Како Србе поново заинтересовати за руски језик?
стр. 24-25
Рускиња на челу најстаријег српског хора
стр. 26-28
Др Славенко Терзић, нови амбасадор Србије у Русији, говори о отварању српског културног центра у Москви, ослобађању од протектората НАТО-а над Балканом и уговору о стратешком партнерству Русије и Србије
Рус и треб а бољ е да упоз нај у Срб е
Фото: РИА „Новости“
Депардје о најдубљем у руској историји
стр. 14-16
Карикатура: Нијаз Карим
у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, МАРТ 2013.
Реклама
Новости из Русије које можете увек понети са собом
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!
RBTH for iPad Прилог на енглеском
twitter.com/ruskarec facebook.com/ruskarec
Преузмите нову верзију бесплатно
садржај
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
војне теме
22
интервју
Додатак „Србија и Русија“ финансира и уређује ФГБУ „Росијска газета“ (Москва, Русија). Српска редакција „Russia Beyond the Headli nes“ (RBTH), међународног пројекта „Росиј ске газете“, (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru, (2) уређује и издаје штам пани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НИГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ извршни уредник RBTH за јужну и источну Европу НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH ИРИНА РЕШЕТОВА веб-уредник српске редакције RBTH МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ, СЛАВА ПЕТРАКИНА фотографије ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање ИВАН НИКОЛАЈЕВ, ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА асистенти Интернет страница: ruskarec.ru * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2013 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“ Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника пројекта RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru. ЛИКОВНО-ГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“
2
Руска хиперсонична ракета полеће на лето
24
Депардје о најдубљем у руској историји
ПОЛИТИКА И ДРУШТВО
6
„Јао, русофили, шта вам нуди мајчица ваша“ КУЛТУРА
ПОГЛЕДИ
26
Рускиња на челу најстаријег српског хора
28
Николај Данилевски: словенска идеја као најузвишенија вредност Совјетски бард међу словенским Спартанцима
10
Русија и Америка: поглед у дубину
12
Шта ће бити са Русијом ако САД прогласе банкрот?
30
14
Како Србе поново заинтересовати за руски језик
ПУТОВАЊА
31
Волгоград, град Стаљинградске битке
ЕКОНОМИЈА
18 19
Колика је цена пријатељства?
20
Бугарска, нуклеарна електрана, Русија и Хилари Клинтон
„Гаспром“ спасава Грчку? СПОРТ
34
Легионарска болест руског фудбала
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
ФЕБРУАР 2013.
Узлетање руског ловца Су-30МКИ на аеро-митингу „Aero India 2013“, који се одржава у војној бази Јелаханка у индијском граду Бангалору.
FOTO: Владимир Астапкович / РИА Новости
Скијаш се спушта низ падину поред зимског центра Роза Хутор изнад Црног мора, једног од места у којима ће се одвијати такмичења предстојећих зимских олимпијских игара, које почињу 7. фебруара 2014. Сочи ће бити најтоплији град-домаћин неке зимске олимпијаде.
Фото: AFP/East News
ФЕБРУАР 2013.
Готово цео Чељабинск заједно са предграђима у петак се нашао у зони пада комада метеора, који је по прелиминарним проценама могао бити тежак 70 тона. Повређено је преко хиљаду људи.
FOTO: Reuters
ФОТО: ap
месец у сликама
Овог лета, пушење ће бити забрањено на јавним местима, укључујући и болнице, производне објекте, јавни превоз, приградске возове и владине канцеларије. 3
политика и друштво
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Др Славенко Терзић, нови амбасадор Србије у Руској Федерациј
Руси треба боље да упозн Нови амбасадор Србије у Русији, који је у јануару ове године званично ступио на дужност, разговарао је са руским новинарима о отварању српског културног центра у Москви, ослобађању од протектората НАТО-а над Балканом и уговору о стратешком партнерству Русије и Србије
С
Пише: Иван Николајев
лавенко Терзић, изванредни и опуномоћени амбасадор Ре публике Србије у Руској Фе дерацији, у прес-центру руске информативне агенције РИА „Новости“ одржао је 13. фе бруара (уочи Дана државности Србије) конференцију за новинаре. У разгово ру са представницима медија амбасадор се често враћао на мисао о сродности и јединству српског и руског народа, о преплитању путева њихове историје и сталној узајамној помоћи. Као профе сионални историчар, г. Терзић је често 4
правио велике дигресије и говорио о историји двају народа. Па ипак, већина питања која су постављена амбасадору тицала су се садашњости и перспектива руско-српских односа.
Главно српско питање
У уводној речи се амбасадор са оптими змом осврнуо на перспективе импулса који је дат развоју билатералних одно са, после чега су новинари поставили питање о ономе што је најважније, тј. о судбини Косова и Метохије. Терзић је изјавио да Влада Србије „никада неће признати вештачки створену државу Косово“.
Посебно питање се односило на интензи вирање контаката између власти Србије и владе Приштине. Терзић је објаснио да је неопходно водити дијалог, али, по његовим речима, активнија комуника ција уопште не значи кретање у правцу признавања Косова. Говорећи о Косову, амбасадор је нагласио да Европа чини огромну историјску гре шку тиме што подржава албанске сепа ратисте и тако отвара врата радикалном исламизму. „Ми немамо ништа против ислама као религије. Али овде се ради о томе да је Балкан постао капија за про дор политичког ислама у Европу“, рекао је Терзић.
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Амбасадор је са великом захвалношћу истакао значајну улогу хуманитарних на пора Русије у овом региону, поменувши помоћ од 2 милиона долара коју је Русија дала за обнављање српских манастира, а такође и деловање руских добротворних фондова и руског Министарства за ван редне сит уације.
нају Србе
Српско-руске теме
По амбасадоровим речима, споразум о стратешком партнерству Русије и Србије омогућиће Србији да се ослободи протектората НАТО-а који је фактички наметнут свим земљама у региону
Он је поменуо да Запад не схвата пробле ме уништења култ урног наслеђа Србије на територији Косова и потцењује зна чај хришћанске солидарности (подсетио је такође и на Флорентинску унију, када је Запад одлучио да искористи слабост источних хришћана, уместо да их узме у заштит у). По амбасадоровим речима, западне земље затварају очи пред про блемима српског народа на Косову и Метохији и тако се фактички придржа вају политике двоструких стандарда. По мишљењу господина Терзића, оно што се дешава са Србима на окупираним те риторијама може се третирати само као геноцид и апартхејд, и никако другачије.
Фото: РИА „Новости“
Говорећи о плановима економске сарад ње између Србије и Русије у најскоријем периоду, Терзић је изразио наду да ће Ру сија ускоро одобрити зајам Србији у ви сини од милијарду долара, и да ће руски „Уралвагонзавод“ ускоро купити Желе зару Смедерево. По Терзићевим речима, то ће се изузетно позитивно одразити на српску економију. Као главну тему у српско-руским одно сима амбасадор је означио склапање уго вора о стратешком партнерству Србије и Русије, који ће, како се нада Терзић, бити потписан у најскорије време. По амбаса доровим речима, споразум ће омогући ти Србији да се ослободи протектората НАТО-а који је фактички наметнут свим земљама у региону. Што се тиче информације која се појави ла у медијима о томе да је могућа купо вина руских авиона МиГ-35 за потребе српског ратног ваздухопловства, Терзић је саопштио да се о томе воде преговори, и да српска страна рачуна на снижење цене уговора.
Чиме амбасадор није задовољан Терзић се пожалио што српски предузи мачи нис у довољно активни када се ради о пословању са Русијом, иако данас имају на располагању врло повољне трговинске споразуме. По његовим речима, српска пољопривреда, индустрија и грађевина још увек нис у у потпуности искористиле могућности руског тржишта, нарочито у склопу припрема за светско првенство у фудбалу 2018, иако је за њих то тржи ште потпуно отворено. Господин Терзић је изразио и жељу да у Србији буде више руских дописништава (сада у Београду постоје само две руске информативне агенције), и да у Русији буде више срп ских, што би такође допринело активира њу узајамних односа двеју земаља. На крају конференције за новинаре го сподин Терзић је представницима медија уместо закључка испричао једну анегдо ту. За време преговора о склапању мира после руско-турског рата 1878. руском императору Александру II достављен је допис српског кнеза Милана са молбом да се приликом одређивања граница на Балкану узму у обзир и интереси Србије. Руски цар је тада на полеђини дописа на писао следеће: „Српске интересе нећемо заборавити“.
„Руси треба боље да упознају Србе“ За Терзића, који је деценијама радио у Српској академији наука, најважнији правац развоја узајамних односа двеју земаља јесте појачана култ урна разме на. Један од најамбициознијих амба садорових пројеката у тој области је оснивање српског култ урног центра у Москви, по аналогији са Руским домом у Београду. Стицање потпунијих знања о Србији у Русији биће један од приоритета у раду новог амбасадора. Такве активности, по Терзићевој замисли, треба још више да зближе два народа. По његовом мишље њу, данас Руси недовољно познају Србе, док Срби имају довољно добру предста ву о Русији. Парафразирајући познат у српску изреку о томе да је Бог на небу, а Русија је далеко, господин амбасадор је рекао: „Бог је са нама, а Русија нам је већ ближа“.
Фото: РИА „Новости“
ји
Амбасадор се пожалио на чињеницу да српски предузимачи нису довољно активни када се ради о пословању са Русијом, иако данас имају на располагању врло повољне трговинске споразуме 5
политика и друштво
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
„Јао, русофили, шта мајчица ваша!“
Пише: Михаил Вашченко
С
редином јануара ове године медији у Србији су објавили на први поглед сензационал ну новост. Српскa јавност је имала прилику да прочита низ наслова са сличном те мом: „Европа 2035. године“ (РТС); „Ка ко Руси виде Европу 2035“ (Б92); „Руско виђење 2035: Албанија велика, БиХ деле Срби и Хрвати“ („Новости“); „Велика Албанија, Мала Британија, скраћена Ср бија – како руски стручњаци виде Европу 2035. године“ („Политика“). Откуда ова „информација“? Српски новинари су у архивама руског таблоида „Експрес газета“ (9. јул 2012, бр. 27/908) пронашли чланак „Русија ће мењати Кавказ за Белорусију и Украјину“ чији је аутор Артјом Стоцки, а текст је 6
Семјуел Хантингтон: Планетарну славу је стекао књигом „Сукоб цивилизација“
објављен још у јулу прошле године. Овај недељник се првенствено бави сканда лима из света шоу-бизниса и у Русији има отприлике такав углед као „The Sun“ или „The Daily Мirror“ у Енглеској (листу еквивалентних листова у Србији оста вићемо суду читалаца). Аутор текста је представио карт у Европе за 2035. го дину, позивајући се на некакве „геопо литичке експерте“ који су анализирали „више отворених докумената америчке агенције CIA, руске војне обавештајне службе ГРУ и неких истраживачких инстит ута, а затим и радове Алвина То флера, Збигњева Бжежинског и Семјуела Хантингтона“. Региону Балкана је у чланку посвећен са мо један пас ус: „Велике промене се оче кују и на Балкану. Са јачањем исламског фактора у Европи појавиће се лоби који ће да укине државност Босне и Херцего
ФОТО: Светски еконoмски форум
Низ највећих српских медија (РТС, Б92, „Политика“, „Новости“) објавио је недавно сензационалну карт у Европе 2035, представивши је као „руску“. Ову стручну геополитичку информацију они су пронашли у руској жутој штампи, у листу који се бави новостима о естрадним уметницима
вине. Може се десити да њена територија буде подељена између Србије и Хрват ске. Као компромис за Турску доћи ће до политичког уједињења Албаније, која ће поред Косова највероватније добити западне делове Македоније.“ Међутим, ових неколико редова било је сасвим довољно за претходно поменуте медије у Србији да поставе тако провокативне наслове изнад својих текстова. Један од политиколога које Стоцки наво ди, Семјуел Хантингтон (1927–2008), об јавио је 1993. рад „Судар цивилизација?“, у коме, ослањајући се на истраживања филозофа и култ уролога из прве поло вине двадесетог века (Тојнби, Шпенглер, Данилевски), издваја неколико култ ура (кинеску, јапанску, хиндуистичку, ислам ску, православну, западнохришћанску, латиноамеричку и афричку) између ко јих ће се, по његовом мишљењу, супрот
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
а вам нуди Појединци у српским средствима јавног информисања су нажалост испали сувише наивни у бирању својих извора ности само појачавати. Његов став је да се један од прелома овог конфликта де шава управо на Балкану и да се поклапа са историјским границама између Хаб збуршке монархије и Османског царства. Алвин Тофлер у својој књизи „Рат и ан тират“, објављеној две године касније, тврди да ће у наредним годинама развој светских догађаја у великој мери одређи вати „религијски покрети, као на пример ислам, и панетнички покрети у експан зији чији је циљ да прекрајају границе по линијама етничке поделе“. Збигњев Бже жински у својој књизи „Амерички из бор – глобална доминација или глобално вођство“, објављеној још 2004, пише да „Хантингтонова визија ‘судара цивили зација’ може да буде пророчанство које ће се испунити“. Сва ова геополитичка нагађања, чији су аутори уствари поменути западни екс перти, нис у ништа ново не само за позна ваоце уже области, већ и за ширу јавност. Радови Хантингтона, Бжежинског и То флера су давно објављени и преведени на многе језике. Међутим, није јасно шта је навело поједине новинаре у Србији да тврде да је то заправо „руска карта Евро пе 2035“ и да још у својству извора кори сте руску жут у штампу. Сви наведени српски медији пишу о „руском виђењу“
2035. и тврде да су карт у саставили ру ски стручњаци, док у чланку Стоцког ни шта не указује на по рекло аутора (стоји само „геополитички експерти“). Поред тога, у изве штајима медија на писано је да је карта састављена на осно ву закључака нека квих „експертских група“ на челу којих су били Бжежин ски и Хантингтон. Са дру ге стра не, у оригиналном тек сту чланка говори се само о отвореним документима „не ких истраживачких инстит ута“, док се имена америчких по литиколога помињу без довођења у везу са њи ма. У тек сту Стоцког се уопште не помињу било какве „експертске гру пе“, посебно не предвођене Бжежинским и Хантингтоном. Очигледно да је у питању потрага за не постојећом сензацијом. Још једном тре ба истаћи да „Експрес газета“ не само да није озбиљан лист који се бави питањима геополитике, него се уопште не бави по литиком на озбиљан начин. Појединци у српским средствима јавног информиса ња су нажалост испали сувише наивни у бирању својих извора. Цитати из чланка Стоцког (као и наводна карта Европе)
Радови Хантингтона, Бжежинског и Тофлера су давно објављени и преведени на многе језике. Међутим, није јасно шта је навело поједине новинаре у Србији да тврде да је то заправо „руска карта Европе 2035“ и да још у својству извора користе руску жуту штампу
Детаљ спорне „експертске“ карте из руске жуте штампе којом су највећи српски медији узбунили јавност
дословно су прештампани, али са насло вима који потпуно мењају смисао напи саног текста. Тешко је поверовати да је разлог свега русофобска политика поменутих ме дија. Овај случај подсећа на разне ин терпретације приликом недавне посете руског вицепремијера Дмитрија Рого зина Београду, када су његове речи о томе да ће Русија морати да се помири са сваком одлуком српске владе по пи тању Косова прот умачене на следећи начин: „Рогозин је предложио Србији да се придружи ЕУ по цену одрицања од Косова“. Слично „парафразирање“ текста из „Екпрес газете“ изазвало је ре акцију српске јавности. Ово је један од коментара читалаца на Интернет стра ници РТС-а: „Јао, русофили, шта вам нуди мајчица ваша!“. Зар је неопходно да најугледнија средства јавног информисања у Србији, да би при вукла пажњу јавности, користе сличне методе и користе изворе који имају, благо речено, сумњиву репутацију? 7
политика и друштво
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Национални идентит економска прагмат Владимир Путин је најавио нову концепцију спољне политике РФ. Аналитичари истичу акценат на „мекој сили“ и пажљивом обликовању руског националног идентитета као суштинског средства у новој реалности светског цивилизацијског сукоба
К
онцепција је била припре мљена у складу с наредбом председника од 7. маја 2012. „Русија ће и даље имати ак тивну и конструктивну улогу у међународним пословима... Њен положај и ауторитет у свет у ће јача ти“, истакао је Путин. Према његовим речима, основни прин ципи спољне политике РФ ће остати непромењени. „То су, пре свега, отвореност, способност предвиђања будућности, прагматичност, усмереност на постизање и очување на ционалних интереса, са нагласком на избегавању конфликата“, саопштио је председник. „Русија жели да створи повољне услове за реализацију циљева битних за унутра шњи развој земље, као и за остваривање социјалних и економских циљева“, наста вио је лидер државе. „Безусловно, то ће бити спроведено под окриљем УН и уз поштовање међународ ног права“, додао је председник. У новој концепцији спољне политике узете су у обзир све промене до којих је дошло у свет у у последњих неколико го дина. Владимир Путин их је укратко из нео: „Светска финансијска и економска криза, која све нас не оставља на миру, прерасподела баланса снага у свет у, све веће заоштравање турбулентности у ре гиону Блиског истока и Северне Африке, повећање значаја култ урно-цивилиза цијске димензије конкуренције у свет у“. 8
фото: Росијска газета
Пишу: Максим Макаричев, Кира Латухина
„У концепцији се наглашава коришћење савремених форми и метода у спољно политичким активностима, укључујући економску дипломатију, увођење елеме ната такозване ‘меке силе’, вешто укљу чивање у глобалне информационе токо ве“, нагласио је Путин.
Коментар
Фјодор Лукјанов, шеф Савета за спољну и одбрамбену политику Русије Када је реч о приоритетима руске спољне политике, састављен је много прецизни ји систем приоритета. То се, пре свега, односи на односе са земљама на постсо вјетском простору. У овом документ у, важност сарадње са земљама Заједнице независних држава (ЗНД) дефинисана је јасније и одређеније, са становишта спољнополитичких приоритета. Истиче се неопходност јачања Евроазијске уније, свестраних веза на постсовјетском про
стору, из чега се може извући закључак: из баланса руског приступа глобалним и регионалним проблемима издвајају се односи са најближим суседима. Што се тиче односа са земљама Запада, посебно се истиче прагматичност – јача ње економског потенцијала Русије. Потребно је обратити пажњу на то да се односи са западним земљама, као и ра није, котирају високо на лествици руских спољнополитичких приоритета, иако су активно вођени разговори у друштву о неопходности преоријентације руске ди пломатије на азијски регион. Пре свега, то су земље ЗНД, затим Запад и тек на крају – азијски вектор сарадње. Сматрам да је на тон којим је написана ова концепција утицала теза да је свет препун претњи. У документ у се посебно истиче да дефинисање и прогнозирање постоје ћих политичких ризика постаје изузетно компликовано, а понекад и готово немо гуће. Притом, веома важни постају базич ни појмови, који се тичу сваке земље. На пример, појам „националног идентитета“.
У документу је јасно истакнуто да је свет место међусобног деловања, а прецизније и место сукоба и конкуренције различитих националних идентитета
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
фото: ИТАР ТАСС
тет и тичност
Данашња глобална безбедност у великој мери зависи од утемељења овог појма, његове формулације и јасности. У доку мент у је јасно истакнуто да је свет ме сто међусобног деловања, а прецизније и место сукоба и конкуренције разли читих националних идентитета. По мом мишљењу, у томе је разлика између но ве концепције руске спољне политике и онога што је до сада спровођено. Током дугог временског периода, руска дипломатија, односно руска власт, обра ћала је посебну пажњу на прагматич ност: што мање идеологије, а што више конкретних послова и интереса. Дакле, тренутно се одвија преосмишљавање концепције. Слажем се да је прагматич ност битна, међутим, спољна политика се не може развијати без одређене вред носно-идејне основе. У овој етапи, питање формирања кон кретних принципа таквог идентитета остаје отворено.
Укључивање појма „меке силе“ се издаваја међу новим позицијама ове концепције, а она у ствари представља пројекцију сопственог идентитета на друге земље и остатак света. Тако велика пажња која се посвећује „мекој сили“ индиректно све дочи о томе да је Русија решена да формира свој идејно-морални „пртљаг“, са циљем да га предла же као алтернативу на светској берзи вредности Одређене су само његове конт уре и скице. Укључивање појма „меке силе“ се издваја међу новим позицијама ове концепци је, а она у ствари представља пројекцију сопственог идентитета на друге земље и остатак света. Тако велика пажња која се посвећује „мекој сили“ индиректно све дочи о томе да је Русија решена да фор мира свој идејно-морални „пртљаг“, са циљем да га предлаже као алтернативу
на светској берзи вредности. Економија се притом не ставља у други план. Руска дипломатија, како је изложено у концепцији, наставља да, као и раније, активно ради на унапређењу руских на ционалних економских интереса. Ово постаје посебно акт уелно, пошто је да нас низак ризик од рата већих размера и могућност да до њега дође мала, зао штравају се други облици сукобљавања, нарочито борба за економски утицај. 9
погледи
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Русија и Америка
Карикатура: Нијаз Карим
Метрои Њујорка и Москве су легендарни. Ипак, један представља прљаву утробу града, а други чиста градска недра, раскошни микрокосмос. Изглед ова два витална система оваплоћује амерички и совјетски/руски поглед на свет и смисао мегаполиса Пише: Александар Генис
Њ
ујоршку подземну желе зницу су једном прили ком назвали „портретом Доријана Греја“. Она то заиста и јесте. Путова ње овом 385 километара дугом замршеном железницом нес ум њиво производи утисак као да пороци и лицемерје које скрива горњи град оста вљају неизбрисив траг на његову прљаву утробу. Њујоршка подземна железница је до те мере лишена сваке привлачно сти да се мора поменути неколико ретких изузетака. Први човек који је показао наклоност према њујоршком метроу био је његов поносни творац, Аугуст Белмонт Млађи. Приликом отварања 1904. наредио је да се специјално за њега изгради лични ва гон са „провидним зидовима“. Следећи „излив љубави“ десио се тек после 90 го дина: један младић, заљубљеник у орону лу подземну железницу, отео је воз и пет 10
сати возио путнике који нис у приметили да се дешава нешто неуобичајено. Између та два бизарна догађаја овај тран спортни систем је проводио прилично досадан живот обичне железничке мре же, и никада се заправо није прилагодио подземном свет у. Њујоршка подзем на железница непрестано покушава да изрони на светлост дана. Она пресеца подземље града попут шара на пачворк прекривачу, што ме подсећа на једну згодну руску пословицу: „Дугачак конац, лења девојка“. Пошто се 50 блокова крије под земљом, метро уз застрашујућу буку изненада израња на надвожњак не би ли удахнуо мало свежег ваздуха и подсетио свет да и он постоји. Али, то не мора да чини: под земна железница је толико близу повр шине да се непрестано чује напољу. Кроз грају масе, зујање полицијског хеликоп тера и урлике сирена и труба, рика ове звери допире из гротла земље и прожима цео град.
Разноликост и органска природа њујор шке железнице нападају сва човекова чу ла: задах урином натопљених платфор ми, пролази налик на замршена црева у утроби, опсцени графити на плочицама које прекривају зидове станица. Као што дрски пацови, луди проповедници, улич ни свирачи и скитнице добро знају – жи вот овде никада не спава. Овај метро тесно је везан за градски жи вот, укључујући његову „социјалну пери сталтику“ и животну средину: чак су и климатски услови овде увеличана слика и прилика њујоршке климе. Недостатак „деконтаминирајућег слоја“ земље, који би спречио утицај површинског света на подземни живот, намеће поређење са ве роватно најфасцинантнијим системом подземног транспорта на свет у: Москов ским метроом. У Њујорку подземна железница не скре ће посебно пажњу на себе. Она се огра ничава на рупу у асфалт у која директно води у утробу града. У Москви, с друге стране, подземна железница подразумева
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
ФОТО: Getty Images/Fotobank
а: поглед у дубину
целокупан архитектонски ансамбл, који понекад личи на храм, а понекад на ма узолеј. Путовање у доњи свет – из једног царства у друго – одвија се дугим, спорим покретним степеницама, које остављају ходочаснику довољно времена да се на викне на херметичну, самосвојну раскош. Док у Њујорку метро изгледа лошије и од самих градских улица изнад њега, у Мо скви важи супротно: живот у подземљу је чистији, смиренији и отменији. Ово је сасвим разумљиво: Московски метро је у доба СССР-а, са свим својим станица ма које саме по себи представљају умет ничка дела, замишљен као микрокосмос, идеал коме цела земља тежи.
Њујоршка подземна железни ца је утроба града, а Московски метро су његова недра. Док с једне стране Њујорчани силазе у метро из нужде, Московљани понекад готово невољно излазе из свог удобног подземља.
Американци су номадски на Метро у Њујорку род, досељеници на страној територији и пате од клаустрофобије. жењу, у својим двориштима – далеко од Имају отпор да зароне у дубину земље, „колективног пакла“ метроа. а зазиру и од безопасних подвожњака Ова два система увек ће представљати који постоје у Старом свет у. Американци две крајности пошто су поникли у раз су чак и на врхунцу Хладног рата ради личитим цивилизацијама. Није случај је градили склоништа у домаћем окру но што су два највећа хероја совјетског периода – рудар и космонау т – одвојени од површине планете Земље. Са друге У Њујорку подземна железница не скреће посебно стране, амерички идол – каубој на свом верном коњу – смеле подухвате може да пажњу на себе. Она се ограничава на рупу у изведе само стојећи чврсто на земљи са асфалту која директно води у утробу града. своје две (или четири) ноге. У Москви, с друге стране, подземна железница (Александар Генис је руско-амерички подразумева целокупан архитектонски ансамбл, писац, радио-новинар и колумниста руског часописа „Известија“.) који понекад личи на храм, а понекад на маузолеј
ФОТО: Alamy/Legion Media
Станица „Комсомолска“ на Кружној линији Московског метроа.
11
погледи
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Шта ће бити са Р прогласе банкро У овом тренутку горња граница јавног дуга САД износи 16 хиљада милијарди долара, и она је била прекорачена 31. децембра 2012. Уколико САД прогласе банкрот, то ће бити глобални економски тектонски поремећај. Шта ће се десити са Русијом у том случају? Пише: Станислав Машагин
Б
есмислено је одређивати ко лика је вероватноћа да САД банкротирају, јер то није мо гуће проценити. Технички банкрот није најгори сцена рио. Најгори је потпуни бан крот, а врло је могуће да ће се баш то и до годити. Према оцени експерата, тренутна потрошња у америчким домаћинствима годишње премашује њихове приходе за 3 билиона америчких долара. Дефицит се делимично финансира пу тем повећавања јавног дуга. САД сваког месеца повећавају јавни дуг за преко 125 милијарди долара како би могле да отплаћују текући дуг. У овом тренутку горња граница националног јавног дуга САД износи 16,394 билиона (16 хиљада милијарди) долара, а она је била преко рачена 31. децембра 2012. Министарство финансија САД предузело је мере које ће до 19. маја 2013. обезбедити сервисирање дуга. Standard & Poor’s, Moody’s Investors Service и Fitch Ratings не искључују мо гућност да 2013. дође до пада рејтинга САД због буџетских и дужничких про блема, услед чега ће отплата дуга бити још већа, а тиме ће се повећати и сам дуг. Последице банкрота САД: првих неко лико часова у свет у Прве последице потпуног банкрота би ће привремено обустављање обрачуна у сектору државних обвезница и прекид 12
обрачуна у америчким доларима. После тога нас очекује енормни пад америчког тржишта хартија од вредности и његово затварање на неколико дана. У том случа ју је пад других светских индекса гаран тован. Светски бруто домаћи производ ће се стрмоглавити, а потражња за сиро винама у свет у ће спласнути. Неко време нико неће куповати нафт у, гас и челик. Могућ је и прекид обрачунавања на Forex тржишту валута. Све ће зависити од тога којом брзином ће централне и приватне банке, као и највећи фондови, успети да одреде базну валут у за обрачунавање. Највероватније је да ће се обрачун на ставити у еврима, енглеским фунтама и јапанским јенима као основним и најли квиднијим валутама. Затим ће уследити убацивање новца у готовински промет, што ће довести до знатног убрзања инфлације, јер ће се нов чана маса повећати и националне валуте ће почети да губе вредност. Прекид израчунавања цене државних об везница САД и пад индекса на тржишту
хартија од вредности неизбежно и неза држиво ће одвести у потпуни банкрот већину светских банака и фондова, тако да ће велики део светског „богатства“ јед ноставно нестати.
Први месец у Русији
Русија је сада рањивија него 2008, тако да јој овога пута глобални економски шок може нанети већу штет у, између осталог и због тога што је Резервни фонд истро шен, а зависност буџета од нафте је већа него раније. Пре кризе је руски буџет био избалансиран, иако су се цене нафте кре тале од 50 до 60 долара по барелу, док је сада, према неким проценама, за избалан сиран буџет потребно да барел нафте ко шта 120 долара. Нафтна индустрија пуни око 40% државне касе, и у целини гледано сав руски буџет зависи од цена сировина. После пада цена сировина пропорцио нално ће се смањити и прилив у буџет, тако да ће Министарство финансија морати да среже трошкове, а то ће би ти веома болно. Неизбежно је смањење
САД сваког месеца повећавају јавни дуг за преко 125 милијарди долара како би могле да отплаћују текући дуг. У овом тренутку горња граница националног јавног дуга САД износи 16,394 билиона (16 хиљада милијарди) долара, а она је била прекорачена 31. децембра 2012.
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
социјалних трансфера, што ће додатно ослабити потражњу која је ионако при лично бледа, јер се више не потхрањује огромним државним трошковима. Затим ће се смањити све пословне актив ности везане за извоз. Привремени пре дах ће имати само произвођачи оријенти сани на унутрашњу потражњу, као што је било 1998, а прехрамбена индустрија ће можда у извесној мери повећати промет. Сит уација на унутрашњем тржишту у ве ликој мери ће зависити од исплата лич них доходака и пензија, јер неће постојати други извори потражње, као што су, на пример, кредити и државни трошкови. Русију ће делимично спасти и то што је директно и портфолио инвестирање у земљу сада на крајње ниском нивоу, док ће се чисти одлив капитала, који сада износи преко 80 милијарди долара го дишње, можда смањити због свеопште неизвесности. На тај начин смо ми већ подметнули „лоше вести“ као заштитни јастук, тако да евент уални пад за нас неће бити тако трагичан. После првог шока руске компаније ће на ставити испоруку гаса, нафте и метала Европској унији и Кини, али у неповољ нијим условима обрачуна у различитим валутама, јер неће бити јединственог ми шљења по питању универзалног екви валента и тржишне вредности. То даље значи да ће и прилив у буџет постепено почети да се обнавља. Што се тиче курсне политике Централ не банке Русије, највероватније ће бити изабрана нова валута за коју ће се везати курс рубље. Очигледно је да ће то бити она валута која буде најстабилнија у пе риоду турбуленције. Могуће је да ће то и даље бити долар, али „сас ушен“, или евро, мада је врло вероватна и корпа ва
Карикатура: Нијаз Карим
Русијом ако САД от? Русију ће делимично спасти и то што је директно и портфолио инвестирање у земљу сада на крајње ниском нивоу. На тај начин смо ми већ подметнули „лоше вести“ као заштитни јастук, тако да евентуални пад за нас неће бити тако трагичан лута, међу којима ће бити и неке нове валуте. Чим се формира систем валут них координата, локомотива руске еко номије, тј. извозници сировина, кренуће невиђеним темпом у реализацију својих операција и имаће шанс у да заиста на сваком пољу постану играчи светског ранга. Руски банкарски сектор ће се вратити на совјетски модел, где ће после банкрота читавог сектора 100% актива преосталих банака бити очишћено и консолидовано у 2-3 државне банке које нис у ангажо ване на светским финансијским тржи штима: Збербанка, Гаспромбанка и Рос селхозбанка. Можда ће бити сачувана и државна корпорација Внешекономбанка за обављање нестандардних операција. Руски буџет и државне компаније потру диће се да максимално ублаже пад лич них доходака становништва и вероватно
ћемо опет имати „нова радна места“ и дотације домаћинствима из скромног бу џета, као што је то било раније, у година ма које су у економском смислу биле нај теже. Моментално ће бити обустављени сви државни трошкови осим пензија, као и трошкови државних компанија осим уплате делимично скресаног пореза и ис плате личих доходака, што ће омогућити да се сачува каква-таква ликвидност у току првог месеца. Све у свему, руске компаније и органи власти ће се у таквој апсолутно катастро фалној сит уацији највероватније осећати као риба у води. Искуство веома тешких кризних година 1992, 1998, 2004. и 2008. омогућило је да се створе потребни ин струменти у виду корисних механизама и правила. (Аутор је председник инвестиционог фонда „Персоналне стратегије“.) 13
погледи
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Како Србе поново за руски језик? Руски језик у Србији сада учи само око 90.000 ученика. Српска деца обично не знају ништа о Русији и бирају страни језике по устаљеним стереотипима. Шта кажу родитељи који су одлучили да им деца уче руски, а шта они који су одлучили нешто друго? Пише: Светлана Гусева
У
пркос чињеници да је сарад ња Русије и Србије све боља, данас је стат ус руског језика у српским школама крајње не завидан. Само је у најранијим годинама социјалистичке Ју гославије већина ученика учила руски језик, и од педесетих година тај број стал но опада. Деведесетих година прошлог века руски језик је још интензивније по тиснут из српских школа, а после 2000. је број ученика који уче руски језик смањен на само 90 хиљада (према подацима из 2012). Какав је данас реални стат ус ру ског језика у српским школама, зашто је опала његова популарност и како се си туација може поправити? Како бисмо имали што бољи увид у тренутно стање, посетили смо једну бе оградску школу на добром глас у. То је нова основна школа „Борислав Пекић“ (Нови Београд). Поразговарали смо са наставницима, родитељима и ученици ма. У тој школи сва деца од првог разре да уче енглески језик, а од петог разреда могу да бирају да ли ће учити немачки, руски или француски. Ево како су се у септембру 2012. определили ученици једног од одељења петог разреда ове школе: од 30 ученика у одељењу за не мачки се определило 18, за француски 8, а за руски 4 ученика. Међутим, та 4 ученика који уче руски имају озбиљне проблеме са уклапањем 14
часова језика у распоред. Да би ученик могао учити језик без спајања са уче ницима из других одељења, потребно је да се за дати језик определи најмање 15 ученика. Пошто је у осталим одељењима руски језик пожелело да учи још мање ученика (1 до 3), наставница руског, која уједно ради и као школски библиотекар (јер нема довољан фонд часова), била је принуђена да све ученике обједини у једну групу, па деца често морају да часове руског похађају у другој смени. Родитељи се жале да због настале сит у ације њихова деца не могу да ускладе ча сове руског језика и друге ваннаставне активности (уметничке радионице или музичку школу). Поразговарали смо са родитељима и пре носимо шта су нам рекли. Вера М., 49 година, медицинска сестра, ћерка Адријана (5. разред) Моја ћерка учи немачки јер сам га и ја учила у школи. Определили смо се за
Више нам нису потребне визе за земље Европске уније и зато планирамо да ћерку пошаљемо на школовање у Аустрију или Немачку
немачки језик између осталог и зато што грађани Србије имају право на бесплат но школовање на државним вишим шко лама и факултетима у Аустрији уколико одлично знају немачки. Више нам нис у потребне визе за земље Европске уније и зато планирамо да ћерку пошаљемо на школовање у Аустрију или Немачку. Драгана С., 40 година, домаћица, син Милош (5. разред) Дуго смо се двоумили који језик да пре поручимо сину. Супруг је у школи учио руски, а ја француски. Пошто је мој муж таксиста и до касно увече ради, нема времена да деци помаже око учења. А и руски је скоро заборавио. Овог лета је у Црној Гори причао са руским тури стима, хтео је да покаже своје блиставо знање. Руски туристи га питају: „Како се презиваш?“ (на руском: „Как твоя фами лия?“), а он каже: „Добро је!“ (мислећи да то значи: „Како ти је фамилија?“). Ру си су се дуго смејали. Зато смо одабра ли француски. Граматика није тешка, а и наставница је добра, није строга. Син је сам бирао. Допада му се француски и добија добре оцене. Јасмина Т., 37 година, архитекта, ћерке Лана (6. разред) и Милица (8. разред) Oбе моје ћерке уче руски. Муж и ја се ни смо ни тренутак двоумили када смо као други страни језик за њих одабрали ру ски, иако већина ученика у одељењу учи немачки у нади да ће када одрасту наћи
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Карикатура: Нијаз Карим
о заинтересовати
добро плаћен посао у Западној Европи. Муж и ја имамо пројектно-грађевинску фирму. Ја сам архитекта а он је дипло мирани инжењер. Наше лично искуство је другачије. Много смо градили и про јектовали у Западној Европи, у Шпанији и Италији. Међутим, западни партнери нис у баш пријатељски расположени пре ма нама Србима. Дају нам слабо плаће не послове. Неквалификовани радници, зидари, електричари и вариоци још мо гу и да пронађу некакав посао. А у мојој или мужевљевој професији добро пла ћен посао пре ће дати својим грађанима или комшијама, или пак Холанђанима и Аустријанцима. Однос руских партнера у области гра ђевинарства и пројектовања сасвим је другачији. Руси пре свега цене квали тет и професионалност. Веома смо за довољни сарадњом са њима. Треба на поменути и то да у већини европских фирми са којима смо сарађивали сви
говоре енглески, а други језик је руски. Без сумње, руски је за Европу језик бу дућности. Руси већ имају развијене по слове у Европи и све више купују нове фирме и проширују своје пословне везе. Бане, 52 године, анестезиолог, син Дар ко (7. разред) Ја сам у унутрашњости Србије у школи учио руски језик од петог разреда и то ми је био први страни језик. Енглески сам учио као други страни језик само на факултет у. У Југославији се руски језик масовно учио. Још увек доста добро го ворим руски, нисам га заборавио. Имао сам прилике да руски језик користим и у свом послу не само у Србији, већ и у Европи. У Русији сам био само два пута: осамдесетих година на тада популарном десетодневном путовању возом уз оби лазак Москве и Лењинграда. Са путовања по СССР-у се сећам како смо на украјинској граници продали
жваке и ручне сатове пре продавцима. Разменили смо девизе и добили гоми лу рубаља које просто ни смо могли да потрошимо за 10 дана јер се за било коју робу морало чекати у ки лометарским редовима. А када сам пре неколико го дина био у Москви на једној конференцији, видео сам да се све потпуно проме нило. Продавнице су добро снабдевене, али сада српски доктор има мало новца за њих! Зграде су савремене и све блиста. У последњих 10 година је постало корисно знати руски језик (мој ен глески је осредњи). На свим сајтовима, и у Европи и у Србији, постоји опција да се изабере руски језик. Многе корисне информације ко је су раније биле доступне само на енглеском, сада се могу пронаћи и на руском језику (туризам, купопрода ја, медицинске услуге итд). Сигуран сам да ће ми син у будућности бити захвалан што сам га подстакао да учи руски. Невена, 32 године, трговац, ћерка Ана (7. разред) Изабрали смо руски јер смо мислили да при учењу сличних језика неће бити ни каквих тешкоћа. Међутим, погрешили смо. Ћерка учи руски већ трећу годину. У почетку, у 5. разреду, читали су руске на родне бајке и то је било прелепо. А сада, када је за домаћи задатак добила да про мени 20 глагола, сви заједно смо седели и писали и телефоном смо се конс ултовали са свим познаницима. У уџбенику руског језика објашњења су кратка. Глаголи су били тешки и сваки се другачије мењао. У 10 сати увече смо морали да замолимо за помоћ комшиницу Рускињу. Желели бисмо да настава руског језика буде са временија, да се не учи по старим уџбе ницима. Било би добро да се уз уџбеник руског добије и неколико дискова са гра 15
погледи матиком, додатним задацима, правили ма, објашњењима и вежбањима за виши ниво знања. Да постоје компјутерски програми, програми за смартфоне, DVD материјали и слично. То би омогућило самостално учење помоћу компјутера. У школи нам недостају савремене мето де учења руског доступне деци која тек почињу да уче језик. *** Из коментара родитеља и наставника ви димо да је руском језику као „бренду“ нео пходан свеобухватан „ребрендинг“, да се изразимо на језику који сви у школи уче. Професионална рекламна кампања и де таљно осмишљена маркетиншка страте гија која би подразумевала активно кори шћење свих савремених PR технологија.
Однос руских партнера у области грађевинарства и пројектовања сасвим је другачији [од оног у Западној Европи]. Руси пре свега цене квалитет и професионалност. Веома смо задовољни сарадњом са њима На жалост, услед својеврсне медијске блокаде нис у сви у Србији, као наш са говорник Бане, свесни стварне сит уаци је у Русији и другим земљама Заједнице независних држава. Људи не знају да се управо тај део света интензивно разви ја и да има огромна и перспективна тр жишта. Руски језик је за многе још увек остатак социјалистичке прошлости који у реалном живот у није ни од какве кори сти. За то је доста крива и сама Русија, која себе недовољно популарише у свет у, а нарочито у Србији. Већ неколико година заредом током но вогодишњих и божићних празника у „Бе оградској арени“ Американци приказују новогодишњу представу за децу „Дизни на леду“. То је добар спектакл пропраћен моћном рекламом енглеског језика: пред ставу прати продаја играчака, компјутер ских игрица, флајера, слаткиша, костима и честитки. Ако руску школу уметничког клизања с правом сматрамо најбољом на 16
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
свет у, зашто у Београду нема спектакла на леду у извођењу Иље Авербуха и дру гих руских звезда уметничког клизања познатих у читавом свет у? Зашто нема савремених спектакала браће Запашних, препуних специјалних ефеката? Зашто ван Русије нема најбољих руских филмо ва (који се масовно приказују у руским биоскопима), нових руских дугометра жних цртаних филмова и цртаних сери ја? Сво ово благо је у Србији, на жалост, готово потпуно непознато. Када би српска деца од најранијег де тињства гледала цртане серије као што су „Маша и медвед“ и „Лоптице смеја лице“ („Смешарики“), дивне руске ду гометражне цртане филмове, на пример „Белку и Стрелку“, „Аљошу Поповича и змаја Горинича“ или „Кнеза Владими ра“, када би тинејџери и млади ишли на концерте Земфире, Мумије Трола, Диме Билана и Пелагеје, и када би љубитељи филмске уметности гледали филмове као што су „Повратак“ Звјагинцева, „Стрна дице“ Алексеја Федорченка, „Еуфорија“ Вирипајева, „Брат“ Балабанова или „Ав густа четрдесет четврте“ Пташука, серије попут „Идиота“ Владимира Бортка или „Ликвидације“ Сергеја Урс уљака, деца и млади би постали заинтересованији за учење руског језика. Многи стручњаци и обични људи који би желели да боље упознају Русију и руски језик мисле да би промовисању достигнућа руске кул туре, не само високе, већ и квалитетне популарне, допринео и један руски теле визијски канал на српском. Наравно, као позитиван пример акције руске стране морамо поменути сајт који управо читате. Ипак, за пасивност не треба кривити само Русију. Српска средства јавног ин формисања треба сама да покрену ини цијативу за дистрибуцију руских медиј ских садржаја у Србији. Ни у Русији, на жалост, нема довољно информација о Србији и њеном великом и постојаном интересовању за руску култ уру. Данас неопредељени или сумњичави српски родитељи често избор страног језика у 5. разреду препуштају детет у које, наравно, ништа не зна о Русији. Оно се у тој сит уацији, наравно, руко води стереотипима или организационим предностима учења неког другог страног језика. Надамо се да ће се у будућности сит уација променити. (Светлана Гусева је руски новинар. Живи и ради у Србији од 2001.)
економија Пишу: Јекатерина Карпенко, Сергеј Титов, gazeta.ru
С
рбија се спрема да емит ује обвезнице деноминоване у рубљама у вредности од око 250 милиона долара. Ово је то ком банкарске конференције Euromoney у Бечу саопштио „Газети.ру“ министар финансија Срби је Млађан Динкић. По његовим речи ма, у припреми за издавање обвезница учествује руска ВТБ банка. Када је Ср бија 14. новембра издала петогодишње обвезнице вредне 750 милиона долара, организатори пласмана су били „ВТБКапитал“, Deutsche Bank и HSBC. Тада је потражња за обвезницама била пет пута већа од понуде. До сада је Србија издавала државне об везнице само у динарима, доларима и еврима. Издавање рубаљских обвезница Срби ја је најавила само неколико дана после потписивања споразума са Москвом о петогодишњем кредит у вредном 800 ми лиона долара уз годишњу камат у од 4,1%. Новац ће бити уплаћен 2013. Србија пла нира да добијена средства употреби за финансирање инфраструкт урних проје ката у оквиру паневропског железничког „Коридора 10“ и за модернизацију пруге Београд–Бар, док ће 100 милиона долара из тог зајма бити утрошено на куповину локомотива руске производње. Кредит од 800 милиона долара је дру га транша руског зајма за финансира ње српске железничке инфраструкт уре. Првих 200 милиона долара уплаћено је Београду још 2010. Поред тога, Москва разматра могућност да за Србију издвоји стабилизациони за јам од милијарду долара. По Динкићевим речима, он се нада да ће преговори бити завршени у првом кварталу текуће го дине, а да ће прва транша бити уплаћена већ у другом кварталу. У 2013. години Србија планира да на ме ђународним тржиштима позајми још три милијарде долара и да емит ује еврооб везнице у вредности од две милијарде долара. Раније је Београд обавио прели минарне конс ултације са Међународним монетарним фондом о издвајању анти кризног кредита од 1,3 милијарде долара, али је тај кредит замрзнут 2012. у вези са предстојећим изборима у Србији. По Динкићевим речима, Београд ће поново
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Србија и рубаљске обвезнице Издавање рубаљских обвезница Србија је најавила само неколико дана после потписивања споразума са Москвом о петогодишњем кредиту вредном 800 милиона долара
Србија може постати друга држава на свет у (прва је Белорусија) која емит ује државне обвезнице у рубљама. Министарство финансија Русије поздравља ову иницијативу. Иначе, Београд је већ позајмио од Русије милијарду долара и рачуна да ће добити још толико обавити конс ултације са ММФ-ом о из двајању помоћи у случају крајње нужде. Трошкови опслуживања државног дуга 2013. ће у Србији достићи 5,9 милијарди долара, што је за 25% више него у 2012. години. Према подацима привредне коморе Ср бије, спољни дуг државе је у октобру 2012. износио 11,65 милијарди евра, тј. око половине домаћег бруто произво да, док је спољни дуг приватног сектора 13,89 милијарди евра. Дефицит буџета Србије 2012. је износио преко 7% бруто домаћег производа, а сто па незапослености 26,2%. Према оценама Светске банке, бруто домаћи производ је сада мањи за 2%. Према владиним проце нама, ове године економија земље треба да се подигне за 2% захваљујући анти
кризним мерама и повећању обима изво за, а пре свега због све бољег пословања „Фијата“ у Крагујевцу и модернизоване Нафтне индустрије Србије (која је ћер ка-компанија „Гаспром њефта“). Требало би да се издавање рубаљских обвезница позитивно одрази на стат ус рубље, сматра Министарство финанси ја Русије. „Поздрављамо ту одлуку, јер су такве емисије важан корак на пут у ка форми рању међународног финансијског центра [у Москви], што ће допринети да рубља добије стат ус резервне валуте“, речено је у овом ресору. За Србију ће то значити диверсифи кацију извора позајмљених средстава како у географском, тако и у валутном смислу, што „у крајњој инстанци увек
Фото: Росијска газета
доноси већу финансијску стабилност“, истакнуто је у министарству. Одлука о издавању рубаљских обвезница усмерена је пре свега на популаризаци ју руске рубље, сматра Дмитриј Дудкин, шеф дирекције за анализу кредитних ин струмената „Уралсиб Кепитал“. Откако се појавила идеја о стварању међународног финансијског центра у Москви, посто ји и потреба за популаризацијом рубље, између осталог и у Источној Европи. И та потреба је разумна“, каже аналитичар. „Међутим, до сада је рубаљске обвезнице пласирала само Белорусија“, додаје он. „За излазак земље на тржиште зајмова у рубљама неопходни су заједнички про јекти са Русијом и велики обим трговине. Србија у том контексту изгледа помало чудно“, сматра аналитичар. „Што више буде заједничких пројеката, већи ће би ти ‘несировински’ извоз Русије и биће већа могућност да се рубља користи као регионална валута. Међутим, економија Русије је још увек оријентисана на извоз сировина“. Емисијом рубаљских обвезница у Србији рубља може добити на значају, слаже се Јарослав Лисоволик, главни економиста инвестиционе банке Deutsche UFG. Са гледишта трговинско-економског парт нерства Москва и Београд тесно сарађују, истакао је он. „Русија на том тржишту у извесној мери покушава да конкурише Европској уни ји. Транша од 800 милиона долара коју је добио Београд представља још један фактор зближавања двају економских система.“ Чим се емит ују рубаљске облигације, онда се очигледно претпоставља да ће инвести циона база бити концентрисана у Русији. Ако услови емисије облигација буду до вољно занимљиви, а каматна стопа висо ка, онда то може привући пажњу руских инвеститора. По мишљењу Лисоволика, томе доприноси и прилично повољна ма кроекономска сит уација у Русији. 17
економија
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Колика је цена пријатељства? Пише: Маргарита Љутова, Ведомости
С
Фото: Press Photo
рбија је од Русије добила кре дит од 800 милиона долара и води преговоре о још једној милијарди, а сада је почела да тражи и попуст за гас. Уједно је Београд изразио спремност да помогне „Јужном току“ „Цена [гаса] је сувише висока за српско тржиште, с обзиром на економску си туацију у земљи и пријатељске односе између Русије и Србије“, пожалила се министарка енергетике Зорана Михај ловић на сусрет у са руским амбасадо ром Александром Чепурином. Раније је Душан Бајатовић, генерални директор
18
„Србијагаса“, истицао да Србија у 2013. години рачуна на снижење цене гаса са 470 долара за хиљаду метара кубних на 420 долара. Према руско-српским спо разумима, «Гаспром» ће у периоду 20122021. испоручивати Србији највише пет милијарди кубних метара гаса годишње. Споразум предвиђа да се услови могу преиспитати једном у току године, ре као је Бајатовић. Представник руске владе је питање по пуста за Србију преусмерио „Гаспро му“. „Гаспром“, међутим, ништа није одговорио. Србија има основа за ценкање, јер преко њене територије треба да прође деоница „Јужног тока“. Од свих земаља кроз које ће проћи гасовод Србија је прва донела
коначну одлуку о инвестирању пројекта. Поред тога, Србија својој деоници уско ро треба да додели стат ус националног пројекта. По речима Михајловићеве, на црт закона треба да буде готов до краја јануара. Стат ус националног пројекта је потребан да би „Јужни ток“ у ЕУ био признат као трансгранични пројекат, објаснио је министар енергетике Руси је Александар Новак. То ће омогући ти да се гасовод делимично изузме из надлежности Трећег енергетског па кета. У противном ће »Гаспром» мо ћи да искористи само 50% капацитета „Јужног тока“. «Гаспром» је раније саопштио да у 2012. години испорука гаса у Србију треба да износи око 1,5 милијарди кубних мета ра (док је 2011. износила 1,4 милијарде). Према томе, попуст од 10% о коме говори Бајатовић у том случају би коштао «Га спром» 75 милиона долара годишње. Већ се усталила пракса да «Гаспром» нуди по пуст од 10-15%, истиче Денис Борисов из Номос-банке, и с обзиром на важност „Јужног тока“ «Гаспром» би могао да по пусти, јер обим испоруке гаса у Србију није велики.
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Фото: Associated Press
„Гаспром“ спасава Грчку?
Пише: Јекатерина Мереминска, gazeta.ru
Р
уске компаније „Гаспром“ и „Синтез“ остале су фактички једини претенденти на купо вину грчке националне гасне компаније DEPA. Грчка ће под притиском зајмодаваца бити принуђена да прихвати њихову понуду без обзира на негодовање САД и ЕУ, које су незадовољне због продора Русије. Грч ки функционери очекују да ће за гасну активу добити 1,5 милијарди евра. Руски гасни гигант „Гаспром“ и група „Синтез“, којом управља представник Чувашке Републике у Савет у Федерације Леонид Лебедев, главни су претенденти на куповину грчке гасне компаније DE PA, због чега су Европска унија и САД изразиле незадовољство, пише Financial Times (FT). Грчка приватизује компанију DEPA за једно са ћерком-компанијом Hellenic Gas Transmission System Operator S.A. (DES FA), која је оператор гасног транспорт ног система и преко које грчка влада управља националном мрежом дистри буције гаса и терминалима за регасифи кацију. Компаније чине јединствени га
Грчка је спремна да прода свој гасни транспортни систем руској компанији без обзира на негодовање ЕУ и САД, које су незадовољне због продора Русије у тај део југоисточне Европе сни холдинг. Грчка држава је непосредни власник 65% холдинга DEPA, док је 35% у власништву компаније Hellenic Petrole um, у којој грчка држава такође има 35% акција. Грчка влада и Hellenic Petroleum договориле су се о заједничкој продаји акција. Инвеститорима је понуђено да откупе активе у пакет у или парцијално. У првом случају купац добија 100% ак ција интегрисаног холдинга под условом да после трансакције буде враћено др жави 34% оператора гасног транспорт ног система DESFA. Према другој схеми, удео Грчке државе у компанији DEPA биће продат одвојено од удела DESFA, али и у том случају држава намерава да задржи 34% акција у оператору гасног транспортног система. DEPA је једна од најпривлачнијих ак тива у грчком пакет у приватизације.
Функционери очекују да ће за компа нију добити 1,5 милијарди евра. Јавност је још у априлу 2012. сазнала да су „Гаспром“ и „Синтез“ доставили по нуде за куповину компаније DEPA. За ове активе су поред руских компанија били заинтересовани италијански Edi son, AEM и ENI, азербејџанска државна компанија Socar, алжирски Sonatrach, шпански Gaz Natural и Enagas, израелска компанија Israel Corp., јапански Mitsui, холандски Vopak, кинески ENN, чешки CEZ и грчки холдинг M&M. Савет директора грчке агенције за прива тизацију у два наврата је одлагао доноше ње одлуке о формирању финалног списка претендената, иако планира да затвори трансакцију до краја првог квартала 2013. Засада не постоји званични списак ком панија које су ушле у финале конкурса, 19
економија али ниједна компанија из Европе, Јапана или Кине, којој је агенција одобрила уче шће у конкурс у, још увек није доставила званичну понуду, очигледно због могућег изласка Грчке из еврозоне. Извори бли ски учесницима преговора саопштавају да су у игри остала три основна претен дента: две руске компаније и азербејџан ски Socar. FT помиње и грчке компаније M2M и GEK Terna, али ова друга је за интересована само за куповину акција компаније DESFA. „Они ће прекорачити рокове... Тешко је замислити како ће аген ција успети да прикупи и оцени понуде, да изабере најповољнијег купца и да за врши преговоре у року“, истиче представ ник аутора једне од достављених понуда. „Поставља се питање: шта ако нам Ру си дају понуду коју нећемо моћи да одбијемо?“, каже један високи грчки функционер. „Гаспром“ већ остварује 90% свих испо рука гаса у Грчку, и оне иду кроз бугар ски гасовод, док Socar испоручује мање количине гаса преко Турске. „Гаспром“ претендује само на DEPA, јер законо
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
„Поставља се питање: шта ако нам Руси дају понуду коју нећемо моћи да одбијемо?“, каже један високи грчки функционер. давство ЕУ захтева раздвајање испору чилаца и дистрибутера гаса. Недавно је концерн одустао од планова да гради део „Јужног тока“ кроз Грчку и Јадранско море до Италије, демонстрирајући тако намеру да поштује захтеве ЕУ уколико добије право на ову куповину. У случају неуспеха „Гаспрома“ главни претендент ће постати „Синтез“, али није искључено да ће и он деловати у интерес у концерна. По речима шефа „Синтеза“ Андреја Ко рољова, Грчка може постати гасни тран спортни центар Европе. За приватизацију компаније DEPA он каже да је то могућ ност „изласка на грчко тржиште по цени која је у условима кризе релативно ниска“.
„Ми ћемо изградити [гасоводни] спој са суседним земљама ради повећања прото ка“, каже Корољов, а цитира га FT. „За једно ће руске компаније доминирати на грчком тржишту“, изразио је бојазан један аналитичар из Атине. САД и Европска унија су против тога да Руси купе грчку гасну компанију, јер се боје веће гасне зависности од Руси је и подвлаче да Грчка не треба да бу де „талац“ Русије. Грчки функционери, међутим, објашњавају да они и немају много избора. „Притиска нас ‘тројка’ [тројка зајмодаваца: Међународни мо нетарни фонд, Европска централна бан ка и Европска комисија], која захтева да се на приватизацији заради што је могуће више“, каже један грчки функ ционер. Према плану, Грчка од при ватизације за две године треба да до бије најмање 15 милијарди евра. „Ми знамо да ће се онај ко купи компанију DEPA појавити на тржишту ЕУ и биће принуђен да поштује њено законодав ство“, истиче функционер из агенције за приватизацију.
Бугарска, нуклеарна електрана, Русија и Хилари Клинтон Пише: Андреј Резниченко
Б
угарска је 2012, после посете Хилари Клинтон Софији, одлу чила да обустави изградњу ру ске нуклеарне електране. Стога недавна одлука Бугара да гласа ју „за“ изградњу нове нуклеар не електране има компликован подтекст, у коме се могу пронаћи домаћа политика, Русија и једна америчка компанија. Источна Европа није спремна да се од рекне нуклеарног енергетског сектора. У Бугарској је 27. јануара одржан народни референдум који је иницирала Бугарска социјалистичка партија на челу са бив шим премијером Сергејем Станишевом. Грађанима је постављено питање: „Подр жавате ли Ви развој нуклеарног енергет ског сектора путем изградње нове нукле арне електране?“. Првобитна замисао је била да питање буде конкретно (о обнављању изградње 20
нуклеарне електране „Белене“, чија је изградња 2006. поверена руском „Атом стројекспорт у“, који је на тендеру побе дио америчку компанију Westinghouse). Међутим, касније су власти измениле формулацију и сада је питање уопштени је, што је, према оценама социолога, по мало дезоријентисало људе. Поред тога, садашњи премијер Бојко Борисов, који је и донео одлуку о обустављању пројекта нуклеарне електране „Белене“, позвао је своје присталице (партију ГЕРБ) да гла сају „против“. На референдум се одазвало 21,8% гра ђана, што је изнад минимума. Од тога је за изградњу електране гласало 61%, а против 35% грађана. Сада ће питање из градње нове нуклеарне електране размо трити парламент. „Чисто етички гледано, не могу да зами слим да неко одбаци мишљење готово ми лион људи (Бугарска има нешто више од 7 милиона становника). Осим тога, судећи
по резултатима референдума питање о ну клеарци ‘Белене’ поново ће доћи на днев ни ред после наредних избора у Бугарској“, сматра експерт из бугарског енергетског сектора Таско Ерменков, члан иниција тивног одбора за подршку референдуму. После Фукушиме у Европи овакав резул тат гласања представља преседан, и то је индикативно. Сада је за бугарску опо зицију важно да сачува победу пројекта „Белене“, јер се читава дискусија током протеклих месеци приликом припреме референдума заснивала управо на до брим и лошим странама овог пројекта. „У лето 2013. у Бугарској ће бити одр жани парламентарни избори. Резултате референдума аналитичари третирају као пројекцију гласања за Бугарску соција листичку партију или за партију ГЕРБ („Грађани за европски развој Бугарске“). Очигледно је да ће се дискусија настави ти, јер судбина пројекта реално зависи управо од тога ко ће победити на пар
Графикон: Наталија Михајленко
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
ламентарним изборима и формирати владу“, сматра Александар Уваров, не зависни експерт за нуклеарни енергетски сектор и главни уредник електронског издања „Атоминфо“. Данас се позиција Бојка Борисова и ње гових присталица своди на једну тезу: електрана кошта 10 милијарди евра, ко јих у буџет у нема. Чак и ако грађани буду гласали „за“, тај новац неће имати одакле да се узме, осим ако се не отме од пензи онера, тврди акт уелни премијер.
„Белене“, Русија и Хилари Клинтон „Бојко Борисов је 2010. поставио низ услова за почетак пројекта изградње нуклеарне електране ‘Белене’, на пример да се објави фиксирана цена електране, у коју ће бити урачунати сви индекси инфлације, да 51% акција у пројектној компанији припадне бугарској компа
нији НЕК која учествује у пројект у, да се пројекат финансира без новца из буџета, па чак и без гаранције државе, и да се у пројекат укључе европски инвеститори. Сви услови су испуњени“, подсећа Сергеј Новиков, званични представник компа није „Росатом“. Својевремено су у пројекат изградње ну клеарне електране „Белене“ укључене и француска компанија за инжењеринг Al tran Technologies и фински концерн For tum, које заједно са „Росатомом“ треба да учествују у финансирању изградње нуклеарке по фиксираној цени од 6,297 милијарди евра и да преузму на себе све инфлационе ризике. При томе контрол ни пакет припада компанији НЕК, која је добила могућност да свој део средстава уложи касније, када оствари приход од производње и продаје електричне енер гије у овој електрани. Сви ти услови су потврђени у потписаним меморанду мима о оснивању пројектне компаније.
Према томе, у изградњу нуклеарне елек тране не би био утрошен ниједан лев из буџета Бугарске. И поред свега, Бојко Борисов је ипак одлучио да обустави пројекат, а то се догодило у пролеће 2012, после посете државне секретарке САД Хилари Клин тон Бугарској. „Сада је до такве конфрон тације дошло и у Чешкој, на тендеру за изградњу нуклеарне електране ‘Темелин’: са једне стране су [домаћа] „Шкода“ и [руски] „Атомстројекспорт“, а са друге Westinghouse. Клинтонова је пре свог одласка из Стејт Департмента посетила Чешку, где је у сусрет у са шефом чешке дипломатије Шварценбергом отворено тражила да се да предност Американци ма. То се Чесима није допало. Можда је управо тако директна подршка Хилари Клинтон допринела Шварценберговом поразу на председничким изборима, одр жаним прошле суботе“, рекао је чешки политиколог Ондреј Мразек. 21
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Руска хиперсонична ракета полеће на лето Пишу: Дмитриј Баљбуров, Алексеј Михајлов, Известија
М
инистарство одбране РФ одредило је рокове за но во пробно лансирање су пертајне летелице. Прет поставља се да ће на лето бити тестирана ракета ко ја развија брзину преко пет маха. Иако је Русија одустала од идеје пилоти ране хиперсоничне летелице, пројекат беспилотне летелице остаје и даље акт у елан. Добро обавештени извор у Мини старству одбране саопштио је дневном листу „Известија“ да су прве пробе оба вљене 2012. на полигону Државног летач ко-пробног центра у граду Ахт убинску. Пројекат развоја ракете је под ознаком тајности и стога су њене тактичко-тех ничке карактеристике познате само уском кругу људи из државног врха. Није познато да ли је супербрза ракета так тичка, оперативно-тактичка или страте шка, хоће ли поседовати нуклеарне или обичне бојеве главе. „Тешко их је назвати пробама у правом смислу речи. Били су то тек иницијални тестови. Ракета се одваја од подвесних но сача на авиону, покреће свој погон, преле ће неколико километара брзином нижом од звучне и приземљује се. На тај начин се 22
оптимизује понашање ракете у лет у, њена усклађеност са системом за лансирање и осталим контролним комплексима авио на-носача“, објаснио је саговорник. Он је истакао да је пројекат развоја ра кете под ознаком тајности и да су стога његов назив, циљ, тактичко-техничке карактеристике (ТТК) и други основни подаци познати само уском кругу људи из државног врха. Такође није познато да ли је супербрза ракета тактичка, оперативно-тактичка или стратешка, да ли ће њени циљеви бити бродови и објекти на копну, хоће ли поседовати нуклеарне или обичне бојеве главе. Уколико то ипак буде нуклеарна ракета, Русија ће у складу са међународ ним договорима морати да је изложи на увид Американцима. Независни војни експерт Дмитриј Кор њев, уредник сајта MilitaryRussia, напоме нуо је да се активности Русије у области хиперзвука у већој мери чувају у тајности него слични пројекти на Западу. Први ко раци у том смеру направљени су крајем 1970-их у Војно-индустријској корпора цији „НПО машиностројенија“, када су домаћи ракетни стручњаци под руковод ством академика Владимира Челомеја кренули у развој комплекса „Метеорит“ (у оквиру кога је требало испитати могућ ност лансирања ракета са носача у разним
На полигону у Ахтубинску у Астраханској области се у јулу-августу 2013. очекује прво право пробно лансирање ракете способне да развије брзину преко 5 маха
срединама – са земље, из ваздуха, воде). „Судећи по доступним информацијама, хиперсонични програм је код нас у пу ном замаху. ВИК ‘НПО машиностројени ја’ ради на развоју апарата са индексом 4202, а Државни машински конструктор ски биро (ГМКБ) ‘Радуга’ је још 1980-их започео пројекат ‘ГЕЛА Х-90’. Сасвим је могућа примена теоријског концепта Х-90 у савременим пројектима ‘Радуге’“, изнео је експерт своје претпоставке ли сту „Известија“. Главни уредник специјализоване аген ције „Авиапорт“ Олег Пантелејев сматра хиперсоничну технологију врло акт у елном за Русију. По његовом мишљењу, основна предност хиперсоничних ра кета је у њиховим ударним својствима. Могућ је свакако и превоз терета, па чак и путника. Уз то, ракете могу служити као степени неког другог носача, сматра експерт. На основу информација листа „Извести ја“, на полигону у Ахт убинску у Астра ханској области се у јулу-августу 2013. очекује прво право пробно лансирање ракете способне да развије брзину преко пет маха (један мах приближно износи 1100 km/h). Том приликом ће параметри лансирања бити проширени, време лета ракете продужено, а њен погонски си стем ће радити у неколико режима.
Фото: РИА „Новости“
војне теме
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Дан када мушкарци примају поклоне Пише: Јекатерина Туришева
После распада СССР-а, поједине бивше совјетске републике су престале да обележавају 23. фебруар. Данас се овај празник слави само у Русији, Белорусији, Украјини и Киргизији
ФОТО: ИТАР-ТАСС
З
а разлику од Међународног да на жена, који је у Русију дошао са Запада, Дан бранилаца Отаџ бине је у потпуности и без изу зетка руски изум. Додуше, још постоје различите верзије од говора на питање зашто је за тај празник изабран баш 23. фебруар. Према званич ном ставу, прокламованом у Совјетском Савезу 1920-их, тог дана су 1918. трупе Црвене армије поразиле немачку војску код Пскова и Нарве. Међутим, касније су историчари детаљно проучили докумен те тог периода и демантовали такво ту мачење. Према архивским подацима, 23. фебруара увече Немци су се налазили 55 km од Пскова и 170 km од Нарве, и тога дана ни у немачким ни у руским архивима нема података о било каквим борбама. Па ипак, за непуних двадесет година тај мит је успео да се одомаћи, тако да је у току Другог светског рата 23. фебруар масовно обележаван управо као дан првих победа Црвене армије над Немцима. Отада се дат ум овог празника није ме њао, али се зато неколико пута мењао његов назив. До 1949. се у Совјетском Са везу славио Дан Црвене армије, а од 1949. до 1993. званичан назив празника је био Дан Совјетске армије и Ратне морнари це, да би затим био преименован најпре у Дан руске армије, а две године касније у Дан бранилаца Отаџбине. И поред тога што празник првобитно ни је имао никакве везе са Међународним даном жена, током времена је 23. фебру ар у свести руских грађана почео да се доживљава као „празник свих мушкара
У Русији су 23. фебруара сви мушкарци добили поклоне од својих дама. Јер, 23. фебруар је Дан мушкараца, односно Дан заштитника Отаџбине. Овај празник је одавно постао руски пандан 8. марту ца“ и пандан 8. март у, који се у Русији и данас масовно обележава. Апсолутна ве ћина мушког становништва наше земље чак и не подозрева да ван граница Русије постоји Међународни дан мушкараца, који се обележава 19. новембра. У дана шњој Русији је његово место чврсто зау зео Дан бранилаца Отаџбине и подразу мева се да су слављеници сви мушкарци, независно од тога да ли су заиста били у прилици да бране своју земљу. Званично се 23. фебруар по традицији обележава као војни празник. У многим градовима наше земље тог дана се одржа вају свечане поворке, смотре и концерти, а у Москви се у част празника сваке го дине изводи почасна паљба. У Русији је уобичајено да се за 23. фебруар, као и за 8. март, купују поклони. Судећи по анкетама, већина мушкараца желела би да тог дана добије неки креативан или користан поклон, рецимо комплет ориги налних освеживача ваздуха за аутомобил. Међутим, из године у годину они најчешће добијају чарапе и козметичка средства за туширање и бријање. Због те околности не
Једина непосредна веза између 23. фебруара и 8. марта примећује се у календару, тачније у календарима. Наиме, после преласка Русије на грегоријански календар, „стари“ 23. фебруар пада управо 8. марта по новом календару званични празник има и свој незванични назив – мушкарци га зову „Сверуски дан пене за бријање“. У последње време су неки представници јачег пола чак почели да ор ганизују „акције протеста“: уочи празника сами себи купују све што им је потребно за бријање и тако покушавају да доведу своју лепшу половину пред свршен чин. 23
интервју
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
ФОТО: ИТАР-ТАСС
Депар у руск Обузетост руском књижевношћу Депардје је много пута оваплотио на сцени. Француска позоришта су са његовим учешћем постављала на сцену „Браћу Карамазове“ и „Идиота“
Пише: Валентин Богданов, ТВ „Россия“
O
н је био и, наравно, остао Француз, без обзира на било какве порезе, социјалне ката клизме или увредљиве изја ве функционера. Сирано де Бержерак, Дантон, Балзак... Без тих Депардјеових улога не може се замислити ни француски филм, ни фран цуска култ ура. Тежња ка Русији такође је део те култ уре. Депардје није нимало баналан у потрази за одговором на питање откуд му таква наклоност: „Шта је лепо у руској души? Русија није планинска земља и ветар у њој слободно дува. Чини ми се да отуда потиче тај моћни темперамент. И то је исто као код мене. Ја живим у Берију, где такође нема планина и све време дува ветар. По томе смо слични. Човек мора да буде веома снажна личност да би био Рус и да би тиме био одушевљен.“ „Да ли вам се свиђа руски језик?“ „Да, веома!“ „Говорите ли руски?“ „Разумем руски, а надам се да ћу ускоро 24
моћи и да говорим. Ко хоће да буде паме тан и образован, тај треба да учи језике. Ако хоћете, знање језика заправо и јесте образовање и интелигенција. Још увек ми је занимљива руска књижевност.“ „А како сте упознали руску књижев ност? Која вам је књига била прва?“ „Достојевски. Најпре Достојевски, затим Толстој, па Пушкин, па Булгаков.“ „Колико сте тада имали година?“ „Двадесет. И та књижевност ме је до ср жи потресла. И још увек ме потреса.“ Ту обузетост руском књижевношћу Де пардје је много пута оваплотио на сце
У свом првом великом интервјуу откако је постао држављанин Русије Жерар Депардје говори о свом доживљају великог у руској земљи, култ ури и народу ни. Француска позоришта су са његовим учешћем постављала на сцену „Браћу Ка рамазове“ и „Идиота“. Распућин и Пу гачов су његове велике филмске улоге. Толстој, Булгаков и Чехов су му засада у мислима и плановима. „Обожавам младе Чеховљеве јунакиње. Волим Толстоја. Толстој је писао потре сне ствари. На пример, о томе како су племићи хтели да ослободе своје сеља ке, али су се ови противили, хтели су да остану под влашћу богаташа. Све то Европа уствари још увек не разуме.“ „Зашто Европа то не разуме?“
„У руској историји је било разних периода. Било је и насиља, затим и раскринкавања тог насиља, али када видите балерине Бољшог театра, када видите Валерија Гергијева, када слушате Олгу Бородину, руску оперу, или када вас одушевљава Нурејев, онда, у суштини гледано, само то има значаја. Управо то и јесте оно најважније и најдубље у руској историји.“
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
„Они не могу да схвате да је Русији, као и свим земљама бившег СССР-а, био потребан својеврсни протекторат. То су биле земље које су често ратовале [...]. И била је потребна гвоздена рука да их све уједини.“ И пре него што је добио руско држављан ство, Депардје је врло пажљиво пратио унутрашњу политику данашње Русије. „Руска опозиција нема програм, нема ништа. Има само паметне појединце, као што је Каспаров, али то је корисно само у шаху. Политика је далеко сложе нија ствар. Неупоредиво сложенија“, ка же глумац. Таква је, уосталом, и руска историја, у којој Депардје као човек са стране поку шава да сагледа оно што је најважније: „У руској историји је било разних пе риода. Било је и насиља, затим и рас кринкавања тог насиља, али када видите балерине Бољшог театра, када видите Валерија Гергијева, када слушате Ол гу Бородину, руску оперу, или када вас одушевљава Нурејев, онда, у суштини гледано, само то има значаја. Управо то и јесте оно најважније и најдубље у ру ској историји.“ Светску култ уру упропашћују медији, уверен је Депардје. Међутим, шанса још увек постоји. Француски глумац засада није прихватио понуду да се професи онално бави тим питањем (у Мордови ји му је, као што је познато, понуђено место министра култ уре), али веома добро познаје сит уацију у овој сфери: „Ви имате руску класику. Захваљујући садејству председника Путина руски цртани филмови су враћени гледаоци ма. Путин је вратио и Ростроповичеву колекцију, која је била изнета из Русије. Познајем многе Русе у Француској, и не само у Француској, који су се вратили у Русију, јер је њиховој души недостајала ова топлина.“
фото: ИТАР ТАСС
рдје о најдубљем кој историји
„Французи воле да критикују. Узмимо, на пример, догађаје везане за Pussy Riot. Замислите само да су те девојке отишле, рецимо, у џамију. Оне отуд не би изашле живе. Чак и у католичком свету би то било страшно. Али када ја тако нешто говорим у Француској, мене третирају као идиота.“ Иначе, Жерар Депардје себе сматра чове ком који је близак епохи Ренесансе. Ве лики глумац не скрива да му је помало нелагодно у оквирима савремених норми и ограничења. Звучи чудно, али глумац који је снимио стотину филмова пред ка мером се осећа као да је везан. Најексклузивнији део интервјуа смо сни мили на камеру мобилног телефона, у кру гу блиских људи, далеко од свих критича ра – и оних старих, француских, и ових
нових, руских: „Французи воле да крити кују. Узмимо, на пример, догађаје везане за Pussy Riot. Замислите само да су те девојке отишле, рецимо, у џамију. Оне отуд не би изашле живе. Чак и у католичком свет у би то било страшно. Али када ја тако нешто говорим у Француској, мене третирају као идиота. Да, ја падам са скутера, али ја сам жив човек, на крају крајева. Нажалост, ма се су глупе, а само је личност предивна. Нарочито ако је неустрашива.“ 25
култура
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Рускиња на челу најстаријег српског хора Пише: Светлана Гусева
Н
ајстарији хор у Србији осно ван је 1853. године. Првобит но је као хор Српског кра љевског двора учествовао на церемонијама крунисања срп ских владара и устоличења па тријараха Српске цркве. Овај хор су увек водили знаменити српски композитори. Најпознатији од њих је свакако Стеван Стојановић Мокрањац који због свог великог доприноса српском музичком наслеђу може са правом да се упореди са руским генијем Михаилом Глинком. Мокрањац је руководио хором 30 година. Европске новине тог времена су много пута писале о хору као о једном од нај бољих у свет у. Хор Првог београдског певачког друштва (ПБПД) данас редовно пева на свим не дељним и празничним богослужењима у Саборној цркви у Београду и под покро витељством је српског патријарха. Уметнички руководилац хора од 2004. је Концерт хора ПБПД у Државној академској капели Санкт Петербурга у оквиру Московског ускршњег фестивала, 3. мај 2008.
26
У београдском Дому синдиката 14. јануара je одржан велики празнични концерт у част 160 година од оснивања хора Првог београдског певачког друштва. Овај хор већ осам година води руски диригент из Санкт Петербурга, Светлана Вилић (Морунова) руски диригент Светлана Вилић (Мору нова). Рођена је и одрасла у Санкт Пе тербургу. Дипломирала је на одсеку за дириговање на Санктпетербуршком др жавном конзерваторијуму „Н. А. Рим ски-Корсаков“. Од 1989. живи у српској престоници, где је свој живот у потпуно сти посветила музици, педагошком раду и стваралаштву. Изванредно образовање и сјајне професионалне способности које је стекла у родној Русији омогућили су јој да успешно сарађује са најистакну тијим уметничким саставима у Србији
и иностранству: хором Београдске опе ре, Хором Радио-телевизије Србије, Бе оградским нонетом и камерним хором „Сервикон“. Хор ПБПД при Српској патријаршији је неколико пута гостовао са специјал ним уметничким програмима у Русији. Посебно треба издвојити више наступа (2008–2010) на угледном Московском ускршњем (пасхалном) фестивалу, ко ји се 11 година заредом одржава под покровитељством Владе РФ, патријар ха московског и целе Русије Кирила и уз уметничко руководство чуве ног диригента Валерија Гер гијева. ПБПД је 2010. насту пало у Москви у концертној дворани „Чајковски” и у Ви соко-Петровском манастиру. Руководство хора се у време посете Москви 2010. сусрело са руским патријархом Ки рилом и у име српског патри јарха Иринеја предало на дар икону светог кнеза Лазара са честицама моштију. Исту та кву икону су подарили и по дворју Српске православне цркве у Москви, а оцу Петру Лукићу старешини Саборне цркве у Београду и диригент у хора Светлани Вилић уручене су медаље „За мир и пријатељ ство између Русије и Србије“. Непосредно пред наступ хо ра у Дому синдиката Светлана Вилић нам је дала одговоре на неколико питања.
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Чланови хора ПБПД испред Храма Христа Спаситеља у Москви
Чланови хора ПБПД на обали реке Москве после наступа на отварању Московског ускршњег фестивала 2008. у храму Христа Спаситеља
Фото: Архив хора
Светлана Вилић са породицом
Викарни епископ моравички, Антоније старешина Подворја Српске патријаршије у Москви, Светлана Вилић и протојереј-ставрофор Петар Лукић.
Светлана, поред вечерашњег наступа, какви су планови хора за ову годину?
С.В.: Интересовање за наш хор је велико и ван православних земаља. После ове све чаности хор већ наредног дана треба да наступи на музичком фестивалу у Слове нији, где ће на молбу организатора пред ставити публици православно лит ургиј ско појање српских и руских аутора, а крајем јануара са концертним програмом духовне музике гостује у Хрватској. Хор је такође позван да ускоро отпут ује у по сет у Пољској и Белорусији, док одлазак у Русију зависи од договора који су у току.
Да ли дела руских аутора заузимају по себно место у репертоару хора?
С.В.: Сасвим сигурно да стваралаштво руских композитора чини значајан део репертоара српских хорова уоп ште. Можемо истаћи следећа велика
имена: Александар Архангељски, Милиј Балакирјев, Павел Чесноков, Алексан дар Никољски, Петар Динев, Николај Кедров.
Овај хор су увек водили знаменити српски композитори. Најпознатији од њих је свакако Стеван Стојановић Мокрањац који због свог великог доприноса српском музичком наслеђу може са правом да се упореди са руским генијем Михаилом Глинком. Мокрањац је руководио хором 30 година. Европске новине тог времена су много пута писале о хору као о једном од најбољих у свету 27
култура
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Према томе, дела руских уметника заузимају једно посебно место на концертима хора напоредо са делима низа изванредних српских композитора на челу са чувеним Стеваном Стојановићем Мокрањцем Природно је да и сада у хору наставља мо да негујемо ову традицију у српској хорској уметности, посебно у области духовне музике којој хор највише по свећује време, јер је певање на богослу жењима његова важна улога. Томе до приноси чињеница да је наш заједнички богослужбени језик – црквенословен ски - основа за обе појачке традиције. Према томе, дела руских уметника за узимају једно посебно место на кон цертима хора напоредо са делима низа изванредних српских композитора на челу са чувеним Стеваном Стојанови ћем Мокрањцем. Да ли Вам је било тешко да развија те своју професионалну каријеру у Србији?
С.В.: Моје пресељење у Србију је уследи ло одмах по завршетку студија. Пошто се десило сасвим неочекивано, била је то огромна промена у мом приватном и професионалном живот у. Неизбежно се јавила потреба привикавања на нову средину и другачији менталитет. За неке ствари су биле потребне године… По питању професионалне каријере, могу искрено да кажем да ми овде није у потпуности пошло за руком да оства рим оно „чему су нас учили“. А учили су нас да проналазимо начине усавршавања како бисмо достигли висине и тајне вр
Уметничке способности диригента не могу доћи до изражаја без ауторитета у колективу који води, са друге стране и колектив мора да буде на одговарајућем нивоу како би могао да препозна квалитете оног ко га води 28
хунске уметности, док су истовремено неговали наше професионалне квалитете и принципе – да не треба узмицати пред разним искушењима, него треба преузи мати одговорност за сопствене одлуке. За остваривање успеха у томе потреб ни су одговарајући услови, најпре добра организација и дисциплина, што се по стиже личним примером и упорним ра дом. Уметничке способности диригента не могу доћи до изражаја без ауторитета у колективу који води, са друге стране и колектив мора да буде на одговарајућем нивоу како би могао да препозна квали тете оног ко га води. Сигурна сам да никада нећу напустити своје професионалне принципе – лич ним примером и начином рада трудићу се да подстичем уметнике – професио налце или аматере – да теже врхунској уметности. Свака земља је богата дарови тим људима, посебно наше две словенске братске домовине чије људе краси изузе тан осећај за лепот у. Радити и стварати је могуће било где, али није лако свугде на ћи људе блиске по начину размишљања. То у великој мери зависи од образовања и васпитања. Да ли волите свој посао?
С.В.: Рад са аматерским хором, у коме се методе професионалног руководио ца обично не преиспит ују, пружио ми је неочекивано задовољство и врло по требан осећај испуњености, захваљујући сусрет у са ремек-делима великана хор ског стваралаштва и врло талентованим и продуховљеним људима који воле му зику. Вишегодишњи рад је донео жељно очекиване резултате у виду признања у српским, руским и европским профе сионалним круговима. На Московском ускршњем фестивалу у Москви хор је ви ше пута имао част да пева на ускршњој служби у храму Христа Спаситеља и да наступа са изузетно цењеним руским професионалним саставима у највећим концертним дворанама у граду. Присти жу нам и даље бројни изрази одушевље ња и захвалности из Русије.
Николај Дан идеја као на Пише: Вјачеслав Чарски
У
децембру прошле године на вршило се 190 година од ро ђења Николаја Јаковљевича Данилевског, руског филозофа и геополитиколога, једног од оснивача цивилизацијског ме тода у изучавању историје, идеолога пан славизма и аутора капиталног дела „Русија и Европа“ (1871), књиге која је у великој мери утицала на развој руске филозофскополитичке мисли у наредним деценијама. Николај Данилевски је у 19. веку понудио потпуно нову концепцију људске историје и идеје цивилизације, према којој човечан ство није јединствена друштвена целина и према којој не постоје општељудске вред ности, општељудски интереси и циљеви.
Европа је непријатељски настројена према нама, и то није пука случајност, него суштинска ствар. То значи да Европа за нас не представља опасност само онда када ратује сама против себе. [...] Ми, дакле, морамо да одбацимо мисао о било каквом солидарисању са европским интересима Данилевски схвата човечанство само као групу култ урно-историјских типова који су конкуренција једни другима. Сваки кон кретни култ урно-историјски тип има своје вредности, интересе и циљеве који за њега представљају апсолутно добро, и који свим представницима тог типа служе као ори јентир. Конкретно, Данилевски супротста вља романско-германски тип словенском, и при томе констат ује да су Европљани да леко сложнији, без обзира на све њихове међусобне конфликте и размирице. „Интерес човечанства“ је бесмислен по јам, док израз „европски интерес“ није
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
нилевски: словенска ајузвишенија вредност
Николај Данилевски (1822-1885), један од оснивача цивилизацијског метода у изучавању историје.
празна реч за Француза, Немца или Ен ји могу да нам у томе буду препрека. Ако глеза. Исто тако и за Руса и сваког другог пак те личности и догађаји имају и неки Словена „идеја словенства треба да буде други значај, ми на то не треба да обраћа најузвишенија, она треба да буде изнад мо нимало пажње. Конкретно, не треба слободе, изнад науке, изнад просвете“, да нас интерес ује какав ће значај ти људи па чак и изнад сопствених националних или догађаји имати за саму Европу, за чо интереса. Коначан циљ развоја словен вечанство, за слободу, за цивилизацију... ског култ урно-историјског типа је ства Европа је непријатељски настројена према рање федерације словенских народа са нама, и то није пука случајност, него су престоницом у Константинопољу, при штинска ствар. То значи да Европа за нас чему за Пољаке као главне не представља опасност само издајнике словенства аутор онда када рат ује сама против себе... Равнотежа политичких прориче да им нема опстан ка између Руса и Немаца, док сила у Европи је за Русију не би Грци, Мађари и Румуни гативна, па чак и погибељна нио идеју Данилевског, а позитивно су је требало да уђу у словенску појава, а нарушавање европ оценили и историчар Костантин Бест у федерацију и асимилују се, ске равнотеже са било које жев-Рјумин и чувени филозоф Василиј хтели они то или не. стране за Русију је повољно Розанов. Политички ставови Дани и благотворно... Ми, дакле, Фјодор Достојевски је за „Русију и Евро левског су у оно време били морамо да одбацимо мисао о пу“ рекао да је то „књига коју сваки Рус оригинални и никога нис у било каквом солидарисању са треба стално да ишчитава“. Данилевски оставили равнодушним: европским интересима.“ је снажно утицао на погледе Константи „Ми се стално придржавамо Осим генијалних филозоф на Леонтјева, који га је убрајао међу сво ско-историјских новитета, је учитеље. Никита Трубецки је сматрао става да Европа за нас пред дело Николаја Данилевског себе наследником ставова Данилевског. ставља нешто страно, нешто непријатељски настројено садржи у себи и много про „Русију и Европу“ је високо ценио и Лав питално дело Николаја према нама, да њени интереси ДанКа тивречности и теоретизира Гумиљов. У 21. веку су дела Николаја илевског „Русија и Европа“ не могу бити и наши интере ња; изазвало је бурну диску Данилевског враћена у универзитетски (1871) у великој мери је си, него су у већини случајева сију у друштву, и та дискусија програм за руску филозофију. У једној утицало на развој руске дијаметрално супротни... Ако филозофско-политичке мисли је трајала деценијама. Књига од најгледанијих емисија руског канала у наредним деценијама. је немогуће и ако је штетно „Русија и Европа“ је постала НТВ „Васерманова реакција“ водитељи одвојити се од догађаја у Европи, онда је позната и све читанија тек после ауто Анатолиј Васерман и Јегор Холмогоров врло могуће, врло корисно, па чак и неоп рове смрти. Теорију Данилевског су кри сетили су се годишњице аутора „Русије и ходно да се ти догађаји увек и непрекидно тички анализирали историчари Петар Европе“ и позвали руске политичаре да посматрају из нашег посебног, руског угла, Шчебаљски и Николај Карејев, академик спроводе политику Русије не обазирући и да се у њиховом оцењивању увек при Владимир Безобразов, чувени филозоф се на редовне хистеричне реакције Запада, мењује један јединствени критеријум, а он Владимир Соловјов и политичар Павел као што је апеловао још Данилевски. Они се састоји у следећем: разматрајући неки Миљуков. Књижевни критичар Николај су нагласили да су многе идеје аутора „Ру догађај, или правац размишљања, или не Страхов је безрезервно подржавао и бра сије и Европе“ и данас крајње акт уелне. какво деловање утицајних личности, ми треба да се запитамо какав то значај може У децембру прошле године навршило се 190 година да има за наше посебне руско-словенске од рођења Николаја Јаковљевича Данилевског, руског циљеве, да ли је то за њих препрека или филозофа и геополитиколога, једног од оснивача им иде у прилог? Ако личности и дога ђаји у наведеном смислу немају никакав цивилизацијског метода у изучавању историје, значај, онда према њима треба да будемо идеолога панславизма и аутора капиталног дела потпуно равнодушни, као да су ти људи „Русија и Европа“ (1871), књиге која је у великој и догађаји били на Месецу. Али зато на све начине треба да подржавамо оне ко мери утицала на развој руске филозофскоји нам помажу да постигнемо циљ, и да -политичке мисли у наредним деценијама се исто тако супротстављамо онима ко 29
култура
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Совјетски бард међу словенским Спартанцима а који дан, 25. јануара, навр шиће се 75 година од рођења Владимира Семјоновича Ви соцког, легендарног совјетског кантау тора и глумца, познатог и омиљеног не само у земљама бившег СССР-а. Ипак, вероватно се мало ко сећа да је у каријери чувеног Висоц ког био један период када је он радио у СФРЈ на снимању филма за Титоградску телевизију. Ви соц ки је 1974. играо једну од главних улога у филму „Оковани шофери“ („Једини пут“), заједнич ком совјетско-југословен ском пројект у који опис ује догађаје из Другог светског рата на територији Југо славије. Филм је снимио редитељ Владимир Па вловић 1974. у Филмском студију Титоград (СФРЈ), уз учешће московског „Мосфилма“. У филму се говори о дога ђајима од 23. до 25. априла 1944. на територији Југо славије (по свему судећи, у Босни и Херцеговини). Не мачки тенкови и оклопна борбена возила стоје по ред пута, јер им је нестало горива. Немачка команда при према колону возила која треба да допреми гориво моторизованој техници. Партизани контролишу већи део пута којим та колона треба да прође. Партизанске акције су толико учеста ле, да би било наивно очекивати да ће огромна колона са бензином без губи така моћи да продре кроз шумовите и ненасељене планинске превоје. Да би се колико-толико осигурали, хи тлеровци су дошли на идеју да искори сте совјетске заробљенике као возаче. 30
Сваки возач је био везан лисицама за волан и ланцем за свога чувара. Задатак одреда југословенских партизана био је да заустави колону, али ни у ком случају да не угрози животе руских заробље ника... Међутим, и Руси и Југословени без икаквих међусобних сусрета и тај не преписке дејствују синхронизовано. Веза без успостављања везе, по замисли аутора филма, на најбољи начин пока зује њихову једнодушност. И једни и други знају да неће дозволити да бензин
они који су у тој акцији погинули, поги нули су ради живота, а не ради смрти“, прокоментарисао је основну идеју филма редитељ Владимир Павловић. Заједно са Висоцким, који је играо вој ника Солодова и у филму отпевао песму „На пут, живо! Или у гроб лези!“, у сни мању филма су учествовале многе тада шње звезде совјетског екрана: Лев Дуров (Петро), Владислав Дворжецки (Холц), Глеб Стриженов (Каленић), Ирина Ми рошниченко (Гордана), а са југословенске стране то су били Вељко Ман дић (Коста), Душан Јанићије вић (Јавор), Драгомир Гидра Бојанић (Зоран) и Владимир Поповић (Срећко). Док је за време снимања бора вио у Црној Гори, Висоцки је успео да сними получасовну емисију за Титоградску теле визију, где је причао о себи, о својим песмама, о великим улогама у филму и позоришту, отпевао је песму „Стреља ње планинског еха“, која није ушла у коначну верзију фил ма, и декламовао је стихове о Црногорцима, романтичним „словенским Спартанцима“ (Мени је мало једно рођење, Да сам могао израсти из два корена... Штета, што Црна Гора није Постала моја друга отаџбина). Снимак се у Руси ји дуго третирао као раритет, Сцена из филма „Оковани шофери“ и тек недавно је био емитован (Југославија/СССР, 1974) на руском каналу ТВ Центар, а касније је поново приказан у доспе на фронт, и само траже разумно Црној Гори са титловима. решење, траже једини пут ка победи и Годину дана касније Висоцки је поново долазио у Црну Гору да гостује са својим ка живот у. „Оковани руски заробљеници су имали „Позориштем на Таганки“. Црногорци да бирају: или да дигну у ваздух и себе нис у заборавили песникову симпатију и бензин, или да вребају моменат када према Црној Гори и уопште према Југо ће бити могуће изаћи из сит уације као славији. У Подгорици је 2004. подигнут победник са минималним жртвама. По споменик Владимиру Висоцком, рад ру бедити и остати жив – зар то није теже ског вајара Александра Таратинова. То је него дићи све у ваздух? Зар у томе нема једини споменик Висоцком изван грани више одважности него у фанатизму? А ца бившег СССР-а. Фото: kinopoisk.ru
З
Пише: Игор Греков
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Волг ог рад,
град Стаљинградске битке Пише: Ксенија Бурменко
П
рослава 70-годишњице Ста љинградске битке у потпуно сти ће обележити ову годину у живот у града. Волгоград важи за „најсовјетскији” град у Русији. За то постоје осно вани разлози. На првом месту је његова херојска и патриотска прошлост. Пошто се у целом свет у прославио као Стаљин град, овај град је и данас чувен по споме ницима посвећеним бранитељима гра да, као што је комплекс на Мамајевом кургану и панорама „Стаљинградска битка”. Други разлог лежи у чињеници да је град после рата поново подигнут из пепела и зато готово сав центар гра да у чистом облику представља пример стаљинског империјалистичког стила у архитект ури.
фото: Михаил Мордасов / Focus Pictures
путовања
Волгоград је град страшне и судбинске Стаљинградске битке: она је његова дефиниција, од Мамајевог кургана и Мајке Отаџбине, преко јединог дрвета које је преживело рат, до његових садашњих становника и оних који су у њему сахрањени Прослава 70-годишњице Стаљинград ске битке у потпуности ће обележити ову годину у живот у града. Током целе 2013. одржаваће се изложбе, различи те манифестације и догађаји посвећени овом јубилеју. Један од најважнијих симбола Волгогра да је Музеј-панорама „Стаљинградска битка” (Улица маршала Чујкова бр. 47).
Осим грандиозног панорамског прика за саме битке, музеј садржи најкомплет нију колекцију докумената и предмета повезаних са Стаљинградском битком. У Тријумфалној дворани су изложене оригиналне заставе свих већих и мањих војних формација које су учествовале у сукобу. Занимљива је и колекција по клона које су граду донели људи из целог 31
путовања Шта појести Кулинарство у Волгограду је при мер невероватних спојева различи тих традиција, онога што се данас назива „фузиона“ кухиња („fusion cooking“). У ресторанима је засту пљена европска (италијанска, че шка, немачка), јапанска и кавкаска кухиња. Чини се као да се „шашлик“ (руски ражњић) служи на сваком ко раку. Најпопуларнија брза храна је кијевски котлет, далеко популарнији од „биг мека“, иако у Волгограду по стоје и „Мекдоналдси“.
света у знак поштовања према јунаштву његових бранитеља. Међу даровима су бронзане фигуре, копије познатих Роде нових скулпт ура „Пољубац” и „Верност” које је израдио сам уметник. Ту је и мач британског краља Џорџа VI, који су гра ђани добили 1943. поводом прославе ове велике победе. Поводом 70-годишњице Стаљинградске битке у Музеју-панорами отворена је из
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
ложба „Једна победа за све...”. Изложба је осећајна на једноставан начин и због тога је веома занимљива. Изложени су само оригинални предмети: униформе и оружје, трофеји и предмети свакодневне употребе, документи и писма бранитеља града, међу којима су били људи различи тих звања, професија и националности.
Историја
Стаљинградска битка (17. јул 1942. – 2. фебруар 1943) била је највећа копнена битка у току Другог светског рата, која је заједно са Курском битком преокренула ток ратних дешавања. Немачка војска је након ове две битке коначно изгубила стратешку иницијативу. Према прибли жним проценама, укупни губици са обе стране били су преко два милиона људи. Недалеко од Музеја-панораме налази се чувена Кућа Павлова (Совјетска улица бр. 39). Она је позната по томе што ју је током 58 дана бранила шачица бораца. Било их је укупно 25, али у кући их исто времено никада није било више од 15. Ова троспратница се налазила на узви шењу и њено освајање је било стратешки
Стаљинград и заокрет у светској историји Пише: Махмут Гарејев По завршетку рата у западној литератури су се појавиле тврдње да најзна чајнија прекретница у Другом светском рату није била Стаљинградска битка, него победа савезничких трупа код Ел Аламејна. Наравно, истине ради треба рећи да су савезници код Ел Аламејна однели ве лику победу која је битно допринела коначном слому заједничког непријатеља. Међутим, у војностратешком смислу треба имати у виду да је Стаљинградска битка вођена на огромној територији од скоро 100 хиљада квадратних киломе тара, а операција код Ел Аламејна у релативно уском појасу афричког приморја. Код Стаљинграда је у појединим фазама битке са обе стране учествовало преко 2,1 милион људи са преко 26 хиљада топова и минобацача, 2,1 хиљада тенкова и преко 2,5 хиљада борбених авиона. Немачка команда је на Стаљин град послала 1 милион и 11 хиљада војника, 11290 топова, 675 тенкова и 1216 авиона. Код Ел Аламејна је Ромелов афрички корпус имао свега 80 хиљада војника, 540 тенкова, 1200 топова и 350 авиона. Битка код Стаљинграда трајала је 200 дана (од 17. јула 1942. до 2. фебруар а 1943), а борба код Ел Аламејна 11 дана (од 23. октобра до 4. новембра 1942). Интензитет и жестина ових двеју битака уопште се не могу поредити. Код Ел Аламејна је нацистички блок изгубио 55 хиљада људи, 320 тенкова и око хиља ду топова, док су код Стаљинграда губици Немачке и њених савезника (Итали је, Румуније, Мађарске и Хрватске) били 10-15 пута већи, а заробљено је око 144 хиљада људи. И губици совјетске армије су били велики и ненадокнадиви: погинуо је 478.741 војник. Па ипак, наше жртве нису биле узалудне. (Генерал Махмут Ахметович Гарејев је председник Војне академије, доктор војних и историјских наука и учесник Другог светског рата.) 32
значајно и за Немце и за Русе. У току тих застрашујућих дана у кући се родила де војчица Зина. Зинаида Петровна Селе зњова, вршњакиња Стаљинградске бит ке, и дан данас живи у Волгограду. Кућа Павлова је и даље стамбена зграда у ко јој живе обични становници Волгограда, иако је, као део архитектонског ансамбла Лењиновог трга, украшена пригодним барељефима. Да би се доживела сва величанственост, горчина, бол и понос који су везани за ово место, на Мамајев курган (Улица маршала Чујкова бр. 47) треба се по пети пешке. То је заиста генијалан спо мен-комплекс, који се може „листати” као књига. Свака његова „страница“ је непоновљива: алеја међу тополама и трг бораца на живот и смрт, зидови-руше вине и језеро суза, пантеон славе и мајка која оплакује погинуле. И, као врхунац, Мајка Отаџбина, постављена на месту одакле се шири чудесан поглед на град и пространства преко Волге. Не треба заборавити да је Мамајев кур ган истовремено и некропола. У Великој гробници (непосредно испод споменика Мајци Отаџбини) и Малој заједничкој гробници сахрањено је 36 хиљада совјет ских војника. У току обнављања града посмртни остаци су овамо доношени из свих делова града. Имена многих поги нулих откривена су тек недавно. На Рат ничком меморијалном гробљу Мамајевог кургана 2. фебруара је постављена спо мен-плоча са именима 17 хиљада брани теља Стаљинграда. Њихова имена су от кривена током брижљивог истраживања које је трајало последњих десет година.
У Волгограду нема хотела са четири и пет звездица, као ни хотела позна тих светских ланаца. Хотел „Вол гоград” у Алеји хероја налази се у обновљеном историјском здању, док је хотел „Интурист” у целини сази дан после рата. Напомињемо да се у дворишту „Интуриста”, у подруму Централне робне куће, на месту на којем је заробљен немачки фелд маршал Паулус, данас налази музеј „Сећање”.
Можда управо због тога становници Волгограда толико воле зеленило. Алеја хероја на обали реке је у суштини део парка. А Лењинов проспект, главна ули
ца у Волгограду, уопште није проспект (дуга и широка улица), него булевар (улица са широком алејом у средини). Наиме, по средини Лењиновог проспек та, одвајајући два саобраћајна тока, пру жа се широка стаза за пешаке оивичена дрворедима. У пролеће је град сав у цвет у. Прво про цветају кајсије, које расту по улицама и у двориштима и које су за Волгоград карак теристичне као трешњино дрво за Јапан. Затим цветају јоргован и акација, каталпа и кестен. Тада је лепо прошетати се Ули цом мира. То је улица која је прва изгра ђена након битке и због тога је и добила такав назив. У Улици мира налази се пла нетаријум. Он је занимљив са тачке гледи шта архитект уре, јер се на његовој куполи налази скулпт ура чувене совјетске умет нице Вере Мухине. Али, планетаријум је и историјски интересантан. Наиме, ком плет опреме планетарију ма са Цајсо вом оптиком Стаљину су за 70. рођен дан покло нили радни ци Немачке Демократске Републике.
фото: Михаил Мордасов / Focus Pictures
Где одсести
А пошто је Мамајев курган место на ко ме почивају десетине хиљада погинулих војника, почетком овог века овде је по дигнут још један споменик, православни храм Свих Светих. . То су највеће светиње у Волгограду. Ме ђутим, читав центар обновљеног града представља споменик његовим брани тељима и његовим обновитељима. Онај ко шета улицама осећа да у Волгограду и обично дрво или улична светиљка мо гу бити споменик. А таква светиљка по стоји. Она је преживела Стаљинградску битку, оштећена је крхотинама граната, и налази се на тргу код железничке ста нице, поред Меморијално-историјског музеја (Улица Гогоља бр. 10). И такво др во такође постоји. То је топола у Алеји Хероја, која расте директно из асфалтне стазе и помало нарушава перспективу. Без обзира на то што ово дрво очигледно представља „сметњу”, нико се још није усудио да га посече. Јер, то је једино дрво које је преживело Стаљинградску битку. У спаљеном, до темеља порушеном граду није остало другог зеленила.
фото: Михаил Мордасов / Focus Pictures
фото: Михаил Мордасов / Focus Pictures
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
33
спорт
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
Легионарска болест руског фудбала Пише: Артур Нањан
уководство московског „Спар така“ донело је одлуку да бар до краја сезоне позајми другим клубовима неколико младих фудбалера за које се сматрало да су будућност „Спартака“. Емину Махмудову (20), Игору Горбатен ку (23) и Сослану Гатагову (20) стављено је до знања да ове године немају шансе за улазак у прву поставу. Дакле, још је дан руски клуб се одриче талената које је изнедрио руски фудбал и оријентише се на стране играче. Младићи у руским фудбалским школама данас су унапред осуђени на неуспех, јер ће на њихово место свакако доћи неколи ко „легионара“, који су можда и слабији играчи, али се за њих плаћа огроман но вац и добијају се проценти. Ни „Спартак“ није изузетак по том питању. Зато се ње гови навијачи с правом питају: „Због че га ми треба да навијамо за тај необични скуп чудака из целог света који се доводе у везу са ‘Спартаком’ само зато што носе црвено-беле дресове?“ „Још памтим како се пре пар година у Новосибирску, на утакмици против ‘Си бира’, са трибина орило: ‘Напред, Руси!’. Тада сам схватио да се то не односи на ‘Спартак’“, сећа се један од навијача. „У тиму ‘Сибира’ су били само наши, није било странаца.“ И навијачи „Зенита“ су се у децембру побунили због обиља странаца у тиму и устали су против куповине скупих играча са других континената. По мишљењу ва трених навијача, довођењем фудбалера из Африке и Латинске Америке „Зенит“ губи
Фото: РИА „Новости“
Р
Донедавно је „Спартак“ био клуб у коме су сви играчи говорили на истом језику руском. Како сада стоје ствари, сваком грађанину Русије ће тамо требати по један преводилац
У руском фудбалу је све више странаца, док млади руски играчи често немају шансе за улазак у прву поставу. Зашто је то тако и зашто они који покрећу то питање обично бивају опт ужебни за „расизам“? свој идентитет. Међутим, навијачи су ти ме навукли на себе опт ужбе за „расизам“. Зашто се, међутим, не упућују никакве примедбе оним европским клубовима који се свесно оријентишу на своје до маће играче? Узмимо, рецимо, „Барсе лону“, у којој стартну поставу увек чини 9-10 питомаца локалне школе фудбала „Ла Масија“. Тамо се странац не цени много ако није Лионел Меси. Довољно
Због чега ми треба да навијамо за тај необични скуп чудака из целог света који се доводе у везу са ‘Спартаком’ само зато што носе црвено-беле дресове? навијач „Спартака“ 34
је сетити се Александра Гљеба или Зла тана Ибрахимовића, којима у овом клубу каријера није била успешна. Или, реци мо, „Атлетико Билбао“, који уз „Барсело ну“ и „Реал“ од 1928. ниједном није на пуштао највишу лигу. За тај клуб играју само локални фудбалери, и тамо нико то не скрива. Напротив, они се тиме поносе. Младићи у руским фудбалским школама данас су унапред осуђени на неуспех, јер ће на њихово место свакако доћи неколи ко „легионара“, који су можда и слабији играчи, али се за њих плаћа огроман но вац и добијају се проценти. „Ми као северни клуб из великог европ ског града никада нисмо имали интелек туалне везе са Африком, као, уосталом,
ГЕОПОЛИТИКА март 2013.
‘Анжија’ и многих дру гих који купују гомиле играча из разних зема ља света и нис у оличе ње свога региона или града који представља ју“, пишу навијачи. Ту се они дотичу гло балног проблема са којим се суочио руски фудбал. У водећим клу бовима заиста се при мећује велика несташи ца сопствених кадрова, младих руских гра ђана који 2018. треба да представљају своју земљу на светском пр венству. Навијачи же ле да виде селекторе на градским и обласним првенствима Русије, на општинским такмиче њима, на школским и аматерским турнирима. Тако би и воде ћи клубови почели да ангажују своје, а не стране „звезде“. Посебно депримира стање у ЦСКА. Само један играч овог клуба, Игор Акинфе јев, поникао је из руске школе фудбала. „Зенит“ је, на пример, увек био познат по својим младим кадровима, али у по следње време у стартну поставу не успева да се пробије ниједан играч из дечје и омладинске школе фудбала „Смена“, која је почетком 2000-их дала руском фудбалу
Зашто се, међутим, не упућују никакве примедбе оним европским клубовима који се свесно оријентишу на своје домаће играче? Узмимо, рецимо, „Барселону“, у којој стартну поставу увек чини 9-10 питомаца локалне школе фудбала „Ла Масија“. Тамо се странац не цени много ако није Лионел Меси Специјалне додатке о Русији у светским днев ницима уређује и издаје „Russia Beyond the He adlines“, пројекат „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: Le Figaro, Француска • The Daily Telegraph, Велика Британија • Süddeutsche Ze itung, Немачка • El País, Шпанија • La Repubbli ca, Италија • Le Soir и European Voice, Белгија • Дума, Бугарска • Политика и Геополитика, Ср бија • The Washington Post и The New York Ti mes, САД • Mainichi Shimbun, Јапан • China Bu siness News, Кина • South China Morning Post, Кина (Хонгконг) • La Nacion, Аргентина • Folha
de S. Paulo, Бразил • El Observador, Уругвај • The Global Times, Кина • Navbharat Times и The Economic Times, Индија • Eleutheros Typos, Грчка • Joongang Jilbo, Јужна Кореја • Gulf News и Al Khaleej, Уједињени Арапски Емирати • Sydney Morning Herald и The Age, Аустралија • Нова Македонија, Македонија. Електронска пошта српске редакције RBTH: EDITOR@RUSKAREC.RU Више информација на http://RUSKAREC.RU „Геополитику“ издаје и штампа предузеће ИП „Геополитика пресс д.о.о.“ Адреса редакције: Мурска 1/4, 11000 Београд
читаву плејаду тален тованих фудбалера. Александар Панов, бивши нападач „Зе нита“ и руске репре зентације, сматра да је проблем са подизањем домаћих кадрова очи гледан и да га хитно треба решавати, иначе ће у противном за тим Петербуржана играти само странци. „Ја нисам против ле гионара у екипи ‘Зе нита’, али где је неста ла наша омладина? Пре само 10 година наша школа је изне дрила такве играче као што су Игор Де нисов, Андреј Ар шавин и Владимир Бистров. Они су по стали лидери и у свом клубу, и у репре зентацији. А шта имамо сада? Мене ова сит уација депримира, надам се да ће из свега овога бити извучени одређени за кључци и да ће се убрзо све изменити. Ако се већ купује играч из друге земље, он заиста мора да буде бољи од домаћих фудбалера“, сматра Панов. Од сличних клубова мало одудара мо сковски „Динамо“, који дуго није освајао трофеје, али зато даје шанс у руској омла дини. Ове сезоне се добро показао 19-го дишњи Иван Соловјов, који је пре тога био готово непознат, док је Александар Кокорин постао један од водећих играча руске репрезентације и најбољи играч првог кола првенства Русије. Па ипак, то су појединачни случајеви, а не треба губити из вида да ће за само пет година Русија бити домаћин светског првенства 2018, што значи да пред репрезентацијом Русије стоје озбиљни задаци. фото: ИТАР ТАСС
ни са Јужном Америком или Аустрали јом и Океанијом. Ми немамо ништа про тив житеља тих и свих осталих контине ната, ми само желимо да за ‘Зенит’ играју пре свега фудбалери који су нам блиски по духу и менталитет у“, каже се у мани фесту навијача петербуршког клуба. „Мислим да навијачи имају пуно право да износе своје гледиште“, сматра Алек сандар Шпригин, председник Сверуског удружења навијача. „Сваки навијач је са њар, и свакоме је сан да у екипи ‘Зенита’ игра локални фудбалер, који је одан клу бу. Неки ‘либерали’ су нас опт уживали за ‘расизам’, али те опт ужбе немају ника квог основа. Могу званично да изјавим да су правници извршили експертизу нашег манифеста и нис у у њему нашли ни екстремизам, нити било какво рас пиривање нетрпељивости. Што се тиче критике коју нам упућују Енглези, она ме нимало не чуди, јер они нам стално гурају клипове у точкове. Они су уствари увређени због тога што је светско првен ство 2018. припало нама, а не њима.“ Према мишљењу навијача „Зенита“, фуд балери из Африке се тешко прилагођава ју руској клими, због чега и не показују висок ниво игре. Аутори манифеста тврде да их занима само квалитет фудбала. По њиховом ми шљењу, фудбалери из Африке се тешко прилагођавају нашој клими, због чега и не показују висок ниво игре. „Ми се прибојавамо да клуб не крене путем ‘Манчестер Ситија’, ‘Арсенала’,
Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 geopolitika@sbb.rs, www.geopolitika.rs Слободан Ерић, директор и главни и одговорни уредник Александар Драгутиновић, уредник фотографије Ирена Милић, дистрибуција, оглашавање и ПР Катарина Бунтић-Марковић, пословно-технички секретар Ликовно-графичка обрада „Геополитика пресс“
35
Фото: Комерсант
Русија у сликама Руска реч ruskarec.ru
Балерина Кинан Кампа у Театру „Мариински“ Балерина Кинан Кампа (Keenan Kampa) дебитовала је у „Дон Кихоту“ у Театру „Мариински“ у Санкт Петербургу. Кампа је прва играчица из САД која је дипломирала на
славној петербуршкој Балетској академији „Ваганова“ (основаној 1738) и добила место у „Мариинском“. Ипак, Кампу после дебија чека још много тешког рада.