шти­ти­мо њи­хо­ву зе­мљу од рас­па­да и бом­бар­до­ва­ња. Али ди­пло­ма­ ти­ја је умет­ност мо­гу­ћег, а та­да ни­је би­ло мо­гу­ће по­че­ти но­ви рат на Бал­ка­ну, јер би се рат­ни по­жар пре­нео на цео свет.

Ве­ћи­на Ср­ба од нас оче­ку­је то­пли­ну и са­о­се­ћа­ње. Ја не по­зи­вам да љу­ди од­мах по­сле про­јек­ци­је фил­ма тр­че у бан­ку и упла­ћу­ју но­вац. Ве­ро­ват­но то ни­је нај­ва­ жни­је. Мо­жда ће че­ти­ри ста­ре мо­на­хи­ње из Ђа­ко­ви­це, ко­је су пот­пу­но изо­ло­ва­не у сво­ме ма­на­сти­ру, би­ти срећ­не ако из Ру­си­је до­би­ју пи­смо са ре­чи­ма по­др­шке. А пред зи­му не би би­ла су­ви­шна ни то­ пла оде­ћа.“

„Шта би­сте ви, као аутор фил­ма, по­же­ ле­ли гле­да­о­ци­ма?“

„Обич­но аутор фил­ма же­ли гле­да­о­ци­ма да ужи­ва­ју у про­јек­ци­ји, али ов­де не­ће би­ти ужи­ва­ња. То ће би­ти гор­ких 40 ми­ ну­та. По­тру­ди­те се да не оста­не­те рав­но­ ду­шни пре­ма не­сре­ћи на­ше бра­ће по кр­ ви и ве­ри. Ве­ра је те­шко бре­ме ко­је чо­век но­си, и те­шко ис­ку­ше­ње ко­је под­но­си. А они ча­сно но­се сво­ју ве­ру. Ако то осе­ти­ те, он­да се ни­смо уза­луд тру­ди­ли.

(Овај текст је адап­ти­ра­на вер­зи­ја оригиналног материјала са pravoslavie.ru.)

27

Фото: Војни музеј у Бео

граду

култура

Портрет Самсона Чернова.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Око со­ко Сам­со­на Чер

Аутор нај­слав­ни­јих фо­то­гра­фи­ја срп­ске вој­ске из Пр­вог свет­ског ра­та, укљу­чу­ју­ћи и ле­ген­дар­ни пор­трет из­ви­ђа­ча Дра­гу­ти­на Ма­ти­ћа, био је Сам­сон Чер­нов, ру­ски фо­то­граф и сли­кар. Пи­ше: Ана Ра­дун, за ru­ska­rec.ru

У

Му­зе­ју ПТТ Ср­би­је у Бе­о­ гра­ду то­ком ок­то­бра ће тра­ ја­ти из­ло­жба „Је­ди­ни­це ве­зе Срп­ске вој­ске у Бал­кан­ским ра­то­ви­ма 1912-1913”, у ко­јој зна­чај­но ме­сто за­у­зи­ма по­ став­ка ал­бу­ма илу­стро­ва­них по­штан­ ских ка­ра­та на­ста­лих на осно­ву рат­них фо­то­гра­фи­ја ру­ског фо­то­гра­фа и сли­ ка­ра Сам­со­на Чер­но­ва. Ове по­штан­ске кар­те су слу­жи­ле као ме­диј­ско сред­ство за ши­ре­ње ин­фор­ма­ци­ја о до­при­но­с у срп­ске вој­ске по­бе­ди са­ве­знич­ких зе­ ма­ља у ра­то­ви­ма од 1912. до 1918. Аутор из­ло­жбе је Ми­ло­рад Јо­ва­но­вић из Му­ зе­ја ПТТ, ко­ји је ду­го и по­све­ће­но са­ку­ 28

пљао ко­лек­ци­ју по­штан­ских ма­ра­ка и раз­глед­ни­ца са мо­ти­ви­ма рат­них на­по­ра и стра­да­ња Ср­би­је. Из­ме­ђу оста­лог, он је је­дан од за­слу­жних ко­ји су вра­ти­ли из за­бо­ра­ва де­ло ве­ли­ког ру­ског фо­то­гра­фа и умет­ни­ка. Сам­сон Чер­нов је био из­у­зет­но ин­тер­ен­ сант­на лич­ност, чи­ја се суд­би­на у кључ­ ном до­бу ње­го­вог жи­во­та ис­пре­пле­ла са рат­ним на­по­ри­ма Ср­би­је. Он је са 17 го­ ди­на при­сту­пио 1905. го­ди­не ру­ској вој­ сци у Ру­ско-ја­пан­ском ра­т у као до­бро­ во­љац фо­то­граф. Као ис­ку­сан фо­то­граф ча­со­пи­са „Но­во вре­ме“ и „Ру­ско сло­во“ се­дам го­ди­на ка­сни­је до­ла­зи у Ср­би­ју да из­ве­шта­ва о Пр­вом бал­кан­ском ра­т у. У то вре­ме је Чер­нов ра­дио и за па­ри­ски „Илу­стра­си­он“, за ко­ји пи­ше тек­сто­ве

упот­пу­ње­не рат­ним фо­то­гра­фи­ја­ма. У то вре­ме је у Ско­пљу фо­то­гра­фи­сао и пр­ ве срп­ске аеро­пла­не.

У Дру­гом бал­кан­ском ра­т у је осим фо­ то­гра­фи­ја сни­мио и рат­ни до­ку­мен­тар­ ни филм „Бит­ка на Бре­гал­ни­ци“, а по­сле по­вла­че­ња Бу­га­ра сни­ма тра­го­ве и по­сле­ ди­це бу­гар­ских рат­них зло­чи­на над срп­ ским ци­ви­ли­ма и вој­ни­ци­ма. Чер­нов је сво­је рат­не фо­то­гра­фи­је из­ла­гао не са­мо у Бе­о­гра­ду већ и у свет­ским ме­тро­по­ла­ ма. Ње­го­ве из­ло­жбе и при­год­на пре­да­ ва­ња у Лон­до­ну и Па­ри­зу има­ли су из­у­ зе­тан ефе­кат у сми­слу ја­ча­ња сим­па­ти­ја пре­ма Ср­би­ји, ко­ја се на­шла у рат­ним не­во­ља­ма и ко­јој су по­др­шка и по­моћ би­ ли нео­п­ход­ни.

о­ло­во р­но­ва

Чер­нов се на­шао на пр­вој ли­ни­ји фрон­ та већ у пр­вим да­ни­ма Пр­вог свет­ског ра­та у Ср­би­ји. Пра­тио је срп­ске тру­пе и био на ли­цу ме­ста да сни­ми бор­бе и ра­ за­ра­ња гра­до­ва и на­се­ља. Фо­то­гра­фи­сао је и обич­не вој­ни­ке-се­ља­ке и кра­ља Пе­ тра Пр­вог, ко­ји је до­шао на пр­ву ли­ни­ју фрон­та да узме уче­шће у од­бра­ни угро­ же­не отаџ­би­не. Ве­ли­ки ру­ски фо­то­граф и умет­ник се по­ка­зао и као ве­ли­ки по­жр­тво­ва­ни рат­

ФОТО: САМСОН ЧЕРНОВ

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

ни друг срп­ске вој­ске ка­да је за­јед­но са њом пре­шао Ал­ба­ни­ју. Та­да је на­пра­вио сво­је нај­бо­ље и ве­ро­ват­но нај­по­тре­сни­је фо­то­гра­фи­је Пр­вог свет­ског ра­та.

Упра­во је Чер­нов аутор чу­ве­не фо­то­гра­ фи­је срп­ског из­ви­ђа­ча Дра­гу­ти­на Ма­ти­ ћа, ко­ја је об­и­шла свет и по­ста­ла сим­бол бор­бе и от­по­ра јед­ног ма­лог на­ро­да ко­ји се др­знуо да иза­ђе на мег­дан мно­го­стру­ ко ја­чем не­при­ја­те­љу. Та фо­то­гра­фи­ја нај­ по­зна­ти­јег срп­ског из­ви­ђа­ча у исто­ри­ји срп­ских ра­то­ва по­зна­та је и као „Око со­ ко­ло­во“. За­ни­мљи­во је да рат­ник са фо­ то­гра­фи­је ни­је ни знао за ту фо­то­гра­фи­ју ко­ја је кроз мно­го ли­сто­ва об­и­шла чи­та­ву пла­не­т у, као што ни­шта ни­је знао ни о фо­то­гра­фу ко­ји га је ове­ко­ве­чио. Тек по­ла ве­ка ка­сни­је он је пр­ви пут ви­део се­бе на ле­ген­дар­ној фо­то­гра­фи­ји и чуо за име фо­ то­гра­фа ко­ји га је про­сла­вио - Сам­сон.

Чер­нов је не­пре­кид­но ра­дио на про­мо­ци­ ји срп­ских рат­них на­по­ра, чак и ка­да је ње­го­ва отаџ­би­на би­ла у ха­о­с у ре­во­лу­ци­је. Он је не­у­мор­но пи­сао, сни­мао, сли­као на осно­ву рат­них фо­то­гра­фи­ја, ор­га­ни­зо­вао из­ло­жбе (из­ла­гао је сво­је сли­ке у хо­те­лу Ауро­ра у Санкт Пе­тер­бур­гу 1913. го­ди­не), др­жао пре­да­ва­ња у ве­ли­ким за­пад­ним ме­тро­по­ла­ма и сво­јим де­ло­ва­њем за­у­век за­ду­жио Ср­би­ју и срп­ски на­род.

29

култура

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Пи­ше: Дми­триј Бли­нов, за RBTH

З

а­го­нет­на ду­ша ру­ске ку­хи­ње. Боршч, пељ­ме­ни и три ча­ши­ це вот­ке ни­с у сте­ре­о­ти­пи не­го пра­ва ри­зни­ца из ко­је се, као из де­ла Тол­сто­ја или До­сто­јев­ ског, мно­го то­га мо­же са­зна­ти о на­ци­о­нал­ном ка­рак­те­ру и ду­ши на­ро­да. Што се ти­че бор­шча, „Ру­ска реч“ ће вас на­у­чи­ти као да га са­ми на­пра­ви­те.

Ка­рак­тер на­ро­да се мо­же бо­ље упо­зна­ти из на­ци­о­нал­не ку­хи­ње не­го из на­ци­о­нал­ них ига­ра. Ру­ска ку­хи­ња по том пи­та­њу не пред­ста­вља из­у­зе­так. Она је про­тив­ реч­на и за­го­нет­на по­пут ру­ске ду­ше. Ре­ ци­мо, мно­ги љу­ди са За­па­да жа­ле се на су­ви­ше благ укус ру­ске хра­не, али са­мо док не про­ли­ју гор­ке су­зе по­кај­ни­це кад про­ба­ју мо­сков­ски сенф, пре­ма ко­ме и нај­љу­ћи ди­жон­ски сенф из­гле­да као си­

Боршч и пељ­ме­ни: иде­ал­ни ру­чак на ру­ск

руп од ма­ли­не, или док не оку­се пи­кант­ но усо­ље­ну ха­рин­гу, за­чи­ње­ну ко­ри­јан­ дром и ђум­би­ром.

Исто­ри­ча­ри га­стро­но­ми­је оп­т у­жу­ју ру­ ску ку­хи­њу да је сва са­ста­вље­на од ра­ зно­ра­зних ути­ца­ја: ис­точ­но­ев­ роп­ских, кав­ка­ских, бли­ско­и­сточ­них, па чак и ки­ не­ских, али са дру­ге стра­не, још су древ­ни пу­то­пи­сци хва­ли­ли жи­те­ље ру­ских про­ сто­ра због бр­зи­не ко­јом усва­ја­ју но­ви­те­те из да­ле­ких кра­је­ва, уно­се­ћи у њих сво­је спе­ци­фич­не на­ци­о­нал­не еле­мен­те. Да би­смо осе­ти­ли ту спе­ци­фич­ност, упо­ зна­ће­мо оби­чан ру­ски ру­чак, тј. ње­го­ву основ­ну ва­ри­јан­т у, чак и без чу­ве­не ру­ ске „за­ку­ске“. Нај­спе­ци­фич­ни­ји еле­мент на­ци­о­нал­не ку­хи­ње је чор­ба, за­то ће­мо од ње по­че­ти. Чор­ба је оба­ве­зна увер­ти­ ра за ру­ски ру­чак. Она у ме­ни­ју сва­ког ре­сто­ра­на за­у­зи­ма не­ко­ли­ко став­ки, а у на­род­ним ку­ва­ри­ма на­во­де се сто­ти­не ре­це­па­та за раз­ли­чи­те вр­сте чор­бе.

Ме­ђу ру­ским чор­ба­ма по­ча­сно ме­сто за­у­зи­ма боршч. Основ­ни са­сто­јак ове 30

ком­пли­ко­ва­не и ле­пе аро­ма­тич­не чор­ бе је цве­кла. Боршч је у сва­ком по­гле­ду иде­а­лан при­мер за­го­нет­не ру­ске ку­ хи­ње. Ме­ђу сло­вен­ским на­ро­ди­ма се во­ди рас­пра­ва око ње­го­вог по­ре­кла. Овај ку­ли­нар­ски изум при­пи­с у­ју се­ би Укра­јин­ци, Ру­си, па чак и По­ља­ци. И сви су они де­ли­мич­но у пра­ву, јер се боршч нај­ве­ро­ват­ни­је по­ја­вио још у Ки­јев­ској Ру­си­ји, или на су­сед­ним те­ри­то­ри­ја­ма, ка­да још ни Пољ­ска, ни Укра­ји­на, ни Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја ни­с у по­сто­ја­ле.

По­ред цве­кле, оба­ве­зни са­стој­ци бор­шча су ку­пус, кром­пир, цр­ни лук, шар­га­ре­ па и не­ки ки­се­ли за­чин, ко­ји се до­да­је да цве­кла за вре­ме ку­ва­ња не из­гу­би сво­ју пур­пур­ну бо­ју. Да­ље све за­ви­си од ре­ги­ о­нал­них ва­ри­јан­ти, ко­ји­ма не­ма бро­ја. Сва­ка до­бра до­ма­ћи­ца мо­же да ску­ва не­ ко­ли­ко соп­стве­них, ори­ги­нал­них ва­ри­ јан­ти ове чор­бе.

Боршч се ку­ва у бу­љо­ну од ме­са (ју­не­ ти­не, пи­ле­ти­не, сви­ње­ти­не), од ко­сти­ју, од ко­сти­ју са ме­сом и од по­вр­ћа. Као ки­

Ру­ска ку­хи­ња је про­тив­реч­на и за­го­нет­на по­пут ру­ске ду­ше. Ре­ци­мо, мно­ги љу­ди са За­па­да жа­ле се на су­ви­ше благ укус ру­ске хра­не, али са­мо док не про­ли­ју гор­ке су­зе по­кај­ни­це кад про­ба­ју мо­сков­ски сенф, пре­ма ко­ме и нај­љу­ћи ди­жон­ски сенф из­гле­да као си­руп од ма­ли­не, или док не оку­се пи­кант­но усо­ље­ну ха­рин­гу, за­чи­ње­ну ко­ри­јан­дром и ђум­би­ром.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

ФОТО: Alamy / Le­gion Me­dia

Боршч има је­дин­ствен слат­ка­сто-ки­сел­каст и исто­вре­ме­но пи­кан­тан укус и бо­ју за­ла­ска сун­ца у троп­ским пре­де­ли­ма.

Цве­кла се оба­ве­зно при­пре­ма одво­је­но и до­да­је се ка­да је је­ло већ ско­ро го­то­во, а ку­вар од­лу­чу­је да ли ће је пе­ћи у рер­ни, ку­ва­ти са љу­ском или исец­ка­ти па пр­жи­ ти. Уз­гред, у бор­шчу све осим ме­са (ко­је не­ки во­ле да ку­ва­ју док се не „рас­пад­не“) тре­ба да бу­де исец­ка­но и на­рен­да­но на ко­ма­ди­ће раз­ли­чи­тог об­ли­ка и ве­ли­чи­не (у ру­ској ку­хи­њи крем-чор­бе ни­с у по­пу­ лар­не и слу­же се углав­ном бо­ле­сни­ци­ма као ди­је­тал­на хра­на).

Боршч има је­дин­ствен слат­ка­сто-ки­сел­ каст и исто­вре­ме­но пи­кан­тан укус и бо­ју за­ла­ска сун­ца у троп­ским пре­де­ли­ма.

Да­нас се као ки­се­ли за­чин нај­че­шће ко­ ри­сти па­ра­дајз. От­при­ли­ке до сре­ди­не 19. ве­ка се обич­но ко­ри­стио квас

при­пре­ме оба­ве­зно под­ра­зу­ме­ва ду­бо­ко за­мр­за­ва­ње (с тим што за­мр­зи­вач успе­ шно за­ме­њу­је ја­кут­ски мраз од ми­нус 40 сте­пе­ни), од ко­га ме­со до­би­ја јед­но из­ у­зет­но свој­ство: исто­вре­ме­но по­ста­је и су­во и соч­но. На­пред­на тех­но­ло­ги­ја, зар не? Пре не­ко­ли­ко ве­ко­ва, ка­да су пељ­ме­ ни по­ста­ли са­став­ни део ру­ске ку­хи­ње, чак ни нај­на­пред­ни­је зе­мље ни­с у чу­ле за за­мр­зну­те по­лу­фа­бри­ка­те.

Не­ће­мо са­да де­таљ­но опи­си­ва­ти ка­ко се при­пре­ма пу­ње­ње за пељ­ме­не, да се не би­смо из­гу­би­ли у без­број­ним ни­јан­са­ма. Пу­ње­ње се обич­но пра­ви од ма­сни­јих пар­ ча­ди сви­ње­ти­не (око 40%), не мно­го ма­сне ју­не­ти­не (60%), цр­ног лу­ка и мле­ве­ног цр­ ног би­бе­ра. Оста­је са­мо да се за­мр­зну­те „уши од хле­ба“ спу­сте у кљу­ча­лу во­ду, да се ку­ва­ју 5-7 ми­ну­та, за­ из ли г и­ ст ­си­ју Пељ­ме­ни су у Ру ких на­ро­да тим пре­ли­ју ми­ле­ра­мом и сит­но ­ с ин ­ ф Ки­не пре­ко угро о­ри­ји Ру­си­је. сец­ка­ном зе­ле­ни (па­жња: за сва­ки т и­ ­ р те на е ­ в кој­и жи слу­чај за­мо­ли­те да вам у ру­ско је­ ло не до­да­ју ми­ро­ђи­ју, јер њен јак укус че­сто сме­та стран­ци­ма ко­ји ни­с у на ње­га на­ви­кли), и...

ки на­чин се­ли за­чин се до­да­је па­ ра­дајз, или ја­бу­ке, су­ве шљи­ве, ли­мун, обич­но или вин­ско сир­ће, спе­ ци­јал­но при­пре­мље­ни квас од цве­кле (вр­ста бла­гог воћ­ног сир­ће­та). До­да­ци су бо­ра­ни­ја (пло­ до­ви и ма­ху­не), све­же и су­ше­не пе­чур­ке, су­ше­на и све­жа ри­ба, гу­шчи­је, па­чи­је и пи­ле­ће ме­со, као и све оста­ле вр­сте ме­са, осим зе­че­ти­не и ов­че­ти­не, за­тим вир­шле, шун­ка, ре­па, ке­ле­ра­ба, ти­кви­це, слат­ка па­при­ка. За­ чи­на има два­де­се­так, по­ме­ну­ће­мо са­мо глав­не: цр­ни и ка­јен­ски би­бер и цр­ве­на или чи­ли па­при­ка, ло­во­ров лист, бе­ли лук, ко­рен и ли­шће пер­шу­на. По­сто­је и хлад­не ва­ри­јан­те бор­шча, у ко­је се по­ ред са­мог ко­ре­на цве­кле до­да­је и ње­но ли­шће. Жи­те­љи СССР-a су се из­ве­шти­ ли у пра­вље­њу ве­ге­та­ри­јан­ског бор­шча, јер је та­да не­ста­ши­ца ме­са би­ла уоби­ ча­је­на по­ја­ва, а у 21. ве­ку су мо­дер­не иде­је „Њу Еј­џа“ до­при­не­ле очу­ва­њу ове ко­ри­сне на­ви­ке.

Ово је ваш пр­ви „са­ста­нак“ са на­шом ку­хи­њом. За вас ће то би­ти пра­зник, а пра­ви ру­ски пра­зник не би­ва без вот­ке. На­ рав­но, би­ће­мо уме­ре­ни: јед­ну ча­ши­цу као апе­ри­тив, јед­ну „она­ко“, и јед­ну по­сле је­ла, не ви­ше од то­га. Спра­вља­њу вот­ке по­све­ће­ни су чи­та­ви то­мо­ви, а ов­де ће­мо от­кри­ти са­мо две „тај­не“, ко­је зна сва­ ки од­ра­сли гра­ђа­нин Ру­си­је, а стран­ци обич­но не зна­ју.

од цве­кле, али он се при­пре­ма три да­на, та­ко да га је па­ра­дајз ла­ко по­ти­снуо. У да­на­шње вре­ме са­мо рет­ки „пу­ри­тан­ци“ ку­ва­ју боршч са ква­сом.

По­сле чор­бе пре­ла­зи­мо на глав­но је­ло. По из­бо­ру ауто­ра то су пељ­ме­ни. У Ру­ си­ји су пељ­ме­ни нај­по­пу­лар­ни­је је­ло од ме­са. Пељ­ме­ни су у Ру­си­ју сти­гли из Ки­не пре­ко угро­фин­ских на­ро­да ко­ји жи­ве на те­ри­то­ри­ји Ру­си­је. На је­зи­ку на­ро­да Ко­ми „пељ њањ“ зна­чи „ухо од хле­ба“. Упра­во та­кав об­лик има­ју ку­ва­ни пељ­ме­ни, тј. ко­ма­ди­ћи ме­са или ри­бе у тан­ком те­сту. „По че­му су пељ­ме­ни спе­ци­фич­ни?“, за­ пи­та­ће се Ита­ли­ја­ни, ко­ји се с пра­вом по­но­се сво­јим ра­ви­о­ла­ма. Спе­ци­фич­ни су по то­ме што си­бир­ски на­чин њи­хо­ве

Пр­ва тај­на: ho­me ma­de vod­ka не по­сто­ји. Вот­ка је про­из­вод ко­ји се до­би­ја ис­кљу­ чи­во у фа­бри­ци, и ко­ри­сти се ис­кљу­чи­во ал­ко­хол од жи­та­ри­ца. Ја­ко ал­ко­хол­но пи­ ће ко­је гра­ђа­ни Ру­си­је са­мо­стал­но пра­ве на­зи­ва се „са­мо­гон“ и то је већ са­свим дру­ги на­пи­так.

Дру­га тај­на: нај­ква­ли­тет­ни­ја вот­ка ни­је увек и нај­ску­пља. За „глав­ни хит“ го­збе по­зна­ва­о­ци обич­но би­ра­ју не­ку но­ви­ју вр­сту вот­ке ко­ја ни­је мно­го ску­па, јер но­ ва опре­ма за рек­ти­фи­ка­ци­ју да­је ква­ли­ тет­ни­ји про­из­вод, док се ве­ћи део бу­џе­та по­зна­тих брен­до­ва че­сто тро­ши на ре­кла­ му, а не на уна­пре­ђи­ва­ње про­из­вод­ње.

Жи­ве­ли!

31

путовања

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

„Ма­ли Ко­ре­ли“, чу­в не­и­мар­ства Се­ве­ра

J

е­дин­стве­ни му­зеј под отво­ре­ним не­бом на­ла­зи се 25 km од Ар­хан­ гел­ска: „Ма­ли Ко­ре­ли“, нај­ве­ћа на све­т у ко­лек­ци­ја ру­ске др­ве­не ар­ хи­тек­т у­ре 16-19. ве­ка – са­мо­бит­ ног не­и­мар­ства су­ро­вих се­вер­них кра­је­ва. На ово ме­сто пре­не­те це­ле гра­ђе­ви­ не из уда­ље­них се­ла Ар­хан­гел­ске обла­сти. Му­зеј др­ве­не ар­хи­тек­т у­ре Ру­ског Се­ве­ра, „Ма­ли Ко­ре­ли“ по­стао је 1983. члан Асо­ ци­ја­ци­је европ­ских му­зе­ја на отво­ре­ном, а 1996. је пред­сед­нич­ким ука­зом упи­сан у ли­сту по­себ­но вред­них обје­ка­та кул­т ур­ ног на­сле­ђа на­ро­да Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. Му­зеј је осно­ван за­хва­љу­ју­ћи огром­ ним на­по­ри­ма и са­мо­пре­гор­ном ра­ду умет­ни­ка, ар­хи­те­ка­та, ре­ста­у­ра­то­ра и ет­но­гра­фа чи­ји је циљ био да са­чу­ва­ју на­ци­о­нал­но на­сле­ђе. Отво­рен је 1973,

ка­да су на ово ме­сто пре­не­те ста­рин­ске гра­ђе­ви­не из уда­ље­них се­ла Ар­хан­гел­ске обла­сти. Би­ло би по­треб­но пре­ва­ли­ти ве­ли­ка ра­сто­ја­ња и оби­ћи огром­ну те­ ри­то­ри­ју да би се ви­де­ла сва­ка гра­ђе­ви­ на, а ова­ко, не­ко­ли­ко ве­ко­ва исто­ри­је и ар­хи­тек­т у­ре Ру­ског Се­ве­ра мо­же да се пра­ти у при­јат­ној шет­њи по жи­во­пи­ сном пре­де­лу.

Слич­ни му­зе­ји по­сто­је у Ру­си­ји (нај­по­ зна­ти­ји је Ки­жи), у Нор­ве­шкој, Швед­ској и Фин­ској, а „Ма­ли Ко­ре­ли“ су је­дан од нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­јих: ов­де је са­бра­но пре­ко 120 обје­ка­та, од ко­јих нај­ста­ри­ји да­ти­ра­ју из 16. ве­ка. Бо­га­та ко­лек­ци­ја са­ др­жи зво­ни­ке, ка­пе­ле и хра­мо­ве, за­вет­не кр­сто­ве, као и објек­те се­о­ског до­ма­ћин­ ства: ам­ба­ре, ку­па­ти­ла, бу­на­ре, ле­да­ре, гум­на и су­ши­о­ни­це за жи­то, ко­вач­ни­це, ло­вач­ке и ри­бар­ске ко­ли­бе. Му­зеј се на­ ро­чи­то по­но­си збир­ком ве­тре­ња­ча, као и ко­лек­ци­јом од 17 по­мор­ских бро­до­ва. По­тра­га за би­се­ри­ма ар­хи­тек­т у­ре се не пре­ки­да. Пре­но­ше­ње спо­ме­ни­ка је вр­ло ком­пли­ко­ва­но. Рад­ни­ци му­зе­ја су раз­ ра­ди­ли по­се­бан си­стем: сва­ко брв­но и сва­ки еле­мент гра­ђе­ви­не се обе­ле­жа­ва и ну­ме­ри­ше, обје­кат се па­жљи­во ра­ста­вља на са­став­не де­ло­ве, а за­тим се на те­ри­то­ ри­ји му­зе­ја по­но­во са­ста­вља. Пре­во­же­ње обје­ка­та из по­је­ди­них ре­јо­на ни­је ни­ма­ло ла­ко, јер је до уда­ље­них се­ла пут че­сто

ве­о­ма лош, та­ко да се по­не­кад че­ка зи­ма и пре­воз се оба­вља са­о­ни­ца­ма, или уз по­ моћ ави­ја­ци­је.

„Ма­ли Ко­ре­ли“ има­ју нај­ве­ћу збир­ку ве­тре­ ња­ча на те­ри­то­ри­ји Ру­си­је. Јед­на од њих је

„Сре­бр­не“ ку­по­ле на хра­му Ваз­не­се­ња Го­спод­њег Оне су од др­ве­та, као и цео храм, али се пре­си­ја­ва­ју на сун­цу као да су сре­бр­ не. Тај­на је у то­ме што су др­ве­ни цре­по­ви, ко­ји­ма су по­кри­ве­не ку­по­ле, на­ пра­вље­ни од ја­си­ке, а она вре­ме­ном до­би­ја та­ко „бли­ста­во“ свој­ство. И по­ред то­га што је ја­си­ка би­ла на ло­шем гла­су (сма­тра­ло се да је то Ју­ди­но др­во), се­вер­ни не­и­ма­ри ни­ка­ко ни­су мо­гли без ње, јер је ве­о­ма от­пор­на на вла­гу.

32

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

­вар др­ве­ног а

„Ма­ли Ко­ре­ли“ има­ју нај­ве­ћу збир­ку ве­тре­ња­ча на те­ри­то­ри­ји Ру­си­је. Јед­на од њих је још увек у функ­ци­ји: то је она ко­ја је 1902. пре­не­та из се­ла Кал­га­чи­хе у Оње­шком ре­јо­ну.

Fo­to: Lo­ri/Le­gion Me­dia

У се­вер­ном кра­ју још увек по­сто­ји по­себ­ на не­и­мар­ска тра­ди­ци­ја, јер на тим про­ сто­ри­ма од­вај­ка­да жи­ве од­ва­жни и гор­ди љу­ди. Ова­мо су до­ла­зи­ли не­по­слу­шни, они ко­ји се ни­с у по­ко­ра­ва­ли ни кне­зу ни па­три­јар­ху. Због то­га су се ов­де, ре­ци­ мо, са­чу­ва­ли при­мер­ци тра­ди­ци­о­нал­них ру­ских хра­мо­ва са ку­по­ла­ма ша­то­ра­стог об­ли­ка (а не у об­ли­ку гла­ви­це лу­ка), ко­је су би­ле за­бра­ње­не по­сле цр­кве­не ре­фор­ ме у 16. ве­ку.

још увек у функ­ци­ји: то је она ко­ја је 1902. пре­не­та из се­ла Кал­га­чи­хе у Оње­шком ре­ јо­ну. Ње­на ре­ста­у­ра­ци­ја је за­вр­ше­на 2006. и од та­да она од­лич­но функ­ци­о­ни­ше, па чак сва­ке го­ди­не уче­ству­је и у Пра­зни­ку хле­ба у „Ма­лим Ко­ре­ли­ма“.

Не­по­но­вљи­вост ста­ро­ру­ске др­ве­не ар­ хи­тек­т у­ре одав­но је при­зна­та у це­лом све­т у. Ру­ски не­и­ма­ри су до­сти­гли из­у­ зе­тан ни­во у из­град­њи обје­ка­та од ма­ те­ри­ја­ла ко­ји им је био нај­до­ступ­ни­ји. На­жа­лост, др­во ни­је ду­го­веч­но и због то­га је ста­рих др­ве­них зда­ња та­ко ма­ ло. Са­ку­пља­ње и ре­ста­у­ра­ци­ја нај­ре­ пре­зен­та­тив­ни­јих при­ме­ра­ка је је­ди­ни на­чин да се ста­ре гра­ђе­ви­не од др­ве­та са­чу­ва­ју.

Се­о­ске ку­ће на ру­ском се­ве­ру су ка­рак­те­ри­ стич­не по ра­зно­вр­сно­сти об­ли­ка. Не мо­гу се на­ћи две иден­тич­не гра­ђе­ви­не. Сва­ки до­ма­ ћин је хтео да се по не­че­му ис­так­не. Дру­га осо­бе­ност се­вер­них ку­ћа је њи­хо­ва ве­ли­чи­на: све ку­ће су мо­ну­мен­тал­не, ви­со­ке и про­стра­ не, и сва­ка ли­чи на ма­ли за­мак. По­не­кад су две ку­ће спа­ја­не у јед­ну да би под исти кров мо­гла ста­ти и ве­ли­ка по­ро­ди­ца и сва сто­ка. У та­квој ку­ћи је лак­ше би­ло пре­жи­ве­ти су­ро­ву и ду­гу зи­му.

По­мо­ри су на­род ко­ји је жи­вео у гу­стим шу­ма­ма, на оба­ла­ма Пе­чо­ре, Дви­не и Оње­ге. Они ни­ка­да ни­с у оску­де­ва­ли у гра­ђе­вин­ском ма­те­ри­ја­лу – др­ве­та има на пре­тек, та­ко да је за сва­ку гра­ђе­ви­ну ко­ри­шће­но по­себ­но др­во. На при­мер, за хра­мо­ве и зво­ни­ке су би­ли нај­по­год­ни­ји бо­ро­ви ста­ри по три ве­ка и ви­со­ки два­де­ сет ме­та­ра. Од сва­ког та­квог ста­бла се­ки­ ра­ма су те­са­ли нај­ви­ше две да­ске. Сво­је чу­ве­не гра­ђе­ви­не су по­ди­за­ли без ек­се­ра, не због не­ста­ши­це или це­не гво­жђа, не­го због кли­ме. У су­ро­вим сне­жним кра­је­ ви­ма ме­тал бр­зо рђа и рас­па­да се, а др­во тру­ли, та­ко да зда­ње бр­зо гу­би ста­бил­ ност. Али ако се гра­ди са­мо од др­ве­та, и ако сви еле­мен­ти до­бро па­с у­ју је­дан уз дру­ги, он­да су ку­ће то­пле и ста­бил­не, и у њи­ма је мо­гло да се пре­зи­ми. (ку­ль­ту­ра.рф)

33

спорт

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

Пар­т и­з ан је Са­в и дао ула­з ни­ц у у свет фуд­б а­л а, и Ми­л о­ш е­в ић се у пот­п у­н о­с ти оду­ж ио: по­л о­в и­н а са­д а­ш њег Пар­т и­з а­н о­в ог тре­н инг кам­п а из­г ра­ђ е­н а је за но­в ац од тран­с фе­р а Са­в е Ми­л о­ш е­в и­ћ а у Астон Ви­л у.

Пи­ше: Алек­сан­дар Је­го­ров, „Со­вет­ски спорт“

О

н се го­то­во ни­ма­ло ни­је из­ме­ нио за че­ти­ри го­ди­не, ко­ли­ко је про­шло од по­след­ње утак­ ми­це у ње­го­вој играч­кој ка­ри­ је­ри. Са­мо што је по­чео ви­ше да пу­ши. Из­гле­да да га по­сао ди­рек­то­ра свих се­лек­ци­ја Фуд­бал­ског са­ве­за Ср­би­је ко­шта мно­го не­ра­ва. Али ми смо ма­ње раз­го­ва­ра­ли о се­лек­ци­ја­ма, а ви­ше о то­ме от­куд у Ср­би­ји та­ко мно­го мла­дих и та­лен­то­ва­них фуд­ба­ле­ра. Те­ма за раз­го­вор се на­мет­ну­ла за­хва­љу­ју­ћи Кур­ба­ну Бер­ди­је­ву, тре­не­ру ка­зан­ског Ру­би­на, ко­ји ни­је ште­део ком­пли­мен­ те за Пар­ти­зан и ње­го­ве мла­де игра­че уочи утак­ми­це дру­гог ко­ла Ли­ге Евро­ пе из­ме­ђу Ру­би­на и пр­ва­ка Ср­би­је, од­ и­гра­не 4. ок­то­бра, у ко­јој је ру­ски клуб по­бе­дио са 2:0.

Ми­слим да Ми­ло­ше­вић ни­је мо­гао да не до­ђе на ову утак­ми­цу, јер се са­ста­ју клу­ 34

бо­ви ко­ји за ње­га има­ју по­се­бан зна­чај. Пар­ти­зан је Са­ви дао ула­зни­цу у свет фуд­ба­ла, и Ми­ло­ше­вић се у пот­пу­но­сти оду­жио: по­ло­ви­на са­да­шњег Пар­ти­за­но­ вог тре­нинг кам­па из­гра­ђе­на је за но­вац од тран­сфе­ра Са­ве Ми­ло­ше­ви­ћа у Астон Ви­лу. Са Ру­би­ном је Ми­ло­ше­вић по­стао пр­вак Ру­си­је, по­сти­гав­ши „злат­ни“ гол у прет­по­след­њем ми­ну­т у сво­је 17-го­ди­ шње ка­ри­је­ре.

„Ве­о­ма ми је дра­го што сам по­но­во у Ка­за­њу, што мо­гу да се срет­нем са при­

Ру­бин има но­вац за го­то­ве игра­че из ино­стран­ства, за­то та­лен­то­ва­но де­те не мо­же да до­спе у пр­ву по­ста­ву.

фото: РИА „Но­во­сти“

„Ако у ти­му има 15 ле­г он­да је све раз­вод­ње­но Са­во Ми­ло­ше­вић у Ка­за­њу при­ча от­куд у Ср­би­ји та­ко мно­го мла­дих и та­лен­то­ва­них фуд­ба­ле­ра и об­ја­шња­ва за­што пре­те­ра­но бо­гат­ство ру­ских клу­бо­ва оме­та раз­вој ру­ског фуд­ба­ла.

ја­те­љи­ма“, не скри­ва сво­је до­бро рас­по­ ло­же­ње Са­во Ми­ло­ше­вић.

„Глав­ни тре­нер Ру­би­на је при­знао да за­ ви­ди сво­ме ко­ле­ги Вла­ди­ми­ру Вер­ме­зо­ ви­ћу, јер Пар­ти­зан има ве­о­ма мла­ду еки­ пу, мла­ди­ће од 18 до 20 го­ди­на, све је­дан бо­љи од дру­го­га, све са­ми та­лен­ти! Да ли је то за­и­ста та­ко?“

„Де­ве­то­ри­ца игра­ча пр­ве по­ста­ве има­ју од 17 до 21 го­ди­ну, сви су из Пар­ти­за­но­ ве шко­ле“, ка­же Са­во, са­да већ у свој­ству ди­рек­то­ра свих се­лек­ци­ја Фуд­бал­ског са­ ве­за Ср­би­је. „Ме­ђу њи­ма тро­ји­ца игра­ ју за ре­пре­зен­та­ци­ју Ср­би­је. Пар­ти­зан има јед­ну од нај­бо­љих фуд­бал­ских шко­ла у Евро­пи. Она је по­сле Ајак­со­ве шко­ле дру­га у Евро­пи по бро­ју пи­то­ма­ца ко­ји у раз­ли­чи­тим уз­ра­сним ка­те­го­ри­ја­ма игра­ ју за ре­пре­зен­та­ци­је сво­јих зе­ма­ља.

Са­во при­ча да се ода­бир кан­ди­да­та за Пар­ти­за­но­ву шко­лу вр­ши од осме го­ди­не,

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2012.

ги­он ­ а­ра, о“

Пар­ти­зан не мо­же да ку­пу­је пре­ску­пе стран­це, као што мо­гу ру­ски клу­бо­ви. Тран­сфер вре­дан 500 хи­ља­да евра је нај­ви­ше што срп­ски клуб мо­же се­би да до­зво­ли. Мак­си­мал­на пла­та игра­ча је 250-300 хи­ља­да евра го­ди­шње. Због то­га код нас игра­ју на­ши пи­том­ци“

а са де­вет го­ди­на де­ча­ци већ тре­ни­ра­ју у клу­бу под буд­ним оком се­лек­то­ра. На­пра­ вио сам по­ре­ђе­ње са Ру­би­ном, ко­ји вр­ши ода­бир де­ча­ка од ше­сте го­ди­не, та­ко да до је­да­на­е­сте го­ди­не нај­бо­љи ме­ђу њи­ма већ про­ђу два ода­би­ра и до­спе­ва­ју у клуп­ски ин­тер­нат. Па ипак, они за­са­да не до­спе­ва­ ју у пр­ву по­ста­ву ка­зан­ског клу­ба, као што је то слу­чај са Пар­ти­за­ном. За­што?

„Пар­ти­зан не мо­же да ку­пу­је пре­ску­пе стран­це, као што мо­гу ру­ски клу­бо­ви. Тран­сфер вре­дан 500 хи­ља­да евра је нај­ ви­ше што срп­ски клуб мо­же се­би да до­ зво­ли. Мак­си­мал­на пла­та игра­ча је 250300 хи­ља­да евра го­ди­шње. Због то­га код нас игра­ју на­ши пи­том­ци“, об­ја­шња­ва Ми­ло­ше­вић. „Клуб има до­бре струч­ња­ке за се­лек­ци­ју, шко­ла оку­пља та­лен­то­ва­не де­ча­ке, и то не са­мо из Ср­би­је, не­го и из Цр­не Го­ре, Бо­сне и Ма­ке­до­ни­је. Има­мо мно­го та­лен­то­ва­них омла­ди­на­ца!“

„А деч­ји тре­не­ри? Ру­бин је иза­брао Шпан­це, и упра­во је шпан­ски струч­њак глав­ни тре­нер у сва­кој уз­ра­сној ка­те­го­ ри­ји, а ру­ски ко­ле­га му по­ма­же. Да ли и у Пар­ти­за­ну ра­де стран­ци?“

„Ру­би­но­ве ме­то­де су та­ко­ђе до­бре. Има и у Пар­ти­за­ну стра­на­ца, али они ни­ су тре­не­ри, не­го ин­струк­то­ри. Чак и у ре­пре­зен­та­ци­ји Ср­би­је има шпан­ских ин­струк­то­ра. Шпан­ска и срп­ска шко­ла фуд­ба­ла су ве­о­ма слич­не. Да, има мно­го

мла­дих та­ле­на­та, али не­ће сви они до­ спе­ти до про­фе­си­о­нал­ног фуд­ба­ла. Са­да Пар­ти­зан гра­ди сво­ју пи­ра­ми­ду та­ко да што ви­ше та­лен­то­ва­них мла­ди­ћа мо­же да до­спе до вр­ха.

„И Ру­бин има сво­ју пи­ра­ми­ду, па чак и три ре­зер­вна клу­ба, укљу­чу­ју­ћи и омла­ дин­ски тим, али рет­ко ко се по­ја­ви у пр­ вој по­ста­ви.“

Спе­ци­јал­не до­дат­ке о Ру­си­ји у свет­ским днев­ни­ци­ма уре­ђу­је и из­да­је „Rus­sia Beyond the He­a­dli­nes“, про­је­кат „Ро­сиј­ске га­зе­те“ из Мо­скве. У овом тре­нут­ку до­да­ци се об­ ја­вљу­ју у сле­де­ћим ли­сто­ви­ма: Le Fi­ga­ro, Фран­цу­ска • The Daily Te­le­graph, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја • Südde­utsche Ze­i­tung, Не­мач­ка • El País, Шпа­ни­ја • La Re­pub­bli­ca, Ита­ли­ја • Le So­ir и Euro­pean Vo­i­ce, Бел­ги­ја • Ду­ма, Бу­гар­ска • По­ли­ти­ка и Ге­о­по­ли­ти­ка, Ср­би­ја • The Was­hing­ton Post и The New York Ti­ mes, САД • The Ti­mes of In­dia и The Eco­no­ mic Ti­mes, Ин­ди­ја • Ma­i­nic­hi Shim­bun, Ја­пан

• Chi­na Bu­si­ness News, Ки­на • So­uth Chi­na Mor­ning Post, Ки­на (Хонг­конг) • La Na­cion, Ар­ген­ти­на • Fol­ha de S. Pa­u­lo, Бра­зил • El Ob­ser­va­dor, Уру­гвај.

ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU

Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је

Мла­ди срп­ски фуд­ба­ле­ри су, по мом ми­шље­њу, упор­ни­ји од ру­ских вр­шња­ка и ви­ше им је ста­ло до про­фе­си­о­нал­ног од­но­са пре­ма фуд­ба­лу.

„Већ сам ре­као да Ру­бин има но­вац за го­то­ве игра­че из ино­стран­ства, за­то та­ лен­то­ва­но де­те не мо­же да до­спе у пр­ву по­ста­ву. У срп­ским клу­бо­ви­ма та­ко­ђе има по не­ко­ли­ко стра­на­ца, али омла­ди­ ни мо­же би­ти узор са­мо онај на ко­га мо­гу да се угле­да­ју, ко мо­же да им бу­де при­мер и као фуд­ба­лер, и као чо­век. Ако у ти­му има 15 ‘ле­ги­о­на­ра’, он­да је све раз­вод­ње­ но, он­да де­ца не­ма­ју узор. Не мо­ра да их бу­де 15, до­вољ­на су тро­ји­ца-че­тво­ри­ца из­ван­ред­них игра­ча, ко­ји су и као љу­ди за сва­ку по­хва­лу.“

„Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11 000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364

„Док сте игра­ли у Ка­за­њу, да ли сте се ин­те­ре­со­ва­ли ка­ко је уре­ђен ин­тер­нат и ка­ко се при­пре­ма но­ви на­ра­штај фуд­ ба­ле­ра?“

„Да, раз­го­ва­рао сам и са Бер­ди­је­вом, и са Ло­лом Па­ви­ће­ви­ћем ко­ји ру­ко­во­ ди про­гра­мом раз­во­ја де­чи­јег фуд­ба­ла у Ру­би­ну. Све ми се до­па­ло, али ка­кав је сми­сао шко­ле, ако она пр­вој по­ста­ ви не да­је јед­ног или дво­ји­цу игра­ча го­ди­шње?“

„Да ли се мла­ди ру­ски фуд­ба­лер по мен­ та­ли­те­т у раз­ли­ку­је од сво­га срп­ског ко­ ле­ге и вр­шња­ка?“

„Ру­ски и срп­ски мла­ди­ћи су ве­о­ма слич­ ни по ква­ли­те­т у, та­лен­т у и игри. Ме­ђу­ тим, по од­но­с у пре­ма фуд­ба­лу... У Ср­би­ ји је фуд­бал по­пу­лар­ни­ји не­го у Ру­си­ји. Мла­ди срп­ски фуд­ба­ле­ри су, по мом ми­шље­њу, упор­ни­ји од ру­ских вр­шња­ка и ви­ше им је ста­ло до про­фе­си­о­нал­ног од­но­са пре­ма фуд­ба­лу.“

„Има­те то­ли­ко мла­дих та­ле­на­та! Ве­ро­ ват­но ру­ски ска­у ­ти кон­так­ти­ра­ју са ва­ ма, не би ли до­би­ли та­лен­то­ва­не мла­де игра­че.“

„Не, сла­бо кон­так­ти­ра­мо. Це­на на­ших мла­ди­ћа кре­ће се од 3 до 5 ми­ли­о­на, а ру­ски аген­ти тра­же игра­че за 10-15 ми­ ли­о­на...“

Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник

Ире­на Ми­лић, ди­стри­бу­ци­ја, огла­ша­ва­ње и ПР Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

Фото: Рикардо Маркина Монтањана, RBTH

Русија у сликама Ру­ска реч ru­ska­rec.ru

Ста­зе исто­ри­је Ин­гу­ше­ти­је Ре­пу­бли­ка Ин­гу­ше­ти­ја са сво­јом пре­сто­ни­цом Ма­гас на­ ла­зи се на Се­вер­ном Кав­ка­зу и спа­да у нај­ма­ње чла­ни­це Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. Пред њом су ве­ли­ки и ам­би­ци­о­зни пла­ но­ви. Ова ре­пу­бли­ка са ве­о­ма бо­га­том и древ­ном исто­ри­ јом, као и не­пре­глед­ним и сли­ко­ви­тим пла­нин­ским пре­де­ ли­ма, же­ли да при­ву­че ту­ри­сте из­ван­ред­ним при­род­ним ле­по­та­ма сво­јих ви­со­ких пла­ни­на, али и раз­во­јем алп­ског ски­ја­ња, екс­трем­ног ту­ри­зма и пла­нин­ске же­ле­зни­це. Ин­гу­ше­ти­ја се на ју­гу гра­ни­чи са Гру­зи­јом, док су Че­че­ ни­ја и Се­вер­на Осе­ти­ја ње­ни су­се­ди уну­тар Ру­ске Фе­

де­ра­ци­је. Ин­гу­ши и Че­че­ни по­ве­за­ни су те­сним исто­риј­ ским, кул­тур­ним и је­зич­ким ве­за­ма. Ин­гу­ше­ти­ја је би­ла део Ру­ске Им­пе­ри­је од по­чет­ка 19. ве­ка, а под со­вјет­ском вла­шћу је фор­мал­но при­по­је­на Че­че­ни­ји 1936. го­ди­не. Да­нас ту­ри­сти рет­ко по­се­ћу­ју област Ин­гу­ше­ти­је ко­ја се гра­ни­чи са Че­че­ни­јом по­што се сма­тра не­си­гур­ним под­руч­јем.

Ипак, у ове кра­је­ве по­ла­ко се вра­ћа тра­ди­ци­о­на­лан спо­ ко­јан се­о­ски жи­вот.