ЈУН 2015.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Константин Малофејев:
Македонија
Мени је битна судбина Грка, Бугара и Срба
стр. 12-16
Копирница „обојених револуција“ ради нон-стоп
стр. 6-7
Дух победника пламти у нама
ФОТОГРАФИЈA: ВОЈИСЛАВ ИВАНКОВИЋ
Народ је преплавио московске улице 9. маја после Параде Победе, носећи фотографије својих дедова и прадедова који су допринели победи над фашизмом у Другом светском рату. Акција „Бесмртни пук“ окупила је у Москви преко 500 000 људи. Четири сата је река потомака пролазила Црвеним тргом. Било је и делегација из иностранства. У српској делегацији је била и наша сарадница. „Руска реч“ објављује њену репортажу са лица места.
Пратите:
Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу
ruskarec.ru/subscribe
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! /ruskarec
/ruskarec
политика и друштво Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 29 новинских додатака у 26 земаља са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 22 сајта на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује штампани додатак „Р Магазин“ у „Недељнику“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH
2
JЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА заменик извршног уредника за Балкан ОЛГА АЗИМОВА уредник српске редакције RBTH БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије JУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH, извршни уредник за Балкан
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.
МИЛАН РАДОВАНОВИЋ језички уредник
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
Lenta.ru
Непријатељском политиком према Русији црногорске власти могу ли шити своју земљу главног извора прихода.
П
осле опт ужбе министра спољ них послова Црне Горе Иго ра Лукшића да Русија „деста билизује сит уацију“ у Црној Гори избио је дипломатски скандал. Интернет бруји о томе како Лукшић тражи да га Немачка заштити од Русије и да НАТО и Европска унија приме Црну Гору што пре, а зауз врат обећава да ће и убудуће подржавати све санкције и акције против Москве. Пре само неколико година оваква вест би изгледала као потпуни апс урд. Ру сију и Црну Гору повезују вишевековни братски односи, као и чврсте економске и култ урне везе. Премијер Мило Ђука новић и други високи црногорски зва ничници молили су у Москви Владу РФ и руске пословне кругове да у име „ве ковног братства“ подрже инвестицијама слабу црногорску економију. То се и догодило. После одвајања од Ср бије 2006. године бивша сиромашна ју гословенска провинција постала је један од европских шампиона у иностраним инвестицијама по глави становника, и то управо захваљујући руском новцу. Руси су за неколико година инвести рали у економију Црне Горе преко две милијарде евра. Крупни бизнис је ула гао у металургију и експлоатацију си ровина, у изградњу хотела и туристичке инфраструкт уре. Хиљаде грађана Руси је купило је некретнине у црногорским одмаралиштима. Чак је била створе на и зона слободне трговине између двеју земаља. Сит уација се нагло изменила после 2010. године. Тада су власти Црне Горе, и поред протеста већине становништва, усмериле своју политику у правцу ула ска у НАТО, који је бомбардовао земљу 1999. године, и у Европску унију. Како кажу дипломате, руководству земље је дискретно постављен кључни услов – да се Црна Гора „очисти“ од руског утицаја који је овде, по традицији, био велики. Први сигнал за узбуну било је демонстра тивно одбијање полиције да се умеша у
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
конфликт руских власника „Железаре“ у Никшићу и радника, и да спроведе ис трагу поводом детонације експлозива подметнутог под аутомобил генералног директора „Железаре“. На крају је ком панија била принуђена да хитно напусти Црну Гору, а власти су преотеле фабрику и продале је енглеској фирми. Касније је Влада Црне Горе преотела и највеће предузеће у земљи – „Комбинат алуминијума Подгорица“ (КАП), који је контролисала компанија Олега Дерипа ске. Предузеће је затим продато за сим боличну цену локалном „бос у“ Веселину Пејовићу, који сада, како пишу црно горски медији, преговара са европским компанијама о продаји фабрике за 100 милиона евра. Руски су власници хотела „Авала“ у Будви – једног од најлукс узни јих хотела Црне Горе – по завршетку ње гове изградње једноставно нис у пуштени у земљу, тобоже зато што је у њиховом одс уству бизнис пререгистрован на ло калне „босове“. Туристички комплекс „Астра Монтенегро“ између Будве и Бе чића, који је до половине изградио Сер геј Полонски, по одлуци локалног суда је конфискован у корист државе и продат другој компанији. Руским компанијама данас није допу штено да учествују у приватизацији ло калних аеродрома, као ни у тендерима за изградњу електрана. Са последицама Ђукановићеве политике суочили су се и обични грађани Русије, власници црно горских некретнина. Полиција не жури да спроведе истрагу пљачки и крађа по становима које су постале честа појава,
ФОТО: РИА „НОВОСТИ“
Шта ће Црна Гора без руских туриста? Према подацима Института за експерименталну економију и финансије Московског државног универзитета (МГУ), у случају форсиране евроинтеграције економија Црне Горе у наредних десет година биће оштећена најмање за 1,5 милијарди долара. као ни масовних афера у области некрет нина, чије су жртве грађани Русије. Звучи парадоксално, али руске вла сти до последњег тренутка радије нис у обраћале пажњу на такву непријатељ ски настројену политику. Црна Гора је дејствовала са антируских позиција, а у суштини је и даље живела од руског новца, јер готово трећину буџета земље чине приходи од руских туриста. Само у току прошле године у Црној Гори је бора вило око 400 000 гостију из Русије (30% од укупног броја туриста који посећују Црну Гору). Према најскромнијим про ценама, Руси су у црногорску државну кас у донели пола милијарде евра, тј. ви ше од две трећине укупних прихода од
Само у току прошле године у Црној Гори је боравило око 400 000 гостију из Русије (30% од укупног броја туриста који посећују Црну Гору). Према најскромнијим проценама, Руси су у црногорску државну касу донели пола милијарде евра, тј. више од две трећине укупних прихода од туризма, који износе 730 милиона евра.
туризма, који износе 730 милиона евра. Међутим, стрпљење је по свему судећи на измаку. Министарство образовања Русије већ је јавно саопштило да се за тварају летњи кампови у црногорском Тивт у, а Руска ватерполо федерација пре нела је летње тренинге својих клубова из Тивта у пријатељску Србију. И то мало предузетих мера било је довољно да вла сници хотела у Тивт у већ почну да говоре о томе како је прилив туриста из Русије смањен за 80%. Саветник председника Русије Сергеј Гла зјев изнео је далеко радикалнији предлог: да се знатно смањи број чартер-летова, а то је 90% свих летова у Црну Гору. По његовом мишљењу, те авионе треба ис користити за развој домаће туристичке индустрије – може се, на пример, пове ћати број редовних и чартер-летова на Крим и у градове црноморске ривијере. Ако се то догоди, Црна Гора у наредној сезони може остати без руских туриста, а самим тим ће њен буџет остати без тре ћине прихода. На тај начин земља, за чију је економију туризам главни извор при хода и чији дуг износи скоро 60% бруто домаћег производа, може доживети фи нансијски колапс. 3
политика и друштво
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Пише: Данка Радовановић
Народ је преплавио московске ули це 9. маја после Параде Победе, но сећи фотографије својих дедова и прадедова који су допринели по беди над фашизмом у Другом свет ском рат у. Акција „Бесмртни пук“ окупила је у Москви преко 500 000 људи. Четири сата је река потома ка пролазила Црвеним тргом. Било је и делегација из иностранства. У српској делегацији је била и наша сарадница. Објављујемо њену ре портажу са лица места.
„Бесмртни пук“ већи од армије
„Б
есмртни пук“ окупља потомке учесника Другог светског рата надах нуте подвигом својих бака и прабака, дедова и прадедова који су угра дили своје животе у победу над фаши змом. Ове године, поводом јубиларне 70. годишњице Победе, „Бесмртном пуку“ је први пут омогућено да прође Црвеним тргом одмах после Параде Победе. И догодило се чудо – пук је прерастао у дивизију, тачније, у читаву армију! Оку пило се више од пола милиона људи са фотографијама чланова својих породи ца. Дошли су и људи из Србије, Пољске, Шпаније, Украјине, била је чак и групица из Индије. Сви смо ми пронели москов ским улицама и Црвеним тргом слике наших предака који су уградили себе и своје животе у борбу против фашизма у Другом светском рат у.
Топлина братског народа
„Драго ми је што смо и ми, Срби, има ли могућност да узмемо учешћа у овом грандиозном догађају“, каже Благоја Ђу кић из Козарске Дубице (Република Срп ска). „На војној паради су учествовали српски гардисти, а ево и ми после њих учествујемо у овом невероватном три јумфалном ходу. Мени је велика част што могу да носим фотографију свога деде, по коме сам добио име“, поносан је Благоја. Једна Српкиња, Софија Миловановић из Лазаревца, сетила се да окрене руску за ставу наопако и тако добије српску тро бојку, само без грба, коју смо затим носи ли у нашој групи. Руси су одмах почели да негодују и захтевали су да окренемо 4
Дух победника руску заставу како треба, али када смо им рекли да је то сада српска застава и да смо ми Срби, одушевљено су говори ли: „О, браћо Срби! Свака вам част (рус. `молодцы`)! Хвала вам што сте дошли! Шта има ново код вас у Србији?“ И одмах многи пожелеше да се сликају са нама. Мени приђе једна погурена бака, чула је да смо Срби, па каже на руском: „Ви сте наша браћа, ми вас много волимо! Хвала вам што сте дошли!“ Ја покушах да јој об јасним како ми, Срби, волимо Русе, а она ће: „Знамо ми све то, пратимо ми догађа је у Србији. И ми много волимо Србију и српски народ... А ја се зовем Милица. Моји родитељи су много волели Србе и њихову историју, па су ми дали име по српској књегињи Милици. А моја унука учи српски језик, ево упознајте се!“ И та ко – небројено пута, са свима који су нам прилазили. Штета је што нисмо стигли са свима да се сликамо. Требало је доживети ту љубав и топлину коју су нам указали обични Руси, потомци својих великих предака.
Најстарији и најмлађи
На прозор једне зграде излази веома ста ри декица ветеран и маше поворци, осме хујући се. Ми му машемо и узвикујемо: „Живели ратни ветерани!“, „Хвала Вам за победу!“ итд. Из стотине хиљада грла пролама се громогласно „Ура!“, а декица стоји и маше целој колони, поздравља нас. Он је стар и сигурно не би могао да
издржи тај напор, али ми смо млади, па смо изашли и у његово име. У колони има пуно мале деце. Нека од њих имају војничку капу... И деца носе слике својих дедова и прадедова, и ко рачају чврсто, раме уз раме са одрасли ма. И они кличу „Ура!“ заједно са целом поворком. Умор их хвата негде на пола пута, па их родитељи узимају у наручје. Један малишан од 7-8 година даје интер вју Првом каналу: „Са ким си дошао данас?“ „Дошао сам са…“ (са деком) – шапућу му отпозади. „Како се звао твој дека?“ „Мој дека се звао деда Коља. Хоћу да вам испричам како је он прошао кроз рат, Ве лики отаџбински рат“, отегнутим дечи јим гласићем прича… „Да ли је био рањен?“ „Да, био је рањен“, замишљено одговара дечак. „Прво су га ранили у руку, али то је била лака повреда. А онда су га ранили право у груди!“ прича он наглашавајући то „право у груди“, „Тачно овде. А онда, то је било много тешко да се излечи. На Нову Годину вратио се на фронт и наста вио да рат ује“.
Срби, Украјинци, Пољаци...
Наш део колоне већ ступа на калдрму Црвеног трга. Са леве стране црвени се зграда Историјског музеја, а са десне – зидине Кремља. Певамо „Каћушу“ зајед но са Русима. Одједном неко викне из
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
пламти у нама даљине: „Живели југословенски парти зани!“ И одмах затим громогласно „Ура!“ пронесе се кроз колону. Затим неко од наших узвикну: „Живело руско-српско братство!“, и опет „Ура!“, па „Слава Руси ји! Слава Србији!“, па „Руси и Срби бра ћа заувек!“ „Живео председник Путин!“ итд., итд. Поворка се орила, најгласније досада. Прилазили су нам са свих страна: „Добродошли, браћо Срби! Хвала вам!“ Неки нам нис у ништа говорили, само су корачали раме уз раме са нама и осмехи вали се кад би их неко од нас погледао. Приђе нам једна жена и на чистом срп ском језику рече: „Ви сте Срби? Одакле сте? Свака вам част!“ Питамо је откуд тако добро зна српски. Каже да је удата за Србина и да много воли Србију. Упознаје нас са својим мужем: „Знаш ли да су ово Срби?“ „Знам, чуо сам их већ“, одговара он. Како нас не би чуо када смо у целој поворци били најгласнији! Тежак посао су имали руски волонтери. Морали су да нас држе на окупу, да пазе на стране држављане, да се неко не изгуби у огромној гужви. Упознали смо се са По лином Јурасовом, 18-годишњом Моско вљанком. Она нам је касније испричала како је после олимпијаде у Сочију поже лела да буде волонтер, а затим је наступио Дан Победе и њен сан се остварио. „Било је веома лепо!“ каже Полина. „Упо знала сам нове људе, стекла непроцењи во искуство тимског рада. Посебно је било занимљиво док смо чекали наше
ФОТОГРАФИЈЕ: ВОЈИСЛАВ ИВАНКОВИЋ
„И сви су они дошли са истим пори вом“, каже Дарја. „Са истим заносом, са захвалношћу својим рођенима који су ратовали и победили у страшно тешком рат у, пуном жртава. И сви смо ми заједно учествовали у `Бесмртном пуку`! Хвала им за то! Веома је пријатно знати да у свет у постоји тако велики број блиских људи!“ Новинар и водитељ из Одесе Александар Ветров одлучио је да заједно са другим својим земљацима узме учешћа у овој ак цији. „За `Бесмртни пук` сам сазнао још пре неколико година, док руска телеви зија још није била забрањена у Украјини. Идеја је оставила на нас велики утисак, тако да се појавила жеља да организујемо нешто слично и у херојском граду Оде си. Али, дошло је до оружаног државног преврата... Сви моји дедови и прадедови су ратовали. Зато сам и ја узео учешћа у акцији `Бесмртног пука` како бих им одао пошту. То је питање части.“ Група из Пољске била је веома упечатљи делегације. Сви смо се фотографисали, ва. У њој су били углавном старији људи разговарали, осећали смо се као тим.“ и један младић. Много им је било зани Друга волонтерка, Дарја Кремљова, шар мљиво да причају са нама, Србима. Један мантна Рускиња дуге плаве косе, пре стари пилот је све време причао на пољ акције нам је помогла да одштампамо ском, а ми на српском или руском, како слике наших предака. Каже да је одавно је ко умео, и тако смо се споразумевали. хтела да учествује у организацији неког Често је говорио како сви ми говоримо догађаја поводом Дана Победе, и да нека један исти словенски језик и да се зато ко ода почаст ветеранима. Није успела да разумемо и волимо. припреми фотографије својих предака, Разговарали смо са пензионисаним пу па сама није учествовала у „Бесмртном ковником пољске армије, доктором еко пуку“, и зато се пријавила као волонтер. номије Тадеушом Коваљчиком. Он је до „Желела сам да помогнем људима из ино шао у униформи. странства који су превалили хиљаде ки „Људи гледају униформу“, каже пуков лометара да би дошли на овај догађај“, ник. „Желе да бар неко буде у униформи. каже Дарја. „Нико није очекивао да ће Ако само дођу цивили, то није то. Зани учествовати тако велики број људи. Сви мљивије је ако дођу и војна лица.“ смо мислили да ће на акцију доћи 170 000 људи, па и та бројка нам је изгледала не Сачувати сећање у срцу вероватно. Али после личног прис уства „Ова акција има велики задатак“, каже у поворци схватила сам да нас је било Тадеуш. „Она треба да сачува у срцима неколико стотина хиљада! То није само омладине сећање на ветеране. `Бесмрт необично, то је запањујуће! Тако вели ни пук` је грађански покрет. Без једног ки број људи се скупио на истом месту таквог покрета немогуће је удубити се у у исто време, сви са истим поривом и душу народа… Младе генерације ће кре истим циљем: да одају пошту погинули нути стопама старих, који полако одлазе ма и да нас све подсете каквом смо ценом на небо.“ ми, толики народи, платили ову Победу. Акција „Бесмртни пук“ одржана је и у Дарју је још више изненадило што су „у многим другим градовима Русије и у још тако тешком политичком тренутку“ на 16 држава света, па чак и у Доњецку и Лу овај велики празник дошли људи из свих ганску. Укупно 3 милиона људи изашло је крајева планете: Срби из Србије и Босне, на улице својих градова и показало сна Канађани, Американци, Аустралијанци, гу и моћ великог руског народа и свих Французи, Шпанци, Италијани, Украјин других народа који су се раме уз раме са ци, Пољаци, Енглези, Кинези... Русима борили и изборили за слободу. 5
погледи
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Копирница „обојених рев ради нон-стоп Пише: Јевгениј Крутиков, „Взгляд“
Садашњи догађаји у Македонији готово су по свему идентични са оним што се пре две године догађа ло у Украјини. Све као да је иско пирано у два примерка, само што је овом „другом примерку“ придодат албански фактор.
М
акедонија је још једна у низу земаља која је „из чиста мира“ добила свој Мајдан. Организатори отпора у центру Скопља нис у хтели да лупају главу и измишљају нешто ново. Пароле су до бола познате: „Македонија је Европа“ и „Тражимо оставку Владе“. Чак се и реч „трг“ („плоштад“) на македонском изго вара исто као и на украјинском. Непосредне и посредне паралеле дана шње сит уације у Македонији са сит уа цијом која је пре две године створена у Украјини једноставно боду очи. Догађаји као да су умножени у копирници. Као и у првим данима Мајдана у Кијеву, ор ганизатори македонског протеста су од почетка радили на томе да створе ути сак што веће масовности гомиле која их подржава. И као што у Кијеву у почетку није ни било никакве гомиле, тако се ни у Скопљу није појавило 100 000 демон страната, како је најавила опозиција. Првог дана (18. маја) у јутарњим часо вима на Булевару Илинден остало је око
две хиљаде људи, а „гланц“ нови шатори, као и у Кијеву, били су празни, али су стварали утисак масовности. И сами лидери македонског Мајдана неодољиво подсећају на своје украјинске „колеге“. На челу опозиционе Социјалдемо кратске странке Македоније је милионер и олигарх Зоран За ев. Он је обећао да ће „протест бити миран и без насиља“, што су много пута у почетку обећа вали и лидери кијевског Мајда на. Искуство свих претходних „мајдана“, међутим, не улива наду да ће обећање бити испу њено. Утолико пре што је криза у Македонији од самог почетка била створена после оружаног сукоба власти и албанских теро ристичких банди које са Косова улазе на територију Македоније. Та сит уација је вештачки пре творена у антивладин протест, исто као што су украјински економски проблеми вештачки трансформисани у преврат чији је циљ био свргавање председника Јануковича. Нетрпељивост знатног дела становни штва према акт уелној власти такође је моменат по коме је садашња Македонија блиска Украјини из 2014. године. Актив но је и учешће омладине, посебно сту дената, који за комуникацију користе друштвене мреже. „Студентска пракса“ води порекло још из доба београдских
И сами лидери македонског Мајдана неодољиво подсећају на своје украјинске „колеге“. На челу опозиционе Социјалдемократске странке Македоније је милионер и олигарх Зоран Заев. Он је обећао да ће „протест бити миран и без насиља“, што су много пута у почетку обећавали и лидери кијевског Мајдана. 6
протеста и сада већ чувене организације „Отпор“, а у Кијеву је она достигла такве размере да су студенткиње својим рукама припремале „молотовљеве коктеле“. Још један фактор сродан Украјини је апсолутни утицај страних сила на до гађаје у земљи. У македонском случају су то целих шест амбасада – САД, ЕУ и водећих западноевропских земаља – ко је колегијално управљају опозицијом. У кијевској варијанти је била довољна само једна амбасада – америчка. Али тамо Ва шингтон због близине Русије није имао много поверења у Европљане. Сталне конс ултације лидера опозиције Заева у зградама поменутих амбасада верна је копија понашања лидера кијевског Мај дана, који су у амбасаду САД одлазили као на посао. Следећа сличност са украјинском сит у ацијом у Македонији је корупција. Зо ран Заев, додуше, опт ужује власт за још веће грехе – тврди да се у Македонији прислушкује преко 20 000 грађана. Влада са своје стране оперише доказима који
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
волуција“
ИЛУСТРАЦИЈА: АЛЕКСЕЈ ИОРШ
Заев отворено рачуна на подршку радикалног дела албанског становништва Македоније и Косова. Отуд и албанске заставе на митинзима опозиције, док се на контрамитинге подршке Влади износе заставе Македоније и Србије.
Важно је пре свега то да сада постоји опасност од новог великог рата у региону – рата кога се не боји само локално становништво, него, по свему судећи, и читава Европа. омогућавају да се Заев опт ужи за припре му државног преврата, и то у завери са другим моћним државама. Исто су тако и украјинске војне структ уре уочи одлу чујуће фазе Мајдана располагале свим доказима умешаности лидера опозиције у припрему преврата уз садејство аме ричке амбасаде. И најзад, македонског премијера и да ље окружује мања група људи који нис у спремни да погазе своје принципе. За
разлику од Украјине, премијер Груевски је успео да у Скопљу организује контра митинг подршке Влади, док се Јануко вич својевремено није одважио да пружи озбиљан отпор либералном Мајдану и организује нешто слично, јер се бојао да ће тако изазвати крвопролиће. Недовољно јасно дефинисане политичке позиције обеју страна су још једна ди ректна паралела са Украјином. Ни вла дајућа коалиција ни социјалдемократска опозиција не могу да понуде ништа осим апатичних и једва срочених парола. И једни и други се на речима залажу за европску интеграцију. Јанукович је та кође до последњег тренутка потврдно климао главом свима који су веровали у срећан заједнички живот са Европом, а нис у веровали у економски модел ин теграције. Македонска влада је у том по гледу рањивија. Опозиција се још није показала на том пољу (а самим тим ни осрамотила), тако да има извесну „зали ху“ поверења, нарочито међу студентима и становницима већих градова, који су на Булевар Илинден изашли у шорце вима и, као да је празник, изнели ракију, вино и мезе. Карневалска култ ура је и на кијевском Мајдану била изузетно добро заступљена. Заев отворено рачуна на подршку ра дикалног дела албанског становништва Македоније и Косова. Отуд и албанске заставе на митинзима опозиције, док се на контрамитинге подршке влади износе заставе Македоније и Србије. Исто та ко су се на кијевском Мајдану вијориле десетине застава „савезничких земаља“ Грузије, Литваније, Пољске и Европске уније, док су противници Мајдана на ис току Украјине подизали заставе Русије. Шта може бити стварни разлог неочеки ваног избијања македонског Мајдана? И САД и Западна Европа су пре неколико месеци изненада схватиле да балканске државе поново почињу да измичу њихо вој сфери утицаја, и поред тога што су, рекло би се, под тоталном контролом. У Украјини је западни свет био шоки ран неочекиваним одбијањем Виктора
Јануковича да потпише споразум, иако је Европска унија, како се чинило, фактич ки заденула Украјину за појас. Сасвим је умесно разматрати и верзију по којој се сит уација у Македонији дестабилизује због тога што македонска влада жели да учествује у руским плановима везаним за извоз гаса. На исти начин је Мајдан био коначно испровоциран и у Кијеву, после руске финансијске понуде коју Јанукович никако није могао да одбије. Најупадљивија разлика између сит уаци је у Македонији и Украјини је албански фактор. Прошириле су се гласине да су начелник тајне полиције Саша Мијалков и његови људи били у блиским одно сима са другим косовским бандитима, тј. управо са групом која је 21. априла заузела караулу у селу Гошинце. Већ та да су многи обратили пажњу на крајњу театралност тих догађаја. Нико никог није ни хтео да убије, само су се напа дачи својски потрудили да утерају љу дима страх у кости и да привуку пажњу медија. Албански одреди из Косова су практич но идеалан инструмент за дестабили зацију свега око себе. Ти људи још увек живе за теорију „мноштва албанских др жава“ и за идеју „Велике Албаније“. Ко је први са њима ступио у контакт и са каквим циљем? Да лије то био сам пре мијер Груевски, са циљем да театрално „уздрма сит уацију“ и искористи гужву како би ликвидирао опозицију, или су то учиниле спољне силе са циљем да збри шу саму владу Груевског? То није толико ни важно. Можда је и једно и друго. Важно је пре свега то да сада постоји опа сност од новог великог рата у региону – рата кога се не боји само локално ста новништво, него, по свему судећи, и чи тава Европа. И друго, врло је вероватно да ће у унутрашњи македонски конфликт бити увучени и САД и Русија. То се може догодити само од себе, као што домине повлаче једна другу. А може и свесно, јер Москва можда неће пристати да прогута још једну „обојену“ револуцију са анти руским усмерењем. 7
погледи
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Запад наставља „турнеју“ по Балкану Пише: Дмитриј Бабич
Прозападне присталице „обојене револуције“ у Македонији упуштају се у опасну игру – дестабилизују ет нички и култ урно нехомогену држа ву, не размишљајући о последицама.
И
зненадно разбуктавање нове „обојене револуције“, овога пута у Македонији, делује као нешто већ виђено. Десетине хиљада протестаната који се у четири колоне крећу према згради Владе уопште не делују изможде но од тешких услова живота. Квалитетни шатори и звучници на месту протеста очигледно нис у домаће производње. Од некуд су се појавили аудио-снимци који компромит ују руководство земље... И „међународна јавност“ реагује по већ устаљеном сценарију. Све говори у при лог томе да ће се Европска унија, као и у случају са Украјином 2013–2014. годи не, правити да не примећује узурпирање политичке власти под маском народног уличног „весеља“. Сад више није питање да ли се у Македо нији изводи нова „обојена револуција“, јер су сви симптоми већ очигледни. Пи тање је само чиме је македонска влада, на челу са премијером Николом Груевским, тако наљутила САД и Европску унију. Зашто је против Македонаца примењена технологија „обојене револуције“? По знато је да Македонија званично тежи да уђе у НАТО и ЕУ, а деведесетих година су западни медији приказивали бившу ју гословенску републику Македонију као „пример успешног развоја“ и као сушту супротност суседној Србији. 8
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изнео је верзију која у овом тре нутку делује као једино логична. Запад, наиме, кажњава Скопље за сарадњу са Москвом. „Догађаји у Македонији одви
јају се у контексту чињенице да је Скопље одбацило политику увођења санкција Русији, а такође у контексту македонске подршке пројект у гасовода ’Турски ток’, коме се противе многе личности у Брисе
Недавно су наоружани Албанци напали Куманово. Погинуло је 8 македонских полицајаца и 14 нападача. Преживели нападачи нису скривали своју жељу да албанска мањина у Македонији добије исту онакву „државу у држави“ каква је Република Српска унутар Босне и Херцеговине.
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
ИЛУСТРАЦИЈА: АЛЕКСЕЈ ИОРШ
Све то значи да прозападне присталице „обојене револуције“ у Македонији и даље играју своју опасну игру: дестабилизују етнички и културно нехомогену државу, не размишљајући о последицама.
лу и са друге стране океана“, претпоста вио је Лавров у Београду на заједничкој конференцији за новинаре са српским колегом Ивицом Дачићем. Није ваљда Македонија кажњена због Ру сије? Нажалост, Лавровљеве стрепње су највероватније оправдане. Вашингтон је преузео обавезу да одређује када и какву политичку сетву треба обавити на Балка ну, у Украјини, или на Кавказу. Истина, најчешће из тог семена ничу грађански ратови (најновији пример је Украјина), али сетва никако не престаје, јер са оне стране океана нико не сноси одговорност за те „привремене потешкоће“.
Како Европа гледа на то? Нажалост, када је у питању балкански регион, ЕУ се стрикт но држи правца који су зацртале САД. Послушни медији глобалног „мејнстри ма“ брзо обезбеђују информациону логи стику, приказујући један или други режим као „труо“, а његове противнике као анђе ле. Тако је и у овом случају. „Франс прес“ саопштава да се на протестима у Скопљу вијоре заставе свих етничких заједница Македоније, а „Ројтерс“ спремно допуњује ту вест, саопштавајући читаоцима да се „народ ујединио против власти“. Таква уверавања да су буквално сви као један устали против лидера који не одго
вара Западу нис у ништа ново за западне медије. Ми смо већ пре нешто више од годину дана поводом догађаја у Украјини слушали уверавања да је сав народ једин ствен у подршци учесницима протеста на Мајдану. Тада су западне новинске и телевизијске екипе у Кијеву врло ра до интервјуисале екстремисте са истока Украјине који су се борили против акт у елне власти. Намера је била да се створи утисак како су и запад и исток Украји не против Русије и њеног марионетског представника у Кијеву. Даљи догађаји су, међутим, показали да то није исти на. Када је на власт у Кијеву дошао нови, недемократски режим, више није било могуће да Лавов и Доњецк остану у истој држави. Испоставило се да су западни медији за време догађаја на Мајдану го ворили неистину. Али то је неистина која одговара опонентима Русије, што значи да није кажњива. Тако је и у Македонији. Говорећи о томе како се „народ ујединио против власти“, западни медији гурају под тепих праве проблеме. У Македонији живи бројна албанска мањина. Последњи сукоби ет ничких заједница у Куманову окончани су почетком 2000-их. Недавно су наору жани Албанци напали Куманово. Поги нуло је 8 македонских полицајаца и 14 нападача. Преживели нападачи нис у скривали своју жељу да албанска мањина у Македонији добије исту онакву „држа ву у држави“ каква је Република Српска унутар Босне и Херцеговине. Све то значи да прозападне приста лице „обојене револуције“ у Македо нији и даље играју своју опасну игру: дестабилизују етнички и култ урно не хомогену државу, не размишљајући о последицама. 9
економија Разговор водио: Вјачеслав Чарски
У мају 2015. године трговинско представништво Руске Федераци је у Републици Србијина напунило је 75 година. О томе каквим про јектима се сада бави ово представ ништво, чиме се поноси и какве проблеме решава, као и о многим другим темама руководилац Андреј Хрипунов разговара са Вјачесла вом Чарским, извршним уредни ком европских редакција пројекта Росијске газете RBTH.
К
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Трговинско пред
ако оцењујете садашње ста ње економских веза Русије и Србије? Недавно су поме нуте бројке које сведоче да је извоз из Србије у Русију опао.
земаља развија прилично динамично. Прошле године је забележен раст про мета робе и раст испоруке српских по љопривредних производа у Русију. За го дину дана та испорука је удвостручена, а за неке производе је тај показатељ још већи. На пример, извоз свињског меса у Русију је увећан 10 пута. Међутим, ако се погледа статистика, заиста се у првом кварталу ове године примећује смањење промета роба. За то постоје многи објективни разлози. Међу њима су и девалвација рубље, и конку ренција изазвана интересовањем других земаља за руско тржиште (Турске, Кине, земаља Латинске Америке и чак Алба није). Уверен сам, међутим, да је смање ње српског извоза у Русију привремена појава и да ће се сит уација поправити. Имамо споразум о слободној трговини и безвизни режим, а рубља је уведена у српску корпу валута. Према статистици Народне банке Србије, прошле године су трансакције у рубљама између Русије и Србије износиле преко 400 милиона евра. Помоћу којих сектора, по Вашем ми шљењу, ће то смањење промета робе бити компензовано? - У целини гледано, промет робе се стаби
лизује, и то се дешава не само захваљују ћи пољопривредном сектору. Већ сада у Србији активно послују гиганти као што су „Газпром нефть“, РЖД, УГМК („Ура льская горно-металлургическая ком пания“), „Силовые машины“, „Лукойл“, 10
ФОТОГРАФИЈА: ТАСС
- Сматрам да се сарадња између наших
инвестициона финансијска компанија „Метрополь“, „Сбербанк“, ВТБ, „Согаз“. Ако се узме само РЖД (Руске железнице), ту се реализују пројекти вредни преко 940 милиона долара. Интересовања су ис пољили такође „Русгидро“, „Интер РАО“, „Росатом“, група ГАЗ и други. Поред вели ких компанија, интересовање испољава и мали и средњи бизнис. Постоје добри примери улагања руских инвестиција у српска индустријска предузећа за пре раду сировина (гумара „Вулкан“ у Нишу, фабрика за обраду метала „Корун“ у Ужи цу, фабрика намештаја „Вапекс“ у Чачку и тако даље). Постоје перспективе даљег јачања нашег прис уства у секторима као што су петрохемија, аграрна индустрија и туризам. Заједнички пројекти који се данас реализују сведоче о томе да ми раз мишљамо о дугорочној сарадњи.
У медијима се редовно појављују саоп штења да је Србија под сталном кон тролом због реекспорта производа из земаља према којима је Руска Фе дерација увела санкције. Да ли заиста постоји такав проблем? - Нажалост, има таквих случајева. При
лично је тешко рећи ко је тачно крив за то. По мом мишљењу, тиме се бави група међународних превараната ко ји желе на томе да зараде. Али имамо добре контакте на нивоу министарста ва пољопривреде као и ветеринарских и фитосанитарних служби. У августу прошле године основан је Координаци они савет на нивоу Привредне коморе Србије. Захваљујући сталним контак тима успели смо да се договоримо о увођењу новог система декларисања робе. Пре него што се српском извозни
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
дставништво РФ у Србији – успеси и перспективе ку уручи фитосанитарни сертификат за одређену групу производа, копија тог сертификата се сада шаље у Федералну службу за ветеринарску и фитосани тарну контролу „Россельхознадзор“. И српска страна за све сертификате га рант ује да су испоручени производи српског порекла, тј. да неће бити не законитог реекспорта. Мислим да ће нам то помоћи да злоупотребе сведемо на минимум. Тешко да ћемо успети у потпуности да их избегнемо у датој си туацији, али треба максимално да се боримо против тога и да постављамо филтере на све стране. Врши ли Европска унија притиске на српски бизнис? Да ли су српске фирме заиста пасивне у коришћењу повољних околности које им пружа Русија? - На српску страну се свакако врши при
тисак. Веома сам захвалан српским др жавним структ урама и пословним кру говима за то што не подржавају, и надам се да и даље неће подржавати, санкције које се уводе Руској Федерацији. У Русији и Србији постоје веома тесни контакти на свим нивоима, почев од руководста ва двеју земаља. И Томислав Николић, и Александар Вучић, и Ивица Дачић су недвосмислено изјављивали да се Србија неће придружити санкцијама. Са друге стране, није увек коректно говорити о пасивности српских предузећа. Пре ће бити да је ту реч о њиховој неорганизо ваности, о одс уству финансијских сред става, тако да је новим фирмама веома тешко да се пробију. Па ипак, перспек тиве су веома велике. Да ли је тачно да је руски бизнис у Србији помало изолован у условима санкција? - Руски бизнис у Србији се понаша као
савестан партнер који испуњава све оба везе. Свакако да санкције врше одређени утицај. То се односи на „Гаспром нефть“, „Сбербанк“ и друге руске компаније у
Србији. То се на пример тиче ограничења приступа кредитно-финансијским тржи штима. Фактички, могућности НИС-а и „Сбербанке“ када је реч о добијању ду горочних кредита веома су ограничене. Поред тога, било је конкретних случаје ва у којима су српске банке блокирале одређене исплате по уговорима и новац је враћен без објашњења разлога. Такви моменти се свакако одражавају на посло вање компанија. Ипак, руски бизнис не намерава да напусти Србију. Он ће овде јачати и ширити се.
бардовања Југославије од стране НА ТО-а 1999. године. Од 2012. године трговинско представништво је почело да ради у новом формат у, у контексту пројекта „Новог изгледа трговинских представништава“. То значи да се њего во деловање сада у већој мери оријен тише на клијенте и бави се конкретним пројектима. Додатни импулс су добили правци попут међурегионалне сарад ње, подршке извозу, малом и средњем бизнис у, као и сарадње у области висо ких технологија.
Руско трговинско представништво у Србији почело је са радом 11. маја 1940. године када је потписан Споразум о трговини и пловидби. Документ су потписали народни комесар за спољну трговину СССР-а Анастас Микојан и краљеви регенти Милорад Ђорђевић и Сава Обрадовић. Основне функције трговинског представништва биле су дефинисане додатним протоколом још пре званичног успостављања дипломатских односа између СССР-а и Југославије. Услед развоја билатералних односа то ком 80-их година, промет робе између двеју земаља достигао је око 6 милијар ди америчких долара, што је било 200 пута више у однос у на показатеље из 1955. године. У послератним годинама трговинско представништво се активно укључило у рад у новим околностима. На садашњој његовој територији тада се налазила амбасада СССР-а, јер је ста ро здање, које се налазило где сада стоји споменик руском императору Николају II, било уништено у бомбардовању Бео града од стране фашистичких завојевача. После распада СССР-а руска влада се брзо прилагодила новим околностима и успешно се преоријентисала на нови тржишни систем деловања и настави ла да функционише чак и у условима економских санкција и за време бом
У којој мери ће развој трговинских од носа зависити од ситуације у читавом региону и Европи? - Већ данас многи представници руског
бизниса из Београда раде у читавом бал канском региону и у земљама Европске уније, на пример у Бугарској, Словени ји и Мађарској. Добра сарадња се може развијати по линији „Росатома“, а сада постоји перспективан пројекат везан за нуклеарну медицину који ће омогућити да Србија постане регионални центар за производњу и продају препарата за радио-фармацеу тику. На снази је мора торијум у погледу изградње нуклеарних електрана, који сада, по мом мишљењу, већ не одговара савременим околности ма. Пројекти из ове области су перспек тивни и могли би користити нашим две ма земљама, али и региону у целини.
11
интервју
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Константин Малофејев: битна судбина Грка, Буг Разговор водио: Петар Власов, Газета.ру
дији највише помињу. Додуше, о Вама се пише углавном у некаквом конспи ролошком смислу. Ви сте, наводно, и Крим сјединили са Русијом, и санкције је Запад увео против Вас... Све то по мало личи на некакву савремену вер зију грофа од Монте Криста. Притом, Ви нисте ни политичар ни олигарх. - Слава Богу што је тако!
Милијардеру и филантропу Кон стантину Малофејеву се припис ује учешће у сједињењу Крима са Руси јом и пружање подршке Донбас у. Он је за портал Газета.ру дао интервју у коме прича о томе у ком правцу, по његовом мишљењу, Русија треба да се развија. Преносимо овај ин Како то да сте постали популарни? тервју у ексклузивном преводу на - Људи немају више о чему да пишу. српски језик.
К
онстантин Малофејев инси стира да разговор почнемо речима „Христос васкрсе“. Затим нам нуди да пробамо специјалитете који се у Руси ји традиционално спремају за Васкрс. И док се ми гостимо, он нам по казује на свом таблет у фотографије са званичног отварања студија „Царград ТВ“. То је нови телевизијски канал у чи је оснивање је Малофејев уложио при лично велику суму новца. Поред тога је, каже, купио и један популарни грчки канал. Он посебно истиче култ уроло шку димензију тих пројеката. Испред себе је поставио велики циљ: да промо више традиционалне вредности у Руси ји и Европи, и да продубљује савез Мо скве са традиционално православним земљама – Грчком, Бугарском и Србијом. Нерадо коментарише гласине о томе да је он у неком смислу посредник у одно сима између конзервативних европских елита, и све то третира као „политичку митологију“. Чињеница је, међутим, да су Европска унија и САД међу првима уврстиле Малофејева у списак руских бизнисмена према којима су уведе не санкције, а револуционарне власти Украјине су чак подигле и опт ужницу против њега.
Добротвор у ширем смислу
Константине Валерјевичу, у протеклој години сте доспели међу људе које ме 12
Не бих баш рекао. Значи, ипак посто ји нешто што се не уклапа у уобичаје не оквире... Ко је, дакле, Константин Малофејев? - Ја сам добротвор, у ширем смислу речи. Шта то значи? - Бавим се добротворном делатношћу. У
једном тренутку сам схватио да ће лоби рање добрих закона који мењају моралну климу у друштву имати далеко већи ефе кат ако се исти тај напор уложи, рецимо, да би се посетило стотину домова за не збринут у децу. Може ли се онда рећи да нису у пра ву људи који кажу да треба променити свет око себе, и онда ће се све изме нити набоље? - Они су потпуно у праву, уколико је то
једино што могу. Али ако говоримо о утицајним људима, онда није довољно само издвојити новчану помоћ од мили он долара. Ниво контаката таквих људи омогућава да се свет мења далеко брже уколико они улажу своје време и своју душу, а не само новац. Како функционише Ваш добротворни Фонд Светог Василија Великог? - Ми стварамо читаву мрежу како фор
малних тако и неформалних контаката. Ја сам, на пример, члан Патријаршијске комисије за питања породице. Ми уче ствујемо у радним групама Комитета Др жавне думе за питања породице. То је
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
ФОТО: FOTOIMEDIA
: „Мени је гара и Срба“
13
интервју лобирање закона о заштити морала и о заштити деце од штетних информација. Што се тиче наше међународне делатно сти, ту смо увек у контакт у са ресорним министарствима и Комитетом Држав не думе за међународна питања, као и са нашим званичним дипломатама. Ако шаљемо хуманитарну помоћ, на пример, у Украјину, онда сарађујемо са Мини старством за ванредне сит уације. Нај важније је наше непосредно прис уство у земљама где радимо заједно са својим истомишљеницима. За то су потребни људи који се тиме баве, јер таквих земаља је приличан број. За кога се у владајућим круговима мо же рећи да су ваши истомишљеници? Да ли је то Владимир Јакуњин? - Наравно. Његов Фонд Андреја Прво
званог има програм подршке материн ства који је сличан нашем. У оквиру те делатности смо, на пример, у септембру прошле године заједно одржали Светски конгрес породица у Кремљу. А ове го дине на Васкрс смо први пут у историји организовали достављање Благодатног огња из Јерусалима у Србију. Ко Вам још помаже? - Фонд има свој надзорни одбор, у ко
ме су, рецимо, филмски редитељ Никита Михалков, помоћник председника Игор Шчогољев и архимандрит Тихон. Познато је да сте се састајали са Пу тином. Јесте ли са њим разговарали о раду свог фонда? - Владимир Владимирович има сувише
Ако неко од тих људи са којима се упознајем касније доспе у владу, то је обична коинциденција планирамо да реализујемо сличан про јекат у подмосковском Пушчину. Мој француски партнер много воли Русију и усред „рата санкција“ одлучио је да ин вестира у нашу земљу. Вероватно је то заинтересовало председника.
„За сада нема ко да постави питање монархије“
Какав је циљ промена за које се Ви залажете? - Циљ је да свет буде утемељен на тра
диционалним вредностима. Ми данас, нажалост, живимо у другом свет у, у ре волуционарном и антитрадиционал ном свет у. Под традицијом подразу мевам оно што нам даје хришћански поглед на свет. Ми треба најпре духов но, а затим и на култ урном и социјал ном нивоу да се ослободимо материја листичких, вештачких учења 20. века, у које убрајам марксизам, фашизам и либерализам. Шта мислите, колико процената ру ског становништва ће подржати такав заокрет? - У Русији је то 85%. То су они који гласају
много других важних послова да бисмо разговарали о раду Фонда Светог Васи лија Великог.
за Путина и они који се у социјалним ан кетама изјашњавају као православни. Те две групе се не подударају у потпуности, али то није ни битно. У сваком случају се ради о апсолутној већини.
Путин се састао и са Вашим пословним партнером, француским бизнисменом Филипом де Вилијеом, са којим Ви пла нирате да градите историјски парк на Криму. Како сте успели да организу јете тај сусрет? - Владимир Владимирович је хтео да се
Постоји схватање да такво располо жење подржава „тамни“, пасивни део становништва, док су креативни људи концентрисани у супротном табору, где се сматра да је напредак везан за стално удаљавање од традиције... - Значи, Ви сада разговарате са човеком
састане са Филипом де Вилијеом, а Фи лип де Вилије је имао жељу да се састане са Владимиром Владимировичем. Како је Путин сазнао за Ваш пројекат? - Де Вилије је у Француској створио нај
већи историјски парк на свет у. Пројекат на Криму је такође веома велики. Поред кримског парка, Филип де Вилије и ја 14
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
који је изразити представник те тамне и зат уцане масе.
А шта он да мо же те ре ћи о ру ским либералима? - То је својеврсна цивилизацијска подела.
Или сте за Русију са њеним сопственим путем и сопственом мисијом у овом све ту, или сматрате да је Русија део глобал
ног западног света, нека тамо њена про винција, филијала или колонија. Једном сам био у авиону заједно са утицајним функционером, путовали смо на Петер буршки економски форум. Он је идео лог западњаштва у Русији. Дошло је до сучељавања ставова и ја сам му рекао: „Добро, јасно је ко смо `ми`. `Ми` смо чувари поретка, империјалисти, черно сотенци, `мрачњаци`. Шта хоћемо – и то је све јасно. А у шта ви верујете? Каква по вама треба да буде Русија?“ Он ми је одговорио да Русија треба да „тежи да заузме достојно место у процес у светске глобализације“. Одмах сам му поставио потпитање: „Које место? Прво?“ а он ка же: „Не, прво је већ заузето. Достојно место. И не треба се држати архаичног појма суверенитета“. То је довољно, није морао више ништа да каже. Ето, између нашег и њиховог размишљања је читав бездан. Појаве као што су суверенитет и самобитна Русија за њих су архаичне и мртве, а за нас је то светиња. Због чега сте уверени да ће Русија кре нути „традиционалним“ путем? - Путинова одлука о сједињењу Крима
са Русијом нема цену. Пре тога смо само губили, само смо се повлачили. Наравно, када је дошао Путин, то повлачење је зау стављено, али је будућност ипак била не извесна. Одлука везана за Крим, по мом мишљењу, сведочи о томе да је изабрано опредељење за сопствене интересе. То је постало очигледно и нашим иностраним партнерима и отуд толико оштар став Сједињених Држава. Назовимо ствари својим именом и рецимо да је Америка хегемон данашњег света ево већ четврт века. Упутити њој изазов – а руководство Русије се управо на то одлучило – веома је важан корак за руски народ. Читава наша историја показује да ми можемо ефикасно да се развијамо само у стању подвига. Не бих да Вас растужим, али ако сада изађемо у строги центар Москве и пи тамо пролазнике, мислим да ће већина
За двадесет година у земљи је изграђено или обновљено 25.000 храмова и 800 манастира
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
изабрати управо опуштени „европски“ начин живота, а не стање непрекидног подвига... - Зависи како се постави питање. Ако,
на пример, питамо: „Сматрате ли Ви да Русија у одређеним условима може вра тити Крим?“ – добићемо 89% одговора: „нема тих услова“. Познато је да Ви подржавате васпоста вљање монархије у Русији. Да ли је то уопште могуће? - У Русији је све могуће. Данас у цркве
недељом долази 5% становништва. Када буде 30%, а још боље 50%, тада ће се пи тање монархије само по себи појавити. Данас једноставно нема ко да постави то питање, али тренд се развија управо у том правцу. За двадесет година у земљи је из грађено или обновљено 25 000 храмова и 800 манастира. Нигде у свет у и никада у историји се ништа слично није догодило. Према новијим социјалним анкетама, 29% испитаника не искључује могућност да се у Русији васпостави монархија, а почет ком 90-их та бројка је била двапут мања. Централно место у Вашем социјалном програму је породица са много деце. Како се у Русији може знатно повећати наталитет? - Наш фонд има програм који се зове
„Област добра“. За учешће у том програ му пријавило се 70 региона. То је конкурс за социјалне пројекте посвећене подршци породица са много деце. Тако ми покуша вамо да пракс у која се најбоље показала пренесемо из једног региона у други, тј. да пренесемо „ноу-хау“. Рекао бих да је у том смислу најдаље отишла Белгород ска област. Код њих је, на пример, већ де сет година забрањена градња стамбених зграда са много станова. Тамо се граде само приватне куће. Тамошњи губерна тор Савченко каже да се „у кавезу чак ни животиње не размножавају“. Ако живите у стану, како се уопште може говорити о много деце? Савченко за некакву симбо личну суму дели грађевинско земљиште, али на тим плацевима се у року од три године мора изградити приватна кућа. Постоји мишљење да у породици са много деце жена не може да се афир мише. То је одређени начин живота који многи неће прихватити. - Спроведите анкет у и питајте има ли
много срећних жена са успешном кари јером. Када је Господ давао заповест Ада
му и Еви, Он је рекао Адаму да једе хлеб свој у зноју лица свога, а жени је рекао да ће у мукама рађати своју децу. Свака жена се спасава кроз материнство. Мно го тога ће јој бити опроштено због тога што је родила много деце. Деца су њене пропуснице у Царство Небеско. Феми нисткиње кажу да се оне боре за права жена, али, рушећи инстит уцију брака, оне у ствари мењају живот жена у правцу угађања мушкој похоти. У традиционал ном друштву приступ женском телу је омогућен само кроз брак. Феминизам, међутим, проповеда „слободне односе“. То значи да мушкарац уместо да се ожени има и ван брака велике могућности, а не срећна жена, која и у тој сит уацији тежи да се уда, не може рећи: кад се ожениш, онда ћеш све добити. Због тога је и висок проценат развода. Када не би било од носа ван брака, ретко ко би се разводио.
Ове године на Васкрс смо први пут у историји организовали достављање Благодатног огња из Јерусалима у Србију Који социјални модел је, по Вама, оп тималан? Ви, на пример, говорите да је у Русији друштво морално здраво у поређењу са Западом. Али може ли бити морално оно друштво у коме су социјалне разлике толико велике? - Да, код нас је у тој сфери стање заиста
катастрофално. Веома важан аспект до бротворне делатности којом треба да се бави сваки богат човек јесте да на овај или онај начин враћа друштву новац који је зарадио. У којој мери добротворна делатност може да компензује недостатке соци јалног уређења? - Може у потпуности. Узмите двојицу
подједнако талентованих људи, од којих је један предузимач а други писац. То су два различита талента. Предузимач зара ђује хиљаду пута више јер се он само тиме бави, он само прави новац. Другим речи ма, новац није универзални еквивалент. То је посебна жила. Треба отићи у „руд ник“ где се новац прави. Не може свако бити предузимач, потребне су одређене црте карактера. Предузимач, међутим,
не треба да заборавља да му Бог није дао новац како би он могао њиме да облепи зидове у свом тоалет у или да их гурне на рачун у банци. Он их је добио да би их дао другоме. На пример, ономе писцу.
„Нема сумње да је капитализам изопаченост“
Да ли добротворна делатност предста вља сметњу у бављењу бизнисом? - Кад човек почне да троши 50% радног
времена на разне добротворне актив ности, онда се поставља питање: „Да ли сам ја бизнисмен или филантроп“. У једном момент у сам схватио да по стајем штетан за сопствени бизнис, јер његова социјална димензија почиње да доминира над комерцијалном. Зато сам одлучио да мојим активама треба да се баве професионални менаџери, а ја сам се посветио неколицини пројеката, ко ји се само условно могу третирати као комерцијални. Какав је Ваш став према гледишту по коме је капитализам извор управо оних проблема у друштву против ко јих се Ви борите? - Капитализам као власт капитала, као
непрекидна трка за новцем – свакако је изопаченост са хришћанског гледишта. Али ја бих одвојио стварну економију од финансијске. Свет финансијских дери вата и других хартија од вредности десет пута је већи од света стварне економије. Људи који на томе зарађују огроман но вац и пумпају тржиште некретнина на Азурној обали и у Лондону само су пара зити на телу нормалне економије. И ја сам био такав, тј. бавио сам се финансијама на тај начин. Зато добро знам о чему се ту ради. То је празнина, продаја ваздуха. И шта да се ради са тим? - То једноставно треба укинути. То нема
никакву сврху.
Како то мислите? - Арапи некако опстају без каматних
стопа. Сав тај паразитизам почиње од камата у банкама. Хришћанима је би ло забрањено да дају новац под интерес. Чим је то укинуто у 16-17. веку (да ли под утицајем јудаизма, по Зомбартовом мишљењу, да ли протестантизма, по Ве беру), одмах је почела офанзива капита лизма. Данас, без претеривања, светом управљају банке. Банкарски систем је инструмент за управљање светом. Он 15
интервју продире у све сфере нашег живота. Бан ке све контролишу и зарађују на ваздуху, на процентима. Знате зашто је црква за бранила камате? Зато што је то грех бо гохулства. Шта продаје човек који данас даје новац под интерес? Продаје време. А време припада Богу.
шта. Као неко ко је радио у финансијском систему, сведочим вам да се одлуке доносе на истим местима, а владе западних демо кратија их само процес уирају.
Да ли се треба одрећи кредита? - Треба се одрећи камата. Банке не треба
ограничење рађања. Године 1972. америч ки научник Медоуз је поднео Римском клубу реферат чија се суштина своди на следеће: ако се становништво планете бу де размножавало досадашњим темпом, то ће изазвати дефицит природних ре сурса. Тако се дошло до схватања да је неопходно спречити масовну појаву по родица са много деце, бар на Западу. По чело је подривање хришћанског морала, јер хришћанство не дозвољава аборт усе и ванбрачне интимне односе, и не одо брава истополне везе. Појавило се ново схватање да је стварање породице нешто што треба да се догоди људима када на пуне 30-40 година. То јест, када жена има далеко мање шансе да роди дете, погото во неколико деце.
да зарађују на каматама. Арапске и иран ске банке раде без камата, као банке које финансирају пројекте. Оне учествују у ризицима. Ако пројекат успе, онда и оне остваре профит. А шта је са „физичким“ лицима? - Ако је физичко лице корисно за дру
штво и ако је створило, на пример, по родицу са много деце, онда оно треба од државе да добије потпуно бесплатну хипотеку. Са гледишта државе, далеко је важније да жена роди четворо деце, него да ради и отплаћује кредит. А зар Ви и даље не зарађујете на изо паченом капитализму? - Из принципа не улажем средства у кре
дитне инструменте на које иде камата. Улажем само у акције. То је учешће у власништву.
„Русија је узданица за две милијарде хришћана“
Ви поклањате много пажње успоста вљању контаката са конзервативним елитама других земаља. У којој мери је данас на Западу однос према Русији хомоген? - Најпре да кажем оно што добро знам,
тј. да објасним како је уређен савремени свет. Погледајте данашњу Украјину, а за тим пројект ујте то на цео свет и видеће те да је то једно исто. То су олигархијске породице и олигархијски кланови. Они доносе све кључне одлуке. То није теорија завере, то је живот. Ротшилди, Рокфелери... - Да. И не само они. Назовимо их владари
ма света. То је глобална елита. Светска фи нансијска олигархија. То нис у тамо нека кви злочинци из сапунских опера, нити су то људи који покушавају да на све могуће начине напуне своје џепове. То су људи ко ји сматрају да су одговорни за управљање светом и да све треба да организују мак симално рационално и ефикасно. Додуше, рационално и ефикасно са њиховог гледи 16
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Можете ли навести пример стратешке одлуке која је затим реализована? - То је, на пример, парадигма везана за
„Русија је једина узданица за две милијарде хришћана“ Ви ваљда схватате да се управо све то назива „теорија завере“. Колико су такве одлуке заиста остварљиве на светском нивоу? - Погледајте само све оне материјале који
су доступни јавности, све оно што су се дамдесетих говорили Билдербершка гру па, Трилатерална комисија или Римски клуб. А затим упоредите са свим оним што се осамдесетих већ усвајало у виду одлука појединих влада и Уједињених на ција. То је пример одлуке олигархијских кланова која је у великој мери глобал на, а утицала је на становништво целе планете. У којој мери су те олигархијске групе јединствене у ставу према Русији? - Узмимо, на пример, САД. Тамо сада пре
овлађују неоконзервативци. То је доми нантни интелект уални покрет унутар америчке политичке елите. Међутим, у Америци постоје и друге групе. На при мер, постоји прави хришћански конзер вативни лоби. Они желе да се врате у до ба старе, добре Америке педесетих. Они
памте Америку у којој је постојао морал, Америку без експеримената са планира њем породице. Ти људи схватају да анти руска пропаганда потиче из истог извора као и пропаганда против традиционал них вредности у Америци. Ми развијамо односе са њима на основу покрета за по родицу. У Европи је такође све већи рас кол између национално оријентисаних група и „глобалиста“. Чланице Европске уније све више губе суверенитет у корист неких наднационалних органа и то код једног дела националних елита изазива све већу одбојност. Њима не одговара што се одлуке везане за Чешку и Шпа нију доносе изван тих земаља и не у њи хову корист, и што се не зна ко их доноси. Они који су мислили да ће „постати као Немачка“ видели су да нис у постали као Немачка, и сада немају ни лире, ни драх ме, ни пезете, а незапосленост је достигла 30%, емиграција је у порасту, уништавају се традиционалне вредности, породица, црква... Управо због тога ми видимо да су све популарније оне политичке снаге које данас, напротив, желе да изађу из Европске уније. То нис у само десничар ске партије него и левица, као у Грчкој. То је ипак социјални протест са нацио налним предзнаком. На пример, Сириза је дошла на власт уз антиевропске и ан тинемачке пароле. Кажу да сте управо Ви допринели дола ску проруских снага на власт у Грчкој... - Моји контакти са европским политича
рима имају искључиво социјални и вер ски карактер. Узмимо као пример Грчку. Све везе у Грчкој су потекле од мојих по клоничких путовања на Свет у Гору. Ако неко од тих људи са којима се упознајем касније доспе у владу, то је обична ко инциденција. Грци су наша православна браћа, њихова судбина је мени лично бит на исто као и судбина Бугара или Срба. А да ли они нешто очекују од Русије? - Да. Сви са којима контактирамо очекују
од нас да постанемо држава која ће отво рено бранити хришћанске вредности у свет у. То је зато што данас не постоји си ла која би то преузела на себе. У данашње време само Ватикан реагује на прогоне хришћана, али његов стварни утицај је да нас мали... Ми смо једина велика сила чији председник се не стиди да говори о својим православним, хришћанским убеђењима. Русија је у том смислу једина узданица за две милијарде хришћана у свет у.
војска
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Русија појачала војну групацију на Криму Пише: Дмитриј Литовкин
П
рема речима министра одбра не Сергеја Шојгуа, у оквиру развијања самосталне група ције снага на Криму крајем прошле године је створено скоро 100 здружених форма ција, јединица и организација, а добијена је и нова техника.
Руске војне јединице на Криму годину дана касније
Сваки метак за аутоматску пушку ко ји је испоручивала Црноморској флоти Москва је још недавно морала да усагла шава са Врховном Радом Украјине – на то ју је обавезивао Споразум о стат ус у Црноморске флоте. Свих ових двадесет година украјинска страна је на сваки начин демонстрирала апсолутно одс у ство жеље да било шта решава. Флота је пропадала наочиглед свих, губила је борбени потенцијал, што није био за немарљив фактор међу онима који су Американцима одрешили руке у реги ону. Сетимо се да су се амерички рат ни бродови релативно недавно појави ли у Црном мору, управо онда када је постало јасно да им не прети никаква опасност. Са уласком Крима у састав Русије сли ка се великом брзином мења. Како је за агенцију ТАСС изјавио Сергеј Шојгу, са да је „организована квалитетна борбе на обука снага ратног ваздухопловства Кримске групације и повећан састав де журних снага противваздушне одбра не“. По његовим речима, на полуострву се наставља изградња нових објеката у пет војних градова, а објекти који већ
ФОТО: ТАСС
За последњих годину дана Москва је спровела темељну обнову наоружа ња и знатно повећала број јединица које су дислоциране на Криму. Сада ће те трупе решавати паралелно два борбена задатка: одбрану руских интереса на Криму и дејства у уда љеној поморској зони.
постоје капитално се реновирају. Москва је добила могућност да спроводи ради калну обнову групације својих снага на полуострву.
Од Ту-22М3 до „Искандера-М“
Појачавање јединица одвија се у окви ру програма обнове наоружања армије до 2020. године. На Крим је пребачено око 300 примерака нових система на оружања и војне технике. Јединице су добиле најновије самоходне противотен ковске ракетне системе „Хризантема-С“, 152-милиметарске хаубице „Мста-С“, као и вишецевне бацаче ракета „Торнадо-Г“. Обалске јединице попуњене су најнови јим мобилним противбродским систе мом „Бал“, у чији састав улазе крстареће ракете Х-35 „Уран“. Размештање Ту-22М3 на полуострву, као и оперативно-тактичких система „Ис кандер-М“ представља следећу етапу у обнављању руског прис уства у црно морском региону, кажу у Министарству одбране. Размештање ових система на Криму гарант ује да оне у случају потребе мо гу уништити амерички противракетни штит у Румунији. А авиони Ту-22М3 неће само бити у стању да подрже овај удар крстарећим ракетама Х-22 и Х-15, већ и да потпуно уклоне војно-поморско прис уство Америке у Црном мору. Пред седник Комитета за обавештајна пита ња Представничког дома Конгреса САД
Мајк Роџерс званично је признао потен цијалну усмереност ракета-пресретача против извесних „претњи“ од стране Москве. Овога лета једна од здружених ракетних јединица Западног војног округа, у чијем се наоружању налазе оперативно-так тички ракетни систем „Искандер-М“ и авиони далекометне авијације Ту-22М3, спровела је демонстрацију могућности у акваторији Црног мора, одрадивши мере и поступке комбинованог уништавања критично важних објеката потенцијал ног противника средствима оружја висо ке прецизности земаљског и ваздушног базирања, саопштава се у Министарству одбране. „Ту-22М3 омогућава неу тралисање како текућих, тако и потенцијалних претњи које могу бити акт уелне за Русију у датом региону, узимајући у обзир и улазак раза рача у Црно море, што носи непосредну опасност за функционисање стратешких нуклеарних снага Русије“, каже Игор Ко ротченко, уредник листа „Национална одбрана“. Очекује се да ће Крим добити Ту-22М3 до 2016. године. Не зна се када ће се тамо наћи и оперативно-тактички комплек си „Искандер“. Сергеј Шојгу је недво смислено изјавио да овакви системи и бомбардери могу бити размештени на територији Русије у било које време и на сваком месту. „Где хоћемо, ту ћемо их и поставити!“, ставио је тачку на ово ми нистар одбране. 17
историја
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Победа уз Божију помоћ Пише: Александар Чаусов, „Взгляд“
Свештеници Псковске мисије
ФОТОГРАФИЈА ИЗ СЛОБОДНИХ ИЗВОРА
Совјетски свештеници су међу пр вима назвали рат против нацизма „отаџбинским“. Други светски рат је у великој мери допринео препороду Руске православне цркве у Совјет ском Савезу. Њени јерарси су чак били међу Стаљиновим званицама на Паради Победе. Са друге стране, међу свештенослужитељима је било и оних који су сарађивали са наци стима и служили „молебан за Хи тлера“. Каква је била стварна улога РПЦ у тим догађајима?
Молебан при најезди непријатеља
Р
уска црква је свој став изнела одмах на почетку рата, већ 22. јуна. Чим се вратио са лит ур гије у Богојављенском храму, чувар патријарашког престола Сергије (Староградски), напи сао је и објавио „Посланицу пастирима и пастви Христове православне цркве“ у којој пише следеће: „Фашистички раз бојници су напали нашу земљу. Газећи све споразуме и обећања, они су се изнена да обрушили на нас и ево, родна груда се већ натапа крвљу мирних грађана. Поново наступају времена Бат у-кана, немачких витезова, Карла Шведског и Наполеона. Бедни потомци непријатеља православ ног хришћанства желе још једном да по кушају да баце наш народ на колена пред неправдом, да га бруталним насиљем при морају да се одрекне добра и целовитости отаџбине и завета љубави према њој“. Занимљиво је да се у овој посланици ни једном не помиње израз „Совјетски Са вез“ или „совјетска власт“, али се ипак јасно даје до знања на чијој страни је Ру ска православна црква: „Нама, пастири ма Цркве, у ово време када Отаџбина све нас позива на подвиг, било би недостојно да ћутке посматрамо оно што се око нас дешава, да малодушног не бодримо, да ожалошћеног не тешимо, а онога који се колеба да не подсећамо на његов дуг пре ма земљи и на вољу Божију“. Веома ва жно место у посланици је оно где се пре цизира став Цркве у контексту примера колаборационизма: „А ако се поврх тога 18
Када су јединице Црвене армије под командом маршала Толбухина ушле у Беч, по његовој наредби је било изливено и поклоњено локалном православном храму звоно са натписом: „Руској православној цркви од победничке Црвене армије“ ћутљивост пастира и његово неучество вање у страдањима пастве објашњава још и лукавим резоновањем везаним за могуће погодности са оне стране грани це, онда је то отворена издаја Отаџбине и свога пастирског дуга“. Таква јасноћа израженог става, са једне стране, и прећуткивање совјетске власти са друге, објашњава се сложеним одно сима између власти и Руске православне цркве. Од 1938. до 1941. политика цркве но-државних односа у Совјетском Савезу у неколико наврата је била подвргнута реформи. После сједињења неколико те риторија Пољске са Украјинском и Бело руском ССР, а касније и балтичких репу блика са Совјетским Савезом, на целој територији Совјетског Савеза појавило се неколико хиљада нових храмова, де сетине манастира и активних духовних школа и училишта. Будући да је религија имала важну улогу у живот у заједница на управо стеченим територијама, Ко мунистичка партија је била принуђена да пређе на мекшу политику према Руској цркви, јер је Руска црква могла да уједи
ни те православне заједнице и епархије у неку заједничку структ уру. Међутим, већ 1941. године исто то со вјетско руководство је закључило да је Црква сувише активна. Тада почиње но ви талас репресија и „Савез милитантних безбожника“ доживљава један од послед њих врхунаца своје активности. У самој Цркви се у том тренутку осећала огромна потреба за свештеницима и епи скопима. Комплетна епархијска структ у ра је у суштини била разрушена. Било је на стотине храмова који су се у правном смислу још увек водили као активни, али су фактички били празни, јер није имао ко да служи. И поред тако тешке сит уације, Црква је недвосмислено изабрала патриотизам. Већ 26. јуна у Богојављенском храму ми трополит Сергије одслужио је специјал ни молебан „за даровање победе“. Затим је састављен специјални текст „Молебана при најезди непријатеља који се у Руској православној цркви чита у дане Отаџ бинског рата“. Овај молебан је служен касније у свим храмовима Московског
патријархата. Током Великог отаџбин ског рата чувар патријарашког престола се 24 пута обратио верницима у патри отским посланицама. Црква није изражавала свој став само молитвама и посланицама. Прилозима који су сакупљени на иницијативу Мо сковске патријаршије формирана је тен ковска колона „Дмитриј Донски“ која је у фебруару 1944. године предата совјетској армији, а такође и ваздухопловна еска дрила „Александар Невски“. Посебну улогу су одиграли православни свештеници у партизанском покрет у на окупираним територијама. Њихов зада так је углавном био да скривају партиза не и да буду „веза“ између партизана и локалног становништва.
„Да дође трећа империја твоја...“
Говорећи о партизанима, већ се доти чемо компликованог случаја Псковске мисије. То је била верска структ ура коју су Немци основали на окупираном севе розападу Совјетског Савеза. На терито рији Псковске мисије немачка војска је контролисала новоформиране парохи је, служен је и „молебан за Хитлера“ са следећим текстом „/.../ ти си наш вођа, име твоје утерује страх у кости неприја тељима, нека дође трећа империја твоја, и нека буде воља твоја на земљи“. Међутим, клирици су пружали отпор и на окупираним територијама. Посебан значај у тој борби је имала Васкршња посланица Лењинградског митрополи та Алексија од 25. априла 1943. године, у којој се он обраћа својој пастви на тери торијама под фашистичком окупацијом и каже: „Наставите, браћо, да се подвиза вате за веру... Помажите на све начине – и ви мушкарци, и ви жене – партизанима Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI
Редитељ Владимир Хотињенко је 2009. године снимио филм „Поп“ о Псковској православној мисији. Филм говори о оцу Александру, настојатељу мале летонске парохије, који је формално сарађивао са Трећим рајхом, али је тајно помагао совјетским партизанима да се боре против непријатеља, и сами ступајте у партизанске редове“. Према сведочанству борца Друге партизанске бригаде А. Г. Голицина, „тај агитациони летак је одиграо велику улогу у подршци партизанском покрет у (...) За његово по седовање немачки командири су у својим наредбама претили смртном казном“. Фјодор Пузанов је био један од најпо знатијих свештеника који су отишли у партизане. Овај „сарадник“ Псковске мисије почео је 1942. године да снабдева партизанске одреде храном, оделом и ин формацијама, и наравно, истовремено је јавно на све начине исказивао лојалност окупатору. На крају окупације Немци су приликом повлачења скупили 300 сељана да их отерају у Немачку, али наоружани конвој није издржао напетост и побе гао је, с тим што је претходно именовао Пузанова за старешину колоне. Када се свештеник уверио да је конвој нестао из видног поља одвео је сељане партизанима, где је и остао да служи до доласка Црвене армије. Носилац одликовања „Партизану Отаџбинског рата“ другог степена, Фјодор Пузанов, поново је 1944. године именован за настојатеља у селу Хохлови Горки. NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД. Електронска пошта српске редакције RBTH: EDITOR@RUSKAREC.RU Више информација на http://RUSKAREC.RU „Геополитику“ издаје и штампа предузеће ИП „Геополитика пресс д.о.о.“ Адреса редакције: Мурска 1/4, 11000 Београд Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 geopolitika@sbb.rs, www.geopolitika.rs
ФОТОГРАФИЈА: KINOPOISK.RU
ГЕОПОЛИТИКА јун 2015.
Тадашњи архијерејски намесник у Псковско-Печерском манастиру, игу ман Павле, такође је играо „двоструку игру“. Он је потписивао званичне по здравне говоре фашистичким властима и учествовао у припреми антисовјет ских докумената. Истовремено је, ме ђутим, слао партизанима читаве товаре намирница преко једне своје парохијан ке. Постоји верзија да је игуман Петар у манастиру имао радио-станицу помоћу које је на линију фронта слао податке о кретању фашистичких војних форма ција, а те податке је добијао од поједи них јеромонаха из парохија Псковске мисије. Нацисти су приликом свог повлачења највише због таквих примера стрељали многе свештенике Псковске мисије. Наравно, било је и оних који су свесрдно сарађивали са хитлеровцима и искрено поздрављали „нову германску власт“ – противницу совјетских безбожника. Али они нис у били већина у црквеном клиру. Са друге стране, нема сумње да је улога црквене већине у совјетском партизан ском покрет у на окупираним територи јама била велика. Слободан Ерић, директор и главни и одговорни уредник Александар Драгутиновић, уредник фотографије Ирена Милић, оглашавање и ПР Весна Станиславов, Дистрибуција Катарина Бунтић-Марковић, пословно-технички секретар Ликовно-графичка обрада „Геополитика пресс“
19
Руска реч ruskarec.ru rs.rbth.com
Богослужење на Поклоној гори Патријарх московски и целе Русије Кирил (десно) на празничном богослужењу на Дан Светог великомученика и Победоносца Георгија у Георгијевском храму на По клоној гори у Москви.
ФОТО: РАМИЉ СИТДИКОВ / РИА „НОВОСТИ“
Русија у сликама