Русија и Србија #59

За­што је ру­ска вој­ска на­пу­сти­ла Ко­со­во? Песникиња Јуна Мориц

стр. 22-24

Министар Сергеј Лавров

Фи­ло­зо­фи­ја спољ­не по­ли­ти­ке Ру­си­је

стр. 08

ФО­ТО: Вла­ди­мир Сне­гир­јев / Ро­сиј­ска га­зе­та

„Зве­зда срп­ско­сти“ у ру­ској стр. 29 књи­жев­но­сти

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, MAJ 2013.

Срп­ски ре­жи­сер Емир Ку­сту­ри­ца у екс­клу­зив­ном ин­тер­вјуу за „Ро­сиј­ску га­зе­ту“ и ње­но из­да­ње на срп­ском је­зи­ку „Ру­ска реч“

Да ни­ј е Пу­т и­н а, Ср­б и­ј у би срав­н и­л и са зе­м љом

Реклама

Новости из Русије које можете увек понети са собом

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

RBTH for iPad Прилог на енглеском

twitter.com/ruskarec facebook.com/ruskarec

Преузмите нову верзију бесплатно

садржај

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

ЕКОНОМИЈА

20 До­да­так „Ср­би­ја и Ру­си­ја“ фи­нан­си­ра и уре­ђу­је ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ (Мо­сква, Ру­си­ја). Срп­ска ре­дак­ци­ја „Rus­sia Beyond the He­a­dli­ nes“ (RBTH), ме­ђу­на­род­ног про­јек­та „Ро­сиј­ ске га­зе­те“, (1) уре­ђу­је Ин­тер­нет стра­ни­цу http://ru­ska­rec.ru, (2) уре­ђу­је и из­да­је штам­ па­ни до­да­так „Ру­ска реч“ у „По­ли­ти­ци“ и (3) уре­ђу­је штам­па­ни до­да­так „Ру­си­ја и Ср­би­ја“ у „Ге­о­по­ли­ти­ци“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НИ­ГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ извршни уредник RBTH за јужну и источну Европу НИ­КО­ЛА ЛЕ­ЧИЋ го­сту­ју­ћи уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH ИРИ­НА РЕ­ШЕ­ТО­ВА веб-уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ преводиоци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ, СЛА­ВА ПЕ­ТРА­КИ­НА фо­то­гра­фи­је ЈУ­ЛИ­ЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње ИВАН НИКОЛАЈЕВ, ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА асистенти Ин­тер­нет стра­ни­ца: ru­ska­rec.ru * Елек­трон­ска по­шта: edi­tor­@ru­ska­rec.ru * Те­ле­фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре­са: Ул. Прав­ды 24, д. 2, Мо­сква 125993, Рос­сия © 2013 СВА ПРА­ВА ЗА­ДР­ЖА­ВА ФГБУ „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“ Тек­сто­ви из ру­бри­ке „По­гле­ди“ овог до­дат­ка иза­бра­ни су да пред­ста­ве ра­зна ста­но­ви­шта и не од­ра­жа­ва­ју ну­жно ста­но­ви­ште уред­ни­ка про­јек­та RBTH или ли­ста „Ро­сиј­ска га­зе­та“. Мо­ли­мо Вас да ша­ље­те пи­сма и ко­мен­та­ре уред­ни­ку на edi­tor­@ru­ska­rec.ru. ЛИ­КОВ­НО-ГРА­ФИЧ­КА ОБ­РА­ДА: „ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА ПРЕСС“

2

Србија све ин­те­ре­сант­ни­ја за руске туристе

ВОЈСКА

24 ПОЛИТИКА И ДРУШТВО

4

Премијер Ивица Дачић у Москви имао низ сусрета са државним врхом РФ

ИСТОРИЈА

26

„Није све у новцу“

6

Шта је ОДКБ?

9

Како спасти 250 језика Русије?

ПОГЛЕДИ

16

12

Братство и рачуница

Четрнаеста годишњица агресије НАТО-а на СРЈ обележена је млаким изјавама српских званичника и постављањем истих питања Русији

Лакомислени српски љубавник Катарине Велике Србин Семјон Гаврилович Зорич (Симеон Зорић), јунак Руско-турског рата, био је један од највољенијих љубавника Катарине Велике

КУЛТУРА

28

Куцнуо је час када Београд мора коначно да се одлучи хоће ли наставити борбу за своје право да заузима посебну позицију о питању Косова

„Зашто је ова земља бомбардована?“

Свештеници-падобранци скачу за својом паством

Дани руског дечјег филма у Србији Од 24. до 27. априла 2013. у Ваљеву ће бити одржани „Дани руског дечијег филма у Србији ‘Ваљево 2013’ (Бајке нашег детињства)“

СПОРТ

34

Cлавољуб Муслин, некадашњи фудбалер и тренер Црвене звезде Желео бих да завршим каријеру у „Краснодару“

Фо­то­: Ра­миљ Сит­ди­ков / РИА „Но­во­сти“

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Фо­то: AFP/East News

месец у сликама

АПРИЛ 2013.

Ракета-носач „Сојуз-ФГ“ и пилотирани брод „Сојуз ТМА-08М“ путују ка лансирној рампи космодрома „Бајконур“.

Фото: ИТАР ТАСС

Хе­ли­коп­тер до­во­зи уче­сни­ке екс­пе­ди­ци­је „Ка­ре­ли­ја-Се­вер­ни пол-Грен­ланд“ на ру­ски пли­ва­ју­ћи град „Бар­нео“ у бли­зи­ни Се­вер­ног по­ла.

Фо­то­: Ра­миљ Сит­ди­ков / РИА „Но­во­сти“

АПРИЛ 2013.

Не­мач­ка кан­це­лар­ка Ан­ге­ла Мер­кел и пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин по­зи­ра­ју фо­то­гра­фи­ма у ауто­мо­би­лу Vol­kswa­gen XL 1 Hybrid при­ли­ком оби­ла­ска Ха­но­вер­ског сај­ма ин­ду­стри­је. Пу­тин и Мер­ке­ло­ва су пре то­га за­јед­но отво­ри­ли са­јам.

Мор­нар на ди­зел под­мор­ни­ци „Ал­ро­са“, ко­ја при­па­да Цр­но­мор­ској фло­ти Рат­не мор­на­ри­це РФ.

3

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Пре­ми­јер Иви­ца Да­чић

Пу­тин је пре­ко срп­ског пре­ми­је­ра упу­тио по­зив пред­сед­ни­ку То­ми­сла­ву Ни­ко­ли­ћу да у нај­ско­ри­је вре­ме по­се­ти Мо­скву

Фо­то: Кон­стан­тин За­вра­жин / Ро­сиј­ска га­зе­та

„Ни­је Иви­ца Да­чић се за­хва­лио ру­ском пре­ми­је­ру за по­др­шку и уве­рио га да „Ср­би­ја пам­ти, зна и има на уму да је Ру­си­ја нај­бо­љи при­ја­тељ срп­ског на­ро­да“

Пи­ше: Је­ка­те­ри­на Ту­ри­ше­ва, Ком­би­но­ва­ни из­ве­штај

Чим је Ср­би­ја од­у­ста­ла од пред­ло­ га Бри­се­ла за ре­гу­ли­са­ње ко­сов­ске кри­зе, пре­ми­јер Иви­ца Да­чић је на че­лу де­ле­га­ци­је срп­ске вла­де от­пу­то­ вао у Мо­скву, где је имао низ су­сре­та са др­жав­ним вр­хом РФ.

П

ро­грам по­се­те је по­чео су­сре­ том са пред­сед­ни­ком Ру­си­је Вла­ди­ми­ром Пу­ти­ном. Шеф ру­ске др­жа­ве је у свом обра­ ћа­њу ис­та­као да су од­но­си из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је увек би­ли из­у­зет­но бли­ски. Пу­тин је по­себ­но на­гла­сио да је Ру­си­ја нај­ве­ћи ин­ве­сти­тор у срп­ској еко­но­ми­ји. „Ми има­мо мно­го за­јед­нич­ких за­ни­мљи­вих и ве­ли­ких про­ је­ка­та“, до­дао је пред­сед­ник, из­ра­зив­ши уве­ре­ност да ће пре­го­во­ри са ру­ском вла­ дом би­ти до­бар им­пулс за да­љи раз­вој еко­ном­ских ве­за. По­ред то­га, Пу­тин је пре­ко срп­ског пре­ми­је­ра упу­тио по­зив пред­сед­ни­ку То­ми­сла­ву Ни­ко­ли­ћу да у нај­ско­ри­је вре­ме по­се­ти Мо­скву. Пре­ми­јер Ру­си­је Дми­триј Ме­две­дев је то­ ком раз­го­во­ра уве­рио свог срп­ског ко­ле­ гу да Мо­сква све­стра­но по­др­жа­ва срп­ски на­род, али је ис­та­као да ни­је Ру­си­ја та ко­ ја тре­ба да ини­ци­ра ре­ша­ва­ње ко­сов­ског про­бле­ма. „Са­ма Ср­би­ја тре­ба да бу­де за­ ин­те­ре­со­ва­на за ре­ше­ње тог пи­та­ња“, пре­ 4

ци­зи­рао је шеф ру­ске вла­де. Он је та­ко­ђе ре­као да Ср­би­ја увек мо­же ра­чу­на­ти на еко­ном­ску, по­ли­тич­ку и ху­ма­ни­тар­ну по­ моћ ру­ске др­жа­ве. Иви­ца Да­чић се за­хва­ лио ру­ском пре­ми­је­ру за по­др­шку и уве­рио га да „Ср­би­ја пам­ти, зна и има на уму да је Ру­си­ја нај­бо­љи при­ја­тељ срп­ског на­ро­да“. На сна­зи оста­ју пла­но­ви за раз­вој би­ла­ те­рал­не са­рад­ње у мно­гим сфе­ра­ма, од ин­ве­сти­ци­о­них ве­за до ху­ма­ни­тар­них кон­та­ка­та. При­о­ри­тет има из­град­ња га­ со­во­да „Ју­жни ток“ на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је. По ре­чи­ма пре­ми­је­ра Да­чи­ћа, Бе­о­град је спре­ман да за­поч­не из­град­њу у де­цем­бру

Нај­ва­жни­ји ре­зул­тат по­се­те де­ле­га­ци­је срп­ске вла­де био је др­жав­ни кре­дит од 500 ми­ли­о­на до­ла­ра ко­ји је Ср­би­ја до­би­ла од Ру­си­је. Усло­ви под ко­ји­ма Ру­си­ја кре­ди­ти­ра Ср­би­ју не­што су по­вољ­ни­ји не­го у слу­ча­ју кре­ди­ти­ра­ња Бе­ло­ру­си­је и Ки­пра

ове го­ди­не, с тим што ће фи­нан­си­ра­ње ове фа­зе из­град­ње га­со­во­да Ру­си­ја у пот­пу­но­ сти пре­у­зе­ти на се­бе. Од­го­ва­ра­ју­ћу из­ја­ву је дао и шеф „Га­спро­ма“ Алек­сеј Ми­лер: „Ми смо спрем­ни да у пот­пу­но­сти фи­ нан­си­ра­мо из­град­њу из сво­јих соп­стве­них сред­ста­ва, а срп­ски део ће би­ти вра­ћен од так­се на тран­зит га­са кроз Ср­би­ју“. На днев­ном ре­ду је би­ла и те­ма вој­нотех­нич­ке са­рад­ње две­ју зе­ма­ља. Иви­ца Да­чић и ру­ски ми­ни­стар од­бра­не Сер­геј Шој­гу раз­мо­три­ли су, из­ме­ђу оста­лог, мо­ гућ­ност мо­дер­ни­за­ци­је срп­ске ар­ми­је и ку­по­ви­не са­вре­ме­ног ру­ског оруж­ја.

Но­ви кре­дит

Нај­ва­жни­ји ре­зул­тат по­се­те де­ле­га­ци­је срп­ске вла­де био је др­жав­ни кре­дит од 500 ми­ли­о­на до­ла­ра ко­ји је Ср­би­ја до­би­ ла од Ру­си­је. Од­го­ва­ра­ју­ћи спо­ра­зум су 11. апри­ла пот­пи­са­ли срп­ски пре­ми­јер и ње­гов ру­ски ко­ле­га Дми­триј Ме­две­дев. Ср­би­ја до­би­ја кре­дит на 10 го­ди­на уз две го­ди­не грејс пе­ри­о­да и фик­сну ка­ма­т у од 3,5%. Пр­ва тран­ша од 300 ми­ли­о­на до­ ла­ра би­ће упла­ће­на у нај­ско­ри­је вре­ме, а пре­о­ста­лих 200 ми­ли­о­на до­ла­ра ће Ру­си­ја упла­ти­ти ка­да Ср­би­ја пот­пи­ше ста­би­ли­ за­ци­о­ни спо­ра­зум са ММФ-ом. Иви­ца Да­чић је по­зи­тив­но оце­нио усло­ве кре­ди­та. „Ми сма­тра­мо да је та­кав пред­ лог ве­о­ма ко­рек­тан“, ре­као је он. Ср­би­ја је 2010. већ до­би­ла од Ру­си­је кре­ дит од 200 ми­ли­о­на до­ла­ра за ста­би­ли­за­

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

у Мо­скви имао низ су­сре­та са др­жав­ним вр­хом РФ

е све у нов­цу“ ци­ју бу­џе­та, с тим што је рок от­пла­те 11 го­ди­на, а го­ди­шња ка­ма­та је 3,4%. Мо­ сква је у ја­ну­а­ру 2013. одо­бри­ла још 800 ми­ли­о­на до­ла­ра кре­ди­та за мо­дер­ни­за­ ци­ју Срп­ске же­ле­зни­це уз уче­шће Ру­ске же­ле­зни­це и го­ди­шњу ка­ма­т у од 4,1%.

Ко­га још кре­ди­ти­ра Ру­си­ја?

Ср­би­ја ни­је је­ди­на зе­мља ко­ја од Ру­си­је до­би­ја кре­ди­те. Ме­ђу­тим, усло­ви под ко­ ји­ма Ру­си­ја кре­ди­ти­ра Ср­би­ју не­што су по­вољ­ни­ји не­го у слу­ча­ју кре­ди­ти­ра­ња Бе­ло­ру­си­је и Ки­пра, ко­ји та­ко­ђе ула­зе у сфе­ру ру­ских по­ли­тич­ких и еко­ном­ских ин­те­ре­са. Исти­на, у слу­ча­ју по­ме­ну­тих зе­ма­ља ра­ди се о знат­но ве­ћим су­ма­ма. На при­мер, ан­ти­кри­зни фонд Евро­а­зиј­ ске еко­ном­ске уни­је (ЕврА­зЭС) на че­лу са Ру­си­јом одо­брио је 2011. кре­дит за спа­ се­ње еко­но­ми­је Бе­ло­ру­си­је у ви­си­ни од 3 ми­ли­јар­де до­ла­ра на 10 го­ди­на уз ва­ри­ ја­бил­ну ка­мат­ну сто­пу од 4,1% го­ди­шње. Кре­дит се упла­ћу­је у не­ко­ли­ко тран­ши то­ком три го­ди­не (2011. је упла­ће­но 1,24 ми­ли­јар­де до­ла­ра и у два на­вра­та то­ком 2012-2013. по 440 ми­ли­о­на до­ла­ра). Ки­пру је 2011. одо­брен ру­ски кре­дит од 2,5 ми­ли­јар­ди евра на 4,5 го­ди­не уз го­ди­ шњу ка­ма­т у од 4,5%. Не­дав­но је Ру­си­ја због те­шке еко­ном­ске си­т у­а­ци­је на остр­ ву при­ста­ла да рок вра­ћа­ња овог кре­ди­та про­ду­жи за пет го­ди­на. По­ред то­га, Ру­си­ја че­сто кре­ди­ти­ра ин­ фра­струк­т ур­не про­јек­те и у дру­гим зе­ мља­ма, где их са­ма и ре­а­ли­зу­је. Та­кви су, на при­мер, про­јек­ти аген­ци­је „Ро­са­том“ ве­за­ни за из­град­њу ну­кле­ар­не елек­тра­не у Бе­ло­ру­си­ји и Укра­ји­ни, као и га­со­во­ди у Евро­пи. Ру­си­ја је из­ме­ђу оста­лог спрем­ на да из­дво­ји кре­дит за за­вр­ше­так тре­ћег и че­твр­тог бло­ка Хмељ­ниц­ке ну­кле­ар­не елек­тра­не чи­ја је из­град­ња за­мр­зну­та 2010. По­чет­ком ове го­ди­не Ру­си­ја је Бан­гла­ де­шу одо­бри­ла кре­дит од 500 ми­ли­о­на до­ла­ра за из­град­њу пр­ве ну­кле­ар­не елек­

На днев­ном ре­ду је би­ла и те­ма вој­но-тех­нич­ке са­рад­ње две­ју зе­ма­ља. Иви­ца Да­чић и ру­ски ми­ни­стар од­бра­не Сер­геј Шој­гу раз­мо­три­ли су, из­ме­ђу оста­лог, мо­гућ­ност мо­дер­ни­за­ци­је срп­ске ар­ми­је и ку­по­ви­не са­вре­ме­ног ру­ског оруж­ја тра­не у тој зе­мљи. За ре­а­ли­за­ци­ју про­јек­ та је по­треб­но укуп­но 2 ми­ли­јар­де до­ла­ ра, и тај но­вац ће та­ко­ђе би­ти по­зајм­љен. Ру­си­ја је би­ла спрем­на да одо­бри кре­дит и Бу­гар­ској, ко­ја је тра­жи­ла 3,8 ми­ли­јар­ ди евра за ну­кле­ар­ну елек­тра­ну „Бе­ле­не“, с тим да ну­кле­ар­ку гра­ди „Атом­стро­јек­ спорт“. Бу­гар­ска вла­да је, ме­ђу­тим, од­ ба­ци­ла тај про­је­кат и по­ред по­зи­тив­не од­лу­ке све­на­род­ног ре­фе­рен­ду­ма. Ру­си­ја пе­ри­о­дич­но из­два­ја из­во­зне кре­ди­те по­мо­ћу ко­јих по­је­ди­не зе­мље ку­пу­ју ру­ску вој­ну тех­ни­ку. Та­кав кре­ дит је не­дав­но до­би­ла Ин­до­не­зи­ја. У де­ цем­бру 2012. је Ру­си­ја пре­ко „Вне­ше­ко­ ном­бан­ке“ одо­бри­ла Џа­кар­ти из­во­зни кре­дит од не­пу­них 400 ми­ли­о­на до­ла­ра на 7 го­ди­на за фи­нан­си­ра­ње уго­во­ра са „Ро­со­бо­ро­нек­спор­том“ о ис­по­ру­ци ави­он­ске тех­ни­ке. Ка­мат­на сто­па ни­је по­зна­та, а ни­је ре­че­но ни о ка­квим уго­

Ру­си­ја те­жи да бар де­ли­мич­но по­вра­ти онај ути­цај у све­ту ко­ји је имао СССР. Сред­ство за по­сти­за­ње тог ци­ља је кре­ди­ти­ра­ње на ни­воу вла­де, ка­да се за­јед­но са кре­дит­ним скла­па­ју и по­ли­тич­ки спо­ра­зу­ми Олег Ду­шин, vz.ru

во­ри­ма се ра­ди. По­зна­то је са­мо да је ра­ни­је Ин­до­не­зи­ја скло­пи­ла са Ру­си­јом уго­вор о ку­по­ви­ни ви­ше­на­мен­ских ло­ ва­ца Су-30МК2 вре­дан укуп­но 470 ми­ли­о­на до­ла­ра.

За­што је Ру­си­ја та­ко да­ре­жљи­ва пре­ма Ср­би­ји? Ру­си­ја је ши­ро­ко­гру­до до­не­ла ко­нач­ну од­лу­ку да из­гра­ди „Ју­жни ток“ и у том про­јек­т у је од Ср­би­је до­би­ла пу­ну по­др­ шку. Ста­т ус на­ци­о­нал­ног про­јек­та ко­ји је Ср­би­ја до­де­ли­ла „Ју­жном то­ку“ по­мо­ ћи ће Ру­си­ји да тај га­со­вод из­гра­ди као тран­се­вроп­ску мре­жу, што ће омо­гу­ћи­ ти да се из­бег­не Тре­ћи енер­гет­ски па­кет ЕУ ко­ји је не­по­во­љан за „Га­спром“, јер зах­те­ва да се при­ступ га­со­во­ду омо­гу­ћи тре­ћој стра­ни. Уз све то, по­ред чи­сто еко­ном­ских по­ сто­је и по­ли­тич­ки раз­ло­зи. „Ру­си­ја те­жи да бар де­ли­мич­но по­вра­ти онај ути­цај у све­т у ко­ји је имао СССР. Сред­ство за по­ сти­за­ње тог ци­ља је кре­ди­ти­ра­ње на ни­ воу вла­де, ка­да се за­јед­но са кре­дит­ним скла­па­ју и по­ли­тич­ки спо­ра­зу­ми“, сма­тра Олег Ду­шин, ста­ри­ји ана­ли­ти­чар ин­ве­ сти­ци­о­не ком­па­ни­је „Це­рих Ка­пи­тал Ме­нед­жмент“ и екс­перт углед­ног по­слов­ ног из­да­ња vz.ru. „По­сле рас­па­да СЕВ-а (СССР-а) ути­цај Ру­си­је на бал­кан­ске зе­мље је осла­био. То се на­ро­чи­то мо­же ре­ћи за Бу­гар­ску, ко­ја је у со­ци­ја­ли­стич­ ком пе­ри­о­ду би­ла ве­о­ма бли­ска СССР-у. У це­лом ре­ги­о­ну су Ср­би­ја и Цр­на Го­ра, услов­но ре­че­но, оста­ле ‘на­ше’, и због то­га их тре­ба по­др­жа­ва­ти“, ре­као је Ду­шин.

5

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Шта је ОДКБ? РИА „Но­во­сти“

Ор­га­ни­за­ци­ја Уго­во­ра о ко­лек­ тив­ној без­бед­но­сти (ОДКБ) је вој­ ни са­вез на­стао на пост­со­вјет­ском про­стран­ству, ко­ји да­нас оку­пља Бе­ло­ру­си­ју, Јер­ме­ни­ју, Ка­зах­стан, Кир­ги­зи­ју, Ру­си­ју и Та­џи­ки­стан са ци­љем за­јед­нич­ке од­бра­не и пру­жа­ ња вој­не по­мо­ћи у слу­ча­ју агре­си­је на не­ку од чла­ни­ца. Не­дав­но су ста­ тус по­сма­тра­ча у овој ор­га­ни­за­ци­ји до­би­ли Ср­би­ја и Ав­га­ни­стан.

У

го­вор о ко­лек­тив­ној без­бед­но­ сти пот­пи­сан је 15. ма­ја 1992. у Та­шкен­т у (Уз­бе­ки­стан). У сеп­тем­бру 1993. при­дру­жио му се Азер­беј­џан, а у де­цем­ бру исте го­ди­не Гру­зи­ја и Бе­ ло­ру­си­ја. Уго­вор је за свих де­вет зе­ма­ља сту­пио на сна­гу у апри­лу 1994. са ро­ком ва­же­ња од 5 го­ди­на. У скла­ду са Уго­во­ром, др­жа­ве-пот­пи­сни­ це оси­гу­ра­ва­ју сво­ју без­бед­ност на ко­лек­ тив­ној осно­ви: „Уко­ли­ко бу­ду угро­же­ни без­бед­ност, су­ве­ре­ни­тет и те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет јед­не или не­ко­ли­ко др­жа­вапот­пи­сни­ца, или ме­ђу­на­род­ни мир и без­ бед­ност, др­жа­ве-пот­пи­сни­це ће без од­ла­ га­ња по­кре­ну­ти ме­ха­ни­зам за­јед­нич­ких кон­с ул­та­ци­ја са ци­љем ко­ор­ди­ни­ра­ња сво­јих по­зи­ци­ја и пред­у­зи­ма­ња ме­ра за от­кла­ња­ње на­ста­ле прет­ње“.

Исто­вре­ме­но је пред­ви­ђе­но да „уко­ли­ко не­ка др­жа­ва или гру­па др­жа­ва из­вр­ши агре­си­ју на јед­ну од др­жа­ва-пот­пи­сни­ца, то ће се тре­ти­ра­ти као агре­си­ја про­тив свих др­жа­ва-пот­пи­сни­ца“ и „све оста­ле др­жа­ве-пот­пи­сни­це ће јој пру­жи­ти вој­ну и сва­ку дру­гу нео­п­ход­ну по­моћ, ко­ри­сте­ ћи сва рас­по­ло­жи­ва сред­ства, у сми­слу оства­ри­ва­ња пра­ва на ко­лек­тив­ну од­бра­ ну, а у скла­ду са чла­ном 51. Уста­ва УН“. Шест зе­ма­ља (из­у­зев Азер­беј­џа­на, Гру­ зи­је и Уз­бе­ки­ста­на) у апри­лу 1999. је пот­пи­са­ло Анекс о про­ду­жет­ку ва­же­ња Уго­во­ра о ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти, а 14. ма­ја 2002. је осно­ва­на Ор­га­ни­за­ци­ја Уго­во­ра о ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти (рус. Ор­га­ни­за­ция До­го­во­ра о кол­лек­тив­ной без­о­па­сно­сти, ОДКБ), у чи­ји са­став да­нас ула­зе Бе­ло­ру­си­ја, Јер­ме­ни­ја, Ка­зах­стан, Кир­ги­зи­ја, Ру­си­ја и Та­џи­ки­стан. У Ки­ши­њо­ву је 7. ок­то­бра 2002. усво­ јен Устав ОДКБ-а, у скла­ду са ко­јим су основ­ни ци­ље­ви Ор­га­ни­за­ци­је оси­гу­ ра­ње ми­ра, ме­ђу­на­род­не и ре­ги­о­нал­не без­бед­но­сти и ста­бил­но­сти, ко­лек­тив­на за­шти­та не­за­ви­сно­сти, су­ве­ре­ни­те­та и те­ри­то­ри­јал­ног ин­те­гри­те­та др­жа­ва-чла­ ни­ца, с тим што у по­сти­за­њу по­ме­ну­тих ци­ље­ва др­жа­ве-чла­ни­це да­ју пред­ност по­ли­тич­ким сред­стви­ма. Основ­ни пра­вац де­ло­ва­ња Ор­га­ни­за­ци­је Уго­во­ра о ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти је све­ стра­ни раз­вој по­ли­тич­ке са­рад­ње, раз­вој и уса­вр­ша­ва­ње вој­ног сег­мен­та, су­прот­ ста­вља­ње ме­ђу­на­род­ном те­ро­ри­зму и екс­

Уколико буду угрожени безбедност, суверенитет и територијални интегритет једне или неколико држава-потписница, или међународни мир и безбедност, државе-потписнице ће без одлагања покренути механизам заједничких консултација са циљем координирања својих позиција и предузимања мера за отклањање настале претње из Уговора о колективној безбедности 6

У скла­ду са Уго­во­ром, др­жа­ве-пот­пи­сни­це оси­гу­ра­ва­ју сво­ју без­бед­ност на ко­лек­тив­ној осно­ви

тре­ми­зму, не­за­ко­ни­тој тр­го­ви­ни нар­ко­ти­ ци­ма и оруж­јем, као и дру­гим прет­ња­ма. Са­вет за ко­лек­тив­ну без­бед­ност (СКБ) нај­ви­ши је ор­ган ОДКБ-а, ко­ји ре­ша­ва бит­на пи­та­ња функ­ци­о­ни­са­ња Ор­га­ни­ за­ци­је. Са­вет чи­не ше­фо­ви др­жа­ва-чла­ ни­ца. Пред­сед­ник СКБ-а је шеф др­жа­ве ко­ја пред­се­да­ва Ор­га­ни­за­ци­јом. Основ­на фор­ма де­ло­ва­ња Са­ве­та за ко­ лек­тив­ну без­бед­ност су за­се­да­ња ко­ја се одр­жа­ва­ју пре­ма по­тре­би, а нај­ма­ње јед­ ном го­ди­шње. Ван­ред­на за­се­да­ња се са­зи­ва­ју на пред­ лог нај­ма­ње две­ју др­жа­ва-чла­ни­ца. По­ сто­ји прак­са одр­жа­ва­ња не­фор­мал­них су­сре­та пред­сед­ни­ка др­жа­ва-чла­ни­ца ОДКБ-а ра­ди раз­ма­тра­ња по­је­ди­них ва­ жних пи­та­ња.

ФО­ТО: РИА “Но­во­сти”/ Алексеj Ни­кољ­ски

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

У скла­ду са до­го­во­ром ше­фо­ва др­жа­ ва, сва за­се­да­ња СКБ-а по­чев од 2008. одр­жа­ва­ју се у Мо­скви. На сед­ни­ца­ма мо­гу уче­ство­ва­ти ми­ни­стри спољ­них по­сло­ва, ми­ни­стри од­бра­не, се­кре­та­ ри са­ве­та без­бед­но­сти др­жа­ва-чла­ни­ ца, Ге­не­рал­ни се­кре­тар Ор­га­ни­за­ци­је и зва­ни­це. Ге­не­рал­ни се­кре­тар Ор­га­ни­за­ци­је нај­ви­ ша је ад­ми­ни­стра­тив­на функ­ци­ја Ор­га­ ни­за­ци­је, он ру­ко­во­ди Се­кре­та­ри­ја­том Ор­га­ни­за­ци­је. Ге­не­рал­ног се­кре­та­ра би­ ра СКБ, а на ту функ­ци­ју мо­же би­ти по­ ста­вљен гра­ђа­нин др­жа­ве-чла­ни­це ко­ји се пот­чи­ња­ва СКБ-у. Од 28. апри­ла 2003. ову ду­жност вр­ши Ни­ко­лај Бор­дју­жа. Кон­с ул­та­тив­ни и из­вр­шни ор­га­ни ОДКБ-а су: Са­вет ми­ни­ста­ра спољ­них

по­сло­ва, ко­ор­ди­ни­ра спољ­но­по­ли­тич­ко де­ло­ва­ње др­жа­ва-чла­ни­ца ОДКБ-а; Са­ вет ми­ни­ста­ра од­бра­не, чи­ји је за­да­так да обез­бе­ди са­рад­њу др­жа­ва-чла­ни­ца у вој­но­по­ли­тич­кој, вој­но­ин­ду­стриј­ској и вој­но­тех­нич­кој сфе­ри; Ко­ми­тет се­ кре­та­ра са­ве­та без­бед­но­сти, за­ду­жен је за пи­та­ња оси­гу­ра­ња на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти. У пе­ри­о­ду из­ме­ђу за­се­да­ња СКБ-а ко­ор­ ди­на­ци­ја у из­вр­ша­ва­њу од­лу­ка ор­га­на ОДКБ-а по­ве­ре­на је Стал­ном Са­ве­т у при Ор­га­ни­за­ци­ји ко­ји чи­не опу­но­мо­ће­ни пред­став­ни­ци др­жа­ва-чла­ни­ца. На ње­ го­вим сед­ни­ца­ма уче­ству­је и Ге­не­рал­ни се­кре­тар ОДКБ-а. Стал­на рад­на те­ла ОДКБ-а су Се­кре­та­ ри­јат и Ује­ди­ње­ни штаб Ор­га­ни­за­ци­је.

Ор­га­ни­за­ци­ја Уго­во­ра о ко­ лек­тив­ној без­бед­но­сти оства­ ру­је сво­ју де­лат­ност у са­рад­ њи са ра­зним ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма. ОДКБ је 2. де­цем­бра 2004. до­био ста­т ус по­сма­тра­ча у Ге­не­рал­ној скуп­ шти­ни УН, а 18. мар­та 2010. у Мо­скви је пот­пи­са­на За­јед­ нич­ка де­кла­ра­ци­ја о са­рад­њи Се­кре­та­ри­ја­та УН и ОДКБ-а, ко­ја пред­ви­ђа про­ду­бљи­ва­ ње са­рад­ње из­ме­ђу ових две­ју ор­га­ни­за­ци­ја, на­ро­чи­то у ми­ ров­ним про­це­си­ма. По­др­жа­ ва­ју се про­дук­тив­ни кон­так­ти са ме­ђу­на­род­ним ор­га­ни­за­ ци­ја­ма и струк­т у­ра­ма, укљу­ чу­ју­ћи Ко­ми­тет УН за бор­бу про­тив те­ро­ри­зма, Кан­це­ла­ ри­ју УН за су­зби­ја­ње дро­ге и кри­ми­на­ла, ОЕБС (Ор­га­ни­за­ ци­ју за европ­ску без­бед­ност и са­рад­њу), Европ­ску уни­ју, Ор­га­ни­за­ци­ју ислам­ске кон­ фе­рен­ци­је, Ме­ђу­на­род­ну ор­ га­ни­за­ци­ју за ми­гра­ци­је и дру­ге. Ус­по­ста­вље­на је те­сна са­рад­ња ОДКБ-а са Евро­а­ зиј­ском еко­ном­ском уни­јом, ШОС-ом (Шан­гај­ском ор­га­ ни­за­ци­јом за са­рад­њу) и За­ јед­ни­цом не­за­ви­сних др­жа­ва.

СКБ ОДКБ-а је у ци­љу бор­ бе про­тив чи­та­вог спек­тра иза­зо­ва и по­ја­ва ко­је мо­гу угро­зи­ти без­бед­ност др­жа­ ва-чла­ни­ца до­нео од­лу­ку о фор­ми­ра­њу Ми­ров­них сна­га и ко­ор­ди­на­ци­о­них од­бо­ра за ван­ред­не си­т у­а­ци­је, као и за бор­бу про­тив не­за­ ко­ни­те ми­гра­ци­је и не­ле­гал­не тр­го­ви­не нар­ко­ти­ци­ма. При Са­ве­т у ми­ни­ста­ра спољ­них по­сло­ва ОДКБ-а де­лу­је Рад­ на гру­па за Ав­га­ни­стан. При Ко­ми­те­т у се­кре­та­ра са­ве­та без­бед­но­сти ОДКБ-а де­лу­ју рад­не гру­пе за бор­бу про­тив те­ро­ ри­зма и спре­ча­ва­ње не­за­ко­ни­те ми­гра­ ци­је, као и за ин­фор­ма­ци­о­ну по­ли­ти­ку и без­бед­ност. У окви­ру вој­не са­рад­ње у фор­ма­т у ОДКБ-а фор­ми­ра­не су За­јед­нич­ке сна­ге за бр­зо де­ло­ва­ње у Цен­трал­но-азиј­ском ре­ги­о­ну ко­лек­тив­не без­бед­но­сти. Ове сна­ге ре­гу­лар­но из­во­де вој­не ве­жбе, на ко­ји­ма, из­ме­ђу оста­лог, уве­жба­ва­ју и из­ вр­ша­ва­ње ан­ти­те­ро­ри­стич­ких за­да­та­ка.

7

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Фи­ло­зо­фи­ја спољ­не по­ли­ти­ке Ру­си­је Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва РФ Сер­геј Ла­вров об­ја­шња­ва фи­ло­зо­фи­ју ру­ске ди­пло­ма­ти­је, су­шти­ну не­за­ви­сно­сти спољ­не по­ли­ти­ке Ру­си­је уко­ре­ње­не у исто­ри­ји и кул­т у­ри на­ше зе­мље и иде­ал по­ли­цен­трич­ног све­та у ко­ме Ру­си­ји при­па­да јед­но од кључ­них ме­ста

П

Пише: Сергеј Лавров

ред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин пот­пи­сао је 12. фе­бру­ а­ра но­ви на­црт Кон­цеп­ци­је спољ­не по­ли­ти­ке РФ. На­црт је уса­гла­шен са ре­со­ри­ма ко­ји су нај­ви­ше ан­га­жо­ва­ни у ме­ ђу­на­род­ним ак­тив­но­сти­ма на­ше зе­мље и раз­мо­трен је у раз­ли­чи­тим оде­ље­њи­ ма ад­ми­ни­стра­ци­је пред­сед­ни­ка Ру­си­је. У при­пре­ми овог до­ку­мен­та уче­ство­ва­ ли су пред­став­ни­ци ру­ских екс­перт­ских кру­го­ва, укљу­чу­ју­ћи и чла­но­ве На­уч­ног са­ве­та при ми­ни­стру спољ­них по­сло­ва. Глав­ни ре­зул­тат свих са­ве­то­ва­ња је схва­ та­ње да са­вре­ме­ни са­мо­стал­ни спољ­но­ по­ли­тич­ки курс на­ше зе­мље у су­шти­ни не­ма ал­тер­на­ти­ву. Дру­гим ре­чи­ма, ми чак ни хи­по­те­тич­ки не мо­же­мо да раз­ ма­тра­мо ва­ри­јан­т у у ко­јој би Ру­си­ја би­ла „при­ка­че­на“ као пра­ти­лац уз не­ког дру­гог кључ­ног игра­ча на ме­ђу­на­род­ној сце­ни. Не­за­ви­сност спољ­не по­ли­ти­ке Ру­си­је про­ис­ти­че из ве­ли­чи­не ње­не те­ри­то­ри­ је, из ње­ног је­дин­стве­ног ге­о­по­ли­тич­ког по­ло­жа­ја и ви­ше­ве­ков­не исто­риј­ске тра­ ди­ци­је, из кул­т у­ре и са­мо­све­сти на­шег на­ро­да. По­ред то­га, ова­кав курс је ре­зул­ тат раз­во­ја на­ше зе­мље у но­вим усло­ви­ма то­ком про­те­клих 20 го­ди­на. У том пе­ри­о­

ду је би­ло и по­го­да­ка и про­ма­ша­ја, и све је то до­при­не­ло да се фор­му­ли­ше фи­ло­ зо­фи­ја спољ­не по­ли­ти­ке ко­ја у нај­ве­ћој ме­ри од­го­ва­ра да­на­шњим ин­те­ре­си­ма Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. Глав­ни за­да­так Ру­си­је на ме­ђу­на­род­ ном пла­ну је да ство­ри по­вољ­не спољ­ не усло­ве за раз­вој еко­но­ми­је и за ње­но пре­во­ђе­ње на ино­ва­ци­о­ни ко­ло­сек, а са­ мим тим и за ви­ши жи­вот­ни стан­дард ста­нов­ни­штва. Циљ је да се обез­бе­ди ста­би­лан раст по­ тен­ци­ја­ла зе­мље, а он се очи­глед­но мо­же до­сти­ћи са­мо у усло­ви­ма ме­ђу­на­род­не ста­бил­но­сти. Да­кле, Ру­си­ја као гло­бал­ни играч и стал­ни члан Са­ве­та без­бед­но­сти УН има оба­ве­зу да се за­ла­же за оси­гу­ра­ ње све­оп­штег ми­ра и без­бед­но­сти, али у исто вре­ме ти­ме ре­ша­ва и кључ­но пи­та­ ње сво­јих соп­стве­них ин­те­ре­са. У ве­зи са тим се мо­гу чу­ти оп­т у­жбе да је на­ша спољ­на по­ли­ти­ка кон­зер­ва­тив­на и те­жи да за­др­жи ста­т ус кво ко­ји се стал­но ме­ња, а та­ква по­зи­ци­ја је, ка­жу кри­ти­ча­ ри, уна­пред осу­ђе­на на не­у­спех. Ме­ђу­тим, та­ква ин­тер­пре­та­ци­ја је очи­глед­но из­вр­ та­ње ру­ске спољ­но­по­ли­тич­ке док­три­не. Ми по­ла­зи­мо од то­га да се свет на­ла­зи у ста­њу на­глог за­о­кре­та и да је сту­пио у до­ба ду­бин­ских про­ме­на чи­ји ре­зул­тат прак­тич­но ни­је мо­гу­ће пред­ска­за­ти.

Не­за­ви­сност спољ­не по­ли­ти­ке Ру­си­је про­ис­ти­че из ве­ли­чи­не ње­не те­ри­то­ри­је, из ње­ног је­дин­стве­ног ге­о­по­ли­тич­ког по­ло­жа­ја и ви­ше­ве­ков­не исто­риј­ске тра­ди­ци­је, из кул­ту­ре и са­мо­све­сти на­шег на­ро­да 8

У та­квој си­т у­а­ци­ји је ја­сно да се мо­ра­мо опре­де­ли­ти или за за­о­штра­ва­ње ме­ђу­ кул­т ур­них и ме­ђу­на­ци­о­нал­них тр­ве­ња ко­ја пре­те да пре­ра­сту у отво­ре­ни су­коб, или за уна­пре­ђи­ва­ње рав­но­прав­ног ди­ја­ ло­га на прин­ци­пи­ма уза­јам­ног по­што­ва­ ња са ци­љем да се ме­ђу ци­ви­ли­за­ци­ја­ма раз­ви­ју од­но­си парт­нер­ства. Уве­ре­ни смо да се мо­же спре­чи­ти пре­ра­ ста­ње гло­бал­не кон­ку­рен­ци­је у кон­фрон­ та­ци­ју са при­ме­ном си­ле, а нај­по­у­зда­ни­ји на­чин за то је не­у­мо­ран рад на ус­по­ста­ вља­њу ко­лек­тив­ног ли­дер­ства во­де­ћих др­жа­ва све­та. То ли­дер­ство тре­ба да бу­де ре­пре­зен­та­тив­но и у ге­о­граф­ском, и у ци­ ви­ли­за­циј­ском сми­слу. Де­ло­ва­ње ру­ске ди­пло­ма­ти­је усме­ре­но је на пру­жа­ње по­зи­тив­не по­др­шке гло­бал­ ним про­це­си­ма у ин­те­ре­с у фор­ми­ра­ња ста­бил­ног по­ли­цен­трич­ног си­сте­ма ме­ ђу­на­род­них од­но­са, и би­ло би иде­ал­но ако би тај си­стем мо­гао сам се­бе да ре­ гу­ли­ше. У том про­це­с у Ру­си­ји с пра­вом при­па­да уло­га јед­ног од кључ­них цен­ та­ра. Ми смо спрем­ни за озби­љан све­ стра­ни ди­ја­лог са свим за­ин­те­ре­со­ва­ним парт­не­ри­ма, с тим што тре­ба схва­ти­ти да ни­ко не мо­же има­ти мо­но­пол на исти­ну. Ру­си­ја је при­вр­же­на ме­то­ду мре­жне ди­ пло­ма­ти­је, а тај ме­тод под­ра­зу­ме­ва ства­ ра­ње флек­си­бил­них за­јед­ни­ца др­жа­ва у скла­ду са за­јед­нич­ким ин­те­ре­си­ма, с тим што јед­на иста др­жа­ва мо­же би­ти чла­ни­ ца ра­зних за­јед­ни­ца. БРИКС је при­мер успе­шног фор­ми­ра­ња јед­не та­кве за­јед­ ни­це у ко­јој уче­ству­ју др­жа­ве са ра­зних кон­ти­не­на­та. На­ша зе­мља 2013-2015. пред­се­да­ва „Два­ де­се­то­ри­цом“, „Осмор­ком“, ШОС-ом

(Шан­гај­ском ор­га­ни­за­ци­јом за са­рад­њу) и БРИКС-ом, и енер­гич­но спро­во­ди ли­ни­ју ефи­ка­сни­јег до­при­но­са свих тих фор­ма­та ја­ча­њу упра­вља­ња гло­бал­ним про­це­си­ма. То је јед­на од мно­гих ма­ни­фе­ста­ци­ја мул­ ти­век­тор­ског ка­рак­те­ра спољ­но­по­ли­тич­ког кур­са Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. Ру­си­ја у скла­ду са сво­јом тра­ди­ци­јом на­ ста­вља да игра уло­гу фак­то­ра рав­но­те­же у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма, а по­тре­бу за та­ квом уло­гом по­твр­ђу­је ве­ћи­на на­ших парт­ не­ра. То се не об­ја­шња­ва са­мо ме­ђу­на­род­ ним угле­дом зе­мље, не­го и чи­ње­ни­цом да ми има­мо соп­стве­но ми­шље­ње о оно­ме што се до­га­ђа у све­т у, и то на­ше ми­шље­ње се за­ сни­ва на прин­ци­пи­ма пра­ва и пра­вич­но­сти. Све ве­ћа при­влач­ност Ру­си­је ве­за­на је и за ја­ча­ње ње­не „ме­ке си­ле“ ко­ја про­ис­ти­че из ње­ног бо­га­тог кул­т ур­ног и ду­хов­ног на­сле­ ђа спо­је­ног са је­дин­стве­ним по­тен­ци­ја­лом ди­на­мич­ног раз­во­ја, као и из про­дук­тив­не са­рад­ње са ми­ли­о­ни­ма пред­став­ни­ка ру­ ског кул­т ур­ног про­сто­ра ши­ром све­та.

Глав­ни за­да­так Ру­си­је на ме­ђу­на­род­ном пла­ну је да ство­ри по­вољ­не спољ­не усло­ве за раз­вој еко­но­ми­је и за ње­но пре­во­ђе­ње на ино­ва­ци­о­ни ко­ло­сек, а са­мим тим и за ви­ши жи­вот­ни стан­дард ста­нов­ни­штва Мо­сква је уве­ре­на да у ста­во­ви­ма во­де­ћих ме­ђу­на­род­них игра­ча пре­ма нај­а­кут­ни­јим про­бле­ми­ма да­на­шњи­це ипак има ви­ше слич­но­сти не­го раз­ли­ка, на­ро­чи­то ка­да је реч о њи­хо­вим ко­нач­ним ци­ље­ви­ма, а не о так­ти­ци ко­јој при­бе­га­ва­ју у ре­ша­ва­њу тих про­бле­ма. Да­нас је сви­ма у ин­те­ре­с у су­жа­ва­ње зо­на ме­ђу­на­род­них и ло­кал­них кон­фли­ка­та, ре­ша­ва­ње про­бле­ма не­ши­ре­ња оруж­ја за ма­сов­но уни­ште­ње и сред­ста­ва за ње­го­ву ис­по­ру­ку, као и огра­ни­ча­ва­ње мо­гућ­но­сти за де­ло­ва­ње те­ро­ри­стич­ких и екс­тре­ми­стич­ких гру­па. Да­кле, реч је о то­ме да ко­нач­но тре­ба пре­ ва­зи­ћи ин­ди­ви­ду­ал­ни или груп­ни его­и­зам, не са­мо на ре­чи­ма, не­го и на де­лу, и тре­ба са­гле­да­ти на­шу за­јед­нич­ку од­го­вор­ност за суд­би­ну људ­ске ци­ви­ли­за­ци­је. Аутор je Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ру­ске Фе­де­ра­ци­је

Ка­ко спа­сти 250 је­зи­ка Ру­си­је? У Ру­си­ји се го­во­ри око 250 је­зи­ка, ме­ђу ко­ји­ма је ру­ски са пре­ко сто ми­ли­о­на но­си­ла­ца, али и кет­ски, на ко­јем се спо­ра­зу­ме­ва је­два хи­ља­ду љу­ди. Бу­дућ­ност ру­ског и не­ко­ли­ко тур­киј­ских је­зи­ка је оси­гу­ра­на, док се оста­ли су­о­ча­ва­ју са озбиљ­ним те­шко­ћа­ма у по­ку­ша­ју да се одр­же Пи­ше: Дми­триј Су­хо­дољ­ски

J

е­зи­ци Ру­си­је су исто та­ко не­ ре­ши­ва за­го­нет­ка као и та­ јан­стве­на ру­ска ду­ша. И сам ру­ски је­зик је тај­на. На ње­му је, на­и­ме, за ре­корд­но крат­ ко вре­ме (од кра­ја 18. до кра­ ја 19. ве­ка) на­ста­ла јед­на од во­де­ћих европ­ских књи­жев­но­сти. У овом вре­ мен­ском пе­ри­о­ду ства­ра­ли су Тол­стој, Че­хов, и мно­ги дру­ги. Та­ко брз раз­вој књи­жев­ност ни­је до­жи­ве­ла ни у Аме­ ри­ци, ко­ја се осла­ња­ла на ве­ков­ну тра­ ди­ци­ју ен­гле­ске кул­т у­ре. Ру­ски је­зик има си­гур­ну бу­дућ­ност. По­ сто­ји бри­га о ње­го­вом раз­во­ју у зе­мљи,

у ино­стран­ству он при­вла­чи ве­ли­ко ин­ те­ре­со­ва­ње и на сва­ки на­чин се раз­ви­ја. Слич­ну суд­би­ну има­ју и дру­ги је­зи­ци ве­ли­ких ста­ро­се­де­лач­ких на­ро­да у Ру­ си­ји, као што су Та­та­ри, Ба­шки­ри, Чу­ ва­ши и Ја­ку­ти (сви ови је­зи­ци спа­да­ју у гру­пу тур­киј­ских је­зи­ка). Чак ни Ја­ ку­ти, ко­јих има по­ла ми­ли­о­на и ра­се­ја­ ни су по те­ри­то­ри­ји нај­ве­ће фе­де­рал­не је­ди­ни­це РФ (на 3 ми­ли­о­на ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра), не тре­ба да бри­ну за бу­ дућ­ност свог је­зи­ка. На ја­кут­ском се штам­па­ју књи­ге, одр­жа­ва се на­ста­ва у шко­ла­ма и на фа­кул­те­ти­ма, функ­ци­о­ ни­шу сва сред­ства ин­фор­ми­са­ња и сви ти­по­ви кул­т ур­них уста­но­ва, њи­ме се ак­тив­но ба­ве ет­но­гра­фи и лин­гви­сти.

Фoто: Сер­геј Пја­та­ков, РИА Но­во­сти

ФО­ТО: Ко­мер­сант

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Пре­ма Уста­ву Да­ге­ста­на, сви је­зи­ци ко­ји се та­мо го­во­ре има­ју ста­тус др­жав­них, али се са­мо 14 је­зи­ка ко­ји има­ју пи­смо, укљу­чу­ју­ћи ру­ски, фак­тич­ки тре­ти­ра на тај на­чин

9

политика и друштво Др­жа­ва се тру­ди да пру­жи по­др­шку ма­лим ста­ро­се­де­лач­ким на­ро­ди­ма Се­ве­ра, Си­би­ра и Да­ле­ког Ис­то­ка. Њи­хо­ви мла­ди­ћи осло­бо­ђе­ни су вој­не оба­ве­зе, лов­ци и ри­ба­ри осло­бо­ђе­ни су пла­ћа­ња по­ре­за итд Ме­ђу­тим, је­зи­ци ма­лих ста­ро­се­де­лач­ ких на­ро­да се на­ла­зе у мно­го те­жој си­ ту­а­ци­ји. Та­кви је­зи­ци из­у­ми­ру сву­да на пла­не­ти. Че­сто за то ни­је од­го­вор­на ни би­ро­кра­ти­ја ни шо­ви­ни­стич­ко дру­ штво, већ су­ро­вост при­род­них усло­ва. Ру­си­ја ни­је из­у­зе­так. У суб­по­лар­ној обла­сти Ру­си­је, чи­ји је ве­ћи део по­кри­ вен тај­гом и тун­дром, на­ла­зе се те­ри­то­ ри­је не­про­ход­не као ама­зон­ске џун­гле, али са мно­го хлад­ни­јом кли­мом. У овим про­стран­стви­ма од крај­њег се­ве­ро­за­ па­да (Са­а­ми) Ру­си­је до ње­ног крај­њег ју­го­и­сто­ка (Уде­геј­ци) по­ла­ко не­ста­ју пле­ме­на ко­ја во­де су­ро­ву, но­мад­ску и не увек успе­шну бор­бу за жи­вот и ко­му­ ни­ци­ра­ју на сво­јим је­зи­ци­ма без пи­сма. Ови на­ро­ди не мо­гу да жи­ве у усло­ви­ма ур­ба­ни­зо­ва­не ци­ви­ли­за­ци­је због спе­ци­ фич­ног на­чи­на ис­хра­не, не­ре­зи­стент­ но­сти на ал­ко­хол и на ви­ру­се ко­ји су за ве­ћи­ну љу­ди без­о­па­сни. По­сто­ји, ме­ђу­тим, и дру­га вр­ста од­у­ми­ ра­ња је­зи­ка, а то је по­сте­пе­на аси­ми­ла­ ци­ја у ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво у гу­сто на­се­ље­ним обла­сти­ма. Та­ква суд­би­на је за­де­си­ла не­ке од ди­ја­ле­ка­та ка­рел­ског је­зи­ка („Ка­ре­ли” је за­јед­нич­ки на­зив за остат­ке угро-фин­ских пле­ме­на и по­том­ ке пра­во­слав­ног ста­нов­ни­штва да­на­шње Фин­ске ко­је се до­се­ли­ло у Ру­си­ју пред ре­ли­ги­о­зним про­го­ни­ма у сред­њем ве­ ку). По­след­њи Ка­ре­ли ко­ји су жи­ве­ли на у Вал­да­ју (по­пу­лар­на ба­ња из­ме­ђу Санкт Пе­тер­бур­га и Мо­скве) при­ли­ком по­пи­са

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

1897. из­ја­сни­ли су се као Ру­си, док је њи­ хов ди­ја­ле­кат из­у­мро још ра­ни­је. Др­жа­ва се тру­ди да пру­жи по­др­шку ма­ лим ста­ро­се­де­лач­ким на­ро­ди­ма Се­ве­ ра, Си­би­ра и Да­ле­ког Ис­то­ка. Њи­хо­ви мла­ди­ћи осло­бо­ђе­ни су вој­не оба­ве­зе, лов­ци и ри­ба­ри осло­бо­ђе­ни су пла­ћа­ња по­ре­за итд. Ме­ђу­тим, у Ру­си­ји по­сто­ји и ре­ги­он у ко­јем су го­вор­ни­ци је­зи­ка ко­ји не­ма­ју раз­ви­је­на пи­сма из­ло­же­ни мно­ го озбиљ­ни­јим про­бле­ми­ма. Ра­ди се о Да­ге­ста­ну на Се­вер­ном Кав­ка­зу. Још у сред­њем ве­ку Ара­пи су Кав­каз на­зи­ва­ли „Пла­ни­на је­зи­ка”. Али, Да­ге­стан чак и на овом лин­гви­стич­ки бо­га­том про­сто­ ру за­у­зи­ма по­себ­но ме­сто. На ре­ла­тив­но ма­лој и при­сту­пач­ној те­ри­то­ри­ји та­мо се го­во­ри око 50 је­зи­ка. Пре­ма Уста­ву ове ре­пу­бли­ке, из­му­че­не те­ро­ри­змом и про­бле­мом не­за­по­сле­но­сти, сви ње­ни је­ зи­ци има­ју ста­т ус др­жав­них, али се са­мо 14 је­зи­ка ко­ји има­ју пи­смо, укљу­чу­ју­ћи ру­ски, фак­тич­ки тре­ти­ра на тај на­чин. Но­си­о­ци оста­лих је­зи­ка (ко­ји че­сто на­ се­ља­ва­ју не­ко ма­ло се­ло или чак део се­ла) ве­штач­ки се при­па­ја­ју моћ­ни­јим на­ро­ ди­ма (ме­ђу ко­ји­ма су нај­мно­го­број­ни­ји Авар­ци) и ни­с у им омо­гу­ће­не по­ре­ске, кул­т ур­не и дру­ге по­год­но­сти. На­уч­ни­ци­ма је до­зво­ље­но да про­у­ча­ва­ју ло­кал­не је­зи­ке, о њи­ма об­ја­вљу­ју ма­ло­ ти­ра­жне при­руч­ни­ке и за њих раз­ви­ја­ ју ва­ри­јан­те пи­сма. Ме­ђу­тим, са пу­ним пра­вом се мо­же го­во­ри­ти о не­при­мет­ном по­сте­пе­ном ис­ко­ре­њи­ва­њу та­квих је­зи­ ка. При­мер за то је суд­би­на Ботлиха­ца. Без об­зи­ра на оку­пља­ња и не­бро­је­не пе­ ти­ци­је са­ку­пља­не у се­лу Ботлих (ад­ми­ ни­стра­тив­ни цен­тар Ботлих­ског ре­јо­на Да­ге­ста­на) са ци­љем да се Ботлих­ци­ма и њи­хо­вом је­зи­ку (ко­ји при­па­да анд­ској гру­пи ава­ро-ан­до-цез­ских је­зи­ка нах­скода­ге­стан­ске по­ро­ди­це) омо­гу­ћи кул­т ур­на ауто­но­ми­ја, њих зва­нич­ни­ци на­ста­вља­ју да убра­ја­ју ме­ђу Авар­це, што је као прак­ са за­по­че­ло још 1920-их го­ди­на, ка­да је со­вјет­ски ко­ме­сар за пи­та­ња на­ци­о­нал­ но­сти био Ста­љин. Ова­кав трет­ман је до­ вео до то­га да од 6 хи­ља­да Бол­ти­ха­ца ма­ тер­њи је­зик да­нас го­во­ри са­мо њих 200.

Још у сред­њем ве­ку Ара­пи су Кав­каз на­зи­ва­ли „Пла­ни­на је­зи­ка”. Али, Да­ге­стан чак и на овом лин­гви­стич­ки бо­га­том про­сто­ру за­у­зи­ма по­себ­но ме­сто. На ре­ла­тив­но ма­лој и при­сту­пач­ној те­ри­то­ри­ји та­мо се го­во­ри око 50 је­зи­ка 10

„Ни случ разговар Пи­ше: Јев­ге­ниј Ба­ра­нов

П

р­ви ави­он НА­ТО-а смо обо­ ри­ли од­мах по­сле по­но­ћи 25. мар­та 1999. То се до­го­ди­ло у до­пи­снич­кој со­би Ше­стог ка­на­ла ру­ске те­ле­ви­зи­је, у ТВ цен­тру „Остан­ки­но“ у Мо­скви. Чим је екс­пло­ди­рао пр­ви То­ ма­хавк, чим су пр­ве бом­бе па­ле на Ју­ го­сла­ви­ју, по­ста­ло је ја­сно да ће одо­ бре­ње за наш од­ла­зак у Бе­о­град (ко­је је не­де­ља­ма од­ла­га­но) би­ти пот­пи­са­но исте но­ћи. Одав­но смо се спа­ко­ва­ли за пут, оста­ло је са­мо да че­ка­мо од­лу­ку. Про­ду­цент аген­циј­ских ве­сти ва­ди из штам­па­ча све­же из­ве­шта­је но­вин­ских аген­ци­ја и не скри­ва­ју­ћи нер­во­зу пра­ви

У мар­ту 1999. бом­бе НА­ТО-а ни­су па­да­ле на Ми­ло­ше­ви­ћев ре­жим. Они су то ра­ди­ли и ра­ни­је: 1941, 1944. и 1995, али ја та­да то ни­сам знао од њих па­пир­не ави­о­не. На ноћ­ном „не­ бу“ про­стра­не до­пи­снич­ке со­бе, из­над пра­зних сто­ло­ва и по­га­ше­них ра­чу­на­ ра, ле­те­ли су те но­ћи ави­о­ни са аме­рич­ ким пе­то­кра­ка­ма на кри­ли­ма, на­цр­та­ ним обич­ном олов­ком. „Бом­бар­до­ван је Да­ни­лов­град у Цр­ној Го­ри“, „на­но­се се уда­ри по објек­ти­ма вој­не, енер­гет­ске и са­о­бра­ћај­не ин­фра­струк­т у­ре Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је“ – штам­пач све вре­ме умно­жа­ва број па­пир­них ави­о­ на, и са сва­ким но­вим но­вин­ским из­ве­ шта­јем све је ре­ал­ни­ја ве­за из­ме­ђу тих ави­он­чи­ћа и пра­вих бор­бе­них ма­ши­на ко­је са ви­си­на не­до­сти­жних за про­тив­ ва­зду­шну од­бра­ну за­си­па­ју ог­њем во­ље­ ну Ју­го­сла­ви­ју. Одо­бре­ње за лет че­ка­мо уз ча­ши­цу, да би нам би­ло лак­ше... А оно ни­ка­ко да стиг­не...

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

ФОТО: Из лич­ног ар­хи­ва Јев­ге­ни­ја Ба­ра­но­ва

чајно немојте рати на руском!“ Јевгениј Баранов је руски ТВ репортер који је током агресије НАТО-а на СРЈ 1999. извештавао из Београда и са Косова. Он ексклузивно за „Руску реч“ после 14 година евоцира своје успомене на све што је тада видео и доживео ши­ша­на мла­ди­ћа бан­дит­ског из­гле­да, у чи­ји „мер­це­дес“ су нас стр­па­ли по­ли­цај­ ци на из­ла­ску из Су­бо­ти­це, це­лим пу­тем до Бе­о­гра­да су нам при­ча­ли о аме­рич­ком „Стел­т у“ ко­ји је обо­рен те но­ћи. Та­ко сам ја, па­дом „Не­ви­дљи­вог“, за­ко­ра­чио у но­ ви жи­вот. У Ср­би­ји сам пр­ви пут био тач­но го­ди­ну да­на ра­ни­је, у мар­т у 1998. Та­да сам био збу­њен, ни­шта ни­сам схва­тао, све сам по­ сма­трао кроз при­зму не­ка­кве при­ми­тив­ не ана­ло­ги­је, ни­сам знао је­зик... Та­да смо сни­ма­тељ и ја пу­то­ва­ли на Ко­со­во. Ни­смо

ФОТО: Reuters

Го­то­во је не­мо­гу­ће по­го­ди­ти олов­ком па­пир­ни ави­он у ле­т у, јер стал­но ме­ња пра­вац. Исто та­ко је не­мо­гу­ће ра­ке­том, на­пра­вље­ном у дав­на вре­ме­на, обо­ри­ти нај­но­ви­ји бом­бар­дер, ју­ри­шни ави­он или ло­вац. Ме­ђу­тим, у том тре­нут­ку бес­по­ моћ­ног оча­ја­ња на­ша иде­ја је би­ла јед­но­ став­на: ако успе­мо ми, ус­пе­ће и они. А на њих, та­мо, 2,5 хи­ља­де ки­ло­ме­та­ра одав­де, па­да­ју пра­ве бом­бе! Ми смо ус­пе­ли... А да су ус­пе­ли и они, то смо са­зна­ли ка­да смо 29. мар­та ују­тру пре­шли ма­ђар­скоју­го­сло­вен­ску гра­ни­цу. Два крат­ко под­

има­ли ни по­зна­ни­ка, ни кон­та­ка­та, ни­ смо зна­ли ко­ме да се обра­ти­мо за по­моћ и са­вет. У цен­тру При­шти­не, у пре­двор­ ју хо­те­ла „Гранд“, по ко зна ко­ји пут смо са скри­ве­ном за­ви­шћу по­сма­тра­ли ка­ ко на­ше за­пад­не ко­ле­ге ужур­ба­но ра­де са сво­јим мно­го­број­ним про­ду­цен­ти­ма, мон­та­же­ри­ма, пре­во­ди­о­ци­ма и во­за­чи­ма у блин­ди­ра­ним џи­по­ви­ма. Та­да нам при­ ђе Ми­тра Ре­љић. Ма­ла ра­стом, мр­ша­ва, са на­о­ча­ри­ма, по из­гле­ду би се ре­кло да јој је око пе­де­сет го­ди­на, пру­жи ми ру­ку и на из­вр­сном ру­ском је­зи­ку упи­та мо­же ли нам не­ка­ко би­ти од ко­ри­сти. Тај сти­сак ру­ке сам за­пам­тио за цео жи­вот. То је би­ ло мо­је по­знан­ство са Ср­би­јом. Твр­до­гла­ вост, нео­бич­на од­луч­ност, ка­те­го­рич­ност и чвр­сти­на ко­ја ни­ка­да не по­пу­шта – то су би­ле ње­не осо­би­не. Али она је у исто вре­ме би­ла то­ли­ко крот­ка, да смо чак по­ ми­шља­ли да је мо­жда по­тај­но за­мо­на­ше­ на. Све је то за ме­не та­да по­ста­ло и за­у­век оста­ло ли­це мо­је Ср­би­је. Ми­тра је би­ла про­фе­сор ру­ског је­зи­ка на При­штин­ском уни­вер­зи­те­т у. Од тог тре­нут­ка пу­то­ва­ла је са на­ма чак и та­мо где су од­би­ја­ли да иду и нај­же­шћи мом­ци из по­ли­ци­је. Пре­ кли­ња­ли смо је да оста­не на по­ли­циј­ском кон­трол­ном пунк­т у, али она је из­ла­га­ ла ри­зи­ку и се­бе и нас, и скри­ва­ла се на зад­њем се­ди­шту на­шег ста­рог гол­фа док смо се ми пре­тва­ра­ли да смо Аме­ри­кан­ци пред на­о­ру­жа­ним при­пад­ни­ци­ма „ОВК“, ка­да су нас за­у­ста­ви­ли на успо­ну пре­ма ма­на­сти­ру Де­вич у Дре­ни­ци. Ни­јед­ном се ни­смо спо­реч­ка­ли, чак ни ка­да би­смо од стра­ха по­пи­ли ко­ју ви­ше у 11

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

дру­штву по­ли­ца­ја­ца и на тре­ну­так за­бо­ра­вља­ли да је она ту, са на­ма. Био је до­во­љан је­дан њен по­глед, за­чу­ђен и не­под­но­шљи­во упо­ран. За њу су Ру­си би­ли, и до да­нас су, на­дам се, оста­ли не­што што се ни­ ка­ко не до­во­ди у ве­зу са би­ло ка­ квим не­до­стој­ним, не­ча­сним или сит­ни­ча­вим по­ступ­ком... Хте­ли или не, мо­ра­ли смо да се по­на­ша­мо у скла­ду са том ње­ном пред­ста­вом. Спо­реч­ка­ли смо се са­мо јед­ном, на ра­стан­ку, ка­да смо јој пред сам по­ ла­зак у Бе­о­град по­ну­ди­ли но­вац за да­не ко­је је про­ве­ла са на­ма... У мар­т у 1999. бом­бе НА­ТО-а ни­ су па­да­ле на Ми­ло­ше­ви­ћев ре­ жим, ни­ти на не­про­ми­шље­ну и не­до­след­ну по­ли­ти­ку Бе­о­гра­да у по­бу­ње­ној по­кра­ји­ни, ни­ти на зе­мљу ко­ја се по­сле де­сет го­ди­на санк­ци­ја гу­ши­ла у сит­ном ло­по­ влу­ку и круп­ном кри­ми­на­лу. Не, они су га­ђа­ли мо­ју Ми­тру, њен Лик и ње­но До­сто­јан­ство, ње­но Сми­ре­ње и ње­ну Љу­бав. Они су Јев­ге­ниј Ба­ра­нов на де­лу то ра­ди­ли и ра­ни­је: 1941, 1944. и 1995, али ја та­да то ни­сам знао. Пр­ва си­ре­на за ва­зду­шну опа­сност ко­ „Ка­жи­те та­мо, у Ру­си­ји, да у на­ма има ју сам чуо у Бе­о­гра­ду би­ла је знак да је љу­ба­ви!“ Све вре­ме је то по­на­вљао... А мо­је де­тињ­ство за­вр­ше­но. Та­да сам имао че­ка­ла су нас још 73 бом­бар­до­ва­ња...

29 го­ди­на и од­ра­стао сам по дру­ги пут. Фран­цу­ски ка­пе­тан очи­глед­но же­ли да Све што се око ме­не до­га­ђа­ло ни­је има­ло нам по­мог­не. мно­го ве­зе са оним отво­ре­ним све­том, са „Схва­ти­те, не­мам сло­бод­них љу­ди да вам оном иде­јом ко­ју смо ја и мно­ги мо­ји вр­ дам прат­њу! Ви­ди­те и са­ми шта се де­ шња­ци 8 го­ди­на по­сле ру­ше­ња Со­вјет­ске ша­ва! А без прат­ње не­мам пра­во да вас Им­пе­ри­је и да­ље све вре­ме но­си­ли у ср­цу. пу­стим. За­и­ста ми је жао, го­спо­до...“ Ви­зе, по­ни­жа­ва­ју­ћи ре­до­ви пред кон­зу­ На мо­сту пре­ко Ибра, ко­ји де­ли Ко­сов­ску ла­ти­ма европ­ских ам­ба­са­да и све што нас Ми­тро­ви­цу на се­вер­ни срп­ски и ју­жни је одва­ја­ло од све­та ми смо до­жи­вља­ва­ли ал­бан­ски део, по­ку­ша­ва­мо смо да из­деј­ као на­шу уну­тра­шњу не­у­ре­ђе­ност, као ству­је­мо да нас пу­сте у де­ло­ве Ко­со­ва где не­што што нас ири­ти­ра, али што ће кад- већ тре­ћи дан бе­сне по­гро­ми. тад мо­ра­ти да про­ђе. По­сле па­да ко­му­ни­ „Уве­ра­вам вас, у При­шти­ни ви­ше не­ма зма ни­је ви­ше би­ло не­при­ја­те­ља. Јед­но­ Ср­ба! Пре­ма на­шим ин­фор­ма­ци­ја­ма, сви став­но ни­је сме­ло да их бу­де! И ево са­да ми, уну­ци бо­ра­ца Дру­гог свет­ског ра­та, И ево са­да ми, уну­ци сто­ји­мо у но­ћи под бе­о­град­ским не­бом, и бо­ра­ца Дру­гог свет­ског не по­тре­са нас то­ли­ко са­ма си­ре­на, ко­ли­ ра­та, сто­ји­мо у но­ћи ко чи­ње­ни­ца да ми пре­по­зна­је­мо тај звук! Ра­но ују­тро, по­ред ру­ше­ви­на Са­ве­зног под бе­о­град­ским ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих по­сло­ва ко­је не­бом, и не по­тре­са су се још увек ди­ми­ле, сре­ће­мо упла­ка­ног нас то­ли­ко са­ма стар­ца. На са­коу ис­под ман­ти­ла ви­ди се не­ко ор­де­ње. Дрх­та­вом ру­ком све вре­ме си­ре­на, ко­ли­ко ски­да и ста­вља на­о­ча­ре са вр­ло де­бе­лим чи­ње­ни­ца да ми ста­кли­ма. Очи му цр­ве­не од су­за и по­ пре­по­зна­је­мо тај звук! ста­ју не­при­род­но ве­ли­ке сва­ки пут кад ста­ви на­о­ча­ре.

12

су сме­ште­ни у при­вре­ме­не кам­ по­ве за при­јем из­бе­гли­ца.“ Ту Фран­цуз зо­ве не­ко­га те­ле­­фо­ном. „Ка­ко ре­ко­сте да се она зо­ве? Ми­тра Ре­љић. Ево од­мах. На­жа­ лост, не­ма ни­ка­кве мо­гућ­но­сти да са­зна­мо шта се кон­крет­но де­ си­ло са би­ло ким од њих...“ Сво­ју бе­жа­ни­ју Ми­тра Ре­љић је по­че­ла 1992. Прог­на­на је из род­ ног Са­ра­је­ва и на­шла се у Ср­би­ ји, у из­бе­глич­ком ло­го­ру по­ред Сом­бо­ра. Пет го­ди­на ка­сни­је, пре не­го што ће по­че­ти кр­ва­ви су­ко­ би на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, да­ли су јој ма­ли стан у уни­вер­зи­тет­ском на­се­љу у При­шти­ни. Ту је до­жи­ ве­ла ко­шмар 1998, бом­бар­до­ва­ње и по­вла­че­ње срп­ске вој­ске и по­ ли­ци­је 1999, а по­чет­ком 2000-их по­кољ и ижи­вља­ва­ње над Ср­би­ ма ко­ји су оста­ли у по­кра­ји­ни. Гле­да­мо сту­бо­ве ди­ма са дру­ге стра­не ре­ке, из­над се­ла где су још пре три да­на жи­ве­ли са­мо Ср­би, и схва­та­мо да они не­срећ­ ни­ци ко­ји су оста­ли у При­шти­ни не­ма­ју мно­го шан­се да пре­жи­ве. Ни­смо се ви­де­ли са Ми­тром од 1999. Из при­ча оних ко­ји су од­мах по­сле ра­та из­ бе­гли из При­шти­не зна­ли смо да су Ал­ бан­ци од­у­зе­ли Ми­трин стан, али да је она и да­ље у При­шти­ни. Те­шко би­смо мо­гли да је про­на­ђе­мо и у нор­мал­ним окол­но­ сти­ма, а са­да је то ве­ро­ват­но и не­мо­гу­ће. По­сто­јао је је­дан по­у­зда­ни на­чин: да се рас­пи­та­мо код све­ште­ни­ка при­штин­ског хра­ма све­тог Ни­ко­ле, али већ смо са­зна­ ли да је и храм спа­љен. „Од нас је Бор­ба, а од Го­спо­да по­бе­да!“ Тим ре­чи­ма нас је ис­пра­тио вла­ди­ка Ата­ на­си­је (Јев­тић) ка­да смо му из­не­ли сво­ју на­ме­ру да на соп­стве­ни ри­зик пре­ђе­мо на дру­гу стра­ну ре­ке. Фран­цу­ски офи­ци­ри ко­ји су чу­ва­ли мост упо­зна­ли су нас са до­пи­сни­ком не­ког па­ри­ског из­да­ња и он нам то­га да­на пред­ло­жи да узме­мо ње­го­ вог во­за­ча Ал­бан­ца. Он је том Ал­бан­цу ре­као да смо ми упра­во до­шли из Па­ри­за да га за­ме­ни­мо. „Ни слу­чај­но не­мој­те раз­го­ва­ра­ти на ру­ ском“, упо­зо­ра­ва нас Фран­цуз. „Он не зна фран­цу­ски, до­вољ­но ће би­ти да ими­ти­ра­те фран­цу­ски из­го­вор и он не­ће ни­шта при­ме­ти­ти.“ Од­мах уви­ђа­мо два про­бле­ма. Пр­ви је у то­ме што мој сни­ма­тељ мо­же ко­ли­кото­ли­ко да ими­ти­ра са­мо две ре­чи: Да и ФОТО: Из лич­ног ар­хи­ва Јев­ге­ни­ја Ба­ра­но­ва

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Ма сви су ов­де ди­вља­ци! При­пад­ник фран­цу­ског КФОР-а пред за­па­ље­ном пра­во­слав­ном цр­квом већ та­да су кру­жи­ле ле­ген­де. При­ча се да су Ал­бан­ци пот­пу­но оп­ко­ли­ли ма­на­стир, а она је са сво­јим мо­на­хи­ња­ма бра­ни­ла ма­на­стир­ске зи­ди­не са пу­шком у ру­ци. Знао сам да Ми­тру не­што ве­зу­је за овај

На тре­ну­так об­не­ви­де­смо ка­да уђо­смо спо­ља у гу­сту по­мр­чи­ну хра­ма. Храм је из­ну­тра из­го­рео, али ми у по­чет­ку не ви­ди­мо го­то­во ни­шта. Кре­ну­смо пре­ма ико­но­ста­с у и пут нам пре­пре­чи угље­ни­ са­на др­ве­на пре­гра­да. Зрак сун­ца се као ре­флек­тор про­би­ја кроз по­цр­не­лу ку­по­ лу хра­ма, као да осве­тља­ва фо­то­гра­фи­је. Под де­бе­лим сло­јем га­ре­жи на­зи­ру се ли­ ко­ви све­ти­те­ља ко­је ва­тра ни­је про­гу­та­ ла. По цр­ни­лу из­го­ре­лих фре­са­ка и сту­ бо­ва ви­де се но­жем или ек­се­ром уре­за­ни пот­пи­си на­па­да­ча и скра­ће­ни­ца „ОВК“ („УЧК“). Ис­под но­гу, ме­ђу пар­ча­ди­ма цр­

За­па­ље­не ку­ће у се­лу Ча­гла­ви­ца по­ред При­шти­не то­ком ал­бан­ског ижи­вља­ва­ња над Ср­би­ма 17. мар­та 2004. У се­лу је уби­је­но се­дам осо­ба и ви­ше од сто је по­вре­ђе­но

ФОТО: Associated Press (AP)

Не. Па и ту је ње­гов рја­зан­ски из­го­вор очи­гле­дан чак и за јед­ног Ал­бан­ца. Дру­ги про­блем је мој фран­цу­ски. За во­за­ча је он до­во­љан, али је за­то пот­пу­но не­у­по­тре­ бљив и чак опа­сан при­ли­ком су­сре­та са фран­цу­ским вој­ни­ци­ма. Тре­ба да пу­т у­је­ мо де­лом Ко­со­ва ко­ји је у зо­ни од­го­вор­ но­сти фран­цу­ских сна­га. Ако при­ли­ком про­ве­ре на­ших до­ку­ме­на­та Фран­цу­зи не бу­ду тре­ти­ра­ли нас као сво­је су­на­ род­ни­ке, он­да је чи­та­ва ова ма­ска­ра­да уза­луд­на. „Го­спо­ди­не офи­ци­ре! Ми смо ру­ски но­ ви­на­ри. Да би­сте нас спа­сли од озбиљ­них про­бле­ма Ви тре­ба од­мах да се об­ра­ду­ је­те што ме ви­ди­те, као да смо школ­ски дру­го­ви...“ Ту фра­зу сам уна­пред са­ста­ вио и без­број пу­та је уве­жба­вам, обра­ ћа­ју­ћи се раз­ли­чи­тим ин­то­на­ци­ја­ма сво­ме на­мр­го­ђе­ном и крај­ње ћу­тљи­вом сни­ма­те­љу... „Уи“, од­го­ва­ра он и окре­ће се пре­ма про­ зо­ру са та­квим из­ра­зом, као да не­ма ви­ ше о че­му са мном да раз­го­ва­ра. По­ред нас про­ми­че пу­то­каз, на бр­зи­ну пре­ма­ зан цр­ном фар­бом, али се још увек ви­ди ћи­ри­лич­ни нат­пис „Ср­би­ца“. Циљ на­шег пу­то­ва­ња је ма­на­стир Де­вич у Дре­ни­ци. Во­зач по­ста­де сум­њи­чав ка­ да нам је оста­ло све­га не­ко­ли­ко ки­ло­ме­ та­ра до ци­ља. Дре­ни­ца се увек сма­тра­ла нај­не­мир­ни­јим под­руч­јем у по­кра­ји­ни, а са­да, у је­ку по­гро­ма, па још у пла­ни­ни, усред шу­ме, са во­за­чем ко­ји сум­ња да га об­ма­њу­је­мо... Ни­је нам баш ла­год­но. Ма­ на­стир је сме­штен у ома­њој ува­ли, уда­ље­ ној од глав­ног пу­та. Пут пре­ма ма­на­сти­ру про­ла­зи кроз мрач­но ал­бан­ско се­ло. Ви­ со­ки цр­ве­ни зи­до­ви од ци­гле, и исте та­ кве ку­ће, са про­зо­ри­ма окре­ну­тим пре­ма дво­ри­шту, а са стра­не ули­це са­мо зид, без вра­та и про­зо­ра... Од­мах по из­ла­ску из се­ла по­чи­ње стрм успон. Ту нас за­у­ста­вља пр­ва фран­цу­ска вој­на па­тро­ла... По­руч­ник, ко­га сам још по­из­да­ље за­па­ њио сво­јом уве­жба­ном фра­зом, ши­ро­ ко се осме­ху­је и ши­ри ру­ке. Оно што се до­го­ди­ло у по­след­ња три да­на на­у­чи­ло га је да не за­да­је су­ви­шна пи­та­ња. Он са­мо до­вик­ну не­што сво­јим вој­ни­ци­ма, а ме­ни ре­че да они чу­ва­ју ма­на­стир Де­ вич, тач­ни­је оно што је од ње­га оста­ло... Освр­нух се, кад та­мо – вој­ни­ци при­ја­ тељ­ски тап­шу мог сни­ма­те­ља по ра­ме­ну и по­ма­жу му да пре­ба­ци на­ше ства­ри из ге­пе­ка ауто­мо­би­ла у њи­хов блин­ди­ра­ни вој­ни џип. По­след­њи пут смо би­ли ов­де 1998, за­јед­ но са Ми­тром. О игу­ма­ни­ји Ана­ста­си­ји

ма­на­стир, се­ћао сам се ка­ко је она та­да, пре 6 го­ди­на, хр­ли­ла ова­мо, пре­зи­ру­ћи опа­сност, и на­дао сам се да ов­де не­ко зна шта се до­го­ди­ло са њом. „То се де­си­ло два да­на пре ва­шег до­ла­ ска. Би­ло их је око 300. Ми смо ева­ку­и­ са­ли мо­на­хи­ње, то је све што смо мо­гли да учи­ни­мо.“ Го­во­ре­ћи то, мла­ди Фран­цуз ме про­пу­ сти у про­лаз ма­на­стир­ске ка­пи­је. Те­шка др­ве­на кри­ла би­ла су стрг­ну­та са шар­ки. Још увек је из­ла­зио дим из раз­би­је­них про­зо­ра ко­на­ка, при­пи­је­ног уз ли­ти­цу у ду­би­ни ма­на­стир­ског дво­ри­шта. „Ако хо­ће­те у цр­кву, иди­те са­ми. Са­че­ка­ ћу вас ов­де“, ре­че нам по­руч­ник, кри­ју­ћи по­глед из не­ког раз­ло­га.

кве­ног на­ме­шта­ја, на­ђо­смо ме­тал­ни крст из­ви­то­пе­рен од пла­ме­на. Он је не­ка­да кра­сио цар­ске две­ри... „Ди­вља­ци, зар не?“, ре­че ми Фран­цуз из­ да­ле­ка, ви­де­ћи да из­ла­зи­мо из цр­кве. „На ко­га ми­сли­те?!“, упи­тах ја гнев­но, ни сам не знам за­што. „Ма сви су ов­де ди­вља­ци! О они­ма ко­ји су ово на­пра­ви­ли су­ви­шно је и го­во­ри­ ти. Али ни те мо­на­хи­ње ни­с у нор­мал­не! За­ми­сли­те, мо­ра­ли смо си­лом да их спа­ са­ва­мо. Ни­с у хте­ле да иду. Та­мо иза ка­ пи­је бе­сни го­ми­ла, у пи­та­њу су ми­ну­ти, а оне ка­жу: ‘Не иде­мо ми ни­куд!’ Јед­ну ста­ри­цу су вој­ни­ци мо­ра­ли бу­квал­но да ву­ку до оклоп­ног тран­спор­те­ра, то­ли­ко се опи­ра­ла...“ 13

политика и друштво

интервју

ФОТО: Из лич­ног ар­хи­ва Јев­ге­ни­ја Ба­ра­но­ва

Емир Ку­сту­ри­ца го­во­ри за „Ро­сиј­ску га­з

Ми­тра је ме­ђу по­след­њи­ма ева­ку­и­са­на из При­шти­не. И опет у из­бе­глич­ки ло­гор. Ово­га пу­та на те­ри­то­ри­ји бри­тан­ске вој­ не ба­зе. На­шли смо је ка­да смо се вра­ти­ ли на Ко­со­во по­сле мар­тов­ских по­гро­ма. Она са­да жи­ви у Ко­сов­ској Ми­тро­ви­ци. Пре­да­је ру­ски је­зик сту­ден­ти­ма ко­ји су ов­де оку­пље­ни из срп­ских ен­кла­ва, ра­ штр­ка­них по Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Ма­ју­ шни из­најм­ље­ни ате­ље пре­пун је књи­га. Књи­ге су по­ре­ђа­не по по­ду, јер ту го­то­во и не­ма на­ме­шта­ја. Не­ма фо­то­гра­фи­ја на зи­до­ви­ма, не­ма цве­ћа, за­ве­са... Не­ма ни­ че­га што би ука­зи­ва­ло да ова про­сто­ри­ја слу­жи за ста­но­ва­ње. За­себ­но је спа­ко­ва­ла књи­ге ко­је ће по­не­ти са со­бом ако по­но­ во бу­де мо­ра­ла да бе­жи. Ви­кен­дом, ка­да на фа­кул­те­т у не­ма на­ста­ве, Ми­тра се­да на ауто­бус и од­ла­зи пре­ко ре­ке, та­мо, на ал­бан­ску стра­ну. Све ове го­ди­не она ри­зи­ку­је свој жи­вот оби­ла­зе­ћи јед­но по јед­но срп­ско гро­бље и па­жљи­во пре­пи­ су­ју­ћи у све­ску име­на и пре­зи­ме­на оних ко­ји су ту са­хра­ње­ни. Ми­тра не сум­ња да ће срп­ска гро­бља, ра­штр­ка­на по це­лом Ко­со­ву, уско­ро не­ста­ти, али јед­но си­гур­ но зна: до­кле год бу­де жи­во се­ћа­ње на оне ко­ји су не­ка­да жи­ве­ли на овој зе­мљи, ова ће зе­мља би­ти срп­ска. Јев­ге­ниј Ба­ра­нов је по­зна­ти ТВ во­ди­тељ и до­пи­сник про­гра­ма „Вос­кре­сное вре­мя“ на ру­ском „Пр­вом ка­на­лу“.

Гле­да­мо сту­бо­ве ди­ма са дру­ге стра­не ре­ке, из­над се­ла где су још пре три да­на жи­ве­ли са­мо Ср­би, и схва­та­мо да они не­срећ­ни­ци ко­ји су оста­ли у При­шти­ни не­ма­ју мно­го шан­се да пре­жи­ве 14

Да ни­је Пу­ти­н би срав­ни­ли с Раз­го­вор во­дио: Вла­ди­мир Сне­гир­јев

У екс­клу­зив­ном раз­го­во­ру за „Ро­ сиј­ску га­зе­т у“ и ње­но из­да­ње на срп­ском је­зи­ку „Ру­ска реч“ срп­ски ре­жи­сер Емир Ку­сту­ри­ца опи­сао је ка­ко ви­ди са­вре­ме­ну Ру­си­ју, ко­ ји њен део је „пра­ва Ру­си­ја“, ка­ко до­жи­вља­ва уло­гу пред­сед­ни­ка Пу­ ти­на у исто­риј­ским зби­ва­њи­ма и за­што је Ср­би­ја „ма­ла Ру­си­ја на Бал­ка­ну“.

Р

Г: Еми­ре, мо­же­мо по­че­ти са јед­ним од уоби­ча­је­них пи­ та­ња: ка­ква је по Ва­шем ми­ шље­њу са­вре­ме­на Ру­си­ја? Емир Ку­сту­ри­ца: Ру­си­ја у ра­ зним кра­је­ви­ма из­гле­да при­ лич­но ра­зно­ли­ко. Ка­да оде­те у Си­бир, до­жи­ви­те ту не­са­гле­ди­ву зе­мљу на је­дан по­се­бан на­чин – за ме­не је то пра­ва Ру­ си­ја. У Санкт Пе­тер­бур­гу се, на при­мер, мо­гу пре­по­зна­ти осо­би­не ста­ре де­ка­ дент­не Евро­пе. У Мо­скви се ре­ци­мо не мо­же­те од­у­пре­ти ути­ску да се на­ла­зи­те не­где из­ме­ђу Евро­пе и Аме­ри­ке. Чи­ни ми се да би Мо­ско­вља­ни нај­ви­ше же­ле­ли да бу­ду Евро­пља­ни – али то је опет мо­ је ми­шље­ње. Нај­стра­шни­је је из­гу­би­ти сво­ју кул­т у­ру, тра­ди­ци­ју и по­се­бан мен­ та­ли­тет. За европ­ске на­ро­де то мо­жда и ни­је то­ли­ко ва­жно, али за бес­крај­но ле­пу и ве­ли­ку, и на­да­све по­но­си­т у зе­мљу као што је Ру­си­ја – то је из­у­зет­но ва­жно. Ру­ска опо­зи­ци­ја тра­жи де­мо­кра­ти­ју ко­ја јед­но­став­но ни­је оства­ри­ва, ба­рем не за са­да. Та­ква де­мо­кра­ти­ја не по­сто­ји ниг­де, ни у САД, ни­ти у Евро­пи, па ни­је ре­ал­на ни у Ру­си­ји. При­се­ти­мо се ка­ква је би­ла ва­ша зе­мља од­мах по­сле па­да ко­му­ни­зма. Клин­тон се отво­ре­но сме­

При­се­ти­мо се ка­ква је би­ла ва­ша зе­мља од­мах по­сле па­да ко­му­ни­зма. Клин­тон се отво­ре­но сме­јао Ру­си­ји и ње­ном пред­сед­ни­ку. Ру­си­ју ни­ко ни­је до­жи­вља­вао озбиљ­но. Ко би се усу­дио да се са­да сме­је Ру­си­ји и ње­ном пред­сед­ни­ку? јао Ру­си­ји и ње­ном пред­сед­ни­ку. Ру­си­ ју ни­ко ни­је до­жи­вља­вао озбиљ­но. А у овом све­т у мо­ра­те би­ти ја­ки, ина­че ће вас пре­га­зи­ти. Да ли ми­сли­те да се по­сле На­по­ле­о­на и Хи­тле­ра не­што про­ме­ни­ ло? Увек ће се на­ћи не­ки но­ви умо­ви вољ­ни да по­но­ве њи­хо­ве „под­ви­ге“. Ва­ жни­је од све­га је да тре­ба би­ти спо­со­бан и од­го­во­ри­ти на иза­зо­ве но­вог вре­ме­на. Ко би се усу­дио да се са­да сме­је Ру­си­ји и ње­ном пред­сед­ни­ку? Ру­ски пред­сед­ник и ни­је по­себ­но оми­ љен у све­т у. Ка­ко то да Пу­ти­на та­ко ср­дач­но при­хва­та­ју у Ср­би­ји? Е.К.: А ка­ко дру­га­чи­је да га при­хва­та­мо? Да ни­је Пу­ти­на, Ср­би­ју би срав­ни­ли са зе­мљом. Он је чо­век ко­ји је вра­тио дух и до­сто­јан­ство свом на­ро­ду. За­хва­љу­ју­ћи ње­му Ру­си­ја пре­у­зи­ма сво­ју за­слу­же­ну уло­гу на свет­ској сце­ни. Шта се де­ша­ва са све­шћу и са се­ћа­њем Ср­ба? Од вар­вар­ског НА­ТО бом­бар­ до­ва­ња Ју­го­сла­ви­је 1999. про­шло је из­ве­сно вре­ме. Да ли су због та­квог

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

на, Ср­би­ју са зе­мљом по­ни­же­ња оста­ли ожиљ­ци у све­сти срп­ ског на­ро­да? Е.К.: На­рав­но да су оста­ли – и то вр­ло ду­бо­ки. Све на­ше по­ ли­тич­ке пар­ти­је – чак и оне ко­је са­ра­ђу­ју са За­па­дом – ка­те­го­рич­ ки су про­тив ула­ска у НА­ТО. По том пи­та­ њу су сви је­дин­стве­ ни. Сје­ди­ње­не Др­жа­ве и Евро­па су се на нај­го­ри мо­гу­ћи на­чин ижи­вља­ва­ли над Ср­би­јом јер та­да ни­ко ни­је био у ста­њу да им се су­прот­ста­ви. Ка­жња­ва­ли су нас за­то што смо од­у­век би­ли са­ве­зни­ци Ру­ си­је на Бал­ка­ну, али и због чи­ње­ни­це да смо исто као и Ру­си­ја пра­во­слав­на зе­мља. Ко­со­во ће ве­ко­ви­ма оста­ти отво­ре­на ра­ на. И срам­на стра­ни­ца у исто­ри­ји људ­ске ци­ви­ли­за­ци­је. Да ли Ср­би­ја тре­ба то­ли­ко да те­жи да уђе у ЕУ? Е.К.: Ми­слим да се чи­та­ва Евро­па тре­ нут­но на­ла­зи у јед­ној ду­бо­кој си­стем­ској кри­зи. Вој­на ин­ду­стри­ја ра­ди пу­ним ка­ па­ци­те­ти­ма, а не по­сто­ји то­ли­ка по­тра­ жња да би се ње­на про­из­вод­ња мо­гла пла­си­ра­ти. Свет се ме­ња. Ви­ди­мо да Ки­ на пре­у­зи­ма во­де­ћу уло­гу. Ин­ди­ја је вр­ло до­след­но пра­ти. Ру­си­ја по­ста­је све бо­га­ ти­ја и моћ­ни­ја па са­мим тим за­слу­жу­је све ве­ће по­што­ва­ње. Да ли ми­сли­те да то За­па­ду од­го­ва­ра? Не­дав­на си­т у­а­ци­ја на Ки­пру са­свим ле­по илу­стру­је оно о че­му го­во­рим. Та­мо се европ­ски про­бле­ми ре­ша­ва­ју на ра­чун Ру­си­је. При­том Евро­па, ко­ја је са­став­ни део евро­ а­зиј­ског кон­ти­нен­та, сву своју енер­ги­ју

Емир Ку­сту­ри­ца: „Нај­стра­шни­је је из­гу­би­ти сво­ју кул­ту­ру, тра­ди­ци­ју и по­се­бан мен­та­ли­тет. За европ­ске на­ро­де то мо­жда и ни­је то­ли­ко ва­жно, али за бес­крај­но ле­пу и ве­ли­ку, и на­да­све по­но­си­ту зе­мљу као што је Ру­си­ја – то је из­у­зет­но ва­жно“

усме­ра­ва у евро­а­тлант­ске ин­те­гра­ци­је. То је озби­љан не­склад и опа­сна кон­тра­дик­ тор­ност. Кон­фликт је као ми­на са од­ло­ же­ним деј­ством, при­кри­ве­на и са­мо што не екс­пло­ди­ра. Уоп­ште ни­с у пра­зне при­

Ју­го­сла­ви­ју су рас­пар­ча­ли јер је би­ла озбиљ­на и пот­пу­но не­за­ви­сна др­жа­ва, а по­ред то­га и ве­ли­ки играч на свет­ском тр­жи­шту на­о­ру­жа­ња. Во­ди­ла је не­за­ви­сну по­ли­ти­ку што се кра­јем два­де­се­тог ве­ка у усло­ви­ма јед­но­по­лар­ног све­та ни­ка­ко ни­је укла­па­ло у ин­те­ре­се за­пад­них зе­ма­ља, пр­вен­стве­но Не­мач­ке

ФО­ТО: Вла­ди­мир Сне­гир­јев / Ро­сиј­ска га­зе­та

зе­ту“ и ње­но из­да­ње на срп­ском је­зи­ку „Ру­ска реч“

че о мо­гу­ћој пре­ра­спо­де­ли све­та, слич­не за­ми­сли за­и­ста по­сто­је. Пла­но­ви о по­де­ ли Ру­си­је, о пре­кра­ја­њу Бли­ског и Сред­ њег ис­то­ка. Европ­ска уни­ја као гло­бал­ни про­је­кат мо­жда из­гле­да ле­по и при­влач­ но, али ја искре­но сум­њам у ње­ну одр­жи­ вост. Ка­да је­дан Не­мац тре­ба да на­хра­ни сто­ти­ну Ру­му­на, то не мо­же до­бро да се за­вр­ши, као што ни­је ни у слу­ча­ју Ју­го­сла­ви­је. Да ли је по­сто­ја­ла би­ло ка­ква мо­гућ­ ност да се Ју­го­сла­ви­ја очу­ва? Е.К.: Та­ква мо­гућ­ност ни­је би­ла пред­ ви­ђе­на. План за уни­ште­ње Ју­го­сла­ви­ је осми­шљен је одав­но, а ини­ци­ја­то­ри и ин­спи­ра­то­ри су Не­мач­ка и Ва­ти­кан. Ју­го­сла­ви­ју су рас­пар­ча­ли јер је би­ла озбиљ­на и пот­пу­но не­за­ви­сна др­жа­ва, а по­ред то­га и ве­ли­ки играч на свет­ском тр­жи­шту на­о­ру­жа­ња. Во­ди­ла је не­за­ви­ сну по­ли­ти­ку што се кра­јем два­де­се­тог ве­ка у усло­ви­ма јед­но­по­лар­ног све­та ни­ ка­ко ни­је укла­па­ло у ин­те­ре­се за­пад­них зе­ма­ља, пр­вен­стве­но Не­мач­ке. У Евро­ пи нас ни са­да не при­хва­та­ју, упра­во за­то што се раз­ли­ку­је­мо сво­јим не­за­ ви­сним ка­рак­те­ром. Ми смо као ма­ла Ру­си­ја на Бал­ка­ну.

15

погледи

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Брат­ство и ра­чу­ни­ца Пи­ше: Фјо­дор Лу­кја­нов

У

за­ме­ну за ка­пи­т у­ла­ци­ју Ср­ би­ји се обе­ћа­ва члан­ство у Европ­ској уни­ји, до­ду­ше са­мо као ма­гло­ви­та и да­ле­ка пер­ спек­ти­ва, уто­ли­ко пре што се и са­ма ЕУ кре­ће ка не­ком дру­ га­чи­јем ста­њу. Ако пак Бе­о­град не при­ хва­ти „ком­про­мис“ са При­шти­ном, као што за­са­да из­ја­вљу­је, је­дин­стве­на Евро­па му за­тва­ра вра­та на нео­д­ре­ђе­но вре­ме. Још по­чет­ком ле­та 1999, ка­да су сна­ге НА­ТО-а оку­пи­ра­ле по­кра­ји­ну, ни­ко ни­је га­јио илу­зи­је да је мо­гућ по­вра­так у са­ став та­да­шње Ју­го­сла­ви­је. Ка­да је При­ шти­на 2008. јед­но­стра­но про­гла­си­ла не­ за­ви­сност, Бе­о­град је на­ја­вио да се не­ће са тим по­ми­ри­ти. Па ипак, ни та­да ни­је би­ло сум­ње да ће пре или ка­сни­ је мо­ра­ти да про­гу­та ту пи­лу­лу. Пи­та­ње је са­мо би­ло хо­ће ли Бри­сел и во­де­ће европ­ске пре­сто­ни­це до­ зво­ли­ти Бе­о­гра­ду да са­чу­ва образ и да ли ће бар у не­че­му иза­ ћи Ср­би­ма у су­срет. Са­ да је из­ве­сно да не­ће би­ти ни јед­но ни дру­го. Не­ће чак би­ти по­пу­шта­ња ни ка­да се ра­ди о суд­би­ни ком­пакт­не срп­ске ма­њи­не на се­ ве­ру Ко­со­ва, иако је на пр­ви по­глед Евро­ пи у ин­те­ре­с у да пру­ жи до­дат­не га­ран­ци­је њи­хо­ве без­бед­но­сти. Ме­ђу­тим, са Ср­би­јом се де­фак­то оп­хо­де као са по­бе­ђе­ном др­жа­вом ко­ја не за­слу­жу­је би­ло ка­ кве ком­про­ми­се, ма­да оних ко­ји су од­го­вор­ни за ра­то­ве на Бал­ка­ну 1990-их већ одав­но не­ма ме­ђу жи­ви­ма, а ако их и има, сви су у Ха­гу. Ру­си­ја је увек осу­ђи­ва­ла по­ли­ти­ку За­ па­да у овом ре­ги­о­ну и уве­ре­на је да се 16

Куц­нуо је час ка­да Бе­о­град мо­ра ко­нач­но да се од­лу­чи хо­ће ли на­ста­ви­ти бор­бу за сво­је пра­во да за­у­зи­ма по­себ­ну по­зи­ци­ју о пи­та­њу Ко­со­ва, или ће при­хва­ти­ти да је бив­ша ауто­ном­на по­кра­ји­на од­се­че­на од Ср­би­је за­јед­но са Ср­би­ма ко­ји су оста­ли у њој Ср­би­ји чи­ни не­прав­да. У срп­ској јав­ но­сти по­сто­ји пред­ста­ва о то­ме да су све ва­жне по­ли­тич­ке од­лу­ке Бе­о­гра­да за­пра­во из­бор из­ме­ђу Ру­си­је и Евро­пе. По­се­та срп­ског пре­ми­је­ра Иви­це Да­чи­ ћа Мо­скви у вре­ме ка­да тре­ба до­не­ти од­ лу­ку ве­за­ну за ул­ти­ма­т ум ЕУ са­мо пот­кре­пљу­је та­кво ми­шље­ње.

Ка­ри­ка­ту­ра: Дан По­тоц­ки

Бе­о­град, ме­ђу­тим, не би тре­ба­ло да га­ји илу­зи­је у по­гле­ду ру­ских ам­би­ци­ја. Ру­си­ја не­ће по­ста­ти си­стем­ска ал­тер­на­ти­ва, тј. зе­ мља ко­ја ће у инат Европ­ској уни­ји по­ку­ша­ти да про­ши­ри на Бал­кан ор­би­т у сво­је ге­о­по­ли­ тич­ке, кул­т ур­не или вер­ске гра­ ви­та­ци­је, ни­ти ће гра­ди­ти ис­т у­ре­не по­ зи­ци­је као у 19. и де­ли­мич­но у 20. ве­ку. Мо­сква не на­ме­ра­ва да иза­зи­ва Евро­пу у име ап­стракт­ног ути­ца­ја на Бал­ка­ну. Мо­гућ­ност да се Ру­си­ја опет ма­ло по­и­гра

ве­ли­ке бал­кан­ске, или чак „пра­во­слав­ не“ по­ли­ти­ке (у по­гле­ду Грч­ке, Ки­пра и Ср­би­је, на при­мер) уко­ре­ње­на је у исто­ риј­ској тра­ди­ци­ји, што те­о­рет­ски за­и­ста мо­же да иза­зо­ве ре­ци­див. Ме­ђу­тим, ипак је иден­ти­тет са­вре­ме­не Ру­си­је да­нас пот­ пу­но дру­га­чи­ји. То по­твр­ђу­ју и нај­но­ви­ји до­га­ђа­ји око Ки­пра. Тре­зве­на ра­чу­ни­ца је од­не­ла пре­ва­гу над свим емо­ци­ја­ма, и Мо­сква ни­је по­жу­ри­ла да од Европ­ске уни­је пру­зме ини­ци­ја­ти­ву спа­са­ва­ња фи­ нан­сиј­ског си­сте­ма ко­ји то­не, иако је на ми­тин­зи­ма у Ни­ко­зи­ји би­ло ту­га­љи­вих пла­ка­та на ру­ском је­ зи­ку са па­ро­ла­ма упу­ће­ним бра­ ћи по ве­ри. То, на­рав­но, не зна­чи да је Мо­сква ин­ди­фе­рент­на пре­ма зе­мља­ма ко­је су исто­риј­ски ве­за­не за њу. То са­мо зна­чи да је кон­текст ње­ног де­ло­ва­ња да­нас до­ ста из­ме­њен. Бал­кан је­сте при­вла­чан за Ру­си­ју као и ра­ни­је, али при­вла­чан је упра­во у европ­ском кон­ тек­сту. Ру­си­ја је увек по­ла­ зи­ла од то­га да бу­ду­ћа ве­ли­ка Евро­па тре­ба да бу­де за­јед­нич­ки про­из­вод Европ­ ске уни­је, Ру­си­је и зе­ма­ља ко­је се на­ла­ зе из­ме­ђу њих. Евро­пља­ни су до­не­дав­но сма­тра­ли да је то уто­пи­ја. По­сто­ји Европ­ ска уни­ја, ми­сли­ли су они, и то је са­свим до­вољ­но, а ако још не­ко хо­ће да по­ста­не пра­ва Евро­па, он мо­ра да при­хва­ти ње­не прин­ци­пе, тј. или да уђе под ње­но окри­ље (као Бал­кан, на при­мер), или да оста­не на­по­љу, али да игра по ње­ним пра­ви­ли­ма (као Ру­си­ја, Укра­ји­на и Тур­ска). Да­нас, ме­ђу­тим, Евро­па ви­ше не из­гле­да као не­што уна­пред да­то и не­про­мен­љи­ во. По све­му су­де­ћи, уско­ро ће у Евро­

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Пи­та­ње је са­мо би­ло хо­ће ли Бри­сел и во­де­ће европ­ске пре­сто­ни­це до­зво­ли­ти Бе­о­гра­ду да са­чу­ва образ и да ли ће бар у не­че­му иза­ћи Ср­би­ма у су­срет. Са­да је из­ве­сно да не­ће би­ти ни јед­но ни дру­го пи не­из­бе­жно до­ћи до ра­сло­ја­ва­ња на је­згро и пе­ри­фе­ри­ју. Што се ти­че је­згра (Се­ве­ро­за­пад­на Евро­па на че­лу са Не­ мач­ком), ту је све от­при­ли­ке ја­сно. Ме­ ђу­тим, суд­би­на пе­ри­фе­ри­је, по­го­то­во Ју­го­и­сточ­не Евро­пе, Бал­ка­на и Сре­до­ зе­мља, при­лич­но је ма­гло­ви­та. У нај­го­ рем слу­ча­ју мо­же се до­го­ди­ти да је­згро јед­но­став­но ски­не са се­бе од­го­вор­ност за др­жа­ве ко­је му за­да­ју бри­ге и да се од њих дис­тан­ци­ра. Европ­ска уни­ја се не­ће рас­па­сти, али ће се про­ме­ни­ти фор­мат уза­јам­них од­но­са. На­рав­но, не­ће би­ти на­од­мет да Мо­сква учвр­сти сво­је по­зи­ци­је у оним европ­ ским зе­мља­ма ко­је не уђу у „пр­ву ли­гу“ и по­тра­же осло­нац на дру­гој стра­ни. Али ни то не­ће чи­ни­ти ра­ди соп­стве­ не афир­ма­ци­је, не­го ра­ди ши­ре­ња свог при­с у­ства у је­дин­стве­ној Евро­пи, и то пре све­га на еко­ном­ском по­љу. И не по сва­ку це­ну, уто­ли­ко пре што чак и у ма­ лим зе­мља­ма, као што ви­ди­мо, про­бле­ми мо­гу би­ти ве­о­ма ве­ли­ки и њи­хо­во ре­ша­ ва­ње мо­же ску­по да ко­шта. Ру­си­ја не­ће по­же­ле­ти да са­ма по­не­се сав тај те­рет. Ср­би­ја је по свим објек­тив­ним по­ка­за­ те­љи­ма при­род­ни парт­нер Мо­скве. Али не у фор­ми­ра­њу опо­зи­ци­је по­сто­је­ћим европ­ским ин­сти­т у­ци­ја­ма, не­го у њи­хо­ вом тран­сфор­ми­са­њу и по­ве­ћа­њу ис­пла­ ти­во­сти уза­јам­ног де­ло­ва­ња. Због то­га ће Ср­би мо­ра­ти са­ми да до­не­с у те­шку од­лу­ку о Ко­со­ву, по­ла­зе­ћи од соп­стве­ не про­це­не. На­рав­но, Бе­о­град и убу­ду­ће мо­же да ра­чу­на на по­др­шку Мо­скве (као и Ни­ко­зи­ја, ре­ци­мо), али тек по­што он сам де­фи­ни­ше си­стем сво­јих при­о­ри­те­та. Аутор је пред­сед­ник пред­сед­ни­штва Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку и глав­ни уред­ник ча­со­пи­са „Ру­си­ја у ме­ђу­на­род­ној по­ли­ти­ци“.

„За­што је ова зе­мља бом­бар­до­ва­на?“ Че­тр­на­е­ста го­ди­шњи­ца агре­си­је НА­ТО-а на СРЈ обе­ле­же­на је мла­ким из­ја­ва­ма срп­ских зва­нич­ни­ка и по­ста­вља­њем истих пи­та­ња Ру­си­ји. Не­ки но­ви до­га­ђа­ји на свет­ској сце­ни, из­гле­да, са­мо по­твр­ђу­ју ста­ре од­го­во­ре Пи­ше: Ми­ха­ил Ва­шчен­ко

Д

вадесет четвртог мар­та на­вр­ ши­ло се 14 го­ди­на од по­чет­ ка вој­не опе­ра­ци­је НА­ТО-а про­тив Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је. Го­ди­шњи­ца тих тра­гич­них до­га­ђа­ја у Ср­би­ји ни­је про­шла не­за­па­же­но. У хра­мов­ма Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве (не са­мо у Ср­би­ји, не­го и дру­где, на при­мер у Ре­пу­ бли­ци Срп­ској) слу­же­ни су па­ра­сто­си, а нај­ви­ши функ­ци­о­не­ри Ср­би­је по­ло­жи­ ли су вен­це ис­пред спо­ме­ни­ка жр­тва­ма ове агре­си­је. Би­ло је и зва­нич­них из­ја­ва по­во­дом го­ ди­шњи­це вој­не опе­ра­ци­је, али су оне углав­ном би­ле фор­мал­ног ка­рак­те­ра. На при­мер, ка­ко са­оп­шта­ва­ју „Ве­чер­ње но­во­сти“, пре­ми­јер Ср­би­је Иви­ца Да­чић је из­ја­вио: „На­дам се да ви­ше не­ће­мо мо­ ра­ти да ги­не­мо за Ср­би­ју, већ да жи­ви­мо и ра­ди­мо за њу, да сва­ко ула­же нај­ви­ ше што мо­же“. Гра­до­на­чел­ник Бе­о­гра­да Дра­ган Ђи­лас је по­ло­жио ве­нац ис­пред спо­ме­ни­ка по­ги­ну­лим рад­ни­ци­ма Ра­ дио-те­ле­ви­зи­је Ср­би­је и том при­ли­ком из­ја­вио да „и по­сле 14 го­ди­на мо­же да се

по­ста­ви исто пи­та­ње: за­што је ова зе­мља бом­бар­до­ва­на, за­што су то­ли­ки љу­ди из­ги­ну­ли?“. Ми­ни­стар са­о­бра­ћа­ја Ми­ лу­тин Мр­ко­њић је по­ру­чио да је вла­да спрем­на за „об­на­вља­ње ин­фра­струк­т у­ре на­ше зе­мље“. Као што се мо­же при­ме­ти­ти, ни у јед­ној од тих из­ја­ва ни­је по­ме­ну­то да су агре­ си­ју из­вр­ши­ле зе­мље НА­ТО-а и да су оне ње­ни глав­ни ви­нов­ни­ци. Са­мо је пот­ пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић био ма­ло отво­ре­ни­ји и из­ја­вио да се они ко­ји су „по­ги­ну­ли то­ком 1999. у бом­бар­до­ва­њу НА­ТО-а ни­с у пла­ши­ли ви­ше­стру­ко над­ моћ­ни­јег агре­со­ра и по­ка­за­ли су да вр­ло ма­ли, али по­но­сан на­род има бу­дућ­ност“. Обра­ти­мо по­но­во па­жњу на по­зи­ци­ју Ру­си­је, тач­ни­је на ње­ну уло­гу у ме­ђу­на­ род­ној по­ли­ти­ци. Ру­си­ја у УН за­у­зи­ма вр­ло чвр­сту по­зи­ци­ју по пи­та­њу гра­ђан­ ског ра­та у Си­ри­ји, што је до­при­не­ло да се из­бег­не стра­на вој­на ин­тер­вен­ци­ја у овој зе­мљи. Мно­ги се пи­та­ју за­што Ру­ си­ја 1999. ни­је мо­гла да спре­чи или за­ у­ста­ви агре­си­ју про­тив СР Ју­го­сла­ви­је. У Ср­би­ји је рас­про­стра­ње­но ми­шље­ње (и не са­мо у Ср­би­ји) да се раз­лог кри­је у по­ли­ти­ци Бо­ри­са Јељ­ци­на, ко­ји ни­је

Ми ни­смо по­ву­кли свој вој­ни кон­тин­гент за­то што смо рав­но­ду­шни пре­ма све­му што се де­ша­ва на Ко­со­ву, не­го за­то што је при­су­ство на­шег вој­ног кон­тин­ген­та бе­сми­сле­но уко­ли­ко он ни­шта не од­лу­чу­је и ни на шта не мо­же да ути­че. Ти­ме би­смо ми са­мо да­ва­ли по­кри­ће про­ме­ни си­ту­а­ци­је на Ко­со­ву у прав­цу ко­ји је по на­шем ми­шље­њу по­гре­шан. Вла­ди­мир Пу­тин, пред­сед­ник Ру­си­је (2004) 17

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Ка­ри­ка­ту­ра: Алек­сеј Иорш

погледи

смео да се су­прот­ста­вља За­па­ду. То је са­ мо де­ли­мич­но тач­но. Чи­ње­ни­ца је да су САД и НА­ТО по­след­њих го­ди­на и по­ред чвр­сте по­зи­ци­је Ру­си­је ипак из­вр­ши­ли рат­не опе­ра­ци­је про­тив Ира­ка и Ли­би­је, а то су зе­мље у ко­ји­ма је Ру­си­ја има­ла ге­о­ по­ли­тич­ке и еко­ном­ске ин­те­ре­се. На­рав­ но, ако се има у ви­ду усме­ре­ност ру­ске спољ­не по­ли­ти­ке у Пу­ти­но­вом пе­ри­о­ду, мо­же се са си­гур­но­шћу твр­ди­ти да би ре­ ак­ци­ја Ру­си­је на вој­ну опе­ра­ци­ју про­тив Ју­го­сла­ви­је би­ла да­ле­ко оштри­ја. Те­шко је, ме­ђу­тим, ре­ћи у че­му се та ре­ак­ци­ја огле­да­ла, уто­ли­ко пре што се о исто­риј­ ским до­га­ђа­ји­ма, као што је по­зна­то, не мо­же го­во­ри­ти хи­по­те­тич­ки. Је­ди­ни ко­рак Пу­ти­но­ве вла­де ко­ји је по­ сред­но ве­зан за до­га­ђа­је на Ко­со­ву пред­ у­зет је 2003, ка­да су ру­ски ми­ро­твор­ци по­ву­че­ни из по­кра­ји­не. Мно­ги још увек осу­ђу­ју Ру­си­ју због тог по­те­за. Ме­ђу­тим, ру­ски ми­ров­ни кон­тин­гент је та­да бро­јао ма­ње од хи­ља­ду љу­ди, ни­је имао сек­тор сво­је од­го­вор­но­сти и ни­је озбиљ­но мо­гао да ути­че на си­т у­а­ци­ју. Ње­гов да­љи бо­ ра­вак на Ко­со­ву са­мо би ства­рао ути­сак да ру­ски ми­ров­ња­ци „уче­ству­ју“ у ре­ша­ ва­њу ко­сов­ског про­бле­ма, што би би­ло до­дат­ни по­вод да се Мо­сква оп­т у­жи за 18

инерт­ност. О по­вла­че­њу ру­ских ми­ров­ ња­ка Вла­ди­мир Пу­тин је у су­сре­т у са Во­ ји­сла­вом Ко­шту­ни­цом у ју­ну 2004. ре­као сле­де­ће: „Ми ни­смо по­ву­кли свој вој­ни кон­тин­гент за­то што смо рав­но­ду­шни пре­ма све­му што се де­ша­ва на Ко­со­ву, не­го за­то што је при­с у­ство на­шег вој­ног кон­тин­ген­та бе­сми­сле­но уко­ли­ко он ни­ шта не од­лу­чу­је и ни на шта не мо­же да ути­че. Ти­ме би­смо ми са­мо да­ва­ли по­кри­ ће про­ме­ни си­т у­а­ци­је на Ко­со­ву у прав­цу ко­ји је по на­шем ми­шље­њу по­гре­шан“. Пре­ма то­ме, те­шко да не­ко мо­же оп­т у­ жи­ти Пу­ти­на да је „из­дао“ Ср­би­ју, а ру­ ску спољ­ну по­ли­ти­ку да је „про­за­пад­на“, уто­ли­ко пре што се исте го­ди­не Мо­сква

Упра­во по­сле 1999. Ру­си­ја по­но­во за­у­зи­ма не­за­ви­сан спољ­но­по­ли­тич­ки курс и у це­ли­ни по­ста­је ма­ње за­ви­сна од по­ли­ти­ке за­пад­них зе­ма­ља

оштро су­прот­ста­ви­ла агре­си­ји на Ирак. Опе­ра­ци­ја НА­ТО-а про­тив СР Ју­го­сла­ ви­је сва­ка­ко је има­ла огро­ман ути­цај на кон­сте­ла­ци­ју по­ли­тич­ких сна­га у Евро­пи и све­т у. Ме­ђу­тим, по­сле ње­ног окон­ча­ња про­блем бал­кан­ског ре­ги­о­на и на­ро­чи­то Ко­со­ва не са­мо да ни­је ре­шен, не­го је по­ стао још ве­ћи. Са дру­ге стра­не, у Ру­си­ ји се упра­во у вре­ме те агре­си­је НА­ТО-а по­ди­гао мо­ћан та­лас про­те­ста ко­ји је умно­го­ме ути­цао и на по­зи­ци­ју зва­нич­ них ру­ских вла­сти, та­ко да су оне (бар на ре­чи­ма) осу­ди­ле вој­ну опе­ра­ци­ју и ука­ зи­ва­ле су ху­ма­ни­тар­ну и ди­пло­мат­ску по­моћ у ре­ша­ва­њу кон­флик­та. Упра­во та­да Ру­си­ја по­но­во за­у­зи­ма не­за­ви­сан спољ­но­по­ли­тич­ки курс и у це­ли­ни по­ ста­је ма­ње за­ви­сна од по­ли­ти­ке за­пад­них зе­ма­ља. Та тен­ден­ци­ја је до­сти­гла свој вр­ху­нац у го­ди­на­ма ка­да је Вла­ди­мир Пу­ тин био пред­сед­ник и ка­да је Ру­си­ја 2008. за­у­зе­ла чврст став про­тив не­за­ви­сно­сти Ко­со­ва, за­хва­љу­ју­ћи че­му по­кра­ји­на још увек ни­је до­би­ла пот­пу­но и зва­нич­но ме­ ђу­на­род­но при­зна­ње. Аутор је док­тор исто­риј­ских на­у­ка и на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­ту­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка

наука и технологија

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Ма­ру­сја за Пу­ти­на? Још увек ни­је про­гла­шен по­бед­ник на кон­кур­с у за про­је­кат ли­му­зи­не за нај­ви­ше ру­ске др­жав­не функ­ци­о­не­ ре. Ру­ски ме­ди­ји, ме­ђу­тим, пре­но­се да шан­се за по­бе­ду има ком­па­ни­ја „Ма­ру­сја мо­торс”, зва­нич­ни парт­ нер „Фор­му­ле 1”.

К

ом­па­ни­ја „Ма­ру­сја мо­торс” још ни­је уго­во­ри­ла по­сао, али има ве­ли­ке шан­се да по­ бе­ди на кон­кур­с у, са­оп­штио је но­ви­на­ри­ма ру­ски ми­ни­ стар ин­ду­стри­је и тр­го­ви­не Де­нис Ман­т у­ров. Он је на тај на­чин про­ ко­мен­та­ри­сао ин­фор­ма­ци­ју, ко­ја се по­ ја­ви­ла у но­ви­на­ма „Из­ве­сти­ја”, да ће за из­ра­ду се­ри­је ауто­мо­би­ла лук­с у­зне кла­се за ру­ски др­жав­ни врх би­ти ан­га­жо­ва­на ова ком­па­ни­ја по­зна­тог ру­ског шо­у­ме­на и во­за­ча тр­кач­ких ауто­мо­би­ла Ни­ко­ла­ја Фо­мен­ка. Ми­ни­стар Ман­т у­ров је ра­ни­је из­ја­вио да ни­је ис­кљу­че­но уче­шће ино­стра­них ком­па­ни­ја у не­кој од фа­за ре­а­ли­за­ци­је про­јек­та, из­ме­ђу оста­лог, ка­да је у пи­ та­њу ко­ри­шће­ње ка­па­ци­те­та ком­па­ни­ ја ко­је по­се­ду­ју мон­та­жна по­стро­је­ња у Ру­си­ји. На кон­кур­с у уче­ству­ју ком­па­ни­је „ГАЗ”, „ЗИЛ”, као и ин­сти­т ут „НА­МИ” (Цен­трал­ни на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки ин­ сти­т ут за про­јек­то­ва­ње ауто­мо­би­ла и по­гон­ских мо­то­ра) за­јед­но са ком­па­ни­ јом „Ма­ру­сја мо­торс”. „Ma­rus­sia Mo­tors”, ауто­мо­бил­ска ком­па­ни­ја ко­ја про­из­во­ди спорт­ске ауто­мо­би­ле роб­не мар­ке „Ma­ rus­sia”, осно­ва­на је 2007. Иде­ја за про­јек­то­ва­ње ру­ског мо­де­ла ауто­мо­би­ла за нај­ви­ше зва­нич­ни­ке раз­ ма­тра­ла се још 2010. По­кре­та­ње про­јек­та ини­ци­рао је та­да­шњи пред­сед­ник Дми­ триј Ме­две­дев. Апри­ла 2012. на са­ве­то­ва­њу о про­бле­ми­ ма у ру­ској ин­ду­стри­ји ауто­мо­би­ла пред­ сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин је са­оп­штио да ће у нај­ско­ри­је вре­ме ор­га­ни др­жав­не и ло­кал­не вла­сти ку­по­ва­ти са­мо во­зи­ла ко­ ја су про­из­ве­де­на у Ру­си­ји, Ка­зах­ста­ну и Бе­ло­ру­си­ји.

Ка­да су у пи­та­њу обич­ни ауто­мо­би­ли, си­т у­а­ци­ја је јед­но­став­на. У Ру­си­ји по­сто­ ји до­во­љан број стра­них ауто­мо­бил­ских кон­цер­на ко­ји про­из­во­де во­зи­ла ка­ква су по­треб­на др­жав­ним слу­жбе­ни­ци­ма. Ме­ђу­тим, ка­да се ра­ди о пре­во­зу за пред­ сед­ни­ка др­жа­ве, си­т у­а­ци­ја по­ста­је сло­ же­ни­ја. Ра­ди се о то­ме да пред­сед­ни­ци др­жа­ва не мо­гу да се во­зе обич­ним ауто­ мо­би­ли­ма. За њих се из­ра­ђу­ју спе­ци­јал­ не блин­ди­ра­не ли­му­зи­не са нео­п­ход­ним без­бед­но­сним ка­рак­те­ри­сти­ка­ма и вр­ хун­ским пер­фор­ман­са­ма.

про­јек­то­ва­ња по­ро­ди­це мо­то­ра од 250450 коњ­ских сна­га, ко­ји су у скла­ду са стан­дар­ди­ма еко­ло­шке кла­се „Евро-6”, ори­ги­нал­ног ауто­мат­ског ме­ња­ча и елек­ трон­ских си­сте­ма упра­вља­ња, као и си­ сте­ма по­го­на на свим точ­ко­ви­ма и елек­ трон­ских мо­ду­ла у во­зи­лу. Пре­ма ми­шље­њу ана­ли­ти­ча­ра хол­дин­га „ВТБ Ка­пи­тал” Вла­ди­ми­ра Бес­па­ло­ва, да­нас по­сто­ји до­во­љан број ауто­мо­би­ла лук­с у­зне кла­се ко­ји се про­из­во­де и скла­ па­ју у Ру­си­ји и у ко­ји­ма се мо­же во­зи­ти пред­сед­ник др­жа­ве.

Ауто­мо­бил „Ма­ру­сја“

Тре­нут­но се ру­ски др­жав­ни­ци во­зе у ауто­мо­би­ли­ма мар­ке „Мер­це­дес”, ко­ји се по спе­ци­јал­ној по­руџ­би­ни из­ра­ђу­ју у фа­бри­ци у Не­мач­кој. Пре­ма по­да­ци­ма но­ви­на „Из­ве­сти­ја”, тро­шко­ви за ре­а­ли­за­ци­ју про­јек­та про­ це­њу­ју се на 18,4 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља (око 600 ми­ли­о­на до­ла­ра), од че­га ће 12 ми­ ли­јар­ди би­ти из­дво­је­но из фе­де­рал­ног бу­џе­та. Ка­ко на­во­де „Из­ве­сти­ја”, про­је­кат ће би­ти ре­а­ли­зо­ван у са­рад­њи са во­де­ћим свет­ским про­из­во­ђа­чи­ма де­ло­ва за ауто­ мо­би­ле. Они ће уче­ство­ва­ти у сег­мен­т у

ФО­ТО: Press Pho­to

Пише: Алексеј Баусин

„Про­јек­то­ва­ње мо­де­ла ква­ли­тет­ног ауто­мо­би­ла је ве­о­ма скуп по­сао. Код нас се, на­жа­лост, од со­вјет­ских вре­ме­на у сег­мен­т у про­из­вод­ње пут­нич­ких ауто­ мо­би­ла ни­је про­из­во­дио ни­је­дан мо­дел ко­ји би био кон­ку­рен­тан на тр­жи­шту. За пред­сед­ни­ка је мо­гу­ће про­из­ве­сти по­је­ ди­нач­ни при­ме­рак ауто­мо­би­ла у ЗИЛ-у. Ме­ђу­тим, ако би се же­ле­ло так­ми­чи­ти са це­лим све­том у про­из­вод­њи, био би то мно­го ве­ћи по­ду­хват, за ко­ји би би­ло по­ треб­но мно­го ви­ше сред­ста­ва не­го што је овом при­ли­ком из­дво­је­но”, из­ја­вио је Бес­па­лов.

19

економија

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Ана Пољц, пред­став­ник за штам­пу Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је у Ру­си­ји

Ср­би­ја све ин­те­ре­сант­ни­ја за ру­ске ту­ри­сте

За­што ру­ски ту­ри­сти по­се­ћу­ју Ср­би­ју иако не­ма мо­ре? Мо­же ли се оче­ки­ва­ти да ру­ски ски­ја­ши пре­пла­ве Ко­па­о­ник? На ко­ји на­чин Ср­би у Мо­скви по­ку­ша­ва­ју да при­ву­ку ру­ске ту­ри­сте? „Ру­ска реч“ је о све­му ово­ме раз­го­ва­ра­ла са Аном Пољц, пред­став­ни­цом Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је у РФ 20

Р

Пи­ше: Иван Ни­ко­ла­јев

у­ска реч: Ана, мо­лим Вас, ре­ци­те шта је у ту­ри­стич­кој по­ну­ди Ср­би­је нај­ин­те­ре­ сант­ни­је за ру­ске ту­ри­сте? Ана Пољц: Нај­тра­же­ни­ја су крат­ка, та­ко­зва­на „си­ти брејк“ пу­то­ва­ња. Глав­на пред­ност „си­ ти бреј­ка“ је од­нос це­не и ква­ли­те­та. Ко­па­о­ник је све при­влач­ни­ји због ски­ ја­шког ту­ри­зма. По­пу­лар­не су и по­се­те срп­ским цр­ква­ма и ма­на­сти­ри­ма, као и здрав­стве­ни ту­ри­зам. Ко­је срп­ске ба­ње ру­ски ту­ри­сти нај­ че­шће по­се­ћу­ју? А.П.: Нај­по­се­ће­ни­је су Вр­њач­ка Ба­ња и Атом­ска Ба­ња (Гор­ња Треп­ча). Вр­њач­ка Ба­ња је ру­ским ту­ри­сти­ма ин­те­ре­сант­ на због сво­је исто­ри­је и ра­зно­вр­сних

ле­ко­ви­тих во­да, а Атом­ска Ба­ња због из­у­зет­но до­бре здрав­стве­не услу­ге. Иако су се обе ове ба­ње тек не­дав­но по­ ја­ви­ле на ту­ри­стич­ком тр­жи­шту Ру­си­ је, све су при­влач­ни­је за ру­ске ту­ри­сте. Ка­кво је ин­те­ре­со­ва­ње за по­се­те срп­ ским пра­во­слав­ним све­ти­ња­ма? А.П.: Пре две го­ди­не по­че­ли смо ин­ тен­зив­ни­је да се ба­ви­мо вер­ским ту­ри­ змом. Та­да смо по­зва­ли гру­пу ту­ри­ста на ре­клам­ну ту­ру. У тој гру­пи у Ср­би­ју су пр­ви пут до­шли пред­став­ни­ци ве­ ли­ких ру­ских ту­ро­пе­ра­те­ра, као што су „Мар­та и Ма­ри­ја», „По­кров“ и „Ра­до­ њеж“, нај­ве­ћа ру­ска ту­ри­стич­ка аген­ци­ ја спе­ци­ја­ли­зо­ва­на за вер­ски ту­ри­зам. По­ме­ну­те аген­ци­је су три нај­зна­чај­ни­ја опе­ра­те­ра ко­ја се ба­ве овом вр­стом ту­ ри­зма, а осим њих по­сто­ји још не­ко­ли­ ко ма­њих. Сва­ка аген­ци­ја ша­ље 5 до 6

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

ски­ја­шке ту­ре али и „си­ти брејк“ ту­ре. Осим то­га, од ле­та 2012. са­ра­ђу­је­мо са аген­ци­јом „Ве­ди-Тур“ ко­ја се углав­ном ба­ви здрав­стве­ним ту­ри­змом. Ту­ри­стич­ ке аген­ци­је са ко­ји­ма са­ра­ђу­је­мо има­ју пред­став­ни­штва по чи­та­вој Ру­си­ји и за­ по­шља­ва­ју на сто­ти­не љу­ди. То су на­ши нај­но­ви­ји и нај­ак­тив­ни­ји парт­не­ри. Са ко­ли­ко ру­ских ту­ри­стич­ких аген­ци­ ја са­ра­ђу­је­те? А. П.: У Ру­си­ји има­мо око три­де­сет парт­не­ра. На ко­ји на­чин пла­си­ра­те ту­ри­стич­ку по­ну­ду Ср­би­је на ру­ско тр­жи­ште? А. П.: Ак­тив­но ра­ди­мо на по­пу­ла­ри­за­ ци­ји свих ту­ри­стич­ких про­гра­ма. Штам­ па­мо ту­ри­стич­ке ин­фор­ма­то­ре, као и те­мат­ски и оп­шти ре­клам­ни ма­те­ри­јал

Ко­ли­ко је код ру­ских ту­ри­ста по­пу­ла­ ран зим­ски ту­ри­зам и ски­ја­шке ту­ре у Ср­би­ји? А.П.: Ве­ћи­на ту­ро­пе­ра­те­ра од­ре­ђен број сво­јих кли­је­на­та ша­ље у Ср­би­ ју на ски­ја­ње. Не­дав­но се си­т у­а­ци­ја зна­чај­но по­пра­ви­ла. Ски­ја­шким ту­ ри­змом по­че­ла је да се ба­ви аген­ци­ ја „Асент Тра­вел“, је­дан од нај­ве­ћих ту­ро­пе­ра­те­ра у Ру­си­ји. По­зна­то је да ова ту­ри­стич­ка аген­ци­ја из­у­зет­ но успе­шно раз­ви­ја вр­сте ту­ри­зма на ко­је се фо­ку­си­ра. На­да­мо се да Ср­би­ја је уче­ство­ва­ла на ве­ли­ком ће та­ко би­ти и у на­шем слу­ча­ју. ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма MITT 2013 „Асент“ већ са­да пу­тем сај­та по­зи­ одр­жа­ном у мо­сков­ском из­ло­жбе­ном ва кли­јен­те да иду­ће зим­ске се­зо­не ком­плек­су „Екс­по цен­тар“ у Ср­би­ји по­се­те ви­син­ске ба­ње где ко­ји у елек­трон­ској фор­ми ша­ље­мо ту­ се мо­гу и ски­ја­ти. ро­пе­ра­те­ри­ма и но­ви­на­ри­ма. Њи­хов део По­ред „Асен­та“, са ко­јим још ве­ли­ким по­сла је да ре­кла­ми­ра­ју ту­ри­стич­ку по­ ру­ским ту­ро­пе­ра­те­ри­ма са­ра­ђу­је Ту­ри­ ну­ду Ср­би­је и пи­шу о њој. стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је? А. П.: Ту­ри­стич­ка аген­ци­ја „Ванд“ ор­ На укуп­ну це­ну аран­жма­на знат­но ути­ га­ни­зу­је нај­ра­зли­чи­ти­је про­гра­ме по че це­на ави­он­ског пре­во­за. Да ли је мо­ Ср­би­ји: они ну­де здрав­стве­ни ту­ри­зам, гу­ће да це­не аран­жма­на бу­ду ни­же? ски­ја­ње, вин­ске и га­стро­ном­ске ту­ре. Као А. П.: Про­сеч­на це­на ави­он­ског пре­во­за што сам већ ре­кла, „Асент“ ор­га­ни­зу­је је око 250 евра. Ме­ђу­тим, ави­о­ком­па­ни­ја ЈАТ је пот­пи­са­ла уго­вор са Ту­ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­јом Бе­о­гра­да о „си­ти брејк“ Од 20. до 23. марта ту­ра­ма. Це­на „си­ти брејк“ ту­ра је сма­ ње­на на 300 евра. У ту це­ну је укљу­чен 2013. Србија је учествовала на великом ави­он­ски пре­воз, тран­сфер, сме­штај и оби­ла­сци. Ова­ква пу­то­ва­ња тра­ју 4 да­на

међународном сајму туризма MITT 2013 одржаном у московском изложбеном комплексу „Експо центар“

То је за­и­ста по­вољ­но! А. П.: Иако је це­на при­сту­пач­на, ква­ли­ тет је за­га­ран­то­ван. Ре­ци­те, ко­јом ди­на­ми­ком се по­ве­ћа­ва број ту­ри­ста из Ру­си­је?

Си­ти брејк Тра­ја­ње: од 1 до 4 да­на и ду­же. При­мер „си­ти бреј­ка“ у Ср­би­ји: 2 да­на у Бе­о­гра­ду 1 дан: пу­то­ва­ње у Но­ви Сад + до­дат­не мо­гућ­но­сти: (вин­ска ту­ра, га­стро­ном­ска ту­ра, ту­ра «Пу­те­ви­ма рим­ских им­пе­ра­то­ра» итд.)

А. П.: Вр­ло смо за­до­вољ­ни због све ве­ ћег бро­ја ру­ских ту­ри­ста. У 2012. број ту­ри­ста се по­ве­ћао за 25%. Стал­ни по­ раст бро­ја ру­ских ту­ри­ста бе­ле­жи­мо већ че­ти­ри го­ди­не уна­зад. Пре­ма по­да­ци­ма ру­ске аген­ци­је РА­ТА news,Ср­би­ја је јед­на од де­сти­на­ци­ја ко­ја је све по­пу­лар­ни­ја на ру­ском ту­ри­стич­ком тр­жи­шту.

ФО­ТО: Иван Ни­ко­ла­јев / Ру­ска реч

Фо­то­гра­фи­ја из лич­не ар­хи­ве

осо­ба, та­ко да се фор­ми­ра­ју гру­пе од 25 до 40 ту­ри­ста ко­је кре­ћу у оби­ла­зак срп­ ских све­ти­ња. Про­гра­ми ова­квих ту­ра мо­гу се на­ћи на сај­то­ви­ма ту­ро­пе­ра­те­ра. По­сто­ји не­ко­ли­ко раз­ли­чи­тих мар­шру­та. Мо­же се ком­би­но­ва­ти оби­ла­зак Ср­би­је и Цр­не Го­ре, или Ср­би­је, Цр­не Го­ре и Ма­ ке­до­ни­је,а по­је­ди­ни од­ла­зе чак у Грч­ку. Не­ки ту­ри­сти пу­т у­ју ауто­бу­сом из Ру­ си­је, а не­ки до­ла­зе у Бе­о­град ави­о­ном. Тре­ба има­ти у ви­ду да хри­шћан­ске све­ти­ ње у Ср­би­ји не по­се­ћу­ју са­мо по­кло­ни­ци. Ре­ци­мо, ту­ри­сти ода­бе­ру оби­ла­зак Ср­ би­је и до­пад­не им се фре­ска Бе­ли Ан­ђео или не­ки дру­ги де­таљ ве­зан за вер­ски ту­ри­зам. Та­кве по­се­те укљу­че­не су и у про­гра­ме ту­ро­пе­ра­те­ра ко­ји се не ба­ве вер­ским ту­ри­змом.

У скла­ду са тим по­ве­ћао се и срп­ ски штанд на мо­сков­ском сај­му ту­ри­зма… А. П.: Да, та­ко је. На тој нај­ве­ћој и нај­зна­чај­ни­јој ту­ри­стич­кој ма­ни­фе­ ста­ци­ји у Ру­си­ји срп­ски штанд је ове го­ди­не дво­стру­ко ве­ћи не­го про­шле, и за­у­зи­ма око 100 ква­драт­них ме­та­ра.

По­ме­ну­ли сте че­ти­ри основ­не вр­сте ту­ри­зма. Ка­квим до­дат­ним про­гра­ ми­ма мо­же­те при­ву­ћи ру­ске ту­ри­сте? А. П.: По­след­њих го­ди­на у Ру­си­ји је све ви­ше ту­ри­ста за­ин­те­ре­со­ва­ них за га­стро­ном­ске ту­ре. Ср­би­ја са сво­јом бо­га­том ку­хи­њом има шта да по­ну­ди го­сти­ма . ТОС је спе­ци­јал­но за ту­ри­сте ор­га­ни­зо­ва­ла та­ко­зва­не га­стро­ ном­ске и вин­ске ту­ре. На­рав­но, у ове ту­ ре су че­сто укљу­че­ни и оби­ла­сци Ср­би­је или „си­ти брејк“ пу­то­ва­ња. Уз­гред, ту­ ри­стич­ка те­ма 2012. го­ди­не би­ла је „soul food“ („хра­на за ду­шу“). Да ли сва­ке го­ди­не ода­би­ра­те не­ку од­ ре­ђе­ну те­му? А. П.: Да. Ре­ци­мо, 2011. по­се­бан ак­це­нат смо ста­ви­ли на реч­не ту­ре по Ду­на­ву, а 2013. ће би­ти по­све­ће­на кул­т у­ри, од­но­ сно обе­ле­жа­ва­њу 1700 го­ди­на Ми­лан­ског едик­та. Ре­клам­на кам­па­ња је у то­ку. Тру­ ди­мо се да ова те­ма бу­де што за­сту­пље­ ни­ја у на­шим ре­клам­ним ма­те­ри­ја­ли­ма, на прес-кон­фе­рен­ци­ја­ма и сај­мо­ви­ма ту­ри­зма. Ми­лан­ски едикт је по­вод да се ви­ше па­жње по­све­ти срп­ском кул­т ур­ном на­сле­ђу, пре све­га срп­ским ма­на­сти­ри­ма. У скла­ду са тим, ТОС је не­дав­но у Мо­скви одр­жа­ла прес-кон­фе­рен­ци­ју у До­му ико­не.

21

војска

Т

Пи­ше: Вик­тор Ли­тов­кин

ач­но пре де­сет го­ди­на, 5. ма­ја 2003, ру­ски пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин до­нео је од­лу­ку о по­вла­че­њу ру­ских ми­ров­них сна­га са про­сто­ра бив­ше Ју­го­сла­ви­је. До 1. ав­гу­ста исте го­ди­ не Бал­кан је на­пу­сти­ло ско­ро хи­ља­ ду на­ших вој­ни­ка и офи­ци­ра – 320 ми­ров­ња­ка из Ле­њин­град­ског вој­ног окру­га ба­зи­ра­них у Угље­ви­ку у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни и 650 вој­ ни­ка Мо­сков­ског вој­ног окру­га и при­пад­ни­ка ва­зду­хо­плов­но-де­сант­них сна­га раз­ме­ште­них на те­ри­то­ри­ји Ко­со­ва у три глав­не обла­сти (у оп­шти­ни Ко­сов­ска Ка­ме­ни­ца ко­ја је би­ла под кон­тро­лом Аме­ри­ка­на­ца, у оп­шти­ни Ср­би­ца где су глав­ни би­ли Фран­цу­зи, и у оп­шти­ни Ма­ ли­ше­во где су ко­ман­до­ва­ли Нем­ци, као и на глав­ном ко­сов­ском аеро­дро­му „Сла­ти­на“, ко­ји се на­ла­зи пет­на­е­стак ки­ло­ме­та­ра од При­шти­не, глав­ног гра­да по­кра­ји­не). Се­ћам се да сам у ју­ну 1999. за­јед­но са при­пад­ ни­ци­ма 98. гар­диј­ске свир­ске ва­зду­хо­плов­ноде­сант­не ди­ви­зи­је од­ли­ко­ва­не ор­де­ном Ку­т у­зо­ ва, у мрач­ном и ску­че­ном пр­тља­жном про­сто­ру вој­ног тран­спорт­ног ави­о­на Ил-76 до­ле­тео из Ива­но­ва на по­ме­ну­ти аеро­дром. Се­део сам на уском и хлад­ном ме­тал­ном се­ди­шту из­ме­ђу два мла­ђа вод­ни­ка из 217. гар­диј­ског пу­ка ове ди­ви­зи­је и раз­ми­шљао ка­ко ли ће нас на Ко­ со­ву при­ми­ти ло­кал­ни Ср­би и Ал­бан­ци ко­је су упра­во, баш као бок­се­ре у рин­гу – сва­ког у свој угао, раз­дво­ји­ле ује­ди­ње­не ме­ђу­на­род­не ми­ров­не сна­ге ко­ји­ма тре­ба да се при­дру­же и на­ши ми­ров­ња­ци... Си­т у­а­ци­ја ни­је би­ла ни­ма­ло јед­но­став­на. Пр­ве ре­чи ко­је сам чуо чим сам са ави­он­ске рам­пе сту­пио на бе­тон аеро­дро­ма био је уз­вик не­ког офи­ци­ра: „Не иди­те по тра­ви! Та­мо си­гур­но има ми­на!“ Ис­по­ста­ви­ло се да су аме­рич­ке, од­но­сно НА­ТО сна­ге, ко­је су бом­бар­до­ва­ле тај аеро­дром да га срп­ски лов­ци не би ко­ри­сти­ли за пре­сре­та­ње НА­ТО ави­о­на, оба­си­па­ле Сла­ти­ну не са­мо бом­ ба­ма не­го и ми­на­ма. Али, во­ди­ли су ра­чу­на да не оште­те пи­сту ко­ју су за­тим хте­ли да ко­ри­сте за сво­је по­тре­бе. Ме­ђу­тим, њи­хо­ве пла­но­ве по­ ре­ме­тио је не­ви­ђе­но хра­бар, од­лу­чан и из­у­зет­но на­по­ран ју­ри­шни марш ба­та­љо­на ру­ске вој­ске од 600 km у оклоп­ним тран­спор­те­ри­ма ко­ји је по пла­нин­ским пу­те­ви­ма Бал­ка­на у нај­стро­ жи­јој тај­но­сти во­дио пу­ков­ник Сер­геј Па­влов, пу­т у­ју­ћи из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не кроз чи­та­ву Ср­би­ју па све до Ко­со­ва, да би се нео­че­ки­ва­но по­ја­вио на при­штин­ском аеро­дро­му „Сла­ти­на“. Ка­жу да ка­да су аме­рич­ког ге­не­ра­ла са „три зве­ зди­це“ Ве­сли­ја Клар­ка, ко­ман­дан­та сна­га НА­ ТО-а у Евро­пи и здру­же­не опе­ра­ци­је про­тив Ју­го­сла­ви­је (ко­ји је ина­че дао на­лог да се бом­ 22

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

За­што је ру на­пу­сти­ла К

Вик­тор Ли­тов­кин, по­зна­ти ру­ски вој­ни екс­п са ру­ским тру­па­ма ко­је су за­у­зе­ле при­штин­с Он екс­клу­зив­но за „Ру­ску реч“ пре­но­си сво­ј до­га­ђај и по­ку­ша­ва да од­го­во­ри на пи­та­ње: з вој­ска по ука­зу Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на 2003. на­п

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

у­ска вој­ска Ко­со­во? Ру­ски вој­ни­ци на при­штин­ском аеро­дро­му „Сла­ти­на“ у ју­лу 1999.

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

перт, био је 1999. ски аеро­дром. је успо­ме­не на тај за­што је ру­ска пу­сти­ла Бал­кан?

бар­ду­је Бе­о­град), из­ве­сти­ли да су Ру­си пре­те­кли ко­а­ли­ци­о­не сна­ге и за­у­зе­ли аеро­дром Сла­ти­ну, он у пр­ви мах ни­је по­ве­ро­вао. „Не­мо­гу­ће да су та­мо Ру­си!“, уз­вик­нуо је ге­не­ рал. Али ка­да су му да­ли сним­ке на­чи­ње­не из ави­о­на, он је из­бе­зу­мљен од бе­са на­ло­жио бри­ тан­ском ге­не­ра­лу Џек­со­ну, ко­ји је ко­ман­до­вао сна­га­ма КФОР-а, да на­пад­не Ру­се. Џек­сон је од­био да то учи­ни и од­го­во­рио је Аме­ри­кан­цу: „Ни­је ми по­тре­бан тре­ћи свет­ски рат, ге­не­ра­ле!“ Че­ти­ри го­ди­не на­кон овог до та­да не­ви­ђе­ног мар­ша, ко­ји је био шок за НА­ТО ко­ман­ду и ко­ ји је по­ка­зао све­т у да је без об­зи­ра на иза­зо­ве ру­ска вој­ска још увек вр­ло спо­соб­на, сна­жна и ефи­ка­сна – на­ши ми­ров­ња­ци мо­ра­ли су да на­пу­сте Ко­со­во. Пре све­га за­то, ка­ко се та­да из­ ра­зио Вла­ди­мир Пу­тин, да ру­ска за­ста­ва не би би­ла па­ра­ван док за­пад­не зе­мље рас­пар­ча­ва­ју Ср­би­ју и оти­ма­ју јој Ко­со­во. Се­ћам да су оце­не ове од­лу­ке Вла­ди­ми­ра Пу­ ти­на да по­ву­че ру­ске ми­ров­не сна­ге са Ко­со­ва би­ле вр­ло опреч­не. Ре­ак­ци­је су ишле од оштрих кри­ти­ка ру­ског ру­ко­вод­ства од стра­не до­ма­ ћих ле­ви­ча­ра, пен­зи­о­ни­са­них ге­не­ра­ла, а за­тим и мно­гих по­ли­ти­ча­ра са Ко­со­ва и из Ср­би­је и Цр­не Го­ре, па до сна­жне по­др­шке чла­но­ва Др­ жав­не Ду­ме РФ, углав­ном цен­три­ста. У раз­го­ во­ру са мном та­да­шњи пред­сед­ник Ко­ми­те­та за од­бра­ну Др­жав­не Ду­ме ге­не­рал ар­ми­је Ан­дреј Ни­ко­ла­јев је ре­као: „До­не­та је ис­прав­на од­лу­ка. Ру­си­ја не мо­же да до­зво­ли да се у при­с у­ству ње­не за­ста­ве на­ста­вља оти­ма­ње од Ср­би­је зе­мље ње­них пре­да­ка, угње­ та­ва­ње и про­те­ри­ва­ње срп­ског ста­нов­ни­штва, и ал­ба­ни­за­ци­ја Ко­со­ва на ко­ме све ви­ше вла­да кри­ми­нал и те­ро­ри­зам.“ А та­да­шњи ге­не­рал­ни се­кре­тар НА­ТО-а лорд Џорџ Ро­берт­сон то­ком по­се­те Мо­скви у ма­ју 2003. у раз­го­во­ру са мном из­ра­зио је „то­плу и ис­кре­ну за­хвал­ност ру­ском вој­ном кон­тин­ген­ ту на Бал­ка­ну за све што је учи­нио за очу­ва­ ње ми­ра и ста­бил­но­сти у том про­бле­ма­тич­ном ре­ги­о­ну“. О уло­зи ру­ских ми­ров­ња­ка на Бал­ка­ну го­во­ри се и рас­пра­вља ви­ше од де­сет го­ди­на, а ве­ро­ват­ но ће се и на­ста­ви­ти још ду­го. Њи­хов бо­ра­вак у ју­жној срп­ској по­кра­ји­ни је са­да исто­риј­ска чи­ње­ни­ца, а сва­ка кон­тро­верз­на исто­риј­ска

„Не­мо­гу­ће да су та­мо Ру­си!“, уз­вик­нуо је Ве­сли Кларк. Али ка­да су му да­ли сним­ке на­чи­ње­не из ави­о­на, он је из­бе­зу­мљен од бе­са на­ло­жио бри­тан­ском ге­не­ра­лу Џек­со­ну, ко­ји је ко­ман­до­вао сна­га­ма КФОР-а, да на­пад­не Ру­се 23

војска чи­ње­ни­ца зах­те­ва све­о­бу­хват­ну ана­ли­зу у окви­ру ко­је би се по­себ­на па­жња обра­ ти­ла на вре­ме и окол­но­сти ка­да се све то де­ша­ва­ло. На­ши ми­ров­ња­ци су се ствар­но из­у­зет­но по­ка­за­ли на Бал­ка­ну, мо­ра се при­зна­ти – и то на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин. Ру­си­ја мо­же да бу­де по­но­сна на њих. Са дру­ге стра­не, шта је бо­ра­вак усред Евро­пе пред­ста­вљао за ру­ску вој­ску ко­ја је би­ла „пот­пу­но окру­же­на“ НА­ТО сна­га­ма? Ка­ кво ис­ку­ство и ка­кве за­кључ­ке им је то до­не­ло? Од­го­во­ри на ова пи­та­ња су та­ ко­ђе вр­ло раз­ли­чи­ти. Јун­ски 600-ки­ло­ме­тар­ски марш две­сто­ти­ не ру­ских вој­ни­ка у оклоп­ним тран­спор­ те­ри­ма то­ком 1999, из Бо­сне пре­ко Бе­о­ гра­да и чи­та­ве Ср­би­је на ко­сов­ски глав­ни аеро­дром Сла­ти­ну, био је за­и­ста је­дан од нај­сен­за­ци­о­нал­ни­јих до­га­ђа­ја кра­јем про­ шлог ве­ка. Он је под­се­тио во­де­ће др­жа­ ве све­та да су из исто­риј­ских зби­ва­ња у Евро­пи пре­ра­но от­пи­са­ле ру­ску вој­ску. Она је и по­ред све­га још увек у ста­њу да до­след­но и ефи­ка­сно шти­ти на­ци­о­нал­не ин­те­ре­се зе­мље. Али са ка­квом ра­до­шћу и оду­ше­вље­њем је ру­ски вој­ни кон­вој дочекаo срп­ски на­ род – ко­ји се на­дао да ће срп­ску бор­бу са му­сли­ман­ским екс­тре­ми­сти­ма и те­ро­ри­ сти­ма по­др­жа­ти Ру­си­ја и ру­ска вој­ска, и да срп­ском ста­нов­ни­штву на Ко­со­ву ви­ше не пре­ти опа­сност. Исти­на, по­је­ди­ни во­де­ћи ру­ски по­ли­ти­ча­ ри на­зва­ли су са­да већ исто­риј­ски марш „не­про­ми­шље­ном ге­не­рал­ском аван­т у­ ром ко­ја је на­шу зе­мљу до­ве­ла до иви­це вој­ног су­ко­ба са НА­ТО-ом“. Иако спор из­ ме­ђу ру­ских кон­зер­ва­ти­ва­ца, ли­бе­ра­ла и па­три­о­та ни­је до кра­ја раз­ре­шен, не мо­же се по­ре­ћи јед­на чи­ње­ни­ца: на­кон што су при­пад­ни­ци ру­ских де­сант­них сна­га за­у­ зе­ли стра­те­шки ва­жан обје­кат на Ко­со­ву, исто­вре­ме­но и циљ ује­ди­ње­них сна­га из 32 зе­мље, и на тај на­чин пре­у­зе­ли стра­те­ гиј­ску ини­ци­ја­ти­ву, та­да­шње ру­ко­вод­ство Кре­мља ни­је по­сту­пи­ло са­свим до­след­но. У Мо­скви као да су се упла­ши­ли успе­ха сво­је вој­ске. Бри­ну­ли су ка­ко ће на марш да ре­а­гу­ју у Бри­се­лу, Лон­до­ну и Па­ри­зу, и шта ће ре­ћи пред­сед­ник Клин­тон. Окле­ ва­ње у до­но­ше­њу од­лу­ка и у пред­у­зи­ма­ њу сме­лих по­сту­па­ка ску­по је ко­шта­ло Кремљ. И не са­мо Кремљ – на пр­вом ме­сту Бе­о­град. Стра­те­гиј­ска пред­ност се по­сте­ пе­но из­гу­би­ла, кон­тро­лу ва­зду­шног про­ сто­ра над те­ри­то­ри­јом пре­у­зео је НА­ТО па је аеро­дром „Сла­ти­на“ – „ва­зду­шна ка­ пи­ја Ко­со­ва“, вр­ло бр­зо при­пао ал­бан­ским се­па­ра­ти­сти­ма. Ор­га­ни­зо­ва­ни су ре­дов­ни 24

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

вој­ни, пут­нич­ки и кар­го ле­то­ви по це­лој Евро­пи у ко­ји­ма Ру­си­ја ни­је има­ла прак­ тич­но ни­ка­кву уло­гу, ни­ти би­ло ка­кав ути­цај, иако је ње­на вој­на ко­ман­да и дис­ пе­чер­ски цен­тар и да­ље био на аеро­дро­му. На те­ри­то­ри­ји Ко­со­ва је, упр­кос при­с у­ ству 40 хи­ља­да вој­ни­ка из 32 зе­мље, ми­ ров­них сна­га УН, ми­си­је ОЕБС-а и дру­гих ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, на­ста­вље­но оти­ма­ње љу­ди и на­па­ди на мир­но ста­нов­ ни­штво срп­ских се­ла и гра­до­ва, спа­љи­ва­ ње њи­хо­вих до­мо­ва и пљач­ка­ње, цве­та­ла је тр­го­ви­на дро­гом, оруж­јем и му­ни­ци­ јом. Иако је Осло­бо­ди­лач­ка вој­ска Ко­со­ ва (ОВК) зва­нич­но рас­фор­ми­ра­на а ње­но на­о­ру­жа­ње на­вод­но пре­да­то у цен­трал­на скла­ди­шта, иле­гал­не на­о­ру­жа­не гру­пе на­

Окле­ва­ње у до­но­ше­њу од­лу­ка и у пред­у­зи­ма­њу сме­лих по­сту­па­ка ску­по је ко­штало Кремљ. И не са­мо Кремљ – на пр­вом ме­сту Бе­о­град. Стра­те­гиј­ска пред­ност се по­сте­пе­но из­гу­би­ла, кон­тро­лу ва­зду­шног про­сто­ра над те­ри­то­ри­јом пре­у­зео је НА­ТО па је аеро­дром „Сла­ти­на“ – „ва­зду­шна ка­пи­ја Ко­со­ва“, вр­ло бр­зо при­пао ал­бан­ским се­па­ра­ти­сти­ма ста­ви­ле су да де­лу­ју у по­себ­ним си­т у­а­ ци­ја­ма, пру­жа­ју­ћи по­др­шку раз­гра­на­тим ал­бан­ским кри­ми­нал­ним струк­т у­ра­ма. Пра­во­с уд­ни си­стем ни­је функ­ци­о­ни­сао, тач­ни­је по­кри­вао је мно­ге зло­чи­не. Тих го­ди­на као вој­ни ре­пор­тер ви­ше пу­та сам имао при­ли­ку да бо­ра­вим на Ко­со­ву и да чу­јем од ру­ских ми­ро­тво­ра­ца ка­ко че­сто ри­зи­ку­ју­ћи жи­вот хва­та­ју тр­гов­це оруж­јем и на­о­ру­жа­не Ал­бан­це ко­ји на­ па­да­ју срп­ске ку­ће, за­тим их од­во­де у ло­ кал­ну по­ли­циј­ску ста­ни­цу, а по­сле не­ког вре­ме­на по­но­во их сре­ћу на ули­ци пу­ште­ не на сло­бо­ду уз ми­ни­мал­ну ка­зну, или чак и без то­га. Ка­ко је у та­квим усло­ви­ма уоп­ште мо­гу­ће бо­ри­ти се са кри­ми­на­ лом?! По­го­то­во ка­да се би­ро­кра­ти­ја УН и ОЕБС-а и ко­ман­да КФОР-а, за­бри­ну­та за сво­ју до­бро­бит, уз­др­жа­ва од би­ло ка­квих по­сту­па­ка „да не иза­зо­ве“ ма­сов­не не­ре­де

ве­ћин­ског ал­бан­ског ста­нов­ни­штва, већ се тру­ди да ство­ри ути­сак да се на Ко­со­ ву све „гра­ди на европ­ским прин­ци­пи­ма де­мо­кра­ти­је и људ­ских пра­ва...“ Ка­ко сма­тра пред­сед­ник Ко­ми­те­та за од­ бра­ну Др­жав­не Ду­ме ге­не­рал ар­ми­је Ан­ дреј Ни­ко­ла­јев, на­ша зе­мља ни­је ви­ше би­ла у ста­њу да по­др­жа­ва тај мит, ни­ти је то би­ло нео­п­ход­но. На­ша зе­мља ни­је мо­гла да од­бра­ни Ср­би­ју вој­ним пу­тем. Мо­сква и Бе­о­град ни­с у би­ли вој­ни са­ве­ зни­ци, тј. ни­је их ве­зи­вао спо­ра­зум о са­ рад­њи и уза­јам­ној по­мо­ћи, а да се пред НА­ТО и САД иза­ђе са упо­зо­ре­њем да ће као од­го­вор на бом­бар­до­ва­ње Ју­го­сла­ви­је Мо­сква на­па­сти Ва­шинг­тон или Бри­сел, ни­је би­ло ни­ка­кве по­ли­тич­ке ни­ти прав­ не мо­гућ­но­сти. Уоста­лом, 1999. ни­ко од ру­ског ру­ко­вод­ства на та­кав ко­рак, чак и хи­по­те­тич­ки, не би се усу­дио. Осим то­га, би­ло би ве­о­ма по­гре­шно го­во­ ри­ти о уло­зи ру­ског вој­ног кон­тин­ген­та на Ко­со­ву и у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни као о не­у­спе­лој ми­ров­ној ми­си­ји. То не би би­ло ис­прав­но и по­ште­но. Мно­ге пра­во­слав­не све­ти­ње на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, као што су древ­ни ма­на­сти­ри Гра­ча­ни­ца и Де­вич, за­шти­ти­ли су и са­чу­ ва­ли од скр­на­вље­ња упра­во ру­ски ми­ров­ ња­ци. Они су у сво­јој зо­ни од­го­вор­но­сти чу­ва­ли од те­ро­ри­ста срп­ска се­ла и до­мо­ве, и не са­мо срп­ске већ и ал­бан­ске. Од­во­зи­ли су де­цу у шко­лу и на­зад ку­ћи, раш­чи­шћа­ ва­ли шу­ме, њи­ве и ли­ва­де, па­тро­ли­ра­ли пу­те­ви­ма и де­ли­ли ху­ма­ни­тар­ну по­моћ ста­нов­ни­штву Ко­со­ва. А кроз ру­ску вој­ ну бол­ни­цу у Ко­со­ву По­љу, ко­ја је ра­ди­ла под за­ста­вом Ме­ђу­на­род­ног ко­ми­те­та Цр­ ве­ног кр­ста, про­шло је на хи­ља­де па­ци­ је­на­та, укљу­чу­ју­ћи и при­пад­ни­ке НА­ТО тру­па. Ова бол­ни­ца се са пра­вом сма­тра­ ла нај­бо­љом здрав­стве­ном уста­но­вом у са­ста­ву КФОР-а. Бо­ра­вио сам не­ко­ли­ко да­на та­мо и ви­део сво­јим очи­ма са ка­квом се за­хвал­но­шћу пре­ма бол­нич­ком осо­бљу од­но­си­ло ло­кал­но ста­нов­ни­штво. Ипак, на кра­ју је ру­ска вој­ска на­пу­сти­ла Бал­кан. Мно­ги љу­ди, ка­ко у Ру­си­ји, та­ко и у Ср­би­ји, при­ми­ли су ту вест са ве­ли­ком жа­ло­шћу. Али, ка­ко је ре­као је­дан му­дар чо­век, не тре­ба жа­ли­ти за до­бром ко­је је оти­шло, не­го му тре­ба би­ти за­хва­лан за то што је уоп­ште по­сто­ја­ло. Си­гу­ран сам да ће на­ше вој­ни­ке-ми­ро­твор­це пам­ти­ти у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји са­мо по до­бром. Ја ни­ка­да не­ћу за­бо­ра­ви­ти Ко­со­во и све оне Ср­бе ко­ји су из­гу­би­ли свој дом, али ко­ји ни­ка­да не­ће из­гу­би­ти на­ду на бу­ду­ћу сре­ћу и прав­ду.

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Ру­ски све­ште­ни­ци-па­до­бран­ци по­че­ли су да ко­ри­сте пр­ву аеро­мо­бил­ну цр­кву на све­ту

Пи­шу: Дар­ја За­гво­зди­на, Мак­сим Со­ло­пов, ga­ze­ta.ru

Ру­ске де­сант­не па­до­бран­ске је­ди­ ни­це у свом ар­се­на­лу од са­да има­ју и аеро­мо­бил­ни храм. Вој­ска РФ је кон­стру­и­са­ла је­дин­стве­ну цр­квуша­тор са ико­на­ма на ба­нер-плат­ну, ко­ја мо­же да се ба­ци из ави­о­на за­ јед­но са вој­ни­ци­ма и све­ште­ни­ком

С

ве­ште­ни­ци су пр­ви пут па­до­ бран­ским де­сан­том спу­сти­ли на зе­мљу аеро­мо­бил­ни храм. Пред­став­ни­ци Ми­ни­стар­ства од­бра­не об­ја­сни­ли су да у ар­ ми­ју сва­ке го­ди­не до­ла­зи све ви­ше ре­гру­та ко­ји се­бе сма­тра­ју пра­во­ слав­ним хри­шћа­ни­ма. У та­квим окол­ но­сти­ма ве­ли­ки зна­чај има при­с у­ство све­ште­ни­ка и мо­гућ­ност да се вој­ник по­мо­ли и при­че­сти. У Рја­зан­ској обла­сти успе­шно је за­вр­ ше­на дво­днев­на ве­жба Де­сант­них па­до­ бран­ских је­ди­ни­ца у ко­јој је уве­жба­ва­но де­сант­но ис­кр­ца­ва­ње пу­ков­ског мо­ бил­ног хра­ма. При­пад­ни­ци па­до­бран­ ских је­ди­ни­ца до­шли су на ве­жбу за­јед­ но са вој­ним све­ште­ни­ци­ма. Зва­нич­ни пред­став­ник Де­сант­них па­до­бран­ских

је­ди­ни­ца пу­ков­ник Алек­сан­дар Ку­ че­рен­ко ре­као је да су нај­пре ска­ка­ли са­мо све­ште­ни­ци, а за­тим је па­до­бра­ном успе­шно из­ба­чен и храм. „Све­ште­ни­ци су нај­пре из­вр­ши­ли два проб­на ско­ка па­до­бра­ном из ави­о­на Ан2, а за­тим су из­вр­ши­ли успе­шан скок из ави­о­на Ил-76 од­мах по­сле из­ба­ци­ва­ња плат­фор­ме на ко­јој се на­ла­зио храм“, пре­ ци­зи­рао је Ку­че­рен­ко. По­сле успе­шног при­зе­мље­ња све­ште­ни­ ци су за­јед­но са вој­ни­ци­ма на ли­цу ме­ста мон­ти­ра­ли храм. Мо­бил­на цр­ква је за­пра­во ве­ли­ки ша­ тор на на­ду­ва­ва­ње на спе­ци­јал­ној па­ до­бран­ској плат­фор­ми ко­ја се ко­ри­сти за вој­ну тех­ни­ку и те­рет. Уз ша­тор иде и цр­кве­на опре­ма: ол­тар, ико­не и дру­ ги пред­ме­ти нео­п­ход­ни за бо­го­слу­же­ње. Сав при­бор је за­ви­јен у по­ли­у­ре­тан и та­ ко за­шти­ћен да се не оште­ти при­ли­ком ате­ри­ра­ња. И ико­не у хра­му Де­сант­них ва­зду­шних је­ди­ни­ца ускла­ђе­не су са спе­ ци­фич­ним окол­но­сти­ма: на­сли­ка­не су на ба­нер-плат­ну. По ре­чи­ма пред­став­ни­ка Де­сант­них па­ до­бран­ских је­ди­ни­ца, ово је би­ло пр­во ис­кр­ца­ва­ње „ле­те­ћег“ хра­ма и из­ве­де­но је у скла­ду са свим нор­ма­ти­ви­ма. Пу­ков­ник Ку­че­рен­ко је об­ја­снио да је све­ште­ни­ци­ ма и вој­ни­ци­ма по­треб­но 5-7 ми­ну­та да

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Све­ште­ни­ци-па­до­бран­ци ска­чу за сво­јом па­ством „по­диг­ну“ мо­бил­ни храм, кон­стру­и­сан на ба­зи ауто­мо­бил­ске при­ко­ли­це, а рад­ но ме­сто за вој­не све­ште­ни­ке-па­до­бран­ це при­лич­но је про­стра­но: ша­тор је ши­ рок 8, а дуг 20 m. Све­ште­ник Ми­ха­ил Ва­си­љев, ру­ко­во­ ди­лац сек­то­ра за Де­сант­не па­до­бран­ске је­ди­ни­це у Си­но­дал­ном оде­ље­њу Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве (РПЦ) у чи­јој је над­ ле­жно­сти са­рад­ња са ору­жа­ним сна­га­ ма и пра­во­с уд­ним ор­га­ни­ма, ис­при­чао је да де­сет слу­жи­те­ља РПЦ ре­дов­но ска­чу па­до­бра­ном. „То је на­чин да се стиг­не до па­стве ко­ ју чи­не па­до­бран­ци“, об­ја­снио је отац Ми­ха­ил. Све­ште­ник је ис­та­као да вој­ни све­ште­ни­ ци слу­же ар­ми­ји, по­ма­жу­ћи вој­ни­ци­ма „да са­гле­да­ју сми­сао те­шког и опа­сног по­ сла ка­кав је слу­же­ње отаџ­би­ни у ар­ми­ји“. Јав­ност је у мар­т у 2012. пр­ви пут са­зна­ла за пла­но­ве да се ство­ре пра­во­слав­ни хра­ мо­ви за Де­сант­не па­до­бран­ске је­ди­ни­це ко­ји би се мо­гли спу­сти­ти па­до­бра­ном из ави­о­на. Та­да је Ми­ни­стар­ство од­бра­не са­оп­шти­ло да РПЦ пред­ла­же ства­ра­ње аеро­мо­бил­них хра­мо­ва. У фе­бру­а­ру 2013. рја­зањ­ским па­до­бран­ци­ма пред­ста­вљен је мо­бил­ни храм, кон­стру­и­сан на ша­си­ји ауто­мо­би­ла „Ка­мАЗ“. Пред­став­ник Ми­ни­стар­ства од­бра­не Ку­ че­рен­ко је на­гла­сио да је по­тре­ба вој­ске за све­ште­но­слу­жи­те­љи­ма из го­ди­не у го­ ди­ну све ве­ћа. „Пре­ма ста­ти­сти­ци, сва­ке го­ди­не је све ве­ћи про­це­нат ре­гру­та ко­ ји се из­ја­шња­ва­ју као ве­ру­ју­ћи. Пре­ма по­да­ци­ма са по­след­ње две ре­гру­та­ци­је, број та­квих ре­гру­та до­сти­же 90%“, ис­ та­као је он. По­ред пра­во­слав­них хри­шћа­на у ре­до­ ви­ма Ру­ске ар­ми­је има и пред­став­ни­ка дру­гих ве­ро­и­спо­ве­сти, али, по ре­чи­ма све­ште­ни­ка, му­сли­ма­ни и ју­да­и­сти не­ ма­ју та­ко ве­ли­ку по­тре­бу за хра­мом: „Му­сли­ма­ни­ма и ју­да­и­сти­ма храм ни­је по­тре­бан, они мо­гу да оба­вља­ју мо­ли­ тву на сва­ком ме­сту, по­тре­бан им је са­мо ћи­лим. На­ма је за цр­кве­не требе и све­те тај­не по­треб­но мно­штво спе­ци­фич­них пред­ме­та. То је осо­бе­ност ре­ли­ги­је.“ 25

историја

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Лакомислени српски љу

Катарине Велике Србин Семјон Гаврилович Зорич (Симеон Зорић), јунак Руско-турског рата, био је један од највољенијих љубавника Катарине Велике. Међутим, његове лоше особине довеле су до губитка царичине наклоности и пресељења у град Шклов, у коме је веома бурно провео остатак живота

З ­

Пи­ше: Ирина­ Р­ешетова­

идови­ об­ложени ­љуб­ич­астим и ­мл­ечнобе­ли­м ­полираним ст­аклом. И­знад ­бро­јн­их ог­ле­­дала – и ­сам пла­фон прекриве­н великим­ с­такле­ ни­м таблама­ у ­поз­лаћени­м б­ронза­ни­м ­рамови­ма. А ­на стак­лу – ма­ ле­ позлаћ­ен­е розе­те­ – украс­не­ гл­аве тзв. „­римских“­ кл­инова ­којим­а ­с у­ прич­вр­ шћ­ене­ стак­ле­не по­вр­шине. П­оврх белог­ с­та­кла, з­идови ­ук­рашени раск­ошним ар­абескама­ о­д б­ро­нзе са по­зл­атом кој­е ­одлику­је неве­роватна ­фин­оћа израд­е. П­ар­кет од­ пл­ем­енитих­ в­рс­та дрве­ та­ и­ у строго­м ­склад­у ­са орнаме­нтима на ­плафону.­ У ­ду­бини о­да­је – ­алков­ – пос­те­ља са­ б­ал­дахин­им­а прекрив­ 26

Портрет Семјона Га­ври­ло­ви­ча Зо­ри­ча (крај 18. ве­ка). Му­зеј „Др­жав­ни Ер­ми­таж“, Санкт Пе­тер­бург

ена најфинијим­ тк­ани­нама и ­оивиче­на ре­сама од сребр­а... Т­ако је­ и­згл­ед­ала с­па­ва­ћа соб­а рус­ке­ ц­арице Катари­не Велике. У једн­ој о­д санкт­петер­буршки­х бе­лих н­оћи токо­м 1777­. п­реко п­рага н­ај­ интимније царичи­не­ о­да­је за­корачио је н­е тако­ м­ла­д ­– ­али очи­гледно ­и даље ­врл­о ­привла­чни Срб­ин. Семј­он Гаврилович­ Зорич ­(1743/1745­–1­79­9) је још­ к­ао дечак ­у Русију­ д­о­ шао с­а својим­ ујако­м, ­ин­аче м­ајч­иним бра­то­м ­од­ стрица, који ­га је ус­војио.­ Пошто­ је ва­спитав­ан­ и школ­ован у­ к­ућ­ ним­ услови­ма,­ није с­е могао п­ох­валити­ ­пос­ебном­ о­бразова­ношћу,­ али се­ зато о­д првих дана војн­е службе ист­ица­о својо­м ­неверо­ватном х­раб­рошћу. Зорич ­је­ пока­за­о ­изузетн­о јунаш­тв­о ток­ом­ Р­ус­ ко-тур­ск­ог рата (­1768–177­4)­ када ­је­ као

к­омандант­ о­дреда, кој­и се с­аст­ојао о­д две х­иљаде коњ­аника ­и ­седам стотина ­пеш­ади­наца, натерао ­у бекст­во­ дванаест ­хиљ­ада тур­ск­их­ војника. По ­својој ­дужности­ ­Се­мјон Зо­рич је че­ сто ­борави­о ­у Санкт ­Пе­тербург­у, где­ је је­ дн­ом­ п­риликом и­ предс­та­вље­н Катари­ни ­II. Са ­св­оји­м шармо­м ­и наоч­ит­им ста­сом, у­з ­то­ врло раз­бо­рит и ду­ховит,­ није про­ ша­о незапа­жено ко­д ­Њеног­ величанст­ва. Ху­сарски­ п­отпуковник, носил­ац­ Орден­а ­Светог ­Георгија 4.­степена и офиц­ир кој­и ­је­ прежив­ео ­бројне ава­нту­ре­ лако ­је ос­ војио ­па­жњу цар­ице ­и то је б­ио ­поч­етак ње­го­ве­ „служ­бе“ на дв­ор­у. У то с­у в­рем­е „фаворити“ (љуб­им­ци, т­ј. љу­бавници) били­ важне­ ф­иг­уре и са­ста­вн­и део мо­нархијс­ке­ владав­ине. П­ошт­о ­је­ желе­ла да к­онцентрише ­сву

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Зорич ­је­ пока­за­о ­изузетн­о јунаш­тв­о ток­ом­ Р­ус­ко-тур­ск­ог рата (­1768–177­4)­ када ­је­ као к­омандант­ о­дреда, к­оји се­ састој­ао­ од дв­е ­хи­љаде ко­њаника­ и седам ­стотина ­пе­ша­динаца,­ натерао у бек­ст­во дванаест хи­љ­ада турски­х в­ој­ника вл­аст у рук­ам­а ­људи кој­и су јој­ о­дан­и, Кат­ар­ина је н­ас­тојала да б­уде­ окруже­ на б­ројним­ љубав­ни­ци­ма који ­и нис­у уве­к и­ма­ли сми­сла за ­по­литику­. У­ да­ тим ­око­лност­им­а,­ цариц­а је м­ора­ла­ да се по­труди д­а у очима­ с­војих ­љубим­ац­а не бу­де­ само­ љубавница­, него и ­њи­хо­ва вл­ад­арка. Оч­аравши К­атарин­у својо­м ­му­жевно­шћу и­ шармо­м,­ Зори­ч ј­е добијао ­нове

ања, Зор­иче­ве ст­рас­ти би­ле су војс­ка и позо­риште, так­о ­да­ се­ по дол­а­ску у Шклов за­узе­о з­а унапређење локално­г поз­ор­иш­та­ које је ­касније ­пос­тало те­ мељ и ­ос­нова за ­тр­уп­у тзв. И­мпе­раторс­ ко­г ­театра­ у ­Санкт Петербу­ргу. Он је­ у сво­м ­гр­аду орг­анизовао и­ шк­ол­у за го­споду­, т­ј. за д­ечаке и­з сир­ома­шних пл­емићких ­пород­иц­а. Ка­сн­ије ј­е ова школ­а ­из Шклова ­пресељена­ у­ Москву и­ п­рет­ворен­а у Пр­ви кадет­ски­ корпус, који постоји и дана­с. Свој­у в­ољ­ену цариц­у Зори­ч је ­на­дживео ­за­ т­ач­но три ­године: ­на­ годиш­њи­цу­ њене с­мрти 6. нов­емб­ра 17­99. умр­о ­је у ­свом­ замку­ оставља­јућ­и иза с­еб­е мно­ге ­дугове­ и репутацију страс­ног коцкара.­

Ср­пск­и ­љубавн­ик руске ­царице­ о­ста­о је у л­ит­ерату­ри позна­т под с­вој­им­ русиф­икованим именом: Семјон Гаврилович­ Зорич (­Се­мён Г­аврилович ­Зорич).­ Српска ­варија­нт­а је Си­меон Зорић Фото: hvojka/lj

убавник

ти­т уле и­ чинов­е ­један за д­ругим. ­Ис­то­ричари­ бележе­ д­а н­ико од ­љу­ди блис­ких Ка­та­рин­и није­ д­об­ио­ т­оли­ ко бо­гатство за­ тако кр­ат­ко­ врем­е.­ Међутим­, скро­мн­о ­образо­ва­ње, лењ­ост­ допадљивог ­оф­ицира­ и­ његов недост­ атак инт­ересо­вања з­а било ­шта уб­рз­о ­с у дос­ад­или цар­иц­и.­ И на­ко­н ­један­ае­ст мес­ец­и, прим­ивши ­на­ дар в­ел­ике по­седе и у то време огр­омн­у с­уму новца, много скупоцен­ог­ н­ак­ита и нек­ол­ик­о десетина хиљ­ад­а кметова­, бив­ши царич­ин миље­ ни­к морао је да из Санкт ­Петербург­а­оде ­у Шкло­в ­(гр­ад у Б­елорусиј­и к­од Мог­ иљова­) и да­с­е ­повуче н­а имање које ј­е до­био на­ покло­н.­ Шклов је­ у­ т­о ­време­ б­ио вео­ма­ важ­ ан тр­говачки це­нт­ар у ­зап­адном де­лу Рус­ке­ Им­перије. ­А Зорич­ ј­е ­у Шклову ­жив­ео врло­ р­аскошно ­– прир­еђ­ујући г­от­ов­о ­свакодн­евн­о ­гозбе з­а стотин­у гостију у­ с­војим в­елеле­пним зла­тн­ им дворан­ама, уз т­опов­ске плотуне, д­во­рску му­зи­ку, илуми­нац­ије и м­ас­ караде. У­брзо ­се­његов двор­испунио о­ни­ма ко­ји­ су навикли да ж­иве на т­уђ­и ­рачун ј­ер­ с­у гласине­ о­ весе­лом и бе­зб­ рижно­м живот­у ­у Шклову поч­ел­е да с­е шире кроз ч­итаву­ Р­ус­ију. ­Са­ свих­ стра­ на с­у д­олазили ­ава­нтурис­ти и коцка­ ри ко­ји ­с у видел­и добру­ п­рилику­ д­а ­се обог­ате. С­емјон је ­за само ­не­ко­лико го­дина успео да ­по­троши и прокоц­к­а скоро св­е с­во­је бо­гат­ство. ­По­ре­д карт­

Зорић ка­о к­њижевн­и ­јун­ак Чув­ени совјетск­и ­писац ­ис­торијски­х ­роман­а ­Ва­лентин­ Пикуљ ­(19­28­-1990­), поз­на­т по с­тр­огом ослањању­ на­ ис­торијск­е докумен­те, овако­ у свом­ р­оману „Фав­орит“ опи­сује понашањ­е српс­ко­г љубавника то­ком њ­ег­овог живот­а у Са­нкт Пете­рбу­ргу : Зори­ћ се б­уд­ио с дру­ги­м бригама: шт­а данас­да рад­и? Да ­се добр­о ­напије?­Или да ­окупи хус­ар­е да играј­у „­макао“? Посматрао је како тр­чкара­по соб­ама, увек у т­рц­и и послу­, Заха­р Зотов, цар­ичин слуга. ­- ­Ре­ци ми, ­Захаре­, о­ни­ љубимци [ф­аворити]­, ­шт­о се пр­е ­ме­не овд­е играли­, ­шта су ­ра­дили кад нис­у имал­и шта ­да­раде? ­- П­а ­различите ст­вар­е, господ­ине. Кн­ез ­Орлов­, примерице,­ с­вак­ојаке опите је изво­дио. Ј­едаред у­мал’ није­ дворац запалио. Васи­љчиков ­је­ на то­карс­ко­м ­стругу у под­руму р­адио [­...] За­вадовски­..­.тај је ­на хар­фи свира­о. Мно­го­ се тр­уди­о!­ - А шта­ ј­а ­да радим, З­ах­ар­е Кон­ст­антиничу?

- Па­, ­могли­ бисте­ какву ­књигу д­а ч­итате­... Зорић позва­ к­ себи­ к­њижаре прес­тонице­: ­- ­Измерите у мом­к­абинету ­по­лице, и да до ве­чери ­буд­у књиге у­њима. С­веј­едно к­акве, а­ли­ п­о размери полиц­а. ­- На који­м ј­езицима­ вам је з­го­дн­и­је да читате­?

- Н­а ­св­им који постој­е на св­ет­у... В­алентин ­Пикуљ: ­Кат­арина­ I­I ­и кнез­ Потем­кин­ о­д Тавриде­, књига­ II, једа­на­ести ч­ин, Г­ор­њи Мила­но­вац, ­1991. Прев­од: Даниц­а ­Ја­кшић.­

Споменик Семјону Зоричу у Шклову (Белорусија)

27

култура

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Да­ни ру­ског деч­јег фил­ма у Ср­би­ји У Ва­ље­ву су одр­жа­ни „Да­ ни ру­ског де­чи­јег фил­ма у Ср­би­ји ‘Ва­ље­во 2013’ (Бај­ке на­шег де­тињ­ства)“. На про­гра­му су би­ле про­ јек­ци­је 25 ани­ми­ра­них и јед­ног игра­ног фил­ма, окру­ гли сто „Бај­ ке на­ шег де­тињ­ства – Ру­си­ја и Ср­би­ја“, на­уч­но-по­пу­ лар­но пре­да­ва­ње „Да ли 3D во­ди по­ре­кло из Ру­ си­је?“, пре­зен­та­ци­ја из­ да­ња са­вре­ме­не деч­је књи­жев­но­сти, као и из­ло­ жбе „Филм­ска умет­ност на де­чи­јим цр­те­жи­ма“ и „Ру­ ска играч­ка.“

Кадар из цртаног филма „Вини Пу”

28

ФОТО: kinopoisk.ru

Н

а про­гра­му фе­сти­ ва­ла „Да­ни ру­ског де­чи­јег фил­ма у Ср­би­ји ‘Ва­ље­во 2013’ (Бај­ке на­шег де­тињ­ства)“, ко­ји је одр­жан од 24. до 27. апри­ ла 2013, на­ла­зи­ле су се про­јек­ ци­је 25 ани­ми­ра­них и јед­ног игра­ног фил­ма, окру­гли сто „Бај­ке на­шег де­тињ­ства – Ру­си­ја и Ср­ би­ја“, на­уч­но-по­пу­лар­но пре­да­ва­ње „Да ли 3D во­ди по­ре­кло из Ру­си­је?“, пре­зен­ та­ци­ја из­да­ња са­вре­ме­не деч­је књи­жев­ но­сти, као и из­ло­жбе „Филм­ска умет­ност на де­чи­јим цр­те­жи­ма“ и „Ру­ска играч­ка“. По­ча­сна го­шћа фе­сти­ва­ла би­ла је Ма­ри­ ја Му­ат, филм­ска ре­ди­тељ­ка, умет­нич­ка ди­рек­тор­ка сту­ди­ја ани­ма­ци­је „Пче­ла“ и до­бит­ни­ца ру­ске на­ци­о­нал­не филм­ске на­гра­де НИ­КА. Го­сти фе­сти­ва­ла би­ли су и про­ду­цен­ти Вла­ди­мир Га­си­јев и Ана Џи­о­је­ва, деч­ји пи­сац Је­ле­на Уса­чо­ва, ре­ди­тељ­ка Та­тја­ на Пе­тро­ва, Ма­ри­ја Чам­ки­на, до­бит­ни­ ца на­гра­де за нај­бо­љи деч­ји цр­теж, Олег Ра­јев, во­де­ћи ин­же­њер Мо­сков­ског про­

јект­ног би­роа за из­ра­ду филм­ске апа­ра­ ту­ре, Та­тја­на Та­ра­со­ва, глав­ни уред­ник ду­хов­но-про­свет­них и деч­јих књи­жев­ них из­да­ња Мо­сков­ске па­три­јар­ши­је, Је­ле­на Бо­гуш, ди­рек­тор Фон­да Ок­са­не Фјо­до­ро­ве „Чи­ни­те до­бра де­ла“, и Де­нис Пе­тров, со­ли­ста мо­сков­ског др­жав­ног ду­вач­ког ор­ке­стра. Да­не ру­ског де­чи­јег фил­ма у Ср­би­ји ор­га­ни­зо­ва­ла је ком­па­ни­ја „Вит­са­и­да“ (Мо­сква, Ру­си­ја), фонд „Мир и Хар­мо­ ни­ја“ (Мо­сква, Ру­си­ја) и град­ска упра­ва Ва­ље­ва уз фи­нан­сиј­ску по­др­шку фон­да „Ру­ски свет“. У Ор­га­ни­за­ци­о­ном од­бо­ру ма­ни­фе­ста­ ци­је би­ли су Ам­ба­са­да Ру­ске Фе­де­ра­ци­ је у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, Ми­ни­стар­ство

кул­т у­ре и ин­фор­ми­са­ња Ср­би­је, Ру­ски дом у Бе­о­гра­ду, Дру­штво срп­ско-ру­ ског при­ја­тељ­ства у Ва­ље­ву, Ме­ђу­на­ род­ни фонд „Је­дин­ство пра­во­слав­них на­ро­да“ (срп­ско оде­ље­ње), Ко­ор­ди­на­ ци­о­ни са­вет ру­ске за­јед­ни­це у Ср­би­ји и Фонд све­стра­не са­рад­ње „Ру­ско-срп­ског при­ја­тељ­ства“. Зва­нич­ни парт­нер био је До­бро­твор­ни фонд Ок­са­не Фјо­до­ро­ве „Чи­ни­те до­бра де­ла жур­но“. Зва­нич­ни порт­па­рол ма­ ни­фе­ста­ци­је: Ин­фор­ма­тив­но-из­да­вач­ки цен­тар „Пар­нас“. Ди­рек­тор ма­ни­фе­ста­ ци­је био је про­ду­цент Фи­лип Ку­др­ја­шов, члан Са­ве­за филм­ских умет­ни­ка Ру­ске Фе­де­ра­ци­је и члан Асо­ци­ја­ци­је кул­т ур­ них ме­на­џе­ра.

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

„Зве­зда срп­ско­сти“ у ру­ској књи­жев­но­сти

У

Пи­ше: Игор Гре­ков

це­ли­ни гле­да­но, ру­ска књи­ жев­ност је до­ста сла­бо ре­а­го­ ва­ла на до­га­ђа­је у Ју­го­сла­ви­ји 90-их го­ди­на. Са­ма Ру­си­ја је у то вре­ме пре­жи­вља­ва­ла гло­ бал­ну кри­зу ба­лан­си­ра­ју­ћи на иви­ци ам­би­са. По­зна­ва­о­ци са­вре­ме­не књи­жев­но­сти у овом кон­тек­сту мо­гу да по­ме­ну са­мо Еду­ар­да Ли­мо­но­ва и ње­го­ ве ски­це бо­сан­ског ра­та. Опе­ра­ци­ја НА­ ТО-а је шо­ки­ра­ла ру­ску ин­те­ли­ген­ци­ју, али ни­је на­дах­ну­ла по­зна­те ру­ске пи­сце да ства­ра­ју про­зна де­ла на ту те­му. У име ру­ске књи­жев­но­сти за не­срећ­ну Ср­би­ју се нео­че­ки­ва­но за­у­зе­ла са­мо по­зна­та пе­ сни­ки­ња Ју­на Мо­риц. Она се об­ру­ши­ла на агре­со­ре у сво­јој гнев­ној по­е­ми „Зве­ зда срп­ско­сти“. Ју­на Мо­риц је ро­ђе­на 1937. у Ки­је­ву, у по­ро­ди­ци је­вреј­ских ин­те­лек­т у­а­ла­ца. Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет Ки­јев­ског уни­ вер­зи­те­та је упи­са­ла 1954, а го­ди­ну да­на ка­сни­је до­пу­то­ва­ла у Мо­скву и упи­са­ла

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Ју­на Мо­риц у сво­јој по­е­ми не ште­ди ни Ру­си­ју, ко­ја је у то вре­ме би­ла уто­ну­ла у соп­стве­ну не­моћ и ха­ос, и у те­шком ма­мур­лу­ку по­сле пе­ре­строј­ке са му­ком и не­до­у­ми­цом је по­сма­тра­ла ка­ко јој са­ти­ру „бра­ћу“

Ру­ска књи­жев­ност је сла­бо ре­а­го­ва­ла на тра­гич­не до­га­ђа­је на Бал­ка­ну 1990-их - баш као и це­ла Ру­си­ја тог до­ба. У име ру­ских пи­са­ца за Ср­би­ју се нео­че­ки­ва­но за­у­зе­ла са­мо по­зна­та пе­сни­ки­ња Ју­на Мо­риц. Она се 1999. об­ру­ши­ла на НА­ТО агре­со­ре у сво­јој гнев­ној по­е­ми „Зве­зда срп­ско­сти“ чу­ве­ни књи­жев­ни ин­сти­т ут „Гор­ки“, ко­ ји је при­пре­мао бу­ду­ће пи­сце и пе­сни­ке. За­вр­ши­ла га је, ме­ђу­тим, тек 1961, јер је при­вре­ме­но пре­ки­ну­ла сту­ди­је по­што је из­ба­че­на „због не­здра­вих ства­ра­лач­ких тен­ден­ци­ја“. Мла­да Ју­на се исте го­ди­не укр­ца­ла на ле­до­ло­мац „Се­дов“ и об­и­шла Арк­тик, а за­тим је ути­ске са пу­то­ва­ња об­ја­ви­ ла у сво­ме пр­вом збор­ни­ку сти­хо­ва „Рт же­ља“. Због тог збор­ни­ка јој је пр­ви пут би­ло за­бра­ње­но об­ја­вљи­ва­ње, и за­бра­на

је тра­ја­ла 9 го­ди­на. Мно­гим пар­тиј­ским ру­ко­во­ди­о­ци­ма се чи­ни­ло да су ње­ни сти­хо­ви су­ви­ше сло­бод­ни и ан­ти­со­вјет­ ски на­стро­је­ни. Ети­ке­та ан­ти­со­вјет­ске пе­сни­ки­ње и бун­тов­ни­це пра­ти­ла ју је го­ди­на­ма, али је Мо­ри­цо­вој и по­ред то­га по­ла­зи­ло за ру­ком да об­ја­вљу­је сти­хо­ве у мно­гим књи­жев­ним ча­со­пи­си­ма, па чак и да из­да­је збир­ке сво­јих пе­са­ма. Ње­ни лир­ски сти­хо­ви на­пи­са­ни су у ду­ху нај­ бо­љих обра­за­ца кла­сич­не по­е­зи­је, али су исто­вре­ме­но и ап­со­лут­но са­вре­ме­ни.

29

култура О сво­јим књи­жев­ним узо­ри­ма и скло­ но­сти­ма Ју­на Мо­риц ка­же: „Пу­шкин је мој сваг­да­шњи са­вре­ме­ник, нај­бли­жи са­пут­ни­ци су ми Па­стер­нак, Ах­ма­то­ва, Цве­та­је­ва и За­бо­лоц­ки, а учи­те­љи су ми Ан­дреј Пла­то­нов и То­мас Ман“. Пра­ву сла­ву пе­сни­ки­њи су до­не­ли сти­хо­ ви за де­цу, за ко­је је му­зи­ку на­пи­сао по­ зна­ти со­вјет­ски кан­та­у ­тор Сер­геј Ни­ки­ тин. Ње­ног „Је­жи­ћа гу­ме­ног“ и „Ве­ли­ку тај­ну за ма­ло дру­штво“ зна­ли су ми­ли­о­ни со­вјет­ске де­це. По­сле кра­ха СССР-а Мо­ри­цо­ва се по­но­ во на­шла на цр­ним спи­ско­ви­ма, ово­га пу­та „де­мо­крат­ским“, јер је ап­со­лут­но од­ ба­ци­ла про­за­пад­ни ли­бе­рал­ни курс но­ве Ру­си­је. За њу је „раз­у­зда­ни ли­бе­ра­ли­зам“ био „го­ри од бољ­ше­ви­зма“, та­ко да се у бор­бу про­тив ње­га Ју­на упу­сти­ла са свом сво­јом бун­тов­нич­ком стра­шћу. Чим су 1999. пр­ве бом­бе па­ле на Ср­би­ ју, Ју­на Мо­риц је по­че­ла да во­ди дир­ љив лир­ски днев­ник, ко­ји је по­сте­пе­но пре­ра­стао у по­е­му. По­е­ма по струк­т у­ ри под­се­ћа на чу­ве­ну „Два­на­е­сто­ри­цу“ Алек­сан­дра Бло­ка. Фраг­мен­те раз­ли­ чи­тог рит­ма, рас­по­ло­же­ња и сти­ла по­ ве­зу­је сна­жно осе­ћа­ње не­при­хва­та­ња оно­га што се де­ша­ва на Бал­ка­ну, осе­ћа­ ње искре­ног про­те­ста и пот­пу­ног кра­ха свих пред­ста­ва ру­ске ин­те­ли­ген­ци­је о ху­ма­ни­стич­ким на­че­ли­ма за­пад­не ци­ ви­ли­за­ци­је. „Евро­по, у фе­ка­ли­ја­ма си! Звер­ство као хор­да из те­бе из­би­ја...“ – та­ко Мо­ри­цо­ва по­чи­ње сво­ју по­е­му, ко­ју су од­би­ла да об­ја­ве мно­га та­да­шња углед­на ли­бе­рал­на из­да­ња, по­зи­ва­ју­ћи се на ауто­ро­во не­скри­ве­но ан­ти­а­ме­рич­ ко и ан­ти­е­вроп­ско рас­по­ло­же­ње, што по њи­хо­вом ми­шље­њу не при­сто­ји пе­сни­ку та­квог фор­ма­та и угле­да. Ово не­ве­ли­ко де­ло пот­пу­но је про­же­то ис­це­ре­ним ли­ко­ви­ма „фа­ши­зо­фре­ни­ча­ ра“, „на­стра­них ср­бо­жде­ра“, „пла­не­тар­ ног оло­ша“, „же­сто­ких ме­са­ра ар­ми­је за за­шти­т у људ­ских пра­ва“, Би­ла и Хи­ла­ри Клин­тон, Ха­ви­је­ра Со­ла­не, Јо­шке Фи­ше­ ра и дру­гих пред­став­ни­ка евро­а­тлант­ског џет-се­та оно­га до­ба.

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Има у том де­лу и мно­го лир­ских пат­ њи и ми­сли о бу­дућ­но­сти чи­та­вог све­ та, и мно­ге од њих су та­да зву­ча­ле као про­ро­чан­ства: Зе­мља се не­ће ду­го му­чи­ти, Њу ће нај­пре при­мо­ра­ти да се усу­че Ху­ма­ни­тар­на пор­ци­ја Бом­бар­до­ва­ња за људ­ска пра­ва. Ту су и раз­ми­шља­ња о по­вам­пи­ре­ном фа­ши­зму и фор­му­ли ње­го­вог успе­ха: Че­му ло­го­ри, га­сне ко­мо­ре и пе­ћи? По­сто­је бом­бе, за­чи­ње­не људ­ским пра­ви­ма. Евро­па спа­са­ва пра­ва гра­ђа­на Те­ра­ју­ћи це­лу зе­мљу у гроб. За­тим ће је хи­тро по­но­во са­гра­ди­ти од ну­ле, И дух ће пре­о­ра­ти, и мно­ге ће око­ па­ти, И пре­ки­ну­ће се слат­ке сла­ве зрак – И Но­бе­ло­ву на­гра­ду ће до­би­ти Па­вић. Ју­на Мо­риц не ште­ди ни Ру­си­ју, ко­ја је у то вре­ме би­ла уто­ну­ла у соп­стве­ну не­ моћ и ха­ос, и у те­шком ма­мур­лу­ку по­сле пе­ре­строј­ке са му­ком и не­до­у­ми­цом је по­сма­тра­ла ка­ко јој са­ти­ру „бра­ћу“: Жи­вим у по­бе­ђе­ној зе­мљи, Чи­ја је бор­ба за људ­ска пра­ва По­јед­но­ста­ви­ла по­бе­ду у ра­т у За пла­не­т у бу­ду­ћег ве­ка. Ево до­ла­зи По­бед­ник Све­га, Да по­пра­ви из­раз Зе­мљин. Са ње­го­вом по­бе­дом ни­кад не бих Ме­ња­ла по­раз свој! На­жа­лост, не­ма по­у­зда­них ин­фор­ма­ци­ ја да је ова по­е­ма Ју­не Мо­риц пре­ве­де­на на срп­ски је­зик. Би­ло би та­ко ле­по да на тра­гич­ну 15-го­ди­шњи­цу ово не­сва­ки­ да­шње по­ет­ско де­ло по­ста­не до­ступ­но срп­ском чи­та­о­цу на ње­го­вом ма­тер­ њем је­зи­ку. По­е­ма „Зве­зда срп­ско­сти“ је сим­бол окон­ча­ња чи­та­ве јед­не епо­хе, у ко­јој је со­вјет­ска ин­те­ли­ген­ци­ја би­ла оча­ра­на За­па­дом и ње­го­вом „ху­ма­ни­ стич­ком кул­т у­ром“, кул­т у­ром ко­ја је на из­ма­ку 20. ве­ка по тре­ћи пут у јед­ном сто­ле­ћу усред Евро­пе по­ка­за­ла сво­је вар­вар­ско ли­це.

По­е­ма „Зве­зда срп­ско­сти“ је сим­бол окон­ча­ња чи­та­ве јед­не епо­хе, у ко­јој је со­вјет­ска ин­те­ли­ген­ци­ја би­ла оча­ра­на За­па­дом и ње­го­вом „ху­ма­ни­стич­ком кул­ту­ром“, кул­ту­ром ко­ја је на из­ма­ку 20. ве­ка по тре­ћи пут у јед­ном сто­ле­ћу усред Евро­пе по­ка­за­ла сво­је вар­вар­ско ли­це 30

Пи­ше: Сер­геј Дуз, Ра­дио „Глас Ру­си­је“

У европ­ским гра­до­ви­ма има све ви­ ше та­бли са ру­ским нат­пи­си­ма и у њи­ма је све ви­дљи­ви­ји ути­цај ру­ског би­зни­са. Екс­пер­ти го­во­ре о убр­за­ ној „ру­си­фи­ка­ци­ји“ Ста­рог све­та, а не­ки по­ку­ша­ва­ју да про­те­ра­ју „пре­ те­ра­ну ко­ли­чи­ну ћи­ри­ли­це“

Н

а ули­ца­ма европ­ских гра­до­ ва је све че­шће се мо­же чу­ти раз­го­вор на ру­ском је­зи­ку, све је ви­ше та­бли са ру­ским нат­пи­си­ма, све ја­чи је ути­цај ру­ског би­зни­са. Мно­ги екс­ пер­ти го­во­ре о убр­за­ној „ру­си­фи­ка­ци­ји“ Ста­рог све­та. Тај про­цес, по све­му су­де­ћи, то­ли­ко до­би­ја на ин­тен­зи­те­т у, да чак иза­зи­ва узру­ја­ност вла­сти на ло­кал­ном ни­воу. У штам­пи се као при­мер по­себ­но ис­ти­чу че­шки гра­до­ви Кар­ло­ве Ва­ри и Ма­ри­ јан­ске Ла­зне, ко­ји се по­себ­но до­па­да­ју гра­ђа­ни­ма Ру­си­је. Ру­ски ту­ри­сти ра­до до­ла­зе ова­мо, али има и мно­го Ру­са (тј. оних чи­ји је ма­тер­њи је­зик ру­ски) ко­ји има­ју до­зво­лу за тра­јан бо­ра­вак у Че­шкој и јед­но­став­но жи­ве у овим гра­до­ви­ма. То се ви­ди и на пр­ви по­глед по оби­љу улич­них ре­кла­ма на ру­ском је­зи­ку. „Сву­ да има ћи­ри­лич­них нат­пи­са: на ре­клам­ ним сту­бо­ви­ма, у из­ло­зи­ма про­дав­ни­ца, на пре­но­сним ре­клам­ним па­но­и­ма ко­ји су лан­ци­ма при­ве­за­ни за улич­не фе­ње­ре или са­о­бра­ћај­не зна­ке, што је вр­ло нео­ бич­но за че­шке при­ли­ке“, са­оп­шта­ва на свом сај­т у не­мач­ка ра­дио-ста­ни­ца DW. У јед­ном тре­нут­ку се упра­ва гра­да Ма­ ри­јан­ске Ла­зне ужа­сну­ла од то­ли­ког оби­ ља ре­кла­ма на ру­ском је­зи­ку и до­не­ла од­лу­ку да се та­бле са нат­пи­си­ма до­ве­ду у ред та­ко што ће ипак пре­о­вла­да­ва­ти ла­ти­ни­ца. Тај на­из­глед ло­кал­ни до­га­ђај имао је од­је­ка у це­лој Че­шкој. Од рас­ки­ да са Ру­си­ма је про­шло две де­це­ни­је, и Че­си су са­да из­не­на­да кон­ста­то­ва­ли да се фе­но­мен ру­ске кул­т у­ре вра­ћа у њи­хов жи­вот. Исто се мо­же ре­ћи и за ста­нов­ ни­ке дру­гих ис­точ­но­е­вроп­ских зе­ма­ља. Шта­ви­ше, ни­је реч са­мо о оним зе­мља­ ма ко­је су не­ка­да би­ле у зо­ни со­вјет­ског ути­ца­ја. У овом кон­тек­сту се са­да мо­же по­ме­ну­ти и пре­сто­ни­ца Фран­цу­ске. Мно­ ги све­до­че да се Па­риз „ру­си­фи­ци­ра“ исто као и Бер­лин (као, уоста­лом, и дру­ги еко­ ном­ски цен­три Не­мач­ке). Мла­да Ру­ски­ ња-ме­на­џер је нео­дво­ји­ви атри­бут ве­ћи­не бу­ти­ка ко­је по­зна­те фир­ме др­же у Ми­ла­

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

„Ру­си­фи­ка­ци­ја“ Евро­пе

ну и дру­гим цен­три­ма ви­со­ке мо­де. На при­мер, вла­сти ита­ли­јан­ске ре­ги­је Мар­ке од­лу­чи­ле су да уве­ду ме­ди­цин­ске услу­ге на ру­ском је­зи­ку, с об­зи­ром да су нов­ча­ на сред­ства ру­ских ту­ри­ста ве­о­ма ва­жан из­вор при­хо­да у ре­ги­ји. За ру­ске ту­ри­сте се у Ита­ли­ји ка­же да су они злат­на жи­ла ту­ри­стич­ког и хо­те­ли­јер­ског би­зни­са. И у Шпа­ни­ји се при­ме­ћу­је до­ми­на­ци­ја ру­ ских ту­ри­ста, на ко­ји­ма се др­жи сав ту­ри­ стич­ки би­знис. Пре­ма по­да­ци­ма шпан­ских вла­сти, у 2012. го­ди­ни зе­мљу је по­се­ти­ло пре­ко ми­ли­он ту­ри­ста из Ру­си­је. При­лив ту­ри­ста је у од­но­с у на прет­про­шлу го­ди­ ну удво­стру­чен. По ре­чи­ма шпан­ских ту­ ри­стич­ких аген­ци­ја, ту­ри­сти из Ру­си­је се раз­ли­ку­ју од ту­ри­ста из дру­гих зе­ма­ља по то­ме што оста­вља­ју у Шпа­ни­ји дво­стру­ко ви­ше нов­ца. От­при­ли­ке две тре­ћи­не гра­ ђа­на Ру­си­је за­ку­пљу­је апарт­ма­не, а јед­на тре­ћи­на за­ку­пљу­је ви­ле или ку­ће. Пре­ма то­ме, пот­пу­но је ра­зу­мљи­ва те­жња ло­кал­ног би­зни­са да раз­го­ва­ра са по­тро­ ша­чем на истом је­зи­ку. Па ипак, екс­пер­ти сма­тра­ју да реч „екс­пан­зи­ја“ не од­ра­жа­ва пра­во ста­ње. Би­ло би по­гре­шно твр­ди­ти да Евро­па до­жи­вља­ва „ру­ску ин­ва­зи­ју“. Са дру­ге стра­не, сва­ка­ко је очи­глед­но да се у Евро­пу ин­фил­три­ра „ру­ски но­вац“, ако ни­шта дру­го (уко­ли­ко но­вац уоп­ште мо­же има­ти на­ци­о­нал­ни пред­знак). Дми­триј Алек­сан­дров, шеф оде­ље­ња за ана­ли­тич­ка ис­тра­жи­ва­ња Ин­ве­сти­ци­о­не гру­пе „Уни­вер Ка­пи­тал“, об­ја­шња­ва: „То је пре све­га по­ја­ва ве­за­на за тр­го­ви­ну. Ми са­да го­во­ри­мо о Евро­пи, али мо­гли би­смо, ре­ци­мо, да се се­ти­мо и Тур­ске или Егип­та, где ско­ро сва­ки де­чак ко­ји не­што про­да­је на пи­ја­ци уме да ка­же не­ко­ли­ ко нај­ва­жни­јих фра­за на ру­ском је­зи­ку. Ин­тен­зив­но уче­ње ру­ског је­зи­ка или ак­

ФОТО: le­ah_tln

ФОТО: le­ah_tln

„Ру­си­фи­ка­ци­ја“ са слов­ним гре­шка­ма: нат­пис у Цр­ној Го­ри

ти­ви­ра­ње ра­ни­јих зна­ња усло­вље­но је ис­ Због све­га то­га ру­со­фо­би па­те, ру­со­фи­ли кљу­чи­во по­тра­жњом од стра­не сол­вент­ ли­ку­ју, а екс­пер­ти по­ку­ша­ва­ју да осми­сле них ру­ских ту­ри­ста или еми­гра­на­та ко­ји но­во­на­ста­лу си­т у­а­ци­ју. до­би­ја­ју трај­ни бо­ра­вак у овим зе­мља­ По­ме­ну­ти про­блем има још је­дан за­ни­ ма. Чим опад­не по­тра­жња (ако опад­не), мљив аспект. По­че­ли смо раз­го­вор од од­мах ће не­ста­ти и ре­кла­ме на ру­ском та­бли са ру­ским нат­пи­си­ма. Очи­глед­но је­зи­ку. Ја сам склон да у то­ме ви­дим чи­ је да су оне на­ме­ње­не по­тро­ша­чи­ма и сто еко­ном­ски фак­тор, тј. си­т у­а­ци­ју ка­да ко­ри­сни­ци­ма услу­га ко­ји го­во­ре ру­ски. би­знис ре­а­гу­је на глав­ног куп­ца, ру­ко­во­ Ме­ђу­тим, у да­на­шњој Евро­пи Ру­си све де­ћи се пра­ви­лом да је ‘му­ште­ри­ја увек у че­шће и са­ми по­ста­ју про­дав­ци: отва­ра­ју пра­ву’. То је при­лич­но че­ста по­ја­ва. Сва­ про­дав­ни­це, хо­те­ле, са­ло­не ле­по­те и ба­ве ка зе­мља има мо­гућ­ност да се на овај или се дру­гим ра­зним вр­ста­ма уно­сног, и што онај на­чин су­прот­ста­ви ма­сов­ној упо­тре­ је нај­ва­жни­је, ле­гал­ног би­зни­са. Де­ша­ би стра­ног је­зи­ка на сво­јој те­ри­то­ри­ји“. ва се да у јед­ној ули­ци не­ког европ­ског Као ар­гу­мент у ко­рист та­квог ста­ва мо­ гра­да, на при­мер Бер­ли­на, има не­ко­ли­ко гу да по­слу­же ста­ти­стич­ки по­да­ци. Екс­ про­дав­ни­ца ко­је др­же Ру­си. На­зи­ви тих пер­ти су кон­ста­то­ва­ли да је то­ком 2012. про­дав­ни­ца су на не­мач­ком, али је ја­сно на­гло по­ве­ћан при­лив да при­ста­ли­це те­о­ри­је ту­ри­ста из Ру­си­је, и то „но­вог ру­ског пе­ри­о­да“ ни­с у обич­ни ту­ри­сти, и њих мо­гу да увр­сте у не­го љу­ди ко­ји има­ју сво­је спи­ско­ве. до­вољ­но нов­ца и са­мим На­рав­но, раз­вој ру­ског тим чи­не при­ме­тан би­зни­са у Евро­пи има фак­тор ко­ји де­фи­ни­ше и сво­је по­те­шко­ће. По­ еко­ном­ске при­о­ри­те­те. ред са­свим објек­тив­них Ком­па­ни­ја за мо­ни­то­ раз­ло­га (ме­ђу ко­ји­ма се ринг Euro­mo­ni­tor In­ мо­же по­ме­ну­ти кон­ку­ ter­na­ti­o­nal је до­шла до рен­ци­ја) по­сто­је и раз­ по­да­та­ка да су у про­те­ ло­зи ве­за­ни за ме­та­ клој го­ди­ни европ­ске ста­зе хлад­ног ра­та ко­је су још увек при­сут­не про­дав­ни­це и елит­ни у под­све­сти европ­ског бу­ти­ци про­да­ли ру­ дру­штва. Иза же­ље да се ским ту­ри­сти­ма ро­бу у вред­но­сти од 24 ми­ ру­ском би­зни­с у спре­чи ли­јар­де до­ла­ра. По­ред ула­зак у Евро­пу не кри­ Та­бла са нат­пи­си­ма у Цр­ној Го­ри. то­га, у мно­гим др­жа­ ју се еко­ном­ски, не­го Осим „Ру­ског прав­ни­ка“ са­мо још ва­ма Ру­си пред­ња­че по по­ли­тич­ки раз­ло­зи. По­ бор­ци НОР-а ко­ри­сте ћи­ри­ли­цу ку­по­ви­ни не­по­крет­не је­дин­ци­ма се из не­ког имо­ви­не, и то не са­мо стам­бе­ног про­сто­ раз­ло­га чи­ни да ком­па­ни­ја ру­ског по­ре­ ра. Упра­во из тих раз­ло­га се и уста­ли­ло кла не мо­же по­ште­но да се ба­ви би­зни­сом. ми­шље­ње да је на европ­ском кон­ти­нен­т у Та­ква по­зи­ци­ја се ла­ко об­ја­шња­ва. До­ на­сту­пио „ру­ски пе­ри­од“. вољ­но је са­мо се­ти­ти се ру­ско-европ­ских За­ни­мљи­во је што до­ла­зи до сво­је­вр­сне од­но­са из не­дав­не про­шло­сти. Ме­ђу­тим, ни­ве­ла­ци­је мен­та­ли­те­та. Ра­ни­је су ста­ но­во до­ба дик­ти­ра и но­ве ста­во­ве. „Ру­си­ нов­ни­ци Евро­пе гле­да­ли Ру­се са го­то­во ји­фи­ка­ци­ја“ Евро­пе не пред­ста­вља прет­ не­скри­ве­ним пре­зи­ром, а са­да их мно­го њу за фун­да­мен­тал­не европ­скве вред­но­ ви­ше по­шту­ју, па чак и њи­хо­во екс­тра­ сти. То је са­мо ме­ха­ни­зам ко­ји омо­гу­ћа­ва ва­гант­но тро­ше­ње нов­ца до­жи­вља­ва­ју да се при­род­ним пу­тем фор­ми­ра­ју нај­ као стра­те­шки оправ­да­ну ин­ве­сти­ци­ју. по­вољ­ни­је окол­но­сти и за ста­ро­се­де­о­ Ја­сно је да европ­ски би­знис не мо­же иг­ це, и за пред­у­зи­ма­че, и за ус­по­ста­вља­ње но­ри­са­ти ре­ал­ност. Осим то­га, он се не до­бро­с у­сед­ских од­но­са из­ме­ђу та­ко раз­ при­ла­го­ђа­ва са­мо еко­ном­ској си­т у­а­ци­ји, ли­чи­тих, а та­ко слич­них де­ло­ва огром­ног не­го и про­ме­на­ма на дру­штве­ном пла­ну. европ­ског кон­ти­нен­та.

31

путовања

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Пу­сто­зерск, при­вла

Ј

Пи­ше: Се­мјон Ква­ша

е­дан од нај­ва­жни­јих спо­ме­ни­ка у обла­сти Ру­си­је ко­ја се пру­жа иза се­вер­ног по­лар­ни­ка и ко­ју Ру­си на­зи­ва­ју За­по­лар­је је град Пу­сто­зерск, сне­жна пу­сти­ња и гро­бље без ијед­не ку­ће. По­диг­ нут кра­јем 15. ве­ка, овај град је у пот­пу­ но­сти на­пу­штен сре­ди­ном 20. ве­ка. До ње­га не­ма пу­те­ва и та­мо се мо­же сти­ћи је­ди­но чам­цем или би­ци­клом за вре­ме крат­ког ле­та, а зи­ми мо­тор­ним сан­ка­ма. Па ипак, без об­зи­ра на те­шко­ће, ово ме­ сто вре­ди по­се­ти­ти и уве­ри­ти се да пу­ стош по­не­кад мо­же би­ти спо­ме­ник ни­ шта ма­ње не­го ка­ме­на или др­ве­на зда­ња. Нар­јан-Мар је пре­сто­ни­ца Не­нец­ког ауто­ном­ног окру­га, су­бјек­та Ру­ске Фе­ де­ра­ци­је иза се­вер­ног по­лар­ни­ка. Су­сед­ на Ар­хан­гел­ска област ба­ца љу­бо­мор­не по­гле­де ка овом окру­гу за­то што се ту под тун­дром на­ла­зе ве­ли­ке ко­ли­чи­не наф­те. У окру­гу жи­ви са­мо 40 хи­ља­да ста­нов­ни­ ка, од че­га је око 7000 Не­на­ца, ма­ло­број­ ног ста­ро­се­де­лач­ког се­вер­ног но­мад­ског на­ро­да ко­ји се ба­ви уз­го­јем ир­ва­са. Њих око 1100 жи­ви у тун­дри, пу­т у­је са ста­ди­ ма ир­ва­са, во­зе­ћи са со­бом при­вре­ме­не гра­ђе­ви­не, „чу­ме”, ве­ли­ке ша­то­ре од пру­ ћа и жи­во­тињ­ског кр­зна. У сво­јим но­мад­ским се­о­ба­ма Нен­ци не про­ла­зе по­ред Пу­сто­зер­ска: они не во­ ле то ме­сто, чи­је са­мо име ука­зу­је на пу­стош. Пустозерск је на­пу­штен пре по­ла ве­ка. По­след­ња ста­нов­ни­ца се одав­де од­се­ли­ла по­чет­ком 1960-их и сво­ју брв­на­ру пре­ве­ зла спла­вом низ ре­ку Пе­чо­ру до су­сед­ног се­ла Ус­тје. Град је та­да из­бри­сан са спи­ ско­ва на­се­ље­них ме­ста. Та­ко је окон­ча­на ње­го­ва ско­ро пе­то­ве­ков­на исто­ри­ја.

Пу­сто­зерск, град-при­ви­ђе­ње, да­нас је сне­жна пу­сти­ња и гро­бље без ијед­не ку­ће на ру­ском Крај­њем Се­ве­ру. Пре то­га је ов­де пет ве­ко­ва по­сто­јао стра­те­шки ва­жан град. Ипак, ово ме­сто пред­ста­вља ту­ри­стич­ку атрак­ци­ју због сво­је бур­не и по­не­кад стра­шне про­шло­сти Пу­сто­зерск је осно­ван 1499. по на­ло­гу ве­ли­ког кне­за Ива­на III из ви­ше раз­ло­ га. Мо­сков­ска кне­же­ви­на је не­по­сред­но пре то­га осво­ји­ла Нов­го­род, а све се­вер­не зе­мље од Бал­тич­ког мо­ра до Ура­ла при­ па­да­ле су или за­ви­си­ле од Нов­го­род­ске ре­пу­бли­ке. Сто­га је би­ло по­треб­но да се Мо­сков­ска кне­же­ви­на утвр­ди на овим про­сто­ри­ма. Ско­ро исто­вре­ме­но Мо­сква је осво­ји­ла Перм и део зе­ма­ља на Ура­лу и не­по­сред­но иза Ура­ла. При то­ме су до­бре тр­го­вач­ке пу­те­ве за Си­бир кон­тро­ли­са­ли Та­та­ри, пре све­га Ка­зањ­ски ка­нат. За­то је зим­ски се­вер­ни пут био стра­те­шки ве­о­ма зна­ча­јан. Осим то­га, се­вер­ни шум­ски на­ ро­ди (а Пу­сто­зерск се на­ла­зио на гра­ни­ ци тун­дре) ис­по­ру­чи­ва­ли су жи­во­тињ­ ско кр­зно, нај­ва­жни­ји из­во­зни ар­ти­кал Мо­сков­ке кне­же­ви­не, та­ко да су твр­ђа­ва и град у овој обла­сти би­ли по­треб­ни ра­ди при­ку­пља­ња дан­ка. Кра­јем 15. ве­ка из­гра­ђе­на је др­ве­на твр­ ђа­ва (острог). У 17. ве­ку у Пу­сто­зер­ску је жи­ве­ло око 1000 ста­нов­ни­ка, што за оно вре­ме ни­је би­ло ма­ло. Та­да је овај град по­стао и ме­сто ку­да су се сла­ли пре­ ступ­ни­ци у про­гон­ство и за­то­че­ни­штво. У Пу­сто­зер­ску је био за­то­чен и про­то­ поп Ава­кум, је­дан од пред­вод­ни­ка ру­ског рас­ко­ла, цр­кве­ног и ду­хов­ног гра­ђан­ског су­ко­ба, ко­ји је у Ру­си­ји био сво­је­вр­сна

У окру­гу жи­ви са­мо 40 хи­ља­да ста­нов­ни­ка, од че­га је око 7000 Не­на­ца, ма­ло­број­ног ста­ро­се­де­лач­ког се­вер­ног но­мад­ског на­ро­да ко­ји се ба­ви уз­го­јем ир­ва­са. У сво­јим но­мад­ским се­о­ба­ма Нен­ци не про­ла­зе по­ред Пу­сто­зер­ска: они не во­ле то ме­сто, чи­је са­мо име ука­зу­је на пу­стош 32

Ка­ко до­ћи У Нар­јан-Мар мо­же се сти­ћи ави­о­ ном из Мо­скве, Санкт Пе­тер­бур­га и Ар­хан­гел­ска. За­тим тре­ба про­на­ ћи Пу­сто­зер­ски му­зеј у Ули­ци Ти­ка Вил­ке бр. 4 и са са­рад­ни­ци­ма му­зе­ја по­се­ти­ти овај град-при­ви­ђе­ње.

ана­ло­ги­ја по­ја­ви ре­фор­ма­ци­је и про­те­ стан­ти­зма на За­па­ду. Ава­кум Пе­тров, пр­ви ру­ски пи­сац, аутор по­тре­сних ме­ мо­а­ра, 12 го­ди­на је про­вео у Пу­сто­зер­ ску у зе­мља­ној там­ни­ци у во­ди и мра­зу, у не­ве­ро­ват­но те­шким усло­ви­ма, а за­тим је спа­љен на ло­ма­чи, до кра­ја се не од­ре­ кав­ши сво­јих убе­ђе­ња. Пу­сто­зерск је у Ру­си­ји по­знат упра­во по овом до­га­ђа­ју. То се, на­рав­но, ни­ма­ло не до­па­да ру­ском пра­во­слав­ном све­штен­ству. „Ве­о­ма је ло­ше што на­ши са­вре­ме­ни­ци, по­што су за­бо­ра­ви­ли соп­стве­ну исто­ри­ју, Пу­сто­зерск ге­не­рал­но по­и­сто­ве­ћу­ју са ме­ стом там­но­ва­ња и по­гу­бље­ња про­то­по­па Ава­ку­ма. Ства­ри сто­је са­свим дру­га­чи­је. Ако би­смо на та­ко на­ка­ра­дан на­чин схва­ та­ли исто­ри­ју, тре­ба­ло би о Су­зда­љу да го­во­ри­мо не као о ова­пло­ће­њу ру­ског пра­ во­слав­ног ге­ни­ја са ве­ли­чан­стве­ним при­ ме­ри­ма не­и­мар­ства и ико­но­пи­са, не­го би и Су­здаљ и, на при­мер, Со­лов­ки, тре­ба­ло да спо­ми­ње­мо као ме­ста там­но­ва­ња овог или оног др­жав­ног зло­чин­ца”, твр­ди Ја­ков, епи­скоп Нар­јан-Мар­ски и Ме­зен­ски. Кра­јем 18. ве­ка град је по­чео да од­у­ми­ре. Ре­ка је про­ме­ни­ла ток и по­че­ла да пре­ су­шу­је, па су ве­ли­ки тр­го­вач­ки бро­до­ви пре­ста­ли њо­ме да пло­ве. Глав­ни пу­те­ви тр­го­ви­не по­ме­ра­ју се ка ју­гу. Кр­зне­не жи­во­ти­ње у окру­гу су би­ле ис­тре­бље­

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

Фо­то: Се­мјон Ква­ша

ач­ност при­ви­ђе­ња

Гро­б ље гра­д а-при­в и­ђ е­њ а Пу­с то­з ер­с ка

У Пу­сто­зер­ску је био за­то­чен и про­то­поп Ава­кум, је­дан од пред­вод­ни­ка ру­ског рас­ко­ла, цр­кве­ног и ду­хов­ног гра­ђан­ског су­ко­ба, ко­ји је у Ру­си­ји био сво­је­вр­сна ана­ло­ги­ја по­ја­ви ре­фор­ма­ци­је и про­те­стан­ти­зма на За­па­ду не и љу­ди су по­че­ли да на­пу­шта­ју град. До по­чет­ка 20. ве­ка од гра­да је оста­ло се­ ло, а 60-их го­ди­на про­шлог ве­ка ко­нач­но је из­бри­сан са спи­ска на­се­ље­них ме­ста. И та­ко, да­нас у спо­мен-пар­ку под на­зи­ вом Пу­сто­зерск не­ма ско­ро ни­че­га. Ту сто­ји са­мо ме­мо­ри­јал­на пло­ча ко­ја озна­ ча­ва да је на том ме­сту не­ка­да био град, док је на ме­сту на ко­јем се прет­по­ста­вља да је спа­љен про­то­поп Ава­кум по­диг­нут спо­мен-крст. Ста­ро­вер­ци су по­ди­гли ка­ пе­лу и тр­пе­за­ри­ју, ко­ји се на­ла­зе ма­ло по стра­ни, али још увек у за­шти­ће­ној зо­ни у ко­јој је за­бра­ње­на град­ња. За­то су ове

гра­ђе­ви­не по­диг­ну­те без те­ме­ља и ли­че на ша­то­ре од бр­ва­на. Ту је још и гро­бље, и то је, у су­шти­ни, све. При се­лид­би ста­ нов­ни­ци су сво­је ку­ће или од­во­зи­ли на спла­во­ви­ма или на­пу­шта­ли. На­пу­ште­не ку­ће су ра­ста­вља­не, а др­ва ко­ри­шће­на као огрев. Јер, град се на­ла­зио иза се­вер­ ног по­лар­ни­ка, где је огрев нео­п­хо­дан услов за пре­жи­вља­ва­ње. Пу­стош оста­вља му­чан ути­сак, по­себ­но ако се се­ти­мо да је ов­де не­ка­да био град за под­ви­ге, као и сви гра­до­ви пи­о­ни­ра са се­ве­ра, али и за му­че­ње, као у слу­ча­ју Ава­ку­ма. Чак се и му­зеј гра­да Пу­сто­зер­ска на­ла­зи у Нар­јан-Ма­ру, не­ких два­де­се­так ки­ло­

ме­та­ра од спо­мен-пар­ка, у на­пу­ште­ном филм­ском ар­хи­ву пре­пу­ном ку­ти­ја са филм­ским тра­ка­ма. Му­зеј се до­бро фи­нан­ си­ра. Округ је, на­и­ме, за му­зеј ку­пио пар мо­тор­них сан­ки и са­о­ни­це ка­ко би зи­ми мо­гао да ор­га­ни­зу­је по­се­те Пу­сто­зер­ску, спе­ци­јал­не ко­сти­ме и обу­ћу ко­је са­рад­ни­ ци ра­до по­зајм­љу­ју ту­ри­сти­ма, са­вре­ме­не би­ци­кле и чам­це за по­се­ти­о­це у лет­њем пе­ри­о­ду, јер до Пу­сто­зер­ска не по­сто­је пу­ те­ви. Му­зеј пла­ни­ра да ре­ста­у­ри­ра и пу­ сто­зер­ску цр­кву. У пи­та­њу је омал­те­ри­сан храм од бр­ва­на из пр­ве по­ло­ви­не 19. ве­ка, окре­чен та­ко да по­дра­жа­ва ка­ме­ну град­њу. Он је из Пу­сто­зер­ска пре­ве­зен у се­ло Ус­тје и де­ли­мич­но је по­ру­шен. Са­да је му­зеј до­ био сред­ства за ре­ста­у­ра­ци­ју цр­кве у Ус­тју, јер је из­град­ња у Пу­сто­зер­ску за­бра­ње­на. Та­мо ће по­ди­ћи и му­зеј­ско се­ло, чај­џи­ни­цу и го­стин­ску ку­ћу. Рад­ни­ци му­зе­ја су пу­ни оп­ти­ми­стич­них пла­но­ва. И за­и­ста, све је ви­ше оних ко­ји же­ле да по­се­те пу­стош и гро­бље на ме­сту где је не­ка­да био зна­ча­јан град и чу­ве­на там­ни­ца.

33

спорт

Cлавољуб Му­слин, не­ка­да­шњи фуд­ба­лер и тре­нер Цр­ве­не зве­зде

Же­лео бих да за­вр­шим ка­ри­је­ру у „Кра­сно­да­ру“ Слав­ни тре­нер кра­сно­дар­ског клу­ба го­во­ри о фан­та­стич­ној по­бе­ди над да­ге­стан­ским ФК „Ан­жи“, о ста­њу у срп­ској ре­пре­зен­та­ци­ји, гра­ду Кра­сно­да­ру и о сво­јим пла­но­ви­ма за бу­дућ­ност Пи­ше: Ан­дра­ник Ке­ро­пјан, Из­ве­сти­ја

С

рп­ски тре­нер ФК „Кра­сно­дар“ Сла­во­љуб Му­слин на­кон сен­ за­ци­о­нал­ног по­ра­за ФК „Ан­ жи“ из Ма­хач­ка­ле уз ре­зул­тат од 4:0 у екс­клу­зив­ном раз­го­во­ ру за лист „Из­ве­сти­ја“ от­крио је да би во­лео да за­вр­ши сво­ју тре­нер­ску ка­ри­је­ру упра­во у кра­сно­дар­ском клу­бу. Ре­ци­те нам искре­но, да ли сте оче­ки­­ва­ли та­ко убе­дљи­ву по­бе­ду над „Ан­жи­јем“? Сла­во­љуб Му­слин: За­и­ста смо се на­да­ли по­бе­ди, али искре­но при­зна­јем да ни­ смо оче­ки­ва­ли да ће би­ти та­ко убе­дљи­ва. „Ан­жи“ је био фа­во­рит, а на­ма је из­у­зет­ но дра­го што смо ус­пе­ли да по­ка­же­мо све сво­је ква­ли­те­те.

34

Да ли је пре­с у­ди­ло то што је „Кра­сно­ дар“ од­лич­но играо или про­тив­ни­ку то јед­но­став­но ни­је био дан? С. М.: ФК „Ан­жи“ је имао из­ве­сне про­ бле­ме са са­ста­вом, не­ко­ли­ко кључ­них игра­ча ни­је игра­ло утак­ми­цу због по­ вре­да, и то ни­је мо­гло а да се не од­ра­зи на игру ти­ма. Мо­ра­мо би­ти објек­тив­ни, при ре­зул­та­т у 0:0 клуб из Ма­хач­ка­ле је имао пар за­и­ста од­лу­чу­ју­ћих тре­ну­та­ка, и да су ус­пе­ли да оства­ре по­гот­ке, игра је мо­гла да кре­не у са­свим дру­гом сме­ру. У

исто вре­ме же­лим да по­хва­лим и на­ше игра­че ко­ји су по­ка­за­ли бор­бе­ност и сја­ јан фуд­бал осво­јив­ши за­слу­же­ну по­бе­ду. Има­ли смо из­у­зет­ну од­луч­ност и од­лич­ ну ре­а­ли­за­ци­ју на те­ре­ну. Шта је од­и­гра­ло кључ­ну уло­гу у успе­ху Ва­шег ти­ма? С. М.: Ре­као бих да је „Кра­сно­дар“ био ви­ше мо­ти­ви­сан од про­тив­ни­ка. „Ан­жи“ је ве­о­ма јак тим, са­ста­вљен од сјај­них игра­ча ко­ји по сво­јим ин­ди­ви­ду­ал­ним

Кра­сно­дар је ди­ван град а ру­ко­вод­ство клу­ба је из­у­зет­но по­све­ће­но сво­ме ти­му. За­и­ста ужи­вам док ра­дим са сво­јим са­да­шњим ти­мом, ко­ме се пру­жа­ју сви усло­ви да на­пре­ду­је

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Сла­во­љуб Му­слин: „Дра­го ми је што је „Кра­сно­дар“ је­дан од нај­у­спе­шни­јих ти­мо­ва у Ру­ској пре­ми­јер ли­ги“

ГЕОПОЛИТИКА мај 2013.

спо­соб­но­сти­ма мо­жда пре­ва­зи­ла­зе на­ше игра­че. Ме­ђу­тим, ми смо за­хва­љу­ју­ћи тим­ској игри и огром­ној же­љи ус­пе­ли да об­ра­ду­је­мо сво­је на­ви­ја­че. Да ли се Ван­дер­сон по­ка­зао као од­го­ва­ ра­ју­ћа за­ме­на за Мов­си­сја­на? С. М.: Да, по­сле од­ла­ска Мов­си­сја­на све на­де смо по­ло­жи­ли на Ван­дер­со­на ко­ ји у овом тре­нут­ку све то у пот­пу­но­сти оправ­да­ва. Али во­лео бих да на­гла­сим да су из­у­зет­ни ус­пе­си Ју­ре Мов­си­сја­на про­шле се­зо­не, као и Ван­дер­со­на у те­ ку­ћој – за­слу­га чи­та­вог ти­ма. „Кра­сно­ дар“ од­ли­ку­је офан­зив­на игра, у ко­јој ве­ли­ки број игра­ча не­по­сред­но уче­ству­ је у на­па­ду про­сле­ђу­ју­ћи лоп­те сво­јим стрел­ци­ма. Тре­нут­но вас раз­два­ја са­мо три бо­да од пе­тог ме­ста. Да ли већ раз­ми­шља­те о европ­ским так­ми­че­њи­ма? С. М.: У по­чет­ку та­кав за­да­так ни­је по­ ста­вљан пред тим. Ме­ђу­тим, ка­да се по­ сти­жу ре­зул­та­ти и оства­ру­је до­бар пла­ сман – сва­ко од нас сам се­би по­ста­вља све ви­ше ци­ље­ве. На­рав­но, ми би­смо за­ и­ста же­ле­ли да се на­ђе­мо на европ­ским ку­по­ви­ма, али се и не оп­те­ре­ћу­је­мо ти­ме. У мно­гим дру­гим клу­бо­ви­ма ко­ји­ма од од­ла­ска у Евро­пу за­ви­си прак­тич­но све ства­ра се ве­ли­ки пси­хо­ло­шки при­ти­сак на игра­че. У том сми­слу је у ФК „Кра­сно­ дар“ мно­го лак­ше. Да ли сте оче­ки­ва­ли да ће гол­ман Фиљ­ цов игра­ти та­ко уве­ре­но? С. М.: Ве­о­ма сам сре­ћан због Алек­сан­ дра ко­ји је од­и­грао из­у­зе­тан меч. На­ дам се да ће на сва­кој утак­ми­ци би­ти та­ко убе­дљив и си­гу­ран. Он је ве­о­ма млад и има до­ста вре­ме­на да се раз­ви­ја и на­пре­ду­је. На осно­ву јед­не од­и­гра­не утак­ми­це не тре­ба до­но­си­ти пре­вре­ме­не за­кључ­ке. Има­ће он још пу­но при­ли­ка да се до­ка­зу­је. Спе­ци­јал­не до­дат­ке о Ру­си­ји у свет­ским днев­ ни­ци­ма уре­ђу­је и из­да­је „Rus­sia Beyond the He­ a­dli­nes“, про­је­кат „Ро­сиј­ске га­зе­те“ из Мо­скве. У овом тре­нут­ку до­да­ци се об­ја­вљу­ју у сле­де­ћим ли­сто­ви­ма: Le Fi­ga­ro, Фран­цу­ска • The Daily Te­le­graph, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја • Südde­utsche Ze­ i­tung, Не­мач­ка • El País, Шпа­ни­ја • La Re­pub­bli­ ca, Ита­ли­ја • Le So­ir и Euro­pean Vo­i­ce, Бел­ги­ја • Ду­ма, Бу­гар­ска • По­ли­ти­ка и Ге­о­по­ли­ти­ка, Ср­ би­ја • The Was­hing­ton Post и The New York Ti­ mes, САД • Ma­i­nic­hi Shim­bun, Ја­пан • Chi­na Bu­ si­ness News, Ки­на • So­uth Chi­na Mor­ning Post, Ки­на (Хонг­конг) • La Na­cion, Ар­ген­ти­на • Fol­ha

Шта ми­сли­те, ко­ји је раз­лог што ни­ је ус­пео да се сна­ђе у мо­сков­ском ФК „Ло­ко­мо­ти­ва“? С. М.: У „Ло­ко­мо­ти­ви“ је кон­ку­рен­ци­ја ве­о­ма ја­ка. Уз то се по­ло­жај Ги­љер­меа не до­во­ди у пи­та­ње, та­ко да је Алек­ сан­дру би­ло ве­о­ма те­шко да уђе у пр­ву по­ста­ву. Да ли је за Вас од по­себ­ног зна­ча­ја то што се на та­бе­ли „Кра­сно­дар“ на­ла­зи из­над „Ло­ко­мо­ти­ве“? С. М.: За ме­не то и ни­је то­ли­ко ва­жно. Нај­ва­жни­је ми је да „Кра­сно­дар“ има што бо­љу по­зи­ци­ју на та­бе­ли. Што се ти­ че „Ло­ко­мо­ти­ве“, још на по­чет­ку се­зо­не сам ре­као да је Сла­ве­ну Би­ли­ћу по­треб­но да­ти вре­ме да се при­ла­го­ди ру­ском фуд­ ба­лу и игра­чи­ма, па тек он­да до­но­си­ти за­кључ­ке о ње­го­вом ра­ду.

ти­ма. Нај­ве­ћи про­блем је не­до­ста­так ква­ли­тет­них стре­ла­ца, од­но­сно игра­ча ко­ји во­де игру. У сва­ком слу­ча­ју, не тре­ ба пра­ви­ти тра­ге­ди­ју ако срп­ски тим не иде на Свет­ско пр­вен­ство. Још јед­ном бих да по­но­вим, ка­да се од­ви­ја­ју зна­чај­не про­ме­не, вр­ло је те­шко оства­ри­ти успех. Сма­трам да је по­треб­но да­ти вре­ме тре­ не­ру Си­ни­ши Ми­ха­и­ло­ви­ћу и шан­с у да осе­ти по­ве­ре­ње. Он је сте­као ве­ли­ко тре­нер­ско ис­ку­ство у Ита­ли­ји. Ми­слим да има по­тен­ци­јал и да ће тек по­сти­за­ти успе­хе са ре­пре­зен­та­ци­јом. Да ли би­сте по­же­ле­ли да мо­жда ста­не­ те на че­ло срп­ског на­ци­о­нал­ног ти­ма? С. М.: Зна­те ка­ко, док сам ра­дио у ФК „Ло­ко­мо­ти­ва“, до­био сам по­ну­ду да во­ дим наш на­ци­о­нал­ни тим, али ни­сам при­стао. Ни­сам же­лео да у исто вре­ме

Срп­ски фуд­бал тре­нут­но до­жи­вља­ва сме­ну ге­не­ра­ци­ја и то не мо­же а да не ути­че на ре­зул­та­те на­ци­о­нал­ног ти­ма. Нај­ве­ћи про­блем је не­до­ста­так ква­ли­тет­них стре­ла­ца, од­но­сно игра­ча ко­ји во­де игру Шта је ФК „Кра­сно­дар“ ус­пео да по­ стиг­не у од­но­с у на про­шлу се­зо­ну? С. М.: У овој фа­зи смо по­сти­гли осам бо­до­ва ви­ше у од­но­с у на про­шлу се­зо­ну. За­и­ста ми је дра­го што је „Кра­сно­дар“ је­дан од нај­у­спе­шни­јих ти­мо­ва у Ру­ској пре­ми­јер ли­ги. Ми смо у игри фо­ку­си­ра­ ни на на­пад и по­ред ре­зул­та­та на­ви­ја­чи­ ма пру­жа­мо пра­ви спек­такл. Да ли пра­ти­те на­сту­пе срп­ске ре­пре­ зен­та­ци­је? Срп­ски на­ци­о­нал­ни тим је до­ста ло­ше ушао у ква­ли­фи­ка­ци­је... С. М.: Срп­ски фуд­бал тре­нут­но до­жи­ вља­ва сме­ну ге­не­ра­ци­ја и то не мо­же а да не ути­че на ре­зул­та­те на­ци­о­нал­ног de S. Pa­u­lo, Бра­зил • El Ob­ser­va­dor, Уру­гвај • The Global Times, Кина • Navbharat Times и The Economic Times, Индија • Eleutheros Typos, Грчка • Joongang Jilbo, Јужна Кореја • Gulf News и Al Khaleej, Уједињени Арапски Емирати • Sydney Morning Herald и The Age, Аустралија • Нова Македонија, Македонија. Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град

се­дим на две сто­ли­це. По­ред то­га, рад са ре­пре­зен­та­ци­јом ми не од­го­ва­ра са­ свим. Чи­ње­ни­ца је да ја не во­лим да ра­ дим са игра­чи­ма, ре­ци­мо, јед­ном у три ме­се­ца. Да ли би­сте нам у том слу­ча­ју от­кри­ли сво­је да­ље пла­но­ве? С. М.: Ве­о­ма ми је при­јат­но у ФК „Кра­ сно­дар“. Град је ди­ван а ру­ко­вод­ство клу­ба је из­у­зет­но по­све­ће­но сво­ме ти­ му. За­и­ста ужи­вам док ра­дим са сво­јим са­да­шњим ти­мом, ко­ме се пру­жа­ју сви усло­ви да на­пре­ду­је. На­дам се да ћу за­ вр­ши­ти сво­ју тре­нер­ску ка­ри­је­ру упра­во у ФК „Кра­сно­дар“. Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, ди­стри­бу­ци­ја, огла­ша­ва­ње и ПР Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

Фо­то: Сер­геј Ми­хе­јев / Ро­сиј­ска га­зе­та

Русија у сликама Ру­ска реч ru­ska­rec.ru На Са­бор­ном тр­гу у Кре­мљу 13. апри­ла је по пр­ви пут ове го­ди­не из­ве­де­но све­ча­но по­стро­ја­ва­ње и де­фи­ле гар­диј­ске пе­ша­ди­је и ко­њи­це. Гар­да је то­ком све­ча­ног де­фи­леа Мо­ско­вља­ни­ма ко­ји су до­шли на це­ре­мо­ни­ју при­ка­за­ла не­ко­ли­ко атрак­тив­

них стро­је­вих рад­њи и из­у­зет­ну уме­шност у ру­ко­ва­њу ка­ра­би­ни­ма. Ко­њи­ца је из­ве­ла тзв. ко­њич­ки ка­ру­сел. Од са­да је ова­кву це­ре­мо­ни­ју мо­гу­ће ви­де­ти тач­но у под­не по мо­сков­ском вре­ме­ну сва­ке су­бо­те све до ок­то­бра.