ЈУЛ 2015.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Владимир Путин
Руска економија је стабилизована
Преминуо Јевгениј Примаков
стр. 2-3
Одлазак „дипломате који је окренуо авион“
стр. 17
Како опстати на брдовитом Балкану?
ФОТОГРАФИЈА: ГОРДАНА ЈОВИЋ
БАЛКАНСКИ ДИЈАЛОГ 2015
Од 18. до 20. јуна у Новом Саду је одржана међународна конференција „Балкански дијалог 2015”, на којој су учествовали експерти из 15 земаља региона. Организатор скупа је Фонд подршке јавној дипломатији „Горчаков”, а медијски партнер је Russia Beyond the Headlines. У овом броју додатка „Русија и Србија” представљамо вам најзанимљивије фрагменте излагања учесника конференције.
Пратите:
Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу
ruskarec.ru/subscribe
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! /ruskarec
/ruskarec
политика и друштво Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 29 новинских додатака у 26 земаља са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 22 сајта на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује штампани додатак „Р Магазин“ у „Недељнику“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH
2
JЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА заменик извршног уредника за Балкан ОЛГА АЗИМОВА уредник српске редакције RBTH БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије JУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH, извршни уредник за Балкан
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.
МИЛАН РАДОВАНОВИЋ језички уредник
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
Пише: Алексеј Лосан
Руска економија је стабилизована у условима санкција и пада цена нафте. То је у своме излагању на Петербуршком међународном еко номском форуму изјавио председ ник Русије Владимир Путин. „Још крајем 2014. године прорицали су нам дубоку кризу, али то се није до годило. Стабилизовали смо ситуа цију и сигурним кораком пролази мо кроз зону потешкоћа”, изјавио је руски председник. По његовим речима, економија Русије сачува ла је баланс стабилности. „Имамо стабилан буџет, наш банкарски си стем се прилагодио новим условима, успели смо да стабилизујемо курс и сачувамо валутне резерве”, изјавио је Владимир Путин.
П
Први резултати
о речима руског председника, власти Русије нису прибегавале никаквим ограничењима кретања капитала, исто као и 2009. године. „На спољашња ограничења ми не одговарамо затварањем економије, него њеном већом отвореношћу”, изјавио је Владимир Путин. Треба имати у виду да су резерве суверених фондова земље практично нетакнуте. Наиме, обим Резервног фонда износи 76,25 милијарди долара, а Фонда националног благостања 75,86 милијарди долара. Увођење такозваних санкција подстакло нас је да активирамо рад на замени увозне робе домаћим производима и са тог гледишта огроман потенцијал имају петрохемија, лака и прерађивачка индустрија и фармација”, рекао је руски председник. По његовим речима, суштина програма замене увозне робе домаћим производима не састоји се у томе да затворимо своје тржиште, него да научимо да производимо квалитетне производе и да ефикасно користимо унутрашње могућности развоја. „Карта глобалног економског развоја се мења. Земљама азијско-тихоокеанског региона и Асоцијације земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) већ припада четвртина светске економије. Те земље ће поста-
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
ти покретачи потражње робе и услуга”, изјавио је Владимир Путин. По његовим речима, интензивирање рада са државама азијско-тихоокеанског региона је неопходан услов за развој руског Далеког истока, и већ сада се у региону стварају територије убрзаног развоја са читавим комплексом приоритета, оријентисаних углавном на инвеститоре из Азије. Међутим, по речима Владимира Путина, активна сарадња са новим центрима глобалног раста не значи да ће Русија мање пажње посвећивати традиционалним партнерима. „Ми тежимо сарадњи са сваким ко је спреман да послује са нама на равноправним начелима. Русија је отворена за сваку сарадњу. Такав дијалог одговара њеним интересима”, изјавио је председник.
Радимо за будућност
„Оперативне мере пружања подршке економији и финансијском систему имале су ефекта и сада ћемо се посветити питањима дугорочног развоја, како бисмо у будућности обезбедили прилив инвестиција и побољшање пословне климе”, изјавио је Владимир Путин. У ту сврху
ФОТОГРАФИЈА: ТАСС
Владимир Путин: Руска економија је стабилизована
су, по његовим речима, пореске стопе у Русији већ фиксиране за наредне четири године. Шеф државе је уједно обећао да ће бити створени додатни стимуланси за компаније у развоју. Конкретно, то подразумева привремено ослобођење нових малих фирми од плаћања пореза, као и пореске олакшице за тек основана индустријска предузећа. По речима Владимира Путина, руске власти ће истовремено увећавати транспарентност руских компанија. „Ако желимо да наш
Руске власти ће приступити свеобухватној обнови индустрије. Конкретно, од 2019. године компаније ће бити обавезне да користе најбоље доступне технологије. „На тај начин руске компаније треба да заузму водећа места у оним секторима од којих ће зависити будућност”, додао је шеф државе.
национални правни систем буде конкурентан, неопходно је да се стално крећемо напред, и да уједно сагледавамо колико су ефикасне предузете мере”, изјавио је руски председник. Владимир Путин је набројао неколико реформи које ће у Русији бити покренуте у најскорије време. Прво, на бази једне од највећих високошколских установа Русије биће створен центар за развој нових стратегија управљања. Реч је о новом нивоу образовања за функционере и представнике бизниса. Друго, у свим руским регионима ће бити основане канцеларије које ће се бавити побољшањем услова развоја пословне атмосфере. Треће, руске власти ће приступити свеобухватној обнови индустрије. Конкретно, од 2019. године компаније ће бити обавезне да користе најбоље доступне технологије. „На тај начин руске компаније треба да заузму водећа места у оним секторима од којих ће зависити будућност”, додао је шеф државе. 3
балкански дијалог-2015
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
ФОТОГРАФИЈА: ГОРДАНА ЈОВИЋ
Вукадинов ратиште у
Ђорђе Вукадиновић, главни уред ник „Нове српске политичке ми сли”, наступио је са излагањем на међународној конференцији „Бал кански дијалог 2015” у Новом Саду. Преносимо основне тезе излагања познатог српског публицисте.
С
рпске власти не могу седети на две столице, рекао је Ђорђе Вукадиновић, главни уредник НСПМ, на међународној кон ференцији „Балкански дијалог 2015”. Говорећи о Русији у актуелном балкан ском и геополитичком контексту на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015”, главни уредник „Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вука 4
диновић најпре је констатовао „нео спорне ставове”. Први је да је „у току један светски хладни рат, и то политички, економски, културолошки, психолошки и медијски”. Та тврдња, каже он, пре само годину дана била спорна, али да годину дана касније то већ звучи као чињеница. У том рату је Балкан споредно ратиште, рекао је Вукадиновић. „Али не значи да је безначајно ратиште. Историчари знају да је балканско ратиште било споредно и у Првом светском рату, па се на самом почетку тог рата, а и на крају показало као кључно. Та дијалектика главног и споредног фронта је доста променљива и треба више обратити пажњу и на спо редно ратиште”, истакао је он. Према његовим речима, такође је не о с порна чињеница да је Русији овај сукоб наметнут. „Као и претходна два,
уосталом. Говорим о Првом и Другом светском рату. Ја немам никакве сумње, односно илузије поводом тога да је Русији тај сукоб наметнут”, сматра главни уредник „Нове српске политичке мисли”, и додаје: „Не зато што је Русија априори мирољубива земља, мада јесте, јер ниједан од претходна два светска конфликта није она отпочела. Напротив, врло је невољно и нерадо ушла, гурнута је у светске ратове”. Вукадиновић је истакао да је Русија била у експанзији, економској и политичкој, тако да јој никако није био у интересу геополитички сукоб и хладни рат на њеним границама. Он је истакао известан степен наивности коју је Русија испољила према Западу. „То се односи на Јељцинову Русију, и то није спорно, али се то пренело мало и на 2000-е године – та врста наивности и илузије о добронамерности европског и евроатлантског партнерства. Дакле, доза наивности која те спречава да преузмеш и оне заштитне мере које би могао, које су ти на располагању, без обзира што није спорно да је у том периоду Запад био заиста кључни и доминантни геополитички чинилац на свету. Последњих пар година се Русија од тога ослободила”, каже познати српски публициста. Као други, паралелан превид руске по литике, Вукадиновић је истакао да је Русија била заведена економском ве личином и снагом Немачке: „Мислим да је у једном делу руске политике или важних центара моћи и одлучивања у Русији постојала одређена илузија или превид степена зависности, евро атлантске зависности Немачке од њених прекоокеанских партнера, односно САД”. „Мислим да је једна важна година протекла у неговању илузије како се Немачка може непосредно извући из тог загрљаја прекоокеанског ’великог брата’”, рекао је Вукадиновић. Према његовим речима, Русија је желела да понуди јасну економску перспективу за балканске земље, како оне не би имале дилему у погледу тога шта је у њиховом интересу. „То се показало као заблуда, јер се рачунало, рекао бих погрешно (или
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
вић: Балкан није безначајно у новом хладном рату барем засада не довољно засновано на реалности), да ће те земље смоћи снаге да штите не руске, него своје сопствене интересе, интересе својих грађана. Суд бина ’Јужног тока’ показује да је то ипак била у великој мери заблуда, а видећемо да ли ће сада и овај појачани ангажман Русије (који примећујем и поздрављам) учинити да судбина Турског тока буде другачија. И ја се томе надам”, нагласио је он. Што се тиче српских власти, кључна илузија српске политике актуелних власти по Вукадиновићу је мишљење да се може „седети на две столице”, да се може, како је он рекао, бити јагње које две овце сиса. Међутим, „не може се увек седети на две столице, поготово када су те
У току је један светски хладни рат, и то политички, економски, културолошки, психолошки и медијски. две столице у сукобу, ако се размичу. Ви можете бити неутрални у неком сукобу у Купу шампиона, када играју Барселона и Бајерн, и Јувентус и Барселона, али не можете бити неутрални у спору где сте ви једна страна, где је ваш интерес на једној страни, а на другој страни је угрожавање ваших интереса”, сматра Вукадиновић. Он је уједно истакао да ће као нека
врста „лакмус папира” озбиљности и кредибилности руске политике на Балкану послужити однос Русије према Републици Српској, чији је државни врх, како је рекао, безрезервно стао на страну Русије у овом геополитичком конфликту, тражи подршку Русије тражи заштиту Русије. „Уколико Русија заустави ову (наравно, у једном организованом ширем напору, где би и Београд требало да да свој допринос, али независно) актуелну дипломатску офанзиву на Републику Српску – мислим наравно на руску помоћ или руски вето, или претњу руским ветом – то ће бити знак озбиљности и кредибилности руских геополитичких амбиција на Балкану”, закључио је Ђорђе Вукадиновић.
Пророковић: Нервоза у англо-америчком блоку је велика На међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” у Новом Саду учествовао је, између осталих, познати српски политиколог Душан Пророковић, директор Центра за стратешке алтернативе. Наводимо основне тезе његовог излагања.
Д
иректор Центра за стратешке алтернативе Душан Проро ковић у своме излагању на међународној конференци ји „Балкански дијалог 2015” упоредио је евроазијски и англо-амерички приступ изградњи међународних односа, истакавши да се „евроазијска парадигма темељи на концепт у сарадње цивилизација и ме ђуцивилизацијског дијалога, нас упрот англо-америчкој тези о неопходности сукоба цивилизација и производње ха оса са циљем да се одржи глобална до
минација”. У том контексту Пророковић види судбину Балкана у избору евроа зијског концепта. По речима српског експерта, у времену америчке хегемоније структ ура светског политичког система је била једнополарна, са једном светском владом, једном упра вљачком структ уром и Западом као гло балном метрополом. „Запад је био цен тар, глобално језгро, а све остале силе на свет у, попут Кине, Русије, Индије или Бразила, могле су само да буду политич ко-економске периферије или полупери ферије. У крајњој линији то би значило да Кина, Русија, Индија и Бразил не мо гу управљати сопственом судбином. Ве лике земље, регионалне силе, државе са дугом историјом и богатом традицијом нис у могле да пристану на овакву рас поделу. Зато су почеле да трагају за но вим парадигмама које ће бити и развојне и филозофске и геополитичке”, сматра политиколог.
Он истиче да је стварање мултиполарног света процес који је тренутно у фази по кретања контрастратегије ради потиски вања САД из Евроазије. „Иако се посма трачима, људима који се баве дневном политиком, чини како се овај процес од вија споро, ја бих рекао да он напреду је врло брзо и одвија се својим током”, тврди Пророковић. „Да је тако показује и нервоза у англо-америчком блоку која је велика. У овом светлу, у светлости пре велике нервозе у англо-америчком блоку треба сагледавати појаве нових криза у Египт у, Сирији, Украјини, Либији, као и покушај организације обојене револуци је у Хонг Конгу пре пола године”. „Где је ту Балкан?”, пита се Пророковић. „У географском, па и идејном смислу Балкан је западни обални део евроазиј ске континенталне масе. Међутим, у гео политичком смислу Балкан се налази на размеђу утицаја неколико регионалних сила. Ово је врло важно, јер Балкан се 5
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
ФОТОГРАФИЈА: ГОРДАНА ЈОВИЋ
балкански дијалог-2015
Балкан се не може развијати у англо-америчком окриљу. Да је тако нешто могуће, видело би се на примерима Бугарске и Румуније, а Грчка не би доспела у позицију у којој се данас налази. 6
јавља као регион у којем се укрштају раз личити религијско-култ урни обрасци, раз личите цивлизацијске матрице”. Српски политиколог сматра да је данас Бал кан „нес умњиво под војном, економском и политичком контролом англо-америчког блока. Међутим, као и у другим деловима света, сведоци смо последњих, пре свега пола деценије, континуалног раста утицаја различитих регионалних сила. У Србији, Бугарској и Грчкој је очито све веће при суство Русије, да кажем само пример, ми у последњих пет година нисмо имали значај нију инвестицију у Србији из западног дела света. Све инвестиције које долазе у српску привреду су из Русије... Немамо чак ни у најавама било какве инвестиције са Запада”. „Балкан се не може развијати у англо-аме ричком окриљу”, уверен је Пророковић. „Да је тако нешто могуће, видело би се на при мерима Бугарске и Румуније, а Грчка не би доспела у позицију у којој се данас налази. О судбини југословенских држава и свега што нас је задесило да и не говоримо”. Поред тога, експерт истиче да Балкан трага за новим системом вредности, јер се неоли бералне вредности, по његовом мишљењу, нис у показале као део решења за наша дру штва, већ су, напротив, постале извориште нових проблема. „Са сваком новом иници јативом која долази са Запада ми имамо но ву поделу у нашем друштву, било да се ра ди о породичном закону, хомосекс уалним браковима, или било којим другим идејама. Због очекиваног ширења економских веза и учвршћивања канала комуникације преко којих ће се тражити нова решења за наше политичке и друштвене проблеме треба очекивати нове импулсе у везама између Евроазије и Балкана, и што је врло битно, тај процес ће бити у сваком погледу кон структиван и афирмативан”. „Али, треба имати у виду и већ поменут у нервозу у англо-америчком блоку”, напо миње Пророковић. „До промена у систему међународних односа долази, али треба рећи да су такве промене увек пратила и сукобљавања. Англо-амерички блок неће препустити своје место хегемона без рата. Да додам само, ратови су данас хибридни, и њихов тип је нешто другачији него што је био пре 50 година. Стога, ми се и налазимо усред једног великог рата. Дугорочно, да кле, наша будућност је у чвршћем везивању за Евроазију, наше перспективе у Евроазији су одличне. Међутим, краткорочно, треба очекивати дестабилизацију низа балкан ских држава, и мислим да је, нажалост, оно што се десило у Македонији тек почетак”.
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
Сергеј Правос удов, главни уредник листа „Гаспром” и генерални дирек тор Инстит ута за националну енер гетику, говорио је о српско-руској енеретској сарадњи. Износимо нај важније тезе његовог излагања.
С
ергеј Правос удов је посветио своје излагање српско-руској енергетској сарадњи и алтер нативи коју нуде западне зе мље на челу са Америком. Он је истакао да Американци и Европљани као главни адут у својим ин теграционим процесима наводе „огром ну могућност привлачења инвестиција из богатих западних земаља, отварање нових радних места, висок животни стандард... Условно говорећи, свакој зе мљи се обећава да ће житељи те земље живети као у Немачкој и САД. Али из неког разлога у пракси тако не бива”. Са друге стране, руске инвестиције се, каже Правос удов, приказују као лоше и погрешне, и стога их ни случајно не тре ба узимати. „Чак и ако се не нуди никакав други новац, ипак руски новац никако не
става, које је генерисала компанија НИС – око 300 милиона долара, што се и даље наставља. Рафинерије су модернизоване, рафине рија у Панчеву је почела да производи нафтне дери вате европског нивоа и не само да обезбеђује српско тржиште, него и да извози нафтне деривате. Шири се мрежа бензинских пумпи НИС-а, ком панија успешно остварује приход, иако је раније била губиташ. Губици ранијих година су у потпуности надокнађени, компанија је почела да плаћа дивиден де. Гаспромњефт има 56% власништва у НИС-у, остале акције припадају држави Србији и српским грађанима, и они доби јају дивиденде. До доласка Гаспромњефта НИС није плаћао дивиденде”, истакао је руски експерт. Он је уједно скренуо пажњу да се „све то може видети на сајт у НИС-а, све су то доступне информације, али из неког разлога српски медији пласирају сасвим друге информације. Прва информација је та да је Гаспром мало платио, да је био
Условно говорећи, свакој земљи се обећава да ће житељи те земље живети као у Немачкој и САД. Али из неког разлога у пракси тако не бива. треба узимати. И нека уопште и немате радних места и нека вам живот буде лош, свеједно ће то бити боље него да узмете новац од Руса и да вам они направе не какав нови пројекат, и да живите добро. Ето тако све изгледа у пракси”. Највећи део свога излагања Правос удов је посветио компанији НИС. „Мислим да многи овде знају, то је успешан при мер инвестиције из Русије”, рекао је он. „У рафинерије нафте у Србији, веома оштећене у бомбардовању 1999. годи не, је уложено преко милијарду евра чи стог новца – то је Гаспром уложио одмах у виду куповине компаније НИС, плус модернизација рафинерија и плус сваке године још и улагање сопствених сред
огроман број инвеститора који су хтели да плате више, али наводно је Влада Ср бије због нечега, нејасно из ког разлога, продала ту компанију за мале паре”. Истина је, међутим, каже Правос удов, да нико други није нудио никакав но вац. „Осим Гаспрома нико ништа није нудио. Та компанија никоме није ни била потребна”. Напротив, сматра он, сви су били заинтересовани да се српске рафи нерије затворе, јер европске компаније већ имају огроман број рафинерија ко је не раде пуним капацитетом, тако да је природно што су желеле да се српска рафинерија затвори, будући да је оште ћена у бомбардовању, да је застарела и не одговара европским стандардима. „Тада
ФОТОГРАФИЈА: ГОРДАНА ЈОВИЋ
Јесу ли руске инвестиције добродошле у Србији?
би они снабдели српско тржиште својим горивом. То што ће Срби изгубити посао, што се неће плаћати порез, то, наравно, никога није било брига, то је проблем Ср ба”, истиче Правос удов. Нас упрот томе, он куповину НИС-а на води као успешан пример инвестиција, будући да је „Србија почела да излази на инострано тржиште и да конкурише са другим компанијама, укључујући и европске познате и успешне компаније”. Са друге стране, Правос удов наводи и негативан однос српских власти пре ма НИС-у. „Током протеклих неколико година стално се повећава порез. Сва ке године се повећава порез за око 13%. Свако од вас може да замисли како би то изгледало када би се сваке године порез на ваш посао повећавао за 13%. Колико дуго бисте у таквим условима издржали? Наравно, приходи НИС-а су почели да се смањују. Друкчије никако не може бити. Ако вам одузимају више новца, мање вам остаје за инвестиције. Прошле године је чист приход компаније НИС био мањи за преко 40%. То није ништа чудно. По четком ове године је поново повећан по рез и очигледно је да ће ове 2015. године приход бити сасвим мали, или ће можда Гаспромњефт бити потиснут из Србије. Треба имати у виду да српска државна предузећа дугују НИС-у преко 500 мили она евра за производе који су већ испо ручени. Српска држава, тј. власници тих предузећа, не враћају те дугове, из неких својих разлога”, објашњава главни уред ник листа „Гаспром”, и своје излагање за вршава закључком да се неће добро завр шити уколико српске власти наставе са отвореним потискивањем Гаспромњефта сталним повећавањем пореза НИС-у. 7
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
„Мајдан” у Македонији – главна претња стабилности на Балкану Објављујемо текст излагања Никите Бондарева, шефа групе балканских земаља Руског инстит ута за страте шка истраживања (РИСИ).
О
чигледно је да је данашња ма кедонска криза један од глав них проблема Балкана. У ру ским медијима та сит уација је тумачена на различите начи не. Корен свих ових догађаја је тражен, између осталог, и у томе што је Македонија одбила да подржи санкци је уведене Русији. Међутим, догађаји су се подударили управо са одустајањем од „Јужног тока” и најавом новог пројекта – „Турског тока”. У плановима везаним за „Јужни ток” према Скопљу се издвајао мали огранак, док у пројект у „Турски ток” Македони ја већ заузима суштински важно место. Сетимо се геополитички мотивисане са ботаже пројекта „Јужни ток”, када је на председника Бугарске Бојка Борисова из вршен снажан притисак из Брисела (Тре ћи енергетски пакет) и из САД (Бугарској су у посет у долазили Кондолиза Рајс и сенатори Крис Марфи и Џон Макејн). У Македонији, а и шире, приметна је ак 8
тивност албанских сепаратиста. Већина њих протестује у Скопљу, готово све па роле су на албанском језику, тако да је очигледно да у овим догађајима Албанци чине језгро државног преврата. Од про шле године је против македонског пре мијера Груевског покренут читав талас компромит ујућих материјала у јавности, у којима се он опт ужује за све и свашта, а све се то ради уз садејство америчких специјалних служби и бугарске службе државне безбедности. Такође не треба заборављати да кине ска економска експанзија у региону не одговара америчким националним ин тересима. Кинези су заинтересовани за изградњу кинеске брзе пруге у склопу стварања саобраћајне инфраструкт у ре која би повезала грчку луку Пиреј са Будимпештом преко Скопља и Бе ограда. Због тога је „Турски ток” један од фактора који утичу на убрзавање дестабилизације политичке сит уације у Републици Македонији путем приме не инструмената „стратегије посредног деловања”. Сама сит уација се у целини развија као низ дејстава која говоре о јединству ан тируских сила у балканском региону.
Геостратешким интересима деклариса них стратешких и поузданих партнера Македоније из Вашингтона и Брисела не одговара јачање руског утицаја на Балка ну, те је према томе реализација било ког енергетског пројекта који би допринео ширењу руског прис уства у региону и продубљивању руско-европских односа (а „Турски ток” је управо такав пројекат) у директној супротности са вашингтон ским геополитичким сценаријем развоја догађаја. Коначан циљ геополитичке стратеги је светске финансијске елите није само контролисање националних рес урса свих држава света, него и строга контро ла читавог човечанства путем стварања и одржавања непрекидне светске рево луције кроз организовање неопходног светског хаоса или свеопштег грађанског рата, чија се жаришта сада стварају у раз личитим деловима света. После распада Југославије који је активно подстицан споља, и после појаве мањих неоколо нијалних држава и подизања тензије из међу локалних конфесија и различитих етничких група, на Балканском полу острву је створена идеална атмосфера за оваплоћење западне глобалистичке
ФОТОГРАФИЈА: ГОРДАНА ЈОВИЋ
балкански дијалог-2015
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
постмодернистичке и антихришћанске теорије „контролисане нестабилности” ради достизања сопствених интереса и циљева. Њихови данашњи геополитички приоритети на Балкану састоје се у то ме да се не допусти даље ширење руског утицаја у региону и да се свим располо живим методама хитно потисне Русија из региона у коме њено прис уство има велики историјски значај; да се и даље распарчава Србија, све до њеног потпу ног нестанка, јер је држава „малих Руса” на Балкану ризик који они нис у плани рали; да се створи Велика Албанија, због чега су албанске криминалне структ уре данас геополитички партнери Сједиње них Америчких Држава у овом региону, и ради чега је потребно сменити садашњу власт у Републици Македонији, јер она више не одговара интересима Вашинг тона и Брисела. Вештачким стварањем пројекта Велике Албаније и пружањем подршке терори стичким групама у Босни и Херцегови ни, које су део транснационалне терори стичке и криминалне мреже, Америка би једним ударцем постигла неколико
Од прошле године је против македонског премијера Груевског покренут читав талас компромитујућих материјала у јавности, у којима се он оптужује за све и свашта, а све се то ради уз садејство америчких специјалних служби и бугарске службе државне безбедности. кључних циљева. Прво, Балкан би био претворен у својеврсни Хартленд Евро пе, што би омогућило Сједињеним Аме ричким Државама да створе поуздано жариште помоћу кога могу контроли сати Европу, а задатак Европе треба да буде стална конфронтација са Руском Федерацијом и ширење демократских античовечанских неолибералних вред ности. Друго, САД би тако себи обезбе диле стратешки полигон за размештање војних база НАТО-а ради контролиса ња Мале Азије и обуздавања непредви дљивог постсовјетског простора. Треће, Руској Федерацији би била одузета по следња позиција и утицај у овом реги ону, што би значило да је Русија конач
но потиснута из Европе и да је остала без потенцијалних савезника у региону. Четврто, САД би успоставиле контролу над средишњом зоном енергетских токо ва, тј. управљале би енергетским токо вима и одређивале би политику земаља које зависе од енергената. У том смислу ће се западна елита, пре свега САД, на све начине супротстављати реализаци ји сваког руског енергетског пројекта, без обзира на економску корист коју би балканске државе могле имати од уче шћа у њему и која би подстакла њихов економски развој, подигла животни стандард становништва и побољшала положај ових држава на међународној политичкој сцени.
Република Српска у контексту енергетске политике Русије на Балкану Преносимо основне тезе излага ња Михаила Мочалова, саветника званичног представника Републике Српске у Руској Федерацији.
Е
нергетска политика Русије у Републици Српској јача своје позиције, и то постиже еко номским и инвестиционим методама. Република Српска је била и остала перспекти ван партнер Русије у том погледу, пре свега захваљујући свом географском положају и позитивном ставу станов ништва и садашње политичке елите према Русији. Кључни руски „играчи” у енергетском сектору Републике Српске су државне компаније „Газпром” и „Зарубежнефть”. Ове компаније су 2007. године купиле крупне енергетске активе у РС, спровеле реконструкцију и модернизацију пред узећа и створиле савремену мрежу тер
минала за транспорт нафтних деривата. Планирано је да се настави са модерни зацијом предузећа, како би производња у потпуности одговарала високим еко лошким стандардима. У предузећа Репу блике Српске већ је инвестирано преко 400 милиона евра, и то није све – плани рано је да се и даље инвестира у развој производње. Поред тога треба истаћи и социјалну одговорност компаније „Зару бежнефть”, која је отворила преко 2.500 нових радних места и на тај начин удах нула живот у Брод и Модричу. Штавише, ова компанија уз подршку Вњешеконом банке руководи програмом припреме локалних стручњака и улаже средства у њихову обуку, укључујући и стажирање у Русији. На тај начин се обезбеђује да у бу дућности локални кадрови замене руске стручњаке. Посебну пажњу заслужује и ангажовање компаније у хуманитарним и култ урним пројектима, као и њена ак тивна и делотворна подршка регионима који су настрадали
Треба истаћи и менаџерску компанију „Оптима группа”, која је само у 2014. го дини у државну кас у уплатила 263 ми лиона евра на име пореза. Поред тога, 2010. године је формирана компанија „Јадран Нафтагас” (заједничко преду зеће компаније „Газпром нефть”, НИС-а и „НефтегазИнКора”, ћерке-компаније Зарубежњефта). Циљ њеног оснивања је геолошко испитивање налазишта наф те и гаса у Републици Српској. Уговор о концесији потписан је 2011. године са Министарством индустрије, енергетике и рударства Републике Српске. Компани ја ће 3 године утрошити на геолошка ис питивања, а 25 година на експлоатацију нафте и гаса. „Јадран Нафтагас” је током 2011. и 2012. године инвестирао око 13. милиона долара у геолошка испитивања, 2013. године су те инвестиције износиле око 19,5 милиона долара, а 2014. године чак 40,7 милиона долара. Прве бушотине су показале да постоје залихе нафте до брог квалитета, што је у фебруару 2015. 9
саопштио министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђо кић. У случају да буду откривене залихе које имају комерцијалну вредност, компанија најављује инвестиције од најмање 188 ми лиона долара. Занимљиво је да су геолошка ис питивања вршена још пре почетка грађанског рата у БиХ, и на осно ву 15 бушотина је утврђено да на северозападу БиХ на дубини од 3 до 5 хиљада метара има отприли ке 50 милиона тона нафте. Укупне пронађене залихе, према резулта тима тог испитивања, довољне су да у току тридесет година задо воље све потребе читаве Босне и Херцеговине. На енергетском тржишту Репу блике Српске активан је и „Га зпром”. Ова компанија је, поред делатности у оквиру заједничког предузећа „Јадран Нафтагас”, крајем 2014. године потписала са Републиком Српском уговор о директној испоруци природног гаса, и на тај начин је РС добила могућност да купује руски гас без посредника. Додуше, ради се о ре лативно малим количинама гаса. Поред тога, Република Српска је била активан учесник пројекта „Јужни ток”. Одмах после потписивања „мапе пута” са компанијом „Газпром” Ре публика Српска је „Јужном току” додели ла стат ус државног пројекта. Треба рећи да су западне земље тим поводом вршиле огроман притисак на Републику Српску, али се она принципијелно придржавала потписаних споразума. На основу про јекта је било у плану снабдевање гасом градова Републике Српске, укључујући и њен главни град Бањалуку (тренутно су гасом снабдевене Бијељина и Источно Сарајево), као и изградња две гасне елек тране, од којих би свака била снаге 250
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
MW. Пројекат је гарантовао Републици Српској енергетску безбедност и стабил ност снабдевања гасом, а индустрија би могла добити јефтин енергент. Штавише, преласком локалних термоелектрана на гас битно би била побољшана еколошка сит уација (тренутно термоелектране ко ристе мазут). У оквиру пројекта „Јужни ток” били су изведени крупни припрем ни радови и припремљена је пројектант ска документација. Нажалост, пројекат „Јужни ток” је затворен и сада се разма тра нова перспективна варијанта изград ње гасовода „Турски ток”. Учешће Репу
У предузећа Републике Српске већ је инвестирано преко 400 милиона евра, и то није све – планирано је да се и даље инвестира у развој производње. Поред тога треба истаћи и социјалну одговорност компаније „Зарубежнефть”, која је отворила преко 2.500 нових радних места и на тај начин удахнула живот у Брод и Модричу. 10
блике Српске у овом пројект у је само питање времена. При томе је неопходно узети у обзир и низ политичких и геополитичких фактора, као што су најновији догађаји у Македонији. Међу тим, важно је нагласити да је ру ски гас у овом тренутку најјеф тинији и еколошки најчистији енергент, и због тога Република Српска даје приоритет гасово дима из Русије. Она је спремна да разматра и друге изворе гаса, али не као алтернативу за руски гас, него само као допуну гас у из Русије. У целини гледано, када је реч о енергетској политици Русије у Републици Српској, може се ис таћи следеће: за Републику Срп ску су руске инвестиције поста ле фактор подршке националној економији и стабилности и оне ће ту функцију свакако врши ти и у скоријој будућности, јер имају дугорочну перспективу. Такође је важно истаћи да се руски капитал разликује од за падног по томе што не поста вља политичке услове за своје прис уство, него се базира ис кључиво на економским пока затељима. На крају бих желео да истакнем да у региону као што је Репу блика Српска, која је толико наклоњена Русији, новац не може бити уложен са мо у економију. Улога Русије у региону увек је била шира од економске – била је кулурна и цивилизацијска. Због то га, инвестирајући у економију и инфра структ уру, неопходно је инвестирати и у људе који су наклоњени Русији као алтернативној сили у савременом поли центричном свет у. У вези са тим је за велике руске компаније које послују у овом региону крајње важно да подржа вају одговарајуће структ уре које се баве међународном хуманитарном (образов ном и култ урном) сарадњом, као и да посвећују велику пажњу питањима ства рања у јавности позитивне слике о својој делатности и имиџу саме компаније, али и Русије као државе. То ће помоћи јачању веза између балканског региона и Русије, као и веза између људи, а добри међу људски односи ће бити најбоља заштита руских инвестиција и најбоља реклама савремене Русије, њене привлачности и њених могућности. ФОТОГРАФИЈА: ГОРДАНА ЈОВИЋ
балкански дијалог-2015
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
Транзит руског гаса може заобићи Србију
Г
ривач је на самом почетку истакао да су геополитика и енергетски пројекти тесно по везани, што нарочито важи за велике енергетске пројекте који подразумевају изградњу цевовода. Са тим пројектима је, каже експерт, сада повезана једна од најва жнијих прекретница пред којима стоје и овај регион и руска енергетска поли тика. „У питању су процеси који битно могу утицати на живот Јужне Европе, па чак и Евроазије, јер ти процеси фак тички програмирају дугорочни развој региона и стварају веома озбиљне везе између актера који су у њих укључени. Због тога се у почетној фази тим про јектима пружа веома велики отпор, јер је прилично тешко супротставити им се после њихове реализације. Све смо то видели у догађајима везаним за пројекат ’Јужни ток’”, истакао је Гривач. „На карти гасних дистрибутера Југои сточна Европа, а посебно Балкан, пред ставља ’белу мрљу’, у поређењу са Се верозападном, па чак и Централном Европом”, рекао је Гривач. „Овај регион буквално нема ’крвоток’, у који свакако спада и инфраструкт ура за транспорт га
ФОТОГРАФИЈА: ГОРДАНА ЈОВИЋ
На завршетку међународне конфе ренције „Балкански дијалог 2015” наступио је Алексеј Гривач, заме ник директора Фонда за нацио налну енергетску безбедност. Он је своје излагање посветио процесима који се одигравају у сфери енерге тике, посебно на Балкану, а такође изазовима и ризицима са којима се суочавају Руска Федерација и ње ни балкански партнери приликом реализације својих националних интереса. „Руска реч” као званич ни медијски партнер конференције преноси основне тезе излагања ру ског експерта.
са. Србија, која се налази у центру тог ре гиона, добија мале количине руског гаса кроз гасовод који пролази кроз Украјину и Мађарску, и да би се повећало коришће ње гаса у региону потребне су огромне инвестиције у развој инфраструкт уре”. Гривач је изразио жаљење што „Јужни ток” као пројекат који је требало да буде „окосница инфраструкт урне интеграци је и развоја у гасној сфери, није могао да се реализује из политичких разлога”. Он је нагласио да се у овом региону троши 100 милијарди кубних метара гаса годи шње, што је четвртина укупног европ ског тржишта гаса. По његовим речима, „Јужни ток” би био моћан импулс за развој региона, али ни је реализован пре свега због недостатка политичке воље и самосталности бал канских партнера Русије. „Тај пројекат је могао донети најмање шест милијарди евра инвестиција у регион, стотине ми лиона евра транзитних такси у готови ни, радна места и разне кумулативне и
мултипликационе ефекте у економији, и уопште могао је дати импулс за развој региона”, истакао је Гривач. Он је скренуо пажњу на то да се од „Ју жног тока” одустало због политичких притисака ЕУ, а остављен је транзит кроз Украјину као проблем између Русије и Европе који у сваком тренутку може бити активиран. „Као што је познато, у гасном, и уопште у енергетском сектору веома је важна поузданост, која је понекад вред нија од новца”, тврди Гривач. „Вреднија је свест о томе да у неком тренутку руски енергент може да не дође до потрошача, а потрошаче не интерес ују разлози, тј. не интерес ује их да ли је у питању Украјина или нешто друго. Они хоће да им буде топло у кућама, школама и болницама”. Због тога се, каже Гривач, и појавио про јекат „Турски ток”, који је структ урисан на сасвим други начин. Он подразумева да руска страна ствара инфраструкт уру само до границе са Европском унијом, у овом случају до границе Турске и Грчке, 11
балкански дијалог-2015 а европски партнери треба сами да реше како да организују даљи транспорт ру ског гаса до Аустрије у оквиру свог зако на, такозваног Трећег енергетског пакета, који фактички забрањује инвестирање у развој инфраструкт уре компанијама које се баве енергетским бизнисом. Међутим, наглашава Гривач, друге компаније (које не експлоатишу енергенте) нис у ни заин тересоване да инвестирају у тај бизнис, што значи да је створена препрека за ин вестирање у ту инфраструкт уру. „Наравно, тамо постоји клаузула да га сне компаније могу да изграде гасовод, али само уз великодушну сагласност гру пе функционера који заседају у Бриселу, а дозвола може бити дата, одузета или коригована у сваком тренутку. За проје кат који кошта десетине милијарди евра
и треба да функционише педесет годи на то је прилично нестабилна варијан та. Покушаји да се тај процес регулише у оквирима некаквог политичког спо разума између Русије и Европске уније нис у уродили плодом. Те покушаје су фактички саботирали наши такозвани партнери у Европској комисији”, обја шњава Гривач. Русија сада не намерава да сноси одговор ност за транспорт гаса од турско-грчке границе кроз Европу, али предлаже про јекат који би био веома сличан копненом делу „Јужног тока”. Наиме, током посете председника РФ Владимира Путина Ма ђарској предложен је пројекат који под разумева транспорт гаса са турско-грчке границе најкраћим путем – кроз Македо нију, Србију и Мађарску до аустријског Баумгартена. „Тај пројекат засада нема ни какав назив”, каже Гривач. „То је засада са мо идеја, начелна идеја. За Русију је она за 12
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
иста начелна. Као што вам је познато, то је изазвало појаву жаришта нестабилности у Македонији, што је било и прогнозира но, јер је Македонија у том смислу веома слична Бугарској, мада и није чланица ЕУ, тј. прилично је рањива са гледишта ста билности политичког система, као што су и показали недавни догађаји”. Па ипак, тај пројекат је „на столу”, на помиње руски експерт. „Али сада и од македонских и од српских власти опет можемо чути изјаве које гласе отприлике овако: ’Ви се најпре договорите са Брисе лом, а ми ћемо причекати’. Ако се таква политика настави, ни од овог пројекта неће бити ништа. Ако не буде постоја ла јака воља и спремност да се ради на овом пројект у у земљама које ће имати максималну корист и предности од ње
гове реализације, онда ни пројекта неће бити. А ако га не буде, то значи да ће Ср бија као наш кључни партнер остати без могућности да постане транзитна земља у транспорт у руског гаса и својеврстан центар развоја инфраструкт уре за тран спорт гаса на Балкану. То је чињеница са којом српска влада не треба да се мири и да говори како ће тражити друге ал тернативе. Нема ништа лоше у тражењу алтернативе, али ако руководство Срби је не жели и није спремно да улаже свој политички капитал у овај пројекат, онда нико други уместо њега то неће учинити”, нагласио је Алексеј Гривач. Он је напоменуо да су конкуренти већ покренули пројекте у којима транзит за обилази Србију. Такву иницијативу је, на пример, покренула Словачка, кроз коју пролази главни ток гаса по изласку из Украјине, тако да је ова земља постала „та лац украјинске нестабилности и непоу
зданости украјинског транзита”. Словачки предлог је добио назив „Источни прстен”, и подразумева транзит гаса из Турске кроз Мађарску, Румунију и Бугарску. „Тај проје кат је такође на столу”, каже Гривач. „Постоји и варијанта одустајања од аустријског Баумгартена као главног чво ра за транспорт гаса у Југоисточној Евро пи”, наставља руски експерт. „С обзиром да је Италија главно тржиште, и на север Италије преко Баумгартена стиже око 30 милијарди кубних метара руског гаса го дишње (количине које се испоручују Бал кану нис у велике и могу се обезбедити из других извора, на пример из „Северног то ка”), могућа је и варијанта само са једном транзитном земљом, тј. Грчком, из које би се гас директно транспортовао у Италију”. И најновија опција је, напомиње Гривач, ових дана поменута на Петербуршком међународном економском форуму. „Га зпром” је, наиме, са европским компани јама потписао меморандум о стварању конзорцијума за изградњу нових огра нака гасовода „Северни ток”. Један од аспеката овог пројекта је, каже Гривач коришћење те нове линије за достављање гаса у Баумгартен, па је то у неком смислу алтернатива за развој трансбалканских траса за транспорт руског гаса, тј. гас би се у овом случају достављао преко тери торије Северне Европе. „У том случају ће Баумгартен преживети, али идеја инфра структ урног развоја балканског региона умире”, констат ује експерт. Резимирајући своје излагање, Алексеј Гривач је истакао да без руског гаса није могуће осигурати енергетску безбедност региона. „Потребно је отклонити ризик транзита кроз Украјину, тако да се морају развијати нове инфраструкт уре. Како ће се то организовати – зависи од европ ских партнера (прошло је време када је Русија била спремна да сноси све ризи ке). Према томе, ко буде најактивнији у том погледу, он ће и добити транзит и већи стратешки значај”. „Наравно, ми смо заинтересовани за раз вој нашег основног пројекта, тј. транзи та кроз Македонију, Србију и Мађарску, али без активне локалне подршке он не ће бити реализован. Искрено се надам и желим Србији и нашим партнерима на Балкану да ’не закасне на овај воз’”, за кључио је Гривач.
Поруке учесника конференције „Балкански дијалог 2015” На конференцији су наступили по знати руски и српски научници, политиколози и публицисти. Пред лажемо вам избор њихових најва жнијих теза.
Јелена Пономарјова, председник Међународног института за развој научне сарадње (МИРНас)
Сједињење потенцијала свих земаља Евроазије данас је од изузетне важности. Балкан има кључну улогу у интеграци оним процесима, јер је тај регион при родни мост између југа и севера, истока и запада, али је истовремено и барутана Европе, што показује и битка светских сила најпре за „Јужни ток”, а сада и за „Турски ток”. Не заборавимо и кризу у Македонији, где су вођене праве борбе, као ни резолуцију о питању догађаја у Сребреници – све се то сада чини да се понизе Срби. Европске снаге редовно ор
ганизују конференције у Србији са на словима „Србија: између Истока и Запа да” и контекстом који упућује да Србија бира између прошлости и будућности. Али избор евроазијске интеграције (на чијем челу је Русија) за Србију је добар, јер се свет после двадесет година поново вратио вишеполарном развоју, без хеге моније једног играча. Србија би у новим околностима могла искористити могућ ности које јој се нуде са разних страна. Али зато она мора да истиче своје ставо ве и брани своје националне интересе.
Павле Јакоја Брајовић, председник Удружења српско-црногорске националне мањине „Морача-Розафа” из Скадра Геополитички значај Балкана је порастао крајем 19. века, када су се за њега посеб но заинтересовале велике силе – Русија, Енглеска, Француска, Аустроугарска и
ФОТОГРАФИЈА: ГОРДАНА ЈОВИЋ
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
Италија. Од тога доба су оне покушавале да одреде политичку будућност и гра нице Балкана. На пример, велике силе, а нарочито Аустроугарска, створиле су Албанију како не би дозволиле да Србија добије излаз на Јадранско море. Поред европских сила и Турске, за Балканско полуострво су интересовање показале и САД. Америка и Велика Британија од лучније од Европе реализују политичку и борбену готовост војних снага на Бал кану и шире.
Срђан Милић, посланик парламента Црне Горе, председник Социјалистичке народне партије
Берлински зид је био подигнут према Истоку, а не према Западу. Мора се ода ти признање народу који живи на овим просторима, који је увек знао да одго вори на питање шта му је ближе – Исток или Запад. Да ли му је ближе оно где су му корени, или оно где ће му бити нека 13
балкански дијалог-2015 замагљена, нејасна будућност? У периоду 2006-2008. године Руска Федерација ин вестирала у Црну Гору преко 3 милијарде евра, док је Европска унија инвестирала свега 10% од тог износа. Па ипак, у де цембру ове године Црна Гора може по стати пуноправни члан НАТО-а. Томе се противи свега двадесетак посланика у црногорском парламент у. Међутим, становништво Црне Горе се у великој већини противи интеграцији у НАТО. Црна Гора је земља парадокса, јер имате Владу која је признала независност Косо ва и Метохије, а да је 80% њених грађана против такве одлуке. Држава је онолико велика колико може самостално да води своју политику и да самостално одлучује о стратешким циљевима које жели да оствари.
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
влађује позитивно мишљење о Русији и Русима, али исти ти резултати указују и на неинформисаност грађана о руским спољнополитичким приоритетима и о могућностима проширења сарадње из међу двеју земаља. Крајем 2013. године иста група истраживача је дошла до за кључка да се међу становницима Србије повећао број присталица интеграције у Европску унију. Тај тренд се наставио и у 2014. години. На питање: „Треба ли Србија да интензивира сарадњу са Евро азијском организацијом за економску сарадњу на чијем челу је Русија?” – само пети део испитаника је позитивно одго ворио, док је преко половине одговорило негативно. Грађани Србије једноставно
Садашња криза на овим просто рима неће се зауставити у Маке донији. После Македоније на реду је Република Српска као будућа зона покушаја политичке деста билизације. Ти покушаји раније су се одражавали кроз непоштовање Дејтонског споразума, али је та пракса прекинута 2005. године доласком Ми лорада Додика на власт. Уз снажну по дршку, наравно, Руске Федерације, До дик се супротставио и зауставио правно насиље које је међународна заједница на челу са разним високим представницима чинила над српским народом у Босни и Херцеговини, али је самим тим аутомат ски постао „лош момак” у очима Запа да, без обзира што је окосница његове политике чврсто придржавање одредби Дејтонског споразума, на којима почива Устав Босне и Херцеговине. Уосталом, Република Српска није настала у Дејто ну. Она је настала јануара 1992. године и једна је од потписница међународног споразума, тако да је можемо окаракте рисати као једну страну у међународном јавном праву.
Синиша Атлагић, професор Факултета политичких наука на Београдском универзитету
Међу грађанима Србије, према резулта тима истраживања јавног мњења, прео 14
ФОТОГРАФИЈА: ГОРДАНА ЈОВИЋ
Александар Врањеш, професор на Факултету политичких наука Универзитета у Бањалуци
и то жену. А све је то био резултат вели ког и мукотрпног рада руских стручњака, проруски оријентисаних експерата, про руски и проевроазијски оријентисаних политичара на територији Гагаузије. И тај посао је рађен много година. Затим се по угледу на Гагаузију и други региони Молдавије окрећу према Русији и евро азијској интеграцији, и на изборима се опредељују за проруски оријентисане кандидате. Према томе, данас Русија и руски политички технолози имају чиме да се похвале. Они су показали да умеју да дејствују по туђим правилима, и то ништа лошије од западних политичких технолога – побеђују на изборима на ту ђем терену и туђим инструментима.
не схватају о чему се заправо ради, и ка да Русија, о којој преовлађује позитив но мишљење, не би била поменута као лидер те организације, број позитивних одговора био би још мањи. Очигледно је да су Срби недовољно информисани о Евроазијској унији.
Николај Цвјатков, старији научни сарадник Центра за политичка истраживања и међународне односе у Молдавији Гагаузија је проруски настројени регион Молдавије, а њено већинско становни штво су Гагаузи, једини народ туранског порекла који исповеда православну ве ру. Гагаузија може послужити као при мер успешног решавања регионалних етничких и култ урних противречности мирним путем. Њено искуство би у том смислу могло бити драгоцено и за бал канске земље. У питању је прилично тра диционалан и патријархалан регион, који на изборима бира проруског кандидата,
Дејан Мировић, професор Правног факултета у Косовској Митровици
Прис уствовао сам референдуму на Криму и нисам видео никакву агресију руске војске, никакав при тисак. Верујте, обишао сам доста места и градова тамо тог дана, и то је више деловало као нека вр ста празника него као референдум. И људи са којима сам причао су говорили, од најмлађих до најста ријих, да се они враћају кући. Са једне стране, на Криму је одржан пот пуно легалан референдум, у складу са демократским процедурама, са великом излазношћу и без икаквих притисака и агресије од стране неке организације или државе. Са друге стране, на Косову ни је било никаквог референдума, Срби су дискриминисани у сваком погледу, над њима је учињен погром 2004. године, а такозвана независност Косова је про глашена у нелегитимном парламент у, који није у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности и у коме није било легалних представника Срба са Косова и Метохије те 2008. године. Ипак на Ко сову није све изгубљено. На северу Ко сова и Метохије, од административне границе до Косовске Митровице (то је негде око 50-так километара), ви немате ни једну албанску заставу. Ту немате ни „с” од суверенитета такозване државе Косово. Уосталом, да нам је неко рекао пре десетак година да ће се Русија ова ко опоравити и вратити Крим, било би невероватно. Ако је један Александар Солжењицин могао да каже 1998. године да се Крим никада неће вратити Русији,
економија можда греше и ови много мањи умови и људи који кажу да је Косово изгубљено.
Црну Гору је могуће приближити Руси ји изградњом спомен-обележја руским козацима који су бранили границе Цр не Горе. Сахрањени су на православном гробљу, где осим једне бетонске плоче не ма ништа. Подизањем малог спомен-обе лежја овим јунацима можемо се одужити војницима који су своје задатке обавља ли са високом професионалношћу. Тада би то постала дестинација за поклоничка путовања сваког Руса који дође на тери торију Црне Горе. Многи студенти који желе да студирају у иностранству бирају западне универзитете, а за руске никада нис у чули. Наши људи не знају какве мо гућности пружа Русија, јер Американци код нас воде агресивну кампању. Зато би и кампања коју води Русија требало да буде агресивнија.
Иван Стоилковић, шеф и једини посланик Демократске партије Срба у Македонији
Прихватање туђих правила игре је фактор који је умногоме одредио судбину право славних народа словенског порекла. Све сни смо да својој деци осим модерног роп ства немамо шта да оставимо у наслеђе. Зато православна Русија треба са обе ноге да се врати на Балкан, чврсто и са свим структ урама, као што су то урадиле ри мокатоличка Немачка и исламска Турска, са јасним назнакама да није овде привре мено, већ да је дошла да остане. Евроазиј ска интеграција има неслућене развојне могућности које врло брзо могу ставити у погон све наше производне потенци јале. Ми морамо свакога дана упознава ти домаћу јавност да чланство у ЕУ није донело благостање двема православним земљама, Бугарској и Румунији, већ су да нас обе на рубу опстанка. Русија није пре датор, већ савезник. Да није тако, Косово и Метохија одавно би били истргнути из матице Србије. Данас, кад Балкан добија нови значај за Русију у контексту „Турског тока”, и православни балкански народи не смеју пропустити шанс у да се изборе за своје место под сунцем. Посебно због тога што је та шанса, сасвим сигурно, једна од последњих која нам се указује.
Најважнији послови склопљени на овогодишњем Петербуршком форуму Пише: Ана Кучма
Укупно 205 уговора вредних 293,4 милијарде рубаља (5,4 милијарде до лара) – то је резултат Петербуршког међународног економског форума у виду „споразума, меморандума, уго вора, оквирних протокола о сарад њи и изјава о намерама”, саопштио је саветник председника Русије Ан тон Кобјаков. Он је том приликом скренуо пажњу да су ове бројке до бијене сабирањем оних споразума и уговора чија вредност није послов на тајна. Овај форум ће бити запамћен по се рији директних уговора и споразу ма чији су главни учесници компа није „Газпром” и „ Роснефть”.
ФОТО: ТАСС
Зоран Локтионов, Председник невладине организације „Цар Николај” из Црне Горе
Н Гас
ајвећи пројекат чија вредност је обнародована на форуму било је потписивање међу владиног меморандума изме ђу Русије и Грчке о изградњи продужетка гасовода „Турски ток” на територији Грчке. Овај документ предвиђа стварање заједничког пројек тантског предузећа у коме ће свака стра на имати 50% власништва. Саоснивач нове структ уре у име Русије биће компа нија „ВЭБ Капитал”. Она ће инвестирати 2 милијарде евра. Споразум са Грчком је значајан за „Газпром”, будући да његов пројекат „Турски ток” треба да искључи Украјину из транзита гаса у Европу после 2019. године. На форуму је „продужен” и гасовод „Северни ток”. Шеф „Газпрома” Алексеј 15
економија Милер потписао је са компанијама E.ON, Shell и OMV меморандум о проширењу капацитета овог гасовода. Биће дограђе на два огранка капацитета 55 милијар ди кубних метара гаса годишње. Заса да компаније нис у основале заједничко предузеће, због чега је Милер навео да је вредност склопљеног посла 9,9 милијар ди евра. С обзиром да је удео „Газпрома” у пројект у 51%, то значи да ће руска ком панија уложити у посао готово 5 мили јарди евра. Два огранка гасовода ће бити
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
Нафта
Највећа руска нафтна компанија „ Ро снефть” потписала је на форуму 57 спо разума. Најважнији међу њима је продаја компанији BP 20% деоница у налазишту Таас Јурах за 750 милиона долара. То је први велики посао који је склопљен из међу западног инвеститора и компани је из Русије откако су Европска унија и САД увеле санкције Русији. Резерве налазишта износе 134 милиона тона нафте и кондензата, и преко 155 ми
и експлоатацију нафте и гаса, коју су у јануару 2015. године основали британ ска компанија Vazon Energy и додатни технички персонал”. Како је за издање РБК саопштио портпарол компаније „ Роснефть” Михаил Леонтјев, руској страни су познати већински власници компаније Skyland: то су заправо азијски инвеститори који су је регистровали као британску компанију. Роснефть и Total су потписали спора зум о купопродаји 16,66% рафинерије у немачком Швет у. „Про даја мањинских деоница компаније Total у рафи нерији Schwedt у скла ду је са намером руског кон цер на да до 2017. године у Европи смањи руске капацитете пре раде нафте за 20%”, из јавио је Патрик Пујане, директор и председник Савета директора кон церна Total. Компанија Роснефть је 2014. године извезла у Немачку око 20,3 милиона тона сиро ве нафте, тј. отприлике четвртину количине коју је Немачка увезла исте године.
„Мирољубиви атом”
ФОТО: AFP/EAST NEWS
Руске нуклеарне тех нологије пробиле су се на тржиште Саудиј ске Арабије. Државна корпорација Росатом и Саудијска Арабија пот писале су међувладин споразум о сарадњи у области коришћења нуклеарне енергије у цивилном сектору. Овај документ је први пут у историји руско-саудиј ских односа створио правну основу за сарадњу двеју земаља у овој области. По речима шефа руске државне корпораци је, Саудијска Арабија намерава да изгра ди 16 енергетских блокова чија укупна вредност може износити 100 милијарди долара. То је Киријенко изјавио у интер вјуу за ТВ канал „Россия 24”.
спроведена кроз Балтичко море, а крајња тачка испоруке гаса ће бити у Немачкој. Планирано је да нови гасовод помогне руском концерну да одустане од транзи та гаса кроз Украјину после 2019. године, када истиче важећи уговор о транзит у. Шеф „Газпрома” Алексеј Милер и ми нистар енергетике Русије Александар Новак ове године су већ неколико пута изјавили да руска страна не планира про дужавање уговора са Украјином. 16
лијарди кубних метара гаса. Налазиште је посебним цевоводом повезано са наф товодом „Источни Сибир – Тихи океан”. На форуму је најављено да још 29% вла сништва у налазишту Таас Јурах може бити продато тајанственој компанији Skyland Petroleum. Према сазнањима ли ста Комерсант, то је арапски фонд који управља кинеским инвестицијама. Међу тим, на сајт у Skyland се може прочитати да је то „нова компанија за истраживање
На основу материјала издања РБК, Комерсант и ИТАР-ТАСС
ин мемориам
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
Преминуо бивши премијер Русије
ФОТО: ОЛЕСЈА КУРПАЈЕВА
Јевгениј Примаков
Пише: Јекатерина Синељшчикова
У 86. години је умро некадашњи ми нистар спољних послова и некада шњи премијер Русије Јевгениј При маков. „Дипломата који је окренуо авион” и „човек који је спасао Руси ју” – то су данас у Русији најчешће асоцијације везане за овог изузет ног политичара.
У
Москви је 26. јуна после ду ге болести преминуо Јевгениј Примаков, министар спољних послова РФ 1996-1998. и пре мијер РФ 1998-1999. године. То је агенцији Интерфакс саоп штио извор из Примаковљевог окружења. Смрт је потврдио и унук Јевгениј Сандро. Примаков је умро у својој 86. години.
„Он је стварао историју Русије”
О смрти Јевгенија Примакова одмах је саопштено председнику Владимиру Пу тину. „Председник искрено саосећа са породицом Јевгенија Максимовича и са свима који су га познавали”, пренео је портпарол председника РФ Дмитриј Пе сков. По његовим речима, Владимир Пу
тин је познавао Примакова и био његов саборац. „Примаков је био државник, на учник и политичар. Оставио је иза себе веома велико наслеђе”, додао је Песков. „Напустио нас је Јевгениј Примаков. Из ванредан политичар. Он је стварао исто рију Русије”, написао је на својој страни ци на Твитеру Алексеј Кудрин, министар финансија РФ од 2000. до 2011. године. „За мене је Јевгениј Максимович огроман ауторитет. Познајем га по раду у влади, а затим смо заједно били и у парламен ту. Он је био прави мудрац са огромним искуством, веома частан и принципије лан човек. Дубоко жалим што нас је на пустио. Он је био прави великан”, про коментарисала је за Руску реч бивша потпредседница Државне думе Ирина Хакамада. По њеним речима, Јевгениј Примаков је био искусан агент обаве штајне службе, „дипломата који је могао да ’окрене авион’ и умео да преговара, који се увек интересовао за економију и увек схватао где су њене болне тачке”. „Он је дошао на чело владе после ката строфалног банкрота 1998. године и спа сао је Русију у правом смислу те речи”, рекао је за „Руску реч” Михаил Дељагин, који је 1999. био Примаковљев помоћник. Своје саучешће у интервјуу за „Руску реч” изразио је и Генадиј Семигин, који је са
Примаковом радио као заменик пред седника Државне думе у трећем сазиву (1999-2003). „Јевгениј Максимович је био један од наших најчеститијих, најчаснијих и најпрофесионалниијих државника. Он је много учинио да се земља развија, био је прави руски патриота”, рекао је Семигин. Посланици Државне думе су минутом ћутања одали почаст преминулом Јев генију Примакову. Потпредседник Думе Николај Левичев предложио је да се сећа ње на Примакова овековечи спомеником на Лубјанском тргу у Москви.
Демарш изнад Атлантика
Јевгениј Примаков је као оријенталиста и арабиста од 1977. до 1985. године био шеф Инстит ута за оријенталне студи је Совјетског Савеза. Крајем 1980-их је био председник Савета Савеза Врховног Совјета СССР-а, а од 1991. до 1996. годи не био је начелник Спољне обавештајне службе Русије. Чувен је његов демарш 1999. године, познат као „заокрет изнад Атлантика”. Примаков је тада био премијер. Када је у авиону сазнао да су снаге НАТО-а почеле бомбардовање Југославије, одлучио је да откаже своју посет у Сједињеним Аме ричким Државама и изнад Атлантског океана наредио да се његов авион окрене и врати у Москву. Касније је Примаков у више наврата из носио своје мишљење о односима између Русије и САД. „Сви ће бити на губитку ако руско-амерички односи склизну у ново издање хладног рата. Да се то не би догодило потребно је пре свега одустати од реторике коју обе стране, нажалост, све више користе”, изјавио је он једном приликом. Примаков је извршио заокрет и у спољ ној политици Русије тиме што је одустао од атлантизма у корист концепције „ви шеполарног света” – тако данас руски ме дији говоре о преминулом државнику. После премијерског мандата кратко је био посланик Државне думе – од 2000. до 2001. године. Затим је читавих 10 годи на био на челу Трговинско-индустријске коморе Русије. 17
наука и технологија
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
ФОТО: РИА „НОВОСТИ“
Форум „Армија 201 и рев
Пише: Татјана Русакова
Организатори међународне војне изложбе „Армија 2015” имали су два задатка: да привуку иностране купце руског оружја и да покажу моћ руске армије самим грађанима Русије, за које у новом талас у па триотизма служба у војсци постаје престижна као што је била у доба Совјетског Савеза.
С
удећи по одјецима у руским ме дијима, форум „Армија 2015”, одржан у подмосковском насе љу Кубинка од 16. до 19. јуна, за сенио је салон ваздухопловства у француском Ле Буржеу који се одржавао у исто време. Руски грађани су први пут на једном месту видели толику количину савремене војне технике. 18
Конкуренција Ле Буржеу
Министарство одбране РФ планира да сваке године одржава форум „Армија 2015”. То није само својеврсни „супер маркет оружја”, где клијенти бирају нао ружање и воде прелиминарне преговоре о његовој куповини, него и озбиљна де батна трибина на којој експерти диску тују о најакт уелнијим питањима развоја оружаних снага. Кластер изложбеног центра „Патриот”, где је одржан форум, биће отворен за ши ру публику тек наредне године. Трасе, бункери и стрелишта овог центра већ су популарно названи „војни Дизниленд”. Центар по својој величини може да се такмичи са крупним руским форуми ма Russian Arms Expo у Нижњем Тагилу или МАКС (међународна авио-космичка изложба) у Жуковском, као и са другим великим међународним изложбама на
оружања. Поред огромних површина за статичне експозиције, „Патриот” има и полигон за демонстрацију борбених мо гућности копнене, речне, поморске и ва здушне технике. Своје експозиције на форуму су предста вили сви родови армије, као и централни органи војне команде, војноиндустријска предузећа, научно-производне органи зације и водеће образовне инстит уције. Посетиоци, укључујући и представнике из 59 земаља, посебно су били заинтере совани за новитете. Многе врсте наору жања први пут су приказане јавности.
Нови радари, хеликоптери и преносни зенитни ракетни системи Међу њима је палубна варијанта изви ђачко-јуришног хеликоптера Ка-52К,
ГЕОПОЛИТИКА јул 2015.
15” – супермаркет вија руског оружја као и Ми-8АМТШ – „арктичка” верзија светског хеликоптерског бестселера Ми8/17. Овај хеликоптер има оклоп и шест конзола за качење наоружања: против тенковских вођених ракета „Атака” или „Штурм” и вођених ракета класе ваздухваздух „Игла”. „Арктички” хеликоптер се користи у условима ниских температ ура и ограничене видљивости, на пример за време поларне ноћи. Очекивани новитет на „Армији 2015” био је преносни зенитни ракетни си стем „Верба”, који ће ускоро постати део арсенала руских оружаних снага, укљу чујући и поморску пешадију и десантне јединице. „Верба” се од руских преносних зенит них ракетних система претходне генера ције (на пример, од легендарне „Игле”) највише разликује по мултиспектралној оптичкој глави која сама наводи раке ту на извор топлоте. Тако ракета може да разликује уочени циљ од пасивних топлотних мамаца које увелико кори сте данашњи борбени и транспортни авиони и хеликоптери. Поменута оп тичка глава ове ракете омогућава јој да „лови” чак и беспилотне летелице, које су врло слаби извори топлоте. Према саопштењу Валерија Кашина, главног
конструктора Коломенског бироа за ма шиноградњу, „Верба” ће се производити и за извоз. Трупе ваздушно-космичке одбране пр ви пут су показале како функционише мобилни радарски систем „Небо-М”. Он је предвиђен за решавање борбе них задатака противваздушне одбране и радарску логистику противавионских јединица. Систем функционише у усло вима свих врста ометања и на многим дијапазонима програмског видика, та ко да се од његовог „свевидећег ока” не може сакрити чак ни хиперсонични циљ малих габарита. Посетиоци форума су се лично уверили у ефикасност новитета. Када је систем „Небо-М” почео да ске нира ваздушни простор изнад Кубинке, многи мобилни телефони су изгубили домет. На војном форуму се нашло места и за технологије предвиђене за цивилну примену. Концерн „Радиоелектронске технологије” („Радиоэлектронные тех нологии”), који је у саставу државне корпорације Ростех, представио је на изложби систем пасивне заштите „Пре зидент-С”, који штити и цивилне авио не од ракета класе земља-ваздух, а та кође од преносних зенитних ракетних
Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI
NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД. Електронска пошта српске редакције RBTH: EDITOR@RUSKAREC.RU Више информација на http://RUSKAREC.RU „Геополитику“ издаје и штампа предузеће ИП „Геополитика пресс д.о.о.“ Адреса редакције: Мурска 1/4, 11000 Београд Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 geopolitika@sbb.rs, www.geopolitika.rs
комплекса. „Президент-С” аутоматски открива лансирање ракете и активира пасивно и активно ометање у дијапазо ну инфрацрвених зрака и радио-таласа. Тако се нарушава систем самонавођења ракете и она погађа лажни циљ.
Увек у покрету
На форуму „Армија 2015” најупеча тљивије и најатрактивније су биле ра зноразне динамичне демонстрације, укључујући и демонстрацију најновијег стрељачког оружја. У копненом кластеру су своје могућ ности кретања показали десантни ви шенаменски оклопни транспортери „Ра кушка” и самоходно артиљеријско оруђе „Спрут”. „Спрут” је наоружан топом са глатком цеви и тежак је свега 18 тона. Он може да савладава водене препреке, а уз помоћ специјалних вишекуполних падобранских система може да се из бацује из војно-транспортних авиона Ил-76 без специјалне припреме. Своје техничке могућности је демон стрирало око 40 авиона и хеликоптера. Међу њима су авиони Јак-130, Су-30СМ, Су-35, хеликоптери Ансат-У, Ка-226, Ми-8 АМТШ, Ми-35, Ка-52, Ми-28Н, као и ловачки авион пете генерације Т-50. Слободан Ерић, директор и главни и одговорни уредник Александар Драгутиновић, уредник фотографије Ирена Милић, оглашавање и ПР Весна Станиславов, Дистрибуција Катарина Бунтић-Марковић, пословно-технички секретар Ликовно-графичка обрада „Геополитика пресс“
ФОТОГРАФИЈА: КОНСТАНТИН ЧАЛАБОВ / РИА „НОВОСТИ“
Русија у сликама
Руска реч ruskarec.ru rs.rbth.com
Рестаурација древне фреске Радник саставља фрагменте фреске у сали Центра за рестаурацију монументалног сликарства у Великом Новгороду.