Русија и Србија #68

АВГУСТ 2014.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Фјодор Лукјанов

Александар Широков

Путин „пред највећим изазовом од када је постао председник“ стр. 4-5

Маркале, Рачак и малезијски Боинг

стр. 6-7

ФО­ТО: AP

Припрема ли се за Украјину босански сценарио?

/ruskarec

/ruskarec

политика Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 27 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 19 сајтова на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec. ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH

МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH

2

ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH

ИА Рег­нум

Ако се обра­ти па­жња на пред­ло­ге ко­ји су се по­ја­ви­ли на За­па­ду од­мах по­сле ави­он­ске ка­та­стро­фе у Дон­ба­ су, мо­гу се ра­за­зна­ти обри­си пла­на о уво­ђе­њу не­ке вр­сте „пла­вих шле­ мо­ва“ у Укра­ји­ну, тј. „ме­ђу­на­род­них ми­ров­них сна­га“. То што смо ви­де­ли у Бо­сни ја­сно го­во­ри о то­ме ко­ли­ки по­тен­ци­јал за раз­не так­тич­ке по­те­зе има­ју та­кве „не­у ­трал­не“ сна­ге.

П

о­сле ка­та­стро­фе ма­ле­зиј­ског пут­нич­ког ави­о­на на не­бу из­ над Дон­ба­са укра­јин­ска кри­за је му­ње­ви­то ин­тер­на­ци­о­на­ли­ зо­ва­на, тј. до­би­ла је ши­ро­ку ме­ђу­на­род­ну по­ли­тич­ку ди­ мен­зи­ју. То је нај­ва­жни­ја по­ли­тич­ка по­ сле­ди­ца овог тра­гич­ног до­га­ђа­ја. У прак­ тич­ном сми­слу ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­ја кон­флик­та под­ра­зу­ме­ва не­ке кон­крет­не по­ли­тич­ке ко­ра­ке. Ту тре­ба обра­ти­ти па­ жњу на пред­ло­ге ко­ји су се по­ја­ви­ли на За­па­ду од­мах по­сле ави­он­ске ка­та­стро­фе. Са­да је у за­пад­ним ме­ди­ји­ма за­у­зет сле­де­ ћи став: бу­ду­ћи да је Ру­си­ја то­бо­же из­вор и узрок овог зло­чи­на, За­па­ду је те­шко да за­ јед­но са Мо­сквом на­сту­па као по­сред­ник у тра­же­њу ди­пло­мат­ског ре­ше­ња кон­флик­та у Укра­ји­ни. Ме­ђу­тим, кон­фликт је сва­ка­ко нео­п­ход­но ре­ши­ти мир­ним пу­тем. Фор­му­ ла тог ре­ше­ња је, као и ра­ни­је, та­ко­зва­ни „По­ро­шен­ков план“, с тим што су по­треб­не де­ло­твор­не га­ран­ци­је да ће он би­ти ис­по­ што­ван. Са­да су те га­ран­ци­је по­ну­ђе­не. По­сла­ник Европ­ског пар­ла­мен­та Ре­бе­ка Хармс (стран­ка „Зе­ле­них“) на­кон по­се­те Укра­ји­ни 18-21. ју­ла из­ја­ви­ла је да по­сле ин­ци­ден­та са ма­ле­зиј­ским ави­о­ном За­пад тре­ба да пре­ду­зме хит­не ме­ре ра­ди за­у­ста­ вља­ња еска­ла­ци­је ору­жа­ног кон­флик­та у Дон­ба­с у, све до уво­ђе­ња ми­ров­них тру­па

На при­ме­ру Бо­сне зна­мо ка­кве ши­ро­ке мо­гућ­но­сти за про­во­ка­ци­ју пру­жа­ју „ме­ђу­на­род­ни ми­ров­ња­ци“, ко­ји не­скри­ве­но по­др­жа­ва­ју јед­ну стра­ну у кон­флик­ту

у зо­ну кон­флик­та. Хармс сма­тра да је ка­та­ стро­фа ле­та МН17 при­мо­ра­ла европ­ску јав­ ност да на­гло про­ме­ни свој од­нос пре­ма по­ ли­ти­ци Мо­скве. Она је спрем­на да по­др­жи ме­ре ко­је „ни­с у вој­не“ ка­ко би се спре­чи­ла да­ља еска­ла­ци­ја кон­флик­та у Укра­ји­ни. Ан­дре­ас Шо­кен­хоф (Хри­шћан­ска де­мо­ крат­ска стран­ка), бив­ши ру­ко­во­ди­лац не­мач­ко-ру­ске са­рад­ње ко­ја се оства­ру­ је пре­ко не­мач­ке вла­де, пре не­ки дан је у ин­тер­вјуу за „Rhe­i­nische Post“ ре­као да је по­треб­но „што бр­же“ сла­ње у Укра­ји­ну ми­ров­них сна­га УН уз уче­шће не­мач­ког вој­ног кон­тин­ген­та. Не­за­ви­сно од ње­га је

При­пре­ма ли се за Укра­ји­ну бо­сан­ски сце­на­рио?

Ханс-Пе­тер Бар­телс (Со­ци­јал­де­мо­крат­ска пар­ти­ја Не­мач­ке), пред­сед­ник ко­ми­те­та Бун­де­ста­га за од­бра­ну, из­ја­вио да ми­ров­ на ми­си­ја УН мо­же би­ти ин­стан­ца ко­ја ће кон­тро­ли­са­ти бу­ду­ћи ми­ров­ни спо­ра­зум. Ин­ди­ка­тив­но је да се Гер­нот Ер­лер (Со­ци­ јал­де­мо­крат­ска стран­ка), но­ви опу­но­мо­ ће­ник фе­де­рал­не вла­де за не­мач­ко-ру­ску са­рад­њу, у ин­тер­вјуу за „Welt am Son­ntag“ та­ко­ђе из­ја­снио за „при­ме­ну пла­вих шле­ мо­ва“ као ре­ше­ње ко­је ће при­хва­ти­ти све за­ин­те­ре­со­ва­не стра­не. Ролф Ми­це­них, шеф фрак­ци­је Со­ци­јал­де­мо­крат­ске пар­ти­ је у не­мач­ком пар­ла­мен­т у, та­ко­ђе сма­тра да би при­с у­ство ми­ров­ња­ка у Укра­ји­ни омо­гу­ћи­ло не са­мо да се си­т у­а­ци­ја кон­ тро­ли­ше, не­го и да се стра­не при­во­ле на при­мир­је. Са­ра Ва­генк­нехт, пот­пред­сед­ ник фрак­ци­је „Ле­вих“ у Бун­де­ста­гу, ка­те­ го­рич­но се ус­про­ти­ви­ла уче­шћу не­мач­ких вој­ни­ка у ми­ров­ној опе­ра­ци­ји, али ге­не­ рал­но гле­да­но не­ма ни­шта про­тив ми­ров­ не ми­си­је УН у Укра­ји­ни. Не­мач­кој је ја­сно да Ру­си­ја у Са­ве­т у без­ бед­но­сти УН мо­же спре­чи­ти сла­ње ми­ров­ ног кон­тин­ген­та УН у Укра­ји­ну. По­треб­но је, да­кле, про­на­ћи мо­гућ­ност не­у ­тра­ли­ са­ња тог фак­то­ра. И са­да се та­ква мо­гућ­ ност по­ја­ви­ла. Пре­ми­јер Хо­лан­ди­је Марк Ру­те пред­ло­жио је да се у Укра­ји­ну упу­ти ци­вил­на по­ли­циј­ска ми­си­ја под по­кро­ви­ тељ­ством УН ра­ди обез­бе­ђи­ва­ња ме­ста на ко­је се сру­шио ави­он, као и чи­та­вог тог под­руч­ја, ка­ко би се мо­гла ре­а­ли­зо­ва­ ти не­за­ви­сна ме­ђу­на­род­на ис­тра­га узро­ка ка­та­стро­фе. Ру­те на­ме­ра­ва да пред­ло­жи ту ини­ци­ја­ти­ву Аустра­ли­ји и дру­гим зе­ мља­ма чи­ји су гра­ђа­ни по­ги­ну­ли у ка­та­

Ис­тра­га по­во­дом ка­та­стро­фе ма­ле­зиј­ског ави­о­на мо­же тра­ја­ти го­ди­ну да­на

стро­фи. Очи­глед­но је да Ру­си­ја ве­ро­ват­но не­ће мо­ћи да ста­ви ве­то на та­кав пред­лог у Са­ве­т у без­бед­но­сти УН, јер би се то не­га­ тив­но од­ра­зи­ло на ње­ну ре­пу­та­ци­ју. Ис­тра­га по­во­дом ка­та­стро­фе ма­ле­зиј­ског ави­о­на, ка­ко је већ на­ја­вље­но, мо­же тра­ја­ти го­ди­ну да­на. Због то­га би „по­ли­циј­ска ми­ си­ја“ мо­гла би­ти пр­ви ко­рак у прак­тич­ној фа­зи ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­је кон­флик­та. Ту је нај­ва­жни­је по­кре­ну­ти про­цес. За­тим би се мо­гао укљу­чи­ти и ме­ђу­на­род­ни вој­ни кон­тин­гент, ко­ме би, ре­ци­мо, био за­да­так да чу­ва „по­ли­циј­ску ми­си­ју“.

ФО­ТО: AP

ГЕОПОЛИТИКА август 2014.

по­сле из­ве­сног вре­ме­на Ки­јев по­ну­ди­ти су­прот­ној стра­ни при­мир­је уз услов да за то мо­ра­ју по­сто­ја­ти ме­ђу­на­род­не га­ран­ ци­је, а њих ће обез­бе­ди­ти ме­ђу­на­род­ни ми­ров­ни кон­тин­гент. При­с у­ство та­квог кон­тин­ген­та тре­ћих зе­ма­ља у зо­ни кон­ флик­та на са­мој гра­ни­ци Ру­си­је ка­сни­је ће ство­ри­ти усло­ве у ко­ји­ма ће тај кон­фликт на­ста­ви­ти да ти­ња. На при­ме­ру Бо­сне ми зна­мо ка­кве ши­ро­ке мо­гућ­но­сти за про­во­ка­ци­ју пру­жа­ју „ме­ ђу­на­род­ни ми­ров­ња­ци“, ко­ји не­скри­ве­ но по­др­жа­ва­ју јед­ну стра­ну у кон­флик­т у.

Не­мач­кој је ја­сно да Ру­си­ја у Са­ве­ту без­бед­но­сти УН мо­же спре­чи­ти сла­ње ми­ров­ног кон­тин­ген­та УН у Укра­ји­ну. По­треб­но је, да­кле, про­на­ћи мо­гућ­ност не­у­тра­ли­са­ња тог фак­то­ра. И са­да се та­ква мо­гућ­ност по­ја­ви­ла Ако у кон­фликт­но под­руч­је Укра­ји­не уђе ме­ђу­на­род­ни кон­тин­гент УН, то ће он­да би­ти по­на­вља­ње бо­сан­ског сце­на­ри­ја. Вр­ ло је ве­ро­ват­но да у та­квој пер­спек­ти­ви ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­је кон­флик­та За­пад уоп­ште ни­је за­ин­те­ре­со­ван за ње­го­во бр­ зо ре­ша­ва­ње, тј. за гу­ше­ње устан­ка у Дон­ ба­с у у нај­ско­ри­је вре­ме. Зо­на кон­флик­та у Укра­ји­ни за­ни­ма За­пад пре све­га због де­ста­би­ли­за­ци­је Ру­си­је. Јав­но мње­ње за­ пад­них зе­ма­ља са­да се об­ли­ку­је у том сми­ слу да се на ис­то­ку Укра­ји­не во­ди гра­ђан­ ски рат, а до­бро­во­љач­ки од­ре­ди су јед­на стра­на у кон­флик­т у и са њом ће пре или ка­сни­је мо­ра­ти да се по­стиг­не до­го­вор. Пре­ма то­ме, мо­же се прет­по­ста­ви­ти да ће

Ме­ха­ни­зам за по­че­так ре­а­ли­за­ци­је та­квог сце­на­ри­ја већ је ство­рен уз не­по­сред­но уче­шће ру­ске ди­пло­ма­ти­је. То је кон­такт­ на гру­па под по­кро­ви­тељ­ством ОЕБС-а, у окви­ру ко­је се мо­гу во­ди­ти пре­го­во­ри о при­мир­ју. У усло­ви­ма не­ка­квог ми­ров­ног спо­ра­зу­ма у Дон­ба­с у те­шко да ће Ру­си­ја у УН бло­ки­ра­ти да­ва­ње ман­да­та ме­ђу­на­ род­ном вој­ном ми­ров­ном кон­тин­ген­т у у Укра­ји­ни. При­с у­ство стра­них тру­па на те­ри­то­ри­ји Укра­ји­не, па ма­кар и ми­ ров­них, за Ру­си­ју ће зна­чи­ти да је раз­вој укра­јин­ских до­га­ђа­ја крај­ње не­по­во­љан, јер ће та­ко на пост­со­вјет­ском про­сто­ру би­ти до­да­та још јед­на тач­ка „од­ло­же­ног кон­флик­та“.

3

интервју

ГЕОПОЛИТИКА август 2014.

Пу­тин „пред нај­ве­ћим иза­зо­вом од ка­да је по­стао пред­сед­ник“ Раз­го­вор во­дио: Па­вел Ко­шкин, Rus­sia Di­rect

Фјо­дор Лу­кја­нов, пред­сед­ник Са­ве­ та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ ку, у ин­тер­вјуу за Rus­sia Di­rect ту­ма­ чи нај­ва­жни­је мо­мен­те Пу­ти­но­вог обра­ћа­ња Са­ве­т у без­бед­но­сти РФ 22. ју­ла. Пред­сед­ник РФ је та­да из­ ја­вио да Ру­си­ја „не ви­ди ди­рект­не спо­ља­шње прет­ње“, али и да ће „аде­ кват­но“ и „си­ме­трич­но“ од­го­во­ри­ ти на по­ја­ча­но при­с у­ство НА­ТО-а у Ис­точ­ној Евро­пи.

Р

у­ски пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин је 22. ју­ла, не­ко­ли­ко да­ на по­сле па­да ма­ле­зиј­ског Бо­ ин­га 777 на ис­то­ку Укра­ји­не, на сед­ни­ци Са­ве­та без­бед­но­ сти Ру­ске Фе­де­ра­ци­је го­во­рио о пи­та­њи­ма су­ве­ре­ни­те­та и те­ри­то­ри­ јал­ног ин­те­гри­те­та Ру­си­је. Ре­као је да не ви­ди ди­рект­ну спољ­ну опа­сност по зе­ мљу и по­твр­дио да ће Ру­си­ја на аде­ква­тан на­чин од­го­во­ри­ти на ја­ча­ње при­с у­ства сна­га НА­ТО-а у Ис­точ­ној Евро­пи и по­ве­ ћа­ти соп­стве­ну од­брам­бе­ну спо­соб­ност, из­ме­ђу оста­лог и на Кри­му.

Rus­sia Di­rect: Ко­ме се Пу­тин пр­вен­ стве­но обра­тио – Ру­си­ји или За­па­ду? Фјо­дор Лу­кја­нов: Пу­тин се обра­тио обе­ма

стра­на­ма, али у овом тре­нут­ку ва­жни­ја је ње­го­ва по­ру­ка За­па­ду. Ру­ски пред­сед­ник на­сто­ји да ја­сно ис­так­не сво­је ста­во­ве ка­ ко би по­ка­зао да Ру­си­ја не же­ли по­раст на­пе­то­сти, као ни по­ли­тич­ку или пси­ хо­ло­шку еска­ла­ци­ју су­ко­ба [са За­па­дом или Украјином]. Ако За­пад по­ка­же до­бру во­љу и флек­си­бил­ност, и Ру­си­ја ће би­ти спрем­на да бу­де флек­си­бил­на и да са­ма по­ка­же раз­у­ме­ва­ње. То ни­је ре­че­но ди­ рект­но, али се мо­же за­кљу­чи­ти из то­на ње­го­вог обра­ћа­ња. Пу­тин је из­ја­вио да ће Ру­си­ја по­ве­ ћа­ти сво­ју од­брам­бе­ну спо­соб­ност и да ће од­го­во­ри­ти „аде­кват­но“ и „си­ ме­трич­но“ на по­ја­ча­но при­су­ство НА­ ТО-а у Ис­точ­ној Евро­пи. Да ли је ова­ 4

Пу­тин је из­ло­жен нај­сна­жни­јем мо­гу­ћем спо­ља­шњем при­ти­ску – пси­хо­ло­шком, еко­ном­ском и по­ли­тич­ком – а при­том не­ма са­ве­зни­ка ко­ји би без­ре­зер­вно стао на ње­го­ву стра­ну кав став у про­тив­реч­но­сти са ње­го­вом из­ја­вом да Ру­си­ја „не ви­ди ди­рект­не спо­ља­шње прет­ње“?

У та­квим си­т у­а­ци­ја­ма је­дан др­жав­ник не да­је јед­но­знач­не из­ја­ве. Пу­тин ка­же да не­ма ди­рект­них прет­њи. Ме­ђу­тим, то не зна­чи да не по­сто­је ин­ди­рект­не или по­тен­ци­јал­не прет­ње. Да­кле, ја­ча­ње од­ брам­бе­не спо­соб­но­сти и на­ја­ва аде­кват­ ног од­го­во­ра од­но­се се на хи­по­те­тич­ку си­т у­а­ци­ју. Јед­на је ствар при­пре­ми­ти се за од­го­вор на ова­кву вр­сту прет­њи,

а са­свим дру­га ка­да се су­о­чи­те са ди­ рект­ном опа­сно­шћу и мо­ра­те од­мах да ре­а­гу­је­те. Да ли се сла­же­те са ми­шље­њем не­ ких за­пад­них ко­мен­та­то­ра да је Пу­тин „озбиљ­но упла­шен“?

Не. Не ве­ру­јем у тврд­ње да се он упла­ шио. Ре­као бих да је Пу­тин про­сто пред нај­ве­ћим иза­зо­вом од ка­да је по­стао пред­сед­ник др­жа­ве. Ак­тив­ним уче­ шћем у ре­ша­ва­њу укра­јин­ске кри­зе од фе­бру­а­ра и мар­та Ру­си­ја је на се­бе пре­ у­зе­ла огро­ман ри­зик у ве­ли­кој стра­те­ шкој игри ко­ја је по­че­ла при­са­је­ди­ње­њем Кри­ма, а на­ста­ви­ла се по­то­њим до­га­ђа­ ји­ма. Са­да ви­ди­мо ка­ко се ова игра да­ ље од­ви­ја – има­мо озбиљ­не су­пар­ни­ке ко­ји та­ко­ђе ве­што по­вла­че сво­је по­те­зе.

ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.

је јед­ну кон­крет­ну ствар, а то је да спре­чи до­ста­вља­ње по­мо­ћи са сво­је те­ри­то­ри­је. Ако би се та­ко не­што до­го­ди­ло укра­јин­ ска вој­ска би за крат­ко вре­ме по­ра­зи­ла про­ру­ске сна­ге. То је оно што За­пад же­ли да по­стиг­не. За Пу­ти­на је ова­кав рас­плет не­по­во­љан и опа­сан, јер у том слу­ча­ју ри­ зи­ку­је да из­гу­би по­др­шку про­ру­ских бо­ ра­ца у ис­точ­ној Укра­ји­ни, као и гра­ђа­на Ру­си­је ко­ји их по­др­жа­ва­ју – они би то до­жи­ве­ли као из­да­ју. За­то, по­на­вљам, ово је ве­о­ма осе­тљи­ва по­зи­ци­ја.

Вла­ди­мир Пу­тин пред­се­да­ва сед­ни­цом Са­ве­та без­бед­но­сти Ру­ске Фе­де­ра­ци­је

То­ком обра­ћа­ња Пу­тин је ре­као да Ру­ си­ја сво­ју еко­но­ми­ју мо­ра да за­шти­ти од ри­зи­ка – по­ли­тич­ких или оних ко­ ји до­ла­зе спо­ља. По Ва­шем ми­шље­њу, ко­је еко­ном­ске ме­ре је имао у ви­ду?

Сма­трам да је под тим под­ра­зу­ме­вао па­ кет ме­ра ко­је тре­ба да до­при­не­с у бо­љој одр­жи­во­сти еко­ном­ског мо­де­ла зе­мље. То мо­же да бу­де за­ме­на уво­за до­ма­ћом про­из­вод­њом или за­сни­ва­ње тр­го­вин­ ских од­но­са са но­вим парт­не­ри­ма. Ови ко­ра­ци су у сва­ком слу­ча­ју ну­жни, без об­зи­ра на санк­ци­је. Не­ма дру­гих на­чи­на за по­бољ­ша­ње еко­ном­ског би­лан­са по­ што Ру­си­ја не­ма ре­с ур­се ко­ји­ма би не­ ко­га спре­чи­ла да сле­ди по­ли­ти­ку САД.

FO­TO: ИТАР-ТАСС

На За­па­ду та­ко­ђе го­во­ре о „кри­ви­ци“ Ру­си­је у Укра­ји­ни и по­тре­би да је Пу­ тин „при­зна“...

Као чо­век ко­ји је од­го­во­ран за во­ђе­ње те игре и до­но­ше­ње бит­них од­лу­ка Пу­тин се на­ла­зи у ве­о­ма не­по­вољ­ној по­зи­ци­ ји, јер је из­ло­жен нај­сна­жни­јем мо­гу­ћем спо­ља­шњем при­ти­ску – пси­хо­ло­шком, еко­ном­ском и по­ли­тич­ком – а при­том не­ма са­ве­зни­ка ко­ји би без­ре­зер­вно стао на ње­го­ву стра­ну. Да­кле, он се ни­је упла­шио, већ се на­шао у вр­ло сло­же­ној си­т у­а­ци­ји. Он исто­вре­ ме­но мо­ра да на­сту­па тре­зве­но у од­но­с у са За­па­дом ка­ко не би иза­звао још ве­ ћу изо­ла­ци­ју Ру­си­је, али и да за­до­во­љи оче­ки­ва­ња [после при­са­је­ди­ње­ња Крима] оног де­ла ру­ске јав­но­сти, ина­че зна­чај­ног и ути­цај­ног, ко­ји же­ли да по­др­жи су­на­ род­ни­ке [у ис­точ­ној Украјини]. Пре­ма то­ме, Пу­тин по­ку­ша­ва да ба­лан­си­ра из­ ме­ђу те две стра­не.

Да ли ће он мо­ћи да ути­че на про­ру­ске сна­ге у ис­точ­ној Укра­ји­ни?

Ве­ру­јем да мо­же да ути­че на њих. Ипак, не­ма осно­ва за ми­шље­ње да то мо­же у пот­пу­но­сти да учи­ни. Сва та­мо­шња [у ис­точ­ној Украјини] де­ша­ва­ња су ха­о­тич­ на и њи­хов да­љи ток се не мо­же са си­гур­ но­шћу пред­ви­де­ти. „По­ли­тич­ки ути­цај“ је за­пра­во еуфе­ми­зам. За­пад тра­жи од Ру­си­

Не. При­зна­ва­ње кри­ви­це не до­ла­зи у об­ зир. Пу­тин не на­сту­па у сво­је име, он се на­ла­зи на че­лу Ру­си­је. Вла­де углав­ном рет­ко и не­вољ­но при­зна­ју кри­ви­цу. На то су при­мо­ра­не кад до­жи­ве вој­ни по­раз (по­пут Не­мач­ке и Ја­па­на у Дру­гом свет­ ском ра­т у, ма­да Ја­пан ни­је у пот­пу­но­сти при­знао сво­ју кри­ви­цу), или то чи­не по­ сле ду­го вре­ме­на и уз мно­го окле­ва­ња.

Rus­sia Di­rect је ме­ђу­на­род­ни ана­ли­тич­ки ме­диј­ски пор­тал по­све­ћен пи­та­њи­ма спољ­не по­ли­ти­ке. Ана­ли­зе ауто­ра пор­та­ла до­ступ­не су ис­кљу­чи­во за ре­ги­стро­ва­не ко­ри­сни­ке. Мо­же­те се при­ја­ви­ти на russia-direct.org/subscribe.

Ру­си­ја је на се­бе пре­у­зе­ла огро­ман ри­зик у ве­ли­кој стра­те­шкој игри ко­ја је по­че­ла при­са­је­ди­ње­њем Кри­ма, а на­ста­ви­ла се по­то­њим до­га­ђа­ји­ма. Са­да ви­ди­мо ка­ко се ова игра да­ље од­ви­ја – има­мо озбиљ­не су­пар­ни­ке ко­ји та­ко­ђе ве­што по­вла­че сво­је по­те­зе 5

погледи

ГЕОПОЛИТИКА август 2014.

Пи­ше: Алек­сан­дар Ши­ро­ков, Len­ta.ru

Слу­ча­је­ве „Мар­ка­ле“, „Ра­чак“ и „ма­ ле­зиј­ски Бо­инг“ по­ве­зу­је не­ко­ли­ко упа­дљи­вих слич­но­сти, ко­је на­во­ де на ду­бо­ко раз­ми­шља­ње. Сви су има­ли ин­ди­ка­ти­ван „тај­минг“ и у свим тим слу­ча­је­ви­ма су, без ика­ кве ис­тра­ге, мо­мен­тал­но про­на­ђе­ ни крив­ци.

П

и­та­ње ко­ме при­па­да про­тив­а­ ви­он­ска ра­ке­та ко­ја је по­го­ди­ ла ма­ле­зиј­ски Бо­инг мо­же се раз­ма­тра­ти до бес­ко­нач­но­сти – сва­ка од пред­ло­же­них вер­ зи­ја има очи­глед­не пред­но­сти и не­до­стат­ке. Ме­ђу­тим, ко сто­ји иза оно­га што се до­го­ди­ло мо­же­мо до­ку­чи­ти ако ана­ли­зи­ра­мо по­сле­ди­це тра­ге­ди­је, јер об­ ру­ша­ва­ње пут­нич­ког ави­о­на у зо­ни бор­ бе­них деј­ста­ва не­из­о­став­но иде у при­лог јед­ној, а на­но­си ште­т у дру­гој стра­ни у кон­флик­т у. По­ла­зе­ћи од ове ло­ги­ке, за­ кљу­чак је очи­гле­дан. На­и­ме, да зло­срећ­ни Бо­инг не по­сто­ји, Ки­јев и САД као ње­гов мен­тор мо­ра­ли би да га из­ми­сле. За­то оно што се до­го­ди­ло и под­се­ћа на про­во­ка­ци­ ју, на­лик на оне на Бал­ка­ну то­ком ра­то­ва ко­ји су пра­ти­ли рас­пад Ју­го­сла­ви­је. Те­шко је за­ми­сли­ти „по­вољ­ни­је“ вре­ме за по­ги­би­ју го­то­во три сто­ти­не стра­них ци­ ви­ла од ру­ке „про­ру­ских те­ро­ри­ста“. Нај­ спо­соб­ни­је бор­бе­не је­ди­ни­це Ору­жа­них сна­га Укра­ји­не су раз­би­је­не у обру­чу код До­њец­ка, ЕУ од­би­ја да сле­ди по­ли­ти­ку САД по пи­та­њу санк­ци­ја про­тив Ру­си­ је, а цео свет ви­ди по­сле­ди­це ору­жа­них на­па­да и бом­бар­до­ва­ња ци­ви­ла у гра­до­ ви­ма Но­во­ру­си­је од стра­не укра­јин­ских вој­ни­ка. Је­ди­но „под­но­ше­њем са­крал­не жр­тве“ мо­же се по­сти­ћи да кри­вац и не­ ви­ни за­ме­не ме­ста, да се ан­ти­ру­ски блок

Да зло­срећ­ни Бо­инг не по­сто­ји, Ки­јев и САД као ње­гов мен­тор мо­ра­ли би да га из­ми­сле. За­то оно што се до­го­ди­ло и под­се­ћа на про­во­ка­ци­ју, на­лик на оне на Бал­ка­ну то­ком ра­то­ва ко­ји су пра­ти­ли рас­пад Ју­го­сла­ви­је кон­со­ли­ду­је, Ки­је­ву се је­ди­но та­ко мо­же обез­бе­ди­ти мо­рал­но пра­во да у су­ко­би­ ма са Лу­ган­ском и До­њец­ком На­род­ном Ре­пу­бли­ком упо­тре­би сва рас­по­ло­жи­ва сред­ства, а ње­го­вим са­ве­зни­ци­ма да ре­ жи­му По­ро­шен­ка пру­же сва­ку вр­сту по­ др­шке, укљу­чу­ју­ћи и вој­ну. О ана­ло­ги­ја­ма из­ме­ђу са­да­шње си­т у­а­ ци­је око Укра­ји­не и про­це­са рас­па­да Ју­го­сла­ви­је већ је мно­го то­га ре­че­но и на­пи­са­но. По­те­зи свих стра­на у кон­ флик­т у прак­тич­но су иден­тич­ни оно­ме ка­ко су се 1990-их по­на­ша­ли Ср­би, Хр­ ва­ти, бо­сан­ски му­сли­ма­ни и ко­сов­ски Ал­бан­ци, ко­ји ви­ше ни­с у же­ле­ли да жи­ ве у ис­тој др­жа­ви. Из­гле­да да је оба­ра­ ње Бо­ин­га код До­њец­ка још је­дан де­таљ ко­ји по­ве­зу­је тра­ге­ди­ју ју­жних Сло­ве­на са са­да­шњим су­ко­бом ме­ђу ис­точ­ним Сло­ве­ни­ма. Ана­лог­не си­т у­а­ци­је већ су се де­ша­ва­ле то­ком су­ко­ба у Бо­сни и на Ко­со­ву и обич­но су би­ле по­вод да САД не са­мо пру­же по­моћ са­ве­зни­ку ко­ји се на­шао у не­во­љи, не­го и да при­ме­не си­ лу про­тив су­прот­не стра­не у кон­флик­т у. Пр­ва про­во­ка­ци­је ове вр­сте био је ин­ци­ дент на пи­ја­ци Мар­ка­ле у Са­ра­је­ву, ко­ је су под оп­са­дом др­жа­ли Ср­би. Пре­ма

Вла­сти­ма у Ки­је­ву и њи­хо­вим за­пад­ним мен­то­ри­ма по­треб­но је да о до­бро­вољ­ци­ма Но­во­ру­си­је ство­ре сли­ку као о те­ро­ри­сти­ма и о Ру­си­ји као о „зе­мљи ко­ја спон­зо­ри­ше те­ро­ри­сте“ 6

Ка­ри­ка­ту­ра: На­та­ли­ја Ми­хај­лен­ко

Мар­ка­ле, Ра­чак и ма­ле­зиј­ски Бо­инг зва­нич­ној вер­зи­ји, ко­ју за­сту­па­ју ли­де­ри бо­сан­ских му­сли­ма­на и пред­став­ни­ци САД, Мар­ка­ле су два­пут – у фе­бру­а­ру 1994. и у ав­гу­сту 1995. – би­ле из­ло­же­не ми­но­ба­цач­кој ва­три, што је до­ве­ло до по­ ги­би­је и ра­ња­ва­ња ви­ше де­се­ти­на љу­ди. За­ни­мљи­во је да су, као и у слу­ча­ју са Бо­ ин­гом, Аме­ри­кан­ци и Бо­шња­ци крив­це про­на­шли прак­тич­но мо­мен­тал­но. И пре не­го што су за­вр­ше­не све екс­пер­ти­зе, за крив­це су про­гла­ше­ни Ср­би, са чи­јих по­ зи­ци­ја су на­вод­но до­ле­те­ли про­јек­ти­ли. Овај ин­ци­дент Бо­шња­ци су ис­ко­ри­сти­ ли ка­ко би по­сти­гли сво­је про­па­ганд­не ци­ље­ве (оче­ви­ци све­до­че да су се сни­ма­ тељ­ске гру­пе стра­них ТВ ком­па­ни­ја већ 10-15 ми­ну­та пре екс­пло­зи­је на­ла­зи­ле у бли­зи­ни пи­ја­це). Сним­ци кр­ва­вих ле­ ше­ва и от­ки­ну­тих де­ло­ва те­ла, пра­ће­ни ко­мен­та­ри­ма упу­ће­ним „срп­ским џе­ла­ти­ ма“, об­и­шли су цео свет. Ме­ђу­тим, по­сле­ ди­це дру­гог гра­на­ти­ра­ња би­ле су мно­го озбиљ­ни­је. По­ги­би­ја 37 осо­ба и зах­те­ви ли­де­ра му­сли­ма­на да се „окон­ча на­си­ље ко­је спро­во­де Ср­би“ би­ли су по­вод за по­ че­так пр­ве вој­не опе­ра­ци­је НА­ТО-а под на­зи­вом „Мр­тво око“ – ави­о­ни Али­јан­се су то­ком 20 да­на ра­ке­ти­ра­ли и бом­бар­ до­ва­ли по­зи­ци­је бо­сан­ских Ср­ба, ко­ји су по­ку­ша­ва­ли да пру­же от­пор ве­ли­кој офан­зи­ви Бо­шња­ка и Хр­ва­та, ко­ја је, ус­ лед „слу­чај­ног“ сти­ца­ја окол­но­сти, за­по­ че­ла крат­ко вре­ме пре опи­са­них до­га­ђа­ја. Ка­рак­те­ри­стич­но је да ка­сни­је, на­кон ана­ли­зе оно­га што се до­го­ди­ло, струч­ ња­ци ни­с у мо­гли јед­но­знач­но да по­твр­ де са ко­је тач­ке су ис­па­ље­ни про­јек­ти­ли, да ли су по­зи­ци­је ми­но­ба­цач­ке је­ди­ни­це мо­гле да се на­ла­зе на срп­ској те­ри­то­ри­ји и да ли је уоп­ште до­шло до гра­на­ти­ра­ ња или су у пи­та­њу би­ле екс­пло­зив­не на­пра­ве ко­је су ра­ни­је по­ста­вље­не на пи­ја­ци (на то су ука­зи­ва­ле спе­ци­фич­не

ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.

вр­ста ра­на код по­ги­ну­лих и ра­ње­них, од­с у­ство зву­ка гра­на­та у ле­т у и дру­ге ка­ рак­те­ри­сти­ке). Ме­ђу­тим, пи­та­ње „ко је на до­бит­ку?“ ни­је оста­ви­ло ме­ста сум­њи код оних ко­ји су уче­ство­ва­ли у ис­тра­зи. За му­сли­ма­не и САД би­ло је од жи­вот­не ва­жно­сти да Ср­би­ма, ко­ји су др­жа­ли до 70% те­ри­то­ри­је Бо­сне и би­ли над­моћ­ни у по­гле­ду тех­ни­ке и на­о­ру­жа­ња, за­да­ју нај­пре ме­диј­ски, а за­тим и вој­ни уда­ рац, што су и учи­ни­ли. Упра­во је уче­шће ави­ја­ци­је НА­ТО-а, иза­зва­но екс­пло­зи­ ја­ма у Са­ра­је­ву, од­лу­чи­ло ток кон­флик­ та и при­мо­ра­ло Ср­бе да при­ста­ну на по­де­лу зе­мље у од­но­с у 49 пре­ма 51 на сво­ју ште­т у. Исти ме­тод са „не­ви­ним жр­тва­ма“ дру­ ги пут је при­ме­њен то­ком кон­флик­та на Ко­со­ву, тач­ни­је у фа­зи при­пре­ма бом­бар­ до­ва­ња та­да­шње Ју­го­сла­ви­је, ко­ја ни­је хте­ла да при­ста­не на усло­ве Ва­шинг­то­ на у ве­зи са пре­да­јом су­ве­ре­ни­те­та над ју­жном по­кра­ји­ном. У зи­му 1999. вој­ ска и по­ли­ци­ја Ју­го­сла­ви­је фак­тич­ки су очи­сти­ле те­ри­то­ри­ју Ко­со­ва од бан­ди ал­бан­ских се­па­ра­ти­ста, та­ко што су им пре­ки­ну­ле ве­зу са ба­за­ма за снаб­де­ва­ње у кли­с у­ра­ма на гра­ни­ци са Ал­ба­ни­јом. До­шло је вре­ме да се си­т у­а­ци­ја спа­са­ ва, али био је по­тре­бан по­вод ка­ко би

се Ал­бан­ци­ма пру­жи­ла по­моћ. По­вод је про­на­ђен кра­јем ја­ну­а­ра 1999, ка­да је ми­си­ја ОЕБС-а (на чи­јем че­лу се, као и увек „са­свим слу­чај­но“, на­шао ка­дров­ски са­рад­ник ЦИА Ви­ли­јем Во­кер) сти­гла у се­ло Ра­чак, ко­је су прет­ход­ног да­на осло­ бо­ди­ле сна­ге по­ли­ци­је Ју­го­сла­ви­је. Ни­је те­шко по­го­ди­ти да је већ не­ко­ли­ко са­ ти ка­сни­је свет са­знао да је у се­лу Ра­чак „из­вр­шен рат­ни зло­чин“ и да је „стре­ља­

ни­ца да су „стре­ља­ни се­ља­ци“ у ства­ри би­ли при­пад­ни­ци тзв. Осло­бо­ди­лач­ке вој­ске Ко­со­ва ко­ји су по­ги­ну­ли у бор­би ви­ше ни­ко­га ни­је ин­те­ре­со­ва­ла. Во­кер је из­вр­шио за­да­так ко­ји му је био по­ве­рен. Вра­ћа­ју­ћи се на слу­чај обо­ре­ног Бо­ин­га, ла­ко ви­ди­мо да из­ме­ђу на­ве­де­них бал­кан­ ских при­ме­ра и са­да­шње си­т у­а­ци­је у Укра­ ји­ни по­сто­ји мно­го то­га слич­ног. Ки­је­ву је очај­нич­ки по­тре­бан по­вод ко­ји ће омо­гу­

Те­шко је за­ми­сли­ти „по­вољ­ни­је“ вре­ме за по­ги­би­ју го­то­во три сто­ти­не стра­них ци­ви­ла од ру­ке „про­ру­ских те­ро­ри­ста“ но не­ко­ли­ко де­се­ти­на ци­ви­ла“ – та­ко је гла­сио зва­нич­ни из­ве­штај ОЕБС-а ко­ји је пот­пи­сао Во­кер и ко­ји су од­мах раз­ гла­си­ли ме­ди­ји. Ефе­кат је био пот­пу­но оче­ки­ван – уз­не­ми­ре­но „на­пред­но чо­ве­ чан­ство“ је од­мах зах­те­ва­ло да се ка­зне „срп­ски ди­вља­ци“, што је и учи­ње­но већ у мар­т у 1999. За­ни­мљи­ви де­та­љи о оно­ме што се до­го­ди­ло у Рач­ку по­че­ли су да се по­ја­вљу­ју тек не­ко­ли­ко го­ди­на ка­сни­је. Та­ко је фин­ски фо­рен­зи­чар Хе­ле­на Ран­та у сво­јој књи­зи на­пи­са­ла да је из­ве­штај о об­дук­ци­ји те­ла по­ги­ну­лих фал­си­фи­ко­ ван на зах­тев Во­ке­ра. Ме­ђу­тим, чи­ње­

ћи­ти НА­ТО-у и САД да пру­же по­др­шку Ору­жа­ним сна­га­ма Укра­ји­не, Ва­шинг­то­ну је по­треб­но да ста­ви под кон­тро­лу не­по­ слу­шну ЕУ, а сви­ма им је за­јед­но по­треб­ но да о до­бро­вољ­ци­ма Но­во­ру­си­је ство­ре сли­ку као о те­ро­ри­сти­ма и о Ру­си­ји као о „зе­мљи ко­ја спон­зо­ри­ше те­ро­ри­сте“. У ко­јој ће ме­ри ове же­ље би­ти оства­ре­не ви­ де­ће­мо већ то­ком на­ред­них не­ко­ли­ко да­ на, јер стра­на­ма у кон­флик­т у ни­је оста­ло мно­го вре­ме­на за до­но­ше­ње од­лу­ка. Аутор је вој­но­по­ли­тич­ки ана­ли­ти­чар пор­та­ла „Len­ta.Ru“

Ре­зи­ме ру­ских ак­тив­но­сти на Бли­ском Ис­то­ку Пи­ше: Ге­ворг Мир­за­јан

По­след­њих не­де­ља Ру­си­ја је, ба­рем на пр­ви по­глед, за­у­зе­ла не­што па­сив­ни­ ји став пре­ма до­га­ђа­ји­ма на Бли­ском Ис­то­ку. Па­сив­ност Мо­скве иза­зи­ва пи­та­ња не­ких ана­ли­ти­ча­ра – по­себ­но ако се узме у об­зир чи­ње­ни­ца да бли­ ско­и­сточ­не на­ци­је на­кон до­га­ђа­ња у Си­ри­ји од Мо­скве оче­ку­ју по­вра­так у ре­ги­он. Екс­перт за Бли­ски ис­ток за „Ру­ску реч“ ре­зи­ми­ра ак­т у­ел­не по­те­

зе Ру­си­је пре­ма Егип­т у, Ли­би­ји, Си­ не на­ци­је на­кон до­га­ђа­ња у Си­ри­ји од Мо­скве оче­ку­ју по­вра­так у ре­ги­он. „Ми ри­ји, Па­ле­сти­ни и Изра­е­лу.

П

ри­вре­ме­на па­сив­ност Мо­скве на Бли­ском Ис­то­ку об­ја­шња­ ва се ти­ме што на­ци­о­нал­ни ин­те­ре­си Мо­скве, за раз­ли­ку од из­ве­сног бро­ја дру­гих др­ жа­ва, зах­те­ва­ју ста­би­ли­за­ци­ ју си­т у­а­ци­је у овом ре­ги­о­ну. Ме­ђу­тим, па­сив­ност Мо­скве иза­зи­ва пи­ та­ња не­ких ана­ли­ти­ча­ра – по­себ­но ако се узме у об­зир чи­ње­ни­ца да бли­ско­и­сточ­

У це­лом ни­зу арап­ских зе­ма­ља еуфо­ри­ја због ути­ца­ја Ру­си­је је би­ла ве­ћа не­го икад.

Ле­о­нид Иса­јев, НИУ ВШЕ

смо у Си­ри­ји де­мон­стри­ра­ли арап­ском све­т у да смо спрем­ни да за­шти­ти­мо сво­је парт­не­ре, а ујед­но смо сви­ма по­ка­за­ли да смо у ста­њу да за­у­ста­ви­мо пла­ни­ра­не аме­рич­ке ин­тер­вен­ци­је. Пре­зен­то­ва­ње до­га­ђа­ја у јав­но­сти је, осим то­га, би­ло ве­ о­ма успе­шно, по­себ­но са тач­ке гле­ди­шта ути­ца­ја на Еги­пат, Је­мен, Ирак и Ли­бан. У це­лом ни­зу арап­ских зе­ма­ља еуфо­ри­ ја због ути­ца­ја Ру­си­је је би­ла ве­ћа не­го икад“, об­ја­шња­ва ру­ски ара­би­ста, ста­ ри­ји пре­да­вач на На­ци­о­нал­ном ис­тра­ жи­вач­ком уни­вер­зи­те­т у „Ви­со­ка шко­ла еко­но­ми­је“ Ле­о­нид Иса­јев. Ру­си­ја та­ко у пот­пу­но­сти по­др­жа­ва но­ вог пред­сед­ни­ка Егип­та ге­не­ра­ла Аб­дел Фа­та­ха ел Си­си­ја. Мо­сква се, за раз­ли­ку 7

погледи

си­ја у ње­му ви­ди чо­ве­ка на ко­јег се мо­же осло­ни­ти и од ко­јег мо­же до­би­ти по­др­ шку у арап­ском пи­та­њу, из­ме­ђу оста­лог и што се ти­че Си­ри­је.“ Као дру­го, Мо­скви од­го­ва­ра све­тов­на ори­јен­та­ци­ја но­вог еги­пат­ског ре­жи­ма, ње­го­ва спрем­ност да се бо­ри про­тив ра­ди­кал­ног исла­ми­зма, као и из­ја­ве ел Си­си­ја о при­вр­же­но­сти мо­де­р­ни­зо­ва­ној фор­ми на­се­ри­зма. „Ова иде­о­ло­ги­ја је за Ру­си­ју ја­сна и ра­зу­мљи­ва. Осим то­га, ка­ да се спо­ме­не име Га­ма­ла Аб­дел На­се­ра ру­ска ели­та осе­ћа но­стал­ги­ју – ста­ри­је по­ко­ле­ње струч­ња­ка за Бли­ски Ис­ток пам­ти да су у вре­ме На­се­ра на­ши од­но­ си са Егип­том би­ли на вр­хун­цу. А ова

Илу­стра­ци­ја: Та­тја­на Пе­ре­ли­ги­на

од за­пад­них зе­ма­ља, ни­је ак­тив­но за­ла­га­ ла про­тив ру­ше­ња са вла­сти пред­сед­ни­ка Мо­ха­ме­да Мур­си­ја, а та­ко­ђе је би­ла јед­на од рет­ких зе­ма­ља ко­је ни­с у про­те­сто­ва­ле због смрт­них пре­с у­да за го­то­во хи­ља­ду исла­ми­ста. „Уве­рен сам да је еги­пат­ски на­ род, ко­ји по­се­ду­је му­дрост од ви­ше хи­ља­да го­ди­на и бо­га­то исто­риј­ско и ци­ви­ли­за­ циј­ско на­сле­ђе, у ста­њу да без по­мо­ћи са стра­не до­не­се аде­кват­ну од­лу­ку по пи­та­њу уло­ге и ме­ста у дру­штву раз­ли­чи­тих ор­ га­ни­за­ци­ја, ме­ђу ко­ји­ма су и ‘Му­сли­ман­ ска бра­ћа’“, из­ја­вио је ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ру­ске Фе­де­ра­ци­је Сер­геј Ла­вров. За до­бро­на­мер­ни став Ру­си­је мо­же се на­ ве­сти ве­ћи број раз­ло­га. Као пр­во, Мо­

ГЕОПОЛИТИКА август 2014.

Уве­рен сам да је еги­пат­ски на­род, ко­ји по­се­ду­је му­дрост од ви­ше хи­ља­да го­ди­на, [...] у ста­њу да без по­мо­ћи са стра­не до­не­се аде­кват­ну од­лу­ку по пи­та­њу уло­ге и ме­ста у дру­штву раз­ли­чи­тих ор­га­ни­за­ци­ја.

Сер­геј Ла­вров, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва РФ сква је ус­пе­ла да са но­вим вла­сти­ма ус­ по­ста­ви еко­ном­ску са­рад­њу. На­и­ме, још у фе­бру­а­ру Еги­пат и Ру­си­ја су пот­пи­са­ли уго­вор о ис­по­ру­ка­ма оруж­ја и вој­не тех­ ни­ке у укуп­ној вред­но­сти од пре­ко три ми­ли­јар­де до­ла­ра. „У овој сфе­ри по­сто­ ји обо­стра­на за­ин­те­ре­со­ва­ност“, ка­же Ле­о­нид Иса­јев. „Еги­пат же­ли да сма­њи сво­ју вој­но­тех­нич­ку за­ви­сност од САД. Осим то­га, Си­си има и лич­не ин­те­ре­се – он је нов чо­век у по­ли­ти­ци и по­ку­ша­ва да ис­ко­ри­сти по­др­шку Мо­скве ка­ко би спро­во­дио по­ли­ти­ку не­за­ви­сну од ко­ле­га у еги­пат­ском вој­ном вр­ху, ко­ји ве­о­ма за­ ви­си од Ва­шинг­то­на. С дру­ге стра­не, Ру­ 8

осе­ћа­ња се пре­но­се и на Кремљ“, сма­тра ко­пред­сед­ник про­гра­ма „Ре­ли­ги­ја, дру­ штво и без­бед­ност“ у Мо­сков­ском цен­ тру „Кар­не­ги“ Алек­сеј Ма­ла­шен­ко. Нај­зад, Ру­си­ји су по­треб­ни до­бри од­но­си са пред­сед­ни­ком ел Си­си­јем ка­ко би сте­ кла мо­гућ­ност да се вра­ти у Ли­би­ју. Да­нас се, на­рав­но, не мо­же го­во­ри­ти ни о ка­ квим стра­те­шким пла­но­ви­ма што се ти­че не­ка­да­шње Џа­ма­хи­ри­је – Ли­би­ја јед­но­ став­но ви­ше ни­је функ­ци­о­нал­на др­жа­ ва, с об­зи­ром да је ато­ми­за­ци­ја вла­сти та­мо до­сти­гла ка­та­стро­фал­не раз­ме­ре. „Те­ри­то­ри­ју на ко­јој има наф­те и где су се на­ла­зи­ле ру­ске ком­па­ни­је да­нас кон­

тро­ли­шу ра­ди­ка­ли и исла­ми­сти“, ка­же Алек­сеј Ма­ла­шен­ко. „И си­т у­а­ци­ја се не­ће ста­би­ли­зо­ва­ти све док се та­мо не по­ја­ви сна­жан на­ци­о­нал­ни ли­дер. При­том ни­је ис­кљу­че­но да ће он би­ти про­е­ги­пат­ски ори­јен­ти­сан. Да­нас из Егип­та на те­ри­ то­ри­ју Ли­би­је ма­сов­но пре­ла­зе чла­но­ви ‘Му­сли­ман­ске бра­ће’, ко­ји ра­чу­на­ју на то да на ли­биј­ској те­ри­то­ри­ји об­но­ве сво­ју сна­гу. У та­квој си­т у­а­ци­ји ве­ро­ват­но ће из­ме­ђу Ка­и­ра и Три­по­ли­ја би­ти скло­ пљен спо­ра­зум на осно­ву ко­јег ће ел Си­си по­мо­ћи све­тов­но ори­јен­ти­са­ним на­ци­о­ на­ли­сти­ма да у Ли­би­ји ус­по­ста­ве ред.“ Ре­ла­тив­но не­у ­тра­лан став Ру­си­ја за­у­зи­ма и пре­ма си­т у­а­ци­ји у По­ја­с у Га­зе – уче­шће Ру­си­је у кон­флик­т у за­сад је огра­ни­че­но на при­пре­му ру­ских гра­ђа­на за ева­ку­а­ци­ју. Па­ле­стин­ске во­ђе су се ви­ше пу­та обра­ћа­ ле Ру­си­ји са мол­бом да ба­рем из­не­се став на ни­воу Са­ве­та без­бед­но­сти УН, али Мо­ сква је то од­би­ја­ла. „Па­ле­стин­ци до да­нас сма­тра­ју да Ру­си­ја као на­след­ни­ца СССР-а тре­ба у ве­ћој ме­ри да се ори­јен­ти­ше на Па­ле­сти­ну. Мо­сква је, ме­ђу­тим, већ про­ ме­ни­ла тач­ку гле­ди­шта – Пу­тин се са сво­је стра­не по­зи­тив­но од­но­си пре­ма Изра­е­ лу. Осим то­га, зна­чај Изра­е­ла за Ру­си­ју је мно­го ве­ћи не­го зна­чај Па­ле­сти­не. Па­ле­ сти­на ни­је хо­мо­ге­на – та­мо осим Ха­ма­са и све­тов­но ори­јен­ти­са­них на­ци­о­на­ли­сти има мно­го игра­ча, док Изра­ел у сва­ком слу­ча­ју оста­је“, ка­же Алек­сеј Ма­ла­шен­ко. Осим то­га, ни­је ис­кљу­че­но да је ћу­та­ње Мо­скве по­сле­ди­ца до­го­во­ра из­ме­ђу Вла­ ди­ми­ра Пу­ти­на и Мах­му­да Аба­са, ко­ји је не­дав­но бо­ра­вио у Ру­си­ји. „Јер бом­бар­ до­ва­ње Га­зе не од­го­ва­ра то­ли­ко Изра­е­лу, ко­ли­ко Фа­та­ху - те­шко је на­ћи стра­ну ко­ја је ви­ше за­ин­те­ре­со­ва­на за ову опе­ра­ци­ ју“, на­ста­вља Ле­о­нид Иса­јев. „Да, Фа­тах и Ха­мас су ство­ри­ли вла­ду на­ци­о­нал­ног је­дин­ства, али су се на овај ко­рак од­лу­чи­ ли са­мо ка­ко би до­би­ли по­ли­тич­ке по­е­не у арап­ском све­т у. Мах­муд Абас не мо­же отво­ре­но да се из­ја­сни про­тив Ха­ма­са, јер га не­ће схва­ти­ти сам па­ле­стин­ски на­ род. Док ће му у пот­пу­но од­го­ва­ра­ти да га Изра­ел­ци спа­с у од ове не­во­ље.“ Ру­си­ја не осе­ћа по­себ­ну гри­жу са­ве­сти, јер, све у све­му, Мо­сква има ве­о­ма сло­ же­не од­но­се са Ха­ма­сом, по­себ­но на­кон што су ли­де­ри овог по­кре­та од­би­ли да по­др­же Ба­ша­ра Аса­да. Упра­во за­то је Фа­ тах је­ди­на па­ле­стин­ска стра­на са ко­јом во­ди­мо пре­го­во­ре. Аутор је на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­ту­та за САД и Ка­на­ду Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка.

политика

ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.

Пи­ше: Ју­риј Па­ни­јев

За­вр­ша­ва­ју­ћи у сре­ду ше­сто­днев­ну тур­не­ју по зе­мља­ма Ла­тин­ске Аме­ ри­ке, пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин је из­ја­вио да Ру­си­ја тре­ба „да об­но­ ви при­с у­ство у овом из­у­зет­но за­ ни­мљи­вом и ве­о­ма пер­спек­тив­ном ре­ги­о­ну све­та“. У том сми­слу по­се­та ру­ског ли­де­ра све­до­чи да је Ру­си­ја по­ста­ла све­сна све ве­ћег зна­ча­ја ла­ ти­но­а­ме­рич­ког де­ла Но­вог све­та у свет­ској еко­но­ми­ји и по­ли­ти­ци.

„В

р­ло је ин­ди­ка­тив­на чи­ ње­ни­ца да је Вла­ди­мир Пу­тин на­шао мо­гућ­ ност да чи­та­ву не­де­љу из­дво­ји за пу­то­ва­ње у овај ре­ги­он“, ис­та­као је за „Ру­ску реч“ Вла­ди­мир Да­ви­дов, ди­ рек­тор Ин­сти­т у­та за Ла­тин­ску Аме­ри­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка. „Ре­кло би се да је то не­до­пу­стив лук­с уз у тре­нут­ку ка­да се бли­зу ру­ских гра­ни­ца рас­плам­са­ва ве­о­ма ду­бо­ка кри­за. Па ипак, та­ква тур­не­ја је са­да ак­т у­ел­на као ни­ка­да ра­ни­је. За­пад по­ку­ша­ва да са­те­ра Ру­си­ју у ‘укра­јин­ску зам­ку’, а она де­мон­стра­тив­но по­ка­зу­је да без ика­квих про­бле­ма мо­же по­вра­ти­ти ста­ре и сте­ћи но­ве са­ве­зни­ке.“ Ова по­се­та је по­ка­за­ла да су Ру­си­ја и Ла­ тин­ска Аме­ри­ка по­треб­не јед­на дру­гој. На при­мер, Ру­си­ја је Ку­би, од ко­је је про­шлог пет­ка по­че­ла Пу­ти­но­ва тур­не­ја, от­пи­са­ ла 90% ду­га ко­ји по­ти­че још из со­вјет­ског до­ба, што укуп­но из­но­си 31,7 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Оста­лих 10% ће Ку­ба вра­ћа­ти то­ ком де­сет го­ди­на и тај но­вац ће би­ти ре­ ин­ве­сти­ран у ку­бан­ску при­вре­ду. Ру­ске ком­па­ни­је ће се при­дру­жи­ти ге­о­ло­шким ис­пи­ти­ва­њи­ма на ку­бан­ском шел­фу, као

и из­град­њи хи­дро­е­лек­тра­не и са­о­бра­ћај­ног чво­ри­шта, а уче­ство­ва­ће и у мо­дер­ни­за­ци­ ји по­мор­ске лу­ке и ства­ра­њу спе­ци­јал­не еко­ном­ске зо­не. У Ни­ка­ра­гви, где је Пу­тин до­пу­то­вао у не­на­ја­вље­ну по­ се­т у, раз­мо­тре­не су пер­спек­ ти­ве ви­ше­стра­не са­рад­ње са Мо­сквом. Пред­сед­ник Да­ни­ јел Ор­те­га је без има­ло пре­ у­ве­ли­ча­ва­ња ока­рак­те­ри­сао блиц-по­се­т у ру­ског ко­ле­ге као исто­риј­ску. Пу­тин је обе­ћао Ор­те­ги да ће раз­мо­три­ти пи­та­ње из­во­за пше­ни­це из Ру­си­је „у ци­љу за­до­во­ља­ва­ња на­с у­шних по­тре­ба“. По­ред то­га, Ру­си­ја ће оп­скр­би­ти Ни­ка­ра­гву по­ љо­при­вред­ном тех­ни­ком и од­го­ва­ра­ју­ћим ре­с ур­си­ма за сер­ви­си­ра­ње, а мо­жда ће на ње­ној те­ри­то­ри­ји раз­ме­сти­ти и зе­маљ­ске ста­ни­це си­сте­ма ГЛО­НАСС. Нај­ва­жни­ је је, ме­ђу­тим, то што ће са­деј­ство­ва­ти у из­град­њи Ве­ли­ког ме­ђу­о­ке­ан­ског ка­на­ла ко­ји пре­тен­ду­је да по­ста­не ал­тер­на­ти­ва Па­нам­ском ка­на­лу.

Стра­те­шки парт­не­ри

Су­сре­ти ру­ског пред­сед­ни­ка са ли­де­ри­ма Ар­ген­ти­не и Бра­зи­ла би­ли су још са­др­ жај­ни­ји. Пре­ма Пу­ти­но­вим ре­чи­ма, да­нас је Ар­ген­ти­на је­дан од во­де­ћих парт­не­ра Ру­си­је у Ла­тин­ској Аме­ри­ци. „На­ше зе­ мље на­сту­па­ју са слич­них по­зи­ци­ја по пи­та­њу кључ­них ме­ђу­на­род­них про­бле­ ма, за­јед­нич­ки бра­не прин­ци­пе ви­ше­по­ лар­ног све­та, рав­но­прав­ност, уза­јам­но ува­жа­ва­ње и не­де­љи­вост без­бед­но­сти“, ис­та­као је ру­ски ли­дер у Бу­е­нос Ај­ре­с у. Пред­сед­ни­ца Кри­сти­на Фер­нан­дез де Кирш­нер, је­дан од ма­ло­број­них свет­ских ли­де­ра, ис­по­љи­ла је со­ли­дар­ност са ру­ ским ста­вом пре­ма Кри­му. Она је јав­но пре­ко­ри­ла За­пад због при­ме­не дво­стру­

За­пад по­ку­ша­ва да са­те­ра Ру­си­ју у „укра­јин­ску зам­ку“, а она де­мон­стра­тив­но по­ка­зу­је да без ика­квих про­бле­ма мо­же по­вра­ти­ти ста­ре и сте­ћи но­ве са­ве­зни­ке. Вла­ди­мир Да­ви­дов, РАН

То­ком по­се­те Бра­зи­лу Пу­тин се срео и са пред­сед­ни­ци­ма 11 зе­ма­ља Ју­жне Аме­ри­ке

ФО­ТО: Re­u­ters

Ру­си­ја и Ла­тин­ска Аме­ри­ка по­треб­не јед­на дру­гој

ких стан­дар­да пре­ма ре­фе­рен­ду­ми­ма на Кри­му и на Фо­кланд­ским остр­ви­ма (ко­је Ар­ген­ти­на на­зи­ва Мал­ви­ни). На пре­го­во­ри­ма у Бу­е­нос Ај­ре­с у раз­мо­ тре­ни су за­јед­нич­ки про­јек­ти у енер­ге­ти­ ци, са­о­бра­ћа­ју, ци­вил­ној ави­ја­ци­ји, здрав­ ству и ко­ри­шће­њу ко­смо­са у ми­ро­љу­би­ве свр­хе. Пот­пи­са­ни су ме­ђу­вла­ди­ни спо­ ра­зу­ми у обла­сти ну­кле­ар­не енер­ге­ти­ке и суд­ске прак­се, као и спо­ра­зум из­ме­ђу ре­сор­них ми­ни­стар­ста­ва у сфе­ри ме­ди­ја. По­се­та Бра­зи­лу, по­ред пре­да­је Ру­си­ји шта­фе­те до­ма­ћи­на свет­ског пр­вен­ства у фуд­ба­лу 2018. и уче­шћа у дво­днев­ном са­ми­т у БРИКС-а, има­ла је и озби­љан еко­ ном­ски до­да­так. На­и­ме, пот­пи­сан је зна­ ча­јан па­кет до­ку­ме­на­та у сфе­ри енер­ге­ ти­ке, ави­ја­ци­је, вој­но­тех­нич­ке са­рад­ње и ца­рин­ске де­лат­но­сти, као и ме­мо­ран­дум о раз­ме­шта­њу ста­ни­ца си­сте­ма ГЛО­НАСС. Па ипак, оба пред­сед­ни­ка су из­ра­зи­ла не­ за­до­вољ­ство ста­њем ру­ско-бра­зил­ске тр­го­ ви­не, ма­да она по оби­му пре­ма­шу­је про­мет ро­бе Ру­си­је са дру­гим зе­мља­ма ре­ги­о­на. Ру­ски би­знис у Бра­зи­лу још увек ни­је до­ вољ­но по­знат, а из­воз и увоз су сла­бо ди­ вер­зи­фи­ко­ва­ни. И нај­зад, још увек је бол­на тач­ка си­стем нов­ча­них тран­сак­ци­ја, као и ин­ве­сти­ци­о­на и на­уч­но­тех­нич­ка са­рад­ња. То­ком по­се­те Бра­зи­лу Пу­тин се срео и са пред­сед­ни­ци­ма 11 зе­ма­ља Ју­жне Аме­ри­ке, док је са ли­де­ри­ма Ве­не­цу­е­ле, Уру­гва­ја и Бо­ли­ви­је Ни­ко­ла­сом Ма­ду­ром, Хо­зе­ом Му­хи­ком и Евом Мо­ра­ле­сом во­дио би­ ла­те­рал­не раз­го­во­ре. Ре­зул­та­ти су­сре­та су још јед­ном по­твр­ди­ли да су Ру­си­ја и Ла­тин­ска Аме­ри­ка крај­ње за­ин­те­ре­со­ва­не за уна­пре­ђи­ва­ње са­рад­ње.

9

политика Пи­ше: Ју­риј Па­ни­јев

Вла­ди­мир Пу­тин је пр­ви пут по­се­ тио Бу­е­нос Ај­рес и са пред­сед­ни­цом Ар­ген­ти­не, Кри­сти­ном Фер­нан­дез де Кирш­нер, пот­пи­сао низ стра­те­ шки зна­чај­них спо­ра­зу­ма, ко­ји об­ у­хва­та­ју са­рад­њу у вој­ној сфе­ри, ну­кле­ар­ној енер­ге­ти­ци и кул­т у­ри. Ар­ген­ти­на спа­да у рет­ке зе­мље ко­је су по­др­жа­ле ру­ски став о Кри­му, и са Ру­си­јом де­ли ви­зи­ју мул­ти­по­лар­ног све­та и кри­ти­чан од­нос пре­ма ме­ ђу­на­род­ном фи­нан­сиј­ском си­сте­му.

ГЕОПОЛИТИКА август 2014.

Ру­ско-ар­ген­тин

А

р­ген­ти­на и Ру­си­ја одр­жа­ва­ ју од­но­се стра­те­шког парт­ нер­ства од 2008, ка­да су се за вре­ме по­се­те пред­сед­ни­ це Кри­сти­не Фер­нан­дез де Кирш­нер Мо­скви обе стра­не до­го­во­ри­ле да да­ју но­ви под­сти­цај раз­во­ ју би­ла­те­рал­них од­но­са. Пре­ма ре­чи­ма ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва Ар­ген­ти­не Ек­то­ра Ти­мер­ма­на (Héctor Ti­mer­man), од та­да ове зе­мље во­де ин­тен­зи­ван ди­ја­ лог на раз­ли­чи­тим ни­во­и­ма и на ве­о­ма раз­ли­чи­те те­ме: од пи­та­ња би­ла­те­рал­ них од­но­са до си­т у­а­ци­је на ме­ђу­на­род­ној сце­ни. „Овај ди­ја­лог је од­и­грао глав­ну уло­гу у по­сти­за­њу ве­ћег уза­јам­ног по­ве­ ре­ња и до­вео је би­ла­те­рал­не од­но­се до овог исто­риј­ског тре­нут­ка“, ис­та­као је Ти­мер­ман у ин­тер­вјуу за ру­ске ме­ди­је. С дру­ге стра­не, ди­рек­тор Ин­сти­т у­та за Ла­тин­ску Аме­ри­ку РАН Вла­ди­мир Да­ ви­дов је ука­зао на зна­чај по­се­те Пу­ти­ на Ла­тин­ској Аме­ри­ци с тач­ке гле­ди­шта про­ме­не при­о­ри­те­та у спољ­ној по­ли­ти­ци Ру­си­је: „Ар­ген­ти­на је по­ста­ла по­себ­но зна­ча­јан парт­нер Мо­скве у овом ре­ги­о­ну на­кон што је пред­сед­ни­ца Кри­сти­на Фер­ нан­дез де Кирш­нер по­др­жа­ла ру­ски став о Кри­му, упу­тив­ши За­па­ду при­мед­бу да при­ме­њу­је дво­стру­ке стан­дар­де пре­ма ре­фе­рен­ду­му на Кри­му и на Мал­вин­ским (Фол­кланд­ским) остр­ви­ма“, об­ја­снио је овај струч­њак за „Ру­ску реч“. „Пу­тин ни­ је слу­чај­но ис­та­као да у по­гле­ду мно­гих ве­о­ма зна­чај­них про­бле­ма у ре­ги­о­ну и у све­т у Ар­ген­ти­на има свој су­ве­ре­ни став. При­том на­ше зе­мље о кључ­ним ме­ђу­на­ род­ним про­бле­ми­ма за­сту­па­ју слич­не по­зи­ци­је: за­јед­нич­ки бра­не прин­ци­пе мул­ти­по­лар­ног све­та, рав­но­прав­ност и без­бед­ност. Ру­си­ју и Ар­ген­ти­ну по­ве­зу­ је и за­јед­нич­ки кри­тич­ки од­нос пре­ма ме­ђу­на­род­ном фи­нан­сиј­ском си­сте­му.“ 10

Зна­чај по­се­те Пу­ти­на Ла­тин­ској Аме­ри­ци екс­пер­ти оце­њу­ју с тач­ке гле­ди­шта про­ме­не при­о­ри­те­та у спољ­ној по­ли­ти­ци Ру­си­је

Еко­ном­ске пер­спек­ти­ве

У Бу­е­нос Ај­ре­с у је 12. ју­ла у при­с у­ству ли­де­ра Ар­ген­ти­не и Ру­си­је пот­пи­сан низ ва­жних до­ку­ме­на­та са ци­љем про­ду­бљи­ ва­ња са­рад­ње из­ме­ђу две зе­мље. Три до­ ку­мен­та су при­пре­мље­на у окви­ру ми­ни­ стар­ста­ва прав­де, а то су ме­ђу­др­жав­ни спо­ра­зу­ми о уза­јам­ној прав­ној по­мо­ћи у обла­сти во­ђе­ња кри­вич­них по­сту­па­ка и при­ли­ком из­ру­чи­ва­ња ли­ца ко­ја су осу­ ђе­на на за­твор­ске ка­зне. Пу­тин, ме­ђу­тим, сма­тра да ће осно­ва за ру­ско-ар­ген­тин­ску са­рад­њу у бу­дућ­но­сти по­ста­ти ме­ђу­вла­

ди­ни спо­ра­зу­ми о са­рад­њи у обла­сти екс­ пло­а­та­ци­је ну­кле­ар­не енер­ги­је у ци­вил­ ном сек­то­ру. Ру­си­ја рас­по­ла­же на­пред­ним тех­но­ло­ги­ја­ма у из­град­њи ну­кле­ар­них елек­тра­на, ко­је ка­рак­те­ри­ше ви­со­ка еко­ ном­ска ефи­ка­сност и ко­је за­до­во­ља­ва­ју нај­стро­же без­бед­но­сне и еко­ло­шке стан­ дар­де. Осим то­га, „Ро­са­том“ је већ про­шао ква­ли­фи­ка­ци­о­ни кон­курс за из­град­њу 4. ну­кле­ар­не елек­тра­не у Ар­ген­ти­ни. „Упр­кос сло­же­ним про­це­си­ма у свет­ској еко­но­ми­ји, ус­пе­ли смо да одр­жи­мо по­зи­ тив­ну тен­ден­ци­ју што се ти­че роб­не раз­

ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.

Ар­ген­ти­на је по­ста­ла по­себ­но зна­ча­јан парт­нер Мо­скве у овом ре­ги­о­ну на­кон што је пред­сед­ни­ца Кри­сти­на Фер­нан­дез де Кирш­нер по­др­жа­ла ру­ски став о Кри­му, упу­тив­ши За­па­ду при­мед­бу да при­ме­њу­је дво­стру­ке стан­дар­де пре­ма ре­фе­рен­ду­му на Кри­му и на Мал­вин­ским (Фол­кланд­ским) остр­ви­ма. Вла­ди­мир Да­ви­дов, РАН

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

ме­не и про­шле го­ди­не она је по­ра­сла за 16%“, ис­та­као је Пу­тин на­кон су­сре­та. Пред­сед­ник је под­се­тио да се пре­ко 20% енер­ги­је из хи­дро­е­лек­тра­на у Ар­ген­ти­ ни про­из­во­ди за­хва­љу­ју­ћи ру­ској тех­но­ло­ги­ји и из­ра­ зио је на­ду да ће се ру­ске ком­па­ни­је ак­тив­но укљу­ чи­ти у про­грам мо­дер­ни­за­ ци­је и из­град­ње но­вих хи­ дро­е­лек­тра­на у Ар­ген­ти­ни. Ру­ска енер­гет­ска ком­па­ни­ ја „Ин­тер РАО“ пла­ни­ра да пре­у­зме по­сао из­град­ ње хи­дро­е­лек­тра­не „Чи­ у­и­до-1“ (Сhiuido 1). Њен ка­па­ци­тет би­ће 637 MW, a вред­ност про­јек­та је 2 ми­ ли­јар­де до­ла­ра. Ком­па­ни­ја „Си­ло­ви­је ма­ши­ни“ („По­ гон­ске ма­ши­не“) ре­а­ли­зу­је уго­вор о ис­по­ру­ци тур­би­на за хи­дро­е­лек­тра­ну „Пун­та не­гра“ (Pun­ta Ne­gra) вре­ дан 19 ми­ли­о­на до­ла­ра. Ова ком­па­ни­ја је спрем­на да уче­ству­је у мо­дер­ни­за­ци­ји ар­ген­тин­ско-уру­гвај­ске хи­дро­е­лек­тра­не „Сал­то Гран­де“ (Sal­to Gran­de), а у то­ку је и раз­вој про­јек­та из­град­ње ком­плек­са хи­ дро­е­лек­тра­на „Ар­ген­ти­на-Па­та­го­ни­ја“. По­ред то­га, пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­ји­ма рас­по­ла­же „Ру­ска реч“, „Га­спром“ и ар­ ген­тин­ска ком­па­ни­ја YPF на­ста­вља­ју да раз­ма­тра­ју пи­та­ње за­јед­нич­ке екс­пло­а­та­ ци­је нај­ве­ћег не­кон­вен­ци­о­нал­ног из­во­ра наф­те и га­са на све­т у – на­ла­зи­шта „Ва­ка му­ер­та“ (Va­ca Mu­er­ta) у Па­та­го­ни­ји.

„Пла­ни­ра­мо да уна­пре­ђу­је­мо са­рад­њу и у дру­гим ви­со­ко­тех­но­ло­шким обла­ сти­ма, као што је ко­смич­ка ин­ду­стри­ја“, ис­та­као је Пу­тин. „Оче­ку­је­мо по­зи­тив­ну од­лу­ку о по­ста­вља­њу ста­ни­ца за при­ку­ пља­ње по­да­та­ка у окви­ру ру­ског на­ви­га­ ци­о­ног са­те­лит­ског си­сте­ма ГЛО­НАСС у Ар­ген­ти­ни.“ На пре­го­во­ри­ма је по­себ­на па­жња по­све­ће­на про­ду­бљи­ ва­њу вој­но­тех­нич­ке са­рад­ње. Раз­мо­тре­на је, из­ме­ђу оста­ лог, мо­гућ­ност ис­по­ру­ка Ар­ ген­ти­ни хе­ли­коп­те­ра и вој­ них тран­спорт­них ави­о­на за за­јед­нич­ке ак­тив­но­сти на Ан­тарк­ти­ку. С дру­ге стра­не, Кри­сти­на Фер­нан­дез де Кирш­нер је скре­ну­ла па­жњу да су Ар­ген­ ти­на и Ру­си­ја стра­те­шки парт­ не­ри не са­мо у ре­ги­о­ну, не­го и у УН, у ко­ји­ма је Ар­ген­ти­на са­да иза­бра­на чла­ни­ца Са­ве­ та без­бед­но­сти, као и у Г-20. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, по­сто­ји мо­гућ­ност да се у бу­дућ­но­сти у аген­ду раз­ма­тра­ња Г-20 уве­де, на при­ мер, про­блем бор­бе про­тив те­ро­ри­зма и про­блем свет­ских фи­нан­си­ја. Из­ме­ђу оста­лог, пре­ма ре­чи­ма Кирш­нер, „нео­ п­ход­но је ре­гу­ли­са­ње то­ко­ва ка­пи­та­ла, ко­ји су свет пре­тво­ри­ли у гло­бал­ни фи­ нан­сиј­ски ка­зи­но, у ко­јем су мно­ге зе­мље пре­оп­те­ре­ће­не ду­го­ви­ма.“

Сим­бол брат­ских од­но­са

Пу­тин је из­нео ини­ци­ја­ти­ву да се 2015. по­во­дом обе­ле­жа­ва­ња 130-го­ди­шњи­це ус­по­ста­вља­ња ди­пло­мат­ских од­но­са

До­бри акор­ди ру­ско-ар­ген­тин­ских од­но­са: Пу­тин је из­нео ини­ци­ја­ти­ву да се 2015. из­ме­ђу две зе­мље одр­жи го­ди­на кул­тур­не раз­ме­не

ФО­ТО: Re­u­ters

н­ска сим­фо­ни­ја

из­ме­ђу две зе­мље одр­жи го­ди­на кул­ тур­не раз­ме­не Ру­си­је и Ар­ген­ти­не. Он сма­тра да ће то до­при­не­ти збли­жа­ва­њу на­ро­да не са­мо у обла­сти кул­т у­ре, не­го и на по­љу ме­ђу­на­род­них од­но­са. Пред­ сед­ни­ца Ар­ген­ти­не је по­здра­ви­ла овај пред­лог и на­зва­ла га при­јат­ним из­не­на­ ђе­њем. Кри­сти­на Фер­нан­дез де Кирш­ нер та­ко­ђе је при­пре­ми­ла из­не­на­ђе­ње за пред­сед­ни­ка Ру­си­је и по­кло­ни­ла му ин­стру­мент бан­до­не­он – сим­бол тан­га, Ар­ген­ти­не, ар­ген­тин­ске кул­т у­ре и брат­ ских од­но­са. Пу­тин је под­се­тио да је пр­ви ру­ски иза­ сла­ник у Бу­е­нос Ај­ре­с у Алек­сан­дар Ионин још 1885. за­пи­сао да на­ше зе­мље мо­гу јед­на дру­гој пру­жи­ти ру­ку и по­ста­ ти са­ве­зни­це. „При­др­жа­ва­ју­ћи се овог са­ве­та, ми смо то­ком 130 го­ди­на на­ших ди­пло­мат­ских од­но­са че­сто по­др­жа­ва­ли јед­ни дру­ге“, ре­као је пред­сед­ник. Из­ме­ ђу оста­лог, Мо­сква се по­сто­ја­но за­ла­же за ре­ша­ва­ње спо­ра о су­ве­ре­ни­те­т у над Мал­вин­ским (Фол­кланд­ским) остр­ви­ма за сто­лом ди­рект­них пре­го­во­ра из­ме­ђу Ар­ген­ти­не и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је. Вла­ди­мир Пу­тин ни­је про­пу­стио да скре­не па­жњу и на чи­ње­ни­цу да је Ар­

ген­ти­на по­ста­ла дру­га до­мо­ви­на за сто­ ти­не хи­ља­да оних ко­ји су на­пу­сти­ли Ру­си­ју: „Ов­де, у Ар­ген­ти­ни, на­ла­зи се нај­ве­ћа ру­ска ди­ја­спо­ра у Ју­жној Аме­ ри­ци. Из­ме­ђу оста­лог, ов­де жи­ве по­том­ ци на­ших по­зна­тих ди­на­сти­ја, умет­ни­ ка, по­ли­тич­ких ак­ти­ви­ста, вој­ско­во­ђа. Мно­ги ме­ђу њи­ма одр­жа­ва­ју ду­хов­ну по­ве­за­ност са Ру­си­јом, са ње­ном исто­ ри­јом и кул­т у­ром, и да­ју свој по­зи­ти­ван до­при­нос уна­пре­ђе­њу уза­јам­ног раз­у­ ме­ва­ња ме­ђу на­шим на­ро­ди­ма“, ис­та­као је ру­ски пред­сед­ник.

11

економија

ГЕОПОЛИТИКА август 2014.

Шта је по­сти­гла Ру­си­ја на Са­ми­ту БРИКС-а у Бра­зи­лу Пи­ше: Алек­сеј Ло­сан

На Са­ми­т у БРИКС-а одр­жа­ном у Бра­зи­лу до­не­то је не­ко­ли­ко ва­ жних од­лу­ка, ме­ђу ко­ји­ма и од­лу­ка о осни­ва­њу но­ве Раз­вој­не бан­ке и за­јед­нич­ког мо­не­тар­ног фон­да ко­ ји ће би­ти пан­дан ММФ-у. Ка­ко је на Са­ми­т у из­ја­вио ру­ски пред­сед­ ник Вла­ди­мир Пу­тин, ови про­јек­ ти обез­бе­ди­ће не­за­ви­сност зе­ма­ља БРИКС-а од фи­нан­сиј­ске по­ли­ти­ке за­пад­них др­жа­ва.

Ц

Глав­не од­лу­ке

ен­трал­ни до­га­ђај Са­ми­та БРИКС-а би­ло је осни­ва­ње за­јед­нич­ког фон­да де­ви­зних ре­зер­ви, пан­да­на ММФ-у, са укуп­ним ка­пи­та­лом од 100 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, ко­ји би

12

чла­ни­це БРИКС-а тре­ба­ло да за­шти­ти у слу­ча­ју да им се до­го­ди из­не­на­дан гу­би­ так ли­квид­но­сти. Иако је Ру­си­ја же­ле­ла да се­ди­ште фон­да бу­де на ње­ној те­ри­то­ ри­ји, на Са­ми­т у је од­лу­че­но да ће се оно на­ла­зи­ти у Шан­га­ју. „То што ће се но­ви фонд, пан­дан ММФ-у, на­ла­зи­ти у Ки­ни, ни­је нео­че­ки­ва­но, јер ће уче­шће НР Ки­не у ка­пи­та­лу фон­да би­ти 41%, док је ру­ско уче­шће са­мо 18%“, об­ја­снио је за „Ру­ску реч“ за­ме­ник ру­ко­во­ди­о­ца Оде­ље­ња за упра­вља­ње про­јек­ти­ма и про­гра­ми­ма Ин­сти­т у­та за др­жав­ну ад­ми­ни­стра­ци­ју и упра­вља­ње Ру­ске ака­де­ми­је за на­род­ ну при­вре­ду и др­жав­ну ад­ми­ни­стра­ци­ју (РАН­ХиГС) Ро­ман Ан­дре­је­шчев. Бра­зил и Ин­ди­ја уче­ство­ва­ће у фон­ду са по 18% ка­пи­та­ла, а Ју­жно­а­фрич­ка Ре­пу­бли­ка са 5%. У слу­ча­ју да не­ка од стра­на до­жи­ви де­фи­цит ли­квид­но­сти, мо­ћи ће да ис­ко­ ри­сти сред­ства из овог фон­да. Осим о фон­ду, стра­не су по­сти­гле до­

го­вор и о фор­ми­ра­њу Раз­вој­не бан­ке БРИКС-а, ко­ја ће фи­нан­си­ра­ти ин­фра­ струк­т ур­не про­јек­те ван те­ри­то­ри­је зе­ ма­ља чла­ни­ца. Ка­ко је на Са­ми­т у из­ја­вио ру­ски пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин, Раз­ вој­на бан­ка БРИКС-а и за­јед­нич­ки фонд услов­них де­ви­зних ре­зер­ви обез­бе­ди­ће не­за­ви­сност зе­ма­ља уче­сни­ца Са­ми­та од фи­нан­сиј­ске по­ли­ти­ке за­пад­них др­жа­ва. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ове ин­сти­т у­ци­је ће сма­њи­ти за­ви­сност зе­ма­ља БРИКС-а од фи­нан­сиј­ске по­ли­ти­ке „за­пад­них моћ­ни­ка“. Вла­ди­мир Пу­тин је апе­ло­вао на чла­ни­ це БРИКС-а да у усло­ви­ма за­о­штра­ва­ ња ме­ђу­на­род­не кон­ку­рен­ци­је уна­пре­де ме­ђу­соб­ну тр­го­вин­ску и ин­ве­сти­ци­о­ну са­рад­њу. Са сво­је стра­не Ру­си­ја је при­ пре­ми­ла укуп­но 37 про­је­ка­та у раз­ли­чи­ тим обла­сти­ма од ви­со­ких тех­но­ло­ги­ја до ху­ма­ни­тар­не сфе­ре. Из­ме­ђу оста­лог, пред­ло­жи­ла је осни­ва­ње Енер­гет­ске асо­

ФО­ТО: AP

Сле­де­ћи са­мит БРИКС-а одр­жа­ће се 9. и 10. ју­ла 2015. у ру­ском гра­ду Уфи.

ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.

Иако је Ру­си­ја же­ле­ла да се­ди­ште фон­да бу­де на ње­ној те­ри­то­ри­ји, на Са­ми­ту је од­лу­че­но да ће се оно на­ла­зи­ти у Шан­га­ју ци­ја­ци­је БРИКС-а, као и мо­гућ­ност да се у окви­ру ове асо­ци­ја­ци­је осну­ју Ре­зер­вна бан­ка го­ри­ва и Ин­сти­т ут за енер­гет­ску по­ли­ти­ку БРИКС-а. Ме­ђу­тим, де­та­љи ових про­је­ка­та за­са­да ни­с у по­зна­ти. Уочи су­сре­та ли­де­ра пот­пи­са­ни су и дру­ги до­ку­мен­ти, на при­мер, о са­рад­њи у сфе­ ри кре­ди­ти­ра­ња из­во­за и оси­гу­ра­ња из­ во­зних кре­ди­та зе­ма­ља БРИКС-а. „Ме­ђу ре­зул­та­ти­ма бра­зил­ског Са­ми­та мо­же­мо из­дво­ји­ти пот­пи­си­ва­ње ак­ци­о­ног пла­на раз­во­ја тр­го­вин­ско-еко­ном­ске са­рад­ње Ру­си­је и Бра­зи­ла. Стра­не су се до­го­во­ри­ ле да у сред­њо­роч­ној пер­спек­ти­ви роб­на раз­ме­на тре­ба до до­стиг­не вред­ност од 10 ми­ли­јар­ди до­ла­ра“, на­во­ди во­де­ћи ана­ли­ ти­чар ин­ве­сти­ци­о­не ком­па­ни­је „Wild Be­ ar Ca­pi­tal“ Вик­тор Не­ус­тро­јев. Ме­ђу­тим, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ни­је са­свим ја­сно на ко­ји на­чин је пла­ни­ра­но да се роб­на

раз­ме­на по­ве­ћа. Пот­пи­си­ва­ње овог до­ ку­мен­та ру­ским ком­па­ни­ја­ма ће по свој при­ли­ци омо­гу­ћи­ти да се бр­же ин­те­гри­ шу у еко­но­ми­ју Бра­зи­ла. Из­ме­ђу оста­лог, мо­жда су у пи­та­њу за­јед­нич­ки про­јек­ти у сфе­ри ин­ду­стри­је наф­те и га­са. Осим то­ га, ком­па­ни­ја „Ру­ске же­ле­зни­це“ пла­ни­ра да се ан­га­жу­је у из­град­њи же­ле­знич­ких пру­га у Бра­зи­лу.

Уку­пан ефе­кат

Ме­ђу­тим, по ми­шље­њу не­ких струч­ња­ка, Са­мит за­сад ни­је до­нео су­штин­ске еко­ ном­ске ре­зул­та­те. „Тре­ба би­ти ре­а­лан: за­са­да је БРИКС плат­фор­ма за раз­ме­ну ми­шље­ња, клуб за за­јед­нич­ка ин­те­ре­со­ ва­ња“, ка­же Ро­ман Ан­дре­је­шчев. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, БРИКС вре­ме­ном мо­же по­ста­ти пу­но­вред­на ме­ђу­на­род­на ор­га­ ни­за­ци­ја: Ру­си­ја у то ула­же сна­ге, али не ра­ди се о бр­зом про­це­с у. Ка­ко ис­ти­че овај струч­њак, тек ка­да БРИКС де­фи­ни­тив­но учвр­сти ста­т ус ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­ је, мо­же се го­во­ри­ти о ко­ри­сти ко­ју ћу ру­ ске ком­па­ни­је има­ти од ова­квих Са­ми­та. „Ак­т у­ел­на по­се­та пред­сед­ни­ка Пу­ти­на Ла­тин­ској Аме­ри­ци је по­ку­шај да се убла­ же не­га­тив­не по­сле­ди­це за­пад­них санк­ ци­ја по до­ма­ћу еко­но­ми­ју и да се са­рад­ња пре­о­ри­јен­ти­ше на ла­ти­но­а­ме­рич­ки ре­ги­

он“, сма­тра ана­ли­ти­чар Ре­ви­зор­ско-кон­ сул­тант­ске ком­па­ни­је „Гра­ди­јент Ал­фа“ Је­гор Дви­ња­нин. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, Ру­си­ја зе­мља­ма чла­ни­ца­ма БРИКС-а и дру­гим еко­но­ми­ја­ма у раз­во­ју пред­ла­же да се удру­же ка­ко би за­јед­нич­ки шти­ти­ле сво­је ин­те­ре­се у од­но­с у на САД и дру­ге раз­ви­је­не зе­мље. И су­де­ћи по све­му, овај пред­лог не­ће оста­ти без од­го­во­ра. Кон­ крет­ни еко­ном­ски спо­ра­зу­ми, усво­је­ни на су­сре­т у ли­де­ра БРИКС-а, ка­ко ис­ти­че овај струч­њак, има­ју за­да­так да по­ка­жу све­т у да при­ја­тељ­ски од­но­си у окви­ру ове ор­га­ни­за­ци­је ни­с у са­мо пра­зна при­ ча. „За­сад су то ви­ше ‘из­ја­ве о на­ме­ра­ма’ и још је ра­но го­во­ри­ти о ре­ал­ним про­јек­ ти­ма“, до­да­је овај струч­њак. Пре­ма ње­го­ вим ре­чи­ма, на Са­ми­т у је ипак по­стиг­нут на­пре­дак и БРИКС би ре­ал­но мо­гао да по­ста­не цен­тар око ко­га ће се оку­пи­ти сви они ко­ји су не­за­до­вољ­ни по­ли­ти­ком САД и раз­ви­је­них зе­ма­ља. Вре­ди скре­ну­ти па­жњу на то да ће се сле­ де­ћи са­мит одр­жа­ти 9. и 10. ју­ла 2015. у ру­ском гра­ду Уфи (1350 km од Мо­скве). Вла­ди­мир Пу­тин је обе­ћао да ће ру­ске вла­сти као ор­га­ни­за­то­ри овог са­ми­та узе­ти у об­зир при­о­ри­те­те ко­ји су од­ре­ ђе­ни за вре­ме бра­зил­ског пред­се­да­ва­ња БРИКС-ом.

Ку­по­ви­ном хр­ват­ске ком­па­ни­је INA „Га­спром“ по­ма­же „Ју­жном то­ку“ Пи­ше: Алек­сеј Ло­сан

ској да по­ве­ћа екс­пло­а­та­ци­ју и пре­ из­град­ње огран­ка га­со­во­да „Ју­жни ток“ у Хр­ват­ској, као и уче­шћа „Га­спро­ма“ на ра­ду наф­те.

„Га­спром њефт“, фир­ма-ћер­ка ру­ ског ги­ган­та „Га­спро­ма“, по­сти­гла Свр­ха ку­по­ви­не ре­ди­ном ју­ла је шеф „Га­спро­ је до­го­вор о ку­по­ви­ни де­о­ни­ца ма­ ма“ Алек­сеј Ми­лер у окви­ру ђар­ске ком­па­ни­је MOL у хр­ват­ској сво­је по­се­те За­гре­бу раз­го­ нафт­ној ком­па­ни­ји INA, ја­вља­ју ва­рао са хр­ват­ским пред­сед­ хр­ват­ски ме­ди­ји. По ми­шље­њу ру­ ни­ком Ивом Јо­си­по­ви­ћем и ских екс­пе­ра­та, ова тран­сак­ци­ја ће пре­ми­је­ром Зо­ра­ном Ми­ла­но­ по­мо­ћи про­јек­т у га­со­во­да „Ју­жни ви­ћем. Пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма аген­ци­је ток“, а ујед­но ће омо­гу­ћи­ти Хр­ват­ „Blo­om­berg“, раз­го­вор се ти­цао мо­гу­ће

С

„Га­спром“ је то­ком пр­ве по­ло­ви­не 2014. ис­по­ру­чио Хр­ват­ској 45% ви­ше га­са не­го то­ком це­ле 2013, тј. око 0,34 ми­ли­јар­де куб­них ме­та­ра, а у сеп­тем­бру 2013. ком­па­ни­је „Га­спром“ и „ЛНГ Хр­ват­ска“ по­сти­гле су до­го­вор о ре­а­ли­за­ци­ји про­је­ка­та ко­ри­шће­ња при­род­ног га­са као мо­тор­ног го­ри­ва

тен­де­ру за ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ју но­вих на­ла­зи­шта. По­ред то­га, хр­ват­ски „Но­ви лист“ ја­вља да је ујед­но по­стиг­нут до­го­ вор о ула­ску „Га­спро­мо­ве“ фир­ме-ћер­ке „Га­спром њефт“ у ка­пи­тал хр­ват­ске ком­ па­ни­је INA. „Ма­ђар­ска нафт­на ком­па­ни­ја MOL још у но­вем­бру 2013. из­ра­зи­ла је же­љу да про­да сво­јих 49,1% ка­пи­та­ла у хр­ват­ској нафт­ној ком­па­ни­ји INA. ‘Га­спром’ је зва­ нич­но за­ин­те­ре­со­ван за екс­пло­а­та­ци­ју наф­те и га­са у хр­ват­ском де­лу ја­дран­ског шел­фа и у кон­ти­нен­тал­ном де­лу зе­мље“, об­ја­шња­ва Ва­дим Ве­дјор­њи­ков, за­ме­ник ди­рек­то­ра оде­ље­ња за ана­ли­ти­ку и ме­ наџ­мент ри­зи­ка ин­ве­сти­ци­о­не ком­па­ ни­је UFS. По ње­го­вим ре­чи­ма, ку­по­ви­на 49,1% хр­ват­ске др­жав­не нафт­не ком­па­ ни­је (вла­ди Хр­ват­ске при­па­да 44,84%, а 13

економија

тј. око 0,34 ми­ли­јар­де куб­них ме­та­ра, а у сеп­тем­бру 2013. ком­па­ни­је „Га­спром“ и „ЛНГ Хр­ват­ска“ по­сти­гле су до­го­вор о ре­а­ли­за­ци­ји про­је­ка­та ко­ри­шће­ња при­ род­ног га­са као мо­тор­ног го­ри­ва.

Сви­ма се ис­пла­ти

Ка­ко об­ја­шња­ва ана­ли­ти­чар аген­ци­ је „Ин­вест­ка­фе“ Гри­го­риј Бирг, из­ме­ђу ком­па­ни­ја MOL и INA ви­ше пу­та су из­ би­ја­ли кон­флик­ти, та­ко да би се про­да­ја по по­вољ­ној це­ни ис­пла­ти­ла ма­ђар­ској ком­па­ни­ји, ко­ја би се на тај на­чин из­ба­ ви­ла од про­бле­ма­тич­не ак­ти­ве. Хр­ват­ској нај­ви­ше сме­та уго­вор ко­ји Ма­ђа­ри­ма да­је пра­во да упра­вља­ју ком­па­ни­јом INA. За тај уго­вор је бив­ши пре­ми­јер Хр­ват­ске Иво Са­на­дер осу­ђен на 10 го­ди­на за­ тво­ра, јер је суд сма­трао да је Са­на­дер за скла­па­ње тог спо­ра­зу­ма узео ми­то. У истом про­це­с у је об­ја­вље­на по­тер­ни­ца за Жол­том Хер­на­ди­јем, са­да­шњим ше­фом ком­па­ни­је MOL. Дру­ги раз­лог тран­сак­ци­је је пад по­ка­за­ те­ља обе­ју по­ме­ну­тих ком­па­ни­ја. „Про­

шла го­ди­на је би­ла ве­о­ма те­шка за ма­ ђар­ску ком­па­ни­ју. Њен чи­сти при­ход је сма­њен за 86%“, ка­же Гри­го­риј Бирг. Пре­ма по­да­ци­ма ком­па­ни­је INA, екс­пло­ а­та­ци­ја наф­те у Хр­ват­ској 2013. је опа­ла за 17%, а пре­ра­да наф­те за 9%. Шта­ви­ше, прак­тич­но је за­мр­зну­та мо­дер­ни­за­ци­ја две­ју ра­фи­не­ри­ја у Ри­је­ци и Си­ску чи­ји је вла­сник INA. Са дру­ге стра­не, „Га­спром њефт“ је по­го­ дан ку­пац, с об­зи­ром да се он ак­тив­но раз­ ви­ја на Бал­ка­ну. Ру­ска ком­па­ни­ја је 2009. ку­пи­ла 51% срп­ског НИС-а за 440 ми­ли­о­ на евра, та­ко да она већ екс­пло­а­ти­ше наф­ ту на Бал­ка­ну и има две ра­фи­не­ри­је ка­па­ ци­те­та 7,3 ми­ли­о­на то­на го­ди­шње. Пред то­га, „Га­спром њефт“ кон­тро­ли­ше мре­жу од пре­ко 330 бен­зин­ских пум­пи и по­се­ ду­је мре­жу од 55 бен­зин­ских пум­пи под брен­дом „Га­спро­ма“ у Ср­би­ји, Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, Бу­гар­ској и Ру­му­ни­ји. „Не­ дав­но се ‘Га­спром њефт’ за­ин­те­ре­со­вао и за до­би­ја­ње ли­цен­це за ге­о­ло­шка ис­пи­ ти­ва­ња и екс­пло­а­та­ци­ју фо­сил­ног го­ри­ва на шел­фу Хр­ват­ске и у ње­ном коп­не­ном де­лу. Из свих тих раз­ло­га ру­ска ком­па­ни­ја је ло­ги­чан и ве­ро­ва­тан ку­пац“, до­да­је Гри­го­риј Бирг. Хр­ват­ска је 2013. од­лу­чи­ла да об­ја­ви тен­дер за вр­ше­ње ге­о­ло­ шких ис­пи­ти­ва­ња фо­сил­ них го­ри­ва у ње­ном коп­ не­ном де­лу. Ра­ди уче­шћа на том тен­де­ру „Га­спром њефт“ је исте го­ди­не ре­ги­ стро­вао ћер­ку-ком­па­ни­ју у Хр­ват­ској. До­ду­ше, уче­сни­ци на тр­ жи­шту прет­по­ста­вља­ју да ку­по­ви­на уде­ла у ком­ па­ни­ји INA мо­же би­ти осу­је­ће­на. Во­де­ћи екс­ перт ме­на­џер­ске ком­па­ ни­је „Фи­нам Ме­наџ­мент“ Дми­триј Ба­ра­нов под­се­ ћа да је ра­ни­је у јав­но­сти би­ло ре­чи о то­ме да у низ хр­ват­ских за­ко­на мо­гу би­ ти уне­те до­пу­не о за­бра­ни про­да­је ак­ци­ја ком­па­ни­је INA ин­ве­сти­то­ри­ма ко­ји ни­с у из зе­ма­ља-чла­ни­ца Европ­ ске уни­ је. „У том слу­ча­ју ру­ске ком­па­ни­је не би мо­гле да от­ку­пе те ак­ци­је по­сле уно­ше­ња из­ ме­на у за­ко­не“, упо­зо­ра­ва екс­перт. ФО­ТО: Getty Ima­ges / Fo­to­bank

оста­ло при­ват­ним ин­ве­сти­то­ри­ма) по­ве­ ћа­ва ве­ро­ват­но­ћу успе­шне ре­а­ли­за­ци­је „Ју­жног то­ка“. Ка­ко ис­ти­че екс­перт, са­ да­шња тра­са га­со­во­да „Ју­жни ток“ под­ ра­зу­ме­ва да он из Ср­би­је из­ла­зи на те­ри­ то­ри­ју Ма­ђар­ске и да­ље иде у Аустри­ју. Ме­ђу­тим, та­ко ве­ли­ки удео „Га­спро­ма“ у хр­ват­ској ком­па­ни­ји INA мо­же ути­ца­ти да се те­ри­то­ри­ја пла­сма­на га­са про­ши­ри, па чак и да се из­гра­ди ал­тер­на­тив­на тра­ са га­со­во­да пре­ко те­ри­то­ри­је Хр­ват­ске, уко­ли­ко бу­де не­ких про­бле­ма са ре­а­ли­ за­ци­јом про­јек­та пре­ко Ма­ђар­ске. Ру­си­ја и Хр­ват­ска су у мар­т у 2010. већ пот­пи­са­ле ме­ђу­вла­дин спо­ра­зум ко­ји пред­ви­ђа укљу­чи­ва­ње Хр­ват­ске у про­је­ кат. „Ју­жни ток“ под­ра­зу­ме­ва из­град­њу га­со­во­да ка­па­ци­те­та 63 ми­ли­јар­де куб­ них ме­та­ра га­са до зе­ма­ља Ју­жне и Цен­ трал­не Евро­пе. Пр­ви куб­ни ме­три га­са „Ју­жним то­ком“ ће кре­ну­ти кра­јем 2015, а пун ка­па­ци­тет га­со­во­да би­ће оства­рен до 2018. Тре­ба ре­ћи да је „Га­спром“ то­ком пр­ве по­ло­ви­не 2014. ис­по­ру­чио Хр­ват­ ској 45% ви­ше га­са не­го то­ком це­ле 2013,

ГЕОПОЛИТИКА август 2014.

14

ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.

Ка­ри­ка­ту­ра: Кон­стан­тин Ма­лер

погледи

Шта се кри­је иза при­дру­жи­ва­ња Укра­ји­не ЕУ? Пи­ше: Алек­сеј Ско­пин

Пред­сед­ник Укра­ји­не Пе­тар По­ро­ шен­ко кра­јем ју­на је пот­пи­сао Спо­ ра­зум о при­дру­жи­ва­њу са ЕУ. По­што Укра­ји­на са­да у зе­мље Ца­рин­ске уни­ је из­во­зи ви­со­ко­тех­но­ло­шку ро­бу, а у ЕУ са­мо си­ро­ви­не, од­лу­ка да се по­ ја­ча ло­ши­ја стра­на спољ­не са­рад­ње из­гле­да ве­о­ма чуд­но. Па ипак, за њу по­сто­ји об­ја­шње­ње и оно се ви­ди ако се бо­ље за­гле­да­мо у клуп­ко ин­те­ре­са САД, ЕУ, Ру­си­је и са­ме Укра­ји­не.

К

а­ко би­смо схва­ти­ли ка­кве по­ сле­ди­це оче­ку­ју Укра­ји­ну, ЕУ, Ру­си­ју и САД тре­ба да ана­ли­ зи­ра­мо ци­ље­ве и оче­ки­ва­ња сва­ке од стра­на. САД су гло­бал­ни играч ко­ји пре­тен­ду­је на пре­с у­дан ути­цај у ме­ђу­на­ род­ним про­јек­ти­ма на сва­ком ни­воу – од гло­бал­ног до ре­ги­о­нал­ног (уну­тар­кон­ти­ нен­тал­ног). Европ­ска уни­ја и Ру­си­ја су игра­чи ин­тер­кон­ти­нен­тал­ног ни­воа, за ко­је пре­с у­дан зна­чај има­ју евро­а­фрич­ки (за ЕУ) и евро­а­зиј­ски (за Ру­си­ју) про­јек­ти. Укра­ји­на је уну­та­ре­вроп­ски ре­ги­о­нал­ни играч, ко­ји свој ме­ђу­на­род­ни зна­чај мо­же да по­ве­ћа ула­зе­ћи у про­јек­те са гло­бал­ним или ин­тер­кон­ти­нен­тал­ним игра­чи­ма. Ге­о­граф­ски по­ло­жај Укра­ји­не из­ме­ђу ЕУ и Ру­си­је огра­ни­ча­ва њен из­бор у по­гле­ду ме­ђу­на­род­не европ­ске са­рад­ње на три ва­ ри­јан­те: са­мо са ЕУ, са­мо са Ру­си­јом или са ЕУ и Ру­си­јом. Рас­по­ред спољ­но­тр­го­вин­ ске раз­ме­не по­ка­зу­је да је ус­по­ста­вље­на фак­тич­ка рав­но­те­жа из­ме­ђу два прав­ца спољ­них ве­за Укра­ји­не: роб­на раз­ме­на са ЕУ из­но­си 35-40 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, а са Ру­си­јом и дру­гим зе­мља­ма Ца­рин­ске уни­је (Бе­ло­ру­си­ја, Ка­зах­стан) 50-60 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. При­том у зе­мље Ца­рин­ске уни­је (ЦУ) Укра­ји­на из­во­зи ви­со­ко­тех­но­ло­шку ро­бу (ма­ши­не, мо­то­ре, опре­му), а у зе­мље ЕУ по­лу­фа­бри­ка­те (цр­не ме­та­ле, нафт­не де­ри­ва­те, жи­та­ри­це) и си­ро­ви­не (ру­де и др.). Тре­ба та­ко­ђе узе­ти у об­зир да зе­мље ЦУ има­ју бр­жи еко­ном­ски раз­вој не­го ЕУ и да ће по­тра­жња за укра­јин­ским про­из­ во­ди­ма ра­сти услед но­ве ин­ду­стра­ли­за­ци­ је ко­ја се спро­во­ди у овим зе­мља­ма.

За­то је ло­гич­но прет­по­ста­ви­ти да при­род­ ни еко­ном­ски ин­те­ре­си Укра­ји­не ле­же у то­ме да исто­вре­ме­но са­ра­ђу­је са ЕУ и ЦУ, са тен­ден­ци­јом по­сте­пе­ног пре­ба­ци­ва­ња те­жи­шта еко­ном­ске ак­тив­но­сти ка зе­ мља­ма ЦУ. У том слу­ча­ју мо­же се по­сти­ ћи бр­жи еко­ном­ски раст и за­по­шља­ва­ње ста­нов­ни­шта, као и уве­ћа­ње де­по­но­ва­них ре­зер­ви зла­та и де­ви­зних ре­зер­ви. Ме­ђу­ тим, по­ли­тич­ки из­бор Укра­ји­не и пот­пи­ си­ва­ње Спо­ра­зу­ма о при­дру­жи­ва­њу са ЕУ ди­рект­но ука­зу­ју на су­прот­не од­лу­ке. Пот­ пи­с у­ју­ћи од­лу­ку о еко­ном­ском при­дру­жи­ ва­њу са ЕУ, Укра­ји­на је иза­бра­ла са­рад­њу са европ­ском при­вре­дом ко­ја не­пре­кид­но сла­би, као и ори­јен­та­ци­ју ка екс­пло­а­та­ци­ ји и из­во­зу си­ро­ви­на!

Шта је до­ве­ло до ове од­лу­ке

Ис­по­ста­вља се да је Укра­ји­на до­не­ла од­ лу­ку у су­прот­но­сти са сво­јим на­ци­о­нал­ ним еко­ном­ским ин­те­ре­си­ма. Мо­же­мо из­дво­ји­ти три нај­ва­жни­ја раз­ло­га за та­ кав по­тез. Пр­ви раз­лог су ин­те­ре­си гло­бал­ног игра­ча – САД. При­дру­жи­ва­ње Укра­ји­не ЕУ омо­ гу­ћа­ва ко­ри­шће­ње прав­них огра­ни­че­ња и оба­ве­за, ко­је су део Спо­ра­зу­ма о при­дру­ жи­ва­њу, ра­ди оства­ре­ња број­них ци­ље­ва не са­мо ЕУ, не­го и САД. Као пр­во, зна­чај­но ће опа­сти ис­по­ру­ка ви­ со­ко­тех­но­ло­шке ро­бе зе­мља­ма ЦУ, што ће не­из­бе­жно до­ве­сти до сла­бље­ња вој­ног по­тен­ци­ја­ла Ру­си­је у на­ред­ним го­ди­на­ ма. Као дру­го, отво­ри­ће се но­во тр­жи­ште за пла­сман аме­рич­ког на­о­ру­жа­ња у Укра­ ји­ни. Као тре­ће, по­ја­ви­ће се мо­гућ­ност де­ста­би­ли­за­ци­је ис­по­ру­ка ру­ског га­са у Евро­пу и ство­ри­ти усло­ви да аме­рич­ке ком­па­ни­је за­поч­ну екс­пло­а­та­ци­ју га­са из уљ­ног шкриљ­ца у Укра­ји­ни. И као че­твр­ то, на­ста­ви­ће се успо­ра­ва­ње еко­ном­ског ра­ста у ЕУ као глав­ном гло­бал­ном кон­ку­ рен­т у САД, јер ће сна­ге ЕУ би­ти усме­ре­ не ка мо­дер­ни­за­ци­ји при­вре­де у Укра­ји­ни (до ана­лог­ног успо­ре­ња ра­ста при­вре­де Не­мач­ке до­шло је у вре­ме мо­дер­ни­за­ци­је Ис­точ­не Не­мач­ке). Дру­ги раз­лог ле­жи у ин­те­ре­си­ма ЕУ. При­ дру­жи­ва­ње ће европ­ској ро­би у пот­пу­но­ сти отво­ри­ти укра­јин­ско тр­жи­ште, це­на рад­не сна­ге у Евро­пи ће на­ста­ви­ти да па­ да због јеф­ти­не рад­не сна­ге из Укра­ји­не,

Евро­па ће по­бољ­ша­ти сво­је снаб­де­ва­ње ре­с ур­си­ма и при­бли­жи­ће се глав­ним ре­ги­ о­ни­ма екс­пло­а­та­ци­је наф­те и га­са, про­ши­ ри­ће зо­ну евра. На тај на­чин ће европ­ској при­вре­ди при­дру­жи­ва­ње до­не­ти ви­ше плу­се­ва, не­го ми­ну­са. Глав­ни не­до­ста­ ци ће се по­ја­ви­ти на тр­жи­шту ра­да за европ­ске рад­ни­ке, ко­ји, упр­кос сна­жним син­ди­кал­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма и уло­зи со­ ци­јал­де­мо­крат­ских пар­ти­ја, не­ће мо­ћи да ин­си­сти­ра­ју на по­ве­ћа­њу пла­та у усло­ви­ ма кон­ку­рен­ци­је од стра­не јеф­ти­не рад­не сна­ге из Укра­ји­не. Као што ви­ди­мо, ин­те­ре­си САД и ЕУ се у из­ве­сној ме­ри по­кла­па­ју, што ства­ра са­вез гло­бал­ног и ин­тер­кон­ти­нен­тал­ног игра­ча у овом про­јек­т у. Тре­ћи раз­лог се са­сто­ји у то­ме што је у укра­јин­ском дру­штву рас­про­стра­њен мит о на­глом по­ве­ћа­њу жи­вот­ног стан­дар­да у слу­ча­ју при­дру­жи­ва­ња ЕУ, чи­ме се обез­ бе­ђу­је по­др­шка би­ра­ча оним по­ли­тич­ким ли­де­ри­ма ко­ји обе­ћа­ва­ју убр­за­ну ин­те­гра­ ци­ју Укра­ји­не у ЕУ.

По­сле­ди­це по Ру­си­ју

Ру­си­ја гу­би снаб­де­ва­ча зна­чај­не ви­со­ко­ тех­но­ло­шке ро­бе ко­ју не­ће мо­ћи у пот­пу­ но­сти да на­до­ме­сте до­ма­ћи про­из­во­ђа­чи, што ће сма­њи­ти од­брам­бе­ни по­тен­ци­јал зе­мље. Ра­сте мо­гућ­ност бес­ца­рин­ског уво­ за европ­ских про­из­во­да пре­ко те­ри­то­ри­је Укра­ји­не. Све то ће до­ве­сти до озбиљ­них не­га­тив­них по­сле­ди­ца по еко­ном­ски по­ ло­жај Ру­си­је. Ап­со­лут­ни до­бит­ник у про­це­с у при­дру­ жи­ва­ње Укра­ји­не ЕУ су САД. Де­ли­мич­ни до­бит­ник је ЕУ. Де­ли­мич­ни гу­бит­ник је Укра­ји­на, ко­ја ће из­гу­би­ти сво­ју ма­ши­ но­град­њу и ис­точ­на тр­жи­шта за пла­сман ро­бе. Ру­си­ја не­ма ни­ка­кву до­бит од овог при­дру­жи­ва­ња. Упра­во за­то је она би­ла про­тив при­дру­жи­ва­ња Укра­ји­не ЕУ. Ме­ђу­ тим, по­след­ња реч у овом про­це­с у још ни­је па­ла и на­ста­вак бор­бе ће­мо убр­зо ви­де­ти. Алек­сеј Ско­пин је про­фе­сор и ди­рек­тор Ме­ђу­на­род­ног ин­сти­ту­та за те­ри­то­ри­јал­ни раз­вој (МИРТ).

15

космос

ГЕОПОЛИТИКА август 2014.

„Ангарa“ по­кла­ња Ру­си­ји ко­смич­ку не­за­ви­сност Пи­ше: Је­ка­те­ри­на Ту­ри­ше­ва

„Ан­га­ра“, пр­ви ра­кет­ни но­сач про­ јек­то­ван у Ру­си­ји про­сле рас­па­да СССР-а, успе­шно је лан­си­ран са се­вер­ног ко­смо­дро­ма „Пле­сецк“. Успе­шан лет је по­ка­зао да Ру­си­ја у овој обла­сти ви­ше не за­ви­си од дру­ гих др­жа­ва, ни у по­гле­ду тех­но­ло­ги­је и про­из­вод­ње, ни што се ти­че са­ мог ко­смо­дро­ма. Ка­кве мо­гућ­но­сти пред ру­ским ко­сми­чим сек­то­ром отва­ра но­ви еко­ло­шки чист но­сач?

Л

ан­си­ра­ње ра­кет­ног но­са­ ча „Ан­га­ра-1.2ПП“ – пр­вог еко­ло­шки чи­стог но­са­ча и пр­вог но­са­ча про­јек­то­ва­ ног у Ру­си­ји по­сле рас­па­да СССР-а – оба­вље­но је 9. ју­ла на ко­смо­дро­му „Пле­сецк“ у Ар­хан­гел­ској Обла­сти на се­ве­ру Ру­си­је. До одва­ја­ња пр­вог сте­пе­на у за­да­тој обла­сти из­над Ба­ рен­цо­вог мо­ра до­шло је че­ти­ри ми­ну­та по­сле стар­та. А 21 ми­нут по­сле лан­си­ ра­ња ма­ке­та те­ре­та са дру­гим сте­пе­ном па­ла је у за­да­т у област по­ли­го­на „Ку­ра“ на по­лу­о­стр­ву Кам­чат­ка. Уку­пан пут ра­ке­те био је 5700 ки­ло­ме­та­ра од ме­ста лан­си­ра­ња. Пр­во лан­си­ра­ње ла­ке „Ан­га­ре“ пр­во­бит­ но је пла­ни­ра­но за 25. јун, али је због до­

Са­да Ру­си­ја мо­же да лан­си­ра са­те­ли­те свих ти­по­ва у ни­ску и ви­со­ку ге­о­ста­ци­о­нар­ну ор­би­ту без са­гла­сно­сти Ка­зах­ста­на, на чи­јој се те­ри­то­ри­ји на­ла­зи ко­смо­дром „Бај­ко­нур“

дат­них про­ве­ра по­ме­ре­но. Ме­ђу­тим, и 28. ју­на ауто­мат­ски си­стем је 19 се­кун­ди пре стар­та от­ка­зао лан­си­ра­ње. Вла­ди­мир Пу­тин, ко­ји је та­да лич­но те­ле­кон­фе­рен­ циј­ски пра­тио лан­си­ра­ње, на­ло­жио је да се раз­мо­тре узро­ци до­га­ђа­ја и лан­си­ра­ње је од­ло­же­но на нео­д­ре­ђе­но вре­ме. Ис­по­ста­ви­ло се да „Ан­га­ра“ ни­је по­ле­ те­ла услед от­кри­ве­не не­хер­ме­тич­но­сти дре­на­же јед­но­га од вен­ти­ла ко­ји се не

Но­ва ге­не­ра­ци­ја Ко­смич­ки ра­кет­ни ком­плекс „Ан­га­ра“ пред­ста­вља но­ву ге­не­ра­ци­ју ра­ке­тано­са­ча мо­дул­ског ти­па. Фа­ми­ли­ја укљу­чу­је но­са­че од ла­ког до те­шке кла­се у ди­ја­па­зо­ну но­си­во­сти од 3,8 до 35 то­на. Сви они се мо­гу лан­си­ра­ти са истог лан­сир­ног уре­ђа­ја. Сва­ки уни­вер­зал­ни мо­дул опре­мљен је јед­ним ја­ким ре­ак­ тив­ним мо­то­ром на теч­но го­ри­во РД-191.

16

од­но­си на мо­тор. У „Ро­ско­смо­с у“ су до­ не­ли од­лу­ку да се „Ан­га­ра“ по­пра­ви на са­мом ко­смо­дро­му и већ 9. ју­ла из­вр­ше­но је лан­си­ра­ње.

Не­за­ви­сна и еко­ло­шка

Раз­ли­чи­те кон­фи­гу­ра­ци­је ра­ке­та од­ли­ ку­ју се од­ре­ђе­ним бро­јем уни­вер­зал­них ра­кет­них бло­ко­ва од ко­јих се са­сто­ји пр­ ви сте­пен. Лан­си­ра­на „Ан­га­ра“ је пре­ла­ зна ва­ри­јан­та ра­ке­те ко­ја је омо­гу­ћи­ла да се про­ве­ри рад пр­вог и дру­гог сте­пе­на, за­то што је њен дру­ги сте­пен био пре­ у­зет из те­шке ва­ри­јан­те, без об­зи­ра на то што је ра­ке­та би­ла у ва­ри­јан­ти ла­ке кон­фи­гу­ра­ци­је. У бу­дућ­но­сти ће те­шке ра­ке­те „Ан­га­ра“ би­ти опре­мље­не тре­ћим сте­пе­ном ко­ји ко­ри­сти во­до­ник, што ће омо­гу­ћи­ти да

ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

На пу­ту ка ко­мер­ци­јал­ном успе­ху

се са „Пле­сец­ка“ из­но­се ку­ди­ка­мо те­жи те­ре­ти. Пр­ви пи­ло­ти­ра­ни лет те­шке „Ан­ га­ре“ тре­ба да се ре­а­ли­зу­је 2018. са но­вог ру­ског ко­смо­дро­ма Во­сточ­ни у Амур­ској Oбласти на ру­ском Да­ле­ком Ис­то­ку. Та­ко је Ру­си­ја до­би­ла га­ран­то­ва­ни не­ за­ви­сни при­ступ ко­смич­ком про­сто­ру, за­јед­но са но­вом кла­сом ра­ке­та. Са­да Ру­ си­ја мо­же да лан­си­ра са­те­ли­те свих ти­ по­ва у ни­ску и ви­со­ку ге­о­ста­ци­о­нар­ну ор­би­т у без са­гла­сно­сти Ка­зах­ста­на, на чи­јој се те­ри­то­ри­ји на­ла­зи ко­смо­дром „Бај­ко­нур“. Шта­ви­ше, про­из­вод­ња ових ра­ке­та не за­ви­си од стра­них ко­о­пе­ра­на­та, јер је због стра­те­гиј­ске без­бед­но­сти ком­плекс у пот­пу­но­сти про­јек­то­ван и про­из­ве­ден у ко­о­пе­ра­ци­ји ру­ских пред­у­зе­ћа, ко­ја се на­ла­зе на те­ри­то­ри­ји Ру­си­је.

Ан­дреј Јо­њин, до­пи­сни члан Ру­ске ака­де­ ми­је ко­смо­на­у ­ти­ке „Ци­ол­ков­ски“, сма­тра да Ру­си­ја мо­ра да поч­не са из­град­њом јеф­ти­ни­је те­шке ра­ке­те, па­ра­лел­но са из­град­њом ра­ке­та из фа­ ми­ли­је „Ан­га­ра“, ко­ја се не­ће ко­ри­сти­ти за лан­ си­ра­ња у ко­мер­ци­јал­не свр­хе. „На ко­смо­дро­му ‘Пле­ сецк’ ра­ке­та ‘Ан­га­ра’ не­ма ко­мер­ци­јал­ну уло­гу – то тре­ба да бу­де ја­сно. Њен за­да­так је лан­си­ра­ње фе­ де­рал­них са­те­ли­та у ор­ би­т у, оних ко­ји су на­пра­ вље­ни нов­цем из бу­џе­та“, сма­тра екс­перт. По ње­го­вим ре­чи­ма, Ру­ си­ја због то­га мо­ра по­ сте­пе­но да пре­ла­зи на ства­ра­ње те­шких, али јеф­ти­ни­јих ра­ке­та-но­ са­ча, сле­де­ћи при­мер при­ват­не аме­рич­ке ком­ па­ни­је Spa­ceX, ко­ја већ про­из­во­ди ра­ке­те чи­ја це­на је от­при­ли­ке 70 ми­ ли­о­на до­ла­ра. „Да се не би из­ гу­ би­ ло тр­жи­ште ко­мер­ци­јал­ них ле­то­ва у ко­смос, по­ треб­но је на­ста­ви­ти са екс­пло­а­та­ци­јом ‘Про­то­ на’, ко­ји ко­шта­ју око 100 ми­ли­о­на по лан­си­ра­њу, и по­че­ти са пра­вље­њем ра­ке­та чи­ја би це­на би­ла око 50 ми­ли­о­на до­ла­ра за лан­си­ра­ње, ка­ко се овај сег­мент у пер­спек­ти­ви не би пот­пу­но пре­дао ком­ па­ни­ји Spa­ceX“, за­кљу­чу­ је Јо­њин. Пр­во успе­шно лан­си­ра­ње „Ан­га­ре“ ни­је ва­жно са­мо за Ми­ни­стар­ство од­бра­ не Ру­си­је, ка­же Игор Ма­ ри­њин, ака­де­мик Ру­ске

ака­де­ми­је ко­смо­на­у ­ти­ке „Ци­ол­ков­ски“. „Са Пле­сец­ка ће се по­мо­ћу ‘Ан­га­ре’ до­ ста­вља­ти те­рет на ге­о­ста­ци­о­нар­ну ор­би­ ту, што је ве­о­ма ва­жно не са­мо за ко­мер­ ци­јал­на лан­си­ра­ња са­те­ли­та ве­зе, већ и за Ми­ни­стар­ство од­бра­не, за­то што са­да пре­ста­је­мо да за­ви­си­мо од лан­си­ра­ња у ин­те­ре­с у ми­ни­стар­ства од­бра­не дру­ге др­жа­ве, упра­во за­хва­љу­ју­ћи то­ме што ће те­шка ра­ке­та ле­те­ти са ко­смо­дро­ма ‘Пле­сецк’, код нас“, об­ја­шња­ва Ма­ри­њин. По ма­те­ри­ја­ли­ма РИА „Но­во­сти“, Га­зе­та.Ru, ИТАР-ТАСС

ГРАФИКОН: ИТАР-ТАСС

Ве­о­ма је ва­жно и то да уво­ђе­ње „Ан­га­ре“ у екс­пло­а­та­ци­ју знат­но по­бољ­ша­ва еко­ ло­шки по­ка­за­тељ лан­си­ра­ња: ако „Про­ тон“ као го­ри­во ко­ри­сти хеп­тил, ко­ји је ште­тан за око­ли­ну, он­да се пар ке­ро­зин– ки­се­о­ник, ко­ји се ко­ри­сти „Ан­га­ра“ сма­ тра ку­ди­ка­мо ма­ње ток­сич­ним.

17

економија

ГЕОПОЛИТИКА август 2014.

За­што САД ка­жња­ва­ју ру­ске ору­жа­ре Пи­ше: Дми­триј Ли­тов­кин

H

Ауто­ма­ти и ра­ке­те

а спи­ску санк­ци­ја на­шао се и во­де­ћи ру­ски вој­ни бренд „Ка­ла­шњи­ков“. Ја­ну­а­ра 2014, још пре за­о­штра­ва­ња од­но­са из­ме­ђу Ру­си­је и САД у ве­зи са укра­јин­ском кри­зом, ру­ска ком­па­ни­ја је пот­пи­са­ла екс­клу­зив­ни уго­ вор за ис­по­ру­ку ва­тре­ног оруж­ја у САД и Ка­на­ду. Из­воз оруж­ја ру­ског кон­цер­на у ове зе­мље про­це­њу­је се на 80 до 200 хи­ ља­да ко­ма­да го­ди­шње. У Сје­ди­ње­не Др­жа­ ве се под мар­ком Iz­hmash ис­по­ру­чу­ју пре све­га спорт­ске пу­шке, ло­вач­ки ка­ра­би­ни и сач­ма­ре, ме­ђу њи­ма и пу­шка „Сај­га“ за по­ли­циј­ске је­ди­ни­це. У кон­цер­ну „Ка­ ла­шњи­ков“ ка­жу да су ис­по­ру­ке у САД с аспек­та брен­да ствар пре­сти­жа. Осим

Спи­сак ру­ских ком­па­ни­ја ко­је су под уда­ром санк­ци­ја Стејт де­парт­мен­та и Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја САД не ме­ња се из го­ди­не у го­ди­ну

ра­кет­но-то­пов­ске си­сте­ме „Пан­цир-С1“. Про­фе­сор Ака­де­ми­је вој­них на­у­ка Ва­ дим Ко­зју­лин у аме­рич­ким санк­ци­ја­ма не ви­ди ре­ал­ну по­ли­ти­ку. „Мо­сква не уче­ству­је у до­га­ђа­ји­ма у Укра­ји­ни, а у си­т у­а­ци­ји око Си­ри­је та­ко­ђе се огра­ ни­ча­ва­ла на по­ли­тич­ке ме­ре“, ка­же он. По ње­го­вом ми­шље­њу, од­лу­ка Ми­ни­ стар­ства фи­нан­си­ја САД је за­сно­ва­на ис­кљу­чи­во на еко­ном­ским мо­ти­ви­ма. Пре­ма по­да­ци­ма Сток­холм­ског ин­сти­

Осим у САД, кон­церн „Ка­ла­шњи­ков“ ис­по­ру­чу­је сво­је про­из­во­де у 27 зе­ма­ља, ме­ђу ко­ји­ма су Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, Ита­ли­ја, Не­мач­ка и Нор­ве­шка у САД, кон­церн ис­по­ру­чу­је сво­је про­из­ во­де у 27 зе­ма­ља, ме­ђу ко­ји­ма су Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, Ита­ли­ја, Не­мач­ка и Нор­ве­шка. НПО „Ба­залт“, НПО „Ма­ши­но­стро­је­ни­ ја“, „Про­јек­тант­ски би­ро ма­ши­на ала­ тљи­ка“ - пред­у­зе­ћа ко­ја су ушла у спи­ сак санк­ци­ја - по­зна­ти су по ис­по­ру­ка­ма ру­ског на­о­ру­жа­ња у Си­ри­ју. Пр­ва фир­ма про­из­во­ди про­тив­тен­ков­ске мо­бил­не ком­плек­се, а НПО „Ма­ши­но­стро­је­ни­ја“ је Да­ма­ску ис­по­ру­чи­ло мо­бил­не обал­ске ра­кет­не си­сте­ме „Ба­сти­он“ са над­звуч­ ним кр­ста­ре­ћим ра­ке­та­ма „Ја­хонт“. А „Про­јек­тант­ски би­ро ма­ши­на ала­тљи­ка“ је у Си­ри­ју ис­по­ру­чи­вао про­тив­а­ви­он­ске 18

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја САД укљу­ чу­је у спи­сак санк­ци­ја нај­ве­ћа ру­ска пред­у­зе­ћа за про­из­вод­њу оруж­ја. Ипак, по ре­чи­ма ру­ских екс­пе­ра­ та, пре­кид са­рад­ње мо­же озбиљ­но да уда­ри по аме­рич­ким кли­јен­ти­ма: сво­је про­из­во­де у САД ис­по­ру­чу­је чак и кон­церн „Ка­ла­шњи­ков“.

ту­та за стра­те­шка ис­тра­жи­ва­ња (SI­PRI), Ру­си­ја за­у­зи­ма дру­го ме­сто у све­т у по оби­му из­во­за на­о­ру­жа­ња и вој­не тех­ни­ ке. Пре­ма ре­зул­та­ти­ма за 2013. вред­ност из­во­зних про­да­ја на­о­ру­жа­ња и вој­не тех­ни­ке из­но­си­ла је 13,2 ми­ли­јар­де до­ ла­ра. А по­чет­ком фе­бру­а­ра 2014. па­кет из­во­зних на­руџ­би­на за ру­ске про­из­во­де вој­не на­ме­не до­сти­гао је 40 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. При­том Мо­сква ак­тив­но осва­ја но­ва тр­жи­шта ко­ја су ра­ни­је у пот­пу­но­ сти би­ла ори­јен­ти­са­на на САД, као што је Ла­тин­ска Аме­ри­ка. Та­ко су по­след­ њих го­ди­на Ве­не­цу­е­ла и Бра­зил по­ста­ли стра­те­шки парт­не­ри у обла­сти вој­но-

тех­нич­ке са­рад­ње са Ру­си­јом, исто као што су Ки­на, Ин­ди­ја и Ал­жир.

Ти­та­ни­јум и мо­то­ри

По ре­чи­ма Ва­ди­ма Ко­зју­ли­на, спи­сак ру­ ских ком­па­ни­ја ко­је су под уда­ром санк­ ци­ја Стејт де­парт­мен­та и Ми­ни­стар­ства фи­нан­си­ја САД не ме­ња се из го­ди­не у го­ди­ну: кон­церн „Ка­ла­шњи­ков“, кор­по­ ра­ци­ја „Урал­ва­гон­за­вод“, др­жав­ни од­ брам­бе­ни кон­церн „Ал­маз-Ан­теј“, НПО „Ба­залт“ (у са­ста­ву кор­по­ра­ци­је „Ро­ стех“), „Кон­церн Ра­дио-елек­трон­ске тех­ но­ло­ги­је“, кон­церн „Со­зве­зди­је“, НПО „Ма­ши­но­стро­је­ни­ја“, „Про­јек­тант­ски би­ро ма­ши­на ала­тљи­ка“. На­при­мер, САД су то­ком 2006. уве­ле санк­ци­је про­тив „Ро­со­бо­ро­нек­спор­та“ и ком­па­ни­је „Су­ хој“ због са­рад­ње са Ира­ном и Ве­не­цу­е­ лом. Та­да је Мо­сква Те­хе­ра­ну ис­по­ру­чи­ла про­тив­а­ви­он­ске ра­кет­не си­сте­ме „Тор“. А „Су­хој“ је Ка­ра­ка­с у про­дао 24 лов­ца Су-30МК2. Али, по­ла го­ди­не ка­сни­је санк­ци­је су би­ле уки­ну­те. На­ро­чи­то ка­ да се ис­по­ста­ви­ло да аме­рич­ки Bo­e­ing ку­пу­је 40% ти­та­ни­ју­ма ко­ји је по­тре­бан за про­из­вод­њу нај­но­ви­јег ави­о­на Bo­e­ing 787 од ВСМПО-Ави­сма ко­ји се на­ла­зи под кон­тро­лом „Ро­сте­ха“ (пот­чи­њен је и „Ро­со­бо­ро­нек­спор­т у“). Си­т у­а­ци­ја је успе­шно ре­ше­на то­ком лич­ног су­сре­та ше­фа аме­рич­ког ави­он­ског ги­ган­та са

политика

Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •

Од­го­вор Мо­скве на санк­ци­је САД: про­да­ја С-300 Ира­ну? Пи­ше: Ол­га Бож­је­ва, „Мо­сков­ски ком­со­мо­лац“

Од­го­вор на санк­ци­је САД пре­ма пред­ у­зе­ћи­ма ру­ског вој­но­ин­ду­стриј­ског сек­то­ра мо­же би­ти об­на­вља­ње ру­ ско-иран­ског уго­во­ра о ис­по­ру­ци Те­ хе­ра­ну си­сте­ма ПВО С-300. У сва­ком слу­ча­ју, Иран се то­ме на­да. Ка­ко је из­ ја­вио Мех­ди Са­наи, ам­ба­са­дор Ира­на у Ру­си­ји, то пи­та­ње се са­да раз­ма­тра.

П

о ре­чи­ма Мех­ди­ја Са­на­и­ја, Те­ хе­ран оче­ку­је да ће Ру­си­ја про­ да­ти Ира­ну С-300 или дру­ге, још са­вре­ме­ни­је зе­нит­не ра­кет­не си­сте­ме. „На­ши пред­став­ни­ци Ми­ни­ стар­ства од­бра­не у ви­ше на­вра­та су пре­го­ва­ра­ли са парт­не­ри­ма у Ру­си­ ји“, са­оп­штио је ам­ба­са­дор аген­ци­ји „Ин­тер­факс“. „Ми­слим да ме­ђу њи­ ма по­сто­ји до­бро обо­стра­но раз­у­ме­ ва­ње. На­дам се да ће­мо до­би­ти С-300 или дру­ги, још са­вре­ме­ни­ји си­стем. То пи­та­ње се са­да ре­ша­ва.“ „Иран још увек сма­тра ва­же­ћим уго­вор о ис­по­ру­ци С-300, јер се санк­ци­је, ко­је су уве­де­не у скла­ду са ре­зо­лу­ци­јом 1929 Са­ве­та без­бед­но­сти УН, не од­но­се на уго­ вор о ку­по­ви­ни С-300, бу­ду­ћи да је он пот­пи­сан пре уво­ђе­ња санк­ци­ја“, под­се­ тио је ди­пло­ма­та и до­дао да је у пи­та­њу „од­брам­бе­но, а не офан­зив­но оруж­је“. Под­се­ћа­мо да су Мо­сква и Те­хе­ран 2007. пот­пи­са­ли уго­вор о ис­по­ру­ци си­сте­ма С-300 и да се ре­а­ли­за­ци­ји тог уго­во­ра ус­ про­ти­вио др­жав­ни врх Изра­е­ла и САД. Са­вет без­бед­но­сти УН усво­јио је 2010.

че­твр­т у по ре­ду ре­зо­лу­ци­ју ко­јом се Ира­ ну уво­де санк­ци­је. У тој ре­зо­лу­ци­ји су пр­ви пут уве­де­на огра­ни­че­ња ве­за­на за про­да­ју Те­хе­ра­ну кон­вен­ци­о­нал­ног на­ о­ру­жа­ња, укљу­чу­ју­ћи ра­ке­те и ра­кет­не си­сте­ме, тен­ко­ве, ју­ри­шне хе­ли­коп­те­ре, вој­не ави­о­не и рат­не бро­до­ве. Ру­ска стра­на је та­да из­ја­ви­ла да се огра­ ни­че­ња у но­вој ре­зо­лу­ци­ји од­но­се и на уго­вор ко­ји пред­ви­ђа ис­по­ру­ку Те­хе­ра­ну си­сте­ма С-300ПМУ1. Та­да­шњи пред­сед­ник РФ Дми­триј Ме­ две­дев пот­пи­сао је 22. сеп­тем­бра 2010. указ „О ме­ра­ма по­што­ва­ња ре­зо­лу­ци­је 1929 Са­ве­та без­бед­но­сти УН од 9. ју­на Мо­сква и Те­хе­ран су 2007. пот­пи­са­ли уго­вор о ис­по­ру­ци си­сте­ма С-300. На фо­то­гра­фи­ји: C-300 ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Вла­ди­ми­ром Пу­ти­ном у Мо­скви. Уочи уво­ђе­ња но­вих санк­ци­ја, то­ком одр­жа­ ва­ња авио-ко­смич­ког са­ло­на Far­nbo­ ro­ugh In­ter­na­ti­o­nal Air­show 2014. шеф ком­па­ни­је је по­жу­рио да пред­у ­хи­три си­т у­а­ци­ју, из­ја­вив­ши да Bo­e­ing тра­жи за­ме­ну за ру­ски ти­та­ни­јум, прем­да „не би же­лео да га се од­рек­не“. У пе­ри­о­ду 2013-2018. ре­а­ли­за­ци­ја уго­во­ра са ком­ па­ни­јом Bo­e­ing кор­по­ра­ци­ји ВСМПОАви­сма тре­ба да до­не­се 1,5-2 ми­ли­јар­ де до­ла­ра. Не зна се ко­ли­ко ће Bo­e­ing из­гу­би­ти од пре­ки­да са­рад­ње. У кон­тек­сту оте­жа­них од­но­са са ком­па­ ни­јом Bo­e­ing, кор­по­ра­ци­ја ВСПО-Ави­ сма је про­ши­ри­ла са­рад­њу са дру­гим парт­не­ром. То је европ­ски Air­bus ко­ји та­ко­ђе ку­пу­је ру­ски ти­та­ни­јум за сво­ је ави­о­не. Пре­ма но­вом уго­во­ру, ру­ска ком­па­ни­ја ће би­ти ис­по­ру­чи­лац пре­со­ ва­них пло­ча и боч­них па­не­ла за мо­то­ре нај­но­ви­јих пут­нич­ких ави­о­на А320neo. Ави­он А320neo (New En­gi­ne Op­tion) пред­ста­вља уса­вр­ше­ну вер­зи­ју ави­о­на из фа­ми­ли­је А320 са но­вим мо­то­ром. За ави­о­не су пред­ви­ђе­на два ти­па: европ­ ски CFM In­ter­na­ti­o­nal LE­AP-X и аме­рич­ ки Pratt & Whit­ney PW1100G. При­том се мо­тор PW1100G не ис­по­ру­чу­је са­мо за европ­ски пер­спек­тив­ни пут­нич­ки ави­ он, већ и за ру­ски ави­он МС-21. Ру­ска кор­по­ра­ци­ја „Ир­кут“, ко­ја раз­ви­ја МС21, не пра­ви са­мо пут­нич­ки ави­он, већ је и де­ли­мич­но фи­нан­си­ра­ла пра­вље­ње мо­то­ра PW1100G. Пре­ма ре­чи­ма Ми­ ха­и­ла По­го­сја­на, ди­рек­то­ра Ује­ди­ње­не ком­па­ни­је за про­из­вод­њу ави­о­на (ОАК), за овај ави­он има већ 180 пре­ли­ми­нар­ них на­руџ­би­на (чи­та­во тр­жи­ште се про­ це­њу­је на хи­ља­ду апа­ра­та). У овој си­т у­ а­ци­ји је за­ме­ник ми­ни­стра ин­ду­стри­је и тр­го­ви­не Ју­риј Сљу­сар већ из­ја­вио да ће Ру­си­ја ствар пре­да­ти су­ду у слу­ча­ју да ис­по­ру­ке мо­то­ра бу­ду оне­мо­гу­ће­не.

2010“. Ру­си­ја је 7. ок­то­бра исте го­ди­не по­ ни­шти­ла уго­во­ре о про­да­ји С-300 Ира­ну. Иран је под­нео ту­жбу Ме­ђу­на­род­ном ар­ би­тра­жном су­ду у Же­не­ви про­тив ру­ске ком­па­ни­је „Ро­со­бо­ро­нек­спорт“ због не­ по­што­ва­ња уго­во­ра о ис­по­ру­ци С-300, тра­же­ћи 4 ми­ли­јар­де до­ла­ра од­ште­те. И ру­ски екс­пер­ти не ис­кљу­чу­ју мо­гућ­ ност да ра­ни­ји до­го­вор са Ира­ном о ис­по­ ру­ци си­сте­ма С-300 до­би­је но­ви им­пулс у ме­ђу­на­род­ној си­т у­а­ци­ји на­ста­лој по­сле санк­ци­ја ко­је су САД уве­ле пред­у­зе­ћи­ма ру­ског вој­но­ин­ду­стриј­ског сек­то­ра.

HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.

Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник

Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Весна Станиславов, Дистрибуција

Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР

Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

Фото: Павел Лисицин / РИА „Новости“

Русија у сликама

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com Кристална икона коју је израдила јувелирска кућа MOISEIKIN из Јекатеринбурга по специјалној наруџбини Тројице-Сергијеве лавре поводом 700-годишњице рођења Сергија Радоњешког.