Geopolitika

Веће пензије за руске грађане

стр. 4

Пре и после избора

Музичарима се не може командовати

Алексеј Кудрин, бивши министар финансија стр. 10-12

Јуриј Башмет, угледни диригент и солиста на виоли

стр. 28-30

Русија почела освајање арктичког морског дна

фото: photoxpress

То отвара перспективе не само за Русију, него и за целу Европу

фото: photoxpress

у сарадњи са ”росијском газетом”, русија, фебруар 2012.

Бесплатно у АПП-СТОРЕ Прилог на енглеском

садржај

месец у сликама

ГЕОПОЛИТИКА децембар 2011.

10

фото: kinopoisk.ru

посебно мишљење

Пре и после избора Алексеј Кудрин, бивши министар финансија, о протеклим изборима за Думу ФИЛМ У Москви се свугде приказује филм Сергеја Лобана и Марине Потапове „Шапито-шоу“. После премијере филма на Московском међународном филмском фестивалу, он је изазвао талас усхићења на блоговима, а шале из филма су одмах ушле у свакодневицу.

економија

ИП „Геополитика пресс д.о.о.“ Мурска 1/4, 11000 Београд, Србија тел/фак: + 381 11 3808 912 geopolitika@sbb.rs, www.geopolitika.rs Слободан Ерић, директор и главни и одговорни уредник Геополитика пресс, превод са руског језика Ирена Момчиловић, дистрибуција, оглашавање и ПР Катарина Бунтић-Марковић, пословно-технички секретар и превод са енглеског језика Ликовно-графичка обрада Геополитика пресс

2

15

Дуго путовање у Светску трговинску организацију

4

Плата има значај

поглед из москве

Пензије руских грађана ће бити повећане и кориговане према платама

18

5

26 процената за Московљанина За толико ће порасти плата у Москви

6

Новац за студента

7

Хитно се тражи нова партија

Русија у Европи види „пацијента“ Политиколози предвиђају распад ЕУ на језгро и периферију

19

Повратак на буре барута Балканске владе доказују своју неспособност да изађу на крај са финансијским проблемима

Стипендијски фонд за студенте поново је порастао

јануар 2012

СПОЉНА ПОЛИТИКА Министарство одбране Русије је почело припрему за стратегијску командно-штабну вежбу (СКШВ) „Кавказ-2012“. Маневри ће се одржати не само на југу Русије, него и на територији Абхазије, Јужне Осетије и Јерменије.

СПОРТ Већ након кратког програма на Европском шампионату у уметничком клизању у британском граду Шефилду, руски парови претендују на пет од шест места која носе награде.

Максим Григорјев о томе зашто је потребна партија средње класе

међународна политика

9

Генералштаб је одговорио Генерал Макаров о плановима против ПРО

култура

28

фото: Ria Novosti

Александар Горбенко, председник редакцијског савета Павел Негоица, генерални директор Владислав Фронин, главни уредник Јевгениј Абов, директор проjeктa Јуриј Совцов, извршни уредник Елена Славина, помоћник уредника http://slavina@rg.ru Андреj Шимарскиj, главни дизаjнер Андреј Зајцев, директор фотографиje фронта Николај Корољев, уредник фотографије Јулија Голикова, маркетинг и оглашаванье http://golikova@rg.ru Евгениja Томилова, ПР http://tomilova@rg.ru

Колико Русија може да потроши у 2012. години

фото: аp

политика

14

фото: Rg

фото: ITAR-TASS

Издавачка кућа „Росијскаја газета“, адреса: 24 булевар 4 Правди улица, спрат 12, Москва, Русија, 125993 тел: +7(495)7753114, факс: +7(495)9889213

Музичарима се не може командовати Јуриј Башмет, угледни руски диригент и солиста на виоли

спорт

34

Приход од прстенова Олимпијски бренд се све више незаконито користи за продају кривотворене, „пиратске“, робе

јануар 2012

ИЗБОРИ Сва биралишта у Русији ће бити опремљена веб-камерама. Првобитно је ова идеја потекла од писца Бориса Акуњина, који се заложио за то за време митинга на Болотном тргу. Oвај предлог je прихватио и Владимир Путин, обећавши да ће организовати видео-надзор на председничким изборима 4. марта 2012. године.

УМЕТНОСТ Регионална друштвена организација „Обједињење Срба“ предала је на дар Московском конзерваторијуму виолинуартефакт Винчанске културе. Винчанска култура је призната у свим руским и другим енциклопедијама као најстарија култура у Европи.

3

Пише: Марина Грицјук

ензија руских грађана током следећих година неће се само повећати, већ ће њена висина бити ближа изгубљеној за­ра­ ди. Русија се спрема за рати­ фикацију неколико међународних доку­ мената који предвиђају додатне гаранције за пензије. Дакле, шта Русе чека у будућности? Прво, у Влади је створена радна група за ратификацију Европског кодекса со­ ци­­јалног осигурања. Како је Росијској газети објаснио заменик министра здрав­­ства и социјалног развоја Јуриј Во­роњин, документ садржи систем со­­ ци­јалних норми, међу којима су и нор­ ме о нивоу пензијског осигурања. Он приликом обрачуна пензије посебно предвиђа етапно повећање коефицијента замене изгубљене зараде са 40 на 60 процената. Такође се у њему предвиђа увођење савремених облика осигурања од свих социјалних ризика. „Сада водимо преговоре са експертима радне групе и Европе, након чега ћемо Влади упутити информације о томе у којим роковима и у којем обиму ћемо моћи да ратификујемо документ“, рекао је заменик министра. Узгред, проблем пензија је садржан и у 102. конвенцији Међународне органи­ зације рада (МОР), чија је ратификација планирана у најскорије време. Она ут­ врђује минималне социјалне стандарде. Према речима експерата, Русија је одавно спремна за њену ратификацију, правна база је нормирана, и практично сви захтеви конвенције се код нас испуњавају. Камен спотицања је била одредба да пензија мора да износи најмање 40 процената од изгубљене зараде. Али већ 2012. године Русија ће се максимално при­ближити овој норми и документ ће бити ратификован, уверавају нас пред­ ставници власти. Још једна спорна конвенција МОР, чије важење је планирано да буде проширено и на Русију, јесте 189. конвенција – о приватним агенцијама за запошљавање (ПАЗ). Она регулише питања изнајмљеног рада. Према речима експерата, пре него што је ратификује, Русија мора да усвоји закон о забрани изнајмљеног рада, када је човек на списку као радник агенције, а реално ради у фабрици. На тај начин он не прима довољно социјалних гаран­ ција, а реални послодавац штеди на 4

Пише: Љубов Проценко

Плата има значај Пензије руских грађана ће бити ближе њиховим приходима које су имали пре одласка на заслужени одмор додатним годишњим одморима, упла­ тама у социјалне фондове и сличним трошковима. Овакав нацрт закона већ је усвојен у првом представљању пред Парламентом. При томе, он не претпоставља забрану рада, рецимо, компанија које се баве чишћењем, које перу прозоре и просторије многих предузећа и приватних лица. Конвенција о приватним агенцијама запослености претпоставља регулисање рада тих агенција у целини. Између осталог, она забрањује да се узима новац за сопствене услуге од радника, што је сада врло распрострањено у Русији. На

фото: Ria Novosti

П

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

пример, приликом запошљавања жене која чува дете или квалификованијег стручњака, агенција поставља услов – прву плату човек мора да дâ агенцији. У иностранству је то строго забрањено. Код нас те агенције раде практично ван правног поља, и власти рачунају да их у њега уведу. Такође се предвиђа да се осавремени Радни кодекс, да се, између осталог, озакони и рад код куће. Постоји препорука Државној Думи новог сазива да се већ за време пролећног заседања позабави питањима социјалног осигурања миграната. Недавно је усвојен закон о томе да послодавац плаћа за њих доприносе пензијском фонду. Сада се планира да се он обавеже да уплаћује у фондове социјалног осигурања и обавезног медицинског осигурања. То не само да ће учинити гастарбајтере заштићенијим и дати им право на медицинске услуге и добијање накнада за болничко лечење, него ће и ставити руске грађане у једнаке услове с њима. Сада је послодавцу понекад јефтиније да узме странца, како би уштедео на тим уплатама. После промене законодавства, критеријуми одабира кадрова треба да се промене. Још један прилично важан пројекат – Министарство здравља и социјалног развоја припрема амандмане на закон о недржавним пензијским фондовима (НПФ). У њему се посебно планира да се јасно пропише ко су агенти у НПФ, као и њихова узајамна одговорност с фондовима, а такође и да се гарантује право грађанима на добијање утврђених исплата, независно од успешности инвес­тирања њихових средстава од стране фондова.

М

осковска влада је усвојила целовити програм развоја града за 2012−2016. го­ди­ ну. Према речима градо­ начелника Сергеја Соб­ јањина, овај документ ће бити логички наставак шеснаест државних програма које су недавно утврдиле московске власти. Тај програм, по његовим речима, потре­ бан је за „целовито виђење места и уло­ге Москве као једне од светских престоница, значајног међународног и научног центра“. Дакле, каква ће она бити након пет година? „Разуме се, успешан и динамичан мегалополис, с конкурентном економијом и високим животним стандардом“, сам је одговорио на то питање Собјањин, и наставио: „Москва је позвана да сачува и учврсти своје позиције као највећи пословни и финансијски центар Русије и земаља ЗНД. Али пре свега она мора да постане угодан и безбедан град за свакодневни живот људи, за све оне који везују своју будућност и будућност своје деце с престоницом Русије“. Ради тога је, по његовом мишљењу, у следећих пет година неопходно ублажити заоштреност главних проблема с којима се данас суочавају Московљани. Пре свега, треба их избавити од огромног губитка времена на путовање. Руководилац одсека економске политике и развоја града, Марина Оглобљина, објаснила је да у том раду градске власти, као што су и раније изјављивале, треба да рачунају пре свега на стварање система поузданог и удобног саобраћаја и мреже путева. Програмом је предвиђена изградња 75 километара линија и тридесет две станице метроа, да велики део возног парка буде замењен вагонима нове генерације, да се у потпуности обнови надземни градски саобраћај. Такође ће бити реконструисано 55 километара аутомобилских путева. Као резултат тога, број магистрала с непрекидним саобраћајем ће се повећати за 65 процената, а дужина преоптерећених деоница ће се смањити за 12 процената. За 26 процената треба да порасте и просечна плата Московљанина. Под­

26 процената за Московљанина За толико ће порасти плата у Москви

Градоначелник Собјањин: „Москва ће бити успешан и динамичан мегалополис, с конкурентном економијом и високим животним стандардом“ сећамо, сада она износи око 41000 рубаља месечно. Стабилно ће наставити да расту приходи пензионера. Доходак незапосленим ветеранима ће се одржавати да не буде нижи од нивоа градског социјалног стандарда, који ће се 2012. са садашњих 11000 подићи на 12000 рубаља. Средства из буџета која се издвајају за социјално старање становника града већ ће 2014. године бити 40 процената виша него текуће године. То ће омогућити да се повећа и обухватање пензионера санаторијскобањским лечењем, са 76 процената на 85 процената. Планирано је да у тим годинама квалитетна медицинска помоћ буде доступнија. Почетак овог посла био је обележен текуће године, током које је капитално ремонтовано четиристо

фото: ITAR-TASS

политика

здравствених установа. Захва­ љујући ин­тен­зи­в­ној куповини најсавре­ме­­­није опреме, којом се град та­кође бавио почев од те­ ку­ће године, већ 2016. опс­крб­ љеност становништва ви­­­со­ко­ технолошком специ­јализованом помоћи достићи ће 95 процената. Па ипак, глав­­ни акценат влас­­ ти теже да ставе на формирање здра­ вог начина живота, на повећање заин­ тересованости станов­ништва да се бави физичком културом и спортом. Број Московљана који се баве спортом за пет година треба да порасте за 30 процената. Ради тога ће бити изграђено осамдесет нових спортских комплекса, десет фуд­ балских игралишта, као и стадиони „Лужњики“, „Динамо“, „ЦСК“, „Спартак“ и други. Одакле ће престоница набавити новац за овакво мноштво планова? Испоставља се да неопходна средства Московљани намеравају сами да зараде. Програмом је посебно предвиђен раст бруто регионалног производа током пет година за 23,9 процената, обим индустријске производње за 31,9, а робне размене за 26,8 процената.

5

политика

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

исплаћено 5000 владиних стипендија: 4500 стипендија по 5000 рубаља за студенте, и 500 стипендија по 10000 рубаља за постдипломце. Осим тога, студенти установа НПО и СПО такође ће моћи да добију владине стипендије. Планирана је исплата 1500 стипендија по 2000 рубаља за студенте НПО и 3500 стипендија по 4000 рубаља за студенте СПО месечно. Осим тога, онима ко­ ји показују изузетне способности у студентској, научној и друштвеној де­­лат­ности исплаћују се стипендије субјеката Русије, различитих компанија, добротворних фондова и друштвених организација. У идеалном смислу, успешан студент, ако је активан, бави се науком, спортом, студира с повећаним коефицијентом, и осим тога заслужује председничку стипендију, добијаће до 12000, а постдипломци чак и више. То ће бити, да тако кажемо, елитна омладина. Према нашим прорачунима, неки ће моћи да добијају и до 20000.

Новац за студента

Стипендијски фонд високошколских установа поново је битно порастао. У складу са одлуком руске Владе, факултети су добили прошле године око три милијарде рубаља

А

2012. године ће из федералног буџета бити издвојена још једна „округла“ сума, којој ће бити додата и средства за исплату председничких и владиних стипендија. Као што је познато, почетком прошле школске године, стипендијски фонд руских факултета и установа средњег стручног образовања повећао се за 9 процената. Већина ректора је одлучила да ово увећање „растегне“ на све студенте. На крају је номинална „плата“ студента порасла просечно за 100 рубаља. У Петрозаводску, на пример, управо је у то време за 100 рубаља порасла цена месечне карте за превоз, коју користи већина студената. „Сто рубаља повећања је као наручено“, шалили су се млади. „Одмах знаш где ћеш да их потрошиш“. И сада ново повећање. Позитивна тен­ денција је очигледна. Али омладина је збуњена: ко, како и за шта ће добијати повећану стипендију. Хоће ли опет бити „свакоме једнако“? О томе коме се „смеше“ повећане стипендије, Росијској газети је говорио помоћник министра образовања и науке, Александар Страдзе. Росијска газета: Александре Едуар­ довичу, зашто је било неколико таласа повећања стипендијског фонда?

Александар Страдзе: Попуњавање нашег буџета не зависи само од наше жеље. Ту је и инфлација, и зависност од 6

фото: ITAR-TASS

Пише: Марија Агранович

светске економије, и неопходност буџетске корекције, све је ту од значаја... А сада је већ стипендијски фонд студе­ на­та факултета повећан укупно за 20 процената.

РГ: Како ће се расподељивати средства у оквиру тог наредног повећања стипен­ дијског фонда?

АС: Сада ће само 10 процената успеш­ них студената који од почетка добијају академску стипендију бити претенденти на повећану стипендију. Узгред, за то је већ издвојено готово три милијарде рубаља, и следеће године ова тенденција ће се задржати. Тај новац смо нашли у буџету и гарантујемо да ће бити искоришћен наменски. Већ постоји наредба о начину расподеле тих буџетских средстава. Испоставља се да ће просечно с тим додатком студент моћи да добија месечно око 4000 рубаља. А ако факултет има повећани коефицијент, онда и до 8000 рубаља. РГ: Који факултети имају повећане кое­ фицијенте?

АС: То су два водећа универзитета –

Мо­сков­ ­­­­ ски државни универзитет „Ло­ мо­­носов“ и Петроградски државни уни­верзитет – као и осам федералних уни­­вер­зитета и двадесет девет научно­ истраживачких универзитета. Одлуку о расподели стипендијског фонда доносе ректори и научни савети. Они усвајају одлуку о номиналима стипендије и дуж­­ни су да све те суме ускладе са сту­ дентским организацијама.

РГ: Познато је да је у јануару 2012. годи­ не предвиђено још једно велико улагање у стипендијски фонд.

АС: У 2012. години ће у оквиру усавр­ шавања стипендијског осигурања бити издвојено укупно око 9 милијарди ру­ баља. Између осталог, средства ће ићи за председничке и владине стипендије. То су појединачно издвојене суме, и то само за оне студенте који се школују на приоритетним смеровима припреме за руску економију. Планирано је 3000 председничких стипендија: 2700 студентима и 300 постдипломцима. Номинал стипендије је 7000 рубаља за студенте и 14000 за постдипломце. Биће

РГ: Зашто је стипендијски фонд фа­ култета „обогаћен“ два пута, а фон­ дови установа средњег стручног обра­ зовања само једанпут?

АС: Сада је систем средњег образовања у периоду озбиљног реформисања: прак­­тично се све средње стручне шко­ ле преносе у надлежност субјеката РФ, то јест, на други ниво буџетског издвајања. Зато ће тамо бити сопс­ твено стипендијско финансирање и сопствена финансијска политика. То је прво. Друго, сматрамо да нови сис­тем диферен­ цираног стипендијског оси­гурања најпре

треба испробати на факултетима.

РГ: Хоће ли се задржати тенденција по­ већања стипендија?

АС: Мислим да хоће. Није случајно иза­бран термин „усавршавање стипен­ дијског осигурања“, а не повећање. Ми те додатке усмеравамо на подршку управо талентованој омладини. Између осталог, од оних 10 процената студената који ће примати повећане стипендије, неће сви бити просто одлични студенти. На такве студенте који једноставно полажу све испите са одличним оценама може се усмерити највише 20 процената суме која је додељена факултету. Савремени живот не дозвољава да неко само

Савремени живот захтева од будућег стручњака активан животни став, који се може испољити и у стваралачким склоностима, и у спорту, и у јавној делатности, и у науци добро учи. Он још захтева од будућег стручњака активан животни став, који се може испољити и у стваралачким склоностима, и у спорту, и у јавној делатности, и у науци. Тако ће 80 про­ цената средстава отићи на повећање стипендија управо за ове успехе.

Какве стипендије постоје? Академска – према успеху, додељује се аутоматски студенту који се редовно школује на буџету, који је положио испите без „тројки“ (у високошколским установама у Русији оцене су од 1 до 5 – прим. прев.) и који нема академских дуговања. Социјална – за децу без родитеља, као и ону без родитељског старања, за инвалиде прве и друге групе који су настрадали услед хаварије на чернобиљској нуклеарној електрани и другим радијационим катастрофама, за инвалиде и ратне ветеране, као и за сиромашне. Додељује се на основу потврде Завода за социјално осигурање, независно од успеха. Повећана – за посебне успехе у учењу, науци, спорту, јавној делатности. Њу додељује ректор и Научни савет факултета уз прибављено мишљење чланова студентског савета. Председничка и Владина – додељује се на основу конкурса за посебне успехе за студенте и постдипломце који се школују на смеровима припреме, приоритетним за модернизацију и развој економије Русије.

Хитно се тражи партија Политиколог Максим Григорјев говори зашто је за Русију неопходно формирање масовне партије средње класе

И

збори који су протекли прош­ ле године за руску Државну Думу формирали су нову политичку реалност. О томе говори резултат владајуће партије, „Јединствене Русије“, која је добила готово 50 процената, али не и више од тога, али и резултат треће по значају партије у земљи − „Праведне Русије“, као и необично висок резултат партије „Јабука“. Као и увек, узроци формирања овакве реалности исправно је интерпретирати с различитих гле­ дишта, и узимати у обзир различите и разнородне чиниоце. Део њих је ситуационе природе, привремен, и важи само у датом тренутку. Други има дубљи карактер, и настављаће да делује у будућности. Анализирајући победу „Јединствене Русије“, с резултатом који је био мањи него што су многи очекивали, може се закључити да се у први део чинилаца може убројати и доношење мера за заштиту права опозиционих партија од стране власти и ирационално убеђење да ће је после нетипично високог резултата из 2007. године „пут сам извести“, и од стране власти иницирано отварање расправе о најоштријим и најакутнијим проблемима. Ништа мању, ако не и већу, улогу одиграло је и присуство питања које је за политичку елиту важније него резултат 7

8

За сада, упркос претераној самоуверености средње класе да је управо она „со земље“ – најсавременији и најкомпетентнији део друштва − њен квалитет је врло скроман. С политичког и друштвеног гледишта, она је апсолутно незрела – делује по принципу „у инат мами ћу пустити да ми се смрзну уши“. Она не само што не зна, не покушава да схвати, него и потпуно одбија да узме у обзир права других делова друштва, на пример, сеоских становника. За сада њен критички однос према власти има карактер унапред задатих услова. Она тежи акцији, али неће и не уме да сноси за њу одговорност, и за сада има слабе

Постале су значајне промене у социјалној структури друштва. Најважнија промена је почетак изласка градске средње класе на политичку арену

којој живи, постаће способна да масовно иницира и води друштвене пројекте и, на крају крајева, да постане основа стабилности руског друштва. Пример масовне моралне подршке од стране московске средње класе у таквом, чини се, микроскопском деловању власти, као што је уређење Централног парка културе и одмора „Горки“, узимајући у обзир навике градских заједница, показује и то да су оне у стању да оцењују пажњу према себи. Али све то ће се догодити само у случају ако власт, нарочито регионална, почне да ослушкује градске заједнице и узима у обзир њихове потребе. То ће се догодити само у случају ако политички систем настави модернизацију и буде мењао своје методе рада. То ће се догодити само у случају ако власт створи услове за формирање масовне партије коју ће градска средња класа прихватити као своју. Што се тиче „Јединствене Русије“, од тог тренутка удео повећања њеног основног гласачког тела ће непосредно

Р

фото: Reuters/Vostock-photo

„Јединствене Русије“ на изборима: ко ће бити кандидат на председничким изборима – Владимир Путин или Дмитриј Медведев. Покушаји елита да нагађају и маневришу, а често и уопште да ништа не предузимају пре него што добију одговор на то питање, предодредили су и закаснелу мобилизацију. Своју улогу је одиграло и мање интензивно деловање Путина и Медведева у агитацији него на претходним изборима. Али ови узроци само делимично објашњавају резултат избора. Међутим, током тог времена никакве кардиналне, па чак ни просто нове грешке власт није чинила у односу на становништво. Није било никаквих наступа Хрушчова на 20. конгресу, друштво није открило постојање ГУЛАГ-а с милионима заточеника, у земљи није било ничег једнаког чернобиљској или, што је још горе, фукушимској катастрофи. Шта се пак догодило? Одговор на ово питање је прилично једноставан. За то време, десиле су се значајне промене у социјалној структури друштва. Најважнија промена је почетак изласка градске средње класе на политичку арену. Током протеклих двадесет година власт је свесно стварала услове и помагала њен развој, убеђена да управо она и јесте основа стабилности друштва. Међутим, њен однос према савременој стварности и држави по правилу је критичан, па чак и гневан. Управо је сад она постала довољно велика да утиче на политичке процесе – према различитим оценама, од 20 до 25 процената руских грађана могу се убројати у средњу класу. Управо је сада, стекавши сигурност решавања својих материјалних проблема, она почела активно да тежи самореализацији у друштвено-политичком смислу, и изашла је на изборе. Управо је сада њен гнев дао партији „Јабука“, која се појавила након дугог периода готово потпуне неактивности, више од 3 процента. Он је, ма колико то било парадоксално, био узрок гласања дела градске средње класе за партију која је најдаља њеном погледу на свет – Комунистичкој партији РФ. Он је, нарочито у Петрограду, помогао „Праведној Русији“ да постане трећа партија по значају. У знатној мери то је протестно гласање – не „за“, већ „против“; то је захтев да се поклони пажња њој и њеним потребама, захтев за утицајем на политичке одлуке и, на крају крајева, за учешћем у управљању државом.

међународна политика

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

способности за самоорганизацију. Без обзира на све то, „других писаца немамо“. С порастом животног стандарда, очигледно је и даље повећање удела, што значи и утицаја, средње класе у руском друштву. Много брже него што се многима чини, руска градска средња класа ће постати одговорнија, компетентнија по питањима државне управе, научиће да учествује у развоју и управљању територијом на

зависити од њене способности да узима у обзир потребе градске средње класе ништа мање од потреба пензионера. Управо ће потреба да се започне с решавањем проблема не уместо градске средње класе, већ заједно с њом, сада бити сталан и све важнији елемент нове политичке реалности. (Аутор је директор Фонда истраживања проблема демократије, члан Јавне коморе РФ).

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

Пише: Јуриј Гаврилов

уска армија је већ приступила реализацији задатака које је поставио председник земље у вези с постављањем објеката америчке противракетне одбра­ не у Европи. Ову важну изјаву начелник руског Генералштаба Николај Макаров је дао на традиционалном сусрету с војним аташеима страних држава. Генерал, наравно, није одао велике и важне тајне. Али је оцртао прилично потпуну слику онога што се данас догађа у нашој армији. Осим тога, Макаров је означио принципијелне приступе руског руководства проблемима унутрашње и међународне безбедности. Главну забринутост код наших поли­ тичара, дипломата и војних лица данас изазивају противракетни планови Пен­ та­гона. Иако се ради о стварању ПРО у Европи, партнери САД у НАТО-у више воле да је изграђују не заједно са северним суседом – Русијом − већ да раде према упутствима прекоокеанских савезника. „Кажу нам да је то далека перспектива, период 2018–2020. године још је да­ леко. Али ми видимо како се систем противракетне одбране поставља, колико се он брзо и интензивно уводи у Европи, и то по оним циљевима који нису били најављени. Нас то веома забрињава“, није скривао начелник Генералштаба. Макаров је подсетио да су на Западу одбацили већ две варијанте узајамне сарадње поводом ПРО. Када су руко­ водиоци НАТО-а одбили да је праве према секторалном принципу, Москва је предложила да се ударна противракетна средства Алијансе тако разместе, како њихова зона погађања не би залазила на територију Русије. Као одговор, Ру­ сија је била спремна да ограничи зону одговорности своје противракетне од­ бране националним границама. Ов­ ај приступ натовцима такође није од­ говарао. Не затварајући врата за даље преговоре, Русија је ипак принуђена да предузима уз­вратне мере. При томе да то чини сада, а не 2018. године, када ће систем ПРО у Европи постати реална чињеница. Први корак на том путу већ је начињен – код Калињинграда су јединице нове

Генералштаб је одговорио Генерал Макаров је открио наше планове против противракетне одбране станице упозоравања на ракетни напад, „Вороњеж-ДМ“, ступиле у пробно бор­­­­бено дежурство. Сада оне могу да прате сваки старт на удаљености 4000 километара. Кроз три године „по­ глед“ ове радиолокационе станице ће се повећати на 6000 километара. Она ће обухватити контролом не са­мо целу Западну Европу, него и удаљеније територије. У случају нуж­ де, у Калињинградски посебни ре­јон ће се пребацити оперативно-так­тички комплекси „Искандер-М“. Њи­хову из­ држљивост ће осигурати про­тива­ви­ онски ракетни системи С-400, чије се јединице већ припремају на полигону Капустин Јар у Астраханској области. Предузимају се и друге мере узвратног карактера. Генерал Макаров није искљу­ чио да ће због претњи Русији изазваних

фото: Коммерsаnт

оружје политика и безбедност

стварањем у Европи система ПРО морати доћи до исправки државног програма наоружања до 2020. године. Али општи приступи поновном опремању наше армије у Министарству одбране се не мењају. Главни захтев војних лица је да нови арсенал не сме да заостаје за најбољим западним обрасцима, а према неким параметрима чак и да их превазилази. Да би руска одбрана могла да прави овакве производе, војна лица су спремна да финансирају перспективне разраде у области оружја. Али, како је изјавио начелник Генерал­ штаба, то не искључује куповину наору­ жања и војне технике у иностранству, како би се увеле нове технологије код нас, и покренула производња таквих производа на руској територији. Разуме се да рад са оваквим наоружањем захтева посебну припрему не само официра, него и војника. Зато је наша армија оријентисана на даљу про­ фесионализацију оружаних снага. До 2017. године број војника под уговором тамо ће се повећати на 425000. Али на томе се регрутација војних професионалаца неће завршити. Осим тога, начелник Генералштаба впо­лаже велике наде у то да ће регрутовањем у војничке редове бити обухваћени свршени студенти факултета.

9

посебно мишљење

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

Пре и после из бора К

Разговор водила: Јевгенија Писмена ако оцењујете протекле изборе?

- Ови избори су постали занимљив феномен. Нарасло је заоштравање политичке диску­ сије, повећала се активност грађана. Сада је чак и неизлазак на изборе постао израз активног става. То што смо видели смањење подршке „Јединственој Русији“ рационалан је резултат. Чак су се, упркос бројним неправилностима на изборима, ипак појавили реални приоритети људи. „Јединствена Русија“ губи подршку. Владајућа партија ће морати да тражи компромисе с другим партијама. На овим изборима смо се суочили с особитом ситуацијом: грађани хоће да уочавају и расправљају о поштењу и праведности самих избора. Треба истаћи да су изборне комисије и институција посматрача радиле врло лоше. Ако руководиоци изборне комисије не сматрају за пот­ реб­но да на молбу посматрача по­ново преброје гласачке листиће, већ на све могуће начине то спречавају, то је онда непосредно кршење основних фу­н­кц ­ ија изборних комисија! А то се догађало врло често. Не искључујем да су потребне промене у законодавству, које би доделиле посматрачу посебна овлашћења, како би молба посматрача за члана изборне комисије била обавезна. Ако су забележени случајеви очигледног убацивања додатних листића, људи који су то чинили морају да сносе пу­ну одговорност за то, против њих се морају покретати кривични поступци. Неоспорно је да је потребно поновно пребројавање у неким изборним једи­ницама, па чак и регионима. Сматрам исправним постављање питања о остав­ ци председника Централне изборне комисије Владимира Чурова. Ако то не буде учињено, следећи избори ће проћи аљкаво.

10

Имате ли у виду председничке изборе?

- Било које: председничке и регионалне. Игнорисање очигледних неправилности доводи у сумњу објективност тих избора. Хтео бих да сада Дмитриј Анатољевич Медведев не проглашава како су избори прошли поштено и праведно, већ да ипак допринесе истраживању свих случајева неправилности. А за кога сте Ви гласали?

- Прикључио сам се онима који сматрају

Због наше нимало једноставне историје Русије, тешко је рачунати на широку подршку либералним вредностима. Зато је партија десног центра за нашу земљу сасвим разуман избор да треба гласати, како мој гласачки листић не би био искоришћен за махинације. Нисам гласао за „Јединствену Русију“, а за кога сам заправо гласао рећи ћу другом приликом. Шта мислите о протестима до којих долази у целој земљи?

- Жеља грађана да изразе свој протест природна је и законита. Држава мора да обезбеди безбедност масовних скупова. Не треба их вештачки сузбијати, како потом не би било конфликата.

„Почеће да се мења политичка слика“

Нисте ли променили своје мишљење о „Јединственој Русији“? Раније сте гово­ рили да Вам партија није блиска.

- Раније, пре пет година, говорио сам да „Јединствена Русија“ може постати врло цивилизована партија десног центра. На то сам рачунао. Због наше нимало једноставне историје Русије, тешко је рачунати на широку подршку либералним вредностима. Зато је партија десног центра за нашу земљу сасвим разуман избор. У целини, таква политика се остваривала до 2007. године. После тога „Јединствена Русија“ је почела све више да иде улево и сада је она левоцентристичка. Данас имамо необичну политичку слику: ми уопште немамо либералних партија. Гласање на изборима за Думу је ударац владајућој партији. Нажалост, „Јединствена Русија“ је упозорена да не испуњава своја обећања. Заштита бизниса, искорењивање корупције, праведан судски систем, присуство државе у економији – у свим тим областима, упркос обећањима, до коренитих промена није дошло. Новој Влади ће ради увиђања ситуације бити потребно време, које је сада врло скупо. Паралелно ће настати нова либерална партија која ће почети да говори о тим проблемима. У ту партију ће ући људи са искуством, људи из бизниса. Постепено ће почети да се мења политичка слика. Мислите ли да ће се појавити нова десна партија?

- Апсолутно сам убеђен да ће се таква пар­тија створити.

Али покушаји да се пред изборе направи таква партија су пропали. Још пре него што је „Десну ствар“ покушавао да поведе Михаил Прохоров, иста таква понуда је упућивана и Вама.

- То је тачно.

Ко Вам је нудио да се ставите на чело партије?

- Дмитриј Анатољевич Медведев. Пос­ ледњих година ми смо више пута рас­прављали о проблемима нашег

по­ли­­тичког система. О томе да је он не­ савршен, да у њему нема десног крила, а то суштински погоршава спектар по­ литичких партија. По том питању смо имали заједнички став − да је потребна десна партија. У извесном тренутку, око годину и по дана пре избора, он је први пут проговорио о томе да бих можда ја могао да размотрим такву варијанту. Било је то у пролеће 2010, у време кризе. Сматрао сам да ће бити тешко да се то направи. Одбио сам, али сам рекао да ћу подржати такве подухвате ако би то учинио неко други. После тога се ништа није догађало: просто је постојала партија „Десна ствар“, сачињена од отпадака неколико партија. Следећи разговор с председником био је овог пролећа. Он ме је замолио да размислим могу ли сада да се ставим на чело конкретне организације – „Десне ствари“. Јесте ли пристали?

- Нисам. Рекао сам да заштита либералних, демократских вредности одговара мојим убеђењима, да и даље сматрам да десни спектар није обухваћен. Такође сам рекао, ако се говори о таквом правцу, да онда треба стварати нову партију, а не користити „Десну ствар“. Али тада је било јасно да нема времена за прављење нове партије. Опет сам подсетио да сам обећао да нећу напуштати рад у Влади у једном тако одговорном тренутку. Ипак сам сматрао за потребно да проучим питање. Срео сам се с представницима „Десне ствари“, упознавао се с тим каква је то организација. Тада сам се коначно уверио да од „Десне ствари“ ништа неће испасти.

фото: Коммерsаnт

О протеклим изборима за Думу, новој десној партији и проблемима економске политике говори бивши министар финансија Алексеј Кудрин

И рекли сте „не“ Медведеву?

- Да, рекао сам му. Нисам видео да „Десна ствар“, у оном облику у којем је била направљена, може бити прихватљива структура за мене. Схватио сам да „Десна ствар“, са мени не сасвим разумљивим људима, а још и са одређеном контролом Кремља, неће бити делотворна. Па ипак сам био изненађен разбијањем партије, које је председникова администрација приредила Прохорову.

Треба схватити да ми поседујемо привремени и непостојани ресурс. Налазимо се у великој зависности од њега, и пад цене нафте испод 80 долара за барел бременит је кризом у Русији

Да ли себе видите на челу десне

11

посебно мишљење

економија

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

партије?

- Пре пола године, када се дискутовало о „Десној ствари“, сви су се узбуђивали због тога што се није појавила ауторитетна снага на десном крилу. А данас је јасно да се тај дефицит показао још акутнијим него што смо могли да претпоставимо. Данас се смело може рећи да је потражња за оснивањем једне такве структуре толико велика, да ће она сигурно по­ чети да се ствара. Сада ће кренути процеси консолидације либералних и демократских снага. Апсолутно сам у то убеђен и сâм сам спреман да томе допринесем.

- У контакту сам с Прохоровим. Жалим што њему није било очигледно оно што је било очигледно мени: он се упустио у тај пројекат и то је био неуспех. Ипак поштујем његову храброст, а што је главно – његову храброст да призна грешке. Данас немамо никакве договоре о стварању партије.

Сада многи чиновници нагађају ко ће заузети које место. Дозвољавате ли могућност да ћете једном поново радити у државној управи?

- У најскорије време не. За два месеца моји се погледи нису променили. И даље имам различито мишљење о економском курсу, не слажем се са социјалном политиком, реформом пензијског система. У руским условима демографски проблеми ће се гомилати још брже него у земљама с којима себе обично поредимо: са европским земљама и САД. Оне управо усвајају решења о социјалној политици. Русија пак ништа не ради, ми губимо време. Биће их тешко достићи зато што су сва социјална решења инерциона. Да би се добио резултат, потребно је пет до десет година.

„Прешли су црту“

Али 2009. године као да су извршили велику и обимну пензијску реформу. Да ли сад треба покретати нову?

- Реформа из 2009. године није решавала проблеме пензијског система. С гледишта изазова Русије, та реформа није дорађена. Сматрам да смо, када смо прихватили недорађену пензијску реформу, прешли црту, црту популизма. Пре тога смо се налазили у оквиру дискусија и спорних приступа; после 2009. године све је постало могуће. Власт је почела да дели 12

Подсетио сам да сам обећао да нећу напуштати рад у Влади у једном тако одговорном тренутку. Ипак сам сматрао за потребно да проучим питање. Срео сам се с представницима „Десне ствари“. Тада сам се коначно уверио да од партије „Десне ствари“ ништа неће испасти

обећања и десно и лево. Зависност буџета од нафте нарастала је као снежна грудва. Зашто се Влада уплашила да доноси оштре одлуке?

- Нису навикли на то да рејтинзи наших руководилаца и „Јединствене Русије“ могу да се смањују. Хтели су да уочи избора поверење буде сачувано. А предузимање оштрих мера је могло смањити то поверење. Као што видимо, поверење се ипак смањило. Можда је то чак смањило поверење управо оног дела становништва који очекује реалистична и прагматична решења. Најактивнији део становништва схвата да ће се популизам излити, на крају крајева, у повећање пореза. Често Вам пребацују да отежавате ситуацију. Русија може увећати дефицит буџета, може повећати државни дуг.

- Можда, управо тако многи и размишљају. Не заборавите да ми немамо извор који би омогућио финансирање сопственог дефицита на рачун штампања новца. Зато имамо нафту и гас.

- Сада се налазимо на историјском врхунцу цена. Хоће ли се задржати такве цене, то нико не зна. Тако високе цене су већ једном биле – 1983. године, а затим су пале на 8 долара за барел. Тако да је битан пад цене могућ. Треба схватити да ми поседујемо привремени и непостојани

ресурс. Налазимо се у великој зависности од њега, и пад цене испод 80 долара за барел бременит је кризом у Русији. Раст цена нафте је такође могућ, као и одржање садашњег нивоа. Међутим, не зависи све само од цене нафте. Криза је такође повезана са отицањем капитала, са смањењем потражње за руском робом. Криза ће се на нас пребацивати кроз неколико канала, не само кроз смањење цене нафте. Шта мислите о економској ситуацији у Европи?

- Изгледа да почиње рецесија у европској зони.

Онај исти други талас. О њему сте говорили, изгледа, 2009. године. Тада су Вас због те прогнозе сви критиковали.

- У извесном тренутку су сви почели да сумњају да ће бити другог таласа. Данас се може одлучно рећи: он је почео. Нажалост, мало ко зна како ће се развијати. У току је преливање глобалних проблема, земље и континенти се међусобно врло брзо заражавају. Свет није израдио рецепте против ње. Али економски закони су се задржали. Сада је већ очигледно да ће масовно штампање новца ради очувања потражње, подршке економији и смањења незапослености само одгодити проблем, али нас неће избавити од њега. ­

фото: ITAR-TASS

Прича се да Ви и Михаил Прохоров во­ дите преговоре о прављењу нове пар­ ти­је. Је ли то истина?

Арктик ће дати гас Пише: Теjмур Абдулајев

О

вакве прогнозе је навео руски министар за енергетику Сергеј Шматко. Очекују се импресивни показатељи. Прошле године Русија је из морског појаса извадила 27 милијарди кубних метара гаса и 16 милиона тона нафте. Кроз девет година ови показатељи ће достићи 86,1 милијарди кубних метара, односно 26,6 милиона тона годишње. „Русији, с гледишта вађења нафте и гаса, припада најперспективнији морски појас“, објаснио је своје прорачуне министар. И приметио је да су укупне резерве које се експлоатишу процењене на 100 милијарди тона очекиваног горива. При томе, према Шматковим речима, улога наше земље у светској енергетској равнотежи, као крупног испоручиоца угљоводоника, стално ће јачати. Министар није пропустио да подсети да се сада шире митови како ће се ускоро потреба за енергентима критично смањити, захваљујући штедњи енергије, а традиционални извори ће уступити место обновљивим. Међутим, према најоптимистичнијим проценама, удео енергије која се добија из биомасе до 2020. године неће премашити 10 процената, а хидроенергетика и дру­ ги алтернативни извори заузеће у ук­ уп­ној енергетској равнотежи мање од 5 процената, демантовао је ове твр­дње

министар. И упркос озбиљним про­ ме­нама које се догађају у савременом горивно-енергетском комплексу, нафта и гас ће остати основа светске енергетске равнотеже у догледној будућности, под­ вукао је Шматко. Његову рачуницу потврђују и прорачуни западних аналитичара. Представници

Информација РГ

Према подацима Федералне царинске службе, извоз нафте из Русије у земље даљег иностранства се од јануара до октобра 2011. смањио за 4,2 процента у поређењу са истим периодом 2010. године – на 176,7 милиона тона. А изражено у новцу, порастао је за 33,9 процената, на 138 248 милијарди долара. Укупно је за десет месеци земља извезла 180 591 милион тона нафте, у укупној вредности од 141 157 милијарди долара.

компаније Ексон, најкрупније нафтне компаније на свету, изјавили су да ће светски бруто унутрашњи производ порасти више него двоструко од 2010. до 2040. године. Због тога да ће се потражња за традиционалним енергентима за то време повећати за више од 30 про­ цената. Али да би се могло „одржати на повр­

фото: photoxpress

Вађење гаса из морског појаса Русије до 2020. године може порасти у поређењу са 2011. годином 3,2 пута, a експлоатација нафте 1,7 пута

шини“ и да би се могла издржати ош­тра конкуренција од стране других енер­ гетских извозника, недовољно је само повећавати експлоатацију, у коју спада и експлоатација на налазиштима морског појаса, истичу експерти „Росијске газете“. Треба такође ширити своја тржишта. То схватају и у Министарству за енергетику. При томе, рачунају на источни вектор руског извоза, изнео је Шматко. Према његовим речима, ради се о стварању инфраструктуре која претпоставља испоруке руских енергената Кини, Јапану, Јужној Кореји и целом азијскотихоокеанском региону. Како је подвукао министар, развој новог источног вектора у руској енергетској грани је дугорочно и стратегијски промишљено решење. „Ми ћемо се свесно и сигурно бавити диверсификацијом наших испорука, како би се смањиле политичке амбиције земаља које претендују на монополску потрошњу наших енергетских ресурса и монополско одређивање правила игре“, додао је Шматко, имајући, изгледа, у виду трвења Русије и ЕУ око дораде трећег енергетског пакета Европске уније. Он није скривао да руска страна са забринутошћу гледа на промене у европском законодавству које је усмерено на стварање конкурентског тржишта испоручилаца енергетских ресурса у циљу заштите интереса европских потрошача, али при томе не узима у пуној мери у обзир интересе испоручилаца.

13

економија

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

12 656 443 993 100 рубаља

уски буџет је следеће године оси­­гуран од краткорочног па­­­­да цена нафте. Чак и ако барел појефтини на 60 долара, обавезе које се тичу расхода биће испуњене. Државну благајну ће по­д­р­жати „јастуче безбедности“ у виду Резервног фонда, и неће се морати прибегавати опсежним позајмицама, сматра шеф Економске експертне групе Јевсеј Гурвич. „Приходи државне благајне у следећој години прорачунати су полазећи од цене нафте од 100 долара за барел. Главне бриге су везане управо за то хоће ли се одржати та горња граница. Јер ако се остваре мрачна предвиђања и дође до неконтролисане кризе у еврозони, то ће се одразити на нафтне котације. Осим тога, Европа је наш највећи трговински партнер, и рецесија ће у Старом свету смањити захтеве за руским извозом. Али опрезна буџетска политика ове године омогућила нам је да се заштитимо од сасвим вероватних ризика у следећој години“, каже Гурвич. „Упркос предвиђањима неких експерата који су се прибојавали пораста трошкова на позадини раста цена нафте, ми смо потрошили само једну седмину додатних прихода. А остали новац смо сачували“. Почетком 2012. године у Резервном фонду ће бити 1,6 трилиона рубаља. Претпоставља се да ће до краја следеће године он бити попуњен за још 512 милијарди рубаља. Средства из „јастучета безбедности“ морају бити довољна чак и у случају оштре кризе. Осим тога, по мишљењу 14

За то време Главни рад на пројекту буџета за 2013. годину почеће на лето. И сигурно ће се пројектовања која су сада означена још више прецизирати. Дотле ће бити јасно како ће се развијати ситуација у Европи и у Кини, какве су перспективе светске економије, објашњава руководилац Економске експертне групе Јевсеј Гурвич. Он сматра да повећање ефикасности расхода треба да иде општом линијом. Нико не очекује буран дугорочни раст цена нафте. У следеће три године оне ће, према званичним прогнозама, остати практично стабилне. При томе ће се приходи буџета у процентима од бруто унутрашњег производа постепено смањивати. Године 2011. они су били прогнозирани на нивоу од 20,9 процената бруто унутрашњег производа. У 2012. години − 20,1 проценат, и у 2014. – 19,4 процената бруто унутрашњег производа. И да се не би нагомилавао државни дуг, а да се при томе побољшава квалитет живота становништва, да се развија инфраструктура од екстензивне буџетске политике засноване на повећању трошкова, биће потребно да се прелази на њихово стручније и ефикасније коришћење.

већине аналитичара, тешко да ће нафтне котације пасти на дуже време, подсећа Гурвич. Највећи испоручиоци нафте који формирају ситуацију на тржишту – Кувајт, Саудијска Арабија и други – последњих година су битно повећали своје трошкове, објашњава он. Буџети тих земаља су уравнотежени уз цену барела од 90-95 долара, и оне ће уложити све напоре како би обезбедиле такву цену нафте. Уосталом, постоји забринутост да нафта ипак може појефтинити, због успоравања раста кинеске економије, која је сада један од главних потрошача ресурса. „У том случају ћемо заиста морати да коригујемо своју буџетску политику и расходе“, признаје Гурвич. „Али то ће се морати чинити постепено, а не на начин хитног колективног посла“. Треба рећи да ће неки расходи, упркос њиховом укупном порасту, ипак бити смањени већ следеће године. Уосталом, незнатно. Тако ће на националну еко­ номију државна благајна у 2012. години потрошити 1,8 трилиона рубаља, наспрам 1,9 трилиона ове године. Предвиђа се да ће до 2014. године расходи износити 1,6 трилиона рубаља. Ствар је у томе што су они по овој ставки били нагло повећани у периоду кризе – са 1,3 на 4,3 процента бруто унутрашњег производа, то јест, готово за три пута, објашњава Гурвич. Сада се, у мери у којој се обнавља економија, они постепено враћају на претходни ниво, примећује саговорник РГ. Још једна буџетска ставка за коју је предвиђено смањење јесу међубуџетски трансфери новца за подршку регионима.

фото: photoxpress

Р

Колико Русија може да потроши у 2012. години?

ће се смањити на 499 милијарди рубаља. „Године 2013. се за­ вр­шава велики фе­ дерални програм мо­ дер­низације мреже образ­овних уста­но­ ва“, објашњава Гур­­ вич. А буџетски рас­ ходи за здравство дели­мично се сма­ њују зато што су пове­ћани приходи у Фонд обавезног ме­ди­­ цинског осигурања. Здравство је добило од тога 0,4 процента бруто унутрашњег производа. Године 2014. ће бити сма­ње­ ни трошкови за спорт, који су такође „пришивени“ уз ову ставку расхода. То је повезано са завршетком програма за припрему спортиста за Олимпијаду у Сочију. Па ипак, у буџету за 2013−2014. годину има још и такозваних нерас­ подељених рас­хода – 0,5 и 1,1 проценат бруто уну­трашњег производа – подсећа Гурвич. „Сасвим је вероватно да ће део тих средстава бити усмерен, између осталог, и за финансирање обра­зовања и здравства“. Експерти који раде на обнови „Стра­ тегије-2020“ предлажу да се повећа фи­нан­сирање тих двају праваца. Али раст финансирања мора да буде праћен и разумним реформама тих сфера, сма­­тра саговорник „Росијске газете“. Што се тиче повећања буџетских рас­ хода, један од најуочљивијих праваца постала је социјална политика. У 2012. години ти расходи ће порасти за више од 700 милијарди рубаља, на 3,8 трилиона рубаља. Повећавају се пен­ зије војних лица – трошкови за њих у поређењу са 2011. годином ће порасти за 60 процената. Од следеће године се смањују са 34 на 30 процената ставке осигуравајућих доприноса у социјалне фондове. То ће смањити оптерећење на бизнис. Паралелно ће се надокнађивати приходи који испадају из буџета: у 2012. години то је готово 300 милијарди рубаља. Али буџетски новац за ове сврхе планиран је на две године. После тога се планира спровођење нове варијанте пензијске реформе, која ће омогућити да се постепено смањују одливања из државне благајне.

Са више од 600 милијарди рубаља ове године, они ће бити смањени на 553 милијарде рубаља у 2012. години. Њи­ хово смањење је предвиђено и даље, све до 2014. године. Значи ли то да ће се погоршати положај региона? Није баш тако. Прво, објаснио је Гурвич, на фе­ дерални ниво се преноси финансирање поли­ције, смањење новчаних трансфера дели­мично компензује центру те додатне расходе. Мање новца региони ће добити и за остварење неких инвестиционих про­јеката. Али је предвиђено да ће они делимично моћи да усмере на њих сред­ства која морају да „уштеде“ од издржавања правосудних органа. Друго, од 2012. године нису предвиђене субвенције за капитални ремонт ауто­ путева административних центара – новац у те сврхе ће бити концентрисан у регионалним путним фондовима. У исто време се подршка центра за изје­ дначавање буџетске осигураности реги­ она задржава непромењеном, под­вукао је Јевсеј Гурвич. Па ипак, политика повећања самос­тал­ности региона ће се наставити, подсећа експерт. „Из центра се не види увек какви правци расхода су приоритетни у овом или оном региону. На местима се може боље схватити како ефикасно трошити новац. Најзад, велика самосталност стимулише регионалне власти за развој властите базе прихода, стварање услова за вођење бизниса“, објашњава он. До 2014. године ће бити донекле сни­жени и расходи за образовање и здрав­ство. За то такође има разлога. Са 603 милијарди рубаља у 2012. години, трош­кови за образовање

Дуго путовање

у светску трговинску организацију Пише: Андреј Јевпланов

П

осле дугог преговарачког маратона, Русија је најзад добила „зелено светло“ за улазак у Светску трговинску организацију. Али, нажалост, питање прикључења Русије СТО и даље је обавијено мноштвом претпоставки и митова који заклањају реалну слику, изазивајући неоправдане бојазни и страхове. Росијска газета је замолила професора факултета светске економије и политике НИУ ВШЕ, директора Информационог бироа за прикључење Русије СТО, Алексеја Портанског, да нам исприча шта нас сада чека. Помињу се различити рокови уласка Русије у СТО. Када ћемо ипак ући у ту организацију и шта још треба да ради тога учинимо?

- Одржана је редовна Министарска конференција земаља чланица СТО у Женеви. Конференција је највиша инстанца СТО и овлашћена је да решава било која питања, у која спада и пријем нових чланова. На тој конференцији Русија је примљена за члана СТО. Али Русија ће стећи своје пуноправно чланство касније, када буду испоштоване све формалности. Каква је процедура уласка? Колико се она може отегнути?

- Процедура прикључења СТО почиње подношењем одговарајуће пријаве од стране земље кандидата. Русија је поднела пријаву ГАТ-у (Генерални споразум о тарифама и трговини) 1993. године, а 1994. је била поново предата сада већ СТО. После пријема пријаве образује се Радна група (РГ) за прикључивање датог кандидата СТО, у 15

коју може ући било која земља чланица СТО, која жели да учествује у преговорима о условима будућег чланства датог кан­ ди­дата. Затим почињу преговори у пра­ вом смислу, у оквиру Радне групе, на билатералном и мултилатералном нивоу, чије трајање није ограничено. Када преговори буду завршени, Радна група на свом формалном заседању потврђује Извештај Радне групе о прикључењу земље кандидата СТО, извештај који је основни документ финалног пакета који припрема Секретаријат. У Извештају РГ изложени су основни услови чланства земље кандидата у СТО. Након пот­ врђивања Извештаја РГ и других доку­ мената на заседању РГ, усваја се препорука Генералном савету СТО о пријему новог члана. Потврђивање Извештаја РГ и препоруке за кандидатуру Русије прошло је на формалном заседању РГ 10-11. новембра 2011. године. До овог датума били су завршени сви преговори о прикључењу Русије СТО. После доношења одлуке методом кон­ сензуса на Министарској конфе­рен­ цији средином децембра 2011. го­ди­ не о пријему Русије у СТО, цео пакет докумената се упућује на­ ционалном парламенту – у нашем случају Државној Думи РФ – на ратификацију. За процедуру рати­ фикације се додељује 220 дана. Пос­ле ратификације одговарајући извештај се упућује седишту СТО у Женеви, и земља се званично проглашава за члана СТО.

процентних тачака.

Финансијске институције и осигу­ра­ вајуће компаније се веома боје да ће моћнији западни конкуренти нагрнути у Русију и истиснути их са тржишта... Је ли то тачно?

- Ти страхови нису основани. На­кон прикључења СТО главни ус­лов де­ латности страних банака и осигу­равајућих компанија у РФ неће се променити – оне ће и даље моћи да де­лују код нас само у облику кћеринских предузећа, будући да

Русија је постала једна од малобројних земаља које нису дозволиле приступ филијалама страних банака и осигуравајућих компанија приликом прикључења СТО

16

ности на руском тржишту, који су практично идентични условима осни­ вања и делатности правних лица, што у знатној мери одузима филијалама конку­ рентске предности у поређењу са руским компанијама. Што се тиче филијала страних банака, никакви конкретни рокови приступа на руско тржиште у виду филијала нису уговорени. Русија је постала једна од малобројних земаља које нису дозволиле приступ филијалама страних банака и осигура­ вајућих компанија у виду филијала приликом прикључења СТО. Многи руски произвођачи живе само захваљујући високим заштитним цари­ нама. Ако царине буду укинуте, они ће пропасти. Треба ли они тога да се боје?

- Смањење просечне стопе увозне царине од текућег нивоа до крајњег нивоа, утврђеног у преговорима о прикључењу Русије СТО, износиће око 3 каматне тачке. То значи да се ниједна грана неће суочити с појавом која је слична „укидању високих заштитних царина“.

Хоће ли обичан потрошач робе добити од уласка у СТО? И уопште, ко ће од тога добити?

- Од прикључења СТО добија потрошач у широком смислу те речи, то јест, и предузеће – по­ трошач стране опреме и де­лова за комплетирање − и оби­чан потрошач. Добитак овог другог условљен је постепеном либерализацијом тржишта пот­рошне робе, повећањем конку­ренције на тржишту, и, као после­дица тога, побољшањем ква­ литета робе и смањењем цена. Од прикључења добија бизнис, пре свега онај који тежи да игра по правилима, а не да извлачи корист од употребе административне полуге и корупционих веза са чиновницима. Нема сумње да добијају произвођачи који раде за извоз, јер они добијају слободан и недискриминациони приступ спољашњим тржиштима. Као резултат тога, прогнозира се пораст нашег несировинског извоза. Биће инициране процедуре за преи­спитивање низа антидампиншких мера које делују сада у односу на руске произвођаче. Најзад, Русија ће добити могућност да учествује у изради правила светске трговине, то јест да реализује своје националне интересе у датој сфери. фото: ap

После формалног уласка биће известан прелазни период. Ради чега је он потребан? Колико дуго ће потрајати?

- Либерализација приступа тржи­ шту робе одвијаће се постепено током прелазних периода који су неопходни за бољу адаптацију националних произвођача на нове услове. По правилу, прелазни периоди износе две-три године. За најосетљивију робу, као што су, на пример, путнички аутомобили и цивилна авионска техника, пре­лазни периоди ће се отегнути на рок до седам година. Према оценама, након истека свих прелазних периода, око половине свих ставки увозних царина остаће на нивоу који није испод садашње важеће Јединствене царинске тарифе (ЈЦТ) Царинског савеза. Око 30 процената стопа ће бити снижено највише за 5

пољопривреда

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

су руска правна лица. Приступ филијала страних осигура­ вајућих компанија руском тржишту биће дозвољен само након истека девет година после прикључења, али ограничења предвиђена нашим оба­ везама омогућавају да се за филијале фор­мирају услови приступа и делат­

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

У најскоријој будућности планирамо да изградимо први вегетациони систем за стварање микроклиме. Систем са уређајима за стварање магле (УСМ) није поље или стаклена башта, то је климатрон у заклонима отвореног тла

фото: ITAR-TASS

економија

Сакриће се у заклонима Приноси ће се моћи добијати преко целе године Пише: Јекатерина Калишева

Р

ад људи у пољопривреди искус­ ни бизнисмени данас сматрају мало рентабилним и ризичним у руским размерама, пошто је то процес који захтева много рада и губитака. Принос не обезбеђује гарантовани профит, а и период довољне топлоте за непокривено тло износи просечно највише четири месеца. Цена коштања покривеног тла (стак­ лених башти) и неопходни трошкови су огромни, обимност послова знатно је већа због ограничене примене меха­ низације. Главним критеријумом про­ цене се сматра целогодишње коришћење стаклених башти. Савремена техника стаклених башти је учинила корак напред: она обезбеђује задовољавајућу микроклиму за многе биљке, како то­ ком хладне зиме, тако и током врелог лета. Обавезно се користи сва могућа хемизација за повећање приноса, борбу против патогене микрофлоре и инсеката, тим више што тла у савременим стакленим баштама нема. „Али стручњаци газдинстава у стакле­ ницима игноришу оно што је главно за људе – здрав и природан принос

ко­ји добијају само на непокривеном тлу, на природном тлу, примењујући органска ђубрива, уз коришћење читавог спектра сунчеве енергије“, сматра аутор иновативног пројекта, Кирил Шохин. „Наш пројекат може учинити пољо­ привреду Русије уноснијом. У најско­ ријој будућности планирамо да изгра­ димо први вегетациони систем за ства­рање микроклиме. Систем са уре­­ђајима за стварање магле (УСМ) није поље или стаклена башта, то је климатрон у заклонима отвореног тла. Сваки заклон има површину 21х21=441 метар, ограничену провидном прегра­ дом која штити од ветра. На пољу се заклони постављају у пару. На при­мер, систем се састоји од дванаест заклона, као најбољи минимум. Сваки УСМ покрива свој заклон дозираном количином топле магле. Уз помоћ УСМ могуће је обављање прихрањивања ван корена, прскање намагнетисаном или наелектрисаном водом ради благотворног повећања биопотенцијала биљака. Рад сваког УСМ контролише се аутоматским, системом управљања (АСУ), који остварује компјутерско документовање процеса током сезоне. У рано пролеће се ствара могућност загревања тла ради брзог развоја корисних микроорганизама тла. Од раног пролећа до касне јесени биљке користе сву енергију и читав спектар сунца, чак и у врелим часовима дана. Благотворно се користе сва топлотна својства воде приликом њеног ра­

ционалног трошења. Проширује се период продуктивне вегетације за Ру­ сију минимум за још два месеца. Зими се може увећати снежни покривач, што доприноси смањењу дубине смрзавања тла и заштити озимих култура. На тај начин, пројекат умножава еколошки принос на непокривеном тлу за два­ десет, а можда и тридесет пута“.

Мишљење експерата Руске академије наука

Смисао оваквог изума је у вишеструком смањењу трошкова у пољопривреди. Тако се, према нашим прорачунима, применом система УСМ могу обез­ бедити мања капитална улагања у виду трошења енергије воде и рада у односу на комплексе стаклених башти. На пример, штедња воде је двадесет пута већа, у поређењу са наводњавањем у облику капљица: смањују се потребе за металним конструкцијама, цевима, распршивачима, материјалима и елек­ тричном енергијом за најмање четрдесет пута. Монтажу мобилних система УСМ обавља бригада од шест до дванаест људи, за две до три недеље. Ради тога је предвиђена монтажа са одвртањем у пољским условима. Пројекат ће се исплатити у тржишним условима за шест до дванаест месеци. Уређаји УСМ се могу користити на било ком земљишту и пустињама, чак и на територијама са сунцем 350 дана годишње.

17

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

Русија у Европи види „пацијента“ Политиколози предвиђају распад ЕУ на језгро и периферију Пише: Јевгениј Шестаков

18

фото: Reuters/Vostock-photo

Н

а округлом столу који је одржан на Вишој школи за економију расправљало се на тему: „Европа после Европске уније: шта даље?“ Оваква по­ с­тавка питања од самог почетка прет­ постављала је да међу учесницима дискусија постоје евроскептици. Реферат шефа катедре за европску интеграцију Московског института за међународне односе Олге Буторине од перспектива интеграције јединствене Европе није оставио ни камен на камену. Укратко говорећи, све у Старом свету стоји лоше. Од економије – радикални финансијски стручњаци-прогностичари упозоравају да евро неће дочекати Божић – до политике, где национални егоизам не дозвољава лидерима ЕУ да доносе усаглашене одлуке. Нема смисла понављати многобројне аргументе који демонстрирају неспособ­ ност ЕУ под садашњим руководством да савлада кризу у оквиру важећих инте­ грационих модела. Према прогнозама експерата, при садашњем темпу развоја државни дуг већине држава ЕУ ће кроз двадесет пет година износити 200-250 процената бруто унутрашњег производа. А социјални проблеми – незапосленост, дефицит пензијских фондова – до краја ће дотући такозвану „европску идеју“, која није успела да победи национални егоизам Европљана. Будућност Европе учесници округлог стола виде у „реинкарнацији“ Европске уније, али сада са новим обједињујућим

Москва је изјавила да је спремна да помогне Старом свету. Али уз ограду – не непосредно, већ преко Међународног монетарног фонда. Истовремено, Русија, не одричући се европског идентитета, намерава да гради динамичније односе са земљама у Азији садржајем. Док је стара европска идеја, по мишљењу експерата, коначно „отишла у кухињу“. Треба ли у таквој ситуацији Русија да се хвата за пацијента који је „пре мртав

него жив“? Москва је изјавила да је спремна да помогне Старом свету. Али уз ограду – не непосредно, већ преко Међу­народног монетарног фонда. Исто­времено, Русија, не одричући се европ­ског идентитета, намерава да гра­ди динамичније односе са земљама у Азији. Док ми корацима од седам миља „бе­жимо“ од ослабљене Европе према Ис­то­к у, Кина, напротив, јача своје при­с уство на Западу. Централна банка Кине разматра могуће повећање девизних резерви у еврима. Пекинг не искључује куповину европских меница у случају да оне буду пуштене у оптицај, уз „постојање одређених гаранција“ од стране руководства ЕУ. Кинези још не говоре јавно о улагању средстава у спасавање еврозоне, али праве у односу на ЕУ дипломатске изјаве о жељи да „помогну једни другима“. Зашто проблеми које доживљава једин­ ствена Европа брину Русију, али не плаше Кину? Можда је ствар у историјском памћењу. Како показују соци­олошка

испитивања, многи Руси, као и пре, виде у Европи економског конкурента, непријатељску силу уједи­њену у блок НАТО. Кинези на Стари свет гледају другачије. Слабљење јединствене Европе на так­ тичком плану одговара интересима Ру­ си­је и Кине. Само што ми извлачимо различите закључке из такве ситуације. Москва, посматрајући како слаби њен главни економски партнер, с надом гледа у Азију. Док Пекинг види у проблемима Европе шансу за подизање властите економије. Какве ће гаранције добити Кина од ЕУ у случају куповине европских меница, нигде се није јавно разматрало. Али може се претпоставити да ће такве гаранције бити технологије и удео акција у најиновативнијим предузећима Старог света. Кина је, као и Русија, заинтересована за модернизацију. Инвестиције у Европу она посматра као корак који даје под­ стицај њеној властитој економији. У приметној слабости и „неделотворности“ садашњих власти Европске уније у Русији виде несавладив проблем, а Кинези могућност за трговину поводом будућих преференци. На округлом столу већина експерата се сложила са неизбежношћу постепеног рас­пада еврозоне, уз могућу појаву двају или чак неколиких валута на њеној територији, образовањем на­ пред­­нијег „језгра“ Европе и њене еко­ номски заостале периферије. Овакав развој догађаја чини Русију и Кину конкурентима у борби за потенцијална богатства ЕУ – технологије, некретнина, предузећа. У тој борби Русија има пре­ дност – услед географског положаја земље и њене културне заједнице са Европом. Важно је не разбацивати ресурсе: кретање према формираним и одавно подељеним азијским тржиштима је дуготрајан процес који нема увек гарантовану перспективу. Док Европа, остајући главни трговински партнер Москве, изгледа привлачнији терен за дугорочне инвестиције. Проблем је само у томе хоће ли се државе чланице ЕУ, чији се један део све до сада није избавио од негативног „историјског памћења“ у односу на Русију, сагласити да прихвате наш новац, и какве ће гаранције ЕУ пружити у својству „осигурања“ за добијену помоћ. Или ће пак у Европи више волети да у својству кредитора имају „историјски неутралне“ Кинезе, него свог најближег суседа.

Повратак на буре барута

фото: Reuters/Vostock-photo

поглед из москве

Балканске владе редом доказују своју неспособност да изађу на крај са све сложенијим општеевропским, првенствено финансијским проблемима Пише: Владислав Воробјов

Б

ајка коју су пре двадесет година написали западни политички технолози о томе како су Балканцима доз­ волили да воде самосталну политику, показало се да је била утопија. Као резултат тога, данас Балкан опет постаје најнестабилнији део Европе. На целом полуострву буквално ври. Према нивоу економске неспособности на челу Европе су се нашли Грци. О томе колико је жалосна судбина Грчке и како је све очигледнији њен финансијски крах који може да одбаци целу ЕУ на десетлећа уназад, написане су већ хиљаде чланака. Па ипак, Грци практично свакодневно настављају да скрећу пажњу на себе. При чему је свет

већ давно заборавио на добре вести из Атине. Грчка статистика туче све рекорде по песимизму. Рецесија у земљи траје већ четврту годину заредом. Само у 2011. години бруто унутрашњи производ се смањио за више од 5 процената. Следеће године у ће Грчкој, према прогнозама експерата, бити смањен бруто унутрашњи производ за још 2,8 процената. Плате падају. Пензије се крешу. Број радних места се стално смањује. А у буџету Грчке за 2012. годину, који је усвојен недавно, прописане су још оштрије мере за „стезање каиша“. Реакцију Грка није требало дуго чекати. Док су грчки посланици расправљали о смањењу наредних ставки државних расхода, поред Парламента је почела нова битка између протестаната и 19

полиције. Камење, палице, молотовљеви коктели: грчки побуњеници толико често последњих месеци воде уличне битке, да су код њих „на усавршавање“ почели да се скупљају протестанти из свих крајева Европе. У суседној Бугарској ствари стоје нешто мало боље. Једна од најсиромашнијих земаља Европске уније, на срећу за осталу Европу, до почетка другог таласа финансијске кризе није стигла да уђе у еврозону. Тако да сада проблеми Бугара не брину тако јако остале Европљане. Али грађани Бугарске су се очигледно уморили од чекања када ће их се сетити у Бриселу. Јер обећали су им златна брда, процват и високи општеевропски животни стандард. Стварност се показала далеко мање ружичастом. Први којима нису издржали нерви били су бугарски железничари. Након што се сазнало да ће стотине њих остати без посла, неколико дана је због штрајка грозница тресла целу железничку мрежу Бугарске. Њихов пример су следили фармери. Шестог децембра је више од хиљаду земљорадника на својим тракторима окупирало центар Софије. Они су протестовали против планова Владе да битно скреше финансирање пољопривреде 2012. године. Што ће готово за сто процената довести до потпуне деградације аграрног сектора Бугарске. А ето, некада је бугарским парадајзом и паприкама био буквално затрпан малтене цео Совјетски Савез. Међутим, не чује се ништа о узвратној реакцији Владе Бугарске. Политичари опет немају шта да скривају. Последњих недеља бугарски премијер Бојко Бори­ сов се на европском медијском нивоу засветлио још само једном. Њега су наједном прогласили за најбољег фуд­ балера земље за 2011. годину. Очигледно је да се он није истакао ни у једној другој области током целе претходне године. Румунима је Запад тако очигледно последњих година показивао где им је место, да они изгледа све до сада не могу да се опораве од ошамућујућег нокаута. Румунске Цигане је методично и без устручавања протеривао у матичну земљу практично свако коме падне на памет. Сада они, прогутавши увреду, несумњиво чекају своју шансу како би вратили злом за зло. У новонасталим приликама изгледа да се најмирније на Балкану понашају Срби. Они су себи поставили задатак да се 20

иновације

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

Грчки побуњеници толико често последњих месеци воде уличне битке, да су код њих „на усавршавање“ почели да се скупљају протестанти из свих крајева Европе. Шестог децембра је више од хиљаду земљорадника на својим тракторима окупирало центар Софије. Румунима је Запад тако очигледно последњих година показивао где им је место, да они изгледа све до сада не могу да се опораве од ошамућујућег нокаута

врате у крило цивилизоване Европе. И већ су много тога у том циљу учинили. Истина, сада, када се све активније разматрају схеме и временски оквири распада еврозоне, па чак и Европске уније, преговори Београда са Бриселом о роковима уласка у ЕУ изгледају, благо говорећи, преурањени. Па ипак, Косово стално подсећа на себе. Иако је последњу кризу повезану са заузимањем од стране косовских спе­ цијалних служби КПП на граници са Србијом, овој изгледа успело да заустави, нико данас не може гарантовати да већ сутра Срби и косовски Албанци неће поново почети да граде барикаде, и да се неће латити оружја. Треба подсетити да је не тако давно Београд отворено изјавио да је спреман да упути своје трупе на Косово, ако косовске Србе не оставе на миру.

Чак се и некада цватућа и крајње мирна Хрватска последњих дана присетила свог балканског менталитета. На пар­ ламентарним изборима одржаним про­ шле године владајућа странка „Хрват­ска демократска заједница“ била је буквално почишћена од стране опозиције са по­ литичког Олимпа. Победила је коа­лиција са вишезначним називом „Куку­рику“. Хрватима очигледно више није остало пристојних речи да опишу оно што се догађа. А познаваоцима Балкана је добро по­ знато да иза економских проблема на полуострву увек следе међуетнички сукоби, којих је у пригушеном облику практично у свим државама у региону више него довољно за следећу „балканску крваву кланицу“. Хоће ли Европа из­ држати следећу експлозију новог-ста­рог бурета барута?

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

Ј

Пише: Јекатерина Канкуро

едном је група научника из техничког парка Смољног института објавила пројекат свог новог проналаска који, по мишљењу аналитичара, може извршити револуцију у области електроенергетике. Суштина пројекта се састоји у изградњи и каснијој експлоатацији електрана које истовремено користе енергију сунца и ветра дуж јужне границе Русије. „Предложена разрада спада у сферу обновљивих извора енергије – за претварање енергије сунца и ветра у електричну енергију“, каже аутор пројекта Јуриј Безруков. „Сунчановакуумска електрана (СВЕ) предвиђена је за сигурно снабдевање енергијом малих градова и села, а такође за замену дизелских електрана и котларница у њима; цена енергије дизелских електрана и котларница неколико пута премашује економски сврсисходне цене, што је прескупо за становништво и кочи развој економије тих насеља. Суштина предложене разраде је у томе да за добијање електричне енергије СВЕ укључује акумулатор сунчеве енергије у стакленој башти и кулу која је у горњем делу снабдевена дефлектором за коришћење енергије ветра. Спољашња површина куле је испуњена топлотним водом, са селективним покривањем у „врелим“ застакљеним сандуцима – за коришћење сунчеве енергије. Труп куле, и у њега уграђени аеродинамички уређаји за стварање вакуума, направљени су у облику Вентуријевих цеви, при чему је најмања цев својим уским пресеком спојена са турбогенератором који је смештен у звучно изолованој сали у станици.“ Актуелност разраде је у томе, истичу експерти ове гране, што је потенцијални обим светског тржишта за дату разраду неисцрпан, пошто сунчева енергија која допире до површине Земље више од хиљаду пута премашује потребе савремене цивилизације, а цена необновљивих извора енергије стално расте, и њихове су резерве, на крају крајева, ограничене. „Научно-практична и потрошачка новина ове разраде састоји се у томе

Спојили су сунце и ветар

фото: photoxpress

поглед из москве

Суштина пројекта се састоји у изградњи и каснијој експлоатацији електрана које истовремено користе енергију сунца и ветра дуж јужне границе Русије Предности сунчановакуумских електрана су што за разлику од познатих електрана на сунце и ветар користе у једном уређају како сунчеву, тако и ветрову енергију, што битно повећава поузданост снабдевања енергијом што у кули СВЕ нема никаквих машућих или покретних конструкција које стварају динамичко дејство и буку“, истиче Јуриј Безруков. „Мала цена електроенергије довешће до производње конкурентно способних производа и препорода малих градова и села, до повећања животног стандарда њиховог становништва. Замена котларница на чврсто гориво електричним загревањем од СВЕ омогућиће нам да се одрекнемо локалних топлотних мрежа, чија се

дотрајалост у већини насеља у Русији ближи критичној тачки. Предности предложеног уређаја су што СВЕ, за разлику од познатих електрана на Сунце и ветар, користе у једном уређају како сунчеву, тако и ветрову енергију, што битно повећава поузданост снабдевања енергијом. Обим произведене енергије је близак циклусу човековог живота и делатности. Пошто сунчево зрачење у летње време три до четири пута премашује зрачење у зимско време, СВЕ је могуће и потребно опремати акумулатором електричне енергије, у шта спада и уређај за добијање водоника који се може користити за пуњење горивних елемената аутомобила и личног авиосаобраћаја, с моторима на водоник. Предвиђено је да се СВЕ праве од обичних грађевинских материјала. Предвиђена је могућност изградње куле како од челика, тако и од фабрички израђених готових алуминијумских плоча. Технички проблеми које је неопходно решити пре почетка индустријске примене разраде су што треба пронаћи турбине са вакуумским 21

Аналог овог изума је сунчева електрана у Шпанији (стаклена башта око цеви са ветрогенератором). Електрана добро ради преко целог дана и по било којем времену. Земља дуго задржава топлоту која се у стакленој башти накупила током дана. Карактеристичне особине руске СВЕ: кула је направљена у облику Бурдоновог мултипликатора, што омогућава да се повећа брзина ваздушног млаза турбине за најмање тридесет пута, а снага ваздушног млаза, као што је познато, пропорционална је кубу брзине. Осим тога, у горњем делу куле смештен је дефлектор за коришћење енергије ветра на великој висини. Турбогенератори су размештени на нултом подеоку, што битно поједностављује руковање. Потенцијални потрошачи овог производа су мали градови и села јужних региона Русије, предузећа Министарства за пољопривреду, у комплексу с предузећима за гајење и прераду пољопривредних производа, предузећа рибарске индустрије, као и погранична служба ФСБ Русије. Према оценама стручњака, до 2012. године може бити пуштено у рад 1000 МВт електричних капацитета на бази обновљивих извора енергије, уз одговарајућу финансијску подршку државе. Влада Канаде је поставила циљ – до 2015. године производити 10 процената електричне енергије из енергије ветра. У Шпанији ће до 2012. године бити постављено 20 000 МВт ветрогенератора. Кина ће до 2020. године поставити 20 000 МВт ветрогенератора. Међународна агенција за енергију (International Energy Agency, IЕА) прогнозира да ће до 2030. године потражња за ветрогенераторима износити 4800 гигавата.

погоном (на бази авионских или пар­ них). Степен ризика је мали, пошто су техничка решења примењена у СВЕ разрађена и добро су се показала у ваздухопловству, а изградња се врши од обичних грађевинских материјала по познатој технологији.“ 22

Неће нас тер ати да се свлачи мо Преглед авионских путника ће се модернизовати како би се искључила кршења људских права Пише: Владимир Богданов

Н

едавно је у Москви одржана Ре­ гионална конференција ИКАО о ваздухопловној без­бед­но­сти. Тамо је речено да треба обра­ тити посебну пажњу на пара­ метре скенера на аеродромима, који се ко­ристе за преглед путника. И то тако да њихова примена нипошто не понижава људско достојанство. На конференцији се чула следећа бројка: у свету се сваке године на безбедност авиона троши око седам и по милијарди долара. Што се тиче Русије, у следеће три године Влада је за квалитативно повећање нивоа решавања тог проблема издвојила око 160 милијарди рубаља. На московским аеродромима је већ уведен систем безбедности од пет нивоа, који омогућава да се открију скривени експлозив, радиоактивне материје, ток­ сичне течности и наркотици, не само на путницима, него и у пртљагу. На рас­полагање сарадницима Службе безбедности аеро­ дрома постављени су ста­ ци­онарни рендгенски теле­ ви­зијски интроскопи за кон­тролу ручног пртљага, као и техника за откривање опасних течности у затво­ реним посудама, направ­ љеним од стакла, пластике, картона, керамике и порцу­ лана. Сви рамови кроз које пролазе путници сада су снабдевени видеокамерама. Ради поређења, у Кини важи систем безбедности од три нивоа. Али тамо за

последњих готово педесет година није било ниједног терористичког напада у авиону или на аеродрому. Али, вратимо се свотама које ће бити потрошене на нашу безбедност, тачније, на следеће уређаје. Као што је познато, на свим улазима у аеродроме, како би се спречило уношење опасних предмета, постављени су лучни детектори метала, ради прегледа оних који улазе, као и интроскопи, ради прегледа пртљага путника. Међутим, метални детектори омогу­ ћавају да се открију само метални пред­ мети релативно велике масе, али они не распознају експлозивне материје. За­то ће власник „појаса шехида“ с рела­тивно ситним металним пуњењем мале масе, или појаса који је испуњен чврстим неметалним гелерима, моћи са врло великом вероватноћом да прође у аеродромску зграду. Узгред, осамдесетих година у Кијеву се

одједном на „црном тржишту“ појавио веома велики број пиштоља берета. Испоставило се да су их доносили југо­ словенски туристи, скривајући их у унутрашњој страни бу­ тине. Метални рамови их нису откривали. Стари модели ових пиштоља и дан-данас стоје на неким руским аеродромима. Наши експерти су већ више година у недоумици због чега службе безбедности на истом оном аеродрому „Домодедово“ користе америчке уређаје за преглед, „Про вижн“, који су готово два пута скупљи од сличних руских (односно, 250 000 долара и око 150 000 долара), а према неким параметрима су чак и лошији од њих. Да, амерички су осетљивији него детектори метала, и омогућавају да се открије експлозив који је причвршћен на човековом телу. Али само под одређеним условима. Они „виде“ само оно што се налази на телу човека обученог у лаку одећу. Зато, пре него што прођу кроз амерички уређај, службеници све људе одреда приморавају да се свлаче и изувају. Поставља се питање чиме се таква процедура разликује од ручног прегледа са истим тим свлачењем. Па, по резултатима се ни по чему не разликује, осим коришћења скупљег техничког средства. Домаћи уређај СРК (систем ренгендске контроле) разрађен је пре неколико година у Институту за нуклеарну фи­ зику Сибирског одељења Руске ака­ демије наука под руководством про­ фесора Семјона Баруа. Преглед уз по­моћ овог уређаја не изазива никакве непријатности код путника – они не морају да демонстрирају понижавајући полустриптиз. Уређај омогућава да се

фото: ITAR-TASS

Мишљење експерата Руске академије наука

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

фото: ITAR-TASS

иновације

Преглед уз помоћ СРК уређаја не изазива никакве непријатности код путника – они не морају да демонстрирају понижавајући полустриптиз. Уређај омогућава да се одевени човек „види“ скроз, укључујући и експлозивне направе, ако су оне упаковане у „појас шехида“ на њему

одевени човек „види“ скроз, укључујући и експлозивне направе, ако су оне упаковане у „појас шехида“ на њему. Све то омогућава да се избегну не само непријатности, него и кршења етичких норми верника, те и просто стидљивих људи, каквих има доста. А такође се скраћује време прегледа, не дозвољавајући задржавање полетања авиона – на једног човека се троши око пет секунди. Доза зрачења која се добија приликом проласка кроз СКР хиљаду пута је мања него приликом сеансе флуорографије. Штете од таквог прегледа нема, и човек може да лети сваки дан. „Американац“ је у стању да види пред­ мете тек ако су они већи од два ква­ дратна центиметра. Захваљујући ви­ шој резолуцији, „Рус“ ће видети ситне предмете величине једног квадратног милиметра. Код аутора ових редова СКР је за једну секунду пронашао иглу заборављену у оковратнику кошуље. Особеност домаћег уређаја је у томе што је он временски претекао појаву нових рафинираних „технологија“ код терориста. На пример, он може пронаћи експлозив сакривен у човековом дебелом цреву. Лекари тврде да се на једно такво занимљиво место може угурати до једног килограма експлозива. Такви случајеви маскирања за извршење терористичких напада су познати. Управо је тако у јесен 2009. године био дигнут у ваздух у Саудијској Арабији министар за борбу против тероризма. Њему је телефонирао неки младић и изјавио да хоће да му се за нешто извини. Посетиоца су брижљиво претресли, али ништа нису пронашли. А нису ни могли да пронађу. Бомба, снабдевена електронским упа­ љачем, била је скривена управо на том месту. Она је експлодирала путем сигнала с мобилног телефона самоубичиног „колеге“. Многи експерти су више пута изјав­љи­ вали: детектори на аеродромима у САД нису у стању да открију бомбу у обући. Чак и за време провере рендгенским зрацима пред укрцавање у авион, провере која је уведена од августа 2006. године. До данас се ни на једном аеродрому ти апарати нису модернизовали. Према по­ дацима Министарства за националну безбедност САД, чак ни уметак дебљине мање од једног центиметра, направљен од пластида, ако експлодира, неће путницима оставити шансе да се спасу.

23

репортажа

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

фото: VITALII RASKALOV

Шетња у обла цима

Петроград је град у равници. Тако да, ако хоћете да га погледате одозго, једино решење је освајање врха

С

Пише: Полина Наришкина

висине град припада вама, и лежи пред вама као на длану. Све док је он ваш, хајде да се прошетамо крововима! Дмитриј – мој водич – има двадесет две године. Он спада у ново поколење фанатика висине: „Кров – управо ту можеш да будеш сам са собом, да будеш далеко од света који је остао доле“. Тамо доле Дмитриј је сарадник у банци. За три сата шетње 24

успентрали смо се на четири крова у историјском центру града. Укупно смо прешли око два километра, али чини се као да смо боравили у другом граду, у другој земљи, на другој планети. Са здања на кеју Фонтанке преко пута Циркуса види се раскрсница где се у истовременом кретању преплићу зраци аутомобилских фарова и светла речних трамваја. Ова „светлосна представа“ делује као хипноза. У Моховој улици је другачија слика:

камина и кровних прозора, испоставља се, има толико много да се не могу пребројати. На хоризонту су одоздо осветљене куполе саборних храмова (Казански, Исакијевски, Спаса на крви) као златне перле нанизане на обрисе кровова. С друге страна здања скривају се лавиринти улица и мрачних дворишта. Овај паралелни свет се оштро разликује од јаке светлости и живог саобраћаја у суседном Литејном проспекту.

стрелица Васиљевског острва, са сту­бо­ вима чији капители садрже украсе у виду бродског кљуна, с десне стране је венац светала Троицког моста, а преко пута је шиљак Петропавловске тврђаве који пробада небо – симбол града. Од висине, од њене лепоте и слободе, може да се заврти у глави чак и онима који је се не боје. Ризик ствара снажно осећање усхићености. Уосталом, то још треба заслужити: неки „врхови“ се не могу тек тако једноставно освојити, они се морају заузимати на јуриш. Човек мора да се пробија кроз прашњаве таване, да се провлачи кроз уске прозоре, подижући се на рукама, да се клиза по косинама између огуљених олука. Не заборавите ни на обезбеђење, камере које осматрају и осетљиве суседе. Али ствар је вредна труда. Дмитриј прича да се његове омиљене „поднебеске“ четврти налазе у историј­ ском средишту престонице: Невски, Фон­танка, Канал Грибоједова, Сенски трг, Васиљевско острво, и нарочито

У последње време се повећава број сајтова и туристичких агенција које нуде екскурзије по крововима, организују прославе (свадбе и рођендане) или сеансе фотографисања

Нешто мало касније пењемо се на кров запуштене библи­ отеке смештене у згради од црвене опеке с разбијеним прозорима, који ову чине сличном безубим устима. А на неколико минута хо­ да одавде је најбољи кров: на ВИПзгради између Ермитажа и Мраморног дворца. Ту је врхунац наше шетње – панорамски поглед на Неву у свој ње­ ној величанствености. С леве стране је

петроградска страна, која скрива бескрајна блага: тамо се човек сатима може шетати не додирујући земљу. Љубитељима нарочито јаких сензација допашће се дуге шетње крововима рејона

спаваоница (Озреки, Автово, Грађански проспект). „Када је лепо време, с висине дваде­сет­ петоспратнице се открива задив­љујућа панорама града“, каже Дмитриј. Сергеј је „руфер“ (од енглеског „roof “ – кров) са четрдесетогодишњим стажом: „Док смо осамдесетих и деведесетих година сретали на крововима ’алтер­ нативну’ омладину која је на крововима тражила гутљај слободе, сада се већ види да се руфери мењају и појављују се нове тенденције“, објашњава он. Појавили су се посматрачи и романтичари заљуб­ љени у град, за које је кров острвце ми­ ра и усамљености у вреви и тутњави мегалополиса. Они се пењу да би фотографисали, читали, размишљали, па чак и сунчали се (али само по лепом времену које не бива тако често: про­ сечно Петроград годишње има само 72 сунчана дана). У последње време се повећава број сајтова и туристичких агенција које нуде екскурзије по крововима, организују прославе (свадбе и рођендане) или сеансе фотографисања. Цене су различите. Ову тенденцију су прихватили и барови, клубови и ресторани који за посебно вичну публику организују терасе на крововима са задивљујућим погледом на град. Па ипак треба истаћи да ови излети захтевају придржавање мера безбедности: прво, обућу са ниским ђоном (даме, никаквих потпетица!), друго, руке морају бити слободне, и треће, понесите џепну батеријску лампу; и, на крају, никада не додирујте електричне жице. А ваши доживљаји „земље“ и „неба“ из корена ће се променити, нећете остати разочарани.

25

духовност Пише: Григориј Кубатјан

У

Русији су по звоњави црквених звона људи сазнавали о свим значајним догађајима, од праз­­ ника до пожара. Када су пос­ле 1917. године бољшевици по­ чели да уништавају звона, то није био само акт вандализма, већ чин испуњен мрачним мистичним смислом – земљи су за дуго времена одузели глас и слух. Током успона и пада СССР многа руска звона су ћутала: разбијена, одвезена у иностранство, заборављена у удаљеним угловима помоћних црквених просторија. А ето, пре октобарског преврата је обим ливења звона годишње у Русији достизао две хиљаде тона. Ради поређења, највеће звоно на свету је московско Цар-зво­но, које тежи двеста тона. Да су у пред­ре­ волуционарној Русији изливали са­ мо такве џинове, сваке године би их изла­зило најмање десет комада! Данас се производња звона у Русији по­но­ во обнавља. Један од центара обно­ве заборављене вештине постао је град Вороњеж. Године 1989. вороњешки пре­ ду­зетник Валериј Анисимов је на пери­ ферији града отворио властиту ливницу, и већ је стигао да излије преко 20 000 звона. Валериј има нешто преко педесет пет година. Своју фирму је назвао „Вера“, у част своје жене, али такође и у част главне хришћанске врлине. Валеријева тамна дуга коса је завезана на потиљку у пунђу, као код монаха, брада му је прошарана сединама. Валериј се крсти када пролази поред сваке цркве – у Вороњежу их је много. Говори мирно, али енергично – тешко га је прекинути. У његовом говору промичу „црквенословенизми“, одражава се природа његове делатности: главни клијент ливнице је Руска православна црква. Идемо у Шилово, насеље код Вороњежа, у којем је Анисимов изгра­ дио своје предузеће. Неколико погона, адми­нистративна зграда, пећи за топ­ љење, металне форме, гусенична диза­ лица и још једна дизалица, огромна, пок­ривена рђом „као у старини“, и која се креће шинама са шкрипом и буком који доликују финалној сцени неког холивудског акционог филма. „Шта је овде било раније?“ питам. „Био је песак. То сам све ја изградио.“ Усред фабричког дворишта стоји огромно бронзано звоно од хиљаду пуди, чија је тежина преко шеснаест то­на. Радници су 26

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

Васкрсла звоњава Када су после 1917. године бољшевици почели да уништавају звона, то није био само акт вандализма, већ чин испуњен мрачним мистичним смислом – земљи су за дуго времена одузели глас и слух

прекрили огром­ну бронзану куполу као пчеле комад меда: обрађују длетом, стружу, полирају. „У старо доба по пола године су обрађивали орнамент, до­ во­дећи га до савршенства. А ми морамо све да урадимо за један дан!“ каже Анисимов. Тобоже се љути што су му за посао наручиоци дали мало времена, али се заправо поноси. Зна да ће екипа заи­ ста изаћи на крај с послом за један дан. Од апарата за сушење песка цео простор око звона је покривен пеш­ чаном прашином; још само мало, и овај део фабрике ће се претворити у плажу, али плажу на којој никоме није до одмора. Пењемо се у његов кабинет. На зидовима су окачене владине и црквене повеље „за усрдне напоре“, фотографија с пат­ ријархом Алексијем, грамата ходо­час­ ника у Свету Земљу. Поред врата из­ двојено виси патент Државног коми­тета за проналаске од 28. јуна 1991. године за индустријски узорак „горњи део звона“ – један од последњих патената које је неко добио у СССР. Недавно је Анисимов изградио нов погон, спрема се да се прошири и да лије не само звона, него и бродске завртње. Макета будуће производње направљена је од конструктора „Лего“ и стоји на дасци испод прозора. „Јеси ли видео стару железничку цис­ терну у дворишту? То ће бити пећ. Изли­ ваћемо највећа звона. Ето, на пример, Вијетнамци хоће да наруче звоно од двеста педесет тона. Биће највеће на

Данас се производња звона у Русији поново обнавља. Један од центара обнове заборављене вештине постао је град Вороњеж свету.“ Прве године рада фабрике биле су најтеже. Практично се морало почињати од нуле. Није било ни искуства, ни знања. Технологију прављења звона Валериј је учио из књижице с почетка 20. века, коју је случајно пронашао у Лењиновој библиотеци у Москви. Сада се његова производња може сматрати високотехнолошком. Модел звона се прави на компјутеру, а мале иконе које су нацртали уметници у воску скенирају се

и уносе у банку података, након чега их ласер сâм сече на обрађиваној површини, у величини која је потребна. Анисимов сматра да је бизнис са зво­ нима ствар не толико уносна, колико „душекорисна“. А да би фабрика уопште могла постојати, треба смањивати трошкове: не куповати скупу западну опрему предајући се банкама у дужничко ропство, већ скупљати њој сличну опрему пронађену међу совјетском старудијом, трудећи се да не ради горе од стране. „Све треба направити најмање десет пута јефтиније него што је то уобичајено. Ето, да би се изузетно тешко звоно утоварило треба изнајмити у граду дизалицу Либхер – то је 650 000 рубаља за један дан рада. А може и пет тракториста, којима треба дати по 1000 рубаља сваком. Зими извеземо звоно на саоницама, посипајући снегом пут, довучемо га до Дона, тамо на шлепер, па у луку. Ако ми за превоз много зарачунају, ја онда купим цео шлепер, а

затим га продам у Новоросијску.“ На скупим бронзаним звонима многи покушавају да стекну новац и славу. „Црква за звона никада није плаћала. Плаћали су ’нови Руси’, ’спонзори’. А новцем управљају посредници: један фонд, други фонд, Министарство кул­ туре – старатељи“, прича Анисимов. Поз­­нати људи – депутати, сенатори, г­убер­­­натори – желе да „помогну“ изли­ вању звона и оставе своје име на бронзи звона. То не чуди, јер ако су звона са својим именима правили руски цареви, зашто би данашњи властодршци морали бити изузетак! Нека их потомци сматрају меценама и добротворима. Своје име на звону − то није предизборни плакат и није интервју на телевизији, већ практично непосредан пут у вечност, што ближе Богу! „С тим натписима су вечни проблеми. Наручиоци понекад ни сами не знају шта хоће. Могу да позову и кажу: преправљај.

А дизајн звона се обавезно потврђује код патријарха. Ето, био је орнамент звона за Лавру. С једне стране православне иконе, а поред њих још и мале иконе: овде је Путин, а овде патријарх. Ако излијемо онако како наручилац хоће, откуд знам да ли ће ми то потврдити патријарх.“ Руска звона су тежа него она у Европи, и код нас се не љуља само звоно, већ само његово клатно. Јер ако се бронзани џин јако заљуља, може се срушити звоник! Што је звоно масивније, то је нижи његов звук и то се даље чује. Штета је што, ма колико звоно било тешко, садашњи мегалополиси више не могу у пуној мери да уживају у чари црквене звоњаве, њен звук више није у стању да заглуши буку аутомобила и грађевина. Али док постоје такве компаније као што је „Вера“, постоји и нада да ће барем у манастирима и малим градовима Русије благодатна звоњава као некада радовати људе.

27

култура

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

Јуриј Башмет, угледни руски диригент и солиста на виоли

У

згред, виола на којој свира Башмет направљена је пре два и по века. О томе како је тај инструмент доспео код њега, маестро се са задовољством сећа: „Имао сам врло лош фабрички инструмент купљен за 90 рубаља, с којим сам се уписао на конзерваторијум. А на крају прве године сам сањао како свирам пред публиком, чујем своју виолу и гласове двеју жена, а једна каже другој: ’Какав звук! Какав инструмент!’ Када сам се пробудио и отишао да погледам пошту, пронашао сам поруку: ’Хитно се јавите професору Борисовском’. Био је то мој педагог. Када сам га позвао, рекао је: ’Дођи, Италијанка те чека!’ ’Италијанка’ је коштала 1500 рубаља. Новац смо прикупили уз велике напоре. У сламарици сам имао 400 рубаља које сам зарадио гитаром, од песама Битлса, деда ми је дао око 600, а остало отац који је позајмио од познаника. Мајстор који је направио ’Италијанку’ је био Паоло Антонио Тестори. То је 1758. година, Миланска школа. И ето, на тој виоли свирам од 1976. године. Наравно, имао сам могућност да купим другу, али за сада нисам наишао на инструмент који би ми више одговарао.“ За Башмета раде композиори из целог света. Преко педесет пет дела је написано специјално за њега. Башмет такође руководи двама оркестрима – симфонијским („Нова Русија“) и камерним („Московски солисти“). Када сте основали ансамбл „Московски солисти“, да ли су људски квалитети музичара за Вас били од значаја?

- Који ансамбл – први или други?

Вероватно други, узимајући у обзир жалосно искуство. Први ансамбл „Со­ листа“, знам, после неколико месеци р­ада у Француској је одбио да се врати у Москву. То се догодило 1991. године. Шта се тада међу вама догодило?

- Укратко говорећи, тамо се догодила издаја. У чему се она састојала?

- Потписали смо уговор с владом града Монпељеа. Пре поласка смо се договорили 28

Музичарима се не може командовати

Издавачи Русије и Србије су крајем јануара потписали Протокол о сарадњи, ставивши тиме тачку на прекид који је трајао више од двадесет година. Церемонији су присуствовали представници амбасаде Србије, руководиоци руских издавачких кућа и других организација из области издаваштва.

У историји светске музичке културе Јуриј Башмет је већ заузео своје место: захваљујући њему, виола је од оркестарског инструмента доспела у ред солистичких

између себе да је то привремени уговор и да нико нема намеру да оде заувек. Дошли смо у Монпеље, почели смо тамо да радимо. А кроз неколико месеци музичари су почели да говоре: „Хајде да останемо. Каквог смисла има враћати се?“ И сви су остали?

- Нису сви. Вратио се мој пријатељ и колега Миша Мунтјан, пијаниста. Вратио се Јулик Орлов, виолиниста. Али многи су остали. Био је то женски, породични бунт – супруге, маме... Јер тад су одлазиле читаве породице. Одлазиле су у лоше време, када се овде све распадало. Али за оне који су остали у Француској све се завршило прилично жалосно. Расули су се по разним оркестрима, ни од кога није ништа озбиљно испало. Најзанимљивије је то да сам с „Московским солистима“ имао осамдесет концерата у иностранству; менаџери су ми у свим земљама говорили: „Нама није важно с ким долазиш, важно је твоје презиме на плакатима. Ако хоћеш, дођи сам или с пијанистом, ако хоћеш с другим оркестром, ако хоћеш бирај код нас било који оркестар“. Нина Лавовна Дорнијак ми је рекла: „Јурочка, сада у многи отишли, а код нас је толико даровитих младих људи, и Ви сте им јако потребни. Морате заборавити на

увреде, окренути нову страну и почети испочетка“. А ја сам се већ зарекао да ћу да оснујем нови оркестар. Мислио сам: зашто имам толико проблема? Али кроз месец дана сам почео да се бавим другим ансамблом. То су били најбољи студенти конзерваторијума. Нисам их раније познавао, о њиховим људским особинама нисам имао појма. Било ми је довољно то што су даровити и перспективни музичари. Осим тога, они су били млади, и није им ни на крај памети било да заувек напусте земљу. Били су слободни, имали су могућност да гостују по свету и да се враћају у отаџбину. За ових двадесет година састав „Московски солисти“ готово да се није променио. Из породичних разлога је оркестар напустило три човека, а остали и даље раде. Да ли се тешко растајете од људи?

- Тешко. Чак и ова три случаја су ми тешко пала. У принципу, да ли можете да радите с музичарем који виртуозно влада инструментом, али Вам у људском смислу није баш прихватљив?

- Међу „Московским солистима“ нема лоших људи. Има људи са сложеним карактером. Понекад неко тако седи на проби одсутно, сав је утонуо у себе. Али

фото: photoxpress

Разговор водио: Валериј Вижутович

Уговор руских и српских издавача

сутрадан човек долази к себи, и види се да разуме диригента.

Упркос класичном постулату, да ли се геније и злочин могу спајати у музичару?

- Има различитих карактера. На пример, био је истакнути пијаниста, диригент и композитор Леонард Бернштајн. Ја сам га познавао, иако нисам имао срећу да с њим заједно наступам. Био је невероватно шармантнан човек, њега се сви сећају са осмехом. А био је и Херберт фон Карајан, о којем се не изражавају сви позитивно. Био је велики диригент Артуро Тосканини, он је уопште имао склоност према диктаторству, одликовао се изузетном суровошћу, једном вио­ линисти је диригентском палицом из­ био око. Али међу мојим пријатељима – музичарима нема злих људи. Сви они које ја познајем и с којима се дружим су честити људи. Када сте почели да наступате без ор­

који не претендују на солистички про­­грам и који су, за разлику од Вас, заслужни уметници?“ „Ја такође имам звање. Ја сам добитник међународних конкурса“. „А хоће ли доћи публика на концерт виолисте?“ „Хајде да пробамо. Можемо најпре у малој сали“. Уопште, са солистичким програмима сам почео да наступам у Москви тек две године пошто су ме признали на Западу. То је судбина многих руских музичара: да би те прихватили у твојој земљи, треба најпре да се прославиш на Западу. Зашто је то тако?

- Огромног.

- Нема пророка у својој отаџбини. Болно сам доживео ситуацију када сам из Минхена дошао с победом и кроз две недеље дошао у Конзерваторијум, а тамо о томе, осим мог професора, нико ништа није знао. Тада сам осетио неправду. Може звучати нескромно, али у извесном смислу сам ја, наравно, пионир. Нажалост, нисам сачувао документ који ми је издао Државни концерт: „Сматрати виолу солистичким инструментом у виду експеримента“.

- Први отпор с којим сам се суочио на том путу била је совјетска бирократска машина. Од 1975. до 1976. тражио сам пријем код директора Московске фил­ хармоније, долазио сам и говорио сам му: „Вратио сам се с међународног кон­ курса. Наступао сам тамо с тим и тим програмом, добио сам прву награду. Хтео бих да с тим програмом наступим пред нашом публиком“. Рекли су ми: „А шта ће рећи совјетски виолисти

- Ниједан музичар који спаја у себи диригента и извођача никада вам неће признати у чему је јачи. Мој став је следећи: диригент и извођач су различите специјализације, али је професија иста, и суштина те професије је у интерпретацији

кестра, да ли сте морали да превладавате вековни музички канон према којем виола није солистички инструмент?

- Још како сам морао!

Ви сте поставили пред собом задатак да докажете да је виола солистички ин­ струмент.

- Наравно да сам поставио. Да ли је било отпора?

Отпора са чије стране? Публике? Му­ зичког света?

Не уступа ли диригент Башмет вио­ листи Башмету? Слично питање су постављали Ростроповичу. Њега пос­ тав­љају Плетњову, Спивакову који, као и Ви, има два лица – диригентско и со­листичко. Знате ли сами у чему сте јачи?

29

У којој сте мери слободни у избору репертоара? Осећате ли продуцентски диктат?

- То није диктат. Ако постоји жеља да дођем и одсвирам с локалним оркестром Шниткеов концерт, под условом да је и мени лично то занимљиво, ја ћу доћи и одсвираћу га. А ако они хоће Хиндемитов концерт бр. 2, нека га свира онај ко тај концерт има на репертоару. Ако пак Хиндемит улази у мој репертоар, онда ћу свакако пристати. Што се тиче солистичких концерата, ту имам уопште потпуну слободу. Видели сте различиту публику. Да ли се америчка и европска публика разликују од руске?

- Чак се и унутар исте земље публика може разликовати. На пример, житељи Стразбура и Алзаса, који се граниче са Немачком, приметно се разликују од осталих Француза. По менталитету они су скоро Немци. А Немци који живе на граници с Француском по менталитету су готово Французи. Тако да географија има велики значај. Рецимо, Милано је у музичком смислу врло развијен град, јер у њему постоји оперско позориште Ла Скала. Милано је средиште вокалне умет­ 30

У музеј без карте

Шта не опраштате Вашим музичарима, а према чему сте попустљиви?

ности и зато инструменталиста, колико год био виртуозан, неће тамо наићи на такав пријем као што ће наићи вокалиста. А у Америци је публика шаролика. Та­ мо има и доста Руса, који су отишли из Русије у различитим раздобљима. Сећам се како ме је после концерта у Карнеги холу хвалио покојни Александар Слободјаник: „Знаш, најпријатније је што овде нема ниједног Руса“. А затим сам осетио друго задовољство када сам свирао на Брајтон бичу, где су у сали били само Руси. Оно главно по чему се разликује руска публика од стране јесте њено дирљиво поверење према музичарима. Руска публика је отворена за утиске, и с нестрпљењем чека први замах диригентске палице. Музика јој даје осећај заједништва. Људи у руској провинцији су захвални уметнику већ самим тим што је дошао код њих. Дешава се да после концерта на сцену изађе мама с малом девојчицом и та девојчица ми поклања цвеће. На Западу је цвеће уметнику од публике изузетно редак случај. Код нас је пак море цвећа. Да ли дириговање оркестром захтева јаку вољу, вештину да се други пот­ чињавају себи, чак и извесно дик­ таторство?

- Не могу да замислим да би се путем диктата музичари могли искрено оду­ше­ вити. Њих треба убеђивати, преобраћати у своју веру. Ако почнеш да командујеш, они ће ти се смешкати, гледаће те оданим очима, али све ће то бити неискрено.

- Издају не опраштам. А ето, случајну грешку у извођењу могу да опростим. Једном је на гостовањима у Келну хор­ ниста покварио врло ва­жан соло. Сутрадан је од­сви­рао боље, а трећег дана генијално. На слављу се напио пива и у таквом стању ми је пришао: „Јуриј Абрамовичу, нисам мислио да ме можете толико поштовати и ценити. Био сам уверен да ћете ме избацити из оркестра“. Рекао сам му: „У реду, коме се то не догађа“. С каквим осећањем слушате своје старе снимке?

- Најбоље је о томе рекао Ојстрах: „Сни­мак је документ који се с годинама прет­вара у демаскирајући документ“.

Дешава ли се да, слушајући свој стари снимак, завидите себи ондашњем, и с тугом примећујете да сте остарили, изгубили свежину доживљаја света?

- Не, код мене је нешто друго. Не тако давно дали су ми да преслушам мој стари снимак који сам направио уживо, непосредно са концерта. И поникла је идеја да се објави тај производ. Или ево још једног случаја. Једном сам, изводећи врло тешко дело, префорсирао руку. Следећег дана сам морао да свирам специјално за мене написано дело сав­ ре­меног енглеског композитора. Ја му кажем: „Треба отказати концерт. Ина­ че ћеш доћи и чућеш фалш ноте“. Он каже: „Неке ствари, технички сло­жене за извођење, спреман сам да поједно­ ставим или сасвим да избацим“. Ја сам рекао да је то нереално зато што у једном ставу рајске птице певају на читавих пет страна. Завршило се тиме што сам ипак одсвирао ту ствар у њеном првобитном облику. Премијера је била одржана у Лондону. Био је то велики успех. Прошло је десет година, и прошле године, одлучивши да себе проверим, одсвирао сам то дело десет пута боље. У делима која свираш цео живот увек остаје нешто што још није откривено. Чини се, допро си до суштине, освојио си је – и одједном се отварају нови хори­зонти.

Пише: Антон Благовешченски

Ј

едном годишње, у многим градовима света се одржава „Ноћ музеја“, када свако ко жели може бесплатно да посети музеје. Али шта да радите ако живите изван великих градова? Срећом, могућности интернета вам дозвољавају да направите виртуелне шетње по музејима. У фебруару је Гугл лансирао Art Project (то јест, „Уметнички пројекат“). Сајт www.googleartproject.com омогућава вам да „посетите“ шеснаест најпознатијих музеја света. Међу њима су и два руска – Ермитаж и Третјаковка − а остали су страни: музеј Ван Гога у Амстердаму, Национална галерија у Лондону, Музеј Кампа у Прагу, берлинска Национална галерија, и други. Упркос томе што сајт „комуницира“ с посетиоцима на енглеском, вреди га посетити – ту се човек може буквално прошетати салама. На главној страници www.googleartproject.com види се списак музеја. Покушаћемо да се упутимо у Третјаковску галерију. Она се назива The State Tretyakov Gallery (Ермитаж – The State Hermitage Museum). Кликнувши на назив, десно од списка музеја видећете два прозора. Први, с потписом View Artwork („упознати се са делима“), нуди да се пређе непосредно на преглед дела. Други, Explore the Museum („погледати музеј“), позива вас да се прошетате салама. Покушаћемо најпре другу варијанту, изабравши тачку Explore the Museum. Отвориће се велики прозор, где ћете видети прву салу Третјаковке. Слика се може окретати – да бисте могли да се „осврнете“, треба притиснути леву страну миша и покретати миш на разне стране – слика на екрану ће се такође окренути. Тако ћете моћи да „погледате“ на све стране. По салама се можете премештати уз помоћ белих стрелица. Не могу се сва платна која су изложена у виртуелном музеју Гугла подробно

Како посетити Третјаковку, не удаљавајући се од компјутера? фото: Reuters/Vostock-photo

му­зике. Друга је ствар што инструменталисти имају своје особености; због тога се виолина Владимира Спива­ кова разликује од виолине Виктора Третјакова или виолине Олега Кагана. Свако од њих има своју публику. Иако постоји публика која воли да слуша и једног, и другог, и трећег. Осим тога, један исти комад се може одсвирати на виолини со­ ло, може се одсвирати на виолини уз пратњу клавира и камерног оркестра, а може се направити аранжман и извести са симфонијским оркестром. Ако све то буде радио један исти човек, ви ћете запажати његово музичко мишљење. У том смислу професија је једна, а специјализације су разне. Када свирам, мени се то свиђа више него да диригујем, а када диригујем мени се то више свиђа него да свирам. И уопште, дириговање је прилично тегобан посао. Он се тешко дâ логички докучити.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

фото: photoxpress

култура

разгледати. Али обратите пажњу на беле квадрате са „плусевима“ унутра, који се појављују поред слика. Кликнувши на „плус“, видећете тај рад у високој резолуцији, при чему ће испод њега бити размештен „лук“ који додатно повећава или смањује димензије. Слике су обележене бројевима толико квалитетно, да се уз максимално повећање виде намази четкицом и пукотине на боји. Ако вам је досадило да „ходате“ по салама, обратите пажњу на два менија који се налазе испод главног прозора. Кликнувши на десни мени, угледаћете списак радова с којима се можете упознати. Многи светски музеји имају сопствене сајтове. На пример, Државни музеј ликовних уметности „Пушкин“ у Москви – ДМЛУ (www.arts-museum.ru). На главној страни сајта, у горњем менију, постоје везе (линкови) Експозиција и Колекције, у којима су информације разврстане по темама. У Експозицији постоје одељци Уметност античког света, Уметност средњег века и епохе Ренесансе, и тако даље. У одељку Колекције дати су линкови ка радовима мајстора сликарства, графике и скулптуре, фотографије археолошких проналазака, низ примерака примењене уметности. При томе, музеј „Пушкин“

нема један, већ више од десет сајтова. С њима се можемо упознати ако кликнемо на слику Систем сајтова ДМЛУ у десном доњем углу прегледача. На пример, свој сајт имају Галерија уметности земаља Европе и Америке 19-20. века (www. newpaintart.ru), збирка италијанског сликарства од 8. до 20. века (www.italianart.ru). Сопствени ресурс на интернету има Руски музеј у Петрограду (www.rusmuseum.ru). Овде се могу наћи и старо руско сликарство, и дела савремених мајстора, и примерци нумизматичке уметности, гравире. Укупно, како се каже на сајту, „збирка Руског музеја износи 394158 јединица“. Своје сајтове имају и Третјаковска галерија (www. tretyakovgallery.ru) и Ермитаж (www. hermitagemuseum.org). При томе је тамо приказано далеко више експоната него у пројекту Гугла. На пример, на сајту Ермитажа има великих збирки царског порцулана и оружја. На крају, још један ресурс. У свету има јако много музеја, и многи од њих имају своје сајтове. Да се не бисте на њима изгубили, свратите на сајт Музеји Русије (www.museum.ru) и отворите каталоге музеја Русије и света. На крају описа овог или оног музеја најчешће ће бити постављена веза за његов сајт. А шта да радите с тим сајтом – ви већ знате.

31

Филм о Висоцком снимљен је по сценарију његовог сина Никите. С њим разговара дописник РГ Разговор водила: Јелена Боброва

„Црни човек“

Росијска газета: Никита Владимировичу, зашто се изабрали из догађајима богатог живота вашег оца управо епизоду која се догодила у Узбекистану у лето 1989. године?

Никита Висоцки: Пре него што смо почели да пишемо сценарио, већ је постојало око петнаестак радова, како изразито слабих, тако и занимљивих, као што је, на пример, сценарио Едуарда Володарског, очевог пријатеља. Али све су то били биографски филмови у којима су аутори тежили да обухвате све манифестације стваралаштва Висоцког – писање, позориште, филм. У овој причи коју смо узели за основу (њу ми је испричао Всеволод Абдулов након очеве смрти), пресеца се неколико вектора његовог живота. Признајем, та прича је нарочито важна за мене лично – захваљујући њој сам могао много тога да схватим о свом оцу. Јер имао сам свега шеснаест година када је отишао из мог живота. Али та прича је и врло „филмична“. У мојој глави је било прилично много тема које сам у себи преживљавао годинама. Али је управо ова одједном испливала када ми је Константин Ернст понудио да напишем сценарио за филм о оцу. РГ: Сценарио се првобитно називао „Црни човек“, упућујући и на Моцарта, и на Јесењина – геније који су рано отишли из живота. Зашто је измењен назив?

НВ: За пет година колико смо радили на њему, вектор сценарија се јако мењао и назив који имамо сада је исправан. Филм говори управо о томе – „Хвала што сам жив“.

РГ: Јесте ли размишљали о томе како би се Висоцки, да је остао с нама, уклопио у данашњицу?

НВ: То је добро запазио Станислав Сер­­ге­јевич Говорухин: „Висоцки би зау­зимао исто оно место које је заузимао седамдесетих година. Био би 32

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

Прича о опасном гостовању усамљен, и као и пре би тежио истини. Данас она може бити другачија него што је била пре тридесет-четрдесет година, али ипак она остаје истина. Човек који тежи истини у сваком времену се држи по страни од главне струје.

је одлучујући моменат постало то што је био војник. Прихватао је живот као изазов. А народ воли хероје, спремне на самопожртвовање.

Мученик или побуњеник?

НВ: Да; ми причамо о људима којима се земља може поносити. Можда се не уклапају много у савремену идеологију, али они, хвала Богу, постоје.

РГ: Због чега су га волели – због тога што је малтене мученик, или због тога што је побуњеник?

НВ: Бог зна. Има много мученика и има много побуњеника које људи не воле. И обрнуто. Ту је немогуће извести некакав закон. Ето, на пример, Јесењин, којег је народ изабрао и воли га и данас. Зашто? Зато што је Јесењин бољи песник него, рецимо, Блок? Или Пастернак? Или зато што су они интелектуалци, а он је самосвојан, тако једноставан? Али ето, било је песника и из „обичних“, рецимо, Михаил Кољцов. Али због нечега је таква супстанца, као што је народна душа, изабрала управо Јесењина. Отац је имао среће да живи у изузетном времену, око њега је било много необично даровитих људи. Не мислим да је био бољи од њих, али нешто је у њему било што га је разликовало од свих. Вероватно

РГ: Да ли сте управо зато измислили пројекат „Свој ток“, где славе хероје данашњице?

РГ: Али ти „тихи“ хероји су људи који једноставно не одустају од својих прин­ ципа и раде свој посао. И то поред свих јадиковања домаћих кине­матографа: „Ко може постати јунак нашег доба?!“

НВ: Данас нам не полази за руком да направимо у епрувети хероја, оног у кога ни сами не верујемо. Вероватно сви треба да се добро загледамо, и запитамо се зашто ни сами не верујемо у такве људе, и своје неверовање преносимо на екран. Можда нам је, зато што сви верујемо у Висоцког, успело да га покажемо као хероја, човека који делује упркос свему. При томе, у овој причи он је и победник, јунак народног мита, и човек који је у неким тренуцима био слаб, подложан утицају, и грешио.

фото: kinopoisk.ru

култура

Крајем седамдесетих година Висоцки је један од најчувенијих људи у СССР, идол милиона. Али његове снаге су на измаку. Он је исцрпљен, више не осећа свој дар, не може да пише поезију. Годину дана пре свог одласка, тачно у дан, 25. јула 1979. године, Висоцки доживљава клиничку смрт

РГ: А зашто је настала цела та збрка око глумца који је играо Висоцког? Колико сте само лутали поводом претендената, а на крају чак ни глумчево име није поменуто на шпици.

НВ: Пробали смо разне глумце. Али сваки пут је настајала нека нелагодност. Зато што Висоцки у свести огромног броја људи – то је одређени глас, изглед, пластика. Лењина су играли глумци од Кајурова до Каљагина и Смоктуновског – глумци апсолутно различити чак по типу, али довољно им је било да прилепе ћелу, браду, почну да рачлају у говору, прсти им у прорезу прслука, и, изволите, ево вам вође пролетаријата. Ми познајемо Лењина по ретушираним фотографијама, по малом броју филм­ ских хроника ниског квалитета, и као коврџавог дечака на октобарској значки. Висоцки је све до данас у крупном плану на екрану. Зато смо одлучили – максимално тачно да пренесемо његов лик, искористивши савремене филмске технологије. А како не би било игре „нађите десет разлика“, изоставили смо име глумца, наравно, пошто смо се договорили о томе с њим.

Презиме обавезује

РГ: Није вас изненадило да су чак и саму идеју филма неки дочекали на нож. Како је приметио Владимир Конкин, рано је канонизовати.

НВ: Помало ме чуди реакција људи, и очевих пријатеља, и људи мени блиских, који куде филм, иако га још нису видели. Рецимо, Дмитриј Певцов – и даље га сматрам својим пријатељем и с великим поштовањем се односим према њему – али и он се, не гледајући, понео према филму негативно. Исто тако као и Конкин. Чини ми се да ипак треба најпре погледати, а затим судити. Друга ствар: сигуран сам да ће филм имати противнике. Али најзанимљивије је да оштру реакцију филм изазива не само код очевих пријатеља, људи из оне епохе. Тестирали смо филм на младим људима, и током испитивања једне групе наишли смо на болну реакцију. Већини се филм допао, они су оценили нашу искреност. Али неки су признали да би им било лакше да гледају филм ако се јунак не би звао Владимир Висоцки, већ неки Сардељкин. Због нечега презиме „Висоцки“ изазива додатне емоције које неко не би хтео да проживљава.

О чему говори филм? У филму је приказано пет дана гостовања које је Владимир Висоцки проживео годину дана пре смрти. У основи приче су реални догађаји. Крајем седамдесетих година Висоцки је један од најчувенијих људи у СССР, идол милиона. Али његове снаге су на измаку. Он је исцрпљен, више не осећа свој дар, не може да пише поезију. Годину дана пре свог одласка, тачно у дан, 25. јула 1979. године, Висоцки доживљава клиничку смрт. То се догодило на гостовању у Бухари. Уметника су у Узбекистану обожавали. Било је планирано неколико концерата у разним градовима, где су га чекале десетине хиљада гледалаца. Али дуга и исцрпљујућа путовања и врућина одразили су се на његово здравље. У причу је умешана и делатност КГБ на истраживању неевидентираних концерата. Администратор Узбечког ДК доставља сараднику КГБ извештај о Висоцком као о непоузданом. Осим

тога, уметник је путовао властитим мерцедесом, у време када је за многе совјетске људе недостижан сан био грбави „Запорожац“. Све је то јако љутило неке грађане „тамо горе“ и чинило Висоцког објектом њихове будне пажње. Љубавну линију филма представљају односи Висоцког са његовом последњом вољеном женом Татјаном Ивлијевом, коју је одиграла Оксана Акињшина. Али аутори филма тврде да су у лику Ивлијеве сабране црте свих познатих песникових жена, међу којима је била и Марина Влади. Режисер Петар Буслов рекао је: „У овом филму има свега – и криминала, и хумора, и драме. Совјетски Савез, каквим нам је успело да га обновимо на филму, биће занимљиво видети људима старије генерације, како би се вратили у оно време када су били срећни. Ми смо га правили с љубављу према карактерима и према људима“.

33

Организациони комитет „Сочи–2014“ обећава да ће у најскорије време у Русији отворити званичну интернетпродавницу робе са олимпијском симболиком. Како је сазнала „Росијска газета“, прве ће у продају кренути неке играчке-талисмани. Међутим, овакве производе већ одавно продају „пирати“. И то не само на мрежи. Профит од преношења права на сим­ болику једна је од основних став­ки прихода Игара. Укупан обим про­ даје лиценцираних производа Бе­ ле олимпијаде у Сочију, само према претходним проценама, коштаће 500 милиона долара. Сам Огранизациони коми­ тет рачуна да добије око 30 милиона долара. До почетка Олимпијаде у Русији ће бити произведено преко пет хиљада врста робе са симболиком Игара. А нека се већ сада може наћи: спортска одећа, новац, марке, школске свеске или лутријски лозови. Невоља је у томе што су „пирати“ далеко сна­лаж­ љивији од произвођача званичних производа – штанцују кривотворине и избацују их на тезге. Део фалсификоване робе са симболиком будућих Игара у Сочију продаје се преко интернета. Још један део – далеко импозантнији – увози се у земљу из иностранства. Од почетка године била је одузета 31 000 „олимпијске“ робе, изјавио је „Росијској газети“ начелник одељења за обезбеђење контроле робе која садржи објекте интелектуалне својине Федералне царинске службе Сергеј Шуригин. Канали испорука олимпијских фалсификата су исти они којима се у земљу увозе други нелегални производи − земље Југоисточне Азије, ЗНД, Блиског истока и Прибалтика. А неоспорни лидери су Кина и Турска. „Што се више ближи Олимпијада, то номенклатура производа са симболиком постаје све разноврснија“, констатује Шуригин. „Док је 2008. године била одузимана углавном одећа и обућа, 34

Приход од прстенова

Како се проближава Олимпијада у Сочију олимпијски бренд се све више незаконито користи за продају кривотворене „пиратске робе“ и промоцију бизниса

сада се заплењују прехрамбени прои­ зводи, беџеви, етикете, сувенири и значке.“ Знајући да се производи са олимпијском симболиком штите законом, испоручиоци покушавају да је сакрију од царинске контроле, не декларишу је, или у декларацију уносе нетачне информације. Према Шуригиновим речима, нелегалним бизнисом се баве и поједини предузетници, и читаве организације које се специјализују за спољнотрговинске операције. Олимпијски бренд се незаконито користи и за промоцију бизниса. Дописница РГ је овог лета видела у Сочију такси „Олимп“ и бифе „Олимпијска ватра“. Али то су још ситнице. Међу прекршиоцима, саопштава Федерална антимонополска служба, има банака, произвођача ауто­ мобила, алкохолних производа, па чак и један месни комбинат. Наравно, олимпијски бренд има зашти­

тнике. И то много њих. Штите их полиција, цариници, антимонополска служба, Контрола робе широке потрошње Русије, Роспатент, Асоцијација комуникационих агенција Русије и некомерцијално пар­ тнер­ство „Русбренд“. Али „пирати“ ипак проналазе рупе. Њих не плаше ни новчане казне, ни перспектива да се нађу иза решетака. Уосталом, прве је доста тешко заплашити – за продавце кривотворина новчана казна износи 1500 до 2000 рубаља (за физичка лица) и од 30 000 до 40 000 рубаља, за правна лица. Истина, уз одузимање робе. Али ако сума кривотворене робе одузете од продавца премашује 250 000 рубаља, то већ потпада под члан 180 Кривичног закона „Незаконито коришћење туђег робног знака“. Он предвиђа лишавање слободе до шест година и казну до 500 000 рубаља. Али жеља да се одломи од олимпијског колача што маснији комад надјачава и то. Олимпијски бренд је један од најпрепознатљивијих на свету. А то значи да је он у стању да донесе, како показује пракса, заиста огроман профит. Није чудно што се највеће светске кор­порације боре за ексклузивне уго­ воре. Узгред, права на олимпијску сим­болику припадају Међународном олимпијском комитету (МОК). Без његовог одобрења ниједна компанија, ма колико то она хтела, не може да користи најпопуларнији бренд на свету. У Русији интересе „господара пет прстенова“ заступа Организациони комитет „Со­

чи–2014“. Управо се њему обраћају компаније које желе да „изнајме“ слику пет прстенова, олимпијске ватре или, на пример, логотип „Сочи–2014“. Наравно, „пропусница на Олимп“ се не издаје бесплатно, већ уз наплату – ројалити (10-20 процената од продаје). Али ни под оваквим условима не могу сви да добију право коришћења олимпијске симболике. Срећници се бирају конкурсом. Како тврде у организационом комитету, гла­ в­ни критеријуми су висок квалитет и приступачне цене. Али отварање 24-часовне интернетпродавнице „Сочи–2014“, које је требало да буде одржано прошле јесени, донекле је одгођено. Сада рачунају да ће овај ресурс бити пуштен у рад до краја године, тим пре што је технички све спремно – то су дописнику РГ потврдили у компанији мобилне телефоније, која

У организационом комитету подвлаче да на свим лиценцним робама постоји заштитна марка или холограм. Они су разрађени заједно са „Државним знаком“, како би купац могао да разликује легалне производе од кривотворина је добила конкурс за право да буде званични оператер продавнице. Како су прецизирали РГ у прес-служби Организационог комитета „Сочи– 2014“, већ до краја године ће се у онлајн-

фото: Ria Novosti

Пише: Јулија Кривошапко

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

фото: photoxpress

спорт

павиљону моћи купити више од 200 врста робе. Прве ће се на виртуелним „тезгама“ појавити играчке-талисмани: Леопард, Зечић, Бели медведић, Зрак и Пахуљица. Затим олимпијска одећа, сувенири – хохломске матрјошке (жен­ ске фигуре у облику дрвених лутака раз­личитих величина, које се стављају једна у другу; најпознатије су оне из места Хохлома – прим. прев.) и кашике, канцеларијска роба, стоне игре, значке, магнети, кригле – све са симболиком Олим­пијских и Параолимпијских игара. У организационом комитету подвлаче да на свим лиценцним робама постоји заштитна марка или холограм. Они су разрађени заједно са „Државним знаком“, како би купац могао да разликује легалне производе од кривотворина. Како се испоставља, ова мера предострожности није нимало на одмет.

35

Русија у сликама Русија у сликама ГЕОПОЛИТИКА фебруар 2012.

Соловци

Казански Кремљ

Роcсийская газета www.rg.ru Роcсийская газета www.rg.ru Музеј − национални парк Казански Кремљ је објекат историјског и културног наслеђа од федералног значаја, и посебно је цењен објекат културног наслеђа Републике Татарстан. Казански Кремљ, као прво, једини је у свету активни центар татарске државне културе и власти; друго, то је једина сачувана татарска тврђава у Руској Федерацији; треће, овде је упадљиво изражено

међусобно историјско прожимање различитих урбанистичких и архитектонских култура: волшко-бугарске, Златне хорде, средњовековне казанско-татарске, италијанске, руске и савремене. Казански Кремљ је узор стапања татарског и руског архитектонског стила. фото: geophoto