Русија и Србија #82

ДЕЦЕМБАР2015.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

стр. 2-3

За­хар При­ле­пин по­но­во ме­ђу Ср­би­ма

стр. 14-15

и л и ј ­ о т с ­ о П и з­л а з ? Ин­ци­дент са ру­ским ави­о­ном ко­ји су обо­ри­ле сна­ге тур­ског ва­зду­хо­плов­ства би­ће те­жак тест за би­ла­те­рал­не од­но­се из­ме­ђу Мо­скве и Ан­ка­ре

ФО­ТО: РИА „НО­ВО­СТИ“

Апел Ду­ме РФ о не­ши­ре­њу НА­ТО-а на те­ри­то­ри­ју Цр­не Го­ре

Пратите:

Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу

ruskarec.ru/subscribe

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! /ruskarec

/ruskarec

политика Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“.

RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH об­ја­вљу­је 30 но­вин­ских до­да­та­ка у 27 зе­ма­ља са укуп­ном ме­сеч­ном чи­та­лач­ком пу­бли­ком од 33 ми­ли­о­на љу­ди, а та­ко­ђе одр­жа­ва 22 сај­та на 16 је­зи­ка. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује штампани додатак „Р Магазин“ у „Недељнику“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НЕ­ГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ВСЕВОЛОД ПУЉА глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ ге­не­рал­ни про­ду­цент RBTH, из­вр­шни уред­ник за Европу

2

МИ­ЛАН РА­ДО­ВА­НО­ВИЋ језички уредник JЕКАТЕРИНА ТУ­РИ­ШЕ­ВА за­ме­ник из­вр­шног уред­ни­ка за Бал­кан БО­ЈА­НА МИ­ШКО­ВИЋ, МА­ЈА ЈОН­ЧИЋ, РУ­ЖИ­ЦА РА­ДОЈ­ЧИЋ, ИВА­НА КНЕ­ЖЕ­ВИЋ пре­во­ди­о­ци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ уред­ник фо­то­гра­фи­је JУЛИЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Улица Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ. Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru. ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

Двадесетог но­вем­бра Др­жав­на ду­ма Фе­де­рал­не скуп­шти­не Ру­ске Фе­де­ра­ ци­је усво­ји­ла је обра­ћа­ње Скуп­шти­ ни Цр­не Го­ре, чла­но­ви­ма пар­ла­ме­на­ та зе­ма­ља-чла­ни­ца Ор­га­ни­за­ци­је се­вер­но­а­тлант­ског уго­во­ра и Пар­ ла­мен­тар­ној скуп­шти­ни Ор­га­ни­ за­ци­је за европ­ску без­бед­ност и са­ рад­њу са зах­те­вом за уз­др­жа­ва­ње од про­ши­ре­ња НА­ТО-а. Обра­ћа­ње су одо­бри­ле све че­ти­ри пар­ла­мен­ тар­не фрак­ци­је и пот­пи­сао га је пред­сед­ник Др­жав­не ду­ме Ру­ске Фе­ де­ра­ци­је Сер­геј На­ри­шкин. Пре­но­си­ мо ово обра­ћа­ње у це­ло­сти јер то је обра­ћа­ње без пре­се­да­на у исто­ри­ји би­ла­те­рал­них од­но­са обе­ју зе­ма­ља.

П

о­сла­ни­ци Др­жав­не ду­ме Фе­де­рал­не скуп­шти­не Ру­ ске Фе­де­ра­ци­је обра­ћа­ју се сво­јим ко­ле­га­ма, по­сла­ни­ ци­ма Скуп­шти­не Цр­не Го­ ре, чла­но­ви­ма пар­ла­ме­на­та др­жа­ва-чла­ни­ца Ор­га­ни­за­ци­је се­вер­ но­а­тлант­ског уго­во­ра (НА­ТО) и по­сла­ ни­ци­ма ко­ји су чла­но­ви Пар­ла­мен­тар­не скуп­шти­не Ор­га­ни­за­ци­је за европ­ску без­бед­ност и са­рад­њу са усрд­ним апе­лом да се уз­др­же од ши­ре­ња НА­ТО-а, ко­је је су­де­ћи по са­оп­ште­њи­ма ме­ди­ја пла­ни­ ра­но за по­че­так де­цем­бра 2015. го­ди­не по­сле зва­нич­ног по­зи­ва Цр­не Го­ре да сту­пи у али­јан­с у. По­шту­ју­ћи су­ве­ре­но пра­во сва­ке др­жа­ве да оси­гу­ра­ва без­бед­ност сво­јих гра­ђа­на свим ле­ги­тим­ним сред­стви­ма, те и пу­тем скла­па­ња ме­ђу­на­род­них уго­во­ра и сту­па­ њем у ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је и удру­ же­ња, Др­жав­на ду­ма из­ра­жа­ва чвр­сто уве­ре­ње да бло­ков­ски при­ступ оси­гу­ра­ њу без­бед­но­сти и увла­че­ње но­вих др­жа­ ва у вој­не али­јан­се, на­ро­чи­то су­прот­но во­љи њи­хо­вих на­ро­да, пред­ста­вља по­ ли­тич­ки ар­се­нал сред­ста­ва ко­ри­шће­ них у до­ба Хлад­ног ра­та. Та­кав при­ступ у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма во­ди да­љем оту­ђи­ва­њу и еска­ла­ци­ји кон­фрон­та­ци­је ме­ђу ак­те­ри­ма ко­ји уче­ству­ју у оси­гу­ра­ ва­њу гло­бал­не и ре­ги­о­нал­не без­бед­но­ сти, као и на­ру­ша­ва­њу рав­но­те­же сна­га и под­ри­ва­њу по­ве­ре­ња ме­ђу уче­сни­ци­ма ства­ра­ња за­јед­нич­ке европ­ске ар­хи­тек­ ту­ре ми­ра и ста­бил­но­сти. То је крај­ње опа­сно да­нас, ка­да по­сто­је објек­тив­ни

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

Пред­сед­ник Др­жав­не ду­ме Ру­ске Фе­де­ра­ци­је Сер­геј На­ри­шкин

раз­ло­зи и фак­то­ри за ства­ра­ње истин­ ски рав­но­прав­не и ефи­ка­сне ко­а­ли­ци­је во­де­ћих др­жа­ва све­та за бор­бу про­тив ме­ђу­на­род­ног те­ро­ри­зма, ак­т у­ел­них иза­ зо­ва и прет­њи: ши­ре­ња за­бра­ње­них вр­ ста на­о­ру­жа­ња и оруж­ја за ма­сов­но уни­ шта­ва­ње, не­ле­гал­не ми­гра­ци­је, тр­го­ви­не љу­ди­ма и дру­гих опа­сно­сти. Те­жња ре­жи­ма Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа, ко­ји упра­вља Цр­ном Го­ром већ 25 го­ди­на, да сту­пи у НА­ТО су­прот­на је во­љи огром­ не ве­ћи­не на­ро­да те зе­мље. Цр­но­гор­ци до­бро пам­те ка­ко је НА­ТО бом­бар­до­вао Ју­го­сла­ви­ју 1999. го­ди­не, ка­да су бом­бе па­да­ле и на цр­но­гор­ску те­ри­то­ри­ју. Та­ да су из­ги­ну­ли пот­пу­но не­ду­жни љу­ди и озбиљ­но је оште­ће­на ин­фра­струк­т у­ра. Па ипак, цр­но­гор­ске вла­сти на све на­чи­ не из­бе­га­ва­ју одр­жа­ва­ње ре­фе­рен­ду­ма по пи­та­њу евро­а­тлан­ске пер­спек­ти­ве сво­је зе­мље, бо­је­ћи се да чу­ју глас на­ро­ да. При то­ме се зна­чај­не су­ме нов­ца ула­ жу у нео­б­у­зда­ну про­па­ган­ду НА­ТО-а и на­ме­шта­ње ре­зул­та­та ис­пи­ти­ва­ња јав­ног мње­ња. Ве­штач­ко увла­че­ње Цр­не Го­ре у НА­ТО пред­ста­вља ди­рект­но кр­ше­ње пра­ва на­ро­да да сам од­ре­ђу­је сво­ју суд­ би­ну и скр­на­вље­ње се­ћа­ња на не­ду­жне жр­тве бом­бар­до­ва­ња 1999. го­ди­не. По­сла­ни­ци Др­жав­не ду­ме убе­ђе­ни су да тре­нут­на по­ли­ти­ка Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа на­но­си те­жак уда­рац тра­ди­ци­о­нал­ним при­ја­тељ­ским ру­ско-цр­но­гор­ским од­но­ си­ма. Ње­го­ве тврд­ње да збли­жа­ва­ње са НА­ТО-ом не­ће на­не­ти ште­т у ве­за­ма са Ру­си­јом ап­со­лут­но су нео­сно­ва­не.

ФО­ТО: РИА „НО­ВО­СТИ“

Зва­ни­чан апел Др­жав­не ду­ме РФ о не­ши­ре­њу НА­ТО-а на те­ри­то­ри­ју Цр­не Го­ре Мо­сква је ве­ко­ви­ма по­др­ жа­ва­ла Цр­ну Го­ру и у ви­ ше на­вра­та је игра­ла ва­ жну уло­гу у фор­ми­ра­њу ње­не др­жав­но­сти, што је Цр­но­гор­ци­ма до­бро по­ зна­то. На­род Цр­не Го­ре се се­ћа и ре­чи Пе­тра I Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша, све­ти­те­ља и чу­до­твор­ца Пе­тра Це­тињ­ског, са про­ клет­стви­ма упу­ће­ним оно­ме ко се окре­не од Ру­си­је. Већ са­да су од­но­си ме­ђу на­ шим зе­мља­ма фак­тич­ки за­мр­зну­ти на ини­ци­ја­ти­ву Под­го­ри­це и због ан­ти­ру­ ског кур­са ко­ји она спро­во­ди. По­ли­ти­ка ре­жи­ма Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа иза­зи­ва раст не­га­тив­них тен­ден­ци­ја у сфе­ри ту­ри­зма, ин­ве­сти­ци­ја и еко­ном­ске са­рад­ње. Све ће се то нај­не­по­сред­ни­је до­та­ћи сва­ко­ днев­ни­це обич­них гра­ђа­на Цр­не Го­ре. У

та­квом слу­ча­ју пе­ри­од вла­сти Ми­ла Ђу­ ка­но­ви­ћа, по ми­шље­њу по­сла­ни­ка Др­ жав­не ду­ме, оста­ће цр­на мр­ља у исто­ри­ји од­но­са из­ме­ђу Ру­си­је и ове на­ма брат­ске зе­мље и ње­ног на­ро­да. По­сла­ни­ци Др­жав­не ду­ме из­ра­жа­ва­ ју уве­ре­ност да ће при­ли­ком ре­ша­ва­ња пи­та­ња о ула­ску у НА­ТО ка­ко у Под­го­ ри­ци, та­ко и у Бри­се­лу по­бе­ди­ти здрав ра­зум, те­жња за ши­ро­ку са­рад­њу из­ван бло­ко­ва и ли­ни­ја раз­два­ја­ња, а ра­ди про­ цва­та без­бед­но­сти на­ро­да на про­сто­ру од Ван­ку­ве­ра до Вла­ди­во­сто­ка. При то­ ме ће од­лу­чу­ју­ћи зна­чај има­ти истин­ска во­ља и оче­ки­ва­ња на­ма при­ја­тељ­ског на­ро­да Цр­не Го­ре ко­ја је учврћ­ше­на ве­ ков­ним при­ја­тељ­ством и брат­ством, сте­ че­ним на бој­ним по­љи­ма у име сло­бо­де и не­за­ви­сно­сти.

Др­жав­на ду­ма Фе­де­рал­не скуп­шти­не Ру­ске Фе­де­ра­ци­је о д л у ч у ј е: 1. Усво­ји­ти обра­ћа­ње Др­жав­не ду­ме Фе­де­рал­не скуп­шти­не Ру­ске Фе­де­ра­ци­је „Скуп­шти­ни Цр­не Го­ре, чла­но­ви­ма пар­ла­ме­на­та др­жа­ва-чла­ни­ца Ор­га­ни­за­ ци­је се­вер­но­а­тлант­ског уго­во­ра и Пар­ла­мен­тар­ној скуп­шти­ни Ор­га­ни­за­ци­је за европ­ску без­бед­ност и са­рад­њу” 2. Упу­ти­ти ову Од­лу­ку и по­ме­ну­то Обра­ћа­ње Пред­сед­ни­ку Ру­ске Фе­де­ра­ци­је В. В. Пу­ти­ну, Вла­ди Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, Гра­ђан­ској ко­мо­ри Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, Ор­га­ни­за­ци­ји Ује­ди­ње­них на­ци­ја, Ме­ђу­пар­ла­мен­тар­ном са­ве­зу, Пар­ла­мен­ тар­ној скуп­шти­ни Ор­га­ни­за­ци­је Уго­во­ра о ко­лек­тив­ној без­бед­но­сти, Ме­ђу­ пар­ла­мен­тар­ној скуп­шти­ни др­жа­ва-уче­сни­ца За­јед­ни­це не­за­ви­сних др­жа­ ва, Пар­ла­мен­тар­ној скуп­шти­ни Са­ве­та Евро­пе, Пар­ла­мен­тар­ној скуп­шти­ни Ор­га­ни­за­ци­је за европ­ску без­бед­ност и са­рад­њу, Европ­ском пар­ла­мен­ту, пар­ла­мен­ти­ма зе­ма­ља БРИКС-а, пар­ла­мен­ти­ма зе­ма­ља-чла­ни­ца Ор­га­ни­за­ ци­је се­вер­но­а­тлант­ског уго­во­ра, Скуп­шти­ни Цр­не Го­ре.

3. Упу­ти­ти ову Од­лу­ку и по­ме­ну­то Обра­ћа­ње ли­сту „Пар­ла­мент­ская га­зе­та” ра­ ди зва­нич­не пу­бли­ка­ци­је.

4. Ова Од­лу­ка сту­па на сна­гу од да­на ње­ног усва­ја­ња. Пред­сед­ник Др­жав­не ду­ме Ру­ске Фе­де­ра­ци­је 3

Пи­ше: Ди­на­ра Гра­чо­ва

У Бе­о­гра­ду се 24. и 25. но­вем­бра 2015. го­ди­не одр­жа­вала ме­ђу­на­род­ на кон­фе­рен­ци­ја „Јал­та – Потс­дам – Хел­син­ки – Бе­о­град: У по­тра­зи за без­бед­ним свет­ским по­рет­ком”, по­све­ће­на ак­т у­ел­ним пи­та­њи­ма без­бед­но­сти и са­рад­ње у Евро­пи. Кон­фе­рен­ци­ја се одр­жа­вала уз по­ др­шку Ми­ни­стар­ства спољ­них по­ сло­ва Ру­ске Фе­де­ра­ци­је и Ми­ни­ стар­ства спољ­них по­сло­ва Ср­би­је. Вла­ди­мир Ја­ку­њин, пред­сед­ник По­кро­ви­тељ­ског са­ве­та Цен­тра на­ ци­о­нал­не сла­ве и Фон­да „Ан­дреј Пр­во­зва­ни”, пред­сед­ник-осни­вач Свет­ског јав­ног фо­ру­ма „Ди­ја­лог ци­ви­ли­за­ци­ја”, ор­га­ни­за­тор и уче­ сник по­ме­ну­те кон­фе­рен­ци­је, дао је екс­клу­зи­ван ин­тер­вју за „Ру­ску реч”, ко­ји пре­но­си­мо у це­ли­ни.

В

ла­ди­ми­ре Ива­но­ви­чу, сви зна­мо да Ви већ не­ко­ли­ко го­ди­на ор­га­ни­зу­је­те ва­жне до­га­ђа­је у Ср­би­ји. Ко­ли­ко са­мо вре­ди ор­га­ни­зо­ва­ње до­но­ше­ња Бла­го­дат­ног Ог­ ња у апри­лу ове го­ди­не, или кон­фе­рен­ ци­ја ко­ја је ор­га­ни­зо­ва­на у сеп­тем­бру про­шле го­ди­не по­во­дом го­ди­шњи­це по­ чет­ка Пр­вог свет­ског ра­та. И са­да, ово што је по­че­ло, до­га­ђај ко­ји се ти­че ни­за кључ­них кон­фе­рен­ци­ја 20. ве­ка: у Јал­ ти, Потс­да­му и Хел­син­ки­ју. Пи­та­ње је сле­де­ће: за­што сте упра­во ту те­му иза­ бра­ли и за­што сте од­лу­чи­ли да ову кон­ фе­рен­ци­ју одр­жи­те упра­во у Ср­би­ји?

Вла­ди­мир Ја­ку­њин: По­сто­је две објек­ тив­не окол­но­сти. Пр­ва је ве­за­на за ор­ га­ни­зо­ва­ње про­шло­го­ди­шње кон­фе­рен­ ци­је по­све­ће­не 70. го­ди­шњи­ци по­бе­де у Дру­гом свет­ском ра­т у, и са тог гле­ди­шта раз­ма­тра­ње ар­хи­тек­т у­ре без­бед­ног све­та да­нас је при­род­но на­ста­вак те те­ме. То су и Јал­та, и Потс­дам и Хел­син­ки, и за­то смо ми на­пра­ви­ли од­ре­ђе­ни мост ко­ји по­ве­зу­је ре­зул­та­те Дру­гог свет­ског ра­та са са­вре­ме­ном без­бед­но­шћу у све­т у. За­ то смо и на­пра­ви­ли та­кав план. По­сто­ји и су­бјек­тив­на окол­ност, а она је ве­за­на за то што мно­го­стра­дал­на зе­мља, бив­ ша Ју­го­сла­ви­ја, да­нас Ср­би­ја, на­жа­лост ни­је са­мо на­след­ни­ца по­ли­ти­ке не­свр­ ста­но­сти, не­го је и из­вор не­пре­кид­них раз­ми­ри­ца и ин­три­га на европ­ском кон­

4

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

Ја­ку­њин: Од Ср­б оста­ти в ФО­ТО: ПРЕС СЛУ­ЖБА ЦЕН­ТРА НА­ЦИ­О­НАЛ­НЕ СЛА­ВЕ

политика

ти­нен­т у. Отуд и по­ве­ћа­на па­жња пре­ма све­му оно­ме што се ов­де де­ша­ва. Ако се гле­да ма­ло ши­ре, то је чи­та­во Сре­до­зе­ мље и Бал­кан у це­ли­ни, и због то­га смо сма­тра­ли да је ве­о­ма ва­жно да се упра­во ов­де одр­жи кон­фе­рен­ци­ја, јер су Ср­би и Ру­си исто­риј­ски по­ве­за­ни на­ро­ди. Ми се ов­де осе­ћа­мо удоб­но. Ве­ро­ват­но се не мо­же ре­ћи да се ов­де баш све раз­ви­ја ка­ ко тре­ба, то смо сви ви­де­ли, али исти­не ра­ди тре­ба ре­ћи да без об­зи­ра на ути­цај ко­ји се вр­ши на срп­ско ру­ко­вод­ство (на ко­је су опо­зи­ци­о­ни ли­де­ри има­ли ве­ли­ке при­мед­бе, али то су све уну­тра­шње ства­ ри), чи­ње­ни­ца је да Ср­би ни­с у устук­ну­ли и ни­с у се при­дру­жи­ли еко­ном­ским огра­ ни­че­њи­ма ко­ја је За­пад увео Ру­си­ји. То је од оно­га што се де­ша­ва­ло у ско­ри­је вре­ме.

ка­жем да по­ли­тич­ке ели­те ни­с у мно­го за­ин­те­ре­со­ва­не за не­ка­кве ал­тер­на­тив­ не ин­стру­мен­те ка­да је реч о фор­ми­ра­ њу по­ли­ти­ке. Ма­да, на сва­ком ко­ра­ку и од сва­ког по­ли­ти­ча­ра ће­те чу­ти ка­кво он по­што­ва­ње га­ји пре­ма јав­ном мње­њу, ко­ ли­ко је за ње­га ва­жан рад са не­вла­ди­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма... Али све се то за­вр­ша­ва са по­след­њим уба­че­ним гла­сач­ким ли­сти­ ћем. Још Чер­чил је го­во­рио да је раз­ли­ка из­ме­ђу по­ли­ти­ча­ра и ли­де­ра у то­ме што по­ли­ти­чар раз­ми­шља у ка­те­го­ри­ја­ма вре­ мен­ских ин­тер­ва­ла из­ме­ђу из­бо­ра, док ли­дер раз­ми­шља о пе­ри­о­ди­ма чи­та­вих ге­не­ра­ци­ја. На жа­лост та­квих по­ли­ти­ча­ ра је да­нас, бла­го ре­че­но, ве­о­ма ма­ло. Ја знам са­мо за јед­ног или дво­ји­цу та­квих.

Ко­ли­ко је по ва­шем ми­шље­њу пер­спек­ тив­но одр­жа­ва­ње кон­фе­рен­ци­је по­све­ ће­не ме­кој си­ли? Да ли је мо­гу­ће пу­тем кон­фе­рен­ци­је пре­не­ти од­ре­ђе­ну по­ру­ ку обич­ним љу­ди­ма, у на­шем слу­ча­ју Ср­би­ма?

В.Ј.: За јед­но­га си­гур­но мо­гу ре­ћи – то је Вла­ди­мир Вла­ди­ми­ро­вич Пу­тин. Ко­ ли­ко год зву­ча­ло па­ра­док­сал­но, ме­ђу та­кве по­ли­ти­ча­ре би се мо­гао убро­ја­ти да­на­шњи ки­не­ски ли­дер, ма­да су та­мо не­ке са­свим дру­ге ци­ви­ли­за­циј­ске осно­ ве. У му­сли­ман­ском све­т у, и по­ред свих те­шко­ћа да га при­хва­ти­мо, да при­хва­ ти­мо ци­ви­ли­за­циј­ске раз­ли­ке, ипак бих ме­ђу та­кве убро­јао ли­де­ре Ира­на. Ја већ одав­но од­ла­зим у Иран, и због по­сло­ва

В.Ј.: Хај­де да нај­пре од­ре­ди­мо ка­кву ефи­ ка­сност има­мо у ви­ду. Да ли је то ефи­ ка­сност са гле­ди­шта угра­ђи­ва­ња од­но­са и гра­ђан­ских ор­га­ни­за­ци­ја у по­ли­тич­ку ма­три­цу? Ми­слим да не­ћу по­гре­ши­ти ако

Мо­же­те ли ре­ћи ко су они?

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

ба мо­же­мо на­у­чи­ти ка­ко ве­ран сво­ме иден­ти­те­ту ве­за­них за гра­ђан­ске ор­га­ни­за­ци­је и из про­фе­си­о­нал­них раз­ло­га, и јед­ном сам имао нео­би­чан су­срет. Од­ве­ли су нас у му­зеј „Ри­зни­ца иран­ског ша­ха“ или та­ко не­ка­ко, не се­ћам се већ на­зи­ва, би­ло је то ве­о­ма дав­но. И та­мо се у ста­клу чу­ва­ју не­ки огром­ни сма­раг­ди и дру­ге дра­го­ це­но­сти. У на­шој гру­пи је би­ло не­ко­ли­ко од­ра­слих љу­ди европ­ског из­гле­да. Ста­ ја­ли смо са јед­не стра­не и раз­ме­њи­ва­ли ути­ске, и у то вре­ме ула­зи гру­па уче­ни­ка из не­ке шко­ле, де­вој­чи­це од око 13 го­ди­ на, и што ни­је ка­рак­те­ри­стич­но за му­сли­ ман­ски жен­ски свет, оне при­ђо­ше и са очи­глед­ном зна­ти­же­љом по­че­ше да нас „гу­та­ју очи­ма” и па­жљи­во слу­ша­ју све што го­во­ри­мо, и то то­ли­ко не­скри­ве­но да ја на кра­ју упи­тах јед­ну од њих раз­у­ме ли ру­ски. Она од­го­во­ри: „Не, ја раз­у­мем ен­гле­ски“ и мах­ну гла­вом у прав­цу сво­је при­ја­те­љи­це: „Али она раз­у­ме ру­ски“. Ка­ сни­је, ка­да смо иза­шли из тог му­зе­ја, ре­ као сам мо­јим са­го­вор­ни­ци­ма да му­сли­ ман­ска зе­мља у ко­јој мла­де де­вој­ке мо­гу та­ко сло­бод­но и опу­ште­но да се по­на­ша­ју сва­ка­ко има бу­дућ­ност, јер сло­бод­ни му­ шка­рац се ра­ђа са­мо од сло­бод­не же­не. То је на ме­не оста­ви­ло ве­ли­ки ути­сак. Све оста­ло је но­ва из­ми­шље­на реч „мејн­ стрим”. Не­ја­сно је ко ње­га фор­ми­ра, али је ја­сно по­мо­ћу ко­јих ин­стру­ме­на­та, и ја­сно је ка­ко се уни­шта­ва све оно што не од­го­ва­ра том мејнстри­му. Ко­ји ће би­ти ваш сле­де­ћи ко­рак у Ср­ би­ји? Са ки­ме ће­те на­ста­ви­ти са­рад­њу и са ки­ме би­сте мо­жда же­ле­ли да поч­ не­те са­рад­њу?

В.Ј.: Сва­ка­ко ће­мо на­ста­ви­ти са­рад­њу са гра­ђан­ским ор­га­ни­за­ци­ја­ма. На­шу јав­ну де­лат­ност по­др­жа­ва­ју и ру­ко­во­ди­ о­ци Ср­би­је, и ми­слим да је то до­бра плат­ фор­ма за не­што ко­ри­сно што би­смо мо­ гли учи­ни­ти. Кон­крет­но, ма­те­ри­јал ове кон­фе­рен­ци­је и њен фи­нал­ни до­ку­мент ми­слим да ће­мо пред­ста­ви­ти срп­ском ру­ ко­вод­ству као ини­ци­ја­ти­ву гра­ђан­ских ор­га­ни­за­ци­ја, усме­ре­ну на под­сти­ца­ње по­ли­тич­ких си­сте­ма Евро­пе да при­хва­те по­ру­ку у ин­те­ре­с у оси­гу­ра­ња без­бед­но­

сти и мир­ног раз­во­ја у Евро­пи и све­т у. А они ће на­рав­но са­ми од­лу­чи­ти шта ће од то­га узе­ти, а шта не. Ка­ко вам из­гле­да Ср­би­ја да­нас? Ка­кве срп­ске тра­ди­ци­је и цр­те ло­кал­ног мен­ та­ли­те­та Вам се до­па­да­ју, или мо­жда не до­па­да­ју? Шта би­смо од Ср­ба мо­гли да на­у­чи­мо, а шта би­смо им мо­гли про­гле­ да­ти кроз пр­сте?

В.Ј.: Ја не по­зна­јем то­ли­ко до­бро срп­ску тра­ди­ци­ју, ма­да сам већ мно­го пу­та ов­де бо­ра­вио. Ср­би су пра­во­слав­ни на­род и у том сми­слу има­мо до­ста за­јед­нич­ког. Ве­о­ма су го­сто­љу­би­ви, ве­о­ма отво­ре­ни.

себ­ну ле­кар­ску по­моћ. Сва­ки пут про­ла­ зе­ћи кроз Бе­о­град осе­ћам гор­чи­ну ка­да ви­дим раз­ру­ше­не згра­де ко­је су оста­ вље­не као успо­ме­на на бом­бар­до­ва­ње Ју­го­сла­ви­је. Због то­га је и по­ли­тич­ки спек­тар ов­де при­лич­но сло­жен. Прак­ тич­но не­ма опо­зи­ци­о­них пар­ти­ја ко­је ни­с у про­ру­ски на­стро­је­не. Све су оне на пр­ви по­глед при­ја­тељ­ски на­стро­је­не, али ме­ђу­соб­но, на­жа­лост, не же­ле да се дру­же. Чи­ни ми се да је са­да до­шло вре­ ме ка­да се тре­ба уз­ди­ћи из­над не­ка­квих лич­них увре­да и раз­ли­ка и ује­ди­ни­ти се око цен­трал­не иде­је, а то је иде­ја пре­по­ ро­да Ср­би­је.

Ср­би су пра­во­слав­ни на­род и у том сми­слу има­мо до­ста за­јед­нич­ког. Ве­о­ма су го­сто­љу­би­ви, ве­о­ма отво­ре­ни. Исто­ри­ја тог на­ро­да је ве­за­на за пре­ва­зи­ла­же­ње не­ве­ро­ват­них те­шко­ћа, и у том сми­слу смо та­ко­ђе ве­о­ма слич­ни. Шта­ви­ше, ми­слим да срп­ски на­род у нај­но­ви­јој исто­ри­ји де­мон­стри­ра то­ли­ку вер­ност сво­јим ци­ви­ли­за­циј­ским цр­та­ма и сво­ме иден­ти­те­ту, да ми­слим да би­смо у том по­гле­ду и ми има­ли шта од њих да на­у­чи­мо. Ма­да је да­нас за­пад­ни ути­цај на Ср­бе исто то­ли­ко јак као и на Ру­се. Они во­ле до­бре при­ја­те­ље, спрем­ни су са њи­ма да ле­по по­се­де, по­пи­ју и по­раз­го­ ва­ра­ју о све­му и сва­че­му. То су ис­кре­ни и сва­ка­ко тр­пе­љи­ви љу­ди. Исто­ри­ја тог на­ро­да је ве­за­на за пре­ва­зи­ла­же­ње не­ ве­ро­ват­них те­шко­ћа, и у том сми­слу смо та­ко­ђе ве­о­ма слич­ни. Шта­ви­ше, ми­слим да срп­ски на­род у нај­но­ви­јој исто­ри­ји де­ мон­стри­ра то­ли­ку вер­ност сво­јим ци­ви­ ли­за­циј­ским цр­та­ма и сво­ме иден­ти­те­т у, да ми­слим да би­смо у том по­гле­ду и ми има­ли шта од њих да на­у­чи­мо. Ма­да је да­нас за­пад­ни ути­цај на Ср­бе исто то­ ли­ко јак као и на Ру­се. Што се ти­че да­на­шње си­т у­а­ци­је она је ве­о­ма те­шка. За­ми­сли­те жи­ви ор­га­ни­ зам ко­ме је је­дан део од­се­чен, а он сам на­ста­вља да жи­ви. И чак не до­би­ја по­

Ми­сли­те ли на нас Ру­се, или на Ср­бе?

В.Ј.: Ми­слим пре све­га на Ср­бе. Пи­та­ли сте ме о Ср­би­ма. А што се нас, Ру­са, ти­че, нај­ва­жни­је је да им не сме­та­мо у то­ме. Ка­ква је ва­ша прог­но­за, шта ће би­ти на кра­ју са Ср­би­јом?

В.Ј.: Ја из­бе­га­вам прог­но­зе, на­ро­чи­то у су­сре­т у са но­ви­на­ри­ма, за­то што за сва­ ку реч по­сле тре­ба да се сто пу­та ви­ше оправ­да­вам. Ја имам пред­ста­ву шта се мо­же до­га­ђа­ти, и то ни­је не­ки мно­го по­ во­љан сце­на­рио, али сам пот­пу­но убе­ђен да ће се овај на­род као део пра­во­слав­не ци­ви­ли­за­ци­је у сва­ком слу­ча­ју одр­жа­ти. Све је пре­жи­вео па ће пре­жи­ве­ти и оно што до­ла­зи, и што се већ мно­го пу­та до­ га­ђа­ло у исто­ри­ји.

5

политика

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

Алек­сеј Пу­шков

Пред­сед­ник Ко­ми­те­та Др­жав­не ду­ме РФ за ме­ђу­на­род­на пи­та­ња Алек­сеј Пу­шков 26. ок­то­бра у До­му Вој­ске Ср­би­је у Бе­о­гра­ду уче­ство­ вао је у пре­зен­та­ци­ји сво­је књи­ге на срп­ском је­зи­ку „Постскрип­т ум: мо­же ли Пу­тин по­мо­ћи Ру­си­ји”. Том при­ли­ком је одр­жао пре­да­ва­ње, у ко­ме је ука­зао да се су­шти­на на­ше епо­хе украт­ко мо­же ока­рак­те­ри­са­ ти као кри­за ли­дер­ства. Пу­шков је на­гла­сио да је во­де­ћа уло­га За­па­ да и по­себ­но САД у ме­ђу­на­род­ној по­ли­ти­ци већ одав­но под зна­ком пи­та­ња, те да је у то­ку фор­ми­ра­ ње но­вих цен­та­ра гра­ви­та­ци­је. У тој си­т у­а­ци­ји ће, по ње­го­вом ми­ шље­њу нај­бо­ље про­ћи оне др­жа­ве ко­је иза­бе­ру пра­ву по­зи­ци­ју ме­ђу но­вим те­жи­шти­ма мо­ћи. Пред­ста­ вља­мо ин­те­грал­ну вер­зи­ју пре­да­ва­ ња углед­ног ру­ског пар­ла­мен­тар­ца у пре­во­ду на срп­ски је­зик.

Кри­за за­пад­ног ли­д и но­ва те­жи­шта мо­ћ

А

ко би ме не­ко за­мо­лио да у пар ре­чи ока­рак­те­ри­шем су­шти­ ну на­ше епо­хе са гле­ди­шта ме­ђу­на­род­них од­но­са, ја не бих по­ми­њао ни ха­ос, ни те­ ро­ри­зам, ни низ вој­них кон­ фли­ка­та, ни­ти еко­ном­ску не­ста­бил­ност. Ја бих ре­као да је су­шти­на на­ше епо­хе у кри­зи ли­дер­ства. Кри­за ли­дер­ства ја­сно де­фи­ни­ше ста­ње са ко­јим се су­о­чио са­вре­ ме­ни свет. Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве су не­ка­да­шњи ли­дер, ко­ји сма­тра да је још увек ли­дер. Ме­ђу­тим, оне већ ни­с у спо­ соб­не да у пот­пу­но­сти игра­ју ту уло­гу. То се ве­о­ма до­бро ви­ди по јав­ним на­сту­пи­ ма пред­сед­ни­ка САД Ба­ра­ка Оба­ме. Пра­ вом ли­де­ру ни­је по­треб­но да до­ка­зу­је да је пра­ви ли­дер. Ап­со­лут­но је бе­сми­сле­но, ре­ци­мо, да бра­зил­ска фуд­бал­ска ре­пре­ зен­та­ци­ја го­во­ри да је јед­на од нај­бо­љих

6

на све­т у. То иона­ко сви зна­ју. Ме­ђу­тим, ако се во­де­ћа уло­га до­во­ди у пи­та­ње, он­ да већ по­сто­ји и по­тре­ба да се о то­ме го­ во­ри. Ба­рак Оба­ма из­ла­зи за го­вор­ни­цу, ре­ци­мо, Ге­не­рал­не скуп­шти­не УН, и по­ла са­та при­ча о то­ме ка­кав је Аме­ри­ка ли­дер и ка­ква је то из­у­зет­на на­ци­ја, ко­ли­ко је нео­бич­на, не­за­мен­љи­ва, итд., итд. Имам ути­сак да он за­пра­во по­ку­ша­ва да убе­ди у то и са­мо­га се­бе, и све при­с ут­не. То је ка­рак­те­ри­стич­но за пе­ри­од у ко­ме на­ста­ју по­те­шко­ће ве­за­не за ли­дер­ство. Аме­рич­ко ли­дер­ство је, на­рав­но, у ста­њу све ду­бље кри­зе, али са дру­ге стра­не ми не мо­же­мо са­да ре­ћи ко би мо­гао пре­у­зе­ти уло­гу ко­ју игра­ју САД. Та­кве др­жа­ве за­са­да још увек ни­с у ста­са­ле. Нај­у­па­дљи­ви­је ова­ пло­ће­ње те пре­ла­зне епо­хе за ме­не је би­ла по­след­ња сед­ни­ца Ге­не­рал­не скуп­шти­не УН, на ко­јој сам при­с у­ство­вао као члан

ру­ске де­ле­га­ци­је. Та­мо су би­ла три го­во­ ра. Та­мо су за­пра­во би­ла са­мо три го­во­ра. На­рав­но, би­ло је мно­го го­во­ра, али са­мо су три го­во­ра има­ла те­жи­ну. То је био Оба­ мин го­вор, го­вор ки­не­ског ли­де­ра Си Ђин­ пин­га и го­вор Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на. Оба­ма је 45 ми­ну­та при­по­ве­дао о то­ме ка­ко тре­ба да се ши­ри де­мо­кра­ти­ја. Чи­ни ми се да су при­с ут­ни оче­ки­ва­ли не­што дру­го. Ме­ђу­ тим, то је био чи­сто иде­о­ло­шки го­вор у ко­ме пред­сед­ник САД ни­је од­го­во­рио ни на јед­но кон­крет­но пи­та­ње ко­је сто­ји пред са­вре­ме­ним све­том. Шта да­ље ра­ди­ти са Ира­ном? Шта ће би­ти са ну­кле­ар­ним про­ гра­мом Се­вер­не Ко­ре­је? Шта са Си­ри­јом? Ка­ко ре­ши­ти про­блем из­бе­гли­ца у Евро­ пи? Ка­ко ус­по­ста­ви­ти еко­ном­ску ста­бил­ ност у све­т у? Ни на јед­но од тих пи­та­ња ни­је дат кон­кре­тан од­го­вор. Оба­ма се, као и увек, мно­го ди­вио са­мо­ме се­би, мно­го

дер­ства ћи

хва­лио Аме­ри­ку. По­на­вљам, сте­као се ути­ сак да пред­сед­ник САД не убе­ђу­је то­ли­ко при­с ут­не, ко­ли­ко са­му аме­рич­ку на­ци­ју. На­ступ ки­не­ског ру­ко­во­ди­о­ца био је ве­ о­ма за­ни­мљив. Он је до­нео у УН ве­ли­ку ко­ли­чи­ну обе­ћа­ња фи­нан­сиј­ске при­ро­ де. Ки­на ће из­дво­ји­ти ми­ли­јар­ду до­ла­ра за рад у окви­ру за­јед­нич­ког фон­да УН и Ки­не, и тај фонд ће се ба­ви­ти ста­бил­ним еко­ном­ским раз­во­јем. По­ред то­га, упу­ ти­ће још 8 хи­ља­да љу­ди у ми­ров­не опе­ ра­ци­је. Ки­на је са­да во­де­ћа зе­мља ка­да је реч о ме­ђу­на­род­ним ми­ров­ним ми­си­ја­ма. У ми­ров­ним ак­ци­ја­ма УН нај­ви­ше има ки­не­ских офи­ци­ра и вој­ни­ка. Из­дво­ји­ће ве­о­ма ве­ли­ке су­ме и за ци­ље­ве ко­ји­ма се ба­ви УН. То је би­ло пре­тен­до­ва­ње на ме­ ђу­на­род­но ли­дер­ство, али ли­дер Ки­не је на­мер­но из­бе­гао акут­на пи­та­ња ко­ја сто­је пред са­вре­ме­ним све­том. Он је при­ка­зао

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА ИЗ СЛО­БОД­НИХ ИЗ­ВО­РА

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

Ки­ну као је­дан од глав­них осло­на­ца Ор­ га­ни­за­ци­је Ује­ди­ње­них На­ци­ја и дао до зна­ња да она мо­же ра­чу­на­ти на Ки­ну. То је, на­рав­но, би­ла ва­жна из­ја­ва, али по­на­ вљам, при­с ут­ни су оче­ки­ва­ли од­го­во­ре на кон­крет­на ак­т у­ел­на пи­та­ња, и пре све­га на пи­та­ње кри­зе на Бли­ском ис­то­ку. За­што кри­за на Бли­ском ис­то­ку са­да за­ у­зи­ма цен­трал­но ме­сто у свет­ској по­ли­ ти­ци, а Укра­ји­на, ре­ци­мо, од­ла­зи у дру­ги план? Ја сам ду­бо­ко уве­рен да је кри­за око Укра­ји­не ве­штач­ки на­пра­вље­на. Та кри­за у ства­ри не­ма ни­ка­кве ве­зе са европ­ском без­бед­но­шћу. Шта се то до­го­ди­ло у Укра­ ји­ни да је угро­же­на, ре­ци­мо, без­бед­ност Швед­ске, Ир­ске, Нор­ве­шке, Ал­ба­ни­је, Пор­т у­га­ли­је, Ислан­да, па чак и Пољ­ске? Ни­шта се ни­је до­го­ди­ло! До­го­ди­ла се ко­ рек­ци­ја исто­риј­ског раз­во­ја. Ану­ли­ра­на је исто­риј­ска окол­ност у ко­јој се Крим на­шао у са­ста­ву Укра­ји­не. И ану­ли­ра­на је за­то што укра­јин­ска др­жа­ва ни­је мо­гла да обез­бе­ди кон­ти­ну­и­тет вла­сти, за­то што је ис­ко­ра­чи­ла из окви­ра ле­ги­тим­них ме­ то­да де­ло­ва­ња. Ор­га­ни­зо­ван је др­жав­ни пре­врат уз пре­ћут­ну по­др­шку за­пад­них др­жа­ва. Део ста­нов­ни­штва Укра­ји­не ни­је при­хва­тио тај др­жав­ни пре­врат. И то је све што се до­го­ди­ло! По­на­вљам, то не­ма ни­ка­ кве ве­зе са без­бед­но­шћу огром­ног ре­ги­о­на од Ита­ли­је до Швед­ске и Фин­ске. То је ис­ кљу­чи­во ре­ги­о­нал­на кри­за, иза­зва­на не­а­ де­кват­но­шћу по­ли­тич­ког раз­во­ја Укра­ји­не и же­љом по­је­ди­них за­пад­них др­жа­ва да мак­си­мал­но ка­пи­та­ли­зу­ју ту кри­зу ка­ко би оства­ри­ле соп­стве­не ци­ље­ве. Ти ци­ље­ви су да­ва­ње но­вог им­пул­са раз­во­ју НА­ТО-а, при­мо­ра­ва­ње европ­ских чла­ни­ца НА­ТО пак­та да да­ју ви­ше нов­ца у вој­не свр­хе и, сва­ка­ко, учвр­шћи­ва­ње ве­зе из­ме­ђу САД и Евро­пе, јер је та ве­за у по­след­њих не­ко­ ли­ко го­ди­на по­че­ла да сла­би. Пре­ма то­ме, са гле­ди­шта пра­ве без­бед­но­сти та кри­за је вир­т у­ел­на. Ево по­гле­дај­те: Тур­ска је зе­мља ко­ја се на­ла­зи ју­жно од Укра­ји­не, и ју­жно од Кри­ма. Цр­но мо­ре им је за­јед­нич­ко. Мо­ гло би се оче­ки­ва­ти да Тур­ци бу­ду ве­о­ма за­бри­ну­ти, да го­во­ре о стра­шној опа­сно­ сти по без­бед­ност Тур­ске, и већ за­поч­ну са ева­ку­а­ци­јом Истам­бу­ла. Али тур­ски ру­ко­ во­ди­о­ци су све­сни ствар­ног ста­ња, та­ко да ни­шта слич­но не го­во­ре. Го­во­ре о пра­ви­ма Крим­ских Та­та­ра и уоп­ште­но из­ра­жа­ва­ју за­бри­ну­тост, али Тур­ска не осе­ћа ни нај­ ма­њу угро­же­ност соп­стве­не без­бед­но­сти, јер јој без­бед­ност и ни­је угро­же­на. Као ни без­бед­ност Ру­му­ни­је и Бу­гар­ске. А оно о че­му го­во­ри Евро­па уства­ри је до­дво­ра­ ва­ње аме­рич­кој ад­ми­ни­стра­ци­ји и кру­

го­ви­ма НА­ТО-а ко­ји же­ле да се учвр­сте у вој­но­по­ли­тич­ком сми­слу, да про­ши­ре при­с у­ство НА­ТО-а на те­ри­то­ри­ји Евро­пе. Ми­слим да се укра­јин­ска кри­за ко­ри­сти и за при­пре­му при­је­ма но­вих др­жа­ва у НА­ ТО, на при­мер Цр­не Го­ре. За раз­ли­ку од укра­јин­ске кри­зе, кри­за на Бли­ском ис­то­ку сва­ка­ко је гло­бал­ног ка­ рак­те­ра. Пре све­га, ра­ди се о огром­ној те­ ри­то­ри­ји, од Ма­ро­ка до Па­ки­ста­на. То је нај­ма­ње ми­ли­јар­ду и по љу­ди. Си­ле ко­је су са­да по­кре­ну­те у Ира­ку и Си­ри­ји за­ пра­во деј­ству­ју и у дру­гим др­жа­ва­ма. Ви зна­те да су нај­но­ви­ји те­ро­ри­стич­ки на­пад у Ту­ни­с у, ка­да су по­би­је­ни љу­ди на пла­жи, из­вр­ши­ли љу­ди ко­ји има­ју ве­зе са „Ислам­ ском др­жа­вом”. Та ор­га­ни­за­ци­ја већ има сво­је огран­ке у Ав­га­ни­ста­ну. Не по­сто­ји оштра гра­ни­ца ме­ђу раз­ли­чи­тим те­ро­ри­ стич­ким гру­па­ма. Све су оне на не­ки на­чин ме­ђу­соб­но по­ве­за­не. Ал Ка­и­да је та­ко­ђе на не­ки на­чин по­ве­за­на са „Ислам­ском др­ жа­вом”, исто та­ко и дру­ге струк­т у­ре. Због то­га, ка­да по­сма­тра­мо тај ре­ги­он, схва­та­мо да је то зо­на ра­та и те­ро­ри­зма ко­ја се мо­ же про­ши­ри­ти и на дру­ге зе­мље, и већ се ши­ри. Шта се до­го­ди­ло у Па­ри­зу? Та­мо су по­би­је­ни чла­но­ви ре­дак­ци­је ча­со­пи­са. То упра­во и је­сте ши­ре­ње по­ме­ну­те зо­не. Ми у Ру­си­ји смо са­мо пре оста­лих то осе­ти­ли, јер се че­чен­ска кри­за та­ко­ђе раз­ви­ја­ла из­ ну­тра, али и спо­ља. Че­чен­ски се­па­ра­ти­сти су из ино­стран­ства до­би­ја­ли по­др­шку, фи­ нан­си­је и оруж­је. Та­мо је би­ло до­ста љу­ди из арап­ских др­жа­ва. На при­мер, чу­ве­ни Цр­ни Ара­пин – то му је био на­ди­мак. Он је фи­нан­си­рао и кон­тро­ли­сао фи­нан­си­је ко­је су при­сти­за­ле спо­ља. У то­ме су уче­ство­ва­ ли мно­ги фон­до­ви ко­ји се ба­ве фи­нан­си­ ра­њем екс­тре­ми­стич­ких исла­ми­стич­ких по­кре­та. Због то­га смо ми то осе­ти­ли пре не­го Фран­цу­ска. Фран­цу­ска је ка­сни­је по­ ста­ла све­сна опа­сно­сти. Ка­да су нај­зад у Евро­пу кре­ну­ле ре­ке из­бе­гли­ца, и ка­да се ис­по­ста­ви­ло да 80% тих из­бе­гли­ца до­ла­зи из Си­ри­је, Евро­па је схва­ти­ла да те аме­ рич­ке игре на Бли­ском и Сред­њем ис­то­ку (да­нас оку­пи­ра­ју јед­ну зе­мљу, су­тра бом­ бар­ду­ју дру­гу, пре­ко­с у­тра свр­га­ва­ју не­ко­га ко им се не сви­ђа) ни­с у не­ка­кве ге­о­по­ли­ тич­ке ма­ни­пу­ла­ци­је не­где ве­о­ма да­ле­ко, не­го се све то ти­че и жи­во­та Евро­пља­на. Ре­као бих да је то у не­ком сми­слу осве­ та Евро­пи због па­сив­ног про­а­ме­рич­ког ста­ва, ко­ји се са­сто­јао у то­ме да Евро­па ни­шта не­ће пред­у­зи­ма­ти, не­го ће са­мо мир­но се­де­ти док Аме­ри­кан­ци за­вр­ша­ва­ ју по­сло­ве. Али они не за­вр­ша­ва­ју по­сло­ве, то је са­да ја­сно.

7

политика Не­дав­но сам био из­не­на­ђен ка­да сам ви­део кар­т у ко­ју је об­ја­ви­ло Ми­ни­стар­ ство од­бра­не САД. Се­ћа­те се ка­да је Буш об­ја­вио рат те­ро­ру? Та­да је фи­гу­ри­ра­ла са­мо Ал Ка­и­да, и то са­мо на три-че­ти­ри те­ри­то­ри­је: у Ав­га­ни­ста­ну, Тур­ке­ста­ну, на па­ле­стин­ској те­ри­то­ри­ји под оку­па­ ци­јом Изра­е­ла и мо­жда на ју­гу Ли­ба­на, где је Изра­ел твр­дио да има су­ко­бе с Хес­ бо­ла­хом – ор­га­ни­за­ци­јом ко­ју сма­тра те­ ро­ри­стич­ком. И то је све! То је би­ла 2001. го­ди­на. Зо­на те­ро­ри­зма је би­ла ве­о­ма огра­ни­че­на. И на­рав­но, Че­че­ни­ја у Ру­си­ ји. На кар­ти ко­ју је об­ја­вио Пен­та­гон пре по­ла го­ди­не при­ка­за­но је да те­ро­ри­стич­ке гру­пе деј­ству­ју у Ма­у­ри­та­ни­ји, Ма­ро­ку, Ал­жи­ру, Ту­ни­с у, Егип­т у, Су­да­ну, Ке­ни­ји, на па­ле­стин­ским те­ри­то­ри­ја­ма, у Си­ри­ји, Ира­ку, Па­ки­ста­ну, Ав­га­ни­ста­ну, Ли­би­ји... Зна­чи Аме­ри­ка се 15 го­ди­на бо­ри про­тив те­ро­ри­зма, а ре­зул­тат је да се зо­на де­ло­ва­ ња те­ро­ри­ста стал­но ши­ри. За­што? Пр­во, све то ра­ђа сум­њу да се ни­ко за­пра­во и не бо­ри про­тив те­ро­ри­зма, не­го на­про­тив, не­ко га ин­тен­зив­но ши­ри, ка­ко би за­тим ис­ко­ри­стио ре­зул­та­те по­стиг­ну­те не­ста­ бил­но­сти. Та­ква ва­ри­јан­та је мо­гу­ћа, али ми­слим да ствар ни­је са­мо у то­ме. Ствар је у то­ме што ме­то­де по­мо­ћу ко­јих се САД бо­ре про­тив те­ро­ри­зма у ства­ри са­ме по се­би ге­не­ри­шу те­ро­ри­зам. Аме­ри­ка се бо­ри про­тив те­ро­ри­зма уни­шта­ва­ју­ћи ста­бил­не ре­жи­ме. Ја­сно је да ре­жим Са­ да­ма Ху­се­и­на ни­је оду­ше­вља­вао жи­те­ље Ира­ка. Не­ма сум­ње да је то би­ла дик­та­ ту­ра. Али Ирак се та­да ни­је рас­па­дао. То ни­је би­ла зе­мља у ко­јој сва­ко­га да­на или сва­ке не­де­ље љу­ди ги­ну у те­ро­ри­стич­ким на­па­ди­ма. На те­ри­то­ри­ји Ира­ка уоп­ште ни­је мо­гла де­ло­ва­ти ни­јед­на те­ро­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја, јер је Ху­се­ин чвр­сто др­жао под кон­тро­лом уну­тра­шњу без­бед­ност зе­ мље. Исто ва­жи и за Ли­би­ју, и за Ту­нис, и за мно­ге зе­мље. Дру­гим ре­чи­ма, та те­жња САД да под из­го­во­ром ши­ре­ња де­мо­кра­ ти­је по­ста­вља­ју про­а­ме­рич­ке ре­жи­ме у му­сли­ман­ским зе­мља­ма во­ди ши­ре­њу зо­ не де­ло­ва­ња те­ро­ри­ста. Си­ри­ја је по арап­ ским стан­дар­ди­ма би­ла успе­шна зе­мља, и по на­чи­ну жи­во­та је то би­ла отво­ре­на зе­мља. Ако је не­ко од вас био у Да­ма­ску мо­же да по­твр­ди мој ути­сак да је Да­маск ви­ше ли­чио на ју­жно­е­вроп­ски град, или бар на ли­бан­ски град, а сва­ка­ко не на град ко­ји кон­тро­ли­шу мрач­не сред­њо­ве­ков­не си­ле. Тај град је био пун ре­сто­ра­на и ка­ фе-ба­ро­ва, же­не су се обла­чи­ле као Евро­ пљан­ке, и на­чин оп­хо­ђе­ња је био та­кав... То је би­ла са­вре­ме­на раз­ви­је­на мул­ти­кон­ 8

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

фе­си­о­нал­на арап­ска др­жа­ва. И шта су са­ да на­пра­ви­ли од Си­ри­је? Ка­жу да је за то крив Асад. Али Асад ни­је по­кре­нуо тај про­цес. Ње­му је рат на­мет­нут. Ја сам био у Да­ма­ску у фе­бру­а­ру 2012. го­ди­не, ка­да су већ во­ђе­не бор­бе. Но­ћу су на пе­ри­фе­ ри­ји Да­ма­ска већ од­је­ки­ва­ле екс­пло­зи­је. Не­ко је већ та­да фи­нан­си­рао оне ко­ји су узе­ли оруж­је у ру­ке, не­ко им је дао оруж­је. Пре­ма то­ме, уоп­ште ни­је мо­гу­ће при­го­ва­ ра­ти си­риј­ском ли­де­ру да је он по­кре­нуо тај про­цес. Про­цес је по­кре­нут спо­ља. И ево, да­нас ви­ди­мо ре­зул­тат – уни­штен је цео ре­ги­он. И на­рав­но, крај­њи ре­зул­тат је „Ислам­ска др­жа­ва”. „Ислам­ска др­жа­ва” је опа­сна по то­ме што то ни­с у по­је­ди­не фи­ли­ја­ле ко­је функ­ци­о­ ни­шу у по­је­ди­ним пре­сто­ни­ца­ма. „Ислам­ ска др­жа­ва” је струк­т у­ра ко­ја те­жи да се кон­со­ли­ду­је. Дру­гим ре­чи­ма, они за­и­ста те­же да ство­ре пра­ву ра­ди­кал­ну ислам­ску др­жа­ву. Они има­ју и сво­ју иде­о­ло­ги­ју. То је иде­о­ло­ги­ја му­сли­ман­ског ка­ли­фа­та ко­ји фак­тич­ки во­ди по­ре­кло из до­ба на­стан­ка исла­ма у 7. ве­ку и ко­ји је за­и­ста по­сто­јао са пре­сто­ни­цом у Баг­да­ду до сре­ди­не 13. ве­ка. Се­ти­мо се да је те­ри­то­ри­ја тог ка­ли­ фа­та об­у ­хва­та­ла ве­о­ма ве­ли­ке те­ри­то­ри­је: Се­вер­ну Афри­ку, зна­ча­јан део Сред­њег ис­то­ка и ју­жни део Ју­жне Евро­пе, укљу­чу­ ју­ћи по­ло­ви­ну Шпа­ни­је. Пре­ма то­ме, ако је за­да­так об­на­вља­ње тог ка­ли­фа­та, он­да ми­слим да Евро­па има све раз­ло­ге да бу­де за­бри­ну­та. Склон сам да ве­ру­јем ин­фор­ ма­ци­ји ко­ју из­но­си ма­ђар­ска оба­ве­штај­на слу­жба да је са­мо кроз Ма­ђар­ску ме­ђу из­ бе­гли­ца­ма про­шло око хи­ља­ду љу­ди ко­ји мо­гу би­ти по­ве­за­ни са „Ислам­ском др­жа­ вом”. Са­да ће се у овом та­ла­с у из­бе­гли­ца на те­ри­то­ри­ји Евро­пе ства­ра­ти струк­т у­ре „Ислам­ске др­жа­ве” ко­је за­са­да још ми­ру­ју, али ће убр­зо по­че­ти да деј­ству­ју. Ов­де се ми су­о­ча­ва­мо са но­вим фе­но­ме­ном, ко­ји ће функ­ци­о­ни­са­ти не са­мо у прав­цу де­ ци­ви­ли­за­ци­је, не­го и кон­со­ли­да­ци­је соп­ стве­ног ен­ти­те­та као ста­бил­не др­жав­не тво­ре­ви­не. И та ста­бил­на др­жав­на тво­ре­ ви­на има за­да­так да се не­пре­кид­но ши­ри као зло­ћуд­ни ту­мор. Ка­кво смо ли­дер­ство има­ли при­ли­ке да ви­ди­мо у бор­би про­тив „Ислам­ске др­ жа­ве”, из­у­зев вир­т у­ел­не и не­е­фи­ка­сне уло­ге? Ни­смо уоп­ште ви­де­ли ни­ка­кво ли­дер­ство! Ко­а­ли­ци­ја по­сто­ји го­ди­ну да­на, са­сто­ји се од 65 др­жа­ва. На че­лу те ко­а­ли­ци­је је Аме­ри­ка. Ко­га су они то бом­ бар­до­ва­ли у си­риј­ској пу­сти­њи? Те­шко је ре­ћи. Ко­га су бом­бар­до­ва­ли у Ира­ку? Та­ко­ђе ни­је са­свим ја­сно, јер по­сле де­ло­

ва­ња те ко­а­ли­ци­је 40% те­ри­то­ри­је Ира­ка кон­тро­ли­ше „Ислам­ска др­жа­ва”, и под ње­ ном кон­тро­лом су нај­ве­ћи гра­до­ви као што је Ра­ма­ди, или ре­ци­мо Мо­с ул са три ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка... Је­ди­но до че­га је све то до­ве­ло је да се „Ислам­ска др­жа­ва” све ви­ше бли­жи­ла Да­ма­ску. И то они зо­ву „ли­дер­ство”, и са го­вор­ни­це УН нам го­ во­ре о ва­жно­сти по­ли­тич­ке де­мо­кра­ти­је. Го­вор ко­ји је Оба­ма одр­жао у УН тре­ба­ло је да одр­жи на Хар­вар­ду, пред не­ка­квом ап­стракт­ном аме­рич­ком пу­бли­ком ко­ја ће му са ра­до­шћу апла­у­ди­ра­ти шта год да ка­ же о вред­но­сти­ма Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ва. Али то ни­је го­вор за скуп свет­ ских ли­де­ра, јер су њи­ма по­треб­ни кон­ крет­ни од­го­во­ри на кон­крет­на пи­та­ња. По мом ми­шље­њу, Вла­ди­мир Пу­тин је био да­ле­ко убе­дљи­ви­ји од Ба­ра­ка Оба­ме. Он је дао те кон­крет­не од­го­во­ре. Он је ука­зао на опа­сност. Об­ја­снио је за­што је по­треб­но да ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца ује­ди­ни на­по­ ре. На­вео је исто­риј­ски при­мер ко­а­ли­ци­је про­тив Хи­тле­ра, ко­ја је оку­пи­ла, ре­ци­ мо то отво­ре­но, не­за­ми­сли­ве са­ве­зни­ке ка­кви су би­ли САД, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и Ру­си­ја, од­но­сно у оно вре­ме Со­вјет­ски Са­вез. Сам ка­рак­тер опа­сно­сти је иза­ звао спрем­ност да се деј­ству­је за­јед­нич­ ким сна­га­ма. Пу­тин је и са­да прак­тич­но по­звао на ства­ра­ње исте та­кве али­јан­се, има­ју­ћи у ви­ду ка­рак­тер опа­сно­сти. Шта ви­ди­мо уме­сто од­го­во­ра? Ви­ди­мо на­ста­ вак истих оних ига­ра: не, не, ви тре­ба да се при­дру­жи­те аме­рич­кој ко­а­ли­ци­ји. Ко­ јој ко­а­ли­ци­ји? Оној за ко­ју се не зна чи­ ме се ба­ви? Зна­те ли да се од свих ле­то­ва аме­рич­ке ави­ја­ци­је у Ира­ку и Си­ри­ји у про­те­клих го­ди­ну да­на (а аме­рич­ка ко­ а­ли­ци­ја по­сто­ји већ го­ди­ну да­на и два ме­се­ца) тек сва­ки ше­сти лет за­вр­ша­вао бом­бар­до­ва­њем. Да­кле, са­мо 15%. То су по­да­ци из Баг­да­да (они то та­мо бро­је). У свим оста­лим ле­то­ви­ма ни­шта ни­је бом­ бар­до­ва­но. Сме­та­ју вре­мен­ске при­ли­ке, или пе­шча­на олу­ја, или ни­је про­на­ђен циљ, или је пи­лот имао сто­мач­них про­ бле­ма... То је фик­тив­на ко­а­ли­ци­ја. Ка­ко ми мо­же­мо да се при­дру­жи­мо фик­тив­ној ко­а­ли­ци­ји? Дру­го, те­мељ аме­рич­ке по­ли­ти­ке у Си­ри­ји и Ира­ку, пре све­га у Си­ри­ји, са­сто­ји се у то­ме да тре­ба сврг­ну­ти Аса­да, по­ста­ви­ти ко зна ко­га на власт у Да­ма­ску, па тек он­ да се по­за­ба­ви­ти бор­бом про­тив „Ислам­ ске др­жа­ве”. Од те фор­му­ле САД тек са­да од­сту­па­ју, и то под ути­ца­јем не­по­бит­них чи­ње­ни­ца. Пре све­га, шта ће би­ти ако се Асад укло­ни са вла­сти? Це­ла вер­ти­ка­ла

ФО­ТО: ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

вла­сти у Си­ри­ји ће се рас­па­сти. Си­риј­ска ар­ми­ја је већ че­ти­ри го­ди­не под при­ти­ ском. Она у прин­ци­пу ра­т у­је на иви­ци фи­зич­ких и пси­хо­ло­шких мо­гу­ћо­сти. Али она има ру­ко­во­ди­о­ца. Оду­зми­те ар­ми­ји ге­не­ра­ла у то­ку ра­та, и ар­ми­ја ће се рас­па­ сти. Ни­ко дру­ги про­тив „Ислам­ске др­жа­ ве” на коп­ну у Си­ри­ји не мо­же ра­то­ва­ти. Вла­ди­мир Пу­тин је у ви­ше на­вра­та на­ гла­ша­вао да Ру­си­ја не­ма на­ме­ру да ша­ље коп­не­не тру­пе у Си­ри­ју. Оба­ма та­ко­ђе не на­ме­ра­ва да ша­ље коп­не­не тру­пе. То би у САД би­ло крај­ње не­по­пу­лар­но у овом тре­ нут­ку. Та­мо су љу­ди већ умор­ни од свих тих вој­них аван­т у­ра САД и у Ав­га­ни­ста­ну, и у Ира­ку... Европ­ска уни­ја је са­да по мом ми­шље­њу у то­ли­ком стра­ху од из­бе­гли­ ца, да ни она ни­ко­га ни­ку­да не­ће по­сла­ти.

Европ­ској уни­ји са­да ни­је до то­га. Не­ће ни Ки­на. Не­дав­но сам се са­стао са Ја­пан­ци­ма у Мо­скви, па сам и њих пи­тао да не­ће мо­ жда они да по­ша­љу тру­пе. Ка­жу: „Не, не, хва­ла!” Да­кле, не­ће ни они. А не­ко ипак тре­ба да ра­т у­је на коп­ну! То мо­же би­ти са­мо си­риј­ска ар­ми­ја. За­то је и став ру­ског ру­ко­вод­ства та­кав да ми тре­ба да по­др­жа­ ва­мо ону ар­ми­ју ко­ја по­сто­ји, а не не­ка­кав ап­стракт­ни плод уобра­зи­ље Ва­шинг­то­на. Уто­ли­ко пре што та­ко­зва­на „про­за­пад­на уме­ре­на опо­зи­ци­ја” вр­ло че­сто из­гле­да као не­ка­ква фа­та­мор­га­на у пу­сти­њи. Ми ни­ка­ко не мо­же­мо на­го­во­ри­ти Аме­ ри­кан­це да нам ка­жу где се на­ла­зи та њи­ хо­ва „уме­ре­на опо­зи­ци­ја”. Ако по­гле­да­те зва­нич­не аме­рич­ке кар­те, ви­де­ће­те не­што ве­о­ма за­ни­мљи­во. Та­мо је се­ве­ро­и­сточ­но

при­ка­за­на те­ри­то­ри­ја где се от­при­ли­ке на­ла­зи „Ислам­ска др­жа­ва”, се­вер Си­ри­је кон­тро­ли­шу Кур­ди, цен­тар и за­пад кон­ тро­ли­шу си­риј­ске ре­гу­лар­не тру­пе, а ју­ жно и се­вер­но од Да­ма­ска су при­ка­за­на два ве­ли­ка ре­ги­о­на, ко­ја, ка­ко пи­шу аме­ рич­ки струч­ња­ци за Си­ри­ју, кон­тро­ли­шу „уста­ни­ци” (re­bels). Ја сам се по­тру­дио да про­ве­рим ко су ти љу­ди, и ис­по­ста­вља се да те ре­ги­о­не кон­тро­ли­ше фронт Ал Ну­сра, и још чи­тав низ екс­тре­ми­стич­ких исла­ми­ стич­ких гру­па као што је Џајш ел Ислам, ко­је су фак­тич­ки спо­је­не са фрон­том Ал Ну­сра. И не­где та­мо, ме­ђу тим екс­тре­ми­ стич­ким исла­ми­стич­ким гру­па­ма, ис­по­ ста­вља се, по­сто­ји „уме­ре­на опо­зи­ци­ја”. Њу ни­ко ни­је ви­део. Тач­ни­је ре­че­но, ја сам по­след­њи пут ви­део пред­став­ни­ка уме­ре­не 9

политика си­риј­ске опо­зи­ци­је ка­да је он но­жем из­ва­ дио ср­це си­риј­ског вој­ни­ка и пред ка­ме­ра­ ма га по­јео (мо­жда је то и код вас при­ка­ за­но). То је уме­ре­на си­риј­ска опо­зи­ци­ја. Нор­мал­но, ми има­мо не­ко­ли­ко пи­та­ња. Ако су то ти ка­ни­ба­ли, да ли они тре­ба да до­ђу на власт у Да­ма­ску? И по че­му се они раз­ли­ку­ју од „Ислам­ске др­жа­ве”? За­мо­ли­ли смо Аме­ри­ку да нам ка­же ко је на че­лу „уме­ре­не си­риј­ске опо­зи­ци­је” и где су њи­хо­ви по­ло­жа­ји. Јер они твр­де да ми њих бом­бар­ду­је­мо. До­бро, ре­ци­те нам где не тре­ба ба­ца­ти бом­бе? Не­ће да ка­жу. Он­да нам ре­ци­те ко­га тре­ба да бом­бар­ ду­је­мо? Ни то не­ће да ка­жу. Не­ки од њих, на­вод­но, жи­ве у Па­ри­зу. Ко све не жи­ви у Па­ри­зу! Али и ти си­риј­ски опо­зи­ци­о­ на­ри ко­ји жи­ве у Па­ри­зу или Сток­хол­ му, или у Истам­бу­лу или Ка­и­ру – ка­кве ве­зе они има­ју са до­га­ђа­ји­ма у Си­ри­ји? По­др­жа­ва ли њих ико у Си­ри­ји? Има ли њи­хо­ва реч та­мо не­ког ути­ца­ја? Мо­гу ли они та­мо фор­ми­ра­ти власт? Мо­гу ли да кон­тро­ли­шу бар ону те­ри­то­ри­ју ко­ју са­ да кон­тро­ли­ше Асад? То је не­где око 3040% те­ри­то­ри­је Си­ри­је. Или је то фан­том у ко­га ми тре­ба да по­ве­ру­је­мо? И то са­мо за­то што је Оба­ма пре че­ти­ри го­ди­не ре­ као да су Аса­до­ви да­ни од­бро­ја­ни. Он је то ре­као 2. мар­та 2012. го­ди­не. До да­нас је про­шло 1334 да­на, а САД још увек од­ бро­ја­ва­ју Аса­до­ве да­не. Док они та­ко бу­ду од­бро­ја­ва­ли, Оба­ма ће у ме­ђу­вре­ме­ну већ пре­ста­ти да бу­де пред­сед­ник, а Асад мо­ же и да оста­не на вла­сти. Је­дан аме­рич­ки пу­бли­ци­ста је не­дав­но ре­као да да­ни ни­с у од­бро­ја­ни Аса­ду, не­го Оба­ми. Упра­во то је кри­за ли­дер­ства – ка­да пред­ сед­ник пр­ве на­ци­је на пла­не­ти пре­у­зи­ма од­ре­ђе­не оба­ве­зе (би­ло да је то свр­га­ва­ње вла­сти ко­ја му се не до­па­да или де­мо­кра­ ти­за­ци­ја у Си­ри­ји и чи­шће­ње си­риј­ске те­ри­то­ри­је од те­ро­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ ци­ја, и та­ко да­ље), а за­тим се ис­по­ста­вља да ни­је спо­со­бан да ис­пу­ни ни­је­дан од тих за­да­та­ка. Ка­ко он­да ми мо­же­мо да се при­ дру­жи­мо тој ко­а­ли­ци­ји? За­што је цео свет ре­а­го­вао по­зи­тив­но на Пу­ти­нов го­вор у УН и на по­те­зе Ру­си­је ко­ји су за­тим усле­ди­ли? Цео свет из­у­зев САД, и мо­жда Ве­ли­ке Бри­та­ни­је. Ма­да, чак и у Ен­гле­ској (при­ча­ли су ми бри­тан­ ски пар­ла­мен­тар­ци) зва­нич­но сви осу­ђу­ју Пу­ти­на, али га не­зва­нич­но сви по­шту­ју, јер је он де­мон­стри­рао спо­соб­ност да деј­ ству­је, а та­кву спо­соб­ност не­ма­ју ак­т у­ел­ ни ли­де­ри тих др­жа­ва. Свет то по­др­жа­ва јер то за­пра­во и је­сте ли­дер­ство, и то оно ко­је је са­да по­треб­но, без ко­га се не мо­же 10

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

ре­ши­ти ни про­блем из­бе­гли­ца. Европ­ске пре­сто­ни­це ве­о­ма че­сто по­на­вља­ју ре­чи Аме­ри­ке: Асад тре­ба да оде, Асад тре­ба да оде... А да­ље, чи­ни ми се, и не схва­та­ју шта ће се де­си­ти. Ваш чу­ве­ни ре­ди­тељ Емир Ку­сту­ри­ца је ве­о­ма до­бро ре­као да је у са­вре­ме­ном све­т у пи­смен чо­век за­тр­пан от­па­дом ин­ фор­ма­тич­ке ре­во­лу­ци­је. Ме­ни се чи­ни да су гла­ве мно­гих во­де­ћих европ­ских по­ ли­ти­ча­ра за­тр­па­не ин­фор­ма­ци­о­ним от­ па­дом. Ако Асад оде, то зна­чи да по­сто­је бар три ми­ли­о­на кан­ди­да­та за еми­гра­ци­ју у Евро­пу. А у ком прав­цу ће они да кре­ ну? Да не­ће у кам­по­ве Јор­да­на и Тур­ске? Та­мо већ има 2 и 2,5 ми­ли­о­на љу­ди! Еги­ пат их нај­ве­ро­ват­ни­је не­ће при­ми­ти. Они ће кре­ну­ти у Евро­пу. Не тре­ба гу­би­ти из ви­да да су 13% ста­нов­ни­ка Си­ри­је ала­ ви­ти, тј. огра­нак ши­и­та на чи­јем че­лу је Асад. И има још 2,5 ми­ли­о­на хри­шћа­на. А са ко­јим па­ро­ла­ма „Ислам­ска др­жа­ва” и та­ко­зва­на „уме­ре­на опо­зи­ци­ја” иду на Да­маск? Не за­бо­ра­ви­мо да су то екс­тре­ми­ стич­ке су­нит­ске ор­га­ни­за­ци­је. Они има­ ју са­мо јед­ну па­ро­лу: ала­ви­те на гро­бље, хри­шћа­не у Беј­рут. Дру­гим ре­чи­ма, сви хри­шћа­ни мо­ра­ју би­ти про­те­ра­ни, а сви ши­и­ти по­би­је­ни. Ме­ђу­тим, са­ми ала­ви­ ти и хри­шћа­ни ве­ро­ват­но има­ју друк­чи­ је ви­ђе­ње соп­стве­не бу­дућ­но­сти. Беј­рут не мо­же све да их при­ми. Да­кле, они ће кре­ну­ти у Евро­пу. И бо­ље би би­ло да се они европ­ски ли­де­ри ко­ји ка­жу да Асад не­ма бу­дућ­ност за­ми­сле ка­кву бу­дућ­ност они при­пре­ма­ју Евро­пи уко­ли­ко се ко­нач­ но сру­ши вер­ти­ка­ла вла­сти у Си­ри­ји. Из свих тих раз­ло­га је си­риј­ска кри­за за­и­ста гло­бал­на, и по­треб­но је да на њу ве­о­ма озбиљ­но обра­те па­жњу сви нај­ва­жни­ји ак­те­ри свет­ске по­ли­ти­ке. Са дру­ге стра­не, укра­јин­ска кри­за је ре­ ги­о­нал­на, али је „на­ду­ва­на” то­ли­ко да из­гле­да као гло­бал­на. Ме­ђу­тим, она је у су­шти­ни ве­штач­ки ство­ре­на. Али са­да то већ мно­ги по­чи­њу да схва­та­ју. Већ је и Оба­ма по­ку­шао да по­бег­не од По­ро­шен­ка на ход­ни­ку УН, али га је овај ипак сти­гао на јед­ном ме­сту и прак­тич­но при­мо­рао да на­пра­ве сел­фи. Тај сел­фи са Оба­мом је био је­ди­ни успех ко­ји је По­ро­шен­ко по­ сти­гао у УН. У сва­ком слу­ча­ју, Укра­ји­на са­да већ ни­је то­ли­ко за­ни­мљи­ва, а Си­ри­ја је за­и­ста ва­ жна. Јер у Си­ри­ји за­пра­во ни­је реч са­мо о Си­ри­ји. По­на­вљам, у пи­та­њу је суд­би­ на ре­ги­о­на од Ма­у­ри­та­ни­је до Па­ки­ста­на. И то се ти­че свих нас. Кон­крет­но нас се то ди­рект­но ти­че из још јед­ног раз­ло­га.

Ми у Си­ри­ји за­пра­во шти­ти­мо соп­стве­ ну без­бед­ност. „Ислам­ска др­жа­ва” је, као што сам већ го­во­рио, струк­т у­ра екс­пан­ зи­о­ни­стич­ког иде­о­ло­шког ти­па. Они се не спре­ма­ју да ство­ре ка­ли­фат да би се у ње­му ба­ви­ли еко­но­ми­јом. Ка­ли­фат је осно­ва за ши­ре­ње. Два нај­о­чи­глед­ни­ја ре­ги­о­на де­ ло­ва­ња „Ислам­ске др­жа­ве” у ско­ри­јој бу­ дућ­но­сти, по­ред арап­ског све­та и Ју­жне Евро­пе, сва­ка­ко су ру­ски Се­вер­ни Кав­каз и Сред­ња Ази­ја. Кра­јем 1990-их и по­чет­ком 2000-их је већ би­ло по­ку­ша­ја про­до­ра екс­ тре­ми­стич­ких исла­ми­стич­ких гру­па у Уз­ бе­ки­стан, у Та­џи­ки­стан... То је чи­ње­ни­ца. Ако се „Ислам­ска др­жа­ва” учвр­сти и кон­ со­ли­ду­је, до­би­ће­мо ве­о­ма озбиљ­ну, иде­ о­ло­шки мо­ти­ви­са­ну и при­лич­но до­бро фи­нан­си­ра­ну (из­ме­ђу оста­лог и про­да­јом наф­те ко­ју кон­тро­ли­шу) струк­т у­ру ко­ја ће се ба­ви­ти ши­ре­њем екс­тре­ми­стич­ких иде­ ја и деј­ста­ва. Ми то не мо­же­мо до­пу­сти­ти. За­то је Пу­тин у свом нај­но­ви­јем обра­ћа­њу из­нео јед­ну ве­о­ма ва­жну кон­ста­та­ци­ју. Он је од­ра­стао у Ле­њин­гра­ду, и ре­као је сле­де­ ће: „Ме­не је ле­њин­град­ска ули­ца на­у­чи­ла да се при­др­жа­вам сле­де­ћег прин­ци­па: ако ви­диш да је ту­ча не­из­бе­жна, он­да мо­раш на­па­сти пр­ви”. Ту­ча са „Ислам­ском др­жа­ вом” је по све­му су­де­ћи не­из­бе­жна, и за­то је Ру­си­ја пред­у­зе­ла пре­вен­тив­не ме­ре. У за­кључ­ку ћу ре­ћи да ће по мом ми­ шље­њу нај­но­ви­ји до­га­ђа­ји, укљу­чу­ју­ћи и кри­зу ли­дер­ства, ве­о­ма бле­до ли­дер­ство Евро­пе и од­с у­ство ја­сне по­ли­ти­ке САД, иза­зва­ти пре­фор­ма­ти­ра­ње глав­них те­ жи­шта мо­ћи. Чи­ни ми се да до­са­да­шњи не­по­бит­ни гра­ви­та­ци­о­ни цен­три све ви­ ше по­ста­ју са­мо услов­ни гра­ви­та­ци­о­ни цен­три. На­рав­но, ма­ле др­жа­ве Евро­пе ко­је још ни­с у ушле у Европ­ску уни­ју по инер­ци­ји и да­ље же­ле да уђу у њу, пре све­га за­то што се она до­жи­вља­ва као из­ вор бла­го­ста­ња и без­бед­но­сти. Ве­ли­ко је пи­та­ње хо­ће ли и су­тра то та­ко би­ти. Ја искре­но же­лим Евро­пи да и да­ље оста­не из­вор бла­го­ста­ња и без­бед­но­сти, али ви и са­ми ви­ди­те шта се де­ша­ва. За­то ми се чи­ни да са­да све пре­сто­ни­це тре­ба ве­о­ ма озбиљ­но да пре­и­спи­та­ју „исти­не” ко­је су до­са­да из­гле­да­ле као не­по­бит­не, и да кре­а­тив­но при­сту­пе соп­стве­ној спољ­ној по­ли­ти­ци, по­ла­зе­ћи од то­га да се свет ме­ ња и да они гра­ви­та­ци­о­ни цен­три ко­ји су ду­го по­сто­ја­ли са­да по­чи­њу да гу­бе си­лу „маг­не­ти­зма”. То се де­ша­ва под ути­ца­јем спољ­них, али и уну­тра­шњих иза­зо­ва. По мом ми­шље­њу, нај­бо­ље ће про­ћи оне зе­ мље ко­је иза­бе­ру пра­ву по­зи­ци­ју ме­ђу но­ вим те­жи­шти­ма мо­ћи.

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

Ка­ко ће Ру­си­ја од­го­во­ри­ти на прет­ње „Ислам­ске др­жа­ве“? Екс­пер­ти ис­ти­чу да је Ру­си­ја по­ ста­ла та­лац по­ли­тич­ке си­ту­а­ци­је и по­зи­ва­ју ру­ко­вод­ство да озбиљ­но схва­ти прет­ње „Ислам­ске др­жа­ве“.

Р

у­ске вла­сти су обе­ћа­ле да ће спе­ци­јал­не слу­жбе про­у­чи­ти ви­део-сни­мак са прет­ња­ма „Ислам­ске др­жа­ве“ (ор­га­ни­ за­ци­је за­бра­ње­не у Ру­си­ји). „Чи­тао сам са­оп­ште­ ња о том ви­део-сним­ку, али га ни­сам ви­део. Не знам ко­ли­ко је он ве­ро­до­сто­јан и ко­ли­ко су ве­ ро­до­стој­ни ти из­во­ри“, из­ја­вио је но­ви­на­ри­ма порт­па­рол пред­ сед­ни­ка Дми­триј Пе­сков. „Али у сва­ком слу­ча­ју не сум­њам да је то ма­те­ри­јал ко­ји ће на­ше спе­ ци­јал­не слу­жбе раз­мо­три­ти“. Прет­ње „Ислам­ске др­жа­ве“ ве­ за­не су за чи­ње­ни­цу да Ру­си­ја и да­ље бом­бар­ду­је по­ло­жа­је при­пад­ни­ка ове ор­га­ни­за­ци­је, об­ја­снио је за „Ру­ску реч“ Ге­ор­ гиј Мир­ски, док­тор исто­риј­ских на­у­ка и глав­ни на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­т у­та за ме­ђу­на­род­ну еко­ но­ми­ју и ме­ђу­на­род­не од­но­се (ИМЕ­МО) Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка. „Ислам­ска др­жа­ва“ је за­у­зе­ла од­ре­ђе­не те­ ри­то­ри­је пре го­ди­ну да­на, на њи­ма про­гла­ си­ла ка­ли­фат и бо­ри се про­тив ирач­ких и си­риј­ских вла­сти. При­пад­ни­ци ове ор­га­ ни­за­ци­је са­да већ кон­тро­ли­шу по­ло­ви­ну Ира­ка и го­то­во по­ло­ви­ну Си­ри­је, об­ја­ шња­ва ру­ски екс­перт. „Док су они во­ди­ли бор­бу и кон­со­ли­до­ва­ли сво­ју те­ри­то­ри­ју ни­је им би­ло до Ру­си­је. То се про­ме­ни­ло ка­да је Ру­си­ја по­че­ла да их бом­бар­ду­је. Са­ да су они ви­ше кив­ни на нас не­го на Аме­ ри­кан­це и Ен­гле­зе“, ка­же Мир­ски. Ру­си­ја је по­ста­ла та­лац по­ли­тич­ке си­т у­ а­ци­је, сма­тра Сер­геј Гон­ча­ров, пред­сед­ ник ме­ђу­на­род­не асо­ци­ја­ци­је ве­те­ра­на ан­ти­те­ро­ри­стич­ке је­ди­ни­це „Ал­фа“. „За­ пад­ни ме­ди­ји ја­сно и не­дво­сми­сле­но из­ но­се став да је Ру­си­ја глав­ни не­при­ја­тељ ’Ислам­ске др­жа­ве’“, из­ја­вио је екс­перт за

„Ру­ску реч“. „У овом тре­нут­ку тре­ба ве­о­ ма озбиљ­но схва­ти­ти прет­ње ко­је из­но­си ИД, и ми­слим да на­ше спе­ци­јал­не слу­жбе то има­ју у ви­ду“.

Ру­си стра­ху­ју од те­ро­ри­стич­ких на­па­да

„Ле­ва­да цен­тар“ за про­у­ча­ва­ње јав­ног мње­ња до­шао је до за­кључ­ка да су Ру­си озбиљ­но за­бри­ну­ти због ве­ро­ват­но­ће те­ ро­ри­стич­ких на­па­да. На­и­ме, 48% ис­пи­ та­ни­ка стра­ху­је да у нај­ско­ри­је вре­ме у

Сер­геј Гон­ча­ров сма­тра да Ру­си­ја по­се­ ду­је из­у­зе­тан апа­рат аген­т у­ре на те­ре­ну. „Он не функ­ци­о­ни­ше увек са­вр­ше­но, али по­сто­ји га­ран­ци­ја да на на­шој те­ри­то­ ри­ји ми не­што мо­же­мо кон­тро­ли­са­ти. У ино­стран­ству је то већ про­бле­ма­тич­но“, ка­же екс­перт. По Гон­ча­ро­вље­вом ми­шље­њу, Ру­си­ја тре­ ба да оси­гу­ра без­бед­ност чар­тер ли­ни­ја ко­ји­ма ле­те са­мо ру­ски гра­ђа­ни. „Спе­ци­ јал­не слу­жбе тре­ба и са­ме све да про­ве­ ра­ва­ју. Без то­га не мо­же­мо га­ран­то­ва­ти без­бед­ност на­шим гра­ђа­ни­ма“, на­гла­ша­ва екс­перт. „У сва­кој европ­ској зе­мљи исла­ми­сти има­ју од­ре­ђе­ни ути­цај. Ни­ко не мо­же га­ран­то­ва­ти да не­ко од рад­ни­ка на аеро­дро­му ни­је те­ро­ри­ста и да не­ће по­ку­ша­ти да уне­се бом­бу у ави­он“. Па ипак, Гон­ча­ров сма­тра да је по­гре­шна же­ља Др­жав­не ду­ ме да се по­ред за­бра­не ле­то­ва у Еги­пат др­жа­вља­ни­ма Ру­си­је огра­ни­че и ле­то­ви у Тур­ску и Ту­нис. „На тај на­чин ми мо­же­мо по­ста­ти изо­ло­ва­ни и фак­тич­ки мо­же­мо спу­сти­ти но­ву гво­зде­ ну за­ве­с у. То је по­гре­шан став“, за­кљу­чио је екс­перт. ФО­ТО: РИА „НО­ВО­СТИ“

Пи­ше: Дар­ја Љу­бин­ска

зе­мљи мо­гу би­ти из­ве­де­ни ови на­па­ди. До­ду­ше, ис­тра­жи­ва­ње је спро­ве­де­но 2326. ок­то­бра, не­ко­ли­ко да­на пре тра­ге­ди­ је ру­ског ци­вил­ног ави­о­на Air­bus А321 у Егип­т у, за ко­ју се као јед­на од вер­зи­ја раз­ ма­тра и мо­гућ­ност те­ро­ри­стич­ког на­па­да. По ми­шље­њу Ге­ор­ги­ја Мир­ског, за ефи­ ка­сну бор­бу про­тив опа­сно­сти од те­ро­ ри­зма ру­ски ор­га­ни без­бед­но­сти тре­ба да бу­ду об­у­че­ни и ква­ли­фи­ко­ва­ни као изра­ел­ска по­ли­ци­ја. „Та по­ли­ци­ја већ го­ди­на­ма има по­сла са те­ро­ри­стич­ким на­па­ди­ма“, на­гла­сио је по­ли­ти­ко­лог. „По­ред то­га по­треб­ни су љу­ди ко­ји ће се по­све­ти­ти бор­би про­тив те­ро­ри­зма и ко­ји ће би­ти уба­че­ни у ор­га­ни­за­ци­је по­ пут ’Ислам­ске др­жа­ве’ ка­ко би са­зна­ли где се она на­ла­зи и ка­ко функ­ци­о­ни­ше. Нај­ва­жни­је пи­та­ње је мо­гу ли на­ши ру­ ко­во­ди­о­ци то да по­стиг­ну“.

Пре­те­ћи ви­део-сни­мак

Те­ро­ри­сти „Ислам­ске др­жа­ве“, ор­га­ ни­за­ци­је за­бра­ње­не у Ру­си­ји, об­ја­ви­ли су 12. но­вем­бра на ин­тер­не­т у му­зич­ки клип под на­зи­вом „Уско­ро, вр­ло уско­ ро“, на ру­ском је­зи­ку, у ко­ме пре­те да ће у Ру­си­ји ор­га­ни­зо­ва­ти те­ро­ри­стич­ке на­па­де. Ви­део-клип тра­је не­пу­них 5 ми­ну­та и са­ сто­ји се од ко­ла­жа сни­ма­ка бру­тал­них по­гу­бље­ња та­ла­ца „Ислам­ске др­жа­ве“, као и бор­бе­них опе­ра­ци­ја ко­је су во­ди­ ли ови те­ро­ри­сти. Глас на сним­ку го­во­ ри на чи­стом ру­ском је­зи­ку без стра­ног на­гла­ска. По­ја­вљу­ју се ка­дро­ви Мо­скве, цен­трал­на ка­зањ­ска џа­ми­ја Кул Ша­риф и дру­ги пре­по­зна­тљи­ви објек­ти Ка­за­ња. У пе­сми се стал­но по­на­вља фра­за „уско­ро, вр­ло уско­ро“, ко­јом те­ро­ри­сти до­пу­њу­ју сва­ко сво­је обе­ћа­ње.

11

политика

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

Пи­ше: Ма­ри­на Об­ра­ско­ва, Је­ка­те­ри­на Чул­ков­ска

Ру­си су ре­вол­ти­ра­ни и збу­ње­ни на­ па­дом тур­ске ави­ја­ци­је на ру­ски Су24. Кри­за у од­но­си­ма из­ме­ђу Мо­скве и Ан­ка­ре и у Тур­ској је по­ста­ла јед­на од нај­ак­т у­ел­ни­јих по­ли­тич­ких те­ ма. На­ши до­пи­сни­ци су ис­пи­та­ли рас­по­ло­же­ње на­ро­да и у јед­ној и у дру­гој зе­мљи.

В

Ре­ак­ци­ја у Ру­си­ји

ФО­ТО: АП

ећ не­ко­ли­ко ча­со­ва на­кон пр­ вих ве­сти о то­ме да је 24. но­ вем­бра тур­ска ави­ја­ци­ја обо­ ри­ла ру­ски бом­бар­дер, у то­ку да­на су по­је­дин­ци већ ста­ја­ли ис­пред тур­ске ам­ба­са­де у Мо­ скви из­ра­жа­ва­ју­ћи про­тест. По дру­штве­ ним мре­жа­ма се му­ње­ви­то про­ши­ри­ла фо­то­гра­фи­ја по­моћ­ни­це по­сла­ни­ка Др­ жав­не ду­ме Ма­ри­је Ка­та­со­но­ве, ко­ја у ру­ ка­ма др­жи па­ро­лу са нат­пи­сом „Обо­ре­ни пи­ло­ти су уни­шта­ва­ли те­ро­ри­сте да не би ги­ну­ли на­ши и ва­ши ци­ви­ли”.

На­ред­ног да­на та­кве ак­ци­је су ор­га­ни­зо­ ва­не и у Мо­скви, и у дру­гим гра­до­ви­ма: Ка­за­њу, Ста­вро­по­љу и Санкт Пе­тер­бур­ гу. По­не­где су ор­га­ни­за­то­ри про­те­ста би­ле дру­штве­не ор­га­ни­за­ци­је, по­не­где по­ли­тич­ке пар­ти­је, а на по­је­ди­на ме­ста су љу­ди до­шли на соп­стве­ну ини­ци­ја­ти­ву. Ру­ске дру­штве­не мре­же су пре­пла­вље­не оштром кри­ти­ком Тур­ске. Од­мах по­сле до­га­ђа­ја по­ја­вио се хе­штег „Осве­та је не­ из­бе­жна“ („Во­зме­здие не­из­бе­жно“). То су ре­чи ко­је је Вла­ди­мир Пу­тин из­го­во­рио по­сле ка­та­стро­фе ави­о­на Air­bus A321 у Егип­т у. По­ја­вио се и хе­штег „Уда­рац у 12

ле­ђа“ („Удар в спи­ну“), што је за­ пра­во Пу­ти­но­ва ка­рак­те­ри­сти­ка по­ступ­ка тур­ских вла­сти. Ру­си ко­ри­сте још је­дан по­пу­ла­ ран хе­штег: „Не идем у Тур­ску“ („Не уду в Тур­цию“), и ти­ме по­зи­ва­ју сво­је су­на­род­ни­ке да од­у­ста­ну од ту­ри­стич­ких пу­то­ ва­ња у ову зе­мљу (Тур­ска је нај­ва­жни­ја ино­стра­на де­сти­на­ци­ја ру­ског ту­ри­зма). По­је­дин­ци­ма је те­шко па­ло што ви­ше не­ ће мо­ћи да по­се­те зна­ме­ни­то­сти Тур­ске. „Пре две-три го­ди­не сам ми­сли­ла: Ма ка­кав Еги­пат, шта та­мо има да се ви­ди? Оти­ћи ће­мо јед­но­га да­на. Не­ће он ни­ку­да по­бе­ћи. Са­да је пут та­мо за­тво­рен. А Тур­ ска? Ко све ни­је пу­то­вао у Тур­ску? Сви су пу­то­ва­ли, а ја ни­сам”, пи­ше де­вој­ка са псе­у­до­ни­мом Ми­ља Н. Ме­ђу­тим, по­сто­је и они ко­ји ни­с у ре­вол­ ти­ра­ни и сва­ка­ко пла­ни­ра­ју од­мор у Тур­ ској. „Пла­ни­рам да пу­т у­јем и от­пу­то­ва­ћу. Што се ти­че вој­ног ави­о­на, да ни­је ле­тео из­над ту­ђе гра­ни­це не би ни био обо­рен. За­бо­ра­ви­ли смо ка­ко је у Со­вјет­ском Са­ ве­зу обо­рен ко­реј­ски пут­нич­ки ави­он ка­ да је за­шао ду­бо­ко на на­шу те­ри­то­ри­ју, па се ми­сли­ло да је шпи­јун­ски? Та­кве ства­ ри се де­ша­ва­ју”, пи­ше Ла­ри­са К. Ирек Муртазин, новинар листа „Новая газета“ пажљиво је погледао карту те­ риторије и скренуо пажњу на то да ако је уопште руски Су-24 летео турским не­бом, тај лет би трајао не више од шест секунди – време недовољно за 10 упорозења турских ВВС. Изјава Владимира Путина о томе да Русија одавно посматра како се сиријска нафта са територије коју контролишу терористи испоручује Турској, изазвала је још један талас негодовања руских интернет корисника. „Ердоган: 'Турска не купује нафту ИД, мајке ми'“ – ироничан је корисник@mraqoborue.

Ре­ак­ци­ја у Тур­ској

Са свих стра­на на истам­бул­ским ули­ца­ма чу­ју се са­мо ре­чи „Ру­си­ја” и „Ру­си”, „Пу­ тин” и „Си­ри­ја”. У квар­т у Истам­бу­ла ко­ји се зо­ве Си­сли рад­ник по­сла­сти­чар­ни­це „Se­hri Si­mit” Му­ста­фа Ка­ја из­но­си сво­је ви­ђе­ње: „За све је кри­во ру­ко­вод­ство Ру­

ФО­ТО: АП

Ка­ко Ру­си и Тур­ци ре­а­гу­ју на оба­ра­ње ру­ског вој­ног ави­о­на?

си­је. Де­сет пу­та су упо­зо­ре­ни. Сад Ру­си­ју и Тур­ску че­ка­ју ве­о­ма ве­ли­ки про­бле­ми, али на­род ни­је ни за шта крив. Ја сам увек пре­ма њи­ма [Русима] га­јио по­што­ва­ње и љу­бав, и та­ко ћу на­ста­ви­ти”. У раз­го­вор се ме­ша пен­зи­о­нер Му­рат Коч. „За­што Ру­си­ја гу­ра нос у Си­ри­ју? Ко­га она та­мо бом­бар­ду­је? ’Ислам­ску др­ жа­ву’? Сум­њам да је та­ко... Хи­ља­де из­бе­ гли­ца до­ла­зе ова­мо код нас, а не код вас! Ми смо про­гле­да­ли кроз пр­сте за Крим и ни­смо се при­дру­жи­ли санк­ци­ја­ма ко­је су уве­де­не Ру­си­ји. Је­сте ли чу­ли шта је ју­че ре­као Пу­тин? Ка­ко мо­же не­ко нас да оп­ ту­жи за пру­жа­ње по­др­шке те­ро­ри­зму?!” Дру­ги жи­тељ Истам­бу­ла, на­зо­ви­мо га Ах­ мет (име је из­ме­ње­но), до­да­је: „Ја уоп­ште ни­сам при­ста­ли­ца Ер­до­га­но­вог ре­жи­ма и ње­го­ве по­ли­ти­ке у Си­ри­ји. Он је ра­чу­нао да ће Асад оти­ћи, али ис­по­ста­ви­ло се да је све то да­ле­ко сло­же­ни­је. Си­ри­ја је за нас ве­о­ма осе­тљи­во пи­та­ње. Ру­си­ја ка­же да она бом­бар­ду­је ’Ислам­ску др­жа­ву’, али ми не зна­мо тач­но ко­га она та­мо бом­бар­ду­је. Све је то сло­же­но и мо­же се ту­ма­чи­ти на раз­ли­чи­те на­чи­не, али ја се ве­о­ма на­дам да ће би­ти при­ли­ке за нор­ма­ли­за­ци­ју од­но­ са и да ће­мо из­бе­ћи отво­ре­ни кон­фликт”. У Истам­бу­лу жи­ви ни­ко­ли­ко де­се­ти­на хи­ ља­да Ру­са ко­ји су да­нас по­себ­но огор­че­ни због ове си­т у­а­ци­је. Али­на је ро­ђе­на у Ру­ си­ји, али се уда­ла за Тур­чи­на. Она са­да при­ча: „Муж и ја пра­ти­мо ве­сти. Укљу­чи­ ли смо ру­ски ка­нал. Та­мо је упра­во реч о ин­ци­ден­т у ве­за­ном за обо­ре­ни ави­он. Ја му све пре­во­дим и ко­мен­та­ри­шем ко шта ка­же, а он се нер­ви­ра: ’Све је то лаж! Тур­ ска је по­сту­пи­ла ис­прав­но! Ми смо бра­ни­ ли на­ше др­жав­не гра­ни­це’. Стра­шно смо се око то­га по­сва­ђа­ли. Већ дру­ги дан не го­во­ри­мо. Мој муж уоп­ште ни­је Ер­до­га­ нов при­ста­ли­ца. Ово је вр­ло на­пе­то вре­ме. Не зна се шта ће би­ти да­ље. Ужа­сно ми је кри­во што је све та­ко ис­па­ло”.

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

Пи­ше: Сергеј Маркедонов

По­сто­ји ли из­лаз?

Н

е би би­ло ко­рект­но раз­ма­тра­ ти са­да­шње пр­о­бле­ме као не­ што што се по­ја­ви­ло из­не­на­да и без ви­дљи­вих раз­ло­га. По­ зна­ти тур­ски екс­перт Бу­лент Араз ока­рак­те­ри­сао је ру­скотур­ске од­но­се као „ри­вал­ско парт­нер­ ство”. И за­и­ста, по мно­гим по­ли­тич­ким пи­та­њи­ма по­гле­ди Мо­скве и Ан­ка­ре се ни­с у по­ду­да­ра­ли. То се ти­ца­ло и на­гор­нока­ра­ба­шког кон­флик­та у Гру­зи­ји, чи­ју те­ ри­то­ри­јал­ну це­ло­ви­тост тур­ски по­ли­ти­ ча­ри ни­с у до­во­ди­ли у сум­њу. Ан­ка­ра ни­је ни по­ку­ша­ва­ла да отво­ре­но ин­си­сти­ра на те­ми Кри­ма, али њен од­нос пре­ма из­ме­ни ста­т у­са овог по­лу­о­стр­ва у ко­рист Ру­си­је мо­же се де­фи­ни­са­ти као опре­зна скеп­са. Ме­ђу­тим, не­с у­гла­си­це су ду­го и успе­шно пре­ва­зи­ла­же­не раз­во­јем еко­ном­ских од­но­ са од ко­јих су обе стра­не има­ле ко­ри­сти. Чи­ни­ло се да ће праг­ма­ти­чан од­нос и да­ље по­ти­ски­ва­ти у дру­ги план све не­с у­гла­си­ це и спо­ро­ве око по­је­ди­них по­ли­тич­ких пи­та­ња, уто­ли­ко пре што од­но­си во­де­ћег тур­ског по­ли­ти­ча­ра про­те­кле де­це­ни­је Ре­ џе­па Ер­до­га­на са САД и Европ­ском уни­ јом ни­с у баш иде­ал­ни. Ан­ка­ра ни­је би­ла оду­ше­вље­на од­но­сом Ва­шинг­то­на пре­ма курд­ским по­кре­ти­ма на Бли­ском ис­то­ ку, а окре­та­ње Тур­ске у прав­цу евро­ин­ те­гра­ци­је ни­је би­ло у Бри­се­лу до­че­ка­но са на­ро­чи­тим ен­т у­зи­ја­змом. Стра­не ни­с у мо­гле да по­стиг­ну до­го­вор у ве­зи са ки­пар­ ским пи­та­њем, а и „курд­ска кар­та” уну­тар Тур­ске та­ко­ђе је про­во­ци­ра­ла ди­ску­си­је у Европ­ској уни­ји о свр­сис­ход­но­сти при­је­ма

Ан­ка­ре у сво­је ре­до­ве. Шта­ви­ше, Тур­ска је би­ла је­ди­на чла­ни­ца НА­ТО-а ко­ја је до­би­ ла ста­т ус парт­не­ра у ди­ја­ло­гу са Шан­гај­ ском ор­га­ни­за­ци­јом за са­рад­њу (ШОС). Јед­ном реч­ју, Ру­си­ја и Тур­ска су при­ста­ја­ле на не­сла­га­ње по чи­та­вом ни­зу пи­та­ња, али јед­на дру­гој ни­с у пре­ла­зи­ле „цр­ве­ну ли­ни­ ју”, ни­ти су до­во­ди­ле у сум­њу нео­п­ход­ност про­ду­бљи­ва­ња еко­ном­ске са­рад­ње. О то­ме све­до­чи и при­пре­ма за ре­а­ли­за­ци­ју енер­ гет­ског про­јек­та „Тур­ски ток” ко­ји тре­ба да сма­њи за­ви­сност РФ од Укра­ји­не као зе­мље тран­зи­те­ра ру­ског га­са. До­ду­ше, ло­ги­ка „са­гла­сност на не­са­гла­ сност” ни­је по­че­ла да „шкри­пи” тек ове 2015. го­ди­не. То се до­го­ди­ло још 2011. го­ ди­не, ка­да је на Бли­ском ис­то­ку на­сту­пи­ло та­ко­зва­но „арап­ско про­ле­ће”. Мо­сква је те до­га­ђа­је до­жи­ве­ла као опа­сан иза­зов, ве­зан за ко­лапс свет­ске др­жав­но­сти, за ја­ча­ње ислам­ског фун­да­мен­та­ли­зма и стра­хо­ва­ње од ње­го­вог из­во­за у пост­со­вјет­ске зе­мље и са­му Ру­си­ју. Са дру­ге стра­не, Тур­ска је у то­ме ви­де­ла шан­с у да се вра­ти у ре­ги­он ко­ ји је Ан­ка­ра го­ди­на­ма тре­ти­ра­ла као свој при­о­ри­тет. Отуд и тур­ска по­др­шка ли­де­ру еги­пат­ске „Му­сли­ман­ске бра­ће” Му­ха­ме­ду Мур­си­ју и оштар за­о­крет у прав­цу кри­ти­ ко­ва­ња Изра­е­ла и по­ли­тич­ког „па­ле­сти­ но­фил­ства”. Отуд и бор­ба про­тив вла­сти Ба­ша­ра Аса­да. Ан­ка­ра је фак­тич­ки из­ра­зи­ ла сво­ју за­ин­те­ре­со­ва­ност за Бли­ски ис­ток као сво­је бли­же по­гра­нич­но окру­же­ње. На кра­ју су два евро­а­зиј­ска ги­ган­та ство­ ри­ла раз­ли­чи­т у по­ли­тич­ку „оп­ти­ку”. Мо­ сква у Си­ри­ји као глав­ну прет­њу ви­ди

ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА: ДМИ­ТРИЈ ДИ­ВИН

Ин­ци­дент са ру­ским ави­о­ном ко­ји су обо­ри­ле сна­ге тур­ског ва­зду­хо­ плов­ства би­ће те­жак тест за би­ла­ те­рал­не од­но­се из­ме­ђу Мо­скве и Ан­ка­ре. Са­свим не­дав­но су их по­ ли­ти­ча­ри и екс­пер­ти тре­ти­ра­ли као при­мер успе­шног ус­по­ста­вља­ња од­ но­са из­ме­ђу до­ју­че­ра­шњих исто­риј­ ских пр­о­тив­ни­ка.

„Ислам­ску др­жа­ву” и про­паст гра­ђан­ске др­жа­ве, а Ан­ка­ра стра­ху­је од ја­ча­ња по­ зи­ци­је Кур­да и ала­ви­та и по­ра­за сво­јих „кли­је­на­та”, за­ин­те­ре­со­ва­них за ја­ча­ње тур­ског ути­ца­ја у ре­ги­о­ну. Ин­ци­дент са ави­о­ном је нео­спор­но угро­ зио од­но­се два­ју евро­а­зиј­ских ги­га­на­та. Са обе стра­не је у пи­та­њу пре­стиж зе­мље и соп­стве­но схва­та­ње пер­спек­ти­ва из­ла­ска из са­да­шње си­т у­а­ци­је. Та си­т у­а­ци­ја ће се, на­рав­но, ме­ња­ти и пре­ци­зи­ра­ти. Емо­ци­је у Ан­ка­ри и Мо­скви до­сти­гле су вр­ху­нац. Ме­ђу­тим, пре све­га тре­ба има­ти у ви­ду да обе зе­мље има­ју од­ре­ђе­но ис­ку­ство из­ла­ ска из сло­же­них и го­то­во без­из­ла­зних си­ ту­а­ци­ја. Дру­го, ни јед­на ни дру­га стра­на не би же­ле­ле да осла­бе јед­на дру­гу и та­ко по­мог­ну тре­ћим си­ла­ма. Тре­ће, Тур­ска и са­ма од­лич­но схва­та да се и по­ред свег не­ га­тив­ног од­но­са пре­ма Аса­ду де­ста­би­ли­за­ ци­ја у су­сед­ној зе­мљи мо­же са­мом тур­ском дру­штву вра­ти­ти као бу­ме­ранг. И уну­тар тог дру­штва по­сто­је екс­тре­ми­стич­ка исла­ ми­стич­ка рас­по­ло­же­ња чи­ји пред­став­ни­ ци су спрем­ни да се бо­ре про­тив Ер­до­га­на, и по­ред ње­го­вих од­но­са са Ру­си­јом. Чак и ако по­ква­ри те од­но­се, он не­ће обез­бе­ди­ти по­др­шку и опро­штај по­ме­ну­тих за­јед­ни­ ца. Све то ули­ва из­ве­сну на­ду да ће стра­не про­на­ћи не­ка­кав mo­dus vi­ven­di у но­вим при­лич­но не­згод­ним усло­ви­ма. Аутор је до­цент Ка­те­дре за про­у­ча­ва­ње ре­ги­о­на у ино­стран­ству и спољ­ну по­ли­ти­ку Ру­ског др­жав­ног уни­вер­зи­те­та за дру­штве­но-ху­ма­ни­стич­ке на­у­ке (РГ­ГУ).

13

култура

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

За­хар При­ле­пин по Пи­ше: Али­на Ја­блоч­ки­на

ФОТО: АЛИНА ЈАБЛОЧКИНА

У Ру­ском до­му у Бе­о­гра­ду 30. ок­то­ бра је одр­жан су­срет са ру­ским пи­ сцем За­ха­ром При­ле­пи­ном. По ре­ чи­ма са­мог ауто­ра на ин­тер­не­т у га че­сто тре­ти­ра­ју као по­ли­тич­ки ан­га­ жо­ва­ну лич­ност, „а чим та­ко пи­шу, зна­чи да је исти­на“. При­ле­пин се та­ ко­ђе ба­ви но­ви­нар­ством и му­зи­ком, па чак и глу­ми у фил­мо­ви­ма. Због то­га је по­звао го­сте да по­ста­вља­ју пи­та­ња о све­му што их ин­те­ре­с у­је – о по­ли­ти­ци, му­зи­ци, фил­му, Пу­ ти­ну, Дон­ба­с у, Ср­би­ји и о пи­шче­вој по­ро­ди­ци. Пре­но­си­мо вам нај­за­ни­ мљи­ви­је де­ло­ве тог раз­го­во­ра.

О пе­ри­oду за­сто­ја, о илу­зи­ја­ма

З

а­хар При­ле­пин је, ка­ко сам ка­же, у Ср­би­ји већ сед­ми или осми пут. На са­мом по­чет­ку су­сре­та је ре­као да би же­лео да до­ве­де сво­ју по­ро­ди­цу у Ср­би­ју и да је пун див­них осе­ћа­ ња. У јед­ном ра­ни­јем на­сту­пу При­ле­пин је из­ја­вио да су Ср­би је­ди­ни пра­ви при­ ја­те­љи Ру­са и да мно­ги у Ср­би­ји и по­ред за­пад­не про­па­ган­де са­гле­да­ва­ју ра­зно­ли­ кост ово­га све­та. У овом су­сре­т у, ме­ђу­тим, ви­ше се го­во­ ри­ло о Ру­си­ји не­го о Ср­би­ји. Мо­же се ре­ ћи да је гост то­ком раз­го­во­ра пред­ста­вио ком­пле­тан пор­трет са­вре­ме­ног ру­ског дру­штва. „У дру­штве­но­по­ли­тич­ком жи­во­т у Ру­ си­је на­ста­ла је па­ра­док­сал­на си­т у­а­ци­ја“, ка­же пи­сац. „У Ру­си­ји сви схва­та­ју све, али је ма­ло оних ко­ји мо­гу то да ка­жу. Па чак ако не­ко и мо­же, он се не тру­ди у том прав­цу. Због то­га се код нас јед­ни исти ли­ко­ви по­ја­вљу­ју у свим но­ви­на­ма и на свим ТВ ка­на­ли­ма. Истих три­де­се­так љу­ди го­сту­је и на Пр­вом ка­на­лу и на Еху Мо­скве. Ру­си­ја ни­је ус­пе­ла да ство­ри но­ ву на­ци­о­нал­ну ели­т у, и због то­га код нас по­сто­је кла­се ко­је ни­ко не мо­же по­ме­ри­ти с ме­ста. Оне го­спо­да­ре у свим сфе­ра­ма“. У ци­љу да бар ма­ло раз­би­је ту јед­но­ли­ кост За­хар При­ле­пин је при­стао да во­ди 14

еми­си­ју о ру­ској рок-му­зи­ци на јед­ном ТВ ка­на­лу. По ње­го­вим ре­чи­ма, то­ком по­след­ њих 50-70 го­ди­на огро­ман део на­род­не све­сти ве­зан је за сфе­ру му­зи­ке. Ста­ри­ја ге­не­ра­ци­ја је слу­ша­ла Оку­џа­ву, Ви­соц­ког, Дољ­ског и Га­ли­ча, док је При­ле­пи­но­во по­ ко­ље­ње слу­ша­ло Гре­бен­шчи­ко­ва, Цо­ја, Ба­ шла­чо­ва и Кин­че­ва. За­тим је до­шла ге­не­ ра­ци­ја „за ко­ју се и не зна шта је слу­ша­ла“. „Увек сам имао же­љу да до­ве­дем те љу­ де у сту­дио и да их пи­там сно­се ли они од­го­вор­ност за све оно што се до­го­ди­ло у Ру­си­ји. Хо­ћу да схва­тим за­што Ан­дреј Ма­ка­ре­вич од­ла­зи на те­ри­то­ри­ју Укра­ ји­не да та­мо пе­ва, а Алек­сан­дар Скљар из истог раз­ло­га од­ла­зи у Дон­бас. За­што Зем­фи­ра на кон­цер­т у ма­ше укра­јин­ском за­ста­вом, а Јо­сиф Коб­зон но­си у До­њецк ху­ма­ни­тар­ну по­моћ, док гру­па „Лю­ бэ“ ниг­де не иде и сво­ју отаџ­би­ну во­ли у Ру­си­ји. Зна­те, ја бих био за­до­во­љан ка­да би се сви љу­ди из све­та умет­но­сти по­ на­ша­ли као Мај­ка Те­ре­за, тј. кад би увек про­па­ги­ра­ли до­бро и љу­бав, сви­ма де­ли­ ли хлеб, мед и ра­ки­ју. Али та­ко се ни­ко не по­на­ша. Чак ни Пу­шкин, Љер­мон­тов, До­сто­јев­ски, Ша­ља­пин, Је­се­њин и Ви­соц­ ки ни­с у се по­на­ша­ли као Мај­ка Те­ре­за. Сви су они би­ли ду­бо­ко ис­по­ли­ти­зо­ва­ни љу­ди и би­ли су све­сни сво­је од­го­вор­но­

сти за све не­сре­ће ко­је је до­жи­ве­ла Ру­ си­ја и по­бе­де у ко­ји­ма је три­јум­фо­ва­ла. Раз­ли­ка од са­да­шње си­т у­а­ци­је у на­шој кул­т у­ри је у то­ме што ја не мо­гу ни да за­ми­слим Пу­шки­на и До­сто­јев­ског ка­ко ма­шу укра­јин­ском за­ста­вом на кон­цер­т у, као што то ра­ди Зем­фи­ра. Они су би­ли ве­ли­ки ху­ма­ни­сти, во­ле­ли су чо­ве­ка, са­ о­се­ћа­ли са њим, али се ни­ка­да ни­с у та­ко по­на­ша­ли. То ва­жи чак и за Хер­це­на, чак и за Бу­њи­на и Ме­ре­шков­ског. Пре­ма При­ле­пи­но­вим ре­чи­ма, огро­ман број љу­ди у да­на­шњој ру­ској кул­т у­ри га­ји илу­зи­ју о по­сто­ја­њу не­ка­квог про­сто­ра то­ле­ран­ци­је и по­ли­тич­ке ко­рект­но­сти, не­ка­квих ци­ви­ли­за­циј­ских до­стиг­ну­ћа из­ван ко­јих се на­ла­зи са­мо Ру­си­ја. „Не­ки љу­ди су нам са­оп­шти­ли да тре­ба жи­ве­ти без иде­о­ло­ги­је, из­ван ре­ли­ги­је, из­ван др­жа­ве, из­ван на­ро­да, из­ван на­ци­ о­нал­них ин­те­ре­са, у не­ка­квом ве­ли­ком, за­јед­нич­ком, до­бром све­т у. Али они су нас пре­ва­ри­ли, јер су за се­бе за­др­жа­ли све оно од че­га су нам пред­ло­жи­ли да се ми од­рек­не­мо. Ме­ни то де­лу­је ве­о­ма сме­ шно. Или ве­о­ма ту­жно.

О књи­жев­но­сти

На мол­бу гле­да­ла­ца да „ка­же не­што о књи­жев­но­сти“ За­хар При­ле­пин је пред­

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

о­но­во ме­ђу Ср­би­ма ста­вио сво­ју књи­гу „Оби­тељ“ (пре­ве­де­ на је на срп­ски је­зик) у ко­јој се го­во­ри о со­ло­вец­ким ло­го­ри­ма 1920-их го­ди­на. Књи­га се, ка­же аутор, по­ја­ви­ла са­свим слу­чај­но. Ре­ди­тељ Алек­сан­дар Ве­ле­дин­ ски по­звао је При­ле­пи­на да пу­т у­је са њим у Со­ло­вец­ки ма­на­стир на­да­ју­ћи се да ће овај на­пи­са­ти де­ло ко­је ће за­тим мо­ћи да се екра­ни­зу­је. „Жи­ве­ли смо та­мо и по­се­ћи­ва­ли све слу­ жбе. То је ма­на­стир ко­ји ће 2029. го­ди­не про­сла­ви­ти 600 го­ди­на по­сто­ја­ња. Нај­ бол­ни­ји и нај­стра­шни­ји тре­ну­ци ру­ске исто­ри­је пре­пле­те­ни су са исто­ри­јом Со­ло­вец­ког ма­на­сти­ра. Та­мо је био за­ твор за раз­не бун­тов­ни­ке. Ка­да је по­чео гра­ђан­ски рат у Ру­си­ји фран­цу­ска и ен­ гле­ска еска­дра су ушле у Ар­хан­гелск и Мур­манск и на­пра­ви­ле та­мо кон­цен­тра­ ци­о­ни ло­гор. Бољ­ше­ви­ци су их за­тим про­те­ра­ли, али су и са­ми ис­ко­ри­сти­ли тај ло­гор. Све у све­му, та­мо је пет ве­ко­ва био стра­ви­чан за­твор. И ка­да сам по­чео да пи­шем о до­га­ђа­ји­ма у ло­го­ру кра­јем 20-их го­ди­на, ужа­сну­ло ме је са­зна­ње ко­ли­ко раз­ли­чи­тих ти­по­ва ка­рак­те­ра мо­рам да опи­шем. Да бих то из­бе­гао од­лу­чио сам да на­пи­шем по­вест, али ра­ди те по­ве­сти сам ку­пио не­ко­ли­ко сто­ти­на књи­га и чи­ тао их све док ми гла­ва ни­је ’про­ку­ва­ла’. На­цр­тао сам огром­ну кар­т у, из­ле­пио на њој фо­то­гра­фи­је мо­јих ли­ко­ва и на­цр­тао ше­му њи­хо­вог кре­та­ња по ло­го­ру. По­чео сам да пи­шем тек кроз три го­ди­не. Та­да су сви ти љу­ди ожи­ве­ли, по­че­ли да се кре­ћу, и све се то пре­тво­ри­ло у по­вест, за­тим у ро­ман, и нај­зад у ве­ли­ки ро­ман. Схва­тио сам да мо­гу ни­ка­да и да га не за­вр­шим јер су ти ли­ко­ви, а има их 140, по­че­ли јед­ни са дру­ги­ма да сту­па­ју у не­ка­кве од­но­се, и то је већ из­ла­зи­ло из­ван окви­ра мо­је аутор­ске во­ље. Ра­ни­је сам чи­тао ка­ко је Тол­стој го­во­рио: „Шта је ура­ди­ла На­та­ша Ро­сто­ва? Уда­ла се. Ко би ре­као?“ Та­да сам ова­ко раз­ми­шљао: „Ма ла­жеш ти, бра­ до­ња, све си ти знао“. И ето, тек по­сле 10 го­ди­на књи­жев­ног ра­да схва­тио сам да је Тол­стој го­во­рио исти­ну. При­ле­пин сма­тра да је ба­вље­ње књи­жев­ но­шћу ира­ци­о­нал­но, и да је сва­ки на­пи­ са­ни текст ве­ћи од сво­га ауто­ра, јер мо­же има­ти ве­о­ма мно­го ин­тер­пре­та­ци­ја. Али ако го­во­ри­мо о ру­ској кла­си­ци он­да је у

крај­њој ли­ни­ји јед­но из­ве­сно: ру­ски кла­ си­ци су мно­го во­ле­ли сво­ју отаџ­би­ну.

О ин­те­лек­ту­ал­ној ели­ти

На пи­та­ње јед­ног го­ста ка­ко се мо­же раз­бу­ди­ти успа­ва­на ин­те­лек­т у­ал­на ели­ та При­ле­пин је од­го­во­рио да ели­та не спа­ва и да је ве­о­ма ак­тив­на. До­ду­ше, по пи­шче­вом ми­шље­њу, за ру­ску ели­т у су ка­рак­те­ри­стич­на „ра­с у­та” схва­та­ња. Љу­ ди се за­ла­жу за све што је до­бро и про­тив све­га што је ло­ше, али ни­шта од то­га не мо­гу ја­сно да фор­му­ли­шу. „Не­дав­но је но­ви­нар Ан­дреј Ба­биц­ки на­пи­сао да се у Ру­си­ји фор­ми­ра­ло де­мо­ крат­ско дру­штво, да 86% Пу­тин­ске ве­ћи­ не об­у ­хва­та све – пра­во­слав­не, бу­ди­сте, му­сли­ма­не, ате­и­сте, цен­три­сте, ле­ви­ча­ре, де­сни­ча­ре, тј. оне ко­ји су спрем­ни да са­ ра­ђу­ју са љу­ди­ма раз­ли­чи­тих схва­та­ња. У из­ве­сном сми­слу у Ру­си­ји по­сто­ји огром­на по­тре­ба за обич­ном људ­ском искре­но­шћу и до­след­но­шћу. Бу­ди шта хо­ћеш, са­мо не­ мој сва­ко­га да­на ме­ња­ти ста­во­ве. Ру­си­ја је то­ком по­след­њих 25 го­ди­на про­шла кроз фа­зу илу­зи­ја за­љу­бље­но­сти у пред­вод­ни­ке де­мо­кра­ти­је и пе­ре­строј­ке, за­тим у ге­не­ра­ ле на фрон­т у, па у зве­зде шоу-би­зни­са, па у по­ли­ти­ча­ре „Је­дин­стве­не Ру­си­је“, за­тим у На­ваљ­ног, а за­тим у све што је су­прот­но. Са­да би ва­ља­ло има­ти бар не­што што се не­ће ра­с у­ти кад га узмеш у ру­ке. По пи­шче­вом ми­шље­њу, ру­ски кон­зер­ва­ ти­ви­зам са­сто­ји се упра­во у тој жуд­њи за не­чим стал­ним и не­про­мен­љи­вим. Тре­ ба ре­ћи и то да је ру­ска ин­те­ли­ген­ци­ја крај­ње уз­бу­ђе­на. У Ру­си­ји на про­тест­не ми­тин­ге из­ла­зе де­се­ти­не и сто­ти­не хи­ ља­да љу­ди. Ка­ко ка­же При­ле­пин, Ру­си­ ја је је­ди­на зе­мља на све­т у где ми­тин­ге оку­пља­ју пи­сци и му­зи­ча­ри. На при­мер, 2011. го­ди­не ми­тин­ге су ор­га­ни­зо­ва­ли Аку­њин, Би­ков, Ка­шин и Про­ха­нов. „Кад сам пи­тао у Ита­ли­ји или Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји да ли код њих пи­сци мо­гу да ор­га­ни­зу­ју ми­тинг, сви су се сме­ја­ли и ми­сли­ли да се ша­лим. Они ка­жу: ’Шта ће нам пи­сци на ми­тин­зи­ма? Нас њи­хо­во ми­шље­ње уоп­ште не за­ни­ма’. А ми, ето, жи­ви­мо у зе­мљи где је пе­сник ви­ше од пе­сни­ка, ма­ње од пе­сни­ка, или уоп­ште ни­је пе­сник. То је у су­шти­ни нор­мал­но, јер су љу­ди у сфе­ри умет­но­сти на не­ки

на­чин већ из­бру­си­ли сво­ја схва­та­ња, они су те­шком му­ком до­шли до њих. Ти љу­ди не за­сту­па­ју не­ке ста­во­ве за­то што су за то пла­ће­ни. Јед­ном сам у Дон­ба­с у раз­го­ ва­рао са чо­ве­ком ко­ји је та­мо тре­ћи по сво­јој функ­ци­ји. Та­да је то био Пур­гин. Он ми је ре­као да је све што се да­нас де­ ша­ва у Дон­ба­с у опи­са­но у тек­сто­ви­ма Про­ха­но­ва, Ли­мо­но­ва и Ду­ги­на. То­ком 90-их се сма­тра­ло да је све то мар­ги­нал­но и глу­по. Али они ко­ји су те љу­де на­зи­ва­ ли мар­ги­нал­ним лич­но­сти­ма не­ста­ли су и ни­ко их се не се­ћа. А ре­ал­ност ко­ју су ство­ри­ле те мар­ги­нал­не лич­но­сти по­сто­ ји. И ре­ал­ност ко­ју да­нас сми­шља­ју Аку­ њин и Улиц­ка, Ру­бин­штејн и Шен­де­ро­ вич та­ко­ђе мо­же по­ста­ти на­ша ре­ал­ност у бу­дућ­но­сти. Јер Ру­си­ја је та­ква зе­мља.

О на­ци­о­нал­ној иде­ји

При­ле­пин твр­ди да у Ру­си­ји не тре­ба из­ ми­шља­ти ни­ка­кву на­ци­о­нал­ну иде­ју. Та иде­ја, ка­же он, не мо­же би­ти ни „цр­ве­на“ ни „бе­ла“. Ни па­три­от­ска, ни ли­бе­рал­на. „На кра­ју кра­је­ва Ру­си­ја тре­ба са­мо да бу­де у рав­ни сво­је хи­ља­ду­го­ди­шње исто­ ри­је, ко­ја је вр­ло ра­зно­род­на, али има јед­ но ја­сно усме­ре­ње – да чу­ва сво­ју ра­зно­ ли­кост, свој век­тор евро­а­зиј­ске си­ле и сво­ју по­слу­шност раз­ли­чи­тим за­ко­ни­ма. Та­ко је би­ло и у ста­ро­ру­ској књи­жев­но­ сти где ни­је ва­жио по­јам про­гре­са не­ го по­јам ’би­ти као пр­ви кне­зо­ви’. То је и би­ла ру­ска на­ци­о­нал­на иде­ја. Би­ти као хи­ља­ду­го­ди­шња Ру­си­ја – то је за­пра­во на­ша на­ци­о­нал­на иде­ја у да­на­шње вре­ме. Ја бих пред­ло­жио на­ци­о­нал­ну иде­ју, али са­мо за пе­ри­од од 20 го­ди­на. Ми има­мо 20-25 ми­ли­о­на мла­дих љу­ди, омла­ди­не и де­це. Тре­ба уло­жи­ти огром­на сред­ства, као у 10 олим­пи­ја­да, у њи­хо­во вас­пи­та­ ње и њи­хов раз­вој, у њи­хо­во по­зна­ва­ње нај­но­ви­јих тех­но­ло­ги­ја, је­зи­ка, бо­ри­лач­ ких ве­шти­на и руч­ног ра­да. То је оно што тре­ба да на­у­чи тих 25 ми­ли­о­на љу­ди, и ми ће­мо до­би­ти су­пер-ели­т у ко­ја ће го­ во­ри­ти на свим је­зи­ци­ма, по­зна­ва­ти све ин­тер­нет-апли­ка­ци­је, пу­ца­ти из свих вр­ста оруж­ја, и они ће би­ти ап­со­лут­не па­три­о­те Ру­си­је. Тај циљ се не мо­же у пот­пу­но­сти до­сти­ћи. Али ако од тих 25 ми­ли­о­на до­би­је­мо бар 15 ми­ли­о­на та­ квих, где ће нам би­ти крај?

15

култура

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

ЉУ­БОВ ГЛЕ­БО­ВА О РУ­СКО-СРП­СКИМ ОД­НО­СИ­МА

Пи­ше: Али­на Ја­блоч­ки­на

Ди­рек­тор­ка Фе­де­рал­не аген­ци­је „Рос­со­труд­ни­че­ство” Љу­бов Гле­бо­ ва 12. и 13. но­вем­бра је бо­ра­ви­ла у Бе­о­гра­ду. У окви­ру ње­не по­се­те одр­жа­ни су са­стан­ци са пред­сед­ни­ ком Ср­би­је То­ми­сла­вом Ни­ко­ли­ћем и срп­ским па­три­јар­хом Ири­не­јем, као и за­се­да­ње срп­ско-ру­ске ко­ми­ си­је за уре­ђе­ње Хра­ма све­тог Са­ве у Бе­о­гра­ду. О ре­зул­та­ти­ма пре­го­во­ра Љу­бов Гле­бо­ва је го­во­ри­ла на бри­ фин­гу за но­ви­на­ре у Ру­ском до­му у Бе­о­гра­ду.

18

В

ла­ди­мир Пу­тин је пре не­ко­ ли­ко ме­се­ци Вла­ди РФ на­ ло­жио да се при­сту­пи ре­а­ ли­за­ци­ји спо­ра­зу­ма из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је о про­јек­т у уре­ђе­ња Хра­ма све­тог Са­ве у Бе­о­гра­ду. Осно­ва­на је спе­ци­јал­на ко­ ми­си­ја на че­лу са пот­пред­сед­ни­ком ру­ске Вла­де Иго­ром Шу­ва­ло­вом, а од­го­вор­ ност за ре­а­ли­за­ци­ју про­јек­та пре­у­зе­ла је аген­ци­ја „Рос­со­труд­ни­че­ство” са ди­ рек­тор­ком Љу­бов Гле­бо­вом.

- То­ком по­се­те смо за­јед­но са срп­ско-ру­ ском ко­ми­си­јом раз­мо­три­ли тре­нут­но ста­ње и још јед­ном по­де­ли­ли сфе­ре од­го­ вор­но­сти из­ме­ђу ру­ске и срп­ске стра­не. У овом тре­нут­ку за­вр­ше­на су прак­тич­но сва

ФО­ТО: : АЛИ­НА ЈА­БЛОЧ­КИ­НА

Чо­ве­ку не тре­ба да­ти ри­бу, в

струч­на са­ве­то­ва­ња и у то­ку су пре­го­во­ри са спон­зо­ри­ма. Ра­ди се о ру­ским ком­па­ ни­ја­ма на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је. Ком­па­ни­ја „Га­спром њефт” је већ до­не­ла од­лу­ку да се при­кљу­чи про­јек­т у - из­ја­ви­ла је Гле­бо­ва. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, на са­стан­ци­ма са пред­сед­ни­ком Ср­би­је То­ми­сла­вом Ни­ко­ ли­ћем и срп­ским па­три­јар­хом Ири­не­јем до­го­во­ре­ни су план и ро­ко­ви ре­а­ли­за­ци­ је пр­ве фа­зе про­јек­та. Пла­ни­ра­но је да до 2019. го­ди­не, ка­да се сла­ви 800-го­ди­шњи­ ца ауто­ке­фал­но­сти Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, бу­ду за­вр­ше­ни ол­та­ри и ку­по­ле. Гле­бо­ва је ис­та­кла да ће овај ве­ли­ки и те­жак по­сао ре­а­ли­зо­ва­ти ру­ски умет­ни­ ци уз мо­гу­ће уче­шће сту­де­на­та Ли­ков­не ака­де­ми­је у Бе­о­гра­ду.

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2015.

- Сма­трам да је ве­о­ма ва­жно то што се Ру­ си­ја у Ср­би­ји не по­ја­вљу­је са­мо са сво­јим нов­цем, не­го и са сво­јим умет­ни­ци­ма, мај­сто­ри­ма свог по­сла. Уче­шће у ова­ко ве­ли­ком и исто­риј­ски зна­чај­ном про­јек­ ту омо­гу­ћи­ће нам не са­мо да на­шу зе­мљу пред­ста­ви­мо у нај­бо­љем све­тлу, не­го и да по­ста­ви­мо сна­жне те­ме­ље да­љој са­рад­њи и при­ја­тељ­ству из­ме­ђу ру­ског и срп­ског на­ро­да - ис­та­кла је ру­ко­во­ди­лац аген­ци­је „Рос­со­труд­ни­че­ство”. Ме­ђу­тим, рад на ре­а­ли­за­ци­ји про­јек­та уре­ђе­ња Хра­ма све­тог Са­ве ни­је је­ди­на сфе­ра ак­тив­но­сти аген­ци­је „Рос­со­труд­ ни­че­ство” у Ср­би­ји. На не­дав­но одр­жа­ ном Пе­том свет­ском кон­гре­с у су­на­род­ ни­ка пред­сед­ник Пу­тин је уте­ме­љио два основ­на кон­цеп­та: кон­цепт ру­ске шко­ ле у ино­стран­ству и кон­цепт про­мо­ци­ је ру­ског је­зи­ка у све­т у. Пре­ма ре­чи­ма Гле­бо­ве, до кра­ја овог ме­се­ца аген­ци­ја тре­ба да при­пре­ми и пре­зен­т у­је план за оства­ри­ва­ње ових ци­ље­ва. Про­је­кат ру­ ске шко­ле у ино­стран­ству је прак­тич­но већ за­вр­шен и, ка­да се ра­ди о Ср­би­ји, ова ини­ци­ја­ти­ва иза­зи­ва ве­ли­ко ин­те­ ре­со­ва­ње љу­ди.

- Нај­ва­жни­је је да Ср­би­ја има по­тре­бу да се упо­зна са ру­ским је­зи­ком, кул­т у­ ром, обра­зо­ва­њем, спор­том, ра­дом са мла­ди­ма. Про­ве­ла сам ов­де са­мо два да­на, али сам чак и за то крат­ко вре­ме мо­гла да до­жи­вим ко­ли­ко су на­ши љу­ди бли­ски, ко­ли­ко ми на сли­чан на­чин ми­ сли­мо и осе­ћа­мо и ка­ко у Ср­би­ји љу­ди по­зи­тив­но до­жи­вља­ва­ју Ру­се – ре­кла је Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА ИЗ СЛО­БОД­НИХ ИЗ­ВО­РА

већ уди­цу

Гле­бо­ва. – И ве­о­ма је ва­жно што ов­де има пред­у­зи­мљи­вих Ру­са. Су­сре­ла сам се са ини­ци­ја­то­ри­ма из­град­ње ру­ске шко­ле у Бе­о­гра­ду, са пред­став­ни­ци­ма ком­па­ни­је „Га­спром њефт”, ко­ји отва­ра­ју оде­ље­ња за би­лин­гвал­но шко­ло­ва­ње и за­ин­те­ре­со­ ва­ни су за отва­ра­ње шко­ле у ко­јој би се на­ста­ва одр­жа­ва­ла на ру­ском је­зи­ку, али по срп­ским стан­дар­ди­ма. Све то су ве­о­ма пер­спек­тив­ни прав­ци са­рад­ње. Гле­бо­ва је та­ко­ђе ис­та­кла по­зи­тив­ну уло­ гу Ру­ског до­ма у ре­а­ли­за­ци­ји ру­ско-срп­ ске са­рад­ње: - Као што је ре­че­но на Кон­гре­с у, ру­ски др­ жа­вља­ни у ино­стран­ству су за­ступ­ни­ци Ру­си­је у свим зе­мља­ма. Ак­тив­ност на­ших су­на­род­ни­ка на те­ри­то­ри­ји дру­гих зе­ма­ ља је ве­о­ма зна­чај­на. Ин­те­ре­со­ва­ње за на­ шу зе­мљу, ко­ја је за­у­зе­ла ак­ти­ван став на ме­ђу­на­род­ној сце­ни, без сум­ње је у по­ра­ TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД • VEČERNJI LIST, ХРВАТСКА • EL PERUANO, ПЕРУ. Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

сту. У овим усло­ви­ма тре­ба од­го­во­ри­ти на пи­та­ња ко­ја по­ста­вља­ју др­жа­вља­ни дру­гих зе­ма­ља, али то не мо­же­мо чи­ни­ ти из Мо­скве. Ти­ме тре­ба да се ба­ве на­ши су­на­род­ни­ци у са­рад­њи са пред­став­ни­ ци­ма ло­кал­не за­јед­ни­це. А ми им у то­ме мо­же­мо по­мо­ћи. Ка­ко ка­же ру­ска по­сло­ ви­ца, „не тре­ба чо­ве­ку да­ти ри­бу, не­го уди­цу”. Зна­чи, ми тре­ба да на­у­чи­мо на­ше су­на­род­ни­ке ка­ко да отва­ра­ју шко­ле, ка­ко да ус­по­ста­вља­ју са­рад­њу. Ини­ци­ја­ти­ва са­свим си­гур­но по­сто­ји, али је по­треб­на по­моћ у ме­то­до­ло­ги­ји, по­тре­бан је са­вет. Љу­бов Гле­бо­ва је као за­кљу­чак ис­та­кла да у са­вре­ме­ном све­т у, у ко­јем се стал­но по­ста­вља­ју но­ва по­ли­тич­ка и еко­ном­ска огра­ни­че­ња, по­сто­ји све ве­ће ин­те­ре­ со­ва­ње за ве­зе ме­ђу љу­ди­ма и за ху­ма­ ни­тар­ну са­рад­њу. А то је ши­ро­ко по­ље де­лат­но­сти. Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР Весна Станиславов, Дистрибуција Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

ФО­ТО: АНА­ТО­ЛИЈ МАЉ­ЦЕВ / EPA

Русија у сликама

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com

Пе­тер­бур­жа­ни ода­ли по­шту жр­тва­ма ави­он­ске не­сре­ће Жи­те­љи Санкт Пе­тер­бур­га по­ла­жу цве­ће и па­ле све­ће на Двор­ском тр­гу у спо­мен жр­тва­ма тра­ге­ди­је ру­ског пут­нич­ког ави­о­на Air­bus A321 у Егип­ту.