Русија и Србија #65

МАЈ 2014.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Олег Неменски

Јекатерина Туришева

Ко су бандеровци? стр. 14-17

„У македонским планинама, стр. 18-19 далеко од Русије“

Ка­ри­ка­ту­ра: Алек­сеј Иорш

Најважнији узрок кризе је чврста одлука Москве да промени правила игре која јој је Запад наметао у току последњих четврт века. Пошто није успела, нити је желела да се прилагоди, Русија сада одустаје од покушаја да постане део Запада

Како окончати Хладни рат у Европи

Реклама

Новости из Русије које можете увек понети са собом

RBTH for iPad Прилог на енглеском

twitter.com/ruskarec facebook.com/ruskarec

Преузмите нову верзију бесплатно

погледи Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

До­да­так „Ср­би­ја и Ру­си­ја“ фи­нан­си­ра и уре­ђу­је ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ (Мо­сква, Ру­си­ја). Срп­ска ре­дак­ци­ја „Rus­sia Beyond the He­a­dli­ nes“ (RBTH), ме­ђу­на­род­ног про­јек­та „Ро­сиј­ ске га­зе­те“, (1) уре­ђу­је Ин­тер­нет стра­ни­цу http://ru­ska­rec.ru, (2) уре­ђу­је и из­да­је штам­ па­ни до­да­так „Ру­ска реч“ у „По­ли­ти­ци“ и (3) уре­ђу­је штам­па­ни до­да­так „Ру­си­ја и Ср­би­ја“ у „Ге­о­по­ли­ти­ци“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НEГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ генерални продуцент НИ­КО­ЛА ЛЕ­ЧИЋ го­сту­ју­ћи уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH ИРИ­НА РЕ­ШЕ­ТО­ВА, ЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА уред­ници Милан Радовановић, Бојана Мишковић, Маја Јончић, Ружица Радојчић, Ана Ацовић, Ивана Кнежевић преводиоци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ фо­то­гра­фи­је ЈУ­ЛИ­ЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње Ин­тер­нет стра­ни­ца: ru­ska­rec.ru * Елек­трон­ска по­шта: edi­tor­@ru­ska­rec.ru * Те­ле­фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре­са: Ул. Прав­ды 24, д. 2, Мо­сква 125993, Рос­сия © 2014 СВА ПРА­ВА ЗА­ДР­ЖА­ВА ФГБУ „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“ Тек­сто­ви из ру­бри­ке „По­гле­ди“ овог до­дат­ка иза­бра­ни су да пред­ста­ве ра­зна ста­но­ви­шта и не од­ра­жа­ва­ју ну­жно ста­но­ви­ште уред­ни­ка про­јек­та RBTH или ли­ста „Ро­сиј­ска га­зе­та“. Мо­ли­мо Вас да ша­ље­те пи­сма и ко­мен­та­ре уред­ни­ку на edi­tor­@ru­ska­rec.ru. ЛИ­КОВ­НО-ГРА­ФИЧ­КА ОБ­РА­ДА: „ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА ПРЕСС“

2

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Укра­ји­ни ре­зер­ви ме­сто у уџ­бе­ни­ци Пи­ше: Фјо­дор Лу­кја­нов

Укра­јин­ска кри­за 2014. сва­ка­ко ће би­ти де­таљ­но опи­са­на у уџ­бе­ни­ци­ ма. На њој ће се учи­ти бу­ду­ће ге­ не­ра­ци­је ди­пло­ма­та и струч­ња­ка за ме­ђу­на­род­на пи­та­ња. Мо­жда ће она ући у исто­ри­ју чак и као крај не­ста­бил­ног пре­ла­зног пе­ри­о­да ко­ ји је на­сту­пио по­сле Хлад­ног ра­та. У сва­ком слу­ча­ју, спа­со­но­сну уло­гу мо­же да од­и­гра са­мо ви­со­ко­про­фе­ си­о­нал­на ди­пло­ма­ти­ја.

П

ре­ла­зност на­ше епо­хе од­ра­ жа­ва се у то­ме што во­де­ћи игра­чи на раз­ли­чи­те на­чи­не до­жи­вља­ва­ју њен са­др­жај. На За­па­ду, тј. у САД и оним зе­мља­ма ко­је се на њих ори­ јен­ти­шу, окон­ча­ње кон­фрон­та­ци­је пре 25 го­ди­на схва­ће­но је као ус­по­ста­вља­ње но­вог свет­ског по­рет­ка. Тај по­ре­дак се по­ја­вио сам по се­би, а не као ре­зул­тат ми­ров­ног спо­ра­зу­ма или ди­пло­мат­ске кон­фе­рен­ци­је, ка­ко је то би­ло не­ка­да. Онај са ко­јим је тре­ба­ло скло­пи­ти ми­ ров­ни спо­ра­зум - СССР - јед­но­став­но је не­стао, та­ко да је про­тив­ник из­ве­сно вре­ме био чак и у не­до­у­ми­ци, ко­ја је, до­ ду­ше, бр­зо пре­ра­сла у са­мо­у­ве­ре­ност. Ни­је ни мо­гло би­ти дру­га­чи­је, јер је по­ бе­да би­ла чи­ста и убе­дљи­ва, што зна­чи да по­бед­ник има пра­во да од­ре­ђу­је ко ће се ка­ко по­на­ша­ти. Од тог до­ба, и по­ред кар­ди­нал­них про­ме­на до ко­јих је до­шло на пла­не­ти, све вре­ме је при­с ут­на иде­ја о

по­сто­ја­њу пра­вич­ног и пра­вил­ног уре­ђе­ ња све­та под ру­ко­вод­ством За­па­да, а ко год је сум­њао у то ру­ко­вод­ство тре­ти­ран је као ре­ви­зи­о­ни­ста ко­ме тре­ба пру­жи­ти от­пор у име оп­штег до­бра. Ме­ђу­тим, ван за­пад­ног дру­штва има мно­го оних ко­ји не ми­сле та­ко. Је­дан број ути­цај­них др­жа­ва ко­је се бр­зо раз­ви­ја­ју, пре све­га у Ази­ји, при­зна­је да се по­ја­ви­ло не­што на­лик на свет­ски по­ре­дак, али не сма­тра да је он пра­ви­чан. У сва­ком слу­ ча­ју, већ го­ди­на­ма се при­ча о по­тре­би пре­и­спи­ти­ва­ња функ­ци­о­ни­са­ња ме­ђу­на­ род­них ин­сти­т у­ци­ја ко­је и да­ље од­ра­жа­ ва­ју од­нос сна­га из сре­ди­не про­шлог ве­ка (Са­вет без­бед­но­сти УН, ММФ, Свет­ска бан­ка, итд). Дру­гим ре­чи­ма, по­сто­ји осе­ ћај да у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма ни­је све пра­вед­но, и он, на­рав­но, под­ри­ва ста­бил­ ност тих од­но­са. Што се Ру­си­је ти­че, она је за че­тврт ве­ ка до­жи­ве­ла и еуфо­ри­ју иза­зва­ну про­ ме­на­ма, и те­жак пад, и ста­би­ли­за­ци­ју, а за­тим муч­но уста­ја­ње, та­ко да се ов­де учвр­сти­ло уве­ре­ње да ни­ка­кав по­ре­дак ни­је ни ус­по­ста­вљен. Мо­сква је све ово вре­ме по­ку­ша­ва­ла да при­мо­ра оста­ле на ува­жа­ва­ње ње­ног ми­шље­ња. На­по­ре­до са тим ра­сла је сум­ња да по­те­зи свет­ских ли­де­ра, за­сно­ва­ни на њи­хо­вим пред­ста­ ва­ма, мо­гу обез­бе­ди­ти ка­кав-та­кав по­ ре­дак, што је по­твр­ђи­ва­ла и по­ли­тич­ка прак­са. Та­ко се и по­ја­ви­ло уве­ре­ње да ту не по­сто­ји ни­ка­кав по­ре­дак, не­го са­ мо си­т у­а­ци­ја не­до­вр­ше­не тран­зи­ци­је из јед­ног си­сте­ма у не­ки дру­ги, а тај дру­ги тек тре­ба да се фор­ми­ра. Дру­гим ре­чи­ма, не мо­же би­ти ни го­во­ра о би­ло ка­квом

Већ 25 го­ди­на је при­сут­на иде­ја о по­сто­ја­њу пра­вич­ног и пра­вил­ног уре­ђе­ња све­та под ру­ко­вод­ством За­па­да, а ко год је сум­њао у то ру­ко­вод­ство тре­ти­ран је као ре­ви­зи­о­ни­ста ко­ме тре­ба пру­жи­ти от­пор у име оп­штег до­бра

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Ка­ри­ка­ту­ра: Алек­сеј Иорш

и­са­но и­ма

ре­ви­зи­о­ни­зму за ко­ји Ру­си­ју оп­т у­жу­ју САД и Евро­па, јер не по­сто­ји ста­т ус кво. Ру­си­ји се при­го­ва­ра да још увек ве­ру­је у си­лу по­вла­че­ња „цр­ве­них ли­ни­ја“, тј. да жи­ви у дру­гој, за­ста­ре­лој ствар­но­сти. Џон Ке­ри је оп­т у­жио Кремљ за об­на­вља­ ње „ду­ха 19. ве­ка“, а пред­сед­ник Европ­ ског са­ве­та Хер­ман ван Ром­пеј жи­го­сао је Мо­скву за то што она, на­вод­но, по­ку­ ша­ва да „вра­ти до­ба Хлад­ног ра­та ко­је је за­у­век оста­ло у про­шло­сти“ и ко­је се за­сни­ва­ло на иде­о­ло­ги­ји и стра­ху. Тач­но је да Ру­си­ја спро­во­ди кон­зер­ва­тив­ ну уну­тра­шњу по­ли­ти­ку и да не вла­да у пот­пу­но­сти по­је­ди­ним са­вре­ме­ним ин­ стру­мен­ти­ма, али она за­то сма­тра да кла­ сич­на ди­пло­ма­ти­ја, за­сно­ва­на на ба­лан­с у сна­га, ин­те­ре­са, ком­про­ми­са и уза­јам­них усту­па­ка, не­ма ал­тер­на­ти­ву, те да ни­ка­ кво ма­ни­пу­ли­са­ње сми­слом или пред­ ста­ва­ма не­ће ство­ри­ти ста­би­лан те­мељ за ме­ђу­на­род­не од­но­се. Дух 19. ве­ка ко­ји је по­ме­нуо Ке­ри не мо­ же се вра­ти­ти у пот­пу­но­сти. Про­шла су вре­ме­на ка­да су ве­ли­ке си­ле ре­ша­ва­ле суд­би­ну ма­лих зе­ма­ља без њи­хо­вог уче­ шћа. По­сто­је, ме­ђу­тим, и дру­ги аспек­ти по­ли­ти­ке тог пе­ри­о­да, а они спа­да­ју у азбу­ку ме­ђу­на­род­них од­но­са. Ме­ђу њи­ма је па­жљив од­нос пре­ма ин­те­ре­си­ма во­ де­ћих игра­ча и свест о по­сто­ја­њу ли­ни­је

Но­ви свет­ски по­ре­дак се пре 25 го­ди­на по­ја­вио сам по се­би, а не као ре­зул­тат ми­ров­ног спо­ра­зу­ма или ди­пло­мат­ске кон­фе­рен­ци­је, ка­ко је то би­ло не­ка­да иза ко­је ви­ше ни­је реч са­мо о ру­тин­ском над­вла­че­њу ге­о­по­ли­тич­ког ко­ноп­ца, не­ го се већ за­ла­зи у срж пред­ста­ва о без­ бед­но­сти. Ни­ко не мо­же уки­ну­ти ри­зи­ке ве­за­не за пре­ко­ра­че­ње те ли­ни­је све док по­на­ша­ње зе­ма­ља за­ви­си од љу­ди, а не од ро­бо­та и ра­чу­на­ра. Бли­жи се кул­ми­на­ци­ја укра­јин­ске кри­зе, ка­да ће спа­со­но­сну уло­гу мо­ћи да од­и­гра са­мо ви­со­ко­про­фе­си­о­нал­на ди­пло­ма­ти­ ја. По­тре­бан је чи­тав па­кет ре­ше­ња, ком­ про­ми­са и уза­јам­них усту­па­ка на мно­гим ни­во­и­ма. О че­му тре­ба пре­го­ва­ра­ти? О устав­ном устрој­ству Укра­ји­не ко­је би га­ран­то­ва­ло пра­ва свих ње­них жи­те­ља, о ван­бло­ков­ ском ста­т у­с у зе­мље, о огром­ним ду­го­ви­ ма, це­ни и не­пре­кид­ном тран­зи­т у га­са, о то­ме да Ру­си­ја при­зна ле­ги­тим­ност бу­ду­ ћих из­бо­ра. То су основ­ни еле­мен­ти од ко­јих се са­сто­ји па­кет ре­ше­ња. Њих та­ко тре­ба рас­по­ре­ди­ти и по­ве­за­ти да сва­ко до­би­је оно што је ње­му нај­ва­жни­је, а да се од­рек­не оно­га што му је ма­ње ва­жно.

У пра­вој ди­пло­ма­ти­ји не по­сто­ји пот­пу­на и без­у­слов­на по­бе­да. Ако не­ко ипак жи­ви у илу­зи­ји да је до­сти­гао та­кав успех, то са­мо зна­чи да ће се убр­зо чи­тав си­стем сру­ши­ти, јер ће по­ра­же­ни те­жи­ти да се ре­ван­ши­ра­ју. За епо­хе ко­је у не­га­тив­ ном кон­тек­сту по­ми­њу Ке­ри и Ром­пеј, тј. европ­ски 19. век и до­ба Хлад­ног ра­та, би­ло је ка­рак­те­ри­стич­но упра­во то што су у њи­ ма пра­вље­ни ста­бил­ни и трај­ни ком­про­ ми­си. То ни­је био слу­чај у пр­вој по­ло­ви­ни про­шлог ве­ка, ка­да су по­бед­ни­це у Пр­вом свет­ском ра­т у по­ку­ша­ле да уре­де свет са­ мо за се­бе и са­мо у свом ин­те­ре­с у, као ни по­чет­ком ово­га ве­ка, ка­да За­пад ни­је имао на­ме­ру да се са би­ло ким до­го­ва­ра, сма­тра­ ју­ћи да је са­мо он у пра­ву и на­сла­ђу­ју­ћи се ти­ме. И та­да и са­да се по­ка­за­ло да оно што је из­гле­да­ло као свет­ски по­ре­дак уства­ри ни­је ни­шта дру­го до пре­ла­зни пе­ри­од. Би­ ло би до­бро да се и у са­да­шњој си­т у­а­ци­ ји, као што је би­ло у та­да­шњој, ус­по­ста­ви рав­но­те­жа са­мо уз по­моћ ди­пло­мат­ског ра­зу­ма, тј. без ве­ли­ких по­тре­са.

3

погледи

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Ка­ко окон­ча­ти Хлад­ни Пи­ше: Сер­геј Ка­ра­га­нов

Dra­ka

У

след свог ге­о­граф­ског по­ло­ жа­ја, сво­је исто­ри­је и кул­т у­ре, Ру­си­ја се, као и обич­но, на­шла у жи­жи још јед­ног исто­риј­ског пре­о­кре­та. Она до­во­ди у пи­ та­ње оне окол­но­сти ко­је су за­вла­да­ле по­сле Хлад­ног ра­та, са­да већ не са­мо у сво­је име, не­го у име це­лог не­ за­пад­ног све­та. Пре­о­крет је за­по­чео већ 1990-их на­глим раз­во­јем Ази­је, али та­да је ова по­ја­ва оста­ла у сен­ци ан­ти­ко­му­ни­стич­ке ре­во­ лу­ци­је, ко­ја је За­па­ду да­ла сна­жан еко­ ном­ски и мо­рал­ни под­сти­цај. Са ви­си­не те­о­риј­ских раз­ма­тра­ња са­да ћу пре­ћи на ту­ма­че­ње кон­крет­них фак­то­ра ко­ји су до­ве­ли до са­да­шње кри­зе.

Пла­ни­ра­но скром­но ме­сто за Ру­си­ју Глав­ни узрок пред­ста­вља од­би­ја­ње За­па­ да да фак­тич­ки и фор­мал­но окон­ча Хлад­ ни рат, ко­ји је на­вод­но за­вр­шен пре че­ тврт ве­ка. За­пад је си­сте­мат­ски на­ста­вио да ши­ри зо­ну свог, ка­ко вој­ног, та­ко и по­ ли­тич­ко­е­ко­ном­ског, ути­ца­ја и кон­тро­ле. За­пад ни­је узи­мао у об­зир ни ин­те­ре­се ни при­мед­бе Ру­си­је, већ ју је тре­ти­рао као по­ко­ре­ну др­жа­ву. Ру­си, ме­ђу­тим, ни­с у сма­тра­ли да су по­ко­ре­ни. Ру­си­ји је „вер­сај­ска по­ли­ти­ка“ на­мет­ну­та на фин на­чин, без гру­бог од­у­зи­ма­ња те­ри­то­ри­ја или фор­мал­ног на­пла­ћи­ва­ња од­ште­те, 4

Ка­ри­ка­ту­ра: Алек­сеј Иорш

Кри­за у од­но­си­ма из­ме­ђу Ру­си­је и За­па­да углав­ном се раз­ма­тра у кон­ тек­сту при­па­ја­ња Кри­ма и ре­ак­ци­ја на ње­га, као и у ве­зи са да­љом суд­ би­ном Укра­ји­не и санк­ци­ја­ма. Усу­ ђу­јем се да твр­дим да, иако су ова пи­та­ња зна­чај­на, она ипак ни­с у пре­с уд­на. Нај­ва­жни­ји узрок кри­зе је чвр­ста од­лу­ка Мо­скве да про­ме­ни пра­ви­ла игре ко­ја јој је За­пад на­ме­ тао у то­ку по­след­њих че­тврт ве­ка. По­што ни­је ус­пе­ла, ни­ти је же­ле­ла да се при­ла­го­ди, Ру­си­ја са­да од­у­ста­је од по­ку­ша­ја да по­ста­не део За­па­да.

Обе­ћа­ња [Запада Русији] ни­су ис­пу­ња­ва­на, а са­ма иде­ја о по­сто­ја­њу сфе­ра кон­тро­ле и ути­ца­ја у свет­ској по­ли­ти­ци про­гла­ша­ва­на је за за­ста­ре­лу. За­пад је, ме­ђу­тим, „не­по­сто­је­ћу“ сфе­ру свог ути­ца­ја план­ски ши­рио али са не­с ум­њи­вим ука­зи­ва­њем да у ме­ ђу­на­род­ном си­сте­му она за­у­зи­ма са­свим скром­но ме­сто. Ова­ква по­ли­ти­ка је код ве­ли­ке на­ци­је, чи­је су до­сто­јан­ство и ин­те­ре­си не­пре­ кид­но на­ру­ша­ва­ни, не­из­бе­жно до­ве­ла до по­ја­ве не­ке вр­сте „вај­мар­ског син­дро­ма“. Ру­ски по­ли­ти­ча­ри су по­себ­но не­го­до­ва­ ли због си­сте­мат­ских об­ма­на и ли­це­мер­ја ко­јем су би­ли из­ло­же­ни. Обе­ћа­ња ни­ су ис­пу­ња­ва­на, а са­ма иде­ја о по­сто­ја­њу сфе­ра кон­тро­ле и ути­ца­ја у свет­ској по­ ли­ти­ци про­гла­ша­ва­на је за за­ста­ре­лу, за кон­цеп­ци­ју ко­ја не од­го­ва­ра са­вре­ме­ној ре­ал­но­сти. За­пад је, ме­ђу­тим, „не­по­сто­је­ћу“ сфе­ру свог ути­ца­ја план­ски ши­рио. Мо­сква је пред­ла­га­ла да се укљу­чи у за­пад­не струк­ ту­ре и да се оне тран­сфор­ми­шу у оп­ште­ е­вроп­ске. Бо­рис Јељ­цин је го­во­рио да је члан­ство у НА­ТО-у по­жељ­но. Исто пи­та­ње је по­ста­вљао и Вла­ди­мир Пу­тин. На мно­го­ број­не пред­ло­ге (од Јељ­ци­на до Ме­две­де­ва) да се скло­пи но­ви спо­ра­зум о европ­ској без­бед­но­сти или да се од Ван­ку­ве­ра до

Вла­ди­во­сто­ка кре­и­ра це­ло­ви­ти људ­ски, еко­ном­ски и енер­гет­ски про­стор, под име­ ном Са­вез Евро­пе или Ве­ли­ка Евро­па, од­ го­вор је био не­пре­кид­но не­га­ти­ван. Да су се та­кве иде­је оства­ри­ле, за­вла­ дао би, из­ме­ђу оста­лог, но­ви sta­tus quo и би­ла би ста­вље­на тач­ка на бор­бу за над­моћ ме­ђу сфе­ра­ма ути­ца­ја. Си­му­ла­ци­ја ши­ре­ња Европ­ске уни­је на Укра­ји­ну Евро­пља­ни­ма је би­ла по­треб­на ка­ко би се­би и све­т у до­ка­за­ли да је њи­ хов про­је­кат још увек при­вла­чан и жив. По­сто­ја­ли су и ма­ње оправ­да­ни раз­ло­зи за ши­ре­ње ЕУ на Укра­ји­ну. Не­ки Евро­ пља­ни и си­ле ко­је иза њих сто­је (не­ћу на­во­ди­ти име­на и др­жа­ве, ка­ко бих ко­ ли­ко је мо­гу­ће из­бе­гао да уче­ству­јем у са­да­шњем ра­т у оп­т у­жби и про­ти­воп­т у­ жби) хте­ли су да на­па­ко­сте Мо­скви, да се осве­те за по­ра­зе из про­шло­сти, да јој ве­жу ру­ке и да је уву­ку у кри­зу. По­сто­ја­ла је же­ља да се ума­њи спољ­но­по­ли­тич­ки ка­пи­тал Ру­си­је, ко­ји је по­след­њих го­ди­ на зна­чај­но по­рас­тао услед ује­ди­ње­ног де­ло­ва­ња мај­стор­ске ди­пло­ма­ти­је и по­

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

и рат у Евро­пи ли­тич­ке во­ље и ко­ји је омо­гу­ћио Ру­си­ји да на ме­ђу­на­род­ној сце­ни игра уло­гу ко­ ја не­ко­ли­ко пу­та пре­ва­зи­ла­зи ње­не еко­ ном­ске мо­гућ­но­сти. До­ско­ра­шње по­бед­ни­ке је ири­ти­ра­ло то што Мо­сква ни­је при­хва­ти­ла мно­ге нај­ но­ви­је за­пад­не вред­но­сти, као и над­ме­ ни од­нос ру­ко­вод­ства зе­мље ко­ја је још до­не­дав­но по­кор­но мо­ли­ла ми­ло­сти­њу и ну­ди­ла се ме­ђу ше­гр­те. Хте­ли су да је „на­у­че па­ме­ти“. Нај­зад, по­сто­ја­ла је и же­ља да се осу­је­ти ру­ски евро­а­зиј­ски про­је­кат, ко­ји се са­ сто­ји у то­ме да се пре­ко са­свим бе­за­зле­ них ор­га­ни­за­ци­ја, као што су Ца­рин­ска уни­ја, а за­тим и Евро­а­зиј­ски еко­ном­ски са­вез, на но­вим, пре све­га еко­ном­ским осно­ва­ма, ин­те­гри­ше ве­ћи део про­сто­ ра Ру­ске Им­пе­ри­је или СССР-а и на тај на­чин оја­ча соп­стве­на кон­ку­рент­ност и кон­ку­рент­ност парт­не­ра у све­т у ко­ји се рас­па­да на еко­ном­ске бло­ко­ве. Ру­ски др­жав­ни­ци и струч­ња­ци су упо­зо­ ра­ва­ли да ће по­ку­шај да се пре­ко Спо­ра­ зу­ма о при­дру­жи­ва­њу Укра­ји­на уву­че у за­пад­ну зо­ну ути­ца­ја на­ро­ду ове зе­мље до­не­ти са­мо не­сре­ће и жр­тве. Ру­се, ме­ђу­ тим, ни­ко ни­је слу­шао. За­пад је по­ку­шао да на­ста­ви по инер­ци­ји из про­шлих де­це­ ни­ја, тре­ти­ра­ју­ћи Укра­јин­це као то­пов­ ско ме­со још јед­не ге­о­по­ли­тич­ке бит­ке. По­на­вљам: су­штин­ски узрок кри­зе је нео­ кон­чан Хлад­ни рат и оп­ста­нак у цен­тру Евро­пе ге­о­по­ли­тич­ки „спор­них“ те­ри­то­ ри­ја. Ра­ди се пре све­га о Укра­ји­ни, али и о Мол­да­ви­ји и зе­мља­ма Ју­жног Кав­ка­за. У Ру­си­ји је Укра­ји­на од­у­век по­сма­тра­на као нео­дво­ји­ви део ру­ског исто­риј­ског про­сто­ра, као ко­лев­ка на­ше др­жав­но­сти и ци­ви­ли­за­ци­је. Зна­тан део укра­јин­ског ста­нов­ни­штва исто­риј­ски је ве­зан за Ру­ си­ју. То­ком два­де­сет и не­што го­ди­на по­

сле рас­па­да СССР-а у Укра­ји­ни се ни­је фор­ми­ра­ла др­жа­во­твор­на ели­та. Ло­по­влук и ко­руп­ци­ја, си­ро­ма­штво и без­из­ла­зност си­т у­а­ци­је ни­с у мо­гли да оста­ве Укра­јин­це рав­но­ду­шним. И ка­да су их по­зва­ли у Евро­пу, чак иако им ре­ал­ но ни­с у по­ну­ди­ли ни­шта, они су же­ле­ли да по­ве­ру­ју да је то мо­гу­ће. Осим то­га, ру­ски мо­дел и ни­во раз­во­ја би­ли су знат­ но ма­ње при­влач­ни. Вик­тор Ја­ну­ко­вич, ко­ји је та­да био на вла­сти, по­чео је да уце­њу­је и Евро­пу и Ру­ си­ју, по­ку­ша­ва­ју­ћи да из­ну­ди но­ву „ми­ ло­сти­њу“ за за­сту­па­ње „про­ру­ске“ или „про­е­вроп­ске“ ори­јен­та­ци­је. Овај пут Ру­си­ја је по­ну­ди­ла ви­ше и он је „окре­ нуо ле­ђа“ Европ­ској уни­ји. Из­нер­ви­ра­ни гра­ђа­ни су иза­шли на Мај­дан. Њи­ма су се при­дру­жи­ли спрем­ни те­ро­ри­сти. Оста­ло је по­зна­то. Де­мон­стра­ци­је су се за­вр­ши­ле кр­во­про­ли­ћем. Укра­ји­на је још ду­бље по­ то­ну­ла у ха­ос и еко­ном­ски ко­лапс. Кључ­ни раз­лог због ко­јег је кри­за око Укра­ји­не по­ста­ла та­ко за­о­штре­на и ме­ диј­ски остра­шће­на је без­из­ла­зна си­т у­а­ ци­ја у ко­јој су се на­шли сви ње­ни уче­сни­ ци. Евро­пља­ни очи­глед­но ни­с у у ста­њу да у по­сто­је­ћим иде­о­ло­шким и ин­сти­т у­ ци­о­нал­ним окви­ри­ма иза­ђу из ду­бо­ке и сло­же­не кри­зе европ­ског про­јек­та. Кри­за ко­ја се ис­по­ља­ва на дру­ги на­чин мо­же се за­па­зи­ти и у слу­ча­ју САД. То­ком 2012-2013. за­пад­на про­па­ган­да је по­ста­ја­ла све не­га­тив­ни­ја, па чак и бру­тал­на. Вр­ху­нац је до­стиг­нут за вре­ ме Олим­пи­ја­де. Ја сам сте­као ути­сак, а, ве­ру­јем, и мно­ги дру­ги зва­нич­ни по­сма­ тра­чи, да се За­пад при­пре­ма за но­ву ту­ру по­ли­ти­ке „об­у­зда­ва­ња и по­ти­ски­ва­ња“ по мо­де­лу Хлад­ног ра­та. У та­квој си­т у­ а­ци­ји Ру­си­ја за­и­ста не­ма шта да из­гу­би. Ру­си­ја се при­пре­ми­ла. Пр­ви ре­зул­та­ти су

За­пад ни­је узи­мао у об­зир ни ин­те­ре­се ни при­мед­бе Ру­си­је, већ ју је тре­ти­рао као по­ко­ре­ну др­жа­ву. Ру­си, ме­ђу­тим, ни­су сма­тра­ли да су по­ко­ре­ни. Ру­си­ји је „вер­сај­ска по­ли­ти­ка“ на­мет­ну­та на фин на­чин, али са не­сум­њи­вим ука­зи­ва­њем да у ме­ђу­на­род­ном си­сте­му она за­у­зи­ма са­свим скром­но ме­сто

Си­му­ла­ци­ја ши­ре­ња Европ­ске уни­је на Укра­ји­ну Евро­пља­ни­ма је би­ла по­треб­на ка­ко би се­би и све­ту до­ка­за­ли да је њи­хов про­је­кат још увек при­вла­чан и жив би­ли по­вољ­ни. На мај­стор­ски на­чин је при­по­јен Крим. Пре­у­зе­та је и за­др­жа­на ини­ци­ја­ти­ва. Ру­ко­вод­ство ко­је је до­шло на власт пу­тем пре­вра­та ни­је при­зна­то. Оста­вље­на је мо­гућ­ност да ни бу­ду­ћи из­ бо­ри не бу­ду при­зна­ти, ако се они (што је го­то­во не­из­бе­жно) бу­ду одр­жа­ва­ли у усло­ви­ма бе­за­ко­ња и прет­њи од стра­не на­ о­ру­жа­них крај­ње де­сни­чар­ских гру­па­ци­ја. Ни­је од­ба­че­на ни те­о­рет­ска мо­гућ­ност, ко­ ја је по­др­жа­на од­лу­ка­ма пар­ла­мен­та, да се у слу­ча­ју ма­сов­ног на­си­ља и кр­во­про­ли­ћа у Укра­ји­ну упу­те ору­жа­не сна­ге.

Ми­ни­мал­ни усло­ви за крај Хлад­ног ра­та Мо­сква је, из­гле­да, овај пут од­лу­чи­ла да се не по­вла­чи док не по­стиг­не свој циљ. Ме­ђу ци­ље­ви­ма Ру­си­је ни­је са­мо оду­ше­вље­но сје­ди­ње­ње са Кри­мом или, пак, дру­гим зе­мља­ма, чи­ме се при­вре­ме­ но ја­ча ле­ги­тим­ност вла­сти. Глав­ни циљ је да се не­за­вр­ше­ни Хлад­ни рат, ко­ји је За­пад де­фак­то на­ста­вио да во­ди, при­ве­де кра­ју. И да се, пре­ма оп­ти­мал­ној ва­ри­ јан­ти, скло­пи ми­ров­ни спо­ра­зум под по­ вољ­ним усло­ви­ма. Ми­ни­мал­ни зах­те­ви су ства­ра­ње усло­ва ко­ји спре­ча­ва­ју или чи­не не­ис­пла­ти­вим да­ље јед­но­стра­но ши­ре­ње зо­не ути­ца­ја и кон­тро­ле За­па­да на ре­ги­о­не ко­је Мо­сква сма­тра су­штин­ ски зна­чај­ним за сво­ју без­бед­ност. Ме­ђу ци­ље­ви­ма Мо­скве је и очу­ва­ње, ко­ли­ко је то мо­гу­ће, це­ло­ви­те (са­да већ без Кри­ма) фе­де­ра­тив­не Укра­ји­не. Је­ди­но та­кво уре­ђе­ње би омо­гу­ћи­ло да се са­чу­ва ба­рем фор­мал­на це­ло­ви­тост др­жа­ве са ње­ним је­зич­ким, кул­т ур­ним и еко­ном­ ским раз­ли­ка­ма, др­жа­ве ко­ја го­то­во да не по­се­ду­је исто­риј­ско ис­ку­ство ре­ал­не др­жав­но­сти. Ни­сам си­гу­ран да је укра­јин­ска др­жа­ва спо­соб­на за оп­ста­нак, чак ни у ње­ним са­да­шњим гра­ни­ца­ма, не­знат­но на­ру­ 5

погледи ше­ним од­ла­ском Кри­ма. Али рас­пад, по­себ­но на­сил­ни рас­пад, но­си огром­не ри­зи­ке и ви­со­ку це­ну за све Укра­јин­це, Ру­се и дру­ге Евро­пља­не. Јер на те­ри­то­ ри­ји Укра­ји­не се на­ла­зи 15 енер­гет­ских бло­ко­ва за про­из­вод­њу ну­кле­ар­не енер­ ги­је, ве­ли­ки број опа­сних по­стро­је­ња, осе­тљи­вих и при­лич­но до­тра­ја­лих ко­ му­нал­них и енер­гет­ских си­сте­ма. Део ру­ске ели­те, по свој при­ли­ци, га­ји на­де на оства­ре­ње „мак­си­мал­ног“ про­ гра­ма - на при­па­ја­ње, у овом или оном об­ли­ку, ве­ћег де­ла Укра­ји­не. Сма­трам да је та­кав про­грам не­ре­а­лан и не­ве­ро­ват­ но скуп. У сва­ком слу­ча­ју, док год Ру­си­ја не по­ста­не бо­га­та и ефи­ка­сна др­жа­ва и при­влач­но дру­штво у ко­јем ће же­ле­ти да жи­ви ве­ћи део ста­нов­ни­ка Укра­ји­не. За­са­да је, сма­трам, до­во­љан Крим, за­вр­ ше­так Хлад­ног ра­та у Евро­пи и, ко­нач­но, по­че­так но­ве рун­де ре­фор­ми. Са­мо та­кав сце­на­рио би омо­гу­ћио да се на ефи­ка­сан на­чин ис­ко­ри­сти но­ва ле­ги­тим­ност ру­ ског ру­ко­вод­ства, сте­че­на за­хва­љу­ју­ћи крим­ском ен­т у­зи­ја­зму, и да се ре­то­ри­ка о нео­п­ход­но­сти да се од­у­пре­мо „не­при­ ја­тељ­ским си­ла­ма на За­па­ду“ упо­тре­би на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин. Та­кав сце­на­рио би де­фак­то обез­бе­дио над­моћ­не по­зи­ци­је Ру­си­је на ис­то­ку и ју­ го­и­сто­ку Укра­ји­не и омо­гу­ћио де­ли­мич­ ну ауто­но­ми­ју за­пад­ним те­ри­то­ри­ја­ма. Али, то ће би­ти мо­гу­ће са­мо ка­да и ако Мо­сква и Бер­лин, Ру­си­ја и Европ­ска уни­ ја схва­те бе­сми­сле­ност и кон­тра­про­дук­ тив­ност бор­бе „са нул­том су­мом“ [када гу­би­так ко­ји до­жи­ви је­дан уче­сник, дру­ го­ме ауто­мат­ски до­но­си до­бит – прим. прев.]. И ако пре­ста­ну да се бо­ре за јед­ но­стра­но укљу­чи­ва­ње Ки­је­ва у зо­ну свог ути­ца­ја, већ, на­про­тив, поч­ну за­јед­нич­ки да спа­са­ва­ју Укра­ји­ну, пре­тва­ра­ју­ћи је, као и дру­ге слич­не те­ри­то­ри­је, из ја­бу­ке раз­до­ра у по­ље са­рад­ње. За­са­да, на­рав­но, с об­зи­ром на уза­јам­не пре­ко­ре и прет­ње, мо­ји сно­ви о Са­ве­зу Евро­пе, ко­јим би се за­вр­шио Хлад­ни рат и по­ста­ви­ла осно­ва за сје­ди­ње­ње „ме­ке“ тех­но­ло­шке си­ле Евро­пе са ре­с ур­си­ма, „твр­дом“ си­лом и во­љом Ру­си­је, из­гле­да­ју

као сен­ти­мен­тал­ни иде­а­ли­зам. Иако би објек­тив­но и ра­ци­о­нал­но та­ква ин­те­гра­ ци­ја од­го­ва­ра­ла Ру­си­ји, јер би спре­чи­ла ње­но да­ље одва­ја­ње од мај­чин­ске, европ­ ске ци­ви­ли­за­ци­је. Она би та­ко­ђе од­го­ ва­ра­ла и Европ­ској уни­ји, јер ова ни­је у ста­њу да се без но­вог ци­ља раз­во­ја из­ву­че из сво­је уну­тра­шње кри­зе, ко­ја је осу­ђу­је на тре­ће­ра­зред­ну уло­гу на ме­ђу­на­род­ној сце­ни. А и свет би од то­га имао ко­ри­сти. По­ја­вио би се, на­и­ме, уз Ки­ну и САД, тре­ ћи стуб бу­ду­ћег свет­ског по­рет­ка, ко­ји би га учи­нио знат­но ста­бил­ни­јим. Мо­жда ће нас отре­зни­ти укра­јин­ска лек­ ци­ја, ко­ја још ни­је ни бли­зу за­вр­шет­ка и го­то­во не­из­бе­жно ће до­не­ти но­ве дра­ ма­тич­не пре­о­кре­те? Ја­сно је да је, што се ти­че сво­је бли­же бу­дућ­но­сти, Ру­си­ја од­у­ста­ла од на­де да по­ста­не део За­па­ да. Ме­ђу­тим, она још ни­је на­чи­ни­ла ни из­бор пре­ма ан­ти-За­па­ду и, са­мим тим, ан­ти­е­вро­пе­и­зму. И оно што је нај­ва­жни­је. Не­ће то ви­ше би­ти ме­ђу­на­род­на, не­го ру­ска дра­ма, ако кри­за у од­но­си­ма са За­па­дом, ко­ју је Мо­ сква у знат­ној ме­ри све­сно иза­зва­ла, не до­ве­де до озбиљ­них ре­фор­ми, ко­је убр­ за­ва­ју раз­вој и пру­жа­ју пер­спек­ти­ву и зе­мљи и љу­ди­ма. Или ако нас за­не­се­ност Кри­мом од­ву­че од еко­ном­ског окре­та­ња ка Ази­ји и по­нов­ног осва­ја­ња Си­би­ра и Да­ле­ког Ис­то­ка, ако, да­кле, од­у­ста­не­мо од овог про­це­са, са ко­јим смо и та­ко де­ це­ни­ја­ма у за­о­стат­ку, ко­ји смо, до­ду­ше, за­по­че­ли, али нам већ бле­ди пред очи­ма. Ру­си­ја је већ про­пу­сти­ла да кри­зу 20082009. ис­ко­ри­сти за ре­фор­ме. Би­ће ве­о­ма жа­ло­сно ако про­тра­ћи­мо и са­да­шњи ен­ ту­зи­ја­зам и по­лет па­три­от­ских осе­ћа­ња, ле­ги­тим­но­сти и по­пу­лар­но­сти ру­ко­вод­ ства зе­мље. Још јед­ном ће се по­но­ви­ти при­ча у ко­јој се „го­ра тре­сла, а ро­дио се миш“. Аутор је де­кан Фа­кул­те­та за свет­ску еко­но­ми­ју и свет­ску по­ли­ти­ку На­ци­ о­нал­ног ис­тра­жи­вач­ког уни­вер­зи­те­ та „Ви­со­ка шко­ла еко­но­ми­је“, по­ча­сни пред­сед­ник Пре­зи­ди­ју­ма Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку.

Ру­си­ја је већ про­пу­сти­ла да кри­зу 2008-2009. ис­ко­ри­сти за ре­фор­ме. Би­ће ве­о­ма жа­ло­сно ако про­тра­ћи­мо и са­да­шњи ен­ту­зи­ја­зам и по­лет па­три­от­ских осе­ћа­ња, ле­ги­тим­но­сти и по­пу­лар­но­сти ру­ко­вод­ства зе­мље 6

војска

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

За­јед­но са Ка­зах­ста­ном и оста­лим зе­мља­ма ОДКБ Ру­си­ја је ство­ри­ла сна­ге за бр­зо ре­а­го­ва­ње. На сли­ци: „Ис­кан­де­ри“ на ули­ца­ма Мо­скве.

Пи­шу: Кон­стан­тин Вол­ков, Ки­рил Мо­гу­тин, Алек­сеј Кри­во­ру­чек, Из­ве­сти­ја

На 100 km од гра­ни­це са Ка­зах­ста­ ном Ру­си­ја ће на­пра­ви­ти спре­ми­шта ра­кет­них си­сте­ма „Ис­кан­дер-М“. У слу­ча­ју ну­жде, по до­го­во­ру са Вла­дом Ка­зах­ста­на, опе­ра­тив­но-так­тич­ке ра­ке­те ће мо­ћи да бу­ду пре­ме­ште­не на те­ри­то­ри­ју ове зе­мље — то је пред­ ви­ђе­но до­ку­мен­ти­ма Ор­га­ни­за­ци­је Уго­во­ра о ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти (ОДКБ). Си­сте­ми „Ис­кан­дер-М“ ће омо­гу­ћи­ти да се бив­ше со­вјет­ске ре­ пу­бли­ке са­чу­ва­ју и огра­де од мо­гу­ћих прет­њи из Сред­ње Ази­је.

У

прес слу­жби Ми­ни­стар­ства од­бра­не је пре­ци­зи­ра­но да ће при­пре­ма плат­фор­ме за „Ис­ кан­де­ре“ би­ти за­вр­ше­на до кра­ја го­ди­не.

Сна­ге за бр­зо ре­а­го­ва­ње у ОДКБ

92. ра­кет­на бри­га­да, рас­по­ре­ђе­на у се­лу Тоц­ко­је-2 у Орен­бур­шкој Обла­сти, би­ће спрем­на да де­цем­бра 2014. при­ми „Ис­ кан­де­ре-М“. До­мет деј­ства ком­плек­са „Ис­кан­дер-М“ је до 500 km, за кр­ста­ре­ ће ра­ке­те Р-500 тај па­ра­ме­тар мо­же да до­стиг­не 2 хи­ља­де ки­ло­ме­та­ра. На тај на­чин, си­сте­ми из Тоц­ког-2 мо­гу да по­ га­ђа­ју ци­ље­ве до ју­жних и ју­го­и­сточ­них гра­ни­ца Ка­зах­ста­на.

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Шта ра­де „Ис­кан­де­ри-М“ на гра­ни­ци са Ка­зах­ста­ном По ње­го­вом ми­шље­њу ак­т у­ел­на вла­да зе­мље не­ће мо­ћи да обез­бе­ди по­треб­ну кон­тро­лу. Екс­перт прет­по­ста­вља да Ав­ га­ни­стан мо­же да за­пљу­сне та­лас ра­ди­ кал­ног исла­ма. О то­ме да по­ли­тич­ка си­т у­а­ци­ја у Цен­ трал­ној Ази­ји мо­же зна­чај­но да се ис­ ком­пли­ку­је не го­во­ре са­мо екс­пер­ти, већ и чи­нов­ни­ци. „У ве­зи са ско­ра­шњим по­вла­че­њем аме­ рич­ко­го кон­тин­ген­та из Ав­га­ни­ста­на по­чет­ком 2014. оче­ку­је се по­вра­так по­

кре­та ‘Та­ли­бан’ на по­ли­тич­ку сце­ну и на­гло по­гор­ша­ње опе­ра­ти­ве си­т у­а­ци­је. ‘Та­ли­бан’ се за­ла­же за на­ста­вак про­из­ вод­ње си­ро­ви­на и нар­ко­ти­ка на те­ри­то­ ри­ји Ав­га­ни­ста­на у ци­љу свет­ског џи­ ха­да про­тив ‘не­вер­ни­ка’, у ко­је спа­да и Ру­си­ја“, до та­квог за­кључ­ка су не­дав­но до­шли екс­пер­ти Фе­де­рал­не слу­жбе за кон­тро­лу про­ме­та нар­ко­ти­ка (ФСКН). Бор­ци про­тив нар­ко­ти­ка су чак на­пра­ ви­ли план за фор­ми­ра­ње но­ве је­ди­ни­це — ан­ти­нар­ко­тич­ке оба­ве­штај­не слу­жбе.

„За­јед­но са Ка­зах­ста­ном и оста­лим зе­ мља­ма ОДКБ (Кир­ги­зи­јом и Та­џи­ки­ ста­ном) Ру­си­ја је ство­ри­ла сна­ге за бр­зо ре­а­го­ва­ње. Ми сва­ке го­ди­не одр­жа­ва­мо ве­жбе. У слу­ча­ју опа­сно­сти, ра­ди­јус деј­ ства „Ис­кан­де­ра“ мо­же се ме­ри­ти не са­мо од Орен­бур­га, већ и од те­ри­то­ри­је свих зе­ма­ља ко­је ула­зе у Ор­га­ни­за­ци­ју Уго­во­ ра о ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти“, ис­ти­че вој­ни струч­њак, глав­ни уред­ник ча­со­пи­ са „Ар­се­нал Отаџ­би­не“ („Ар­се­нал Оте­ че­ства“) Вик­тор Му­ра­хов­ски. Оно што пред­ста­вља кон­вен­ци­о­нал­не ци­ље­ве за „Ис­кан­дер-М“ је­с у сред­ства про­тив­во­зду­шне и про­ти­вра­кет­не од­ бра­не, аеро­дро­ми, објек­ти ин­фра­струк­ ту­ре, као и не­при­ја­тељ­ски ра­кет­ни ком­ плек­си. Ипак, Му­ра­хов­ски је при­ме­тио да овај ком­плекс мо­же ефи­ка­сно да уни­ шти и жи­ву си­лу про­тив­ни­ка. „Од­ла­зак Аме­ри­ка­на­ца из Ав­га­ни­ста­на мо­же до­ве­сти до де­ста­би­ли­за­ци­је Кир­ги­ зи­је и Уз­бе­ки­ста­на“, ка­же глав­ни уред­ник ча­со­пи­са Mo­scow De­fen­ce Bri­ef, Ва­си­лиј Ка­шин. „У том слу­ча­ју вој­ска Цен­трал­ ног вој­ног окру­га РФ мо­ра би­ти спрем­на да бр­зо ре­а­гу­је и по­мог­не Ка­зах­ста­ну да за­ши­ти­ти гра­ни­цу. Ка­зах­стан не­ма ве­ли­ ке соп­стве­не сна­ге.“ На­кон што кра­јем те­ку­ће го­ди­не Ав­га­ни­ стан на­пу­сте ско­ро сви од 60.000 аме­рич­ ких вој­ни­ка ко­ји се та­мо на­ла­зе, мо­гу­ћа је озбиљ­на де­ста­би­ли­за­ци­ја си­т у­а­ци­је, сма­тра пред­сед­ник ин­сти­т у­та за стра­те­ гиј­ске про­це­не Алек­сан­дар Ко­но­ва­лов.

ИЛУСТРАЦИЈА: РИА „Но­во­сти“

Од ко­га тре­ба стра­хо­ва­ти?

7

енергетика

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Крим омо­гу­ћа­ва ал­тер­н „Ју­жн

ФО­ТО: Re­u­ters

Пре­ла­зак де­ла „Ју­жног то­ка“ пре­ко Кри­ма би сма­њио го­то­во на по­ло­ви­ну са­да­шњу це­ну из­град­ње цр­но­мор­ског де­ла га­со­во­да

Пи­ше: Сер­геј Ти­хо­нов, „Екс­перт“

При­па­ја­ње Кри­ма Ру­си­ји мо­гло би зна­чај­но да уна­пре­ди па­ра­ме­тре про­јек­та „Ју­жни ток“. По­ја­ви­ла се, на­и­ме, мо­гућ­ност ал­тер­на­тив­не мар­шру­те ко­ја во­ди пре­ко те­ри­то­ ри­је по­лу­о­стр­ва, што би пре­по­ло­ви­ ло тро­шко­ве из­град­ње цр­но­мор­ске де­о­ни­це, ко­ја је по са­да­шњим пла­но­ ви­ма нај­ду­бља де­о­ни­ца та­кве вр­сте на све­т у (ско­ро 2 и по ки­ло­ме­тра).

Г

а­со­вод „Ју­жни ток“, ко­јим ће се ру­ски гас из­во­зи­ти у зе­мље ЕУ, же­сто­ко је кри­ти­ко­ван због спор­не еко­ном­ске ефи­ка­сно­ сти. Као пр­во, ње­го­ва це­на је јед­на од нај­ви­ших у исто­ри­ји из­град­ње це­во­во­да као на­чи­на за тран­ спорт га­са и из­но­си 16 ми­ли­јар­ди евра. Као дру­го, тех­но­ло­шки про­је­кат је ве­о­ма сло­жен и но­си број­не еко­ло­шке ри­зи­ке, ко­ји на­ста­ју због по­ста­вља­ња це­во­во­да 8

km, а мак­си­мал­на ду­би­на је 2,25 km. Цр­но­мор­ска де­ о­ни­ца је ду­га 957 km. Из про­јект­не до­ку­мен­та­ци­је ко­ја је до­ступ­на јав­но­сти по­зна­то је да се бу­џет из­ град­ње са­сто­ји из два де­ла: коп­не­ни део ко­шта 5 ми­ ли­јар­ди евра за 1,7 хи­ља­да km, а цр­но­мор­ски део 11 ми­ли­јар­ди евра за 957 km. А са­да по­гле­дај­мо па­ра­ме­ тре ре­ви­ди­ра­не мар­шру­те. Ду­жи­на мор­ске де­о­ни­це је дво­стру­ко кра­ћа и из­но­си 484 km, про­сеч­на ду­би­на на овом де­лу Цр­ног мо­ра је 1,6 пу­та ма­ња (1,05 km), док мак­си­мал­на ду­би­ на из­но­си 1,44 km уме­сто 2,25 km. Пре­ма про­це­на­ ма европ­ских струч­ња­ка, ал­тер­на­тив­на цр­но­мор­ ска мар­шру­та би ко­шта­ла 3,6 ми­ли­јар­ди евра. До­дај­мо око 420 km де­о­ни­це пре­ко са­мог Кри­ма (још око 1,2 ми­ли­јар­де евра). Укуп­ни тро­шко­ви „крим­ске“ ва­ри­јан­те по­мор­ске де­о­ни­це из­но­си­ли би та­ко 4,8 ми­ли­јар­ди евра, што го­то­во на по­ло­ви­ну сма­њу­је са­да­ шњу це­ну из­град­ње овог де­ла га­со­во­да.

на ве­ли­кој ду­би­ни (до 2,5 km, што је свет­ ски ре­корд у овој обла­сти). На­кон што су 2011. спро­ве­де­на нај­ва­ жни­ја еко­ло­шка ис­пи­ти­ва­ња, при­пре­ мље­на про­јект­на до­ку­мен­та­ци­ја и пот­ пи­са­ни пр­ви ин­ве­сти­ци­о­ни спо­ра­зу­ми са зе­мља­ма кроз ко­је про­ла­зи „Ју­жни ток“, и по­што је по­ста­ло ја­сно да је Мо­сква до­ не­ла чвр­сту од­лу­ку да овај га­со­вод бу­де из­гра­ђен, вла­да Укра­ји­не је из­не­ла пред­ лог да га­со­вод пре­ђе пре­ко те­ри­то­ри­је Кри­ма и да­ље пре­ко пли­ћег се­вер­ног де­ла Цр­ног мо­ра, што би бу­џет сма­њи­ло два и по пу­та. „Га­спром“ је ову ва­ри­јан­т у од­ мах од­ба­цио, јер она не ре­ша­ва основ­ни за­да­так „Ју­жног то­ка“. На тај на­чин се Ру­ си­ја, на­и­ме, не би осло­бо­ди­ла тран­зит­ног ри­зи­ка. Да­нас, ме­ђу­тим, ка­да је Крим у са­ста­ву Ру­си­је, о тран­зит­ним ри­зи­ци­ма ви­ше не мо­же би­ти ре­чи.

Ал­тер­на­тив­на арит­ме­ти­ка

Про­сеч­на ду­би­на на ко­јој ће пре­ма по­ сто­је­ћем про­јек­т у би­ти по­ста­вљен га­со­ вод (у зо­ни отво­ре­ног мо­ра) из­но­си 1,7

Још ни­је вре­ма да се а л­тер­на­ти­ва зва­нич­но усво­ји Ру­ски га­сни ги­гант зва­нич­но не по­твр­ ђу­је да би мо­гло до­ћи до ко­рек­ци­је мар­ шру­те. Прес-слу­жба „Га­спро­ма“ да­ла је сле­де­ћи ко­мен­тар: „‘Га­спром’ не раз­ ма­тра мо­гућ­ност из­ме­не тра­се ‘Ју­жног то­ка’. ‘Ју­жни ток’ је пре све­га га­со­вод на­ме­њен из­во­зу. Ње­го­ва из­град­ња се ре­ а­ли­зу­је за­јед­но са стра­ним парт­не­ри­ма, ко­ји та­ко­ђе фи­нан­си­ра­ју део про­јек­та. Из­ме­на кон­фи­гу­ра­ци­је за со­бом по­вла­ чи нео­п­ход­ност да се по­но­во уса­гла­се усло­ви уче­шћа парт­не­ра у про­јек­т у и мо­же до­ве­сти до за­о­стат­ка у по­гле­ду тем­па ње­го­ве ре­а­ли­за­ци­је. По­ста­вље­ни

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

ро­ко­ви по­чет­ка екс­пло­а­та­ци­је га­со­во­ да не оста­вља­ју про­стор за спро­во­ђе­ње но­вог ни­за ис­тра­жи­ва­ња. Да­нас је већ у пу­ном је­ку из­град­ња но­вих це­во­во­да и ком­пре­сор­ских ста­ни­ца на те­ри­то­ри­ји Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, пот­пи­са­ни су уго­во­ ри о по­ста­вља­њу пр­ве две де­о­ни­це га­со­ во­да. Пот­пи­сан је спо­ра­зум о из­град­њи пр­вог де­ла цр­но­мор­ске де­о­ни­це, ко­ја ће по­че­ти већ 2014.“ Мо­гу­ћу из­ме­ну тра­се зва­нич­но је де­ман­ то­ва­ла и ком­па­ни­ја „Win­ter­shall“, парт­нер „Га­спро­ма“. „Ула­зак Кри­ма у са­став Ру­ си­је не­ће ути­ца­ти на мар­шру­т у га­со­во­да ‘Ју­жни ток’“, из­ја­вио је члан управ­ног од­ бо­ра ове ком­па­ни­је Ма­рио Ме­рен. Ме­ђу­тим, би­ло би нео­бич­но да се у си­ ту­а­ци­ји за­о­штре­них од­но­са из­ме­ђу Ру­си­ је и За­па­да по­во­дом Кри­ма чу­ју дру­га­чи­је из­ја­ве. Је­дан од са­ рад­ни­ка „Га­спро­ма“ је под усло­вом да оста­ не ано­ни­ман ре­као да је про­јек­то­ва­ње мар­ шру­те „Ју­жног то­ка“ пре­ ко Кри­ ма већ у то­ку, али за са­да се не од­ви­ја јав­но: „Тре­ ба са­че­ка­ти да се си­ ту­а­ци­ја око Укра­ји­не слег­не, да се сло­жи у исто­риј­ским ана­ли­ма и у гла­ва­ма за­пад­не по­ли­тич­ке ели­те, као што се до­го­ди­ло са гру­зиј­ским ин­ци­ден­ том 2008, ка­да су од­ но­си би­ли за­мр­зну­ти не­ко­ли­ко ме­се­ци. Пр­ ву де­о­ни­цу ће­мо ипак ре­а­ли­зо­ва­ти пре­ма ста­рој мар­шру­ти, јер је већ скло­пљен оба­ ве­зу­ју­ћи уго­вор, Хо­ лан­ђа­ни су за­по­че­ли свој део по­сла и на је­

сен ће по­че­ти по­ста­вља­ње це­во­во­да по мор­ском дну. Ме­ђу­тим, нај­ве­ро­ват­ни­је ће пре­о­ста­ле три де­о­ни­це про­ћи по оп­ ти­мал­ној мар­шру­ти, ко­ја узи­ма у об­зир но­во­на­ста­лу по­ли­тич­ку си­т у­а­ци­ју.“ Овај са­го­вор­ник та­ко­ђе сма­тра да се те­за о те­шко­ћа­ма ко­је мо­гу на­ста­ ти при­ли­ком ре­ви­ди­ра­ња уго­во­ра са стра­ним парт­не­ри­ма „Га­спро­ма“, „ко­ји та­ко­ђе фи­нан­си­ра­ју део про­јек­та“, мо­ же сма­тра­ти за нео­сно­ва­ну. Парт­не­ри би, на­и­ме, ра­до при­хва­ти­ли мо­гућ­ност да рок ка­да ће се њи­хо­ва ин­ве­сти­ци­ ја ис­пла­ти­ти бу­де што кра­ћи и да се сма­ње тро­шко­ви ко­ји се об­ра­чу­на­ва­ју про­пор­ци­о­нал­но. Дру­га ствар је што

им у овом тре­нут­ку то не би до­зво­ли­ла њи­хо­ва по­ли­тич­ка ели­та. Во­де­ћи ана­ли­ти­чар Фон­да за на­ци­о­нал­ ну енер­гет­ску без­бед­ност Игор Ју­шков та­ко­ђе сма­тра да је ко­рек­ци­ја мар­шру­ те „Ју­жног то­ка“ мо­гу­ћа, по­чев од дру­ге де­о­ни­це, и да је од­ла­га­ње, без об­зи­ра на очи­глед­ну ис­пла­ти­вост та­квог по­те­за, пре све­га ве­за­но за ге­о­по­ли­тич­ке ри­зи­ке на ли­ни­ји Ру­си­ја-За­пад. Тро­шко­ви де­ли­ мич­ног по­нов­ног про­јек­то­ва­ња и по­нов­ ног скла­па­ња уго­во­ра услед из­ме­не цр­но­ мор­ске де­о­ни­це га­со­во­да су јед­но­став­но за­не­мар­љи­ви у по­ре­ђе­њу са еко­ном­ском ис­пла­ти­во­шћу ко­ју та­кав по­тез до­но­си, сма­тра Ју­шков.

графикон: Наталија Михајленко

на­тив­ни ни ток“?

За­пад­ни парт­не­ри „Га­спро­ма“ би ра­до при­хва­ти­ли мо­гућ­ност да рок ка­да ће се њи­хо­ва ин­ве­сти­ци­ја ис­пла­ти­ти бу­де што кра­ћи и да се сма­ње тро­шко­ви ко­ји се об­ра­чу­на­ва­ју про­пор­ци­о­нал­но. Дру­га ствар је што им у овом тре­нут­ку то не би до­зво­ли­ла њи­хо­ва по­ли­тич­ка ели­та

9

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

О ду­го­роч­ној стра­те­ги­ји окре­та­ња Мо­скве ка Ис­то­ку ин­диј­ској при­вре­ди ни­ти да се ти­ме ова зе­мља мо­же на­те­ра­ти да пот­пи­ше Спо­ ра­зум о не­ши­ре­њу ну­кле­ар­ног на­о­ру­жа­ ња и Све­о­бу­хват­ни спо­ра­зум о за­бра­ни ну­кле­ар­них про­ба, санк­ци­је су уки­ну­те. По­сле то­га, мно­ги за­пад­ни ка­пи­та­ли­сти

Исто­вре­ме­но, мо­гу да по­тра­же шан­с у на тр­жи­шти­ма зе­ма­ља у раз­во­ју. По­се­т у пред­сед­ни­ка ком­па­ни­је „Ро­ Од­лу­ка Ру­си­је да осна­жи еко­ном­ сњефт“ Иго­ра Се­чи­на Ин­ди­ји, Ки­ни, ске ве­зе са Ин­ди­јом, Ви­јет­на­мом, Ја­па­ну, Ју­жној Ко­ре­ји и Ви­јет­на­му не­ки Ју­жном Ко­ре­јом и Ки­ном део је до­ ме­ди­ји у све­т у не­тач­но су ока­рак­те­ри­ бро про­ми­шље­не стра­те­ги­је до­не­те са­ли као из­ну­ђен по­тез иза­зван мно­го пре укра­јин­ске кри­ прет­њом санк­ци­ја­ма. Ме­ђу­тим, зе, и ни­је на­пра­сни од­го­вор пред­сед­ник Пу­тин је у сво­ју аген­ на „санк­ци­је“ За­па­да, ка­ко ду за по­след­њу де­це­ни­ју увр­стио то же­ле да пред­ста­ве мно­ги и зна­чај­ни­ји при­вред­ни ан­га­жман за­пад­ни ме­ди­ји. Њу Дел­хи, Ру­си­је на Ис­то­ку. Ру­си­ја на­ме­ра­ ко­ји је и сам пре­жи­вео по­ку­ ва да у 2015. оства­ри би­ла­те­рал­ шај уво­ђе­ња санк­ци­ја 1998, ну тр­го­вин­ску раз­ме­ну са Ки­ном не­дав­но је од­био да по­др­жи у оби­му од 100 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Ко­ра­ци у овом сме­ру пред­у­зе­ти су санк­ци­је про­тив Мо­скве, а од мо­мен­та ка­да су 2004. две зе­ Ин­ди­ја је ме­ђу пр­ви­ма јав­ мље пот­пи­са­ле спо­ра­зум о ре­ша­ но об­ја­ви­ла да су ин­те­ре­си ва­њу гра­нич­ног спо­ра. Ово не­ће Ру­си­је на Кри­му ле­ги­тим­ни. би­ти пр­ви пут да Кремљ сво­је по­ чи­глед­но је да је вели­тич­ко де­ло­ва­ње усме­ри ка Ази­ ­ћи­на бо­га­тих ру­ ји – ор­га­ни­зо­ва­ње са­ми­та АТЕС 2012. у Вла­ди­во­сто­ку има­ло је за ских би­зни­сме­на за­бри­ну­та због по­ циљ ја­ча­ње уло­ге Ру­си­је на овом сле­ди­ца санк­ци­ја кон­ти­нен­т у. ко­је САД и ЕУ уво­де Је­дан од те­мељ­них прин­ци­па Пу­ Ру­си­ји. Мно­ги ме­ђу њи­ма има­ ти­но­ве спољ­не по­ли­ти­ке, од ка­да је 2000. по­стао пред­сед­ник, је­сте ју има­ња, по­слов­не ин­те­ре­се и раз­вој стра­те­шког парт­нер­ства са ин­ве­сти­ци­је на За­па­ду, а та­мо ра­до од­ла­зе и на од­мор. Прет­ња Ин­ди­јом. Ова­кав ње­гов став до­ санк­ци­ја­ма си­гур­но пред­ста­ при­нео је ства­ра­њу бли­ских ди­ вља шок за мно­ге од оних ко­ји пло­мат­ских од­но­са, као и раз­во­ју су се обо­га­ти­ли по­сле 1998. и при­вред­них ре­ла­ци­ја из­ме­ђу две­ју та­да­шње кри­зе ру­бље. Они до зе­мље. То под­ра­зу­ме­ва зна­чај­ни­ју са­да ни­с у на­и­ла­зи­ли на ве­ће са­рад­њу у обла­сти др­жав­них про­ пре­пре­ке у оства­ре­њу же­ље да је­ка­та, по­пут из­град­ње ну­кле­ар­не елек­тра­не „Ку­дан­ку­лам“, али и ак­ бу­ду део „џет-се­та“ у За­пад­ној тив­но на­сто­ја­ње да при­ват­ни сек­ Евро­пи и САД. Ка­да је 1998. Ин­ди­ја из­ве­ла ну­ то­ри обе­ју зе­ма­ља ин­тен­зи­ви­ра­ју кле­ар­не про­бе, свет је био је­дин­ Ру­си­ја раз­ви­ја пла­но­ве за ду­го­роч­ну стра­те­шку са­рад­њу са Ин­ди­јом и Ки­ном, тр­го­вин­ску раз­ме­ну. ствен у осу­ди тог чи­на – За­пад је чла­ни­ца­ма БРИКС-а. Ру­си­ја у овој ор­га­ни­за­ци­ји има са­ве­зни­ке и парт­не­ре Ца­рин­ска уни­ја Ру­си­је, Бе­ло­ру­си­ из Ази­је ко­ји не­ма­ју оби­чај да ко­ри­сте еко­ном­ске уце­не ра­ди оства­ре­ња бр­зо увео и еко­ном­ске санк­ци­је. по­ли­тич­ких ци­ље­ва је и Ка­зах­ста­на во­ди пре­го­во­ре о За­пра­во, и вла­да Бо­ри­са Јељ­ци­ сло­бод­ној тр­го­ви­ни с Ви­јет­на­мом на је, у не­што бла­жем об­ли­ку, осу­ди­ла ову по­хи­та­ли су да по­кре­ну по­сло­ва­ње у овој и Но­вим Зе­лан­дом, као и о за­кљу­чи­ва­њу ак­ци­ју Ин­ди­је, али је од­би­ла да по­др­жи др­жа­ви. Има­ју­ћи у ви­ду да су за­пад­ним Спо­ра­зу­ма о све­о­бу­хват­ној еко­ном­ској санк­ци­је. Про­бе су из­вр­ше­не го­ди­ну да­на зе­мља­ма еко­ном­ски ин­те­ре­си ва­жни­ји са­рад­њи са Ин­ди­јом. Раз­ма­тра се и пред­ по­сле фи­нан­сиј­ске кри­зе у Ис­точ­ној Ази­ од про­кла­мо­ва­них мо­рал­них прин­ци­па, лог Ка­зах­ста­на да се сли­чан аран­жман ји и чи­ни­ло се да је Ин­ди­ја има­ла сна­жну што се до­ка­за­ло у слу­ча­ју Ин­ди­је, ру­ по­ну­ди и Тур­ској. Мо­сква је од­и­гра­ла еко­но­ми­ју у то вре­ме. Ка­да је За­пад схва­ ски по­слов­ни љу­ди не тре­ба по­себ­но да нај­ве­ћу уло­гу у тран­сфор­ма­ци­ји не­ка­ тио да на овај на­чин ни­је на­не­та ште­та бри­ну због ду­го­роч­ног ути­ца­ја санк­ци­ја. да­шњег БРИК-а – да­нас је ово еко­ном­ Пи­ше: Ађај Ка­ма­ла­ка­ран

ФО­ТО: Re­u­ters

О

10

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

ска гру­па­ци­ја чи­ја је чла­ни­ца по­ста­ла и Ју­жно­а­фрич­ка Ре­пу­бли­ка (због че­га је и про­ме­ни­ла име у БРИКС). За Ру­си­ју је ва­жно да про­ши­ри еко­ном­ ску раз­ме­ну са азиј­ским зе­мља­ма по­што је вр­ло ма­ла ве­ро­ват­но­ћа да из­би­ју су­ ко­би са парт­не­ри­ма у том де­лу све­та. Чи­ни се да је Ки­на за­до­вољ­на на­чи­ном на ко­ји су ре­ше­не те­ри­то­ри­јал­не не­с у­ гла­си­це са Ру­си­јом, а бе­сми­сле­не тврд­ње о ки­не­ској де­мо­граф­ској ин­ва­зи­ји на ру­ ски Да­ле­ки Ис­ток од­ба­цу­ју сви озбиљ­ни ана­ли­ти­ча­ри. Мо­же ли не­ко за­и­ста да за­ми­сли да ће Ру­си­ја или Ја­пан за­ра­ти­ти око ју­жних Ку­рил­ских остр­ва? То­кио твр­ди да по­ ла­же пра­во на овај ар­хи­пе­лаг, ко­ји сма­тра сво­јом „Се­вер­ном те­ри­то­ри­јом“. Ме­ђу­ тим, ово не оме­та тр­го­вин­ску раз­ме­ну и по­слов­не ре­ла­ци­је с Мо­сквом, ни­ти Ја­пан уце­њу­је Ру­си­ју на ме­ђу­на­род­ним фо­ру­ми­ма. Да ли би Ин­ди­ја ика­да по­др­жа­ла ме­ђу­на­ род­ну изо­ла­ци­ју Ру­си­је? По­сле укра­јин­

ске „на­ран­џа­сте ре­во­лу­ци­је“ 2004, ка­да се пред­сед­ник Пу­тин су­о­чио са ра­сту­ћом прет­њом гло­бал­не изо­ла­ци­је, Ин­ди­ја је пред њим „про­стр­ла цр­ве­ни те­пих“, чи­ ме је до­дат­но озло­је­ди­ла мно­ге за­пад­не вла­де. Њу Дел­хи је не­дав­но од­био да по­ др­жи санк­ци­је про­тив Мо­скве, а Ин­ди­ја је ме­ђу пр­ви­ма јав­но об­ја­ви­ла да су ин­

За Ру­си­ју је ва­жно да про­ши­ри еко­ном­ску раз­ме­ну са азиј­ским зе­мља­ма по­што је вр­ло ма­ла ве­ро­ват­но­ћа да из­би­ју су­ко­би са парт­не­ри­ма у том де­лу све­та те­ре­си Ру­си­је на Кри­му ле­ги­тим­ни. Ин­ диј­ска ди­ја­спо­ра у САД ве­о­ма се тру­ди да ма­ти­цу усме­ри у прав­цу ко­ји по­го­ду­је Ва­шинг­то­ну, али је ма­ло ве­ро­ват­но да ће у то­ме ус­пе­ти. Ру­си­ја у гру­па­ци­ја­ма по­пут БРИКС-а има са­ве­зни­ке и парт­не­ре из Ази­је ко­ји не­ма­ју оби­чај да ко­ри­сте еко­ном­ске уце­

БРИКС осни­ва свој мо­не­тар­ни фонд Пи­ше: Ол­га Са­мо­фа­ло­ва, vz.ru

ММФ већ у нај­ско­ри­је вре­ме не­ће би­ти је­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја на све­т у ко­ја мо­же да пру­жа ме­ђу­на­род­ну фи­ нан­сиј­ску по­моћ. Зе­мље БРИКС-а ће осно­ва­ти ал­тер­на­тив­не ин­сти­т у­ци­је: соп­стве­ни мо­не­тар­ни фонд, раз­вој­ну бан­ку и за­јед­нич­ке де­ви­зне ре­зер­ве. Све то би тре­ба­ло да по­мог­не зе­мља­ ма БРИКС-а да по­сте­пе­но ус­по­ста­ве са­рад­њу без по­сре­до­ва­ња до­ла­ра.

З

е­мље БРИКС-а су по­сти­гле ве­ли­ки на­пре­дак у про­це­с у осни­ва­ња струк­т у­ра ко­је би пред­ста­вља­ле ал­тер­на­ти­ву Ме­ђу­на­род­ном мо­не­тар­ном фон­ду и Свет­ској бан­ци, ко­ ји­ма упра­вља­ју пре све­га САД и ЕУ. За­ јед­нич­ке де­ви­зне ре­зер­ве као за­ме­на за ММФ и Раз­вој­на бан­ка зе­ма­ља БРИКС-а као за­ме­на за Свет­ску бан­ку про­функ­ци­

не ра­ди оства­ре­ња по­ли­тич­ких ци­ље­ва. По­ред то­га, ге­о­граф­ски су ве­о­ма уда­ље­ ни од ру­ских су­се­да и не ба­ве се под­сти­ ца­њем и фи­нан­си­ра­њем опо­зи­ци­о­них по­кре­та, ко­ји че­сто има­ју сум­њи­ву по­за­ ди­ну. По­врх све­га, ни­с у чла­ни­це вој­них али­јан­си ко­је у 21. ве­ку по­сто­је са­мо због фи­нан­сиј­ског ин­те­ре­са ве­ли­ког и ути­

о­ни­са­ће већ 2015, твр­ди иза­сла­ник за по­ себ­на пи­та­ња МСП Ру­си­је Ва­дим Лу­ков. Бра­зил је већ при­пре­мио про­је­кат ста­т у­ та Раз­вој­не бан­ке, док Ру­си­ја при­пре­ма ме­ђу­др­жав­не спо­ра­зу­ме за ње­но осни­ва­ ње, об­ја­снио је ди­пло­ма­та. По­ред то­га, зе­мље БРИКС-а су већ до­го­ во­ри­ле из­нос основ­ног ка­пи­та­ла но­вих струк­т у­ра. Он ће за сва­ку од ин­сти­т у­ ци­ја из­но­си­ти по 100 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. „У то­ку су пре­го­во­ри ме­ђу парт­не­ри­ма о уче­шћу у ини­ци­јал­ном ка­пи­та­лу у из­но­ су од 50 ми­ли­јар­ди до­ла­ра и о ло­ка­ци­ји глав­не канцеларијe“, ре­као је ди­пло­ма­та. „Све чла­ни­це БРИКС-а су за­ин­те­ре­со­ ва­не да се глав­на кан­це­ла­ри­ја на­ла­зи на њи­хо­вој те­ри­то­ри­ји.“ Прет­по­ста­вља се да ће Ки­на у за­јед­нич­ке де­ви­зне ре­зер­ве уло­жи­ти 41 ми­ли­јар­ду до­ла­ра, Бра­зил, Ин­ди­ја и Ру­си­ја по 18 ми­ли­јар­ди, а Ју­жно­а­фрич­ка Ре­пу­бли­ка 5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Ко­ли­чи­на сред­ста­ ва је сра­змер­на ве­ли­чи­ни на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је.

цај­ног ло­би­ја про­из­во­ђа­ча на­о­ру­жа­ња. Тре­нут­на ге­о­по­ли­тич­ка кли­ма пред­ста­ вља из­ван­ред­ну при­ли­ку да др­жав­на и при­ват­на ру­ска пред­у­зе­ћа ис­тра­же но­ва и про­фи­та­бил­на тр­жи­шта и да оја­ча­ју гло­бал­ни еко­ном­ски ути­цај сво­је др­жа­ве. Азиј­ске си­ле чи­ја је при­вре­да у успо­ну ну­де оби­ље при­ли­ка за та­кав по­ду­хват.

На при­мер, зе­мља­ма БРИКС-а од­го­ва­ра да не­кој африч­кој зе­мљи одо­бре кре­дит за раз­вој хи­дро­е­нер­ге­ти­ке у ко­јем зе­мље БРИКС-а мо­гу да пла­си­ра­ју сво­ју опре­му. Ако кре­дит да­је ММФ, опре­му ис­по­ру­чу­ју за­пад­не зе­мље и оне кон­тро­ли­шу њен рад. Иља При­леп­ски, Еко­ном­ска екс­перт­ска гру­па Ра­ди по­ре­ђе­ња на­ве­ди­мо да ко­ли­чи­на сред­ста­ва ММФ-а, ко­ја се ре­гу­ли­ше у је­ ди­ни­ца­ма SDR (Spe­cial Dra­wing Rights, по­зај­ми­це са спе­ци­јал­ним пра­вом – ве­ штач­ко не­го­то­вин­ско пла­те­жно сред­ство ко­је еми­т у­је ММФ), да­нас из­но­си 238,4 ми­ли­јар­ди евра или 369,52 ми­ли­јар­де до­ ла­ра. За­јед­нич­ке де­ви­зне ре­зер­ве зе­ма­ља БРИКС-а, на­рав­но, по ко­ли­чи­ни сред­ста­ ва за­о­ста­ју за ММФ-ом. Ме­ђу­тим, 100 ми­ли­јар­ди до­ла­ра је са­свим до­вољ­но за 11

економија пет зе­ма­ља, док у ММФ ула­зи 188 зе­ма­ља, ко­ји­ма у сва­ком тре­нут­ку мо­же за­тре­ба­ ти фи­нан­сиј­ска по­моћ.

Раз­вој­на бан­ка зе­ма­ља БРИКС-а

Осни­ва­ње Раз­вој­не бан­ке има та­ко­ђе и по­ли­тич­ку по­за­ди­ну, за­то што омо­гу­ћа­ ва зе­мља­ма БРИКС-а да ре­а­ли­зу­ју сво­ је ин­те­ре­се у ино­стран­ству. „Ра­ди се о по­ли­тич­ком по­те­зу, ко­ји мо­же да оја­ча по­зи­ци­је зе­ма­ља чи­је ста­во­ве аме­рич­ке и европ­ске ко­ле­ге че­сто не узи­ма­ју о об­зир. Што овај са­вез бу­де ста­бил­ни­ји, а ње­го­ ве по­зи­ци­је на ме­ђу­на­род­ној сце­ни ја­че, би­ће лак­ше шти­ти­ти ин­те­ре­се ње­го­вих чла­ни­ца“, сма­тра ру­ко­во­ди­лац Оде­ље­ња за ана­ли­ти­ку Ин­ве­сти­ци­о­не ком­па­ни­је „Gol­den Hills-Ка­пи­та­лЪ АМ“ На­та­ли­ја Са­мој­ло­ва.

Нео­п­ход­ност ова­кве вр­сте за­шти­те мо­ же се ви­де­ти по ово­го­ди­шњој си­т у­а­ци­ји: ру­ска ру­бља је до­жи­ве­ла пад вред­но­сти. За­јед­нич­ке де­ви­зне ре­зер­ве мо­гу пру­жи­ ти по­моћ зе­мљи ка­да се по­ја­ве те­шко­ће са плат­ним би­лан­сом та­ко што ће на­док­ на­ди­ти не­до­ста­так екс­тер­не ли­квид­но­ сти. По­моћ се мо­же до­би­ти ка­да до­ла­зи до на­гле не­же­ље­не де­вал­ва­ци­је на­ци­о­ нал­не ва­лу­те или до ве­ћег од­ли­ва ка­пи­ та­ла услед бла­же мо­не­тар­не по­ли­ти­ке Са­ве­зних ре­зер­ви САД, или ка­да на­ста­ју уну­тра­шњи про­бле­ми као што је кри­за бан­кар­ског си­сте­ма. Ако су бан­ке по­ зај­ми­ле мно­го го­то­ви­не Прет­по­ста­вља се да ће Ки­на у за­јед­нич­ке де­ви­зне ре­зер­ве у де­ви­за­ма и не мо­гу све уло­жи­ти 41 ми­ли­јар­ду до­ла­ра, Бра­зил, Ин­ди­ја и Ру­си­ја по да вра­те, он­да за­јед­нич­ке 18 ми­ли­јар­ди, а Ју­жно­а­фрич­ка Ре­пу­бли­ка 5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. де­ви­зне ре­зер­ве мо­гу по­ Ко­ли­чи­на сред­ста­ва је сра­змер­на ве­ли­чи­ни на­ци­о­нал­не еко­но­ми­је мо­ћи да се ис­пла­те спољ­ ни ду­го­ви. Ова­ква ин­сти­т у­ци­ја тре­ ба да по­ста­не до­стој­на ал­тер­на­ти­ва ММФ-у, ко­ји је тра­ди­ци­о­нал­но пру­жао по­др­шку еко­но­ми­ја­ма у ван­ред­ним бу­џет­ским си­т у­а­ци­ја­ма. „Ве­ли­ки део сред­ста­ва Ме­ђу­на­род­ног мо­не­тар­ ног фон­да ко­ри­сти се ка­ко би се у кри­зним си­т у­а­ци­ ји­ма по­др­жао би­ло евро, би­ло на­ци­о­нал­не ва­лу­те раз­ви­је­них зе­ма­ља. Ако се узме у об­зир да ММФ-ом упра­вља­ју за­пад­не зе­мље, ма­ло је ве­ро­ват­но да ће ова ор­га­ни­за­ци­ја пру­жи­ ти по­моћ Ру­си­ји у слу­ча­ју не­ких те­шко­ћа. За­то ни­ по­што ни­је на­од­мет има­ ти за­јед­нич­ке де­ви­зне ре­ Ме­ђу­тим, ства­ра­ње ал­тер­на­тив­них ор­га­ зер­ве “, твр­ди иза­сла­ник МСП РФ. ни­за­ци­ја не зна­чи да ће зе­мље БРИКС-а За­јед­нич­ке де­ви­зне ре­зер­ве ће та­ко­ђе оба­ве­зно на­пу­сти­ти Свет­ску бан­ку или по­мо­ћи зе­мља­ма БРИКС-а да по­сте­пе­но ММФ, ба­рем не у пр­во вре­ме, до­да­је ус­по­ста­ве са­рад­њу без по­сре­до­ва­ња до­ При­леп­ски. ла­ра, сма­тра На­та­ли­ја Са­мој­ло­ва. Исти­ на, за то ће би­ти по­треб­но из­ве­сно вре­ме. За­јед­нич­ке де­ви­зне ре­зер­ве За­са­да је од­лу­че­но да основ­ни ка­пи­тал Осим то­га, за­јед­нич­ке де­ви­зне ре­зер­ве Раз­вој­не бан­ке и За­јед­нич­ких де­ви­зних БРИКС-а пред­ста­вља­ју вр­сту оси­гу­ра­ња, ре­зер­ви зе­ма­ља БРИКС-а бу­де у аме­рич­ по­се­бан тип штед­ње за слу­чај да не­ка од ким до­ла­ри­ма. На тај на­чин се, сва­ка­ко, зе­ма­ља БРИКС-а до­жи­ви фи­нан­сиј­ске пру­жа по­др­шка и мо­не­тар­ном си­сте­му те­шко­ће и де­фи­цит у бу­џе­т у. У со­вјет­ско САД. Ме­ђу­тим, не тре­ба ис­кљу­чи­ти мо­ вре­ме то се на­зи­ва­ло „ка­са уза­јам­не по­мо­ гућ­ност да већ у нај­ско­ри­јој бу­дућ­но­сти ћи“, об­ја­шња­ва за­ме­ник ге­не­рал­ног ди­рек­ (узи­ма­ју­ћи у об­зир прет­ње САД и ЕУ то­ра ком­па­ни­је за кон­сал­тинг „HE­ADS“ еко­ном­ским санк­ци­ја­ма про­тив Ру­си­је) Ни­ки­та Ку­ли­ков. Зе­мље ко­је су део ове за­ до­лар мо­гу за­ме­ни­ти ру­бља и дру­ге на­ци­ јед­ни­це јед­на дру­гој обез­бе­ђу­ју оси­гу­ра­ње. о­нал­не ва­лу­те зе­ма­ља БРИКС-а. ФО­ТО: Re­u­ters

Зе­мље БРИКС-а осни­ва­ју и Раз­вој­ну бан­ ку као ал­тер­на­ти­ву Свет­ској бан­ци, ка­ ко би кре­ди­ти­ра­ле про­јек­те ко­ји ни­с у у ин­те­ре­с у САД и ЕУ, већ упра­во зе­ма­ља у раз­во­ју. Циљ бан­ке је да фи­нан­си­ра пре све­га про­јек­те у ино­стран­ству, а не до­ма­ће

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

про­јек­те. Сво­је про­јек­те зе­мље мо­гу и са­ме да фи­нан­си­ра­ју. На при­мер, Ру­си­ја у ту свр­ху рас­по­ла­же сред­стви­ма Фон­да на­ци­о­нал­ног бла­го­ста­ња. Кре­ди­ти Раз­вој­не бан­ке не­ће у то­ли­кој ме­ри би­ти на­ме­ње­ни зе­мља­ма БРИКС-а, ко­ли­ко ин­ве­сти­ра­њу у ин­фра­струк­т ур­ не про­јек­те дру­гих зе­ма­ља. „На при­мер, зе­мља­ма БРИКС-а од­го­ва­ра да африч­кој зе­мљи одо­бре кре­дит за про­грам раз­во­ја хи­дро­е­нер­ге­ти­ке у ко­јем зе­мље БРИКС-а мо­гу да пла­си­ра­ју сво­ју опре­му или да се по­ја­ве као из­во­ђа­чи ра­до­ва“, об­ја­шња­ва струч­њак Еко­ном­ске екс­перт­ске гру­пе Иља При­леп­ски. У слу­ча­ју да кре­дит да­је ММФ, опре­му ис­по­ру­чу­ју за­пад­не зе­мље и оне кон­тро­ли­шу њен рад.

12

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Од­ла­зак НА­ТО-а из Ав­га­ни­ста­на: по­сле­ди­це по Ру­си­ју и ње­не са­ве­зни­ке Пи­ше: Вик­тор Ли­тов­кин, Иван Ко­но­ва­лов, ИТАР-ТАСС

Ни­ко­лај Бор­дју­жа, ге­не­рал­ни се­кре­тар ОДКБ: Ми­си­ја НА­ТО-а у Ав­га­ни­ста­ну је би­ла не­у­спе­шна

НА­ТО од­ла­зи из Ав­га­ни­ста­на: глав­ ни кон­тин­гент Ме­ђу­на­род­них сна­га за по­др­шку без­бед­но­сти (ISAF) до кра­ја 2014. тре­ба да се вра­ти у сво­ је ба­зе. Шта ће оста­ти по­сле њи­хо­ вог од­ла­ска? Ка­ква вој­на и иде­о­ло­ шка опа­сност од екс­тре­ми­стич­ких гру­па пре­ти ру­ским са­ве­зни­ци­ма у Цен­трал­ној Ази­ји? О то­ме го­во­ри Ни­ко­лај Бор­дју­жа, ге­не­рал­ним се­ кре­та­ром Ор­га­ни­за­ци­је Уго­во­ра о ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти (ОДКБ).

Б

-За­јед­нич­ка је оце­на екс­пе­ ра­та, а не са­мо мо­ја лич­на, да је њи­хо­ва ми­си­ја би­ла не­у­спе­шна. О то­ме не го­во­ре са­мо екс­пер­ти ОДКБ, не­го и ру­ко­вод­ство Ав­га­ни­ста­на. Оно не­дво­сми­сле­но твр­ди да је ми­си­ја не­у­спе­шна, да ни­с у оства­ре­ни ци­ље­ви са ко­ји­ма су та­мо по­сла­ти при­лич­ но ве­ли­ки кон­тин­ген­ти за­пад­них тру­па. За раз­ли­ку од со­вјет­ских тру­па, ко­је су та­мо по­ку­ша­ва­ле да по­но­во ус­по­ста­ве ми­ран жи­вот, да ство­ре не­ка­кву ин­фра­ струк­т у­ру и со­ци­јал­ну сфе­ру и да пру­же по­моћ ав­га­ни­стан­ском на­ро­ду на еко­ ном­ском пла­ну, САД и НА­ТО су ре­ша­ ва­ли са­мо вој­не за­дат­ке вој­ним пу­тем, и у мно­гим слу­ча­је­ви­ма вр­ло гру­бо. То је, по мом ми­шље­њу, глав­ни раз­лог њи­хо­ вог не­у­спе­ха. Ка­кве опа­сно­сти и ри­зи­ке зе­мља­ма Цен­трал­не Ази­је и Ру­си­ји мо­же до­не­ти од­ла­зак тру­па ко­а­ли­ци­је? Ка­кве ме­ре пла­ни­ра да пре­ду­зме ОДКБ ка­ко би па­ ри­рао тим ри­зи­ци­ма или сма­њио њи­хов по­тен­ци­јал?

-По­сто­је че­ти­ри глав­не по­ја­ве ко­је ми да­ нас из­два­ја­мо у Ав­га­ни­ста­ну. Пр­во, Ав­га­ни­стан је сам по се­би зо­на не­ста­бил­но­сти. Дру­го, то је те­ри­то­ри­ја на ко­јој се на­ла­зи ве­ли­ки број на­о­ру­жа­

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

ли­жи се од­ла­зак тру­па САД и НА­ТО-а из Ав­га­ни­ста­на. Ка­ко Ви оце­њу­је­те ре­зул­ та­те њи­хо­вог бо­рав­ка у тој зе­мљи?

них од­ре­да раз­ли­чи­тих екс­тре­ми­стич­ ких ор­га­ни­за­ци­ја. Тре­ће, то су кам­по­ви за обу­ку рат­ни­ка. И че­твр­то, то је тр­го­ ви­на дро­гом. Ја чак не го­во­рим о та­ли­ба­ни­ма, ни­ти о не­ка­квим дру­гим про­бле­ми­ма ко­ји ће се си­гур­но по­ја­ви­ти по­сле од­ла­ска тру­па, али ова че­ти­ри фак­то­ра ће сва­ка­ко има­ти нај­ве­ћи ути­цај на без­бед­ност су­сед­них зе­ма­ља, укљу­чу­ју­ћи и Цен­трал­ну Ази­ју. Шта ми не оче­ку­је­мо? Не оче­ку­је­мо вој­ не ак­ци­је ве­ћих раз­ме­ра. Не ми­сли­мо да у Ав­га­ни­ста­ну да­нас по­сто­је си­ле ко­је би мо­гле да при­пре­ме не­ко­ли­ко хи­ља­да на­о­ру­жа­них вој­ни­ка и кре­ну у осва­ја­ње Та­џи­ки­ста­на, на југ Кир­ги­ста­на и у дру­ге обла­сти, али да ће би­ти по­ку­ша­ја про­ до­ра на те те­ри­то­ри­је – у то сам убе­ђен. Та­кви по­ку­ша­ји се већ са­да пред­у­зи­ма­ју. Број су­ко­ба на та­џи­ки­стан­ско-ав­га­ни­ стан­ској гра­ни­ци за про­те­клих по­ла го­ ди­не ви­ше­стру­ко се по­ве­ћао. То су би­ли по­ку­ша­ји про­до­ра на­о­ру­жа­них бан­ди­та и нар­ко­ма­фи­је пре­ко др­жав­не гра­ни­це Та­џи­ки­ста­на. Ме­ђу њи­ма су и бан­де ко­је се ба­ве дру­гим ства­ри­ма, на при­мер де­ ло­ва­њем по­ли­тич­ке при­ро­де.

Зна ли се ко­ли­ко је би­ло тих по­ку­ша­ја?

-Ако се не ва­рам, пре ме­сец да­на је са­ оп­ште­но да је за по­ла го­ди­не би­ло око 35 та­квих по­ку­ша­ја. И сви они су пра­ ће­ни озбиљ­ним ору­жа­ним су­ко­би­ма на гра­ни­ци. Ми оче­ку­је­мо по­ку­ша­је иде­о­ло­шког ути­ ца­ја на ста­нов­ни­штво зе­ма­ља Цен­трал­не Ази­је, као и ства­ра­ње екс­тре­ми­стич­ког под­зе­мља у на­шим др­жа­ва­ма, и тим под­ зе­мљем ће ру­ко­во­ди­ти еми­са­ри из Агва­ ни­ста­на. Оче­ку­је­мо про­дор бан­ди ко­ји­ма ће би­ти циљ да ре­ше не­ки ло­кал­ни за­да­ так и де­ста­би­ли­зу­ју си­т у­а­ци­ју у на­шим зе­мља­ма. То­ме тре­ба до­да­ти и ду­го­роч­ну опа­сност ко­ју ства­ра нар­ко­би­знис и тр­ го­ви­на нар­ко­ти­ци­ма. Ми­сли­мо да до­ла­ зе те­шка вре­ме­на и спре­ма­мо се да их до­че­ка­мо. Раз­ра­ди­ли смо план пру­жа­ња от­по­ра иза­зо­ви­ма из Ав­га­ни­ста­на по­сле 2014. Са­да се до­ста озбиљ­но ра­ди на ја­ча­њу ору­жа­ног по­тен­ци­ја­ла, на­ро­чи­то Сна­га за бр­зо де­ло­ва­ње ко­је у слу­ча­ју по­тре­бе мо­гу опе­ра­тив­но да се уме­ша­ју у сва­ку си­т у­а­ци­ју. Ства­ра­мо и не­ке но­ве еле­мен­ те ору­жа­ног по­тен­ци­ја­ла, као што су Ко­ 13

политика и друштво

Пи­ше: Олег Не­мен­ски

Број сукоба на таџикистанско-авганистанској граници за протеклих пола године вишеструко се повећао

У ру­ским ме­ди­ји­ма се при­ли­ком опи­си­ва­ња ста­ња у Укра­ји­ни ре­ дов­но мо­гу сре­сти из­ра­зи по­пут „бан­де­ров­ци на вла­сти“ и „за­шти­та ру­ског ста­нов­ни­штва од нео­на­ци­ ста из за­пад­не Укра­ји­не». За­пад­ни ме­ди­ји ове фра­зе обич­но пре­но­се са иро­ни­јом, као нео­збиљ­но пре­у­ ве­ли­ча­ва­ње. Ме­ђу­тим, ови из­ра­зи су ите­ка­ко осно­ва­ни. Ко су, да­кле, укра­јин­ски „нео­на­ци­сти“ и на ка­кве се сво­је хе­ро­је из до­ба Дру­гог свет­ ског ра­та по­зи­ва­ју?

ФО­ТО: AP

J

лек­тив­не ва­зду­хо­плов­не сна­ге и Сна­ге за спе­ци­јал­не опе­ра­ци­је. Вр­ло озбиљ­но ра­ди­мо на ор­га­ни­за­ци­ји за­јед­нич­ке бор­ бе­не обу­ке. И на­рав­но, по­све­ћу­је­мо мно­ го па­жње пи­та­њи­ма ко­ор­ди­на­ци­је на­шег за­јед­нич­ког де­ло­ва­ња.

за­што му ни­је по­ста­вљен та­кав за­да­так. Уко­ли­ко би још и нар­ко­ма­фи­ја ста­ла на стра­ну та­ли­ба­на, а она има на­о­ру­жа­не од­ре­де и ве­ли­ке фи­нан­сиј­ске мо­гућ­но­ сти, ми­слим да би та­мо си­т у­а­ци­ја би­ла још го­ра.

Тру­пе САД и дру­гих зе­ма­ља НА­ТО-а ко­је су се на­ла­зи­ле на те­ри­то­ри­ји Ав­ га­ни­ста­на ни­су се озбиљ­но ба­ви­ле про­бле­мом тр­го­ви­не нар­ко­ти­ци­ма. За­што?

Да­нас, ка­да су САД и ЕУ, где је ве­ћи­ на чла­ни­ца НА­ТО-а, уве­ле еко­ном­ске санк­ци­је про­тив на­ше зе­мље, тре­ба ли ми да на­ста­вља­мо са­рад­њу са њи­ма ка­да је реч о Ав­га­ни­ста­ну?

-На­рав­но, на­ма је при­о­ри­тет бор­ба про­ тив тр­го­ви­не нар­ко­ти­ци­ма. Ми спро­во­ди­мо од­го­ва­ра­ју­ће опе­ра­ци­је и ко­ор­ди­ни­ра­мо на­ше на­по­ре са свим ко­ле­га­ма. На прав­це ко­ји се тре­нут­но ко­ри­сте за пре­ба­ци­ва­ње нар­ко­ти­ка пре­ко гра­ни­це, а те­шко се кон­тро­ли­ шу, упу­ћи­ва­ће­мо сна­ге за спе­ци­јал­не на­ме­не. По­ред то­га, пре­ма од­лу­ци ко­ју су одо­бри­ ли на­ши пред­сед­ни­ци, са­да се у окви­ру ОДКБ осни­ва Цен­тар за спе­ци­јал­не ан­ ти­нар­ко­тич­ке опе­ра­ци­је. Ви сте, ме­ђу­тим, пи­та­ли за­што се НА­ТО ни­је бо­рио про­тив про­из­вод­ње нар­ко­ти­ ка у Ав­га­ни­ста­ну. Ми­слим да је био циљ да се кон­тин­ген­т у Ме­ђу­на­род­них сна­га за по­др­шку без­бед­но­сти не ства­ра­ју још ве­ ћи про­бле­ми и да је то био глав­ни раз­лог 14

историја

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

-Ми­слим да ми не тре­ба ни­шта да за­тва­ ра­мо или пре­ки­да­мо. Тре­ба да ко­ри­сти­мо оне мо­гућ­но­сти за са­рад­њу ко­је су нам на рас­по­ла­га­њу. Ве­о­ма се на­дам да ће уско­ро спла­сну­ти ова ан­ти­ру­ска еуфо­ри­ја ко­ја тре­нут­но вла­да на За­па­ду. Ми тре­ба да са­ра­ђу­је­мо са свим сна­га­ма ко­је су за­ин­те­ре­со­ва­не за нор­ма­ли­за­ци­ју си­т у­а­ци­је у Ав­га­ни­ста­ну. Мој став је да ми тре­ба да по­ма­же­мо кон­тин­ген­ти­ма НА­ТО-а у тран­зи­т у. Њи­хов за­да­так је по­зи­ти­ван, они су по­ку­ша­ва­ли да обез­ бе­де ста­бил­ност у Ав­га­ни­ста­ну. Вој­ни­ ци ко­ји ди­рект­но за­ви­се од тог тран­зи­та ни­с у ни за шта кри­ви. Они су пот­пу­но ча­сно ис­пу­ња­ва­ли свој дуг и ја ве­о­ма по­ шту­јем те љу­де, јер они за­и­ста деј­ству­ју у вр­ло те­шким усло­ви­ма и екс­трем­ним си­т у­а­ци­ја­ма.

е­дан од кључ­них мо­ме­на­та ин­ фор­ма­ци­о­ног су­ко­ба из­ме­ђу Ру­си­је с јед­не стра­не и За­па­да и Укра­ји­не с дру­ге, с тач­ке гле­ ди­шта ру­ских вла­сти и ме­ди­ја, пред­ста­вља го­во­то во­де­ћа уло­ га тзв. бан­де­ро­ва­ца, „укра­јин­ских на­ци­ ста“ или „фа­ши­ста“ у но­вом по­ли­тич­ком жи­во­т у Укра­ји­не. Ру­ска власт је крим­ску опе­ра­ци­ју об­ја­сни­ла упра­во као „пру­жа­ ње за­шти­те ру­ском ста­нов­ни­штву од фа­ ши­стич­ке омла­ди­не“. Ре­во­лу­ци­о­нар­на укра­јин­ска власт и За­ пад ко­ји је по­др­жа­ва са иро­нич­ним осме­ хом од­ба­цу­ју ове оп­т у­жбе, сма­тра­ју­ћи их за ла­жи про­па­ганд­них струч­ња­ка Кре­ мља: „ско­ро сви бан­де­ров­ци су одав­но умр­ли“, „на Мај­да­ну је ста­јао јед­но­став­ но на­род Укра­ји­не: учи­те­љи, пен­зи­о­не­ри, ле­ка­ри, му­зи­ча­ри“, „ако ро­до­љуб зна­чи ‘бан­де­ро­вац’, он­да и ме­не, Укра­јин­ца ко­ји го­во­ри ру­ски, упи­ши­те ме­ђу бан­де­ров­це“ итд. Шта се, ме­ђу­тим, за­и­ста до­го­ди­ло у Ки­је­ву фе­бру­а­ра ове го­ди­не? Да ли је ис­прав­но на­зи­ва­ти све те „па­три­от­ске“ и „про­е­вроп­ске“ сна­ге ко­је су уче­ство­ ва­ле у пре­вра­т у „бан­де­ров­ци­ма“? Ка­ква је њи­хо­ва уло­га у но­вој укра­јин­ској ре­во­ лу­ци­ји: да ли је тач­но да су они од­и­гра­ли ве­о­ма зна­чај­ну уло­гу у ски­да­њу Ја­ну­ко­ви­ ча са вла­сти и да на­ста­вља­ју да ути­чу на по­ли­ти­ку ове др­жа­ве? Да ли ру­ско ви­ђе­ ње су­шти­не ре­во­лу­ци­је ко­ја је по­бе­ди­ла у Ки­је­ву као нео­на­ци­стич­ко-оли­гар­хиј­ског пре­вра­та има ве­зе са исти­ном?

Су­ко­бље­ност ре­ги­о­на у по­ли­тич­ком жи­во­ту не­за­ви­сне Укра­ји­не Укра­јин­ски по­ли­тич­ки жи­вот је већ низ го­ди­на де­фи­ни­сан су­ко­бом из­ме­ђу два

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Ко су бан­де­ров­ци? де­ла зе­мље. С јед­не стра­не је за­пад са цен­трал­ним ре­ги­о­ном, а са дру­ге ју­го­и­ сток. Ови де­ло­ви су при­бли­жно јед­на­ки по гла­сач­ком по­тен­ци­ја­лу, та­ко да све за­ ви­си од ак­тив­но­сти пред­став­ни­ка јед­не или дру­ге стра­не. Ста­нов­ни­штво ових ре­ги­о­на се у кул­т ур­ном по­гле­ду ве­о­ма раз­ли­ку­је: у ис­точ­ном де­лу зе­мље ап­со­ лут­но пре­о­вла­да­ва ру­ски је­зик, док је у за­пад­ном де­лу ре­ла­тив­но ви­ше рас­про­ стра­њен укра­јин­ски. Они се раз­ли­ку­ју и при­вред­но: на ис­то­ку је ви­ше раз­ви­је­на ин­ду­стри­ја, а на за­па­ду по­љо­при­вре­да. Укра­јин­ска др­жа­ва ни­је на­ста­ла кроз про­цес са­мо­о­пре­де­ље­ња Укра­ји­на­ца, не­ го су је бољ­ше­ви­ци са­ста­ви­ли од ве­о­ма раз­ли­чи­тих ре­ги­о­на. За­то је глав­ни за­да­так за укра­јин­ске по­ ли­ти­ча­ре по­сле рас­па­да СССР-а био да про­на­ђу на­чин да ује­ди­не зе­мљу, да на­ ђу за­јед­нич­ки по­ли­тич­ки име­ни­тељ за све ње­не де­ло­ве. Кра­јем 1990-их се чи­ ни­ло да би овај по­ду­хват мо­гао да успе. Та­да­шњи пред­сед­ник Ле­о­нид Куч­ма по­сти­гао је ве­ли­ки успех у про­це­с у пре­

Укра­јин­ски на­ци­о­на­ли­сти сма­тра­ју да на­ци­ју тра­ба гра­ди­ти „гво­зде­ном ру­ком“, са мак­си­мал­ном же­сти­ном по­ти­ску­ју­ћи не­у­кра­јин­ске еле­мен­те у дру­штву. Про­блем је у то­ме што у Укра­ји­ни „не­у­кра­јин­ски еле­мен­ти“ пре­о­вла­да­ва­ју ва­зи­ла­же­ња уну­тра­шњих про­тив­реч­ но­сти и ус­по­ста­вља­ња цен­тра­ли­за­ци­је др­жа­ве. Ме­ђу­тим, за­тим је до­шло до за­о­штра­ва­ња по­ли­тич­ке бор­бе, то­ком ко­је су ре­ги­о­нал­не про­тив­реч­но­сти по­ но­во из­би­ле у пр­ви план. „На­ран­џа­ста ре­во­лу­ци­ја“ је би­ла сво­је­вр­сна по­бе­да за­па­да зе­мље над ње­ним ис­то­ком, и на тај на­чин се рас­кол у зе­мљи учвр­стио. Сви до­га­ђа­ји ко­ји су усле­ди­ли са­мо су про­ду­би­ли не­сла­га­ња. Не­дав­ни Евро­ мај­дан се са­сто­јао углав­ном од пред­ став­ни­ка за­пад­них ре­ги­о­на. Њи­хо­ва иде­о­ло­ги­ја не под­ра­зу­ме­ва дру­штве­ни кон­сен­зус са пред­став­ни­ци­ма ис­то­ка зе­мље.

Укра­јин­ски на­ци­о­на­ли­зам за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та

ФО­ТО: Re­u­ters

Укра­јин­ски на­ци­о­на­ли­зам је као иде­о­ ло­ги­ја де­фи­ни­тив­но фор­ми­ран у пр­вој тре­ћи­ни 20. ве­ка и по при­ро­ди је ве­о­ма сро­дан не­мач­ком на­ци­зму и ни­зу дру­ гих крај­ње де­сни­чар­ских иде­о­ло­ги­ја тог вре­ме­на. Ти­ме је од­ре­ђе­на ње­го­ва крај­ ња не­то­ле­рант­ност, те­жња ка ди­рек­том по­ли­тич­ком де­ло­ва­њу, на­си­љу и ус­кра­ ћи­ва­њу пра­ва ма­њи­на­ма. Укра­јин­ски на­ци­о­на­ли­сти сма­тра­ју да на­ци­ју тра­ба гра­ди­ти „гво­зде­ном ру­ком“, са мак­си­ мал­ном же­сти­ном по­ти­ску­ју­ћи не­у­кра­ јин­ске еле­мен­те у дру­штву. Про­блем је у то­ме што у Укра­ји­ни „не­у­кра­јин­ски еле­мен­ти“ пре­о­вла­да­ва­ју. Њих је мно­го чак и у „нај­ у­кра­јин­ски­јем“ ре­ги­о­ну за­пад­не Укра­ји­не - у Га­ли­ ци­ји, док у ју­го­и­сточ­ном де­лу зе­мље „не­у­кра­јин­ски еле­мен­ти чи­не ап­со­лут­ну ве­ћи­ну“. Ако пред­став­ни­ ци за­пад­ног де­ла зе­мље на власт до­ла­зе мир­ним пу­тем, он­да се ра­ди о ма­ ње-ви­ше уме­ре­ним сна­га­ ма, ко­је при­зна­ју ну­жност до­го­во­ра са по­ли­тич­ким про­тив­ни­ци­ма. Ме­ђу­тим, ка­да до­ла­зи до ре­во­лу­ ци­о­нар­ног пре­вра­та, на власт до­ла­зе пред­став­ни­ ци ра­ди­кал­них сна­га, и у та­квој си­т у­а­ци­ји уну­тра­ шњи су­коб у зе­мљи по­ста­ је не­из­бе­жан. Нај­по­зна­ти­је стра­ни­це из исто­ри­је укра­јин­ског на­ Укра­јин­ски на­ци­о­на­ли­сти са де­сни­чар­ским сим­бо­ли­ма и пор­тре­том Сте­па­на Бан­де­ре (1909–1959), ко­ји је од 1940. ру­ко­во­дио фрак­ци­јом Ор­га­ни­за­ци­је укра­јин­ских на­ци­о­на­ли­ста (ОУН-Б), чи­ји су се при­пад­ни­ци бо­ри­ли про­тив По­ља­ка и Цр­ве­не ар­ми­је са­ра­ђу­ју­ћи са на­ци­сти­ма ци­о­на­ли­зма од­но­се се на 15

историја пе­ри­од Дру­гог свет­ског ра­та. Та­да је на те­ри­то­ри­ји пре све­га за­пад­не Укра­ји­не де­ло­ва­ла Укра­јин­ска по­бу­ње­нич­ка вој­ска под ко­ман­дом Сте­па­на Бан­де­ре и Ро­ма­на Шу­хе­ви­ча (обо­ји­цу је пред­сед­ник Вик­тор Ју­шчен­ко по­смрт­но од­ли­ко­вао Ор­де­ном хе­ро­ја Укра­ји­не, али је 2010. ова од­ли­ко­ ва­ња по­ни­штио Вик­тор Ја­ну­ко­вич). Сте­пан Бан­де­ра ни­је био идеј­ни при­ ста­ли­ца не­мач­ке вла­сти, већ ра­ди­кал­ни укра­јин­ски на­ци­о­на­ли­ста. Ме­ђу­тим, сма­ трао је да је из так­тич­ких раз­ло­га са­рад­ ња са на­ци­сти­ма по­жељ­на. Као ак­тив­ни члан укра­јин­ских на­ци­о­на­ли­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја, Сте­пан Бан­де­ра се то­ком 1930-их ба­вио те­ро­ри­стич­ким ак­тив­но­ сти­ма, ор­га­ни­зо­вао је по­ли­тич­ка уби­ства и об­ра­чу­не, због че­га су га пољ­ске вла­сти ви­ше пу­та хап­си­ле, при че­му је био осу­ ђи­ван на ду­ге (из­ме­ђу оста­лог и на до­жи­ вот­не) за­твор­ске ка­зне, па чак и на смрт стре­ља­њем. Нем­ци су га ухап­си­ли 1941, за­то што је ми­мо до­го­во­ра са њи­ма про­ гла­сио не­за­ви­сну укра­јин­ску др­жа­ву, па је ве­ћи део ра­та про­вео у за­тво­ру. Осло­ бо­ђен је тек у сеп­тем­бру 1944. Ме­ђу­тим, ор­га­ни­за­ци­ја ко­ју је осно­вао још 1940, а по­себ­но њен бор­бе­ни део, де­ло­ва­ла је и без ње­га, на­ста­вља­ју­ћи да га при­зна­је као свог во­ђу (због че­га су ње­ни при­пад­ни­ ци и до­би­ли на­зив „бан­де­ров­ци“). Под ко­ман­дом Ро­ма­на Шу­хе­ви­ча, Бан­де­ри­не де­сне ру­ке, ко­ји је 1941-42. био ре­дов­ни офи­цир укра­јин­ских је­ди­ни­ца Вер­мах­та, а од 1943. ко­ман­дант Укра­јин­ске по­бу­ње­ нич­ке вој­ске, бан­де­ров­ци су и по­чи­ни­ли зло­чи­не по­зна­те по су­ро­во­сти за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та. На­и­ме, у апри­лу 2014. из до­ку­ме­на­та Ми­ ни­стар­ства од­бра­не РФ са ко­јих је ски­ну­ та озна­ка по­вер­љи­во­сти, јав­ност је мо­гла да са­зна ви­ше ин­фор­ма­ци­ја о де­лат­но­ сти бан­де­ро­ва­ца. Ови до­ку­мен­ти ба­ца­ју но­ву све­тлост на њи­хо­ве ак­тив­но­сти у окви­ру пру­жа­ња по­за­дин­ске по­др­шке не­мач­ким оку­па­ци­о­ним сна­га­ма, као и у спро­во­ђе­њу ет­нич­ког чи­шће­ња. Тре­ба

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Спо­ме­ник Сте­па­ну Бан­де­ри у Ла­во­ву (за­пад­на Укра­ји­на). Фо­то­гра­фи­ја из сло­бод­них из­во­ра

ре­ћи да је те­ри­то­ри­ју за­пад­не Укра­ји­не у то вре­ме на­се­ља­ва­ло мул­ти­на­ци­о­нал­ но ста­нов­ни­штво. Осим што су ис­тре­ бљи­ва­ли Је­вре­је, бан­де­ров­ци су та­ко­ђе уби­ја­ли и По­ља­ке и пред­став­ни­ке дру­гих на­ро­да, ме­ђу ко­ји­ма су и Ру­си. Пољ­ски исто­ри­ча­ри го­во­ре о при­бли­жном бро­ју од 150 хи­ља­да ста­нов­ни­ка пољ­ске на­ци­ о­нал­но­сти ко­ји су уби­је­ни то­ком та­ко­ зва­ног Во­лињ­ског по­ко­ља 1943-44. Осим

Осим што су ис­тре­бљи­ва­ли Је­вре­је, бан­де­ров­ци су та­ко­ђе уби­ја­ли и По­ља­ке и пред­став­ни­ке дру­гих на­ро­да, ме­ђу ко­ји­ма су и Ру­си. Пољ­ски исто­ри­ча­ри го­во­ре о при­бли­жном бро­ју од 150 хи­ља­да ста­нов­ни­ка пољ­ске на­ци­о­нал­но­сти ко­ји су уби­је­ни то­ком та­ко­зва­ног Во­лињ­ског по­ко­ља 1943-44.

16

то­га, те­рор бан­де­ро­ва­ца је био усме­рен и ка Укра­јин­ци­ма ко­ји се ни­с у сла­га­ли са иде­о­ло­ги­јом укра­јин­ског на­ци­о­на­ли­зма. У да­на­шњим усло­ви­ма, ка­да укра­јин­ску де­цу уче да по­шту­ју ове љу­де као на­ци­ о­нал­не хе­ро­је, сви но­ви до­ку­мен­ти ко­ји до­пу­њу­ју сли­ку о до­га­ђа­ји­ма из тог вре­ ме­на су зна­чај­ни и тре­ба мак­си­мал­но да бу­ду пре­зен­то­ва­ни ши­рој јав­но­сти. „Бан­де­ров­ци“ су, да­кле, има­ли ком­пли­ ко­ва­не од­но­се са не­мач­ким оку­па­ци­о­ ним сна­га­ма. Ме­ђу­тим, увек су по­ла­зи­ли од то­га да је њи­хов глав­ни и за­јед­нич­ ки не­при­ја­тељ СССР. Та­кав при­ступ је за­сно­ван на јед­ној од основ­них иде­ја укра­јин­ског на­ци­о­на­ли­зма, пре­ма ко­ јем су глав­ни („искон­ски“) не­при­ја­те­љи Укра­ји­на­ца „Мо­ска­ли“ (по­гр­дан на­зив за Ру­се). По­ред то­га, Нем­ци су у то вре­ ме би­ли иде­о­ло­шки и по­ли­тич­ки бли­ски бан­де­ров­ци­ма, јер они су та­ко­ђе за­сту­ па­ли крај­ње де­сни­чар­ску иде­о­ло­ги­ју и бо­ри­ли се про­тив Ру­са. Иако њи­хо­ви ме­ ђу­соб­ни од­но­си ни­с у би­ли ни­ма­ло јед­ но­став­ни, Тре­ћи рајх је, у це­ли­ни узев, раз­у­мео да де­лат­ност бан­де­ро­ва­ца мо­же би­ти од ко­ри­сти. На при­мер, они су ис­ ко­ри­сти­ли же­љу укра­јин­ских на­ци­о­на­ ли­ста да спро­ве­ду „чи­шће­ње укра­јин­ске зе­мље од не­же­ље­них еле­ме­на­та“, што се, из­ме­ђу оста­лог, од­но­си­ло на Је­вре­је и ко­ му­ни­сте. Мно­ги при­пад­ни­ци Укра­јин­ске по­бу­ње­нич­ке вој­ске про­ла­зи­ли су вој­ну и ди­вер­зант­ску обу­ку ко­ју су во­ди­ли не­ мач­ки спе­ци­јал­ци од кра­ја 1930-их. Они су ак­тив­но ко­ри­шће­ни у опе­ра­ци­ја­ма про­тив со­вјет­ских пар­ти­за­на, при че­му не са­мо у Укра­ји­ни, не­го и у Бе­ло­ру­си­ји. Де­лат­ност бан­де­ро­ва­ца је свој вр­ху­нац до­ сти­гла 1944-1945. и то­ком пр­вих по­сле­рат­ них го­ди­на, ка­да су у усло­ви­ма по­чет­ка Хлад­ног ра­та са њи­ма са­рад­њу ус­по­ста­ ви­ле бри­тан­ска и аме­рич­ка оба­ве­штај­на слу­жба. Ме­ђу­тим, до сре­ди­не 1950-их ди­ вер­зант­ска де­лат­ност је би­ла ис­цр­пље­на и мно­ги бив­ши бан­де­ров­ци су на­ста­ви­ли ми­ран жи­вот. Сам Бан­де­ра је по­сле ра­та жи­вео у Мин­хе­ну под за­шти­тим бри­тан­ ске оба­ве­штај­не слу­жбе, за ко­ју је и ра­дио, све док га 1959. ни­је убио агент КГБ-а Бог­ дан Ста­шин­ски из спе­ци­јал­ног пи­што­ља са ин­јек­ци­јом ка­ли­јум ци­ја­ни­да. Со­вјет­ска оба­ве­штај­на слу­жба је ефи­ка­сно ли­кви­ди­ ра­ла во­ђе Бан­де­ри­ног по­кре­та. Ра­ди­кал­ни укра­јин­ски на­ци­о­на­ли­зам у со­вјет­ско вре­ме је у Укра­ји­ни био за­бра­ њен. За­хва­љу­ју­ћи то­ме се он у дру­гој по­ ло­ви­ни 20. ве­ка го­то­во и ни­је раз­ви­јао. Об­но­вљен је 1990-их от­при­ли­ке у истом

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

јао рас­кол, већ је све би­ло пот­чи­ње­но је­ дин­стве­ном на­ци­о­на­ли­стич­ком трен­ду. Укра­јин­ски на­ци­о­на­ли­сти су фак­тич­ ки има­ли пот­пу­ну власт над си­сте­мом обра­зо­ва­ња, а та­ко­ђе су ве­о­ма сна­жно ути­ца­ли на по­ли­ти­ку ме­ди­ја. За­то се но­во по­ко­ле­ње укра­јин­ске де­це шко­ ло­ва­ло на уџ­бе­ни­ци­ма ко­ји су пред­ста­ вља­ли ул­тра­на­ци­о­на­ли­стич­ки по­глед на јин­ског на­ци­о­на­ли­зма. У то­ме је ње­го­ укра­јин­ску исто­ри­ју, па и на де­лат­ност ва сла­бост. Оно не мо­же ни­шта иде­о­ло­ на­ци­о­на­ли­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја. На те­ шки да су­прот­ста­ви „Де­сном сек­то­ру“ и ле­ви­зи­ји се у окви­ру дру­штве­но­о­бра­зов­ ног про­гра­ма не­пре­кид­но еми­ „Сво­бо­ди“. ту­ју еми­си­је ко­је про­па­ги­ра­ју иде­је укра­јин­ског ра­ди­кал­ног Укра­јин­ски на­ци­о­на­ на­ци­о­на­ли­зма. ли­зам у ме­ди­ји­ма и Пло­до­ве та­квог школ­ског обра­ зо­ва­ња и ме­диј­ског ути­ца­ја обра­зов­ном си­сте­му Пост­со­вјет­ска ју­го­и­сточ­на Укра­ји­на уби­ра да­нас, ка­да и на Укра­ ји­ на се свих ових го­ ди­ ју­го­и­сто­ку Укра­ји­не има мно­го омла­ди­не мла­ђе од 30 го­ди­на на од за­пад­не раз­ли­ко­ва­ла по Ро­ман Шу­хе­вич. то­ме што ни­је има­ла свој соп­ Фо­то­гра­фи­ја из ко­ја за­сту­па иде­је укра­јин­ског стве­ни иден­ти­тет, сво­ју на­ци­о­ сло­бод­них из­во­ра на­ци­о­на­ли­зма, а чи­ји ро­ди­те­љи нал­ну иде­о­ло­ги­ју. То је до­ве­ло до за­и­ста ни­с у има­ли ја­сно из­гра­ђен осе­ћај укра­ жа­ло­сне си­т у­а­ци­је: чак и ка­да су се на јин­ског иден­ти­те­та. вла­сти у Ки­је­ву на­ла­зи­ли пред­став­ни­ци ју­го­и­сто­ка зе­мље, они су чи­та­ву јав­ну и Аутор је исто­ри­чар, на­уч­ни са­рад­ дру­штве­ну сфе­ру по­ли­ти­ке ипак пре­пу­ ник Ин­сти­ту­та за сла­ви­сти­ку РАН, шта­ли укра­јин­ским на­ци­о­на­ли­сти­ма из са­рад­ник Цен­тра за укра­ји­ни­сти­ку и Га­ли­ци­је. Та­ко да на ни­воу упра­вља­ња бе­ло­ру­си­сти­ку МГУ „Ло­мо­но­сов“, ви­ши си­сте­мом обра­зо­ва­ња и ин­фор­ма­ци­о­ном на­уч­ни са­рад­ник Ру­ског ин­сти­ту­та за по­ли­ти­ком у зе­мљи као да и ни­је по­сто­ стра­те­шка ис­тра­жи­ва­ња.

об­ли­ку ка­кав је имао 1930-их и 1940-их. Глав­не во­ђе из оног вре­ме­на по­ста­ле су хе­ро­ји на­ци­о­на­ли­стич­ки ори­јен­ти­са­них Укра­ји­на­ца, њи­хо­ве књи­ге и па­ро­ле су по­но­во по­ста­ле ди­рек­тан по­зив на ак­ ци­ју. То­ком че­тврт ве­ка от­ка­ко се рас­пао Со­вјет­ски Са­вез на њи­хо­вој иде­о­ло­ги­ји је од­ра­сла већ це­ла ге­не­ра­ци­ја.

„Бан­де­ров­ци“ и Евро­мај­дан

Са­вре­ме­не „мај­да­нов­це“ са бан­де­ров­ци­ ма по­ве­зу­је за­јед­нич­ка иде­о­ло­ги­ја укра­ јин­ског на­ци­о­на­ли­зма. То је це­ло­ви­та и при­лич­но за­о­кру­же­на иде­о­ло­ги­ја. По­не­ кад љу­ди по­ку­ша­ва­ју да на­пра­ве раз­ли­ку из­ме­ђу уме­ре­ног и ра­ди­кал­ног укра­јин­ ског на­ци­о­на­ли­зма, као код сва­ког дру­ гог европ­ског на­ро­да. Ме­ђу­тим, у слу­ча­ју Укра­ји­на­ца то не од­го­ва­ра исти­ни. Сви европ­ски „на­ци­о­на­ли­зми“ су на­ста­ ја­ли као „уме­ре­ни“ и тек за­тим раз­ви­ли сво­је екс­трем­не об­ли­ке. Док је у овом слу­ча­ју од по­чет­ка би­ла кон­стру­и­са­на крај­ња, ра­ди­кал­на иде­о­ло­ ги­ја. За њен ра­ди­ка­ли­зам су ка­рак­те­ри­стич­не из­ве­ сне је­дин­стве­не осо­би­не, као што је зах­тев да се љу­ ди од­рек­ну тра­ди­ци­о­нал­ не ет­нич­ке при­пад­но­сти и тра­ди­ци­о­нал­ног вер­ског са­мо­о­пре­де­ље­ња. То јест, на­ци­о­на­ли­зам је од по­чет­ ка био за­сно­ван на тврд­њи да је нео­п­ход­но спро­ве­сти ма­сов­ни ет­но­цид аутох­ то­ног ста­нов­ни­штва, че­га не­ма ни у јед­ној дру­гој на­ ци­о­на­ли­стич­кој иде­о­ло­ ги­ји. Све оне се, на­и­ме, на овај или онај на­чин осла­ ња­ју на не­ку већ по­сто­је­ћу ет­нич­ку за­јед­ни­цу. Ет­но­ цид­не осно­ве не­из­бе­жно про­у­зро­ку­ју и ет­но­цид­ну де­лат­ност, не оста­вља­ју­ћи ни­ка­кав про­стор за уме­ре­ ни на­ци­о­на­ли­зам. ти­фи­ка­ци­о­ни до­ку­мент Сте­па­на Бан­де­ре („Ли­га укра­јин­ских по­ли­тич­ких за­тво­ре­ни­ка не­мач­ких кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра“). Ли­бе­рал­но кри­ло Мај­да­на Иден­ У до­ку­мен­ту је упи­са­но име Сте­пан По­пел. Екс­по­нат је део из­ло­жбе „Сте­пан Бан­де­ра: до­ку­мен­ти све­до­че“ у На­ци­о­нал­ном му­зе­ју не­ма сво­ју вер­зи­ју укра­ исто­ри­је Укра­ји­не у Ки­је­ву

ФО­ТО: Vos­tock Pho­to

Ра­ди­кал­ни укра­јин­ски на­ци­о­на­ли­зам у со­вјет­ско вре­ме је у Укра­ји­ни био за­бра­њен. За­хва­љу­ју­ћи то­ме се он у дру­гој по­ло­ви­ни 20. ве­ка го­то­во и ни­је раз­ви­јао. Об­но­вљен је 1990-их от­при­ли­ке у истом об­ли­ку ка­кав је имао 1930-1940-их

17

репортажа

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

Ис­кр­ца­ва­ње Ру­ског екс­пе­ди­ци­о­ног кор­пу­са у со­лун­ској лу­ци и ру­ска бол­ни­ца „Све­ти Ди­ми­три­је Со­лун­ски“. Фо­то­гра­фи­је су ста­ви­ли на рас­по­ла­га­ње ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ру­си­је у Со­лу­ну и Вла­сис Вла­си­дис, про­фе­сор на Од­се­ку за бал­кан­ска и ис­точ­на ис­тра­жи­ва­ња Уни­вер­зи­те­та Ма­ке­до­ни­је (Грч­ка).

„У ма­ке­дон­ским пла­ни­на­ма, Пи­ше: Је­ка­те­ри­на Ту­ри­ше­ва

До­пи­сни­ца „Ру­ске ре­чи“ по­се­ти­ла је ме­ста слав­них рат­них под­ви­га ру­ске вој­ске у вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та на Бал­ка­ну. Ово је при­ли­ка да се се­ти­мо до­при­но­са ко­ји су вој­ни­ци Ру­ске Им­пе­ри­је да­ли у бор­би на Со­ лун­ском фрон­т у и ожи­ви­мо успо­ме­ ну на суд­би­ну Ру­ског екс­пе­ди­ци­о­ног кор­пу­са.

У

је­сен 1915. у Со­лу­ну се ис­кр­ цао пр­ви ен­гле­ско-фран­цу­ ски екс­пе­ди­ци­о­ни кор­пус. Та­ ко је у Пр­вом свет­ском ра­т у фор­ми­ран Со­лун­ски фронт. Он је по­сто­јао све до 1918. и, ка­ко твр­де исто­ри­ча­ри, од­и­грао је ва­жну уло­гу у ко­нач­ној по­бе­ди си­ла Ан­тан­те.

при­сти­за­ле са­ве­знич­ке тру­пе из Со­лу­на. Исти­на, да­нас у со­лун­ској лу­ци ни­шта не го­во­ри о то­ме да је не­ка­да ову­да про­ла­зи­ ла ру­ска вој­ска. Ру­ске је­ди­ни­це су из Ар­ хан­гел­ска нај­пре сти­за­ле у Брест, а за­тим кроз це­лу Фран­цу­ску у Мар­сељ, ода­кле су до­спе­ва­ле до оба­ла Грч­ке. Све ста­ре згра­ де у лу­ци ко­је су ви­де­ли вој­ни­ци Ру­ског екс­пе­ди­ци­о­ног кор­пу­са да­нас су сру­ше­не или дру­га­чи­је из­гле­да­ју, а не­ке од њих су пре­у­ре­ђе­не у из­ло­жбе­ни про­стор. Са по­чет­ка про­шлог ве­ка до да­нас је оста­ла не­так­ну­та са­мо пру­га ко­јом су сви, па и ру­ски вој­ни­ци са бро­до­ва од­ла­зи­ли да­ље на фронт. Пр­ва бит­ка на Со­лун­ском фрон­т у у ко­јој су уче­ство­ва­ле ру­ске је­ди­ни­це од­и­гра­ ла се 10. сеп­тем­бра 1916. Та­да је ге­не­рал Ди­те­рихс имао на рас­по­ла­га­њу са­мо је­ дан пук и кре­нуо је у бит­ку за­јед­но са фран­цу­ским је­ди­ни­ца­ма. Ди­те­рих­со­ва

је­ди­ни­ца је у на­па­ду би­ла у пр­вим ре­до­ ви­ма. Опе­ра­ци­ја је би­ла успе­шна и по­ред те­шких пла­нин­ских усло­ва и не­ста­ши­це му­ни­ци­је. За­тим су усле­ди­ле и дру­ге бит­ ке у ко­ји­ма су са­ве­зни­ци има­ли успе­ха, што је до­ку­мен­то­ва­но и ове­ко­ве­че­но у уџ­бе­ни­ци­ма из вој­не исто­ри­је.

Уте­ха у по­за­ди­ни

Са­ве­знич­ка ар­ми­ја на Со­лун­ском фрон­ ту углав­ном се са­сто­ја­ла од ен­гле­ског, фран­цу­ског и ита­ли­јан­ског кон­тин­ген­та. Про­тив 619 хи­ља­да бу­гар­ских, аустро­у­ гар­ских и не­мач­ких вој­ни­ка Ан­тан­та је на том фрон­т у има­ла 600 хи­ља­да вој­ни­ ка. Од то­га је 18 хи­ља­да би­ло у ру­ским бри­га­да­ма ко­је су то­ком 1916. на мол­бу Фран­цу­за при­сти­гле у са­ве­знич­ку ар­ми­ ју. По одо­бре­њу им­пе­ра­то­ра Ни­ко­ла­ја II у са­ве­знич­ке тру­пе су увр­шће­не Дру­га ру­ска по­себ­на пе­ша­диј­ска бри­га­да под ко­ман­дом ге­не­рал-ма­јо­ра Ди­те­рих­са и Че­твр­та ру­ска по­себ­на бри­га­да под ко­ ман­дом ге­не­рал-ма­јо­ра Ле­он­тје­ва. И да­нас је по­зна­то ме­сто на ко­је су мо­рем 18

Спо­ме­ник ру­ским вој­ни­ци­ма на пу­ту Со­лун-Кил­кис

Фо­то­гра­фи­је: Је­ка­те­ри­на Ту­ри­ше­ва

Ма­ло­број­ни, али од­ва­жни

Ме­ђу­тим, ефект­не по­бе­де ру­ске вој­ске има­ле су и сво­ју ве­ли­ку це­ну. Би­ло је та­ко мно­го ра­ње­них и бо­ле­сних да их је би­ло вр­ло те­шко ева­ку­и­са­ти са пр­ве бор­бе­не ли­ни­је у бол­ни­це Со­лу­на. Ка­ко све­до­че пи­сма В.Ф. Ка­ља, по­след­њег ге­не­рал­ног кон­зу­ла Ру­ске Им­пе­ри­је у Со­лу­ну, пре не­ го што су ева­ку­и­са­ни у бол­ни­цу по­је­ди­ни бор­ци су и по не­ко­ли­ко да­на ле­жа­ли на зе­мљи са отво­ре­ним ра­на­ма и без хра­не. „Офи­ци­ри и вој­ни­ци су по­сле ева­ку­а­ци­је са фрон­та рас­по­ре­ђи­ва­ни у осам фран­ цу­ских бол­ни­ца ко­је су се на­ла­зи­ле ка­ко у са­мом гра­ду, та­ко и у ње­го­вој око­ли­ни, и мно­ги од њих, на­ро­чи­то обич­ни вој­ни­ ци, до­спе­ва­ли су у вр­ло те­шке усло­ве“, пи­сао је Каљ. Ствар се, по ње­го­вим ре­ чи­ма, ком­пли­ко­ва­ла још и ти­ме што су вој­не бол­ни­це би­ле пре­пу­не обо­ле­лих од ма­ла­ри­је ко­ја је у то вре­ме ха­ра­ла по Грч­ кој Ма­ке­до­ни­ји и из­ба­ци­ва­ла из стро­ја де­се­ти­не хи­ља­да вој­ни­ка. По­ред то­га, до кон­зу­ла су до­пи­ра­ле гла­си­не да су се по­ је­ди­ни фран­цу­ски ле­ка­ри са пре­зре­њем од­но­си­ли пре­ма ру­ским па­ци­јен­ти­ма. Све то је под­ста­кло Ка­ља да за­мо­ли на­ чел­ни­ка фран­цу­ске са­ни­тар­не је­ди­ни­це да све Ру­се ева­ку­и­ше у бол­ни­цу „Све­ти Ди­ми­три­је Со­лун­ски“. Та бол­ни­ца је би­ла са­гра­ђе­на нов­цем ру­ске за­јед­ни­це и лич­

ГЕОПОЛИТИКА мај 2014.

, да­ле­ко од Ру­си­је“ ним сред­стви­ма им­пе­ра­то­ра Ни­ко­ла­ја II, ко­ји је пот­пу­но опре­мио ње­но хи­рур­шко оде­ље­ње. Ста­ре фо­то­гра­фи­је те бол­ни­це чу­ва­ју се у ге­не­рал­ном кон­зу­ла­т у Ру­си­је у Со­лу­ну. Бол­нич­ки пер­со­нал се са­сто­јао углав­ном од др­жа­вља­на Ру­ске Им­пе­ри­је. Бол­ни­ца је би­ла ак­тив­на у вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та и по­ред не­ста­ши­це ле­ко­ва са ко­јом је че­сто мо­ра­ла да из­ла­зи на крај соп­стве­ ним сна­га­ма. На при­мер, док­тор Со­фо­те­ ров, до­цент и глав­ни ле­кар ру­ске бол­ни­це ко­ји је ме­ђу Ср­би­ма ужи­вао огром­ну ре­ пу­та­ци­ју као је­дан од нај­бо­љих хи­рур­га у Ср­би­ји за вре­ме Бал­кан­ских ра­то­ва, лич­но је из­деј­ство­вао за срп­ске и ру­ске бо­ле­сни­ке то­пло­ме­ре, ма­те­ри­јал за пре­ ви­ја­ње и елек­трич­не ка­бло­ве. Ру­ска бол­ни­ца је за оно вре­ме има­ла нај­ са­вре­ме­ни­ју опре­му. Ка­сни­је је згра­да пре­у­ре­ђе­на у гим­на­зи­ју, а са­да се у њој на­ла­зи ар­хив. Да­нас је згра­да под грч­ком ју­рис­дик­ци­јом. „Гр­ци су 1980. до­не­ли јед­но­стра­ну од­лу­ку да бол­ни­цу ‘Све­ти Ди­ми­три­је Со­лун­ски’ пре­ве­ду под сво­ју ју­рис­дик­ци­ју. Ја већ

ду­же вре­ме по­кре­ћем пи­та­ње ње­ног вра­ ћа­ња ру­ској стра­ни“, ре­као је за „Ру­ску реч“ Алек­сеј По­пов, ге­не­рал­ни кон­зул Ру­ске Фе­де­ра­ци­је у Со­лу­ну.

Спе­ци­јал­не до­дат­ке о Ру­си­ји у свет­ским днев­ ни­ци­ма уре­ђу­је и из­да­је „Rus­sia Beyond the He­ a­dli­nes“, про­је­кат „Ро­сиј­ске га­зе­те“ из Мо­скве. У овом тре­нут­ку до­да­ци се об­ја­вљу­ју у сле­де­ћим ли­сто­ви­ма: Le Fi­ga­ro, Фран­цу­ска • The Daily Te­le­graph, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја • Südde­utsche Ze­ i­tung, Не­мач­ка • El País, Шпа­ни­ја • La Re­pub­bli­ ca, Ита­ли­ја • Le So­ir и Euro­pean Vo­i­ce, Бел­ги­ја • Ду­ма, Бу­гар­ска • По­ли­ти­ка и Ге­о­по­ли­ти­ка, Ср­ би­ја • The Was­hing­ton Post и The New York Ti­ mes, САД • Ma­i­nic­hi Shim­bun, Ја­пан • Chi­na Bu­ si­ness News, Ки­на • So­uth Chi­na Mor­ning Post, Ки­на (Хонг­конг) • La Na­cion, Ар­ген­ти­на • Fol­ha

de S. Pa­u­lo, Бра­зил • El Ob­ser­va­dor, Уру­гвај • The Global Times, Кина • Navbharat Times и The Economic Times, Индија • Eleutheros Typos, Грчка • Joongang Jilbo, Јужна Кореја • Gulf News и Al Khaleej, Уједињени Арапски Емирати • Sydney Morning Herald и The Age, Аустралија • Нова Македонија, Македонија.

Слав­не по­бе­де и не­сла­ван крај Ру­ски вој­ни­ци су уче­ство­ва­ли у ин­тен­ зив­ним бор­ба­ма на Со­лун­ском фрон­т у све до Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је, ка­да су из­гу­би­ли кон­такт са цен­тром, та­ко да прав­ни ста­т ус ру­ских бри­га­да ви­ше ни­ је био ја­сно де­фи­ни­сан. Ка­да је со­вјет­ска власт до­не­ла Де­крет о ми­ру вој­ни­ци су зах­те­ва­ли да се од­мах вра­те у Ру­си­ју. Ме­ ђу­тим, фран­цу­ска ко­ман­да је из­ја­ви­ла да Де­крет о ми­ру не ва­жи за ру­ске тру­пе у ино­стран­ству. Фран­цу­зи су кра­јем фе­бру­а­ра 1918. по­ де­ли­ли ру­ске је­ди­ни­це на три ка­те­го­ри­је. У пр­вој ка­те­го­ри­ји су би­ли они ко­ји су по­сле Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је при­ста­ли да се бо­ре на стра­ни Фран­цу­ске. Је­дан део тих бо­ра­ца је са­хра­њен на ве­ли­ком са­ве­знич­ком гро­бљу Зеј­тин­лик, где се

Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град

још увек чу­ва ру­ска пар­це­ла. У дру­гој ка­те­го­ри­ји вој­ни­ка Ру­ског екс­пе­ди­ци­о­ ног кор­пу­са би­ли су они ко­ји су од­би­ли да уче­ству­ју у бор­бе­ним деј­стви­ма, али су до­бро­вољ­но при­ста­ли да ра­де за са­ве­ зни­ке. Ка­сни­је је део тих вој­ни­ка упу­ћен у се­вер­ну Афри­ку, ода­кле су по­је­дин­ци 1920-их ус­пе­ли да се вра­те у Ру­си­ју. Тре­ћа ка­те­го­ри­ја су би­ли они ко­ји ни­с у хте­ли ни да ра­т у­ју, ни да ра­де за са­ве­зни­ке, не­го су ин­си­сти­ра­ли да се вра­те у отаџ­би­ну. Њих су са­ве­зни­ци за­др­жа­ли као за­ро­ бље­ни­ке и од њих су фор­ми­ра­ли рад­ни ба­та­љон. Вла­сис Вла­си­дис, про­фе­сор на Од­се­ку за бал­кан­ска и ис­точ­на ис­тра­жи­ва­ња Уни­ вер­зи­те­та Ма­ке­до­ни­је (Грч­ка), ис­при­чао је за „Ру­ску реч“ да су пре не­ко­ли­ко го­ди­ на у јед­ном се­лу бли­зу Со­лу­на про­на­ђе­не људ­ске ко­сти. Њи­хо­ва иден­ти­фи­ка­ци­ја је још увек у то­ку, али је већ из­ве­сно да по­ смрт­ни оста­ци при­па­да­ју вој­ни­ци­ма. По Вла­си­ди­со­вим ре­чи­ма, у на­уч­ним кру­го­ ви­ма се прет­по­ста­вља да те ко­сти при­па­ да­ју ру­ским вој­ни­ци­ма тре­ће ка­те­го­ри­је ко­је су са­ве­зни­ци ве­ро­ват­но стре­ља­ли. По за­вр­шет­ку ра­та су пре­жи­ве­ли вој­ни­ ци рад­ног ба­та­љо­на бли­зу се­ла Гра­до­бор (да­нас Пен­да­ло­фос) за свој но­вац по­ди­ гли спо­ме­ник рат­ним дру­го­ви­ма. Спо­ме­ ник је зва­нич­но от­кри­вен 28. сеп­тем­бра 1919. Од та­да је два пу­та ре­ста­у­ри­сан на ини­ци­ја­ти­ву и сред­стви­ма ам­ба­са­де СССР-а у Грч­кој и ге­не­рал­ног кон­зу­ла­та Ру­си­је у Со­лу­ну. Ни­је ла­ко до­ћи до спо­ме­ни­ка. Од Со­лу­на до бр­да на ко­ме се он на­ла­зи ауто­мо­би­ лом се не­ко­ли­ко са­ти пу­т у­је кроз пла­ни­ ну. Пут­ник од стал­не про­ме­не над­мор­ ске ви­си­не не­пре­кид­но осе­ћа при­ти­сак у уши­ма и по­спа­ност, али те сит­ни­це, по све­му су­де­ћи, ни­с у пре­пре­ка за оне ко­ ји пам­те по­моћ са­ве­знич­ке ру­ске вој­ске. Не­ко је, на­и­ме, оста­вио ис­пред спо­ме­ни­ ка са­вре­ме­не ру­ске нов­чи­ће, што зна­чи да је ово ме­сто ипак по­се­ће­но. Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР Весна Станиславов, Дистрибуција Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

19

ФОТО: ИТАР-ТАСС

Русија у сликама Ру­ска реч ru­ska­rec.ru Премијер РФ Дмитриј Медведев са супругом Светланом и председник РФ Владимир Путин на ускршњој служби у храму Христа Спаситеља у Москви.