АВГУСТ 2014.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Фјодор Лукјанов
Александар Широков
Путин „пред највећим изазовом од када је постао председник“ стр. 4-5
Маркале, Рачак и малезијски Боинг
стр. 6-7
ФОТО: AP
Припрема ли се за Украјину босански сценарио?
/ruskarec
/ruskarec
политика Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 27 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 19 сајтова на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec. ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH
МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.
НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH
2
ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH
ИА Регнум
Ако се обрати пажња на предлоге који су се појавили на Западу одмах после авионске катастрофе у Донба су, могу се разазнати обриси плана о увођењу неке врсте „плавих шле мова“ у Украјину, тј. „међународних мировних снага“. То што смо видели у Босни јасно говори о томе колики потенцијал за разне тактичке потезе имају такве „неу тралне“ снаге.
П
осле катастрофе малезијског путничког авиона на небу из над Донбаса украјинска криза је муњевито интернационали зована, тј. добила је широку међународну политичку ди мензију. То је најважнија политичка по следица овог трагичног догађаја. У прак тичном смислу интернационализација конфликта подразумева неке конкретне политичке кораке. Ту треба обратити па жњу на предлоге који су се појавили на Западу одмах после авионске катастрофе. Сада је у западним медијима заузет следе ћи став: будући да је Русија тобоже извор и узрок овог злочина, Западу је тешко да за једно са Москвом наступа као посредник у тражењу дипломатског решења конфликта у Украјини. Међутим, конфликт је свакако неопходно решити мирним путем. Форму ла тог решења је, као и раније, такозвани „Порошенков план“, с тим што су потребне делотворне гаранције да ће он бити испо штован. Сада су те гаранције понуђене. Посланик Европског парламента Ребека Хармс (странка „Зелених“) након посете Украјини 18-21. јула изјавила је да после инцидента са малезијским авионом Запад треба да предузме хитне мере ради зауста вљања ескалације оружаног конфликта у Донбас у, све до увођења мировних трупа
На примеру Босне знамо какве широке могућности за провокацију пружају „међународни мировњаци“, који нескривено подржавају једну страну у конфликту
у зону конфликта. Хармс сматра да је ката строфа лета МН17 приморала европску јав ност да нагло промени свој однос према по литици Москве. Она је спремна да подржи мере које „нис у војне“ како би се спречила даља ескалација конфликта у Украјини. Андреас Шокенхоф (Хришћанска демо кратска странка), бивши руководилац немачко-руске сарадње која се оствару је преко немачке владе, пре неки дан је у интервјуу за „Rheinische Post“ рекао да је потребно „што брже“ слање у Украјину мировних снага УН уз учешће немачког војног контингента. Независно од њега је
Припрема ли се за Украјину босански сценарио?
Ханс-Петер Бартелс (Социјалдемократска партија Немачке), председник комитета Бундестага за одбрану, изјавио да миров на мисија УН може бити инстанца која ће контролисати будући мировни споразум. Индикативно је да се Гернот Ерлер (Соци јалдемократска странка), нови опуномо ћеник федералне владе за немачко-руску сарадњу, у интервјуу за „Welt am Sonntag“ такође изјаснио за „примену плавих шле мова“ као решење које ће прихватити све заинтересоване стране. Ролф Мицених, шеф фракције Социјалдемократске парти је у немачком парламент у, такође сматра да би прис уство мировњака у Украјини омогућило не само да се сит уација кон тролише, него и да се стране приволе на примирје. Сара Вагенкнехт, потпредсед ник фракције „Левих“ у Бундестагу, кате горично се успротивила учешћу немачких војника у мировној операцији, али гене рално гледано нема ништа против миров не мисије УН у Украјини. Немачкој је јасно да Русија у Савет у без бедности УН може спречити слање миров ног контингента УН у Украјину. Потребно је, дакле, пронаћи могућност неу трали сања тог фактора. И сада се таква могућ ност појавила. Премијер Холандије Марк Руте предложио је да се у Украјину упути цивилна полицијска мисија под покрови тељством УН ради обезбеђивања места на које се срушио авион, као и читавог тог подручја, како би се могла реализова ти независна међународна истрага узрока катастрофе. Руте намерава да предложи ту иницијативу Аустралији и другим зе мљама чији су грађани погинули у ката
Истрага поводом катастрофе малезијског авиона може трајати годину дана
строфи. Очигледно је да Русија вероватно неће моћи да стави вето на такав предлог у Савет у безбедности УН, јер би се то нега тивно одразило на њену репутацију. Истрага поводом катастрофе малезијског авиона, како је већ најављено, може трајати годину дана. Због тога би „полицијска ми сија“ могла бити први корак у практичној фази интернационализације конфликта. Ту је најважније покренути процес. Затим би се могао укључити и међународни војни контингент, коме би, рецимо, био задатак да чува „полицијску мисију“.
ФОТО: AP
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
после извесног времена Кијев понудити супротној страни примирје уз услов да за то морају постојати међународне гаран ције, а њих ће обезбедити међународни мировни контингент. Прис уство таквог контингента трећих земаља у зони кон фликта на самој граници Русије касније ће створити услове у којима ће тај конфликт наставити да тиња. На примеру Босне ми знамо какве широке могућности за провокацију пружају „ме ђународни мировњаци“, који нескриве но подржавају једну страну у конфликт у.
Немачкој је јасно да Русија у Савету безбедности УН може спречити слање мировног контингента УН у Украјину. Потребно је, дакле, пронаћи могућност неутралисања тог фактора. И сада се таква могућност појавила Ако у конфликтно подручје Украјине уђе међународни контингент УН, то ће онда бити понављање босанског сценарија. Вр ло је вероватно да у таквој перспективи интернационализације конфликта Запад уопште није заинтересован за његово бр зо решавање, тј. за гушење устанка у Дон бас у у најскорије време. Зона конфликта у Украјини занима Запад пре свега због дестабилизације Русије. Јавно мњење за падних земаља сада се обликује у том сми слу да се на истоку Украјине води грађан ски рат, а добровољачки одреди су једна страна у конфликт у и са њом ће пре или касније морати да се постигне договор. Према томе, може се претпоставити да ће
Механизам за почетак реализације таквог сценарија већ је створен уз непосредно учешће руске дипломатије. То је контакт на група под покровитељством ОЕБС-а, у оквиру које се могу водити преговори о примирју. У условима некаквог мировног споразума у Донбас у тешко да ће Русија у УН блокирати давање мандата међуна родном војном мировном контингент у у Украјини. Прис уство страних трупа на територији Украјине, па макар и ми ровних, за Русију ће значити да је развој украјинских догађаја крајње неповољан, јер ће тако на постсовјетском простору бити додата још једна тачка „одложеног конфликта“. 3
интервју
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
Путин „пред највећим изазовом од када је постао председник“ Разговор водио: Павел Кошкин, Russia Direct
Фјодор Лукјанов, председник Саве та за спољну и одбрамбену полити ку, у интервјуу за Russia Direct тума чи најважније моменте Путиновог обраћања Савет у безбедности РФ 22. јула. Председник РФ је тада из јавио да Русија „не види директне спољашње претње“, али и да ће „аде кватно“ и „симетрично“ одговори ти на појачано прис уство НАТО-а у Источној Европи.
Р
уски председник Владимир Путин је 22. јула, неколико да на после пада малезијског Бо инга 777 на истоку Украјине, на седници Савета безбедно сти Руске Федерације говорио о питањима суверенитета и територи јалног интегритета Русије. Рекао је да не види директну спољну опасност по зе мљу и потврдио да ће Русија на адекватан начин одговорити на јачање прис уства снага НАТО-а у Источној Европи и пове ћати сопствену одбрамбену способност, између осталог и на Криму. Russia Direct: Коме се Путин првен ствено обратио – Русији или Западу? Фјодор Лукјанов: Путин се обратио обема
странама, али у овом тренутку важнија је његова порука Западу. Руски председник настоји да јасно истакне своје ставове ка ко би показао да Русија не жели пораст напетости, као ни политичку или пси холошку ескалацију сукоба [са Западом или Украјином]. Ако Запад покаже добру вољу и флексибилност, и Русија ће бити спремна да буде флексибилна и да сама покаже разумевање. То није речено ди ректно, али се може закључити из тона његовог обраћања. Путин је изјавио да ће Русија пове ћати своју одбрамбену способност и да ће одговорити „адекватно“ и „си метрично“ на појачано присуство НА ТО-а у Источној Европи. Да ли је ова 4
Путин је изложен најснажнијем могућем спољашњем притиску – психолошком, економском и политичком – а притом нема савезника који би безрезервно стао на његову страну кав став у противречности са његовом изјавом да Русија „не види директне спољашње претње“?
У таквим сит уацијама један државник не даје једнозначне изјаве. Путин каже да нема директних претњи. Међутим, то не значи да не постоје индиректне или потенцијалне претње. Дакле, јачање од брамбене способности и најава адекват ног одговора односе се на хипотетичку сит уацију. Једна је ствар припремити се за одговор на овакву врсту претњи,
а сасвим друга када се суочите са ди ректном опасношћу и морате одмах да реагујете. Да ли се слажете са мишљењем не ких западних коментатора да је Путин „озбиљно уплашен“?
Не. Не верујем у тврдње да се он упла шио. Рекао бих да је Путин просто пред највећим изазовом од када је постао председник државе. Активним уче шћем у решавању украјинске кризе од фебруара и марта Русија је на себе пре узела огроман ризик у великој страте шкој игри која је почела присаједињењем Крима, а наставила се потоњим догађа јима. Сада видимо како се ова игра да ље одвија – имамо озбиљне супарнике који такође вешто повлаче своје потезе.
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
је једну конкретну ствар, а то је да спречи достављање помоћи са своје територије. Ако би се тако нешто догодило украјин ска војска би за кратко време поразила проруске снаге. То је оно што Запад жели да постигне. За Путина је овакав расплет неповољан и опасан, јер у том случају ри зикује да изгуби подршку проруских бо раца у источној Украјини, као и грађана Русије који их подржавају – они би то доживели као издају. Зато, понављам, ово је веома осетљива позиција.
Владимир Путин председава седницом Савета безбедности Руске Федерације
Током обраћања Путин је рекао да Ру сија своју економију мора да заштити од ризика – политичких или оних ко ји долазе споља. По Вашем мишљењу, које економске мере је имао у виду?
Сматрам да је под тим подразумевао па кет мера које треба да допринес у бољој одрживости економског модела земље. То може да буде замена увоза домаћом производњом или заснивање трговин ских односа са новим партнерима. Ови кораци су у сваком случају нужни, без обзира на санкције. Нема других начина за побољшање економског биланса по што Русија нема рес урсе којима би не кога спречила да следи политику САД.
FOTO: ИТАР-ТАСС
На Западу такође говоре о „кривици“ Русије у Украјини и потреби да је Пу тин „призна“...
Као човек који је одговоран за вођење те игре и доношење битних одлука Путин се налази у веома неповољној позици ји, јер је изложен најснажнијем могућем спољашњем притиску – психолошком, економском и политичком – а притом нема савезника који би безрезервно стао на његову страну. Дакле, он се није уплашио, већ се нашао у врло сложеној сит уацији. Он истовре мено мора да наступа трезвено у однос у са Западом како не би изазвао још ве ћу изолацију Русије, али и да задовољи очекивања [после присаједињења Крима] оног дела руске јавности, иначе значајног и утицајног, који жели да подржи суна роднике [у источној Украјини]. Према томе, Путин покушава да балансира из међу те две стране.
Да ли ће он моћи да утиче на проруске снаге у источној Украјини?
Верујем да може да утиче на њих. Ипак, нема основа за мишљење да то може у потпуности да учини. Сва тамошња [у источној Украјини] дешавања су хаотич на и њихов даљи ток се не може са сигур ношћу предвидети. „Политички утицај“ је заправо еуфемизам. Запад тражи од Руси
Не. Признавање кривице не долази у об зир. Путин не наступа у своје име, он се налази на челу Русије. Владе углавном ретко и невољно признају кривицу. На то су приморане кад доживе војни пораз (попут Немачке и Јапана у Другом свет ском рат у, мада Јапан није у потпуности признао своју кривицу), или то чине по сле дуго времена и уз много оклевања. Russia Direct је међународни аналитички медијски портал посвећен питањима спољне политике. Анализе аутора портала доступне су искључиво за регистроване кориснике. Можете се пријавити на russia-direct.org/subscribe.
Русија је на себе преузела огроман ризик у великој стратешкој игри која је почела присаједињењем Крима, а наставила се потоњим догађајима. Сада видимо како се ова игра даље одвија – имамо озбиљне супарнике који такође вешто повлаче своје потезе 5
погледи
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
Пише: Александар Широков, Lenta.ru
Случајеве „Маркале“, „Рачак“ и „ма лезијски Боинг“ повезује неколико упадљивих сличности, које наво де на дубоко размишљање. Сви су имали индикативан „тајминг“ и у свим тим случајевима су, без ика кве истраге, моментално пронађе ни кривци.
П
итање коме припада протива вионска ракета која је погоди ла малезијски Боинг може се разматрати до бесконачности – свака од предложених вер зија има очигледне предности и недостатке. Међутим, ко стоји иза онога што се догодило можемо докучити ако анализирамо последице трагедије, јер об рушавање путничког авиона у зони бор бених дејстава неизоставно иде у прилог једној, а наноси штет у другој страни у конфликт у. Полазећи од ове логике, за кључак је очигледан. Наиме, да злосрећни Боинг не постоји, Кијев и САД као његов ментор морали би да га измисле. Зато оно што се догодило и подсећа на провокаци ју, налик на оне на Балкану током ратова који су пратили распад Југославије. Тешко је замислити „повољније“ време за погибију готово три стотине страних ци вила од руке „проруских терориста“. Нај способније борбене јединице Оружаних снага Украјине су разбијене у обручу код Доњецка, ЕУ одбија да следи политику САД по питању санкција против Руси је, а цео свет види последице оружаних напада и бомбардовања цивила у градо вима Новорусије од стране украјинских војника. Једино „подношењем сакралне жртве“ може се постићи да кривац и не вини замене места, да се антируски блок
Да злосрећни Боинг не постоји, Кијев и САД као његов ментор морали би да га измисле. Зато оно што се догодило и подсећа на провокацију, налик на оне на Балкану током ратова који су пратили распад Југославије консолидује, Кијеву се једино тако може обезбедити морално право да у сукоби ма са Луганском и Доњецком Народном Републиком употреби сва расположива средства, а његовим савезницима да ре жиму Порошенка пруже сваку врсту по дршке, укључујући и војну. О аналогијама између садашње сит уа ције око Украјине и процеса распада Југославије већ је много тога речено и написано. Потези свих страна у кон фликт у практично су идентични ономе како су се 1990-их понашали Срби, Хр вати, босански муслимани и косовски Албанци, који више нис у желели да жи ве у истој држави. Изгледа да је обара ње Боинга код Доњецка још један детаљ који повезује трагедију јужних Словена са садашњим сукобом међу источним Словенима. Аналогне сит уације већ су се дешавале током сукоба у Босни и на Косову и обично су биле повод да САД не само пруже помоћ савезнику који се нашао у невољи, него и да примене си лу против супротне стране у конфликт у. Прва провокације ове врсте био је инци дент на пијаци Маркале у Сарајеву, ко је су под опсадом држали Срби. Према
Властима у Кијеву и њиховим западним менторима потребно је да о добровољцима Новорусије створе слику као о терористима и о Русији као о „земљи која спонзорише терористе“ 6
Карикатура: Наталија Михајленко
Маркале, Рачак и малезијски Боинг званичној верзији, коју заступају лидери босанских муслимана и представници САД, Маркале су двапут – у фебруару 1994. и у августу 1995. – биле изложене минобацачкој ватри, што је довело до по гибије и рањавања више десетина људи. Занимљиво је да су, као и у случају са Бо ингом, Американци и Бошњаци кривце пронашли практично моментално. И пре него што су завршене све експертизе, за кривце су проглашени Срби, са чијих по зиција су наводно долетели пројектили. Овај инцидент Бошњаци су искористи ли како би постигли своје пропагандне циљеве (очевици сведоче да су се снима тељске групе страних ТВ компанија већ 10-15 минута пре експлозије налазиле у близини пијаце). Снимци крвавих ле шева и откинутих делова тела, праћени коментарима упућеним „српским џелати ма“, обишли су цео свет. Међутим, после дице другог гранатирања биле су много озбиљније. Погибија 37 особа и захтеви лидера муслимана да се „оконча насиље које спроводе Срби“ били су повод за по четак прве војне операције НАТО-а под називом „Мртво око“ – авиони Алијансе су током 20 дана ракетирали и бомбар довали позиције босанских Срба, који су покушавали да пруже отпор великој офанзиви Бошњака и Хрвата, која је, ус лед „случајног“ стицаја околности, запо чела кратко време пре описаних догађаја. Карактеристично је да касније, након анализе онога што се догодило, струч њаци нис у могли једнозначно да потвр де са које тачке су испаљени пројектили, да ли су позиције минобацачке јединице могле да се налазе на српској територији и да ли је уопште дошло до гранатира ња или су у питању биле експлозивне направе које су раније постављене на пијаци (на то су указивале специфичне
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
врста рана код погинулих и рањених, одс уство звука граната у лет у и друге ка рактеристике). Међутим, питање „ко је на добитку?“ није оставило места сумњи код оних који су учествовали у истрази. За муслимане и САД било је од животне важности да Србима, који су држали до 70% територије Босне и били надмоћни у погледу технике и наоружања, задају најпре медијски, а затим и војни уда рац, што су и учинили. Управо је учешће авијације НАТО-а, изазвано експлози јама у Сарајеву, одлучило ток конфлик та и приморало Србе да пристану на поделу земље у однос у 49 према 51 на своју штет у. Исти метод са „невиним жртвама“ дру ги пут је примењен током конфликта на Косову, тачније у фази припрема бомбар довања тадашње Југославије, која није хтела да пристане на услове Вашингто на у вези са предајом суверенитета над јужном покрајином. У зиму 1999. вој ска и полиција Југославије фактички су очистиле територију Косова од банди албанских сепаратиста, тако што су им прекинуле везу са базама за снабдевање у клис урама на граници са Албанијом. Дошло је време да се сит уација спаса ва, али био је потребан повод како би
се Албанцима пружила помоћ. Повод је пронађен крајем јануара 1999, када је мисија ОЕБС-а (на чијем челу се, као и увек „сасвим случајно“, нашао кадровски сарадник ЦИА Вилијем Вокер) стигла у село Рачак, које су претходног дана осло бодиле снаге полиције Југославије. Није тешко погодити да је већ неколико са ти касније свет сазнао да је у селу Рачак „извршен ратни злочин“ и да је „стреља
ница да су „стрељани сељаци“ у ствари били припадници тзв. Ослободилачке војске Косова који су погинули у борби више никога није интересовала. Вокер је извршио задатак који му је био поверен. Враћајући се на случај обореног Боинга, лако видимо да између наведених балкан ских примера и садашње сит уације у Укра јини постоји много тога сличног. Кијеву је очајнички потребан повод који ће омогу
Тешко је замислити „повољније“ време за погибију готово три стотине страних цивила од руке „проруских терориста“ но неколико десетина цивила“ – тако је гласио званични извештај ОЕБС-а који је потписао Вокер и који су одмах раз гласили медији. Ефекат је био потпуно очекиван – узнемирено „напредно чове чанство“ је одмах захтевало да се казне „српски дивљаци“, што је и учињено већ у март у 1999. Занимљиви детаљи о ономе што се догодило у Рачку почели су да се појављују тек неколико година касније. Тако је фински форензичар Хелена Ранта у својој књизи написала да је извештај о обдукцији тела погинулих фалсифико ван на захтев Вокера. Међутим, чиње
ћити НАТО-у и САД да пруже подршку Оружаним снагама Украјине, Вашингтону је потребно да стави под контролу непо слушну ЕУ, а свима им је заједно потреб но да о добровољцима Новорусије створе слику као о терористима и о Русији као о „земљи која спонзорише терористе“. У којој ће мери ове жеље бити остварене ви дећемо већ током наредних неколико да на, јер странама у конфликт у није остало много времена за доношење одлука. Аутор је војнополитички аналитичар портала „Lenta.Ru“
Резиме руских активности на Блиском Истоку Пише: Геворг Мирзајан
Последњих недеља Русија је, барем на први поглед, заузела нешто пасивни ји став према догађајима на Блиском Истоку. Пасивност Москве изазива питања неких аналитичара – посебно ако се узме у обзир чињеница да бли скоисточне нације након догађања у Сирији од Москве очекују повратак у регион. Експерт за Блиски исток за „Руску реч“ резимира акт уелне поте
зе Русије према Египт у, Либији, Си не нације након догађања у Сирији од Москве очекују повратак у регион. „Ми рији, Палестини и Израелу.
П
ривремена пасивност Москве на Блиском Истоку објашња ва се тиме што национални интереси Москве, за разлику од извесног броја других др жава, захтевају стабилизаци ју сит уације у овом региону. Међутим, пасивност Москве изазива пи тања неких аналитичара – посебно ако се узме у обзир чињеница да блискоисточ
У целом низу арапских земаља еуфорија због утицаја Русије је била већа него икад. Леонид Исајев, НИУ ВШЕ
смо у Сирији демонстрирали арапском свет у да смо спремни да заштитимо своје партнере, а уједно смо свима показали да смо у стању да зауставимо планиране америчке интервенције. Презентовање догађаја у јавности је, осим тога, било ве ома успешно, посебно са тачке гледишта утицаја на Египат, Јемен, Ирак и Либан. У целом низу арапских земаља еуфори ја због утицаја Русије је била већа него икад“, објашњава руски арабиста, ста рији предавач на Националном истра живачком универзитет у „Висока школа економије“ Леонид Исајев. Русија тако у потпуности подржава но вог председника Египта генерала Абдел Фатаха ел Сисија. Москва се, за разлику 7
погледи
сија у њему види човека на којег се може ослонити и од којег може добити подр шку у арапском питању, између осталог и што се тиче Сирије.“ Као друго, Москви одговара световна оријентација новог египатског режима, његова спремност да се бори против радикалног исламизма, као и изјаве ел Сисија о привржености модернизованој форми насеризма. „Ова идеологија је за Русију јасна и разумљива. Осим тога, ка да се спомене име Гамала Абдел Насера руска елита осећа носталгију – старије поколење стручњака за Блиски Исток памти да су у време Насера наши одно си са Египтом били на врхунцу. А ова
Илустрација: Татјана Перелигина
од западних земаља, није активно залага ла против рушења са власти председника Мохамеда Мурсија, а такође је била једна од ретких земаља које нис у протестовале због смртних прес уда за готово хиљаду исламиста. „Уверен сам да је египатски на род, који поседује мудрост од више хиљада година и богато историјско и цивилиза цијско наслеђе, у стању да без помоћи са стране донесе адекватну одлуку по питању улоге и места у друштву различитих ор ганизација, међу којима су и ‘Муслиман ска браћа’“, изјавио је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров. За добронамерни став Русије може се на вести већи број разлога. Као прво, Мо
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
Уверен сам да је египатски народ, који поседује мудрост од више хиљада година, [...] у стању да без помоћи са стране донесе адекватну одлуку по питању улоге и места у друштву различитих организација. Сергеј Лавров, министар спољних послова РФ сква је успела да са новим властима ус постави економску сарадњу. Наиме, још у фебруару Египат и Русија су потписали уговор о испорукама оружја и војне тех нике у укупној вредности од преко три милијарде долара. „У овој сфери посто ји обострана заинтересованост“, каже Леонид Исајев. „Египат жели да смањи своју војнотехничку зависност од САД. Осим тога, Сиси има и личне интересе – он је нов човек у политици и покушава да искористи подршку Москве како би спроводио политику независну од колега у египатском војном врху, који веома за виси од Вашингтона. С друге стране, Ру 8
осећања се преносе и на Кремљ“, сматра копредседник програма „Религија, дру штво и безбедност“ у Московском цен тру „Карнеги“ Алексеј Малашенко. Најзад, Русији су потребни добри односи са председником ел Сисијем како би сте кла могућност да се врати у Либију. Данас се, наравно, не може говорити ни о ка квим стратешким плановима што се тиче некадашње Џамахирије – Либија једно ставно више није функционална држа ва, с обзиром да је атомизација власти тамо достигла катастрофалне размере. „Територију на којој има нафте и где су се налазиле руске компаније данас кон
тролишу радикали и исламисти“, каже Алексеј Малашенко. „И сит уација се неће стабилизовати све док се тамо не појави снажан национални лидер. Притом није искључено да ће он бити проегипатски оријентисан. Данас из Египта на тери торију Либије масовно прелазе чланови ‘Муслиманске браће’, који рачунају на то да на либијској територији обнове своју снагу. У таквој сит уацији вероватно ће између Каира и Триполија бити скло пљен споразум на основу којег ће ел Сиси помоћи световно оријентисаним нацио налистима да у Либији успоставе ред.“ Релативно неу тралан став Русија заузима и према сит уацији у Појас у Газе – учешће Русије у конфликт у засад је ограничено на припрему руских грађана за евакуацију. Палестинске вође су се више пута обраћа ле Русији са молбом да барем изнесе став на нивоу Савета безбедности УН, али Мо сква је то одбијала. „Палестинци до данас сматрају да Русија као наследница СССР-а треба у већој мери да се оријентише на Палестину. Москва је, међутим, већ про менила тачку гледишта – Путин се са своје стране позитивно односи према Израе лу. Осим тога, значај Израела за Русију је много већи него значај Палестине. Пале стина није хомогена – тамо осим Хамаса и световно оријентисаних националисти има много играча, док Израел у сваком случају остаје“, каже Алексеј Малашенко. Осим тога, није искључено да је ћутање Москве последица договора између Вла димира Путина и Махмуда Абаса, који је недавно боравио у Русији. „Јер бомбар довање Газе не одговара толико Израелу, колико Фатаху - тешко је наћи страну која је више заинтересована за ову операци ју“, наставља Леонид Исајев. „Да, Фатах и Хамас су створили владу националног јединства, али су се на овај корак одлучи ли само како би добили политичке поене у арапском свет у. Махмуд Абас не може отворено да се изјасни против Хамаса, јер га неће схватити сам палестински на род. Док ће му у потпуно одговарати да га Израелци спас у од ове невоље.“ Русија не осећа посебну грижу савести, јер, све у свему, Москва има веома сло жене односе са Хамасом, посебно након што су лидери овог покрета одбили да подрже Башара Асада. Управо зато је Фа тах једина палестинска страна са којом водимо преговоре. Аутор је научни сарадник Института за САД и Канаду Руске академије наука.
политика
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
Пише: Јуриј Панијев
Завршавајући у среду шестодневну турнеју по земљама Латинске Аме рике, председник Владимир Путин је изјавио да Русија треба „да обно ви прис уство у овом изузетно за нимљивом и веома перспективном региону света“. У том смислу посета руског лидера сведочи да је Русија постала свесна све већег значаја ла тиноамеричког дела Новог света у светској економији и политици.
„В
рло је индикативна чи њеница да је Владимир Путин нашао могућ ност да читаву недељу издвоји за путовање у овај регион“, истакао је за „Руску реч“ Владимир Давидов, ди ректор Инстит ута за Латинску Америку Руске академије наука. „Рекло би се да је то недопустив лукс уз у тренутку када се близу руских граница распламсава веома дубока криза. Па ипак, таква турнеја је сада акт уелна као никада раније. Запад покушава да сатера Русију у ‘украјинску замку’, а она демонстративно показује да без икаквих проблема може повратити старе и стећи нове савезнике.“ Ова посета је показала да су Русија и Ла тинска Америка потребне једна другој. На пример, Русија је Куби, од које је прошлог петка почела Путинова турнеја, отписа ла 90% дуга који потиче још из совјетског доба, што укупно износи 31,7 милијарди долара. Осталих 10% ће Куба враћати то ком десет година и тај новац ће бити ре инвестиран у кубанску привреду. Руске компаније ће се придружити геолошким испитивањима на кубанском шелфу, као
и изградњи хидроелектране и саобраћајног чворишта, а учествоваће и у модернизаци ји поморске луке и стварању специјалне економске зоне. У Никарагви, где је Путин допутовао у ненајављену по сет у, размотрене су перспек тиве вишестране сарадње са Москвом. Председник Дани јел Ортега је без имало пре увеличавања окарактерисао блиц-посет у руског колеге као историјску. Путин је обећао Ортеги да ће размотрити питање извоза пшенице из Русије „у циљу задовољавања нас ушних потреба“. Поред тога, Русија ће опскрбити Никарагву по љопривредном техником и одговарајућим рес урсима за сервисирање, а можда ће на њеној територији разместити и земаљске станице система ГЛОНАСС. Најважни је је, међутим, то што ће садејствовати у изградњи Великог међуокеанског канала који претендује да постане алтернатива Панамском каналу.
Стратешки партнери
Сусрети руског председника са лидерима Аргентине и Бразила били су још садр жајнији. Према Путиновим речима, данас је Аргентина један од водећих партнера Русије у Латинској Америци. „Наше зе мље наступају са сличних позиција по питању кључних међународних пробле ма, заједнички бране принципе вишепо ларног света, равноправност, узајамно уважавање и недељивост безбедности“, истакао је руски лидер у Буенос Ајрес у. Председница Кристина Фернандез де Киршнер, један од малобројних светских лидера, испољила је солидарност са ру ским ставом према Криму. Она је јавно прекорила Запад због примене двостру
Запад покушава да сатера Русију у „украјинску замку“, а она демонстративно показује да без икаквих проблема може повратити старе и стећи нове савезнике. Владимир Давидов, РАН
Током посете Бразилу Путин се срео и са председницима 11 земаља Јужне Америке
ФОТО: Reuters
Русија и Латинска Америка потребне једна другој
ких стандарда према референдумима на Криму и на Фокландским острвима (које Аргентина назива Малвини). На преговорима у Буенос Ајрес у размо трени су заједнички пројекти у енергети ци, саобраћају, цивилној авијацији, здрав ству и коришћењу космоса у мирољубиве сврхе. Потписани су међувладини спо разуми у области нуклеарне енергетике и судске праксе, као и споразум између ресорних министарстава у сфери медија. Посета Бразилу, поред предаје Русији штафете домаћина светског првенства у фудбалу 2018. и учешћа у дводневном самит у БРИКС-а, имала је и озбиљан еко номски додатак. Наиме, потписан је зна чајан пакет докумената у сфери енерге тике, авијације, војнотехничке сарадње и царинске делатности, као и меморандум о размештању станица система ГЛОНАСС. Па ипак, оба председника су изразила не задовољство стањем руско-бразилске трго вине, мада она по обиму премашује промет робе Русије са другим земљама региона. Руски бизнис у Бразилу још увек није до вољно познат, а извоз и увоз су слабо ди верзификовани. И најзад, још увек је болна тачка систем новчаних трансакција, као и инвестициона и научнотехничка сарадња. Током посете Бразилу Путин се срео и са председницима 11 земаља Јужне Америке, док је са лидерима Венецуеле, Уругваја и Боливије Николасом Мадуром, Хозеом Мухиком и Евом Моралесом водио би латералне разговоре. Резултати сусрета су још једном потврдили да су Русија и Латинска Америка крајње заинтересоване за унапређивање сарадње. 9
политика Пише: Јуриј Панијев
Владимир Путин је први пут посе тио Буенос Ајрес и са председницом Аргентине, Кристином Фернандез де Киршнер, потписао низ страте шки значајних споразума, који об ухватају сарадњу у војној сфери, нуклеарној енергетици и култ ури. Аргентина спада у ретке земље које су подржале руски став о Криму, и са Русијом дели визију мултиполарног света и критичан однос према ме ђународном финансијском систему.
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
Руско-аргентин
А
ргентина и Русија одржава ју односе стратешког парт нерства од 2008, када су се за време посете председни це Кристине Фернандез де Киршнер Москви обе стране договориле да дају нови подстицај разво ју билатералних односа. Према речима министра спољних послова Аргентине Ектора Тимермана (Héctor Timerman), од тада ове земље воде интензиван дија лог на различитим нивоима и на веома различите теме: од питања билатерал них односа до сит уације на међународној сцени. „Овај дијалог је одиграо главну улогу у постизању већег узајамног пове рења и довео је билатералне односе до овог историјског тренутка“, истакао је Тимерман у интервјуу за руске медије. С друге стране, директор Инстит ута за Латинску Америку РАН Владимир Да видов је указао на значај посете Пути на Латинској Америци с тачке гледишта промене приоритета у спољној политици Русије: „Аргентина је постала посебно значајан партнер Москве у овом региону након што је председница Кристина Фер нандез де Киршнер подржала руски став о Криму, упутивши Западу примедбу да примењује двоструке стандарде према референдуму на Криму и на Малвинским (Фолкландским) острвима“, објаснио је овај стручњак за „Руску реч“. „Путин ни је случајно истакао да у погледу многих веома значајних проблема у региону и у свет у Аргентина има свој суверени став. Притом наше земље о кључним међуна родним проблемима заступају сличне позиције: заједнички бране принципе мултиполарног света, равноправност и безбедност. Русију и Аргентину повезу је и заједнички критички однос према међународном финансијском систему.“ 10
Значај посете Путина Латинској Америци експерти оцењују с тачке гледишта промене приоритета у спољној политици Русије
Економске перспективе
У Буенос Ајрес у је 12. јула у прис уству лидера Аргентине и Русије потписан низ важних докумената са циљем продубљи вања сарадње између две земље. Три до кумента су припремљена у оквиру мини старстава правде, а то су међудржавни споразуми о узајамној правној помоћи у области вођења кривичних поступака и приликом изручивања лица која су осу ђена на затворске казне. Путин, међутим, сматра да ће основа за руско-аргентинску сарадњу у будућности постати међувла
дини споразуми о сарадњи у области екс плоатације нуклеарне енергије у цивил ном сектору. Русија располаже напредним технологијама у изградњи нуклеарних електрана, које карактерише висока еко номска ефикасност и које задовољавају најстроже безбедносне и еколошке стан дарде. Осим тога, „Росатом“ је већ прошао квалификациони конкурс за изградњу 4. нуклеарне електране у Аргентини. „Упркос сложеним процесима у светској економији, успели смо да одржимо пози тивну тенденцију што се тиче робне раз
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
Аргентина је постала посебно значајан партнер Москве у овом региону након што је председница Кристина Фернандез де Киршнер подржала руски став о Криму, упутивши Западу примедбу да примењује двоструке стандарде према референдуму на Криму и на Малвинским (Фолкландским) острвима. Владимир Давидов, РАН
ФОТО: РИА „Новости“
мене и прошле године она је порасла за 16%“, истакао је Путин након сусрета. Председник је подсетио да се преко 20% енергије из хидроелектрана у Аргенти ни производи захваљујући руској технологији и изра зио је наду да ће се руске компаније активно укљу чити у програм модерниза ције и изградње нових хи дроелектрана у Аргентини. Руска енергетска компани ја „Интер РАО“ планира да преузме посао изград ње хидроелектране „Чи уидо-1“ (Сhiuido 1). Њен капацитет биће 637 MW, a вредност пројекта је 2 ми лијарде долара. Компанија „Силовије машини“ („По гонске машине“) реализује уговор о испоруци турбина за хидроелектрану „Пунта негра“ (Punta Negra) вре дан 19 милиона долара. Ова компанија је спремна да учествује у модернизацији аргентинско-уругвајске хидроелектране „Салто Гранде“ (Salto Grande), а у току је и развој пројекта изградње комплекса хи дроелектрана „Аргентина-Патагонија“. Поред тога, према информацијама којима располаже „Руска реч“, „Гаспром“ и ар гентинска компанија YPF настављају да разматрају питање заједничке експлоата ције највећег неконвенционалног извора нафте и гаса на свет у – налазишта „Вака муерта“ (Vaca Muerta) у Патагонији.
„Планирамо да унапређујемо сарадњу и у другим високотехнолошким обла стима, као што је космичка индустрија“, истакао је Путин. „Очекујемо позитивну одлуку о постављању станица за прику пљање података у оквиру руског навига ционог сателитског система ГЛОНАСС у Аргентини.“ На преговорима је посебна пажња посвећена продубљи вању војнотехничке сарадње. Размотрена је, између оста лог, могућност испорука Ар гентини хеликоптера и вој них транспортних авиона за заједничке активности на Антарктику. С друге стране, Кристина Фернандез де Киршнер је скренула пажњу да су Арген тина и Русија стратешки парт нери не само у региону, него и у УН, у којима је Аргентина сада изабрана чланица Саве та безбедности, као и у Г-20. Према њеним речима, постоји могућност да се у будућности у агенду разматрања Г-20 уведе, на при мер, проблем борбе против тероризма и проблем светских финансија. Између осталог, према речима Киршнер, „нео пходно је регулисање токова капитала, који су свет претворили у глобални фи нансијски казино, у којем су многе земље преоптерећене дуговима.“
Симбол братских односа
Путин је изнео иницијативу да се 2015. поводом обележавања 130-годишњице успостављања дипломатских односа
Добри акорди руско-аргентинских односа: Путин је изнео иницијативу да се 2015. између две земље одржи година културне размене
ФОТО: Reuters
нска симфонија
између две земље одржи година кул турне размене Русије и Аргентине. Он сматра да ће то допринети зближавању народа не само у области култ уре, него и на пољу међународних односа. Пред седница Аргентине је поздравила овај предлог и назвала га пријатним изнена ђењем. Кристина Фернандез де Кирш нер такође је припремила изненађење за председника Русије и поклонила му инструмент бандонеон – симбол танга, Аргентине, аргентинске култ уре и брат ских односа. Путин је подсетио да је први руски иза сланик у Буенос Ајрес у Александар Ионин још 1885. записао да наше земље могу једна другој пружити руку и поста ти савезнице. „Придржавајући се овог савета, ми смо током 130 година наших дипломатских односа често подржавали једни друге“, рекао је председник. Изме ђу осталог, Москва се постојано залаже за решавање спора о суверенитет у над Малвинским (Фолкландским) острвима за столом директних преговора између Аргентине и Велике Британије. Владимир Путин није пропустио да скрене пажњу и на чињеницу да је Ар
гентина постала друга домовина за сто тине хиљада оних који су напустили Русију: „Овде, у Аргентини, налази се највећа руска дијаспора у Јужној Аме рици. Између осталог, овде живе потом ци наших познатих династија, уметни ка, политичких активиста, војсковођа. Многи међу њима одржавају духовну повезаност са Русијом, са њеном исто ријом и култ уром, и дају свој позитиван допринос унапређењу узајамног разу мевања међу нашим народима“, истакао је руски председник. 11
економија
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
Шта је постигла Русија на Самиту БРИКС-а у Бразилу Пише: Алексеј Лосан
На Самит у БРИКС-а одржаном у Бразилу донето је неколико ва жних одлука, међу којима и одлука о оснивању нове Развојне банке и заједничког монетарног фонда ко ји ће бити пандан ММФ-у. Како је на Самит у изјавио руски председ ник Владимир Путин, ови пројек ти обезбедиће независност земаља БРИКС-а од финансијске политике западних држава.
Ц
Главне одлуке
ентрални догађај Самита БРИКС-а било је оснивање заједничког фонда девизних резерви, пандана ММФ-у, са укупним капиталом од 100 милијарди долара, који би
12
чланице БРИКС-а требало да заштити у случају да им се догоди изненадан губи так ликвидности. Иако је Русија желела да седиште фонда буде на њеној терито рији, на Самит у је одлучено да ће се оно налазити у Шангају. „То што ће се нови фонд, пандан ММФ-у, налазити у Кини, није неочекивано, јер ће учешће НР Кине у капиталу фонда бити 41%, док је руско учешће само 18%“, објаснио је за „Руску реч“ заменик руководиоца Одељења за управљање пројектима и програмима Инстит ута за државну администрацију и управљање Руске академије за народ ну привреду и државну администрацију (РАНХиГС) Роман Андрејешчев. Бразил и Индија учествоваће у фонду са по 18% капитала, а Јужноафричка Република са 5%. У случају да нека од страна доживи дефицит ликвидности, моћи ће да иско ристи средства из овог фонда. Осим о фонду, стране су постигле до
говор и о формирању Развојне банке БРИКС-а, која ће финансирати инфра структ урне пројекте ван територије зе маља чланица. Како је на Самит у изјавио руски председник Владимир Путин, Раз војна банка БРИКС-а и заједнички фонд условних девизних резерви обезбедиће независност земаља учесница Самита од финансијске политике западних држава. Према његовим речима, ове инстит уције ће смањити зависност земаља БРИКС-а од финансијске политике „западних моћника“. Владимир Путин је апеловао на члани це БРИКС-а да у условима заоштрава ња међународне конкуренције унапреде међусобну трговинску и инвестициону сарадњу. Са своје стране Русија је при премила укупно 37 пројеката у различи тим областима од високих технологија до хуманитарне сфере. Између осталог, предложила је оснивање Енергетске асо
ФОТО: AP
Следећи самит БРИКС-а одржаће се 9. и 10. јула 2015. у руском граду Уфи.
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
Иако је Русија желела да седиште фонда буде на њеној територији, на Самиту је одлучено да ће се оно налазити у Шангају цијације БРИКС-а, као и могућност да се у оквиру ове асоцијације оснују Резервна банка горива и Инстит ут за енергетску политику БРИКС-а. Међутим, детаљи ових пројеката засада нис у познати. Уочи сусрета лидера потписани су и други документи, на пример, о сарадњи у сфе ри кредитирања извоза и осигурања из возних кредита земаља БРИКС-а. „Међу резултатима бразилског Самита можемо издвојити потписивање акционог плана развоја трговинско-економске сарадње Русије и Бразила. Стране су се договори ле да у средњорочној перспективи робна размена треба до достигне вредност од 10 милијарди долара“, наводи водећи анали тичар инвестиционе компаније „Wild Be ar Capital“ Виктор Неустројев. Међутим, према његовим речима, није сасвим јасно на који начин је планирано да се робна
размена повећа. Потписивање овог до кумента руским компанијама ће по свој прилици омогућити да се брже интегри шу у економију Бразила. Између осталог, можда су у питању заједнички пројекти у сфери индустрије нафте и гаса. Осим то га, компанија „Руске железнице“ планира да се ангажује у изградњи железничких пруга у Бразилу.
Укупан ефекат
Међутим, по мишљењу неких стручњака, Самит засад није донео суштинске еко номске резултате. „Треба бити реалан: засада је БРИКС платформа за размену мишљења, клуб за заједничка интересо вања“, каже Роман Андрејешчев. Према његовим речима, БРИКС временом може постати пуновредна међународна орга низација: Русија у то улаже снаге, али не ради се о брзом процес у. Како истиче овај стручњак, тек када БРИКС дефинитивно учврсти стат ус међународне организаци је, може се говорити о користи коју ћу ру ске компаније имати од оваквих Самита. „Акт уелна посета председника Путина Латинској Америци је покушај да се убла же негативне последице западних санк ција по домаћу економију и да се сарадња преоријентише на латиноамерички реги
он“, сматра аналитичар Ревизорско-кон султантске компаније „Градијент Алфа“ Јегор Двињанин. Према његовим речима, Русија земљама чланицама БРИКС-а и другим економијама у развоју предлаже да се удруже како би заједнички штитиле своје интересе у однос у на САД и друге развијене земље. И судећи по свему, овај предлог неће остати без одговора. Кон кретни економски споразуми, усвојени на сусрет у лидера БРИКС-а, како истиче овај стручњак, имају задатак да покажу свет у да пријатељски односи у оквиру ове организације нис у само празна при ча. „Засад су то више ‘изјаве о намерама’ и још је рано говорити о реалним пројек тима“, додаје овај стручњак. Према њего вим речима, на Самит у је ипак постигнут напредак и БРИКС би реално могао да постане центар око кога ће се окупити сви они који су незадовољни политиком САД и развијених земаља. Вреди скренути пажњу на то да ће се сле дећи самит одржати 9. и 10. јула 2015. у руском граду Уфи (1350 km од Москве). Владимир Путин је обећао да ће руске власти као организатори овог самита узети у обзир приоритете који су одре ђени за време бразилског председавања БРИКС-ом.
Куповином хрватске компаније INA „Гаспром“ помаже „Јужном току“ Пише: Алексеј Лосан
ској да повећа експлоатацију и пре изградње огранка гасовода „Јужни ток“ у Хрватској, као и учешћа „Гаспрома“ на раду нафте.
„Гаспром њефт“, фирма-ћерка ру ског гиганта „Гаспрома“, постигла Сврха куповине редином јула је шеф „Гаспро је договор о куповини деоница ма ма“ Алексеј Милер у оквиру ђарске компаније MOL у хрватској своје посете Загребу разго нафтној компанији INA, јављају варао са хрватским председ хрватски медији. По мишљењу ру ником Ивом Јосиповићем и ских експерата, ова трансакција ће премијером Зораном Милано помоћи пројект у гасовода „Јужни вићем. Према информацијама агенције ток“, а уједно ће омогућити Хрват „Bloomberg“, разговор се тицао могуће
С
„Гаспром“ је током прве половине 2014. испоручио Хрватској 45% више гаса него током целе 2013, тј. око 0,34 милијарде кубних метара, а у септембру 2013. компаније „Гаспром“ и „ЛНГ Хрватска“ постигле су договор о реализацији пројеката коришћења природног гаса као моторног горива
тендеру за индустријализацију нових налазишта. Поред тога, хрватски „Нови лист“ јавља да је уједно постигнут дого вор о уласку „Гаспромове“ фирме-ћерке „Гаспром њефт“ у капитал хрватске ком паније INA. „Мађарска нафтна компанија MOL још у новембру 2013. изразила је жељу да прода својих 49,1% капитала у хрватској нафтној компанији INA. ‘Гаспром’ је зва нично заинтересован за експлоатацију нафте и гаса у хрватском делу јадранског шелфа и у континенталном делу земље“, објашњава Вадим Ведјорњиков, заменик директора одељења за аналитику и ме наџмент ризика инвестиционе компа није UFS. По његовим речима, куповина 49,1% хрватске државне нафтне компа није (влади Хрватске припада 44,84%, а 13
економија
тј. око 0,34 милијарде кубних метара, а у септембру 2013. компаније „Гаспром“ и „ЛНГ Хрватска“ постигле су договор о реализацији пројеката коришћења при родног гаса као моторног горива.
Свима се исплати
Како објашњава аналитичар агенци је „Инвесткафе“ Григориј Бирг, између компанија MOL и INA више пута су из бијали конфликти, тако да би се продаја по повољној цени исплатила мађарској компанији, која би се на тај начин изба вила од проблематичне активе. Хрватској највише смета уговор који Мађарима даје право да управљају компанијом INA. За тај уговор је бивши премијер Хрватске Иво Санадер осуђен на 10 година за твора, јер је суд сматрао да је Санадер за склапање тог споразума узео мито. У истом процес у је објављена потерница за Жолтом Хернадијем, садашњим шефом компаније MOL. Други разлог трансакције је пад показа теља обеју поменутих компанија. „Про
шла година је била веома тешка за ма ђарску компанију. Њен чисти приход је смањен за 86%“, каже Григориј Бирг. Према подацима компаније INA, експло атација нафте у Хрватској 2013. је опала за 17%, а прерада нафте за 9%. Штавише, практично је замрзнута модернизација двеју рафинерија у Ријеци и Сиску чији је власник INA. Са друге стране, „Гаспром њефт“ је пого дан купац, с обзиром да се он активно раз вија на Балкану. Руска компанија је 2009. купила 51% српског НИС-а за 440 милио на евра, тако да она већ експлоатише наф ту на Балкану и има две рафинерије капа цитета 7,3 милиона тона годишње. Пред тога, „Гаспром њефт“ контролише мрежу од преко 330 бензинских пумпи и посе дује мрежу од 55 бензинских пумпи под брендом „Гаспрома“ у Србији, Босни и Херцеговини, Бугарској и Румунији. „Не давно се ‘Гаспром њефт’ заинтересовао и за добијање лиценце за геолошка испи тивања и експлоатацију фосилног горива на шелфу Хрватске и у њеном копненом делу. Из свих тих разлога руска компанија је логичан и вероватан купац“, додаје Григориј Бирг. Хрватска је 2013. одлучила да објави тендер за вршење геоло шких испитивања фосил них горива у њеном коп неном делу. Ради учешћа на том тендеру „Гаспром њефт“ је исте године реги стровао ћерку-компанију у Хрватској. Додуше, учесници на тр жишту претпостављају да куповина удела у ком панији INA може бити осујећена. Водећи екс перт менаџерске компа није „Финам Менаџмент“ Дмитриј Баранов подсе ћа да је раније у јавности било речи о томе да у низ хрватских закона могу би ти унете допуне о забрани продаје акција компаније INA инвеститорима који нис у из земаља-чланица Европ ске уни је. „У том случају руске компаније не би могле да откупе те акције после уношења из мена у законе“, упозорава експерт. ФОТО: Getty Images / Fotobank
остало приватним инвеститорима) пове ћава вероватноћу успешне реализације „Јужног тока“. Како истиче експерт, са дашња траса гасовода „Јужни ток“ под разумева да он из Србије излази на тери торију Мађарске и даље иде у Аустрију. Међутим, тако велики удео „Гаспрома“ у хрватској компанији INA може утицати да се територија пласмана гаса прошири, па чак и да се изгради алтернативна тра са гасовода преко територије Хрватске, уколико буде неких проблема са реали зацијом пројекта преко Мађарске. Русија и Хрватска су у март у 2010. већ потписале међувладин споразум који предвиђа укључивање Хрватске у проје кат. „Јужни ток“ подразумева изградњу гасовода капацитета 63 милијарде куб них метара гаса до земаља Јужне и Цен тралне Европе. Први кубни метри гаса „Јужним током“ ће кренути крајем 2015, а пун капацитет гасовода биће остварен до 2018. Треба рећи да је „Гаспром“ током прве половине 2014. испоручио Хрват ској 45% више гаса него током целе 2013,
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
14
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
Карикатура: Константин Малер
погледи
Шта се крије иза придруживања Украјине ЕУ? Пише: Алексеј Скопин
Председник Украјине Петар Поро шенко крајем јуна је потписао Спо разум о придруживању са ЕУ. Пошто Украјина сада у земље Царинске уни је извози високотехнолошку робу, а у ЕУ само сировине, одлука да се по јача лошија страна спољне сарадње изгледа веома чудно. Па ипак, за њу постоји објашњење и оно се види ако се боље загледамо у клупко интереса САД, ЕУ, Русије и саме Украјине.
К
ако бисмо схватили какве по следице очекују Украјину, ЕУ, Русију и САД треба да анали зирамо циљеве и очекивања сваке од страна. САД су глобални играч који претендује на прес удан утицај у међуна родним пројектима на сваком нивоу – од глобалног до регионалног (унутарконти ненталног). Европска унија и Русија су играчи интерконтиненталног нивоа, за које прес удан значај имају евроафрички (за ЕУ) и евроазијски (за Русију) пројекти. Украјина је унутаревропски регионални играч, који свој међународни значај може да повећа улазећи у пројекте са глобалним или интерконтиненталним играчима. Географски положај Украјине између ЕУ и Русије ограничава њен избор у погледу међународне европске сарадње на три ва ријанте: само са ЕУ, само са Русијом или са ЕУ и Русијом. Распоред спољнотрговин ске размене показује да је успостављена фактичка равнотежа између два правца спољних веза Украјине: робна размена са ЕУ износи 35-40 милијарди долара, а са Русијом и другим земљама Царинске уније (Белорусија, Казахстан) 50-60 милијарди долара. Притом у земље Царинске уније (ЦУ) Украјина извози високотехнолошку робу (машине, моторе, опрему), а у земље ЕУ полуфабрикате (црне метале, нафтне деривате, житарице) и сировине (руде и др.). Треба такође узети у обзир да земље ЦУ имају бржи економски развој него ЕУ и да ће потражња за украјинским произ водима расти услед нове индустрализаци је која се спроводи у овим земљама.
Зато је логично претпоставити да природ ни економски интереси Украјине леже у томе да истовремено сарађује са ЕУ и ЦУ, са тенденцијом постепеног пребацивања тежишта економске активности ка зе мљама ЦУ. У том случају може се пости ћи бржи економски раст и запошљавање становништа, као и увећање депонованих резерви злата и девизних резерви. Међу тим, политички избор Украјине и потпи сивање Споразума о придруживању са ЕУ директно указују на супротне одлуке. Пот пис ујући одлуку о економском придружи вању са ЕУ, Украјина је изабрала сарадњу са европском привредом која непрекидно слаби, као и оријентацију ка експлоатаци ји и извозу сировина!
Шта је довело до ове одлуке
Испоставља се да је Украјина донела од луку у супротности са својим национал ним економским интересима. Можемо издвојити три најважнија разлога за та кав потез. Први разлог су интереси глобалног играча – САД. Придруживање Украјине ЕУ омо гућава коришћење правних ограничења и обавеза, које су део Споразума о придру живању, ради остварења бројних циљева не само ЕУ, него и САД. Као прво, значајно ће опасти испорука ви сокотехнолошке робе земљама ЦУ, што ће неизбежно довести до слабљења војног потенцијала Русије у наредним година ма. Као друго, отвориће се ново тржиште за пласман америчког наоружања у Укра јини. Као треће, појавиће се могућност дестабилизације испорука руског гаса у Европу и створити услови да америчке компаније започну експлоатацију гаса из уљног шкриљца у Украјини. И као четвр то, наставиће се успоравање економског раста у ЕУ као главном глобалном конку рент у САД, јер ће снаге ЕУ бити усмере не ка модернизацији привреде у Украјини (до аналогног успорења раста привреде Немачке дошло је у време модернизације Источне Немачке). Други разлог лежи у интересима ЕУ. При друживање ће европској роби у потпуно сти отворити украјинско тржиште, цена радне снаге у Европи ће наставити да па да због јефтине радне снаге из Украјине,
Европа ће побољшати своје снабдевање рес урсима и приближиће се главним реги онима експлоатације нафте и гаса, проши риће зону евра. На тај начин ће европској привреди придруживање донети више плусева, него минуса. Главни недоста ци ће се појавити на тржишту рада за европске раднике, који, упркос снажним синдикалним организацијама и улози со цијалдемократских партија, неће моћи да инсистирају на повећању плата у услови ма конкуренције од стране јефтине радне снаге из Украјине. Као што видимо, интереси САД и ЕУ се у извесној мери поклапају, што ствара савез глобалног и интерконтиненталног играча у овом пројект у. Трећи разлог се састоји у томе што је у украјинском друштву распрострањен мит о наглом повећању животног стандарда у случају придруживања ЕУ, чиме се обез беђује подршка бирача оним политичким лидерима који обећавају убрзану интегра цију Украјине у ЕУ.
Последице по Русију
Русија губи снабдевача значајне високо технолошке робе коју неће моћи у потпу ности да надоместе домаћи произвођачи, што ће смањити одбрамбени потенцијал земље. Расте могућност бесцаринског уво за европских производа преко територије Украјине. Све то ће довести до озбиљних негативних последица по економски по ложај Русије. Апсолутни добитник у процес у придру живање Украјине ЕУ су САД. Делимични добитник је ЕУ. Делимични губитник је Украјина, која ће изгубити своју маши ноградњу и источна тржишта за пласман робе. Русија нема никакву добит од овог придруживања. Управо зато је она била против придруживања Украјине ЕУ. Међу тим, последња реч у овом процес у још није пала и наставак борбе ћемо убрзо видети. Алексеј Скопин је професор и директор Међународног института за територијални развој (МИРТ). 15
космос
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
„Ангарa“ поклања Русији космичку независност Пише: Јекатерина Туришева
„Ангара“, први ракетни носач про јектован у Русији просле распада СССР-а, успешно је лансиран са северног космодрома „Плесецк“. Успешан лет је показао да Русија у овој области више не зависи од дру гих држава, ни у погледу технологије и производње, ни што се тиче са мог космодрома. Какве могућности пред руским космичим сектором отвара нови еколошки чист носач?
Л
ансирање ракетног носа ча „Ангара-1.2ПП“ – првог еколошки чистог носача и првог носача пројектова ног у Русији после распада СССР-а – обављено је 9. јула на космодрому „Плесецк“ у Архангелској Области на северу Русије. До одвајања првог степена у задатој области изнад Ба ренцовог мора дошло је четири минута после старта. А 21 минут после ланси рања макета терета са другим степеном пала је у задат у област полигона „Кура“ на полуострву Камчатка. Укупан пут ракете био је 5700 километара од места лансирања. Прво лансирање лаке „Ангаре“ првобит но је планирано за 25. јун, али је због до
Сада Русија може да лансира сателите свих типова у ниску и високу геостационарну орбиту без сагласности Казахстана, на чијој се територији налази космодром „Бајконур“
датних провера померено. Међутим, и 28. јуна аутоматски систем је 19 секунди пре старта отказао лансирање. Владимир Путин, који је тада лично телеконферен цијски пратио лансирање, наложио је да се размотре узроци догађаја и лансирање је одложено на неодређено време. Испоставило се да „Ангара“ није поле тела услед откривене нехерметичности дренаже једнога од вентила који се не
Нова генерација Космички ракетни комплекс „Ангара“ представља нову генерацију ракетаносача модулског типа. Фамилија укључује носаче од лаког до тешке класе у дијапазону носивости од 3,8 до 35 тона. Сви они се могу лансирати са истог лансирног уређаја. Сваки универзални модул опремљен је једним јаким реак тивним мотором на течно гориво РД-191. 16
односи на мотор. У „Роскосмос у“ су до нели одлуку да се „Ангара“ поправи на самом космодрому и већ 9. јула извршено је лансирање.
Независна и еколошка
Различите конфигурације ракета одли кују се одређеним бројем универзалних ракетних блокова од којих се састоји пр ви степен. Лансирана „Ангара“ је прела зна варијанта ракете која је омогућила да се провери рад првог и другог степена, зато што је њен други степен био пре узет из тешке варијанте, без обзира на то што је ракета била у варијанти лаке конфигурације. У будућности ће тешке ракете „Ангара“ бити опремљене трећим степеном који користи водоник, што ће омогућити да
ГЕОПОЛИТИКА агвуст 2014.
ФОТО: РИА „Новости“
На путу ка комерцијалном успеху
се са „Плесецка“ износе кудикамо тежи терети. Први пилотирани лет тешке „Ан гаре“ треба да се реализује 2018. са новог руског космодрома Восточни у Амурској Oбласти на руском Далеком Истоку. Тако је Русија добила гарантовани не зависни приступ космичком простору, заједно са новом класом ракета. Сада Ру сија може да лансира сателите свих ти пова у ниску и високу геостационарну орбит у без сагласности Казахстана, на чијој се територији налази космодром „Бајконур“. Штавише, производња ових ракета не зависи од страних коопераната, јер је због стратегијске безбедности комплекс у потпуности пројектован и произведен у кооперацији руских предузећа, која се налазе на територији Русије.
Андреј Јоњин, дописни члан Руске акаде мије космонау тике „Циолковски“, сматра да Русија мора да почне са изградњом јефтиније тешке ракете, паралелно са изградњом ракета из фа милије „Ангара“, која се неће користити за лан сирања у комерцијалне сврхе. „На космодрому ‘Пле сецк’ ракета ‘Ангара’ нема комерцијалну улогу – то треба да буде јасно. Њен задатак је лансирање фе дералних сателита у ор бит у, оних који су напра вљени новцем из буџета“, сматра експерт. По његовим речима, Ру сија због тога мора по степено да прелази на стварање тешких, али јефтинијих ракета-но сача, следећи пример приватне америчке ком паније SpaceX, која већ производи ракете чија цена је отприлике 70 ми лиона долара. „Да се не би из гу би ло тржиште комерцијал них летова у космос, по требно је наставити са експлоатацијом ‘Прото на’, који коштају око 100 милиона по лансирању, и почети са прављењем ракета чија би цена била око 50 милиона долара за лансирање, како се овај сегмент у перспективи не би потпуно предао ком панији SpaceX“, закључу је Јоњин. Прво успешно лансирање „Ангаре“ није важно само за Министарство одбра не Русије, каже Игор Ма рињин, академик Руске
академије космонау тике „Циолковски“. „Са Плесецка ће се помоћу ‘Ангаре’ до стављати терет на геостационарну орби ту, што је веома важно не само за комер цијална лансирања сателита везе, већ и за Министарство одбране, зато што сада престајемо да зависимо од лансирања у интерес у министарства одбране друге државе, управо захваљујући томе што ће тешка ракета летети са космодрома ‘Плесецк’, код нас“, објашњава Марињин. По материјалима РИА „Новости“, Газета.Ru, ИТАР-ТАСС
ГРАФИКОН: ИТАР-ТАСС
Веома је важно и то да увођење „Ангаре“ у експлоатацију знатно побољшава еко лошки показатељ лансирања: ако „Про тон“ као гориво користи хептил, који је штетан за околину, онда се пар керозин– кисеоник, који се користи „Ангара“ сма тра кудикамо мање токсичним.
17
економија
ГЕОПОЛИТИКА август 2014.
Зашто САД кажњавају руске оружаре Пише: Дмитриј Литовкин
H
Аутомати и ракете
а списку санкција нашао се и водећи руски војни бренд „Калашњиков“. Јануара 2014, још пре заоштравања односа између Русије и САД у вези са украјинском кризом, руска компанија је потписала ексклузивни уго вор за испоруку ватреног оружја у САД и Канаду. Извоз оружја руског концерна у ове земље процењује се на 80 до 200 хи љада комада годишње. У Сједињене Држа ве се под марком Izhmash испоручују пре свега спортске пушке, ловачки карабини и сачмаре, међу њима и пушка „Сајга“ за полицијске јединице. У концерну „Ка лашњиков“ кажу да су испоруке у САД с аспекта бренда ствар престижа. Осим
Списак руских компанија које су под ударом санкција Стејт департмента и Министарства финансија САД не мења се из године у годину
ракетно-топовске системе „Панцир-С1“. Професор Академије војних наука Ва дим Козјулин у америчким санкцијама не види реалну политику. „Москва не учествује у догађајима у Украјини, а у сит уацији око Сирије такође се огра ничавала на политичке мере“, каже он. По његовом мишљењу, одлука Мини старства финансија САД је заснована искључиво на економским мотивима. Према подацима Стокхолмског инсти
Осим у САД, концерн „Калашњиков“ испоручује своје производе у 27 земаља, међу којима су Велика Британија, Италија, Немачка и Норвешка у САД, концерн испоручује своје произ воде у 27 земаља, међу којима су Велика Британија, Италија, Немачка и Норвешка. НПО „Базалт“, НПО „Машиностројени ја“, „Пројектантски биро машина ала тљика“ - предузећа која су ушла у спи сак санкција - познати су по испорукама руског наоружања у Сирију. Прва фирма производи противтенковске мобилне комплексе, а НПО „Машиностројенија“ је Дамаску испоручило мобилне обалске ракетне системе „Бастион“ са надзвуч ним крстарећим ракетама „Јахонт“. А „Пројектантски биро машина алатљика“ је у Сирију испоручивао противавионске 18
ФОТО: РИА „Новости“
Министарство финансија САД укљу чује у списак санкција највећа руска предузећа за производњу оружја. Ипак, по речима руских експера та, прекид сарадње може озбиљно да удари по америчким клијентима: своје производе у САД испоручује чак и концерн „Калашњиков“.
тута за стратешка истраживања (SIPRI), Русија заузима друго место у свет у по обиму извоза наоружања и војне техни ке. Према резултатима за 2013. вредност извозних продаја наоружања и војне технике износила је 13,2 милијарде до лара. А почетком фебруара 2014. пакет извозних наруџбина за руске производе војне намене достигао је 40 милијарди долара. Притом Москва активно осваја нова тржишта која су раније у потпуно сти била оријентисана на САД, као што је Латинска Америка. Тако су послед њих година Венецуела и Бразил постали стратешки партнери у области војно-
техничке сарадње са Русијом, исто као што су Кина, Индија и Алжир.
Титанијум и мотори
По речима Вадима Козјулина, списак ру ских компанија које су под ударом санк ција Стејт департмента и Министарства финансија САД не мења се из године у годину: концерн „Калашњиков“, корпо рација „Уралвагонзавод“, државни од брамбени концерн „Алмаз-Антеј“, НПО „Базалт“ (у саставу корпорације „Ро стех“), „Концерн Радио-електронске тех нологије“, концерн „Созвездије“, НПО „Машиностројенија“, „Пројектантски биро машина алатљика“. Например, САД су током 2006. увеле санкције против „Рособоронекспорта“ и компаније „Су хој“ због сарадње са Ираном и Венецуе лом. Тада је Москва Техерану испоручила противавионске ракетне системе „Тор“. А „Сухој“ је Каракас у продао 24 ловца Су-30МК2. Али, пола године касније санкције су биле укинуте. Нарочито ка да се испоставило да амерички Boeing купује 40% титанијума који је потребан за производњу најновијег авиона Boeing 787 од ВСМПО-Ависма који се налази под контролом „Ростеха“ (потчињен је и „Рособоронекспорт у“). Сит уација је успешно решена током личног сусрета шефа америчког авионског гиганта са
политика
Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •
Одговор Москве на санкције САД: продаја С-300 Ирану? Пише: Олга Божјева, „Московски комсомолац“
Одговор на санкције САД према пред узећима руског војноиндустријског сектора може бити обнављање ру ско-иранског уговора о испоруци Те херану система ПВО С-300. У сваком случају, Иран се томе нада. Како је из јавио Мехди Санаи, амбасадор Ирана у Русији, то питање се сада разматра.
П
о речима Мехдија Санаија, Те херан очекује да ће Русија про дати Ирану С-300 или друге, још савременије зенитне ракетне системе. „Наши представници Мини старства одбране у више наврата су преговарали са партнерима у Руси ји“, саопштио је амбасадор агенцији „Интерфакс“. „Мислим да међу њи ма постоји добро обострано разуме вање. Надам се да ћемо добити С-300 или други, још савременији систем. То питање се сада решава.“ „Иран још увек сматра важећим уговор о испоруци С-300, јер се санкције, које су уведене у складу са резолуцијом 1929 Савета безбедности УН, не односе на уго вор о куповини С-300, будући да је он потписан пре увођења санкција“, подсе тио је дипломата и додао да је у питању „одбрамбено, а не офанзивно оружје“. Подсећамо да су Москва и Техеран 2007. потписали уговор о испоруци система С-300 и да се реализацији тог уговора ус противио државни врх Израела и САД. Савет безбедности УН усвојио је 2010.
четврт у по реду резолуцију којом се Ира ну уводе санкције. У тој резолуцији су први пут уведена ограничења везана за продају Техерану конвенционалног на оружања, укључујући ракете и ракетне системе, тенкове, јуришне хеликоптере, војне авионе и ратне бродове. Руска страна је тада изјавила да се огра ничења у новој резолуцији односе и на уговор који предвиђа испоруку Техерану система С-300ПМУ1. Тадашњи председник РФ Дмитриј Ме дведев потписао је 22. септембра 2010. указ „О мерама поштовања резолуције 1929 Савета безбедности УН од 9. јуна Москва и Техеран су 2007. потписали уговор о испоруци система С-300. На фотографији: C-300 ФОТО: РИА „Новости“
Владимиром Путином у Москви. Уочи увођења нових санкција, током одржа вања авио-космичког салона Farnbo rough International Airshow 2014. шеф компаније је пожурио да преду хитри сит уацију, изјавивши да Boeing тражи замену за руски титанијум, премда „не би желео да га се одрекне“. У периоду 2013-2018. реализација уговора са ком панијом Boeing корпорацији ВСМПОАвисма треба да донесе 1,5-2 милијар де долара. Не зна се колико ће Boeing изгубити од прекида сарадње. У контексту отежаних односа са компа нијом Boeing, корпорација ВСПО-Ави сма је проширила сарадњу са другим партнером. То је европски Airbus који такође купује руски титанијум за сво је авионе. Према новом уговору, руска компанија ће бити испоручилац пресо ваних плоча и бочних панела за моторе најновијих путничких авиона А320neo. Авион А320neo (New Engine Option) представља усавршену верзију авиона из фамилије А320 са новим мотором. За авионе су предвиђена два типа: европ ски CFM International LEAP-X и америч ки Pratt & Whitney PW1100G. Притом се мотор PW1100G не испоручује само за европски перспективни путнички ави он, већ и за руски авион МС-21. Руска корпорација „Иркут“, која развија МС21, не прави само путнички авион, већ је и делимично финансирала прављење мотора PW1100G. Према речима Ми хаила Погосјана, директора Уједињене компаније за производњу авиона (ОАК), за овај авион има већ 180 прелиминар них наруџбина (читаво тржиште се про цењује на хиљаду апарата). У овој сит у ацији је заменик министра индустрије и трговине Јуриј Сљусар већ изјавио да ће Русија ствар предати суду у случају да испоруке мотора буду онемогућене.
2010“. Русија је 7. октобра исте године по ништила уговоре о продаји С-300 Ирану. Иран је поднео тужбу Међународном ар битражном суду у Женеви против руске компаније „Рособоронекспорт“ због не поштовања уговора о испоруци С-300, тражећи 4 милијарде долара одштете. И руски експерти не искључују могућ ност да ранији договор са Ираном о испо руци система С-300 добије нови импулс у међународној сит уацији насталој после санкција које су САД увеле предузећима руског војноиндустријског сектора.
HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.
Слободан Ерић, директор и главни и одговорни уредник
Електронска пошта српске редакције RBTH: EDITOR@RUSKAREC.RU Више информација на http://RUSKAREC.RU „Геополитику“ издаје и штампа предузеће ИП „Геополитика пресс д.о.о.“ Адреса редакције: Мурска 1/4, 11000 Београд Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 geopolitika@sbb.rs, www.geopolitika.rs
Весна Станиславов, Дистрибуција
Александар Драгутиновић, уредник фотографије Ирена Милић, оглашавање и ПР
Катарина Бунтић-Марковић, пословно-технички секретар Ликовно-графичка обрада „Геополитика пресс“
Фото: Павел Лисицин / РИА „Новости“
Русија у сликама
Руска реч ruskarec.ru rs.rbth.com Кристална икона коју је израдила јувелирска кућа MOISEIKIN из Јекатеринбурга по специјалној наруџбини Тројице-Сергијеве лавре поводом 700-годишњице рођења Сергија Радоњешког.