Русија и Србија #63

у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, МАРТ 2014.

„Са­мо фе­де­ра­ли­за­ци­ја мо­же спре­чи­ти по­де­лу Укра­ји­не“ Пе­тар Ис­кен­де­ров

Ни­ки­та Бондарeв

Бо­сан­ски Мај­дан ­ и срп­ски Пи­је­монт

стр. 13-15

ФО­ТО: Re­u­ters

„Бо­сан­ско про­ле­ће“ или ­ стр. 10-12 „бо­сан­ска је­сен“?

стр. 6-9

Мр­жња из наф­та­ли­на Не­ви­ђе­на бу­ји­ца ан­ти­ру­ских на­сту­па у за­пад­ним ме­ди­ји­ма то­ком про­те­клих ме­се­ци иза­зва­ла је не­га­тив­не оце­не у Ру­си­ји, али и на са­мом За­па­ду

Реклама

Новости из Русије које можете увек понети са собом

RBTH for iPad Прилог на енглеском

twitter.com/ruskarec facebook.com/ruskarec

Преузмите нову верзију бесплатно

погледи

До­да­так „Ср­би­ја и Ру­си­ја“ фи­нан­си­ра и уре­ђу­је ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ (Мо­сква, Ру­си­ја). Срп­ска ре­дак­ци­ја „Rus­sia Beyond the He­a­dli­ nes“ (RBTH), ме­ђу­на­род­ног про­јек­та „Ро­сиј­ ске га­зе­те“, (1) уре­ђу­је Ин­тер­нет стра­ни­цу http://ru­ska­rec.ru, (2) уре­ђу­је и из­да­је штам­ па­ни до­да­так „Ру­ска реч“ у „По­ли­ти­ци“ и (3) уре­ђу­је штам­па­ни до­да­так „Ру­си­ја и Ср­би­ја“ у „Ге­о­по­ли­ти­ци“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НEГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ генерални продуцент НИ­КО­ЛА ЛЕ­ЧИЋ го­сту­ју­ћи уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH ИРИ­НА РЕ­ШЕ­ТО­ВА, ЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА уред­ници Милан Радовановић, Бојана Мишковић, Маја Јончић, Ружица Радојчић, Ана Ацовић, Ивана Кнежевић преводиоци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ фо­то­гра­фи­је ЈУ­ЛИ­ЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње Ин­тер­нет стра­ни­ца: ru­ska­rec.ru * Елек­трон­ска по­шта: edi­tor­@ru­ska­rec.ru * Те­ле­фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре­са: Ул. Прав­ды 24, д. 2, Мо­сква 125993, Рос­сия © 2014 СВА ПРА­ВА ЗА­ДР­ЖА­ВА ФГБУ „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“ Тек­сто­ви из ру­бри­ке „По­гле­ди“ овог до­дат­ка иза­бра­ни су да пред­ста­ве ра­зна ста­но­ви­шта и не од­ра­жа­ва­ју ну­жно ста­но­ви­ште уред­ни­ка про­јек­та RBTH или ли­ста „Ро­сиј­ска га­зе­та“. Мо­ли­мо Вас да ша­ље­те пи­сма и ко­мен­та­ре уред­ни­ку на edi­tor­@ru­ska­rec.ru. ЛИ­КОВ­НО-ГРА­ФИЧ­КА ОБ­РА­ДА: „ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА ПРЕСС“

2

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

Пи­ше: Вла­ди­мир Чи­жов

Та­ква тврд­ња из­гле­да као па­ра­докс, гре­шка или со­фи­зам. У сва­ком слу­ча­ ју из­гле­да не­ве­ро­ват­но, јер је од­лу­ка Укра­ји­не да об­у­ста­ви при­пре­ме за пот­пи­си­ва­ње Спо­ра­зу­ма о асо­ци­ја­ ци­ји са ЕУ иза­зва­ла бур­не емо­ци­је у по­је­ди­ним по­ли­тич­ким и екс­перт­ ским кру­го­ви­ма. Ме­ђу­тим, та­ква „гво­зде­на“ ло­ги­ка је по­гре­шна и мо­ же са­мо да ге­не­ри­ше кон­флик­те. Да би се то схва­ти­ло тре­ба се јед­но­став­ но освр­ну­ти на ре­а­лан жи­вот.

У

кон­тек­сту вил­њу­ског са­ми­ та „Ис­точ­но парт­нер­ство“ мо­гле су се чу­ти алар­мант­не те­зе о ге­о­по­ли­тич­кој „игри са нул­том су­мом“ и ру­ском при­ ти­ску на Укра­ји­ну. На­ме­ће се за­кљу­чак о не­га­тив­ном ути­ца­ју „укра­ јин­ског фак­то­ра“ на ве­зе из­ме­ђу Ру­си­је и ЕУ, и упра­во та­кав за­кљу­чак се учвр­стио у све­сти чи­та­вог ни­за ана­ли­ти­ча­ра. Ме­ђу­тим, та­ква „гво­зде­на“ ло­ги­ка је по­ гре­шна и мо­же са­мо да ге­не­ри­ше кон­ флик­те. Да би се то схва­ти­ло тре­ба се јед­но­став­но освр­ну­ти на ре­а­лан жи­вот. Ре­а­ли­је су та­кве да од­но­си на ли­ни­ји Ру­ си­ја-ЕУ, Укра­ји­на-ЕУ и Ру­си­ја-Укра­ји­на има­ју ду­го­ро­чан стра­те­шки ка­рак­тер не­за­ви­сно од ва­ри­ра­ња по­ли­тич­ке си­ ту­а­ци­је. Ти од­но­си са­ми по се­би има­ју вред­ност, јер од­го­ва­ра­ју ин­те­ре­си­ма на­ ро­да на­ших зе­ма­ља, та­ко да раз­вој тих ве­за сви­ма иде у при­лог. ЕУ је вр­ло ва­жан парт­нер Ру­си­је. По­ло­ ви­на на­шег про­ме­та ро­бе оства­ру­је се са Европ­ском уни­јом. Ми смо за­ин­те­ре­ со­ва­ни да по­диг­не­мо са­рад­њу на ви­ши ни­во уки­да­њем ви­зних ба­ри­је­ра, сти­му­ ли­са­њем тр­го­ви­не и ин­ве­сти­ци­ја и про­

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

ду­бљи­ва­њем по­ли­тич­ких кон­та­ка­та. Рад на то­ме зах­те­ва озбиљ­не на­по­ре и ве­ли­ко стр­пље­ње и на­да­мо се да ће он на­и­ћи на аде­кват­ну по­др­шку европ­ских парт­не­ра. На­рав­но, ми од­лич­но раз­у­ме­мо и по­ др­жа­ва­мо слич­ну за­ин­те­ре­со­ва­ност Укра­ји­не, као и дру­гих зе­ма­ља, за про­ ду­бљи­ва­ње са­рад­ње са ЕУ. Од­ре­ђи­ва­ње мо­да­ли­те­та, фор­ма­та и спе­ци­фи­ке те са­ рад­ње нео­т у­ђи­во је, нео­спор­но и су­ве­ре­ но пра­во укра­јин­ског на­ро­да и ње­го­вог ле­ги­тим­но иза­бра­ног ру­ко­вод­ства. Ни­је по­треб­но по­себ­но до­ка­зи­ва­ти ин­ тен­зи­тет, ши­ри­ну и ду­би­ну ру­ско-укра­ јин­ских ве­за (у сфе­ри људ­ских кон­та­ка­та, про­из­вод­не ко­о­пе­ра­ци­је и по­сло­ва­ња у окви­ру зо­не сло­бод­не тр­го­ви­не ко­ја ва­ жи у За­јед­ни­ци не­за­ви­сних др­жа­ва). Ми, на­рав­но, и да­ље же­ли­мо да раз­ви­ја­мо ту са­рад­њу. На­ше ве­зе до­бро функ­ци­о­ни­ шу на обо­стра­но за­до­вољ­ство, та­ко да би њи­хов пре­кид на­нео озбиљ­ну ште­т у на­ шим за­јед­нич­ким про­јек­ти­ма, не­га­тив­но би се од­ра­зио на еко­но­ми­ју обе­ју зе­ма­ља и на бла­го­ста­ње на­ших гра­ђа­на. Пер­спек­ти­ва скла­па­ња Спо­ра­зу­ма о асо­ци­ја­ци­ји из­ме­ђу ЕУ и Укра­ји­не, као и ства­ра­ња „ду­бин­ске и све­о­бу­хват­не“ зо­не сло­бод­не тр­го­ви­не ни­је, на­жа­лост, пре­ра­сла у по­зи­тив­ну мо­гућ­ност да се учи­ни но­ви ква­ли­та­тив­ни ко­рак на­пред у тро­у­глу од­но­са ЕУ – Укра­ји­на – Ру­си­ја. Уме­сто то­га, све се све­ло на по­ли­ти­за­ци­ ју овог пи­та­ња и по­ку­ша­је да се Ки­је­ву на­мет­не ла­жни из­бор „или са Мо­сквом, или са Евро­пом“, као и на кри­ти­ку су­ве­ ре­ног из­бо­ра Укра­ји­не да из­вр­ши пот­пу­ ни­ју ана­ли­зу усло­ва Спо­ра­зу­ма о асо­ци­ ја­ци­ји и оба­ви до­дат­не кон­с ул­та­ци­је, уз евен­т у­ал­но уче­шће ру­ске стра­не. Укра­јин­ци­ма је, као и на­ма, бит­но да са свих стра­на са­гле­да­ју ку­да би их ре­ал­но од­ве­ло пот­пи­си­ва­ње Спо­ра­зу­ма о асо­ ци­ја­ци­ји, по­го­то­во у кон­тек­сту на­ших за­јед­нич­ких про­је­ка­та и ус­по­ста­вље­них про­из­вод­них ве­за. Та­ко­ђе тре­ба има­ти у

ЕУ је вр­ло ва­жан парт­нер Ру­си­је. По­ло­ви­на на­шег про­ме­та ро­бе оства­ру­је се са Европ­ском уни­јом

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

Укра­ји­на као ко­хе­зи­о­ни фак­тор у од­но­си­ма из­ме­ђу Ру­си­је и ЕУ? На „ма­пи пу­та“ усво­је­ној 2005. на са­ми­ту Ру­си­ја-ЕУ у ве­зи са про­сто­ром спољ­не без­бед­но­сти утвр­ђе­на је иде­ја по­ве­зи­ва­ња ре­ги­о­нал­них ин­те­гра­ци­о­них про­це­са ко­ја је да­ље раз­ви­је­на у ини­ци­ја­ти­ви пред­сед­ни­ка Ру­си­је о ства­ра­њу за­јед­нич­ког еко­ном­ског и дру­штве­ног про­сто­ра од Ли­са­бо­на до Вла­ди­во­сто­ка као при­род­на и по­зи­тив­на ва­ри­јан­та, као ди­ја­лог у ко­ме ће по­ште­но, са­мо­стал­но и са ме­ђу­соб­ним ува­жа­ва­њем би­ти раз­ мо­тре­на сва ак­т у­ел­на пи­та­ња. На­жа­лост, европ­ске струк­т у­ре су тај пред­лог Ки­је­ ва од­мах од­ба­ци­ле, по свој при­ли­ци без ика­квих кон­с ул­та­ци­ја са зе­мља­ма-чла­ни­

ца­ма. За­са­да ни­је ис­ко­ри­шће­на шан­са да „укра­јин­ски фак­тор“ по­ста­не ко­хе­зи­о­ни еле­мент ко­ји би омо­гу­ћио да се осми­сле мо­да­ли­те­ти на­ше за­јед­нич­ке са­рад­ње. Па ипак, ми смо, као и Укра­јин­ци, спрем­ни да ра­ди­мо на то­ме. Са­да све за­ви­си од Европ­ске уни­је. И још јед­но: прин­ци­пи­јел­на ру­ска по­зи­ци­ја се са­сто­ји у схва­та­њу да ре­ги­он са ко­јим се гра­ни­че Ру­си­ја и ЕУ пред­ста­ вља ва­жан и по­зи­ти­ван фак­тор из­град­ње од­но­са са Европ­ском уни­јом. На „ма­пи пу­та“ усво­је­ ној 2005. на са­ми­т у Ру­си­ја-ЕУ у ве­зи са про­сто­ром спољ­не без­бед­но­сти утвр­ђе­на је иде­ја по­ве­зи­ва­ња ре­ги­о­нал­них ин­ те­гра­ци­о­них про­це­са ко­ја је да­ље раз­ви­је­на у ини­ци­ја­ти­ви пред­сед­ни­ка Ру­си­је о ства­ра­њу за­јед­нич­ког еко­ном­ског и дру­ штве­ног про­сто­ра од Ли­са­бо­на до Вла­ди­во­сто­ка. Убе­ђен сам да је бу­дућ­ност у стр­пљи­вом и на­пор­ном за­јед­нич­ком ра­ду на по­ве­зи­ва­њу про­це­са европ­ске и евро­а­зиј­ске ин­те­гра­ци­је ко­ји се не кон­фрон­ти­ра­ју је­дан дру­ го­ме, не­го се ме­ђу­соб­но до­пу­ ња­ва­ју. Ово уто­ли­ко пре што је евро­а­зиј­ски про­је­кат крај­ње тран­спа­рен­тан, за­сни­ва се на пра­ви­ли­ма Свет­ске тр­го­вин­ ске ор­га­ни­за­ци­је и умно­го­ме се осла­ња на ис­ку­ство са­ме Европ­ске уни­је. Вла­ди­мир Алек­се­је­вич Чи­жов, шеф Стал­ног пред­став­ни­штва Ру­си­је при ЕУ Ка­ри­ка­ту­ра: Кон­стан­тин Ма­лер

ви­ду и ефе­кат про­ме­не усло­ва ве­за­них за олак­ши­це ко­је ва­же за све чла­ни­це зо­не сло­бод­не тр­го­ви­не у окви­ру За­јед­ни­це не­за­ви­сних др­жа­ва, укљу­чу­ју­ћи и Укра­ ји­ну, с об­зи­ром да би у том слу­ча­ју би­ ло не­мо­гу­ће за­др­жа­ти ра­ни­је усло­ве. Тај про­блем ни­је у по­ли­тич­кој, не­го ис­кљу­ чи­во у еко­ном­ској рав­ни. Тре­ба уна­пред са­гле­да­ти и схва­ти­ти по­сле­ди­це пре­ла­ ска Укра­ји­не са по­вољ­ног ре­жи­ма зо­не сло­бод­не тр­го­ви­не у окви­ру За­јед­ни­це не­за­ви­сних др­жа­ва на прин­цип нај­по­ вла­шће­ни­је на­ци­је ко­ји је оп­ште­при­хва­ ћен у СТО (не ра­ди се о не­ка­квим сра­ чу­на­тим уз­врат­ним ме­ра­ма, а још ма­ње о санк­ци­ја­ма). У том кон­тек­сту по­кре­та­ње тро­стра­ног ди­ја­ло­га Укра­ји­на – Ру­си­ја – ЕУ де­лу­је

3

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

Мр­жња из наф­та­л Пи­шу: Па­вел Би­ков, Ол­га Вла­со­ва, „Екс­перт“

Не­ви­ђе­на бу­ји­ца ан­ти­ру­ских на­сту­ па у за­пад­ним ме­ди­ји­ма то­ком про­ те­клих ме­се­ци иза­зва­ла је не­га­тив­не оце­не у Ру­си­ји, али и на са­мом За­ па­ду. Стра­те­ги­ја та­квих при­ти­са­ка ни­је се про­ме­ни­ла од про­шлог ве­ка, а са­да­шњи на­пад ме­диј­ске хи­сте­ри­ је ве­зан је за то што Ру­си­ја ири­ти­ра За­пад сво­јим ус­пе­си­ма, та­ко да је да­ на­шња раз­ја­ре­на кри­ти­ка уства­ри са­мо ко­пи­ја не­ка­да­шње ан­ти­ко­му­ ни­стич­ке ре­то­ри­ке про­тив СССР-а.

У

по­след­њих не­ко­ли­ко ме­се­ци За­пад вр­ши на Ру­си­ју при­ ти­сак ко­ји ни­је за­бе­ле­жен од рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за. Кул­ми­на­ци­ја је на­сту­пи­ла ка­ да се на укра­јин­ску кри­зу на­ до­ве­за­ло отва­ра­ње Олим­пи­ја­де у Со­чи­ју. По­не­кад то из­гле­да вр­ло ко­мич­но. Са­ ми за­пад­ни по­ли­ти­ча­ри бу­квал­но ни­с у из­би­ја­ли са ки­јев­ског Мај­да­на и (ка­ко је по­ка­за­ло об­ја­вље­но при­слу­шки­ва­ње те­ ле­фон­ских раз­го­во­ра за­ме­ни­це др­жав­ног се­кре­та­ра са аме­рич­ким ам­ба­са­до­ром) ин­тен­зив­но су пле­ли мре­жу ин­три­га и кон­так­ти­ра­ли са ли­де­ри­ма опо­зи­ци­је ко­ја већ уве­ли­ко ни­је би­ла мир­на, а исто­вре­ ме­но су аме­рич­ки се­на­то­ри и европ­ски пар­ла­мен­тар­ци ре­гу­лар­но на­сту­па­ли са зах­те­ви­ма да Мо­сква пре­ста­не са вр­ше­ њем при­ти­са­ка на Укра­ји­ну и да од­у­ста­не од сво­јих им­пе­ри­ја­ли­стич­ких ам­би­ци­ја. Ко­ме­ди­ја је пре­ра­сла у фар­с у ка­да је по­ ста­ла ак­т у­ел­на те­ма Олим­пи­ја­де. Још пре по­чет­ка так­ми­че­ња по­те­кле су бу­ји­це ре­ пор­та­жа за­пад­них но­ви­на­ра о не­до­вр­ше­ ним хо­те­ли­ма и дру­гим скан­да­ло­зним по­ја­ва­ма у Со­чи­ју. Сти­цао се ути­сак да

би им из­у­зет­но од­го­ва­ра­ло ка­да би све за­и­ста би­ло у ло­шем ста­њу и стра­шно су се нер­ви­ра­ли што ни­је би­ло та­ко. Чак је ухва­ћен Ен­глез ко­ји је нај­пре сам ло­мио но­ве бра­ве, а за­тим фо­то­гра­фи­сао де­та­ље тог „ра­с у­ла“ и по­ста­вљао фо­то­гра­фи­је на Ин­тер­не­т у. Ме­ђу­тим, отва­ра­ње Ига­ ра је би­ло фе­но­ме­нал­но, што је по све­му су­де­ћи код за­пад­них но­ви­на­ра иза­зва­ло нер­вни слом. За­пад­на ре­то­ри­ка из­гле­да као не­што већ ви­ђе­но. Из наф­та­ли­на су из­ва­ђе­ни про­ па­ганд­ни ша­бло­ни из до­ба хлад­ног ра­та и са­да се по­но­во ко­ри­сте, али не про­тив Со­вјет­ског Са­ве­за као бе­де­ма ко­му­ни­зма, не­го про­тив ли­бе­рал­но-ка­пи­та­ли­стич­ке Ру­си­је. Со­ци­ја­ли­зам је одав­но по­бе­ђен, а СССР се одав­но рас­пао. За­што он­да За­пад по­но­во по­ку­ша­ва да ство­ри пред­ ста­ву о не­ка­квом не­при­ја­те­љу? Не­ка­да је то би­ла прин­ци­пи­јел­на иде­о­ло­шка кон­ фрон­та­ци­ја из­ме­ђу два ци­ви­ли­за­циј­ска мо­де­ла, а на че­му се за­сни­ва­ју са­да­шње су­прот­но­сти? Чи­ме са­вре­ме­на Ру­си­ја то­ ли­ко ири­ти­ра За­пад?

По инер­ци­ји

Са­да­шње за­о­штра­ва­ње од­но­са из­ме­ђу Ру­си­је и За­па­да, пре све­га САД, умно­го­ ме је, на­рав­но, ве­за­но за из­у­зет­ну инерт­ ност аме­рич­ког по­ли­тич­ког си­сте­ма. У Ру­си­ји су љу­ди на­ви­кли на на­гле про­ме­не по­ли­тич­ког ре­жи­ма и исто та­ко на­гле за­ о­кре­те у спољ­ној по­ли­ти­ци, те им је за­то те­шко да схва­те то­ли­ку ста­бил­ност спољ­ но­по­ли­тич­ких мо­де­ла САД. Та­кав сте­пен ста­бил­но­сти по­ли­тич­ког си­сте­ма мо­гућ је са­мо у зе­мљи ко­ја ни­је осе­ти­ла озбиљ­ не по­сле­ди­це свет­ских ра­то­ва, ни­ти је до­ жи­ве­ла ре­во­лу­ци­је и пре­вра­те, али ко­ја има мо­гућ­ност да ак­тив­но уче­ству­је у пре­у­ре­ђи­ва­њу све­та, и то у оном прав­цу ко­ји њој из­гле­да као нај­ра­зум­ни­ји.

Из наф­та­ли­на су из­ва­ђе­ни про­па­ганд­ни ша­бло­ни из до­ба хлад­ног ра­та и са­да се по­но­во ко­ри­сте, али не про­тив Со­вјет­ског Са­ве­за као бе­де­ма ко­му­ни­зма, не­го про­тив ли­бе­рал­но-ка­пи­та­ли­стич­ке Ру­си­је 4

Че­сто се ка­же да САД не­ма­ју ја­сну спољ­ ну по­ли­ти­ку. Ме­ђу­тим, од­с у­ство кон­ крет­ног пла­на не зна­чи и од­с у­ство ста­ ва. Став по­сто­ји и он се не ме­ња мно­го. Аме­рич­ки по­ли­ти­ча­ри су у су­шти­ни већ по­сле Пр­вог свет­ског ра­та фор­му­ли­са­ли пи­та­ња као што је по­ли­ти­ка пре­ма Ру­ си­ји или нај­при­хва­тљи­ви­ји (за Аме­ри­ ку) об­лик по­сто­ја­ња зе­ма­ља у Ис­точ­ној Евро­пи. Ко­нач­ну оквир­ну кон­струк­ци­ју спољ­не по­ли­ти­ке пре­ма по­је­ди­ним ре­ги­ о­ни­ма САД су фор­му­ли­са­ле по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, и од та­да по­ли­ти­ка Ре­га­ но­ве, Клин­то­но­ве, Бу­шо­ве или Оба­ми­не ад­ми­ни­стра­ци­је ва­ри­ра са­мо у за­да­тим окви­ри­ма. Ге­не­рал­ни пра­вац и раз­ме­ре тог ва­ри­ра­ња се не ме­ња­ју. По­ли­ти­ку „од­вра­ћа­ња“ Ру­си­је у глав­ним цр­та­ма је фор­му­ли­сао аме­рич­ки ди­пло­ ма­та Џорџ Ке­нан по­чет­ком 1946. За­ни­ мљи­во је да сам Ке­нан, као и мно­ги дру­ ги аме­рич­ки по­ли­ти­ча­ри, ни­је ве­ро­вао у одр­жи­вост ко­му­ни­стич­ког СССР-а и иде­о­ло­шку кон­фрон­та­ци­ју је до­жи­вља­ вао углав­ном као вр­ло ефи­ка­сан ин­стру­ мент за де­ло­ва­ње на соп­стве­не би­ра­че (тр­ка у на­о­ру­жа­њу у САД ре­а­ли­зо­ва­на је за но­вац по­ре­ских об­ве­зни­ка ко­је је нај­ пре тре­ба­ло убе­ди­ти у озбиљ­ност ко­му­ ни­стич­ке опа­сно­сти). Ке­нан је и цар­ску и бољ­ше­вич­ку Ру­си­ју тре­ти­рао као „за­о­ ста­ло вар­вар­ско дру­штво, а ње­не вла­да­ре као љу­де ко­ји су мо­ти­ви­са­ни тра­ди­ци­ о­нал­ним ин­стинк­том са­мо­у­ни­ште­ња и ко­ји се увек изо­лу­ју од спољ­ног све­та. Он их је до­жи­вља­вао као ауто­кра­те ко­је се тру­де да ус­по­ста­ве мир са­мо пу­тем ис­цр­ пљу­ју­ће смр­то­но­сне бор­бе до пот­пу­ног уни­ште­ња про­тив­ни­ка.“ „Сми­сао ње­го­ве те­зе“, пи­сао је ка­сни­је из­ван­ред­ни бри­тан­ски исто­ри­чар Ерик Хоб­зба­ум, „са­сто­јао се у то­ме да су САД као је­ди­на си­ла ко­ја мо­же да се су­прот­ ста­ви СССР-у оба­ве­зне да су­зби­ја­ју ње­ го­во на­пре­до­ва­ње уз по­моћ исто та­ко бес­ком­про­ми­сне кон­фрон­та­ци­је“. Је­дан од пра­ва­ца те бес­ком­про­ми­сне кон­ фрон­та­ци­је од­но­сио се и на ства­ра­ње ан­ ти­ру­ски на­стро­је­них зе­ма­ља у „там­пон зо­ни“ из­ме­ђу Ру­си­је и За­пад­не Евро­пе, тј. у Ис­точ­ној Евро­пи. Да­нас ма­ло ко обра­ ћа па­жњу на чи­ње­ни­цу да је те­ри­то­ри­

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

ФО­ТО: Re­u­ters

ли­на

У вр­ше­њу при­ти­са­ка на Ру­си­ју За­пад по­ку­ша­ва да при­ме­ни ста­ре иде­о­ло­шке ша­бло­не

ја Аустро­у­гар­ске им­пе­ри­је по­сле Пр­вог свет­ског ра­та „исец­ка­на“ на сит­не др­жа­ ве са на­ци­о­на­ли­стич­ким вла­да­ма упра­во на ин­си­сти­ра­ње аме­рич­ког пред­сед­ни­ ка Ву­дроа Вил­со­на (Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и Фран­цу­ска су би­ле про­тив). Тај про­цес уоп­ште ни­је био то­ли­ко при­ро­дан, упр­ кос уста­ље­ном ми­шље­њу у тим зе­мља­ма. „На ме­сту хаб­збур­шке им­пе­ри­је ство­ре­не су но­ве др­жа­ве-на­ци­је са на­дом (ко­ја се об­и­сти­ни­ла) да ће са­ве­зни­ци из та­бо­ра по­бед­ни­ка ра­ди­је иза­бра­ти сво­ју др­жа­ ву и на­ци­ју не­го ри­зи­ке бољ­ше­вич­ке ре­ во­лу­ци­је. И за­и­ста, ка­да су бољ­ше­ви­ци по­зва­ли на­ро­де да скло­пе мир и за­тим об­ја­ви­ли тај­не спо­ра­зу­ме из ко­јих се ви­ди ка­ко су са­ве­зни­ци по­де­ли­ли Евро­пу, пр­ ва ре­ак­ци­ја За­па­да би­ло је об­ја­вљи­ва­ње ‘Че­тр­на­ест та­ча­ка’ пред­сед­ни­ка Вил­со­на. Он је играо на на­ци­о­на­ли­стич­ку кар­т у про­тив Ле­њи­но­вог ин­тер­на­ци­о­на­ли­зма. Зо­на ма­лих др­жа­ва-на­ци­ја има­ла је за циљ да ство­ри сво­је­вр­стан по­јас у ви­ду ка­ран­ти­на про­тив ‘цр­ве­ног ви­ру­са’“, пи­ ше Хоб­зба­ум.

Ру­си­ја по­но­во опа­сна

У Ру­си­ји се по­сле рас­па­да Со­вјет­ског Са­ ве­за при­лич­но ду­го ве­ро­ва­ло да је кон­

Аме­рич­ки по­ли­ти­ча­ри су у су­шти­ни већ по­сле Пр­вог свет­ског ра­та фор­му­ли­са­ли пи­та­ња као што је по­ли­ти­ка пре­ма Ру­си­ји или нај­при­хва­тљи­ви­ји (за Аме­ри­ку) об­лик по­сто­ја­ња зе­ма­ља у Ис­точ­ној Евро­пи фрон­та­ци­ја са За­па­дом за­у­век окон­ча­на с об­зи­ром на ко­лапс ко­му­ни­зма и њен пре­ла­зак у та­бор ка­пи­та­ли­стич­ких зе­ ма­ља. За вре­ме Бо­ри­са Јељ­ци­на Ру­си­ја је пу­ца­ла по свим ша­во­ви­ма и ба­ца­ла сво­је кар­те јед­ну за дру­гом. Та­ква Ру­си­ја се до­ па­да­ла За­па­ду и у то вре­ме ни­ко ни­је ма­ рио ни за не­по­што­ва­ње људ­ских пра­ва, ни за про­не­ве­ре ви­со­ких функ­ци­о­не­ра. За­пад је ин­си­сти­рао на то­ме да Ру­си­ја по­сте­пе­но пре­пу­сти сво­је ре­с ур­се ње­му и да се пре­тво­ри у „нор­мал­ну европ­ску др­жа­ву“, мо­жда и пу­тем да­ље по­де­ле на сит­ни­је де­ло­ве (ЦИА још увек сва­ке го­ ди­не об­ја­вљу­је прог­но­зе о рас­па­ду Ру­си­је на шест де­ло­ва). Про­бле­ми су по­че­ли ка­да је 2002. по­ста­ ло ја­сно да је Ру­си­ја пре­ста­ла да се ра­си­па и да се, на­про­тив, по­но­во са­би­ра (две го­ ди­не по­сле до­ла­ска Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на на власт Ру­си­ја је од­би­ла да се ин­те­гри­ше са

де­ло­ви­ма Европ­ске уни­је). Тог тре­нут­ка је За­пад пре­стао да се „уми­ља­ва“ и вра­ тио се на ста­ри опро­ба­ни на­чин иде­о­ло­ шких при­ти­са­ка. Ви­ше ни­је би­ло мо­гу­ће оп­т у­жи­ва­ти Ру­ си­ју за при­вр­же­ност ко­му­ни­зму, те је као по­ла­зи­ште за иде­о­ло­шки на­пад иза­бран „ни­во де­мо­кра­ти­је“. Дру­го об­ја­шње­ње опа­сно­сти ко­ја пре­ти од стра­не Ру­си­је фор­му­ли­са­но је као ње­на те­жња за об­ на­вља­њем им­пе­ри­је. Те но­ве фор­му­ла­ци­је су иза­бра­не као за­ме­на за не­ка­да­шњу бор­бу про­тив ко­ му­ни­стич­ке опа­сно­сти. САД су по­че­ле да их ко­ри­сте као уни­вер­зал­ни прин­цип за ме­ша­ње у уну­тра­шње ства­ри оних др­ жа­ва ко­је се не укла­па­ју у њи­хо­ву сли­ку све­та. Упад у Ирак, рас­т у­ра­ње Ли­ви­је, по­ку­шај уни­ште­ња Си­ри­је – све је то пра­ће­но де­мо­ни­за­ци­јом ле­ги­тим­них вла­сти по­ме­ну­тих др­жа­ва, и све то по­ 5

политика и друштво ка­зу­је да САД при­ме­њу­ју је­дан исти мо­дел пре­ма раз­ли­чи­тим зе­мља­ма.

Сти­хиј­ска де­мо­ни­за­ци­ја

Ме­ђу­тим, ка­да је у пи­та­њу Ру­си­ја, да­нас смо све­до­ци пот­пу­но друк­чи­јег фе­но­ме­ на. У пи­та­њу је сти­хиј­ска де­мо­ни­за­ци­ја. Мно­ги струч­ња­ци за ме­ђу­на­род­не од­ но­се (ка­ко ру­ски, та­ко и за­пад­ни) на­ гла­ша­ва­ју да са­да­шња кам­па­ња ме­диј­ске де­мо­ни­за­ци­је Ру­си­је у це­ли­ни, и кон­ крет­но Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на, ни­је мо­гла би­ти ор­га­ни­зо­ва­на из јед­ног цен­тра. Пред на­ма је сло­же­ни ком­плекс мно­ гих фак­то­ра. Пре све­га, Јељ­ци­но­ва Ру­си­ја је на За­па­ду до­жи­вља­ва­на као про­дор у прав­цу сло­ бо­де. То је по­себ­но би­ло ка­рак­те­ри­стич­ но за мла­де по­ли­ти­ко­ло­ге и но­ви­на­ре. При то­ме је иг­но­ри­са­на да­ле­ко сло­же­ни­ја су­шти­на про­це­са, са свим ње­го­вим по­зи­ тив­ним и не­га­тив­ним стра­на­ма. Мно­ге по­ја­ве због ко­јих се да­нас кри­ти­ку­је Ру­ си­ја по­сто­ја­ле су у Јељ­ци­но­во вре­ме, и то у још ве­ћој ме­ри, али су та­да иг­но­ри­са­не. Са дру­ге стра­не, об­на­вља­ње др­жав­но­

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

сти и са­мо­стал­но­сти за вре­ме Вла­ди­ми­ ра Пу­ти­на по­сма­тра се ис­кљу­чи­во кроз при­зму од­ба­ци­ва­ња ра­ни­јег кур­са, и по­ ред то­га што се са­да­шњи курс умно­го­ме на­до­ве­зу­је на прет­ход­ни (на при­мер, у еко­но­ми­ји). Па­ра­док­сал­но је што се Ру­си­ја не кри­ ти­ку­је због ста­ња у ко­ме се са­да на­ла­зи, не­го због ње­них не­ка­да­шњих илу­зи­ја и раз­о­ча­ра­ња, тј. због оно­га што је чи­ни­ла док су је сви хва­ли­ли. Ја­сно је да са­да­шња Ру­си­ја ни­је иде­ал­на, али се сва­ка­ко не мо­же ре­ћи ни да се по би­ло че­му ра­ди­ кал­но раз­ли­ку­је од мно­гих са­вре­ме­них раз­ви­је­них зе­ма­ља или зе­ма­ља у раз­во­ју. Ру­си­ја је уства­ри пот­пу­но при­род­на, са свим ње­ним вр­ли­на­ма и ма­на­ма, а кри­ ти­ка је по­при­ми­ла пот­пу­но не­при­род­не раз­ме­ре. Ме­диј­ска хи­сте­ри­ја се де­ли­мич­но пот­ хра­њу­је и ти­ме што су и да­нас у мно­ гим за­пад­ним ме­ди­ји­ма за њу за­ду­же­ни исти они но­ви­на­ри ко­ји су то ра­ди­ли 1990-их. Они и да­ље по­сма­тра­ју Ру­си­ју кроз при­зму свог спе­ци­фич­ног ис­ку­ ства, и шта­ви­ше још чвр­шће ве­ру­ју у

ис­прав­ност сво­јих по­гле­да за­хва­љу­ју­ ћи чи­та­вој мре­жи кон­та­ка­та ус­по­ста­ вље­них 1990-их. Та­ко се њи­хо­ве уну­ тра­шње и спо­ља­шње по­бу­де ме­ђу­соб­но сти­му­ли­шу и још ви­ше утвр­ђу­ју њи­хо­ва убе­ђе­ња. За­пад, ме­ђу­тим, и сам гу­би сна­гу. Ње­го­ во вој­но­по­ли­тич­ко и еко­ном­ско вођ­ство под­ри­ва се ве­ли­ком бр­зи­ном, а у тим усло­ви­ма је згод­но да се сви стра­хо­ви усме­ре на Ру­си­ју, чак и ако од ње не пре­ ти ди­рект­на опа­сност. За­пад има шта да из­гу­би (САД мо­гу да из­гу­бе хе­ге­мо­ни­ју, а Евро­па вр­ло ком­фо­ран жи­вот) и за­то се бо­ји са­мо­стал­но­сти Ру­си­је. У вр­ше­њу при­ти­са­ка на Ру­си­ју За­пад по­ку­ша­ва да при­ме­ни ста­ре иде­о­ло­шке ша­бло­не и све вре­ме го­во­ри о не­ка­квим раз­ли­чи­тим вред­но­сти­ма код нас и код њих, а ни­ко ниг­де не пре­ци­зи­ра по че­ му се то­ли­ко раз­ли­ку­је­мо. Уства­ри они и са­ми не зна­ју по че­му се раз­ли­ку­је­мо и не ве­ру­ју сво­јим соп­стве­ним тврд­ња­ ма. Јед­но­став­но ре­че­но, ни­ка­ко не мо­гу да ис­ко­ри­сте ста­ре ан­ти­ко­му­ни­стич­ке фор­му­ла­ци­је.

„Са­мо фе­де­ра­ли­за­ци­ја мо­же спре­чи­ти по­де­лу Укра­ји­не“ Раз­го­вор во­ди­ла: Је­ле­на Ја­ко­вље­ва

Михаил Ремизов, познати руски аналитичар и директор Института за националну стратегију, у интервјуу износи своје виђење ситуације у Украјини и објашњава зашто такав сценарио није могућ у Русији.

Н

а укра­јин­ском Мај­да­ну пре­ пли­ће се не­ко­ли­ко раз­ли­ чи­тих са­др­жа­ја. Ка­ко се они ме­ђу­соб­но пре­пли­ћу?

Ми­ха­ил Ре­ми­зов: Мај­дан је про­шао кроз не­ко­ли­ко фа­ за. Пр­ва је би­ла фа­за Евро­мај­да­на. То је би­ла ве­ли­ка про­па­ганд­на кам­па­ња ко­ја је убе­ђи­ва­ла Укра­јин­це да је асо­ци­ја­ ци­ја са ЕУ оства­ре­ње њи­хо­вих сно­ва, иако спо­ра­зум о асо­ци­ја­ци­ји са ЕУ ни­је имао ни­ка­квог до­ди­ра са уну­тра­шњом евро­пе­и­за­ци­јом зе­мље ни у кул­т ур­ном, 6

ни у со­ци­јал­ном, ни у еко­ном­ском сми­ слу. Он ни­је пру­жао ни­ка­кве олак­ши­це Укра­ји­ни: ни­је под­ра­зу­ме­вао ни без­ ви­зни ре­жим, ни­је обе­ћа­вао ни­ка­кве ин­ве­сти­ци­је... Па ипак је зна­тан део укра­јин­ског дру­штва по­ве­ро­вао да спо­ ра­зум о асо­ци­ја­ци­ји пред­ста­вља об­лик ре­а­ли­за­ци­је њи­хо­вог европ­ског из­бо­ ра. И са­ма спрем­ност са ко­јом је дру­

На­ро­ди обич­но ор­га­ни­зу­ју на­ци­о­нал­но-осло­бо­ди­лач­ке по­кре­те упра­во са ци­љем да не бу­ду не­чи­ја ко­ло­ни­ја, а у овом слу­ча­ју ви­ди­мо са­свим су­про­тан пре­се­дан

штво по­ве­ро­ва­ло у то све­до­чи о из­ве­ сној не­зре­ло­сти укра­јин­ске на­ци­о­нал­не све­сти. Очи­глед­на је њи­хо­ва же­ља да сво­ју суд­ би­ну по­ве­ре не­ком дру­гом, не­ком ко је са исто­риј­ског гле­ди­шта успе­шни­ји (уз­ гред, ру­ски ли­бе­ра­ли су ве­о­ма слич­ни Укра­јин­ци­ма, јер га­је уто­пиј­ску иде­ју да ће све би­ти до­бро ако се на­ци­о­нал­на суд­би­на Ру­си­је, ко­ја је по њи­хо­вом ми­ шље­њу не­у­спе­шна, де­по­ну­је у по­у­зда­ну европ­ску бан­ку). Зву­чи па­ра­док­сал­но, али Укра­јин­ци су у фа­зи Евро­мај­да­ на по­ка­за­ли ви­сок сте­пен на­ци­о­нал­не кон­со­ли­да­ци­је са­мо да би пот­пи­са­ли по­ ни­жа­ва­ју­ћи до­ку­мент о ко­ло­ни­за­ци­ји. На­ро­ди обич­но ор­га­ни­зу­ју на­ци­о­нал­ноосло­бо­ди­лач­ке по­кре­те упра­во са ци­љем да не бу­ду не­чи­ја ко­ло­ни­ја, а у овом слу­ ча­ју ви­ди­мо са­свим су­про­тан пре­се­дан. Да ли је све то ре­зул­тат ефи­ка­сне про­па­ган­де?

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

М.Р.: Не, про­па­ган­да са­ма по се­би не би има­ла та­кав ефе­ кат. Ипак се, по све­му су­де­ћи, у све­сти знат­ног де­ла Укра­ ји­на­ца кри­је не­ки ком­плекс ни­же вред­но­сти и про­вин­ ци­ја­ли­зма. Отуд и по­тре­ба за хи­пер­ком­пен­за­ци­јом у ви­ду при­бли­жа­ва­ња Евро­пи.

М.Р.: ... јер је он очи­глед­но био спре­ман да пот­пи­ше би­ло ко­ ји до­ку­мент ма­сти­лом Евро­ко­ ми­си­је. Пре све­га, та­да се ве­ ро­ват­но ми­сли­ло да Укра­ји­на са Ју­шчен­ком на че­лу сва­ка­ ко ни­је у си­т у­а­ци­ји да би­ра. Дру­го, тек ка­сни­је је Пољ­ска ини­ци­ра­ла про­је­кат „Ис­точ­ но парт­нер­ство“, а та­да он још ни­је био на днев­ном ре­ду. И тре­ћи, од­лу­чу­ју­ћи фак­тор се са­сто­ји у то­ме што је за вре­ме Ју­шчен­ка про­је­кат Ца­рин­ске уни­је још увек био у фа­зи пре­ го­во­ра. Ини­ци­ра­ње спо­ра­зу­ма о асо­ци­ ја­ци­ји са ЕУ је у ве­ли­кој ме­ри био на­чин да се бло­ки­ра мо­гућ­ност при­дру­жи­ва­ња Укра­ји­не Ца­рин­ској уни­ји. Па ипак, Мај­дан је бр­зо про­шао ту ре­ ла­тив­но мир­ну „европ­ску“ фа­зу. Сле­де­ ћа фа­за је би­ла при­ме­на си­ле са на­глим по­ра­стом гру­бог на­ци­о­на­ли­зма. За­ни­ мљи­во је да ин­спи­ра­ци­ја ин­те­ли­ген­ци­је ни­ма­ло не од­у­да­ра од деј­ста­ва ју­ри­шних од­ре­да на­ци­о­на­ли­ста. Екс­трем­но ра­ди­кал­ни, нео­бра­зо­ва­ни, улич­ни на­ци­о­на­ли­зам мо­же би­ти ве­о­ ма да­лек од ин­те­ли­ген­ци­је у со­ци­јал­ном сми­слу, али су ти љу­ди у су­шти­ни за­до­је­ ни укра­јин­ским ми­то­ви­ма ко­је је ство­ри­ла упра­во ин­те­ли­ген­ци­ја. Она је тво­рац на­ци­ о­на­ли­зма. Она из­ми­шља на­ци­о­нал­не ми­ то­ве на ко­ји­ма по­чи­ва по­сто­ја­ње те на­ци­је. Зар укра­јин­ске ин­те­лек­ту­ал­це не ужа­ са­ва при­мер пе­сни­ки­ње Ди­ја­не Ка­ мљук ко­ја је уче­ство­ва­ла у уби­ству на ра­сној осно­ви?

М.Р.: Ми­слим да ин­те­ли­ген­ци­ја ипак до­жи­вља­ва та­кве љу­де као „сво­је“, иако сма­тра да су оти­шли су­ви­ше да­ле­ко. Ако укра­јин­ски ми­то­ви ко­је је ство­ри­ла ин­те­ ли­ген­ци­ја убе­ђу­ју при­ста­ли­цу да су Ру­си аси­ми­ло­ва­ли ис­точ­не Укра­јин­це и да су

Зна­тан део укра­јин­ског дру­штва је по­ве­ро­вао да спо­ра­зум о асо­ци­ја­ци­ји са ЕУ пред­ста­вља об­лик ре­а­ли­за­ци­је њи­хо­вог европ­ског из­бо­ра

ови због то­га за­бо­ра­ви­ли сво­је по­ре­кло, он­да ће се та­кав став на кра­ју кра­је­ва пре­то­чи­ти у уве­ре­ње да ис­точ­ни Укра­ јин­ци не­ма­ју пра­во гла­са у укра­јин­ском по­ли­тич­ком жи­во­т у. Про­блем Укра­ји­не ни­је у спре­зи на­ци­о­ на­ли­зма и ин­те­ли­ген­ци­је, не­го у са­мом укра­јин­ском на­ци­о­нал­ном ми­т у „за­пад­ њач­ког“ ти­па. Он је, на­жа­лост, хи­сте­рич­ но-не­га­ти­ван. Он је за­сно­ван на „ан­ти“ прин­ци­пу. Да би се до­ка­за­ло ка­ко су Укра­јин­ци од са­мог по­чет­ка би­ли за­се­ бан на­род по­треб­но је „узур­пи­ра­ти“ од­

Ипак се, по све­му су­де­ћи, у све­сти знат­ног де­ла Укра­ји­на­ца кри­је не­ки ком­плекс ни­же вред­но­сти и про­вин­ци­ја­ли­зма. Отуд и по­тре­ба за хи­пер­ком­пен­за­ци­јом у ви­ду при­бли­жа­ва­ња Евро­пи

ФО­ТО: Re­u­ters

А за­што спо­ра­зум о асо­ци­ја­ ци­ји са ЕУ ни­је по­ну­ђен док је Ју­шчен­ко био пред­сед­ник, јер је он...

ре­ђе­ни део на­ше за­јед­нич­ке исто­ри­је, тј. из­бри­са­ти Ру­се из те исто­ри­је. У та­квом стре­мље­њу они тро­ше пре­ви­ше на­по­ра да до­ка­жу ка­ко „ми ни­смо Ру­си­ја“. Уме­ сто то­га, мо­гли би јед­но­став­но да бу­ду оно што је­с у. Укра­јин­ском на­ци­о­на­ли­ зму не­до­ста­је по­зи­тив­на ори­јен­та­ци­ја и фун­да­мен­тал­но са­мо­по­у­зда­ње. Он ни­је по­кре­тач успе­шног ства­ра­ла­штва. Ко су за­пра­во ју­ри­шни­ци Мај­да­на?

М.Р.: Они су вр­ло слич­ни ра­ди­кал­ним де­сни­ча­ри­ма ис­точ­но­е­вроп­ских и за­пад­ но­е­вроп­ских зе­ма­ља. Суп­кул­т у­ра ра­ди­ кал­не де­сни­це кул­ти­ви­ше нео­на­ци­стич­ ку есте­ти­ку. Она се у пре­сти­жној Евро­пи до­во­ди у ве­зу са ан­ти­и­ми­грант­ским ини­ ци­ја­ти­ва­ма и суп­кул­т у­ром фуд­бал­ских фа­на­ти­ка и скин­хед­са. Та „ме­ша­ви­на“ по­сто­ји у мно­гим зе­мља­ма, с тим што се укра­јин­ска ва­ри­јан­та до­ста раз­ли­ку­је од оста­лих. Укра­јин­ски „де­сни сек­тор“ сте­као је ве­о­ма ја­ку ре­ги­о­нал­ну ба­зу у за­пад­ним обла­сти­ма зе­мље. Дру­га ва­жна од­ли­ка је чи­ње­ни­ца да је из­ ра­зи­то на­ци­о­на­ли­стич­ка пар­ти­ја Оле­га Тјаг­ни­бо­ка „Сво­бо­да“ до­спе­ла у пар­ла­ мент. То је ди­рект­на по­сле­ди­ца по­ли­тич­ке игре Вик­то­ра Ја­ну­ко­ви­ча ко­ји је у по­чет­ку са укра­јин­ске по­ли­тич­ке сце­не укло­нио 7

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

с тим што је на­ша ва­ ри­јан­та у да­ле­ко ве­ ћој ме­ри ве­за­на, и на За­па­ду је да­ле­ко ис­ тан­ча­ни­ја и пре­фи­ ње­ни­ја. У из­ве­сном сми­слу се мо­же го­во­ ри­ти о раз­ли­чи­тим фа­за­ма ево­лу­ци­је оли­гар­хиј­ских ре­жи­ ма. Ве­ро­ват­но Укра­ ји­ну за­и­ста мо­же ује­ди­ни­ти са­мо онај ко сру­ши тај оли­гар­ хиј­ски ре­жим. Ја­ну­ ко­вич то ни­је по­сти­ гао, ма­да је по­ка­зао ви­со­ку тех­но­ло­шку ефи­ка­сност у кон­со­ ли­до­ва­њу вла­сти.

ФО­ТО: Re­u­ters

Сви на­слу­ћу­ју да иза ку­ли­са сто­је оли­гар­ си, али от­куд сред­ња кла­са на ба­ри­ка­да­ ма, и на ки­јев­ском Мај­ да­ ну, и на мо­ сков­ском Бо­лот­ном тр­гу?

цео „ру­ски сек­тор“ ка­ко би „Пар­ти­ју ре­ ги­о­на“ за­шти­тио од кон­ку­рен­ци­је, а за­тим је уву­као Тјаг­ни­бо­ка у ве­ли­ку по­ли­ти­ку са ци­љем да од­ву­че гла­са­че од пар­ти­је „Бат­ ков­шчи­на“ и оста­лих про­тив­ни­ка, јер је био уве­рен да ће у дру­гом кру­гу пред­сед­ нич­ких из­бо­ра ла­ко по­бе­ди­ти Тјаг­ни­бо­ка. У са­да­шњој фа­зи већ ви­ше ни „Сво­бо­ да“ не кон­тро­ли­ше екс­трем­но ра­ди­кал­ не фор­ма­ци­је Мај­да­на. Ве­ли­ка је раз­ли­ка из­ме­ђу суп­кул­т у­ре и пар­ла­мен­тар­не по­ ли­ти­ке. Тјаг­ни­бо­ку је за­ни­мљи­во да се цен­ка око функ­ци­ја и да зах­те­ва ван­ред­не из­бо­ре, а ове по­лу­вој­не фор­ма­ци­је уоп­ ште ни­с у за­ин­те­ре­со­ва­не за цен­ка­ње у пар­ла­мен­т у. Њи­ма је ва­жно да уче­ству­ју у исто­риј­ској ак­ци­ји, да иза­ђу на сце­ну где три­јум­фу­је „култ ди­рект­не ак­ци­је“, што је од са­мог по­чет­ка би­ло ка­рак­те­ри­стич­но за фа­ши­зам. Исти та­кав култ је по­сто­јао у Му­со­ли­ни­је­вим од­ре­ди­ма, за­до­је­ним ан­ти­бољ­ше­вич­ком иде­јом. „Култ ди­рект­ не ак­ци­је“ је ка­да се пре­би­ја­ју по­ли­тич­ки про­тив­ни­ци. Он пру­жа мо­гућ­ност да се на­сту­пи у ор­га­ни­зо­ва­ној зби­је­ној гру­пи и да се из­вр­ши ди­рек­тан при­ти­сак упо­ тре­бом си­ле. То је пре­по­зна­тљи­ви стил 8

фа­ши­стич­ке по­ли­ти­ке. И тај стил са­да при­вла­чи укра­јин­ску омла­ди­ну. Ко­ли­ко је ве­ли­ки ути­цај стра­них ди­пло­ ма­та и оба­ве­штај­них слу­жби, на при­ мер аме­рич­ких?

М.Р.: Они сва­ка­ко по­ку­ша­ва­ју да ути­чу на си­т у­а­ци­ју, али ја ни­сам си­гу­ран да је њи­ хов ути­цај ве­ћи од ути­ца­ја са­мих Укра­ји­ на­ца ко­ји „спон­зо­ри­шу“ гру­пе ју­ри­шни­ка. Ми­сли­те на оли­гар­хе?

М.Р.: На­рав­но. Од свих зе­ма­ља на пост­ со­вјет­ском про­сто­ру Укра­ји­на је нај­ви­ше из­ло­же­на ути­ца­ју оли­гар­ха. Ни­је слу­чај­ но што су укра­јин­ски оли­гар­си глав­ни про­тив­ни­ци збли­жа­ва­ња са Ру­си­јом и сту­па­ња у Ца­рин­ску уни­ју. Они се пла­ше да ће их ру­ски оли­гар­си про­гу­та­ти. Не знам да ли је тај њи­хов страх оправ­дан. И код нас по­сто­ји оли­гар­хиј­ски си­стем,

М.Р.: То је за­ни­мљи­ва по­ја­ва. И у Мо­скви и у Ки­је­ву је сред­ња кла­са при­лич­но узак со­ци­јал­ни слој. То ни­је кла­са у сми­слу ве­ћи­не дру­штва, ка­ко је то би­ло 60-80-их на За­па­ду. Па ипак, у ве­ли­ким гра­до­ви­ма је тај слој при­лич­но за­па­жен, и ње­го­ви пред­став­ ни­ци су на­ви­кли да се­бе до­жи­вља­ва­ју као са­мо­стал­не љу­де ко­ји има­ју пра­во да „дик­ти­ра­ју усло­ве“, а за­пра­во су вр­ло ра­ њи­ви и за­ви­сни од еко­ном­ске си­т у­а­ци­је и др­жав­ног тр­жи­шта, али су за­то пси­ хо­ло­шки при­лич­но са­мо­у­ве­ре­ни. Они су на­ви­кли да се по­тро­шач­ко дру­штво од­но­си пре­ма њи­ма као пре­ма го­спо­да­ ри­ма си­т у­а­ци­је, да по­ку­ша­ва да се при­ ла­го­ди њи­хо­вим по­тре­ба­ма и да им ну­ди оп­ти­мал­не услу­ге, за раз­ли­ку од др­жа­ве. Услу­ге др­жа­ве њи­ма де­лу­ју као не­у­доб­не и не­ква­ли­тет­не. Њи­хов из­ла­зак на трг је знак бун­та по­тро­ша­ча про­тив др­жа­ве ко­ја се по њи­хо­вом ми­шље­њу по­на­ша као „от­ка­че­ни штам­пач“, као лош сер­вис.

Укра­јин­ском на­ци­о­на­ли­зму не­до­ста­је по­зи­тив­на ори­јен­та­ци­ја и фун­да­мен­тал­но са­мо­по­у­зда­ње. Он ни­је по­кре­тач успе­шног ства­ра­ла­штва

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

Та­кав од­нос је у су­шти­ни по­гре­шан. Др­жа­ва ни­је сер­вис, не­го исто­риј­ска ин­сти­т у­ци­ја, али већ је ста­са­ло чи­та­во по­ко­ле­ње са „сер­ви­сним“ схва­та­њи­ма. То је сво­је­вр­стан кул­т ур­ни про­тест, чи­ја па­ро­ла гла­си: „Зар ми, ова­ко успе­шни и обра­зо­ва­ни, да се пот­чи­ња­ва­мо глу­пим и не­ко­рект­ним пред­став­ни­ци­ма др­жа­ве?“ То је уни­вер­зал­ни про­тест­ни мо­тив по­ тро­шач­ке суп­кул­т у­ре. Исти­ни за во­љу, тај тип мо­ти­ва­ци­је ви­ше од­го­ва­ра Бо­ лот­ном тр­гу...

Од свих зе­ма­ља на пост­со­вјет­ском про­сто­ру Укра­ји­на је нај­ви­ше из­ло­же­на ути­ца­ју оли­гар­ха

би­ти од Евро­пља­на или од Мо­скве, сва та арит­ме­ти­ка, из­не­на­да се сру­ши­ла као ку­ла од ка­ра­та. Да ли уче­шће ин­те­ли­ген­ци­је ипак да­је ле­ги­тим­ност ре­во­лу­ци­ји?

М.Р.: Да, сва­ка­ко. Сви по­ли­тич­ки ста­ во­ви се на овај или онај на­чин фор­ми­ ра­ју уну­тар обра­зо­ва­не, „гла­сне“ кла­се. Због то­га ин­те­ли­ген­ци­ја као по­ли­тич­ка си­ла не тре­ба да бу­де са јед­не стра­не ба­ри­ка­да. То што се у Укра­ји­ни она у су­шти­ни на­шла углав­ном са јед­не стра­ не ба­ри­ка­да при­лич­но је чуд­но. Ако се обра­зо­ва­на кла­са и по­ред свих иде­о­ло­ шких не­сла­га­ња не­дво­сми­сле­но кон­со­ ли­ду­је про­тив вла­сти, по­раз те вла­сти је не­ми­но­ван. Власт не по­сту­па са­свим ис­прав­но ако оче­ку­је да ће је у тој си­т у­а­ци­ји спа­сти и по­др­жа­ти „без­гла­сна ве­ћи­на“. Оно што да­нас го­во­ри обра­зо­ва­на кла­са су­тра ће по­на­вља­ти љу­ди ко­ји се тре­ти­ра­ју као па­сив­ни по­тро­ша­чи ин­фор­ма­ци­је. Због то­га је опа­сно гу­би­ти „гла­сну кла­ су“ те­ше­ћи се ти­ме да је она у ма­њи­ни, а да у де­мо­крат­ском дру­штву све ре­ша­ва ве­ћи­на. У ре­жи­му ко­ји ће до­ћи по­сле „Мај­да­на 2“ сва­ка­ко ће ве­о­ма ва­жну уло­гу игра­

сви нор­мал­ни љу­ди ми­сле от­при­ли­ке исто као и они. По­не­кад на гра­ни­ца­ма тих гру­па до­ла­зи до не­у­ме­сне жу­стре по­ле­ми­ке пу­не вар­ни­ца и псов­ки. Та Бо­лот­ни трг ипак ни­је по­стао Мај­дан... но­ва по­ли­тич­ка сре­ди­на је иза­зов за М.Р.: За­то што је на­ша власт би­ла па­мет­ де­мо­кра­ти­ју, јер де­мо­кра­ти­ја прет­по­ ни­ја. Осим то­га, код нас је из­у­зет­но ве­ ста­вља за­јед­нич­ки јав­ни про­стор, док је ли­ка до­за озло­је­ђе­но­сти и мр­жње пре­ма по­ли­тич­ки про­стор дру­штве­них мре­жа вла­сти при­с ут­на са­мо код за­не­мар­љи­ве фраг­мен­ти­ран и бес­крај­но мо­за­и­чан. У ма­њи­не, а за та­ко ин­тен­зив­не до­га­ђа­је дру­штве­ним мре­жа­ма сва­ко има сво­ју као на Мај­да­ну по­треб­на је вр­ло ве­ли­ка ре­пу­бли­ку. до­за ира­ци­о­нал­не мр­жње. Укра­ји­на се не­ве­ро­ват­но бр­зо кон­со­ли­ду­је про­тив Ка­кве су­штин­ски ва­жне по­у­ке Ру­си­ја оно­га ко је на вла­сти. мо­же да из­ву­че из Мај­да­на? М.Р.: Глав­на по­у­ка је сле­де­ћа: ако је Мо­жда они тра­же да власт бу­де без­гре­ власт у не­ком тре­нут­ку по­ми­сли­ла да шна, а ми смо скеп­тич­ни­ји и тре­з­ве­­- за њу не по­сто­је огра­ни­че­ња, да екс­пан­ ни­ји? зи­ја „моћ­не по­ро­ди­це“ и ко­руп­ци­о­них М.Р.: Ве­ро­ват­но Ру­си­ја има ја­чи др­жа­ од­но­са свој­стве­них кла­но­ви­ма не­ће во­твор­ни ин­стикт. Укра­јин­ска по­ли­тич­ има­ти гра­ни­ца, и ако се услед то­га упу­ ка кул­т у­ра се гра­ди по ар­хе­ти­пу „ко­ сти у по­ли­тич­ку тр­го­ви­ну, он­да то зна­ зач­ког кру­га“, За­по­ро­шке Се­че. Она је ар­ха­ич­ни­ја. А код нас љу­ди углав­ном Мо­дел „др­жа­ва као би­знис“, ко­ји по­ку­ша­ва­ју раз­ми­шља­ју ова­ко: „Је­сте да др­жа­ва не да ре­а­ли­зу­ју ели­те пост­со­вјет­ских зе­ма­ља, ва­ља, али ипак су бо­ље ове и ова­кве ин­ сти­т у­ци­је, не­го да не­ма ни­ка­квих ин­ не функ­ци­о­ни­ше до­бро. Ре­во­лу­ци­ју не ства­ра­ју сти­т у­ци­ја“. Има сми­сла свр­га­ва­ти не­ ре­во­лу­ци­о­на­ри, не­го вла­сти ко­га са­мо он­да ка­да вла­да уве­ре­ње да по­сто­ји до­бра ал­тер­на­ти­ва. Ар­ха­ич­ни ин­стинкт, на­про­тив, дик­ти­ра ова­кво чи да је до­тич­на власт за­бо­ра­ви­ла да ти за­пад­но­у­кра­јин­ски на­ци­о­на­ли­зам, и раз­ми­шља­ње: „Иде­мо у бој, па шта нам се на кра­ју кра­је­ва све де­ша­ва у јав­ном сва­ка­ко ће се вр­ши­ти ве­ћи при­ти­сак на бу­де. А ус­пут ће­мо се и ‘за­гре­ја­ти’, тј. про­сто­ру, у дру­штву, и да љу­ди све ви­ ју­го­и­сток зе­мље. осе­ти­ће­мо зби­је­ност ре­до­ва, со­ли­дар­ де. Та­ква власт ће до­жи­ве­ти крах. Дру­ Ге­не­рал­но гле­да­но, глав­ни пра­вац Ру­ ност и уз­ви­ше­ност бор­бе.“ штво ко­је су они на­ви­кли да тре­ти­ра­ју ске по­ли­ти­ке не тре­ба да бу­де ства­ра­ње као ста­ти­сту уства­ри има свој на­бој и про­ру­ских сна­га, не­го по­ди­за­ње су­бјек­ Ка­ко се Мај­дан од­ра­жа­ва у огле­да­лу у сва­ком тре­нут­ку мо­же ак­тив­но да се ти­ви­те­та ју­го­и­сто­ка Укра­ји­не на ви­ши тра­ди­ци­о­нал­них ме­ди­ја и дру­штве­них укљу­чи у игру. ни­во у окви­ру укра­јин­ског по­ли­тич­ког и мре­жа? Мо­дел „др­жа­ва као би­знис“, ко­ји по­ку­ гра­ђан­ског про­це­са. Та­ко би се ство­ри­ли М.Р.: „Мре­же“ ства­ра­ју до­дат­не мо­гућ­но­ ша­ва­ју да ре­а­ли­зу­ју ели­те пост­со­вјет­ усло­ви за фе­де­ра­ли­за­ци­ју Укра­ји­не, а не сти за са­мо­ор­га­ни­за­ци­ју и ко­ор­ди­на­ци­ју ских зе­ма­ља, не функ­ци­о­ни­ше до­бро. за ње­ну по­де­лу. Укра­ји­на је ра­зно­ли­ка улич­не по­ли­ти­ке. Ни­је слу­чај­но „арап­ско Ре­во­лу­ци­ју не ства­ра­ју ре­во­лу­ци­о­на­ри, зе­мља и ње­на по­де­ла се мо­же спре­чи­ти про­ле­ће“ до­би­ло на­зив „тви­тер ре­во­лу­ не­го вла­сти. О то­ме све­до­чи укра­јин­ски са­мо ако ре­ги­о­ни бу­ду до­вољ­но са­мо­ ци­ја“. Број оних ко­ји су из­ла­зи­ли на Бо­ Мај­дан. Тач­но је да су на по­ја­ву „Мај­да­ стал­ни. За­са­да на ју­го­и­сто­ку очи­глед­но лот­ни трг углав­ном је од­го­ва­рао бро­ју на 2“ ути­ца­ли и кул­т ур­ни ар­хе­ти­по­ви, не­ма до­вољ­но дру­штве­них за­јед­ни­ца ко­ чла­но­ва од­го­ва­ра­ју­ћих гру­па у дру­штве­ и осо­бе­но­сти ки­јев­ске ин­те­ли­ген­ци­је, и је су спрем­не да гла­сно го­во­ре о сво­јим ним мре­жа­ма. оли­гар­си, и мо­ћан „де­сни сек­тор“... Ме­ пра­ви­ма, али је већ у ве­ли­кој ме­ри до­шло Ме­ђу­тим, у дру­штве­ним мре­жа­ма љу­ ђу­тим, пре све­га је власт са­ма сво­јим до пси­хо­ло­шког раз­два­ја­ња. Ви­де­ће­мо ди фор­ми­ра­ју гру­пе за ко­му­ни­ка­ци­ју по­те­зи­ма (у чи­ји успех ни­је сум­ња­ла) ка­ко ће ју­го­и­сток ре­а­го­ва­ти ка­да до­ђу у ко­је се би­ра­ју углав­ном исто­ми­шље­ ко­па­ла се­би ре­во­лу­ци­о­нар­ну ја­му. Сва бан­де­ров­ски ко­ме­са­ри да уче на­род ка­ко ни­ци. Они сти­чу по­гре­шан ути­сак да та ра­чу­ни­ца по ко­јој се не­што мо­же до­ се по­ста­је „пра­ви Укра­ји­нац“.

9

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

„Бо­сан­ско про­ле­ће“ и Почетком фебруара су у Фе­де­ра­ци­ји Бо­сне и Хер­це­го­ви­не из­би­ли ан­ти­ вла­ди­ни про­те­сти не­ви­ђе­них раз­ме­ ра, и то пре све­га у под­руч­ји­ма где жи­ве углав­ном Бо­шња­ци. У по­је­ди­ ним ве­ћим гра­до­ви­ма де­мон­стра­ци­ је су пре­ра­сле у пра­ве улич­не бор­бе. Заједно са Петром Искендеровом, познатим руским стручњаком за Балкан, покушавамо да схватимо суштину, узроке и последице нове босанске кризе.

Ш

та по Ва­шем ми­шље­ њу сто­ји иза свих тих про­те­ста у БиХ?

Пе­тар Ис­кен­де­ров: Ни­је до­вољ­но од­го­во­ри­ ти за­што је до­шло до тих про­те­ста. Тре­ба се за­пи­та­ти за­што су про­те­сти из­би­ли тек са­да. Ствар је у то­ме што Бо­сна и Хер­це­го­ви­на по објек­ тив­ним со­ци­јал­но-еко­ном­ским по­ка­за­ те­љи­ма ста­бил­но та­во­ри у по­след­њој европ­ској „трој­ци“ за­јед­но са Ал­ба­ни­ јом и Мол­да­ви­јом, с тим што је по мно­ гим по­ли­тич­ким фак­то­ри­ма си­т у­а­ци­ја у БиХ још и нај­го­ра. У Ал­ба­ни­ји је ипак фор­ми­ран ка­кав-та­кав си­стем по­ли­тич­ ког об­у­зда­ва­ња и по­ли­тич­ке про­тив­те­же. Та­мо пу­тем из­бо­ра на власт до­ла­зе час Де­мо­крат­ска, час Со­ци­ја­ли­стич­ка пар­ ти­ја. И у Мол­да­ви­ји по­сто­ји из­ве­стан кон­сен­зус вла­да­ју­ћих ели­та (иако је за­ сно­ван на на­ци­о­на­ли­зму), што јој омо­гу­ ћа­ва да спро­во­ди при­лич­но раз­го­вет­ну и бес­ком­про­ми­сну со­ци­јал­но-еко­ном­ску по­ли­ти­ку. У БиХ не по­сто­ји ни­шта слич­ но. По­сто­ји са­мо рас­кол уну­тар ели­те и не­ко­ли­ко спољ­них фак­то­ра, од ко­јих је нај­о­па­сни­ји ра­ди­кал­ни исла­ми­зам. По­ сто­ји и те­шко бре­ме на­сле­ђе­них ме­ђу­ ет­нич­ких кон­фли­ка­та и вер­ских су­ко­ба. У овом тре­нут­ку про­те­сти има­ју пре­вас­ ход­но со­ци­јал­но-еко­ном­ску под­ло­гу и за­сни­ва­ју се на бор­би про­тив не­за­по­сле­ но­сти и ко­руп­ци­је, на зах­те­ви­ма за по­ ве­ћа­њем пла­та и свр­га­ва­њем не­по­пу­лар­ них функ­ци­о­не­ра, све до остав­ке вла­де и ру­ко­во­ди­ла­ца ло­кал­них ор­га­на вла­сти.

10

„Про­те­сти ће се на­ста­ви­ти без об­зи­ра на уступ­ке ко­је је власт већ учи­ни­ла у ви­ду остав­ке ру­ко­во­ди­ла­ца мно­гих кан­то­на“

Ме­ђу­тим, БиХ је у та­квој си­т у­а­ци­ји да про­те­сти мо­гу по­при­ми­ти и по­ли­тич­ки, ме­ђу­ет­нич­ки и ме­ђу­кон­фе­си­о­нал­ни ка­ рак­тер. У том слу­ча­ју не­ма сум­ње да ће од­ре­ђе­не спољ­не си­ле по­ку­ша­ти да ис­ко­ ри­сте те до­га­ђа­је ка­ко би иза­зва­ле по­жар не са­мо у БиХ, не­го и на чи­та­вом Бал­ка­ну. У про­те­клим го­ди­на­ма је си­т у­а­ци­ја у БиХ би­ла у фа­зи при­гу­ше­ног кљу­ча­ња, али су по­ли­тич­ке си­ле ипак успе­ва­ле да је не­ка­ко кон­тро­ли­шу. Те си­ле су Са­вез не­за­ви­сних со­ци­јал­де­мо­кра­та Ми­ло­ра­да До­ди­ка у Ре­ пу­бли­ци Срп­ској и уме­ре­ни му­сли­ман­ ски на­ци­о­на­ли­сти Ба­ки­ра Изет­бе­го­ви­ћа у му­сли­ман­ско-хр­ват­ској Фе­де­ра­ци­ји БиХ. Ме­ђу­тим, со­ци­јал­но-еко­ном­ска кри­за је са про­сто­ра Европ­ске уни­је сти­гла и у БиХ, што је осла­би­ло по­зи­ци­је Ми­ло­ ра­да До­ди­ка и уме­ре­них му­сли­ман­ских ли­де­ра. Са­да на по­ли­тич­ку аре­ну ср­ља­ју ра­ди­кал­ни­је сна­ге, ка­ко у срп­ском, та­ко и у му­сли­ман­ском и хр­ват­ском та­бо­ру.

Со­ци­јал­но-еко­ном­ска кри­за је са про­сто­ра Европ­ске уни­је сти­гла и у БиХ, што је осла­би­ло по­зи­ци­је Ми­ло­ра­да До­ди­ка и уме­ре­них му­сли­ман­ских ли­де­ра

Пре­ма то­ме, про­те­сти ће се на­ста­ви­ти без об­зи­ра на уступ­ке ко­је је власт већ учи­ ни­ла у ви­ду остав­ке ру­ко­во­ди­ла­ца мно­ гих кан­то­на, ме­ђу ко­ји­ма су и Са­ра­јев­ски, Ту­злан­ски и Зе­нич­ко-до­бој­ски. Про­те­сти ће по­при­ма­ти но­ве об­ли­ке и са­свим је мо­гу­ће да ће си­т у­а­ци­ја пре­ра­сти у ста­ње ка­да се већ по­ста­вља пи­та­ње де­мон­та­же по­сто­је­ћег мо­де­ла „деј­тон­ске“ БиХ са ци­ љем да се фор­ми­ра цен­тра­ли­зо­ва­ни­ја др­ жа­ва, тј. да се фак­тич­ки уки­не Ре­пу­бли­ка Срп­ска. Са дру­ге стра­не, раз­вој до­га­ђа­ја мо­же кре­ну­ти и у прав­цу дез­ин­те­гра­ци­ о­них про­це­са, услед че­га Бо­сна и Хер­це­ го­ви­на мо­же да се пре­тво­ри у аморф­ни­ју кон­фе­де­ра­ци­ју. Са­свим је мо­гу­ће да би у овој дру­гој ва­ри­јан­ти БиХ пре­ста­ла да по­сто­ји као не­за­ви­сна др­жа­ва. Ка­ко оце­њу­је­те ре­ак­ци­ју ЕУ на ову кри­зу? Да ли је за­и­ста реч о ком­би­ на­ци­ји ко­ја има ви­ше по­те­за и чи­ји је крај­њи циљ ли­кви­да­ци­ја раз­ли­чи­тих ен­ти­те­та и ства­ра­ње уни­тар­не БиХ са до­ми­на­ци­јом му­сли­ма­на, као што сма­ тра­ју мно­ги срп­ски екс­пер­ти?

П.И.: За­са­да не­ма осно­ва да се го­во­ри о то­ме. Европ­ска уни­ја, НА­ТО и дру­ги за­пад­ни цен­три мо­ћи то­ком про­те­клих го­ди­на су има­ли по­лу­ге по­мо­ћу ко­јих су мо­гли да пре­о­бли­ку­ју Бо­сну и Хер­це­ го­ви­ну она­ко ка­ко им од­го­ва­ра. Ако те по­лу­ге ни­с у би­ле по­кре­ну­те, то сва­ка­ко

ФО­ТО: Re­u­ters

Раз­го­вор во­дио: Вја­че­слав Чар­ски

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

или „бо­сан­ска је­сен“? ни­је би­ло због не­до­стат­ка по­во­да, не­го због уну­тра­шњих про­бле­ма и опа­сно­сти спо­ља. По мом ми­шље­њу је упра­во обр­ ну­то: еска­ла­ци­ја на­си­ља у БиХ пот­пу­но је из­не­на­ди­ла Европ­ску уни­ју ко­ја се са­да ба­ви Укра­ји­ном и Ру­си­јом. О то­ме све­до­ чи и спон­та­на и нер­во­зна ре­ак­ци­ја Ви­со­ ког пред­став­ни­ка ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це у Са­ра­је­ву, аустриј­ског ди­пло­ма­те Ва­лен­ ти­на Ин­цка. Он је у ин­тер­вјуу за беч­ки лист Ku­ri­er из­ја­вио до­слов­це сле­де­ће: „Ако си­т у­а­ци­ја на­ста­ви да се ком­пли­ ку­је, ми ће­мо мо­жда раз­ми­сли­ти о сла­њу тру­па ЕУ. До­ду­ше, не од­мах.“ Пре­ма то­ме, мо­же се до­го­ди­ти да на днев­ном ре­ду не бу­де цен­тра­ли­за­ци­ја БиХ, не­го ње­но спа­ са­ва­ње од ко­нач­ног рас­па­да. Тре­ба има­ти у ви­ду да је ме­ђу­на­род­на за­ јед­ни­ца по­сле пот­пи­си­ва­ња Деј­тон­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма 1995. има­ла мо­гућ­ ност да Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну без про­бле­ ма пре­у­ре­ди у функ­ци­о­нал­ну и еко­ном­ски сол­вент­ну др­жа­ву у раз­во­ју. Тај тре­ну­так, ме­ђу­тим, ни­је ис­ко­ри­шћен. Ви­со­ки пред­ став­ни­ци ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це су сме­ њи­ва­ли је­дан дру­го­га и сви су углав­ном тро­ши­ли вре­ме на бор­бу про­тив „срп­ског на­ци­о­на­ли­зма“, уки­да­ју­ћи час је­дан, час дру­ги за­кон­ски акт. За све то вре­ме ниг­ де у БиХ ни­је ство­рен пра­ви еко­ном­ски, со­ци­јал­ни и по­ли­тич­ки про­стор. Уме­сто то­га, ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца је су­зби­ја­ла кон­флик­те из­ме­ђу екс­трем­но ра­ди­кал­них и уме­ре­них исла­ми­ста, из­ме­ђу хр­ват­ских се­па­ра­ти­ста и хр­ват­ских уни­та­ри­ста, и та­ ко да­ље. Та­ко је про­коц­ка­но 15 го­ди­на, ко­ ли­ко је про­шло од пот­пи­си­ва­ња деј­тон­ског спо­ра­зу­ма. Уоп­ште не чу­ди што на по­след­ њим из­бо­ри­ма у БиХ 2010. ду­го ни­је мо­ гла да се фор­ми­ра ефи­ка­сна вла­да, и по­ред свих при­ти­са­ка ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це. Па ипак, ве­ро­ват­но ће За­пад ис­ко­ри­сти­ ти са­да­шње до­га­ђа­је да фор­си­ра евро­ а­тлант­ску ин­те­гра­ци­ју БиХ на ште­т у ин­те­ре­са бо­сан­ских Ср­ба. Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ве­ли­ке Бри­та­ни­је Ви­ ли­јем Хејг већ је по­звао сво­је ко­ле­ге из ЕУ и НА­ТО-а „да учи­не ве­ли­ке на­по­ре ка­ко би по­мо­гли БиХ да на­пре­ду­је ка члан­ству у Европ­ској уни­ји и НА­ТО-у“. Мо­гу ли се по­ву­ћи не­ка­кве па­ра­ле­ле са Евро­мај­да­ном?

П.И.: При­ме­ћу­ју се па­ра­ле­ле, по­го­то­во у сми­слу кон­тра­про­дук­тив­не по­ли­ти­ке ЕУ, ка­ко пре­ма Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, та­ко и пре­ма Укра­ји­ни. БиХ је још 2008. пот­пи­ са­ла Спо­ра­зум о асо­ци­ја­ци­ји са Европ­ ском уни­јом. Тај до­ку­мент је сли­чан оном ко­ји је Бри­сел у но­вем­бру 2013. по­ну­дио Укра­ји­ни. По­сле­ди­це пот­пи­си­ва­ња су очи­глед­не: у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни про­ па­да чак и она ин­ду­стри­ја ко­ја је пре­жи­ ве­ла ет­но-гра­ђан­ски рат 1992-1995. На­ ци­о­нал­ни за­вод за ста­ти­сти­ку са­оп­шта­ва да је не­за­по­сле­ност до­сти­гла 44% и да је сва­ки пе­ти ста­нов­ник БиХ ис­под гра­ни­це си­ро­ма­штва. И по­ред то­га, ЕУ и ње­ни ан­ ти­кри­зни фон­до­ви не­ма­ју ни мо­гућ­но­сти ни же­ље да по­ма­жу зе­мљи ко­ја чак ни­је

му­сли­ман­ска ква­зи­др­жа­ва по­пут да­на­ шњег са­мо­про­гла­ше­ног Ко­со­ва, али још опа­сни­ја по ста­бил­ност у чи­та­вој Евро­пи. Власт ће у њој при­па­сти екс­трем­но ра­ди­ кал­ним исла­ми­сти­ма ко­је фи­нан­сиј­ски по­др­жа­ва­ју ислам­ске др­жа­ве из це­лог све­та. Те др­жа­ве ће по­др­жа­ва­ти БиХ још ви­ше не­го што са­да по­др­жа­ва­ју Ко­со­во. По­сто­ји ли опа­сност да се кри­за пре­ не­се и на Ре­пу­бли­ку Срп­ску и ко­ли­ ко је та опа­сност ве­ли­ка? Мо­же ли то до­дат­но де­ста­би­ли­зо­ва­ти си­ту­а­ци­ју у ре­ги­о­ну?

П.И.: У слу­ча­ју да­ље еска­ла­ци­је кри­зе Ре­ пу­бли­ка Срп­ска не­ће мо­ћи да оста­не по стра­ни, и по­ред то­га што је по со­ци­јал­

У овом тре­нут­ку про­те­сти има­ју пре­вас­ход­но со­ци­јал­но-еко­ном­ску под­ло­гу. Ме­ђу­тим, БиХ је у та­квој си­ту­а­ци­ји да про­те­сти мо­гу по­при­ми­ти и по­ли­тич­ки, ме­ђу­ет­нич­ки и ме­ђу­кон­фе­си­о­нал­ни ка­рак­тер. У том слу­ча­ју не­ма сум­ње да ће од­ре­ђе­не спољ­не си­ле по­ку­ша­ти да ис­ко­ри­сте те до­га­ђа­је ка­ко би иза­зва­ле по­жар не са­мо у БиХ, не­го и на чи­та­вом Бал­ка­ну ни зва­ни­чан кан­ди­дат за сту­па­ње у ЕУ. Осно­ва­но се мо­же твр­ди­ти да је Бри­сел сли­чан сце­на­рио при­пре­мио и за Укра­ ји­ну уко­ли­ко би Ки­јев при­стао да пот­пи­ ше Спо­ра­зум о асо­ци­ја­ци­ји са Европ­ском уни­јом 2013. на са­ми­т у у окви­ру про­гра­ ма „Ис­точ­но парт­нер­ство“ у Вил­њу­с у. Ко­ли­ко је озбиљ­на уло­га исла­ми­ста у тим до­га­ђа­ји­ма?

П.И.: У овом тре­нут­ку је „ин­тер­нет-омла­ ди­на“ глав­на по­кре­тач­ка сна­га про­те­ста, али ће екс­трем­но ра­ди­кал­ни исла­ми­сти иза­ћи на сце­ну у дру­гој фа­зи „бо­сан­ског про­ле­ћа“, јер у слу­ча­ју рас­па­да БиХ ње­ни де­ло­ви мо­гу да се при­по­је су­сед­ним др­жа­ ва­ма. Кон­крет­но, Хр­ва­ти ни­с у скри­ва­ли сво­ју же­љу да жи­ве у Хр­ват­ској. Уто­ли­ко пре им је до то­га ста­ло да­нас, ка­да је Хр­ ват­ска сту­пи­ла у Европ­ску уни­ју, а БиХ за­са­да не мо­же ра­чу­на­ти на члан­ство у ЕУ. Бо­сан­ски Ср­би сва­ка­ко гра­ви­ти­ра­ју пре­ма Ср­би­ји. Оста­ће му­сли­ман­ска ен­ кла­ва са цен­тром у Са­ра­је­ву. То ће би­ти

но-еко­ном­ским по­ка­за­те­љи­ма си­т у­а­ци­ја у њој бо­ља не­го у Фе­де­ра­ци­ји БиХ. Глав­на опа­сност по Ба­ња­лу­ку кри­је се пре све­га у те­жњи За­па­да да се ак­тив­но уме­ша у кон­фликт и по­ку­ша да га „уга­си“ но­вим по­ли­тич­ким и ад­ми­ни­стра­тив­ним уступ­ ци­ма му­сли­ма­ни­ма, а за­тим и у са­мој ра­ ди­ка­ли­за­ци­ји ислам­ског та­бо­ра, јер ће со­ци­јал­но-еко­ном­ски зах­те­ви не­из­бе­жно пре­ра­сти у зах­те­ве по­ли­тич­ке при­ро­де у сми­слу де­мон­та­же деј­тон­ских те­ме­ља БиХ, а ти те­ме­љи су га­ран­ци­ја по­сто­ја­ња Ре­пу­бли­ке Срп­ске као ен­ти­те­та. Ка­кав је став Ру­си­је пре­ма кри­зи? Ако не по­сто­ји ни­ка­кав раз­го­ве­тан став, ка­ко по Ва­шем ми­шље­њу Ру­си­ја тре­ба да се по­ста­ви пре­ма овој кри­зи?

П.И.: Ру­си­ја по овом пи­та­њу не мо­же да за­у­зме зва­ни­чан став у фа­зи со­ци­јал­ноеко­ном­ских про­те­ста, јер се они од­но­се на уну­тра­шње ком­пе­тен­ци­је бо­сан­ских вла­сти. Мо­сква, ме­ђу­тим, тре­ба на вре­ ме да уочи сва­ки по­ку­шај ко­ри­шће­ња 11

политика и друштво ак­ци­ја про­те­ста за „под­ри­ва­ње“ те­ме­ља „деј­тон­ске“ БиХ и ње­ног пре­фор­ма­ти­ра­ ња на­у­штрб по­сто­је­ће рав­но­те­же из­ме­ђу Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Фе­де­ра­ци­је БиХ. Ко­ли­ко све што се до­га­ђа мо­же угро­ зи­ти стра­те­шке ин­те­ре­се Ру­си­је у овом ре­ги­о­ну?

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

П.И.: То ће се до­го­ди­ти уко­ли­ко ЕУ и НА­ ТО поч­ну да фор­си­ра­ју увла­че­ње БиХ у евро­а­тлант­ске струк­т у­ре. Убр­зо за­тим ће усле­ди­ти зах­те­ви да Са­ра­је­во и Ба­ња­лу­ка пре­и­спи­та­ју по­сто­је­ће уго­во­ре о са­рад­њи са Ру­си­јом у енер­гет­ској и дру­гим сфе­ ра­ма. По­ред то­га, Ру­си­ји ни­је у ин­те­ре­с у да Ре­пу­бли­ка Срп­ска бу­де ли­ше­на по­

сто­је­ћих „деј­тон­ских“ овла­шће­ња и кон­ крет­но пра­ва на скла­па­ње би­ла­те­рал­них спо­ра­зу­ма са Ср­би­јом. И нај­зад, Мо­сква тре­ба да се су­прот­ста­ви сва­ком по­ку­ша­ју да јој се оду­зме од­лу­чу­ју­ћи глас у ме­ђу­ на­род­ним струк­т у­ра­ма ко­је кон­тро­ли­ шу си­т у­а­ци­ју у БиХ у окви­ру „бон­ских овла­шће­ња“.

ста­ла не­за­ви­сна и по­ку­ша­ва­ла је да укра­ ји­ни­зу­је Та­ври­ју (Крим), што је иза­зва­ло от­пор ло­кал­ног ста­нов­ни­штва. Та­та­ри су до­би­ли пра­во да се вра­те, па су се и они ак­ти­ви­ра­ли и по­ку­ша­ли да ис­ко­ри­сте не­ ми­ре ка­ко би по­вра­ти­ли из­гу­бље­не те­ри­ то­ри­је и при­ви­ле­ги­је. Ја­бу­ка раз­до­ра је био Се­ва­сто­пољ, глав­на ба­за со­вјет­ске фло­те на Кри­му. У свим тим до­га­ђа­ји­ма Крим се ни­је одво­ јио од Укра­ји­не, али је до­био по­себ­на пра­ ва. Са­мо овај ре­ги­он Укра­ји­не има ста­т ус ауто­ном­не ре­пу­бли­ке. У су­шти­ни, Кри­му је до­зво­ље­но да оста­не ру­ски и да са­мо за­ ме­ни на­зи­ве по­је­ди­них ули­ца. Из­гле­да­ло је да та­ко мо­же и оста­ти, али се та­да до­го­дио „Евро­мај­дан“.

ја­слав­ске ра­де (360-го­ди­шњи­ца) и пре­да­је Кри­ма Укра­ји­ни (60-го­ди­шњи­ца), Крим је већ и зва­нич­но ре­а­го­вао.

Одва­ја­ње „ру­ских“ ре­ги­о­на од Укра­ји­не? Пи­ше: Ју­риј Ги­рен­ко, vz.ru

Нај­но­ви­је из­ја­ве крим­ских по­ли­ти­ча­ра и еска­ла­ци­ја кри­зе у Укра­ји­ни по­вод су да се по­но­во се­ти­мо ста­т у­са и исто­ ри­је овог по­лу­о­стр­ва. Од свих ре­ги­о­на Укра­ји­не Крим се у нај­ве­ћој ме­ри до­жи­ вља­ва као ру­ски, та­ко да по свој при­ли­ ци упра­во од ње­га мо­же по­че­ти рас­пад укра­јин­ске др­жа­ве. Ка­кве су шан­се да Крим оста­не укра­јин­ски?

Ка­ко је Крим по­стао део Укра­ји­не Љу­ди жи­ве на Кри­му од дав­ни­на. Кроз исто­ ри­ју је ово по­лу­о­стр­во при­па­да­ло ра­зним др­жа­ва­ма и на­се­ља­ва­ли су га раз­ли­чи­ти на­ро­ди. Крим је 1441. по­стао не­за­ви­сни ка­нат, али је ње­го­ва са­мо­стал­ност крат­ко тра­ја­ла, јер је Крим­ски ка­нат 1475. при­знао власт Осман­лиј­ског цар­ства. Три сто­ле­ћа су крим­ски Та­та­ри би­ли сул­та­но­ви по­да­ни­ци са ши­ро­ком ауто­но­ми­јом, што је ца­ре­ви­ни обез­бе­ђи­ва­ло мир на се­ве­ру и стал­ни при­ лив ро­бља. По­сле ру­ско-тур­ског ра­та крим­ ски кан је 1774. по­стао ва­зал Ру­ске им­пе­ри­је. До 1944. је Крим био ру­ско-та­тар­ска те­ри­то­ ри­ја. Нем­ци су га за­у­зи­ма­ли два пу­та (1918. и 1941-1944). Та­та­ри су за вре­ме ре­во­лу­ци­је по­ку­ша­ва­ли да об­но­ве не­за­ви­сни ка­нат, али је Крим на кра­ју вра­ћен со­вјет­ској Ру­си­ји. Власт је би­ла на­кло­ње­на Та­та­ри­ма, та­ко да је по­лу­о­стр­во до­би­ло ста­т ус ауто­ном­не ре­ пу­бли­ке. Ме­ђу­тим, по­сле ра­та, оку­па­ци­је и та­тар­ског ко­ла­бо­ра­ци­о­ни­зма на­кло­ност је усту­пи­ла ме­сто гне­ву, та­ко да су Та­та­ри 1944. де­пор­то­ва­ни на ис­ток зе­мље. Крим је 1954. ли­шен ста­т у­са ауто­но­ми­је и по­кло­њен Укра­ји­ни, на­вод­но по­во­дом 300-го­ди­шњи­це Пе­ре­ја­слав­ске ра­де ко­јом је Укра­ји­на по­ но­во при­по­је­на Ру­си­ји, а пра­ви раз­лог је био тај што је, на­вод­но, због ге­о­граф­ског по­ло­жа­ја Кри­мом би­ло лак­ше упра­вља­ти из Ки­је­ва, не­го из Мо­скве.

Кримски „рат“ 12

На Кри­му су ду­хо­ви би­ли при­лич­но уз­ бур­ка­ни то­ком 1990-их. Укра­ји­на је по­

Пра­во на по­лу­о­стр­во

Пре све­га тре­ба ис­та­ћи два ва­жна фак­то­ра: је­дан је ет­но­кул­т ур­ни, а дру­ги еко­ном­ски. Од свих ре­ги­о­на укра­ји­не Крим се у нај­ ве­ћој ме­ри до­жи­вља­ва као ру­ски. У ње­ му жи­ви 58% Ру­са, 24% Укра­ји­на­ца и 12% Та­та­ра. Три че­твр­ти­не ста­нов­ни­ка Кри­ ма до­жи­вља­ва ру­ски је­зик као ма­тер­њи, а са­мо де­се­ти део ста­нов­ни­ка ма­тер­њим је­зи­ком сма­тра укра­јин­ски. Пре­ма по­да­ ци­ма Ки­јев­ског ме­ђу­на­род­ног ин­сти­т у­та за со­ци­о­ло­ги­ју, ру­ски је­зик ко­ри­сти 97% ста­нов­ни­ка по­лу­о­стр­ва. Крим ско­ро да и не­ма соп­стве­ну еко­ном­ску ели­т у или ели­т у ве­за­ну за Евро­пу. Он је у пе­ри­о­ду укра­јин­ске не­за­ви­сно­сти еко­ном­ ски упро­па­шћен. Укра­јин­ски оли­гар­си су се у дру­гој по­ло­ви­ни 1990-их за­ин­те­ре­со­ ва­ли за крим­ске ба­ње и по­че­ли да ула­жу но­вац, али то је био ту­ђи но­вац. Због то­га крим­ска ели­та не­ма по­лу­ге ко­ји­ма би „до­ њец­ку“ и „дње­про­пе­тров­ску“ ели­т у мо­гла при­ву­ћи на сво­ју стра­ну ка­да су у игри ЕУ или САД. Услед по­ме­ну­тих фак­то­ра по­лу­о­стр­во ни­је мо­гло оста­ти по стра­ни ка­да су по­че­ли до­ га­ђа­ји у Ки­је­ву. Ста­нов­ни­ци Кри­ма су нај­ пре из­ра­жа­ва­ли не­за­до­вољ­ство, за­тим су зах­те­ва­ли да се за­ве­де ред, а ка­да је кри­за на­гло еска­ли­ра­ла по­во­дом ју­би­ле­ја Пе­ре­

Рас­по­ло­же­ње на Кри­му

Пред­сед­ни­штво Вр­хов­ног со­вје­та Ауто­ ном­не Крим­ске Ре­пу­бли­ке по­зва­ло је 19. фе­бру­а­ра пред­сед­ни­ка Укра­ји­не Вик­то­ра Ја­ну­ко­ви­ча да пре­ду­зме ван­ред­не ме­ре у ци­љу за­во­ђе­ња ре­да у Ки­је­ву, на­гла­сив­ ши да у зе­мљи по­чи­ње гра­ђан­ски рат. Пред­сед­ник Вр­хов­ног со­вје­та Ауто­ном­ не Крим­ске Ре­пу­бли­ке Вла­ди­мир Кон­ стан­ти­нов са­оп­штио је по­сла­ни­ци­ма Др­ жав­не ду­ме РФ да ће „Крим по­ста­ви­ти пи­та­ње одва­ја­ња од Укра­ји­не уко­ли­ко ле­ги­тим­на власт бу­де сме­ње­на“, али је ујед­но ис­та­као да се то пи­та­ње за­са­да не раз­ма­тра. На Кри­му се још увек осе­ћа­ју те­шке еко­ ном­ске по­сле­ди­це не­ста­бил­но­сти. Ста­нов­ ни­ке ири­ти­ра­ју „де­сан­ти“ укра­јин­ских на­ ци­о­на­ли­ста, са Мај­да­на се на по­лу­о­стр­во вра­ћа­ју ра­ње­ни по­ли­цај­ци... Ка­ко се до­га­ ђа­ји да­ље мо­гу раз­ви­ја­ти? По­сто­је три ва­ри­јан­те раз­во­ја до­га­ђа­ја. Пр­ва је да се си­т у­а­ци­ја не­ка­ко сми­ри. Ме­ ђу­тим, сти­че се ути­сак да са­мо пред­сед­ник Ја­ну­ко­вич же­ли да све оста­не по ста­ром. Вр­ло су ма­ле шан­се да та­ко и бу­де. Дру­га ва­ри­јан­та је да Крим по­диг­не сте­пен сво­је ауто­но­ми­је. Та ва­ри­јан­та је мо­гу­ћа уко­ли­ко се си­т у­а­ци­ја ко­ли­ко-то­ли­ко ста­ би­ли­зу­је, и то са­мо уко­ли­ко све три стра­не при­хва­те фе­де­ра­ли­за­ци­ју Укра­ји­не, а то је оно че­га се бо­је при­ста­ли­це укра­јин­ске не­за­ви­сно­сти. Тре­ћа ва­ри­јан­та је да се Ауто­ном­на Крим­ ска Ре­пу­бли­ка одво­ји од Укра­ји­не и по­ ста­не још јед­на „не­при­зна­та др­жа­ва“ под па­тро­на­том Ру­си­је. Та­кав сце­на­рио Ки­јев не мо­же да за­у­ста­ви си­лом, чак ако се у ње­му по­но­во фор­ми­ра не­ка­ква власт, јер не­за­ви­сна Укра­ји­на фак­тич­ки и не­ма соп­ стве­не ору­жа­не сна­ге, а услед кри­зе го­то­во да не­ма ни мо­гућ­ност еко­ном­ског ути­ца­ја. Ова ва­ри­јан­та, ме­ђу­тим, мо­же да иза­зо­ве кон­фликт на са­мом Кри­му из­ме­ђу крим­ ских Та­та­ра и Ру­са.

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

Бо­сан­ски Мај­дан и срп­ски Пи­је­монт Ни­ки­та Бондарeв, док­тор исто­риј­ ских на­у­ка и ста­ри­ји на­уч­ни са­ рад­ник Цен­тра за евро­а­тлант­ска ис­тра­жи­ва­ња Ру­ског ин­сти­т у­та за стра­те­шке сту­ди­је, раз­го­ва­ра са на­ шим из­да­њем о то­ме ка­ко су до­га­ ђа­ји у Фе­де­ра­ци­ји БиХ ве­за­ни за пла­но­ве За­па­да у по­гле­ду Ре­пу­бли­ ке Срп­ске и Ср­би­је, као и о ста­ву ко­ји Ру­си­ја тре­ба да за­у­зме у овом кон­флик­т у.

„За­пад пот­хра­њу­је са­да­шње до­га­ђа­је у Бо­сни са ци­љем да сти­хиј­ни на­род­ни про­тест усме­ри та­ко да де­ста­би­ли­зу­је си­ту­а­ци­ју око Ре­пу­бли­ке Срп­ске и уну­тар ње“

Ш

та је фор­мал­ни узрок кри­зе?

Ни­ки­та Бондарeв: Бо­ сну и Хер­це­го­ви­ну је за­пљу­снуо та­лас на­ род­них про­те­ста ко­ји су у по­чет­ку има­ли ис­кљу­чи­во со­ци­јал­ ни пред­знак. На­и­ме, рад­ни­ци фа­бри­ке у Ту­зли три ме­се­ца ни­с у при­ма­ли пла­т у и иза­шли су на ми­тинг ис­пред сво­је ди­рек­ ци­је. Да­ље се не­за­до­вољ­ство по­во­дом тог до­га­ђа­ја пре­не­ло на це­лу Ту­злу, а за­тим и на це­лу Бо­сну. Про­те­сти су се про­ши­ ри­ли и уда­љи­ли од со­ци­јал­них аспе­ка­та.

Та­лас про­те­ста за­хва­тио је чи­тав му­сли­ ман­ско-хр­ват­ски део Бо­сне (Фе­де­ра­ци­ју БиХ), али не и Ре­пу­бли­ку Срп­ску. До­шло је до озбиљ­них су­ко­ба де­мон­стра­на­та и по­ли­ци­је, са обе стра­не има по­вре­ђе­них. Вла­ди Фе­де­ра­ци­је БиХ упу­ћен је ул­ти­ ма­т ум до 19. фе­бру­а­ра, али ту си­т у­а­ци­ ја ни­је са­свим ја­сна. Пи­та­ње је ко­ли­ко се ауто­ри ул­ти­ма­т у­ма мо­гу тре­ти­ра­ти као ре­пре­зен­та­тив­на сна­га ко­ја за­и­ ста пред­ста­вља ин­те­ре­се де­мон­стра­ на­та. За­са­да је не­ја­сно у ко­јој ме­ри вла­да пла­ни­ра да од­го­во­ри на зах­те­ве ул­ти­ма­т у­ма.

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Раз­го­вор во­дио: Игор Гре­ков

13

политика и друштво Шта је узрок тих до­га­ђа­ја? Да ли је реч о не­ком „по­нов­ном ак­ти­ви­ра­њу“ или „пре­фор­ма­ти­ра­њу“ БиХ? Ка­ко је све то по­ве­за­но са Ср­би­јом и си­ту­а­ци­јом око Ко­со­ва?

Н.Б.: Што се ти­че узро­ка свих ових до­га­ ђа­ја, ка­ко ја са­гле­да­вам, у Бо­сни се исто­ вре­ме­но од­ви­ја­ју два про­це­са. Они се де­ли­мич­но по­ду­да­ра­ју и та­ко се ства­ра мо­ћан ку­му­ла­тив­ни ефе­кат. То је, са јед­не стра­не, за­ин­те­ре­со­ва­ност За­па­да и пре све­га САД да се ко­нач­но ре­ши пи­та­ње Бо­сне. Бо­сна је спе­ци­фич­на др­жа­ва. Чи­ не је две по­ло­ви­не ко­је су са­мо фор­мал­но де­ло­ви јед­не др­жа­ве, али прак­тич­но не­ ма­ју ни­ка­квих до­ди­ра. Про­мет ро­бе из­ ме­ђу тих де­ло­ва је ми­ни­ма­лан. Ре­пу­бли­ка Срп­ска је ви­ше по­ве­за­на са Ср­би­јом не­го са Фе­де­ра­ци­јом БиХ, а Фе­де­ра­ци­ја БиХ је ви­ше ве­за­на за Хр­ват­ску. У су­шти­ни, уну­тар јед­не др­жа­ве по­сто­је две др­жа­ве ко­је су сла­бо ме­ђу­соб­но по­ ве­за­не. И ина­че Бо­сна и Хер­це­го­ви­на у са­да­шњем об­ли­ку ни­је мно­го ефи­ка­сна као др­жав­на тво­ре­ви­на. Очи­глед­но је да ту не­што тре­ба пред­у­зе­ти, по­го­то­во што Ре­пу­бли­ка Срп­ска ири­ти­ра За­пад као др­жав­ни ен­ти­тет ко­ји по­сто­ји сам за се­бе и на чи­ју спољ­ну и уну­тра­шњу по­ли­ти­ку за­пад­не зе­мље и САД има­ју ми­ни­ма­лан ути­цај. Са­ми Ср­би на­зи­ва­ју Ре­пу­бли­ку Срп­ску „ба­сти­о­ном срп­ства“, што она у ве­ли­кој ме­ри и је­сте. Ре­кло би се да је ка­би­нет Ми­ло­ра­да До­ди­ка до­ сле­дан и истин­ски ро­до­љу­бив, на­ро­чи­ то ако се упо­ре­ди са ка­би­не­том ко­ји је са­да на вла­сти у Ср­би­ји. Овај дру­ги има по­пу­ли­стич­ку ре­то­ри­ку, али је у су­шти­ ни про­за­пад­но ори­јен­ти­сан. Ако све иде ка то­ме да ће ове го­ди­не зва­нич­ни Бе­о­ град и фор­мал­но при­зна­ти не­за­ви­сност Ко­со­ва, а ја ми­слим да је баш та­ко, он­да су пре­вре­ме­ни пар­ла­мен­тар­ни из­бо­ри у Ср­би­ји за­ка­за­ни за март упра­во да би вла­да­ју­ћи ка­би­нет до­шао на власт и да би јед­на пар­ти­ја („на­пред­ња­ци“) фор­ми­ра­ла вла­ду ко­ја ће за­тим мо­ћи да при­зна не­за­ ви­сност Ко­со­ва. Ме­ђу­тим, Ко­со­во не­ће мо­ћи да се „пре­да“ ти­хо и без ди­за­ња пра­ши­не до­кле год је у Ре­пу­бли­ци Срп­ској на вла­сти на­ци­о­ на­ли­стич­ки на­стро­је­ни До­дик. Мо­жда у са­мој Ср­би­ји ме­ди­ји и по­ли­тич­ке сна­ге и не­ће ди­ћи свој глас, али ће се за­то по­ бу­ни­ти Ре­пу­бли­ка Срп­ска. У та­квој си­ ту­а­ци­ји До­дик мо­же по­ста­ти пер­ја­ни­ца све­срп­ског про­те­ста про­тив „пре­да­је“ Ко­со­ва. У си­т у­а­ци­ји ка­да у Ср­би­ји не­ма та­ко круп­них по­ли­тич­ких сна­га Ре­пу­бли­ 14

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

ка Срп­ска мо­же од­и­гра­ти уло­гу „срп­ског Пи­је­мон­та“. Да­кле, пр­ви за­да­так је де­ста­би­ли­за­ци­ја си­т у­а­ци­је у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, а дру­ ги је пре­и­спи­ти­ва­ње „деј­тон­ских“ и „ва­ шинг­тон­ских“ прин­ци­па на ко­ји­ма Бо­сна по­чи­ва као др­жа­ва. Да ли се пла­ни­ра не­ка вр­ста „мај­да­ни­ за­ци­је“ Ре­пу­бли­ке Срп­ске?

Н.Б.: Глав­ни циљ је да се Ре­пу­бли­ка Срп­ ска рас­т у­ри или уни­шти, али с об­зи­ром да то ни­је јед­но­став­но тре­ба до­ве­сти и До­ди­ка и Ре­пу­бли­ку Срп­ску у та­кву си­ ту­а­ци­ју да им Ср­би­ја и Ко­со­во бу­ду по­ след­ња бри­га, тј. у си­т у­а­ци­ју ка­да ће би­ти то­ли­ко за­у­зе­ти ло­кал­ним про­бле­ми­ма да јед­но­став­но не­ће има­ти сна­ге за уду­ бљи­ва­ње у про­бле­ме це­ло­куп­ног срп­ског на­ро­да. Ме­ни се чи­ни да За­пад пот­хра­ њу­је са­да­шње до­га­ђа­је у Бо­сни упра­во

Ре­кло би се да је ка­би­нет Ми­ло­ра­да До­ди­ка до­сле­дан и истин­ски ро­до­љу­бив, на­ро­чи­то ако се упо­ре­ди са ка­би­не­том ко­ји је са­да на вла­сти у Ср­би­ји из тог раз­ло­га, тј. са ци­љем да сти­хиј­ни на­род­ни про­тест усме­ри та­ко да де­ста­би­ ли­зу­је си­т у­а­ци­ју око Ре­пу­бли­ке Срп­ске и уну­тар ње. До­ду­ше, за­са­да му то не по­ла­зи за ру­ком. Би­ла је не­ка сме­шна ак­ци­ја про­те­ста у Ба­ња­лу­ци, два­де­се­так љу­ди је иза­шло на трг, ма­ло су га­ла­ми­ли и раз­и­шли се. Ме­ђу­тим, крај­њи циљ За­па­да је да ре­ши про­блем двој­ног, ако не и трој­ног ста­т у­са Бо­сне, јер у ње­ном са­да­шњем об­ли­ку она не мо­же би­ти при­мље­на ни у јед­ну ме­ ђу­на­род­ну ор­га­ни­за­ци­ју, ни у Европ­ску уни­ју, ни у НА­ТО. Ако по­ђе­мо од прин­ ци­па на ко­ме је Бо­сна ство­ре­на, мо­же­мо кон­ста­то­ва­ти да је она за­пра­во ква­зи­др­ жа­ва. Ако За­пад не­што хо­ће са њо­ме да учи­ни, мо­ра да пре­ду­зме од­ре­ђе­не ме­ре. Ка­да је реч о чи­сто тех­но­ло­шкој ре­а­ли­ за­ци­ји по­ку­ша­ја ру­ко­во­ђе­ња на­род­ним про­те­стом, ви­ди­мо исте оне тех­но­ло­ ги­је, исту ме­то­ди­ку и сим­бо­ли­ку ко­ју смо ви­де­ли у Ср­би­ји за вре­ме свр­га­ва­ња Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа, у Укра­ји­ни за вре­ме „на­ран­џа­сте ре­во­лу­ци­је“, у Гру­зи­ји

за вре­ме „ре­во­лу­ци­је ру­жа“ и у из­ве­сној ме­ри са­да на Мај­да­ну. Основ­но усме­ре­ ње свим на­род­ним про­те­сти­ма да­вао је из­ве­сни на­род­ни по­крет „Удар“ на чи­јем ам­бле­му је при­ка­за­на по­диг­ну­та пе­сни­ ца. Та ико­но­гра­фи­ја је по­зна­та још од до­ га­ђа­ја у Ср­би­ји, чак су и на­зи­ви оста­ли исти: „От­пор“ или „Удар“. У пи­та­њу је ста­ра, у ви­ше на­вра­та ис­про­ба­на тех­ но­ло­ги­ја. Упра­во ту тех­но­ло­ги­ју ко­ри­ сте они ко­ји про­те­сте у Бо­сни са­да же­ле да усме­ре у већ по­зна­том прав­цу. Чак се ни­с у по­тру­ди­ли да је бар ма­ло из­ме­не или ка­му­фли­ра­ју. Ла­ко су пре­по­зна­тљи­ ве па­ро­ле ор­га­ни­за­ци­је „Удар“, чак су и тек­сто­ви ко­је она ши­ри пре­по­зна­тљи­ви и вр­ло слич­ни оно­ме што смо већ ви­де­ли у Гру­зи­ји и Укра­ји­ни. Све се то пи­ше по истом ша­бло­ну. Да ли је За­пад је­дин­ствен у овом по­ду­хва­ту?

Н.Б.: Од­мах бих же­лео да ис­так­нем да За­ пад, по мом ми­шље­њу, ни­је је­дин­ствен по овом пи­та­њу. Ја ја­сно са­гле­да­вам уло­гу Аме­ри­ке у ор­га­ни­за­ци­ји „Удар“, и не са­мо у њој. Чи­ни ми се да је уло­га Евро­пе и кон­ крет­но Не­мач­ке ма­ња од уло­ге Аме­ри­ке. По­гле­дај­те пр­ве из­ја­ве европ­ских пред­ став­ни­ка у Бо­сни. Њи­хо­ва пр­ва ре­ак­ци­ја је би­ло чу­ђе­ње и осу­да. Већ су­тра­дан су ре­а­го­ва­ли са­свим друк­чи­је, твр­де­ћи да су зах­те­ви де­мон­стра­на­та ле­ги­тим­ни и да их они у пот­пу­но­сти по­др­жа­ва­ју. Али чи­ње­ ни­ца да је пр­ва ре­ак­ци­ја би­ла су­прот­на све­до­чи да чи­та­ву ак­ци­ју под­сти­че и кон­ тро­ли­ше Аме­ри­ка, а не Евро­па. Кон­фликт ло­кал­них ин­те­ре­са је та­ко­ђе еви­ден­тан. У че­му је ње­го­ва су­шти­на?

Н.Б.: Ло­кал­ни ин­те­ре­си се јед­ним де­лом по­кла­па­ју са за­пад­ном тен­ден­ци­јом да се БиХ уки­не у ње­ном са­да­шњем об­ли­ку, док су дру­гим де­лом су­прот­ни тој тен­ ден­ци­ји. Ра­ди се пре све­га о ја­ча­њу са­мо­ све­сти бо­сан­ских му­сли­ма­на и њи­хо­вог на­ци­о­на­ли­зма. От­при­ли­ке го­ди­ну да­на пре ула­ска Хр­ват­ ске у ЕУ хр­ват­ски по­ли­ти­ча­ри и по­ли­ти­ ко­ло­зи де­сни­чар­ске ори­јен­та­ци­је пи­са­ли су да ће у Бо­сни по­сле ула­ска Хр­ват­ске у ЕУ по­че­ти да ја­ча тен­ден­ци­ја по­ти­ски­ ва­ња Хр­ва­та из Фе­де­ра­ци­је од стра­не ло­кал­ног му­сли­ман­ског ста­нов­ни­штва. Као што ви­ди­мо, би­ли су у пра­ву. Сви Хр­ ва­ти у Бо­сни има­ли су хр­ват­ске па­со­ше, а по­сле сту­па­ња у ЕУ до­би­ли су па­со­ше Европ­ске уни­је и са­да, да та­ко ка­же­мо, има­ју где да по­бег­ну. Да је по­ти­ски­ва­ње

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

Хр­ва­та из Бо­сне по­че­ло пре три-че­ти­ри го­ди­не, они не би има­ли где да оду, јер у Хр­ват­ској за њих ни­је би­ло сло­бод­них рад­них ме­ста. Ко је мо­гао да по­бег­не у Хр­ват­ску учи­нио је то још 90-их. Са­да, ме­ђу­тим, Хр­ва­ти из Бо­сне има­ју мо­гућ­ност да оду у Аустри­ју или Не­мач­ ку. Дру­гим ре­чи­ма, по­ја­ви­ла се „ни­ша“ у ко­ју се мо­же по­ти­сну­ти хр­ват­ско ста­ нов­ни­штво из Фе­де­ра­ци­је БиХ, чи­ме је у ве­ли­кој ме­ри под­гре­ја­но ан­ти­хр­ват­ско рас­по­ло­же­ње му­сли­ма­на. На при­мер, до­ га­ђа­ји у Мо­ста­ру су би­ли из­ра­зи­то на­ ци­о­на­ли­стич­ки обо­је­ни. Де­мон­стран­ти су пре­шли са му­сли­ман­ске на хр­ват­ску оба­лу Не­ре­тве, де­мо­ли­ра­ли су ин­сти­ ту­ци­је и на зи­до­ви­ма оста­ви­ли нат­пи­се на­ци­о­на­ли­стич­ке са­др­жи­не, ме­ђу ко­ји­ ма је нај­че­шћи „Ово је Бо­сна“. Та па­ро­ ла се у кон­крет­ном слу­ча­ју не­дво­сми­ сле­но схва­та у сми­слу „Бо­сна при­па­да му­сли­ма­ни­ма“. Ре­то­ри­ка тих гру­па ко­ји­ма упра­вља Ва­ шинг­тон мо­же се схва­ти­ти дво­ја­ко. Са јед­не стра­не, они се за­ла­жу за бор­бу про­ тив на­ци­о­на­ли­зма и мул­ти­кул­т у­ра­ли­зма, али са дру­ге стра­не њи­хо­ва бор­ба про­тив на­ци­о­на­ли­зма под­ра­зу­ме­ва пре­и­спи­ти­ ва­ње прин­ци­па на ко­ји­ма да­нас по­чи­ва БиХ, а та­ко­ђе ли­кви­да­ци­ју Ре­пу­бли­ке Срп­ске, уки­да­ње уну­тар­ње ди­хо­то­ми­је, ши­ре­ње кан­то­на на чи­та­ву те­ри­то­ри­ју БиХ и уоп­ште од­ба­ци­ва­ње ви­ше­на­ци­о­ нал­ног ста­т у­са БиХ. Дру­гим ре­чи­ма, Бо­ сна и Хер­це­го­ви­на тре­ба да бу­де др­жа­ва у ко­јој жи­ве Бо­сан­ци и у ко­јој су све кон­фе­ си­је рав­но­прав­не. У са­да­шњој си­т у­а­ци­ји од­ба­ци­ва­ње на­ци­о­на­ли­зма у Бо­сни зна­чи за­пра­во од­ба­ци­ва­ње срп­ског и хр­ват­ског иден­ти­те­та. Дру­гим ре­чи­ма, у Бо­сни не­ма Ср­ба и Хр­ва­та, по­сто­је са­мо Бо­сан­ци пра­ во­слав­не, ка­то­лич­ке и му­сли­ман­ске ве­ре. Ко­ме та­ква бор­ба про­тив на­ци­о­на­ли­зма иде у при­лог? Пре све­га бо­сан­ским му­ сли­ма­ни­ма. Ту се по­ја­вљу­је ку­му­ла­тив­ни ефе­кат о ко­ме сам већ го­во­рио. За­пад је за­ин­те­ре­со­ван за ли­кви­да­ци­ју Ре­пу­бли­ке Срп­ске и то се од­лич­но на­до­ве­зу­је на ја­ча­ ње на­ци­о­на­ли­зма бо­сан­ских му­сли­ма­на и њи­хо­ву же­љу да по­ти­сну Хр­ва­те из Фе­де­ ра­ци­је, оста­вив­ши са­мо не­ки нео­п­хо­дан ми­ни­мум ко­ји ће мо­ћи да се ко­ри­сти као па­ра­ван за при­кри­ва­ње на­ци­о­на­ли­стич­ ког ка­рак­те­ра му­сли­ман­ског де­ла БиХ. Да ли се у кон­флик­ту про­сле­ђу­је траг ме­ђу­на­род­ног исла­ми­зма?

Н.Б.: Мо­же­мо са­мо прет­по­ста­ви­ти да се про­тест­не ор­га­ни­за­ци­је не фи­нан­си­ра­

ју то­ли­ко из САД, ко­ли­ко из Са­у­диј­ске Ара­би­је. Ме­ђу­тим, за­са­да се фи­нан­сиј­ски траг Са­у­диј­ске Ара­би­је не са­гле­да­ва та­ко ја­сно као траг тех­но­ло­ги­ја ко­је по­ти­чу из САД. На­рав­но, ако се све то бу­де и да­ље раз­ви­ја­ло и Ара­пи ће у ве­ћој ме­ри до­ћи до из­ра­жа­ја. И до­са­да се си­т у­а­ци­ја раз­ви­ ја­ла у скла­ду са аме­рич­ким смер­ни­ца­ма, а глав­ни спон­зо­ри Фе­де­ра­ци­је су би­ли Ара­пи, та­ко да они мо­гу би­ти спон­зо­ри и ових са­да­шњих не­ре­да. Ка­кав је став Ру­си­је пре­ма кон­флик­ту?

Н.Б.: Став Ру­си­је је ја­сан и јед­но­ста­ван. По­сто­ји др­жа­ва БиХ у сво­ме са­да­шњем об­ли­ку. Она је на­ста­ла у кр­ва­вим бор­ ба­ма, по­ма­ло је чуд­но ње­но устрој­ство, али је ипак при­зна­та од стра­не УН. Став Ру­си­је је да Бо­сна тре­ба да по­сто­ји упра­ во у овом об­ли­ку у ко­ме по­сто­ји. Би­ло ка­кви по­ку­ша­ји пре­и­спи­ти­ва­ња прин­ ци­па на ко­ји­ма по­чи­ва БиХ не­из­бе­жно ће иза­зва­ти но­ви та­лас на­си­ља и еска­ла­ ци­ју кон­фликт­не си­т у­а­ци­је, а ви­ди­мо да се упра­во то и де­ша­ва. Мо­жда та др­жа­ва ни­је на­ро­чи­то ефи­ка­сна, али та­кво ње­но устрој­ство бар мо­же да га­ран­т у­је ка­кавта­кав, ма­кар и ре­ла­ти­ван мир на Бал­ка­ну. Ако са­да не­ко по­ку­ша да пре­у­ре­ди Бо­сну, опет ће се про­ли­ти крв. То ни­је по­треб­но ни ста­нов­ни­штву БиХ, ни Ру­си­ји. Што се ти­че Ре­пу­бли­ке Срп­ске, чи­ни ми се да је до­са­да­шњи раз­вој на­ших од­но­са био ло­ги­чан. Ру­ске кор­по­ра­ци­је ко­је су при­с ут­не на бо­сан­ском тр­жи­шту (пре све­га тр­жи­шту енер­ге­на­та) ба­зи­ра­не су у Ба­ња­лу­ци. На­ма је згод­но да ин­ве­сти­ ра­мо свој ка­пи­тал у Бо­сну упра­во пре­ко Ба­ња­лу­ке. Дру­га је ствар што су се не­ по­сред­но пре ових до­га­ђа­ја у ме­ди­ји­ма по­ја­ви­ле ин­фор­ма­ци­је да ру­ске кор­по­ ра­ци­је на­ме­ра­ва­ју да пре­не­с у се­ди­ште из Ба­ња­лу­ке у Са­ра­је­во. Са­да су се ве­ ро­ват­но угри­зле за је­зик. Тре­ба­ло је да се до­след­ни­је др­же Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Ми­слим да су са­да­шњи до­га­ђа­ји у Бо­сни до­бра лек­ци­ја пред­став­ни­ци­ма круп­ног ру­ског би­зни­са ко­ји има­ју сво­је ин­те­ре­ се у Бо­сни. Тре­ба се др­жа­ти Ре­пу­бли­ке Срп­ске, јер је та­мо си­т у­а­ци­ја ста­бил­ни­ја и бо­ље се кон­тро­ли­ше. Са Ре­пу­бли­ком Срп­ском је све при­лич­ но ја­сно, али за­и­ста не знам ка­ко Ру­си­ја у слу­ча­ју еска­ла­ци­је кри­зе мо­же не­по­ сред­но, а не на ни­воу из­ја­ва ру­ског Ми­ ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва, ути­ца­ти на си­т у­а­ци­ју у Фе­де­ра­ци­ји. Бо­јим се да не мо­же ни­ка­ко. Са дру­ге стра­не, у Ру­ си­ји има мно­го оних ко­ји су слу­жи­ли у

Бо­сни у окви­ру ми­ров­них сна­га УН. То су уве­жба­ни љу­ди ко­ји по­зна­ју те­рен и ло­кал­ну спе­ци­фи­ку. Ово го­во­рим ис­ кљу­чи­во те­о­рет­ски. Ру­си­ја има ка­дро­ве од ко­јих би мо­гла да фор­ми­ра из­ве­стан вој­ни кон­тин­гент уко­ли­ко из­не­на­да од­ лу­чи да упра­во на тај на­чин ста­би­ли­зу­је си­т у­а­ци­ју. Мно­ги су би­ли крај­ње из­не­на­ђе­ни ка­да је Ви­со­ки пред­став­ник ме­ђу­на­род­не за­јед­ ни­це у БиХ Ва­лен­тин Ин­цко по­ме­нуо мо­ гућ­ност уче­шћа „тру­па ЕУ“ у кон­флик­ ту, уко­ли­ко се си­т у­а­ци­ја ис­ком­пли­ку­је. Ако се та­ко не­што де­си Ру­си­ја тре­ба да се по­ста­ви та­ко да и она уче­ству­је у то­ме. Дру­гим ре­чи­ма, то тре­ба да бу­де ме­ђу­на­ род­ни кон­тин­гент у ко­ме би Ру­си­ја има­ла сво­је је­ди­ни­це, а ми за та­ко не­што има­мо по­треб­не ка­дро­ве. Ка­кве су Ва­ше прог­но­зе што се ти­че да­љег раз­во­ја си­ту­а­ци­је?

Н.Б.: Чи­ни ми се да до ле­та не­ће би­ти озбиљ­них из­ме­на у ста­т у­с у и др­жав­ном устрој­ству БиХ, али ће кон­флик­ти и про­ те­сти у му­сли­ман­ско-хр­ват­ском де­лу еска­ли­ра­ти. У Бо­сни је пла­ни­ран чи­тав низ ме­ђу­на­род­них ак­тив­но­сти по­во­дом го­ди­шњи­це по­чет­ка Пр­вог свет­ског ра­ та. Би­ће ве­ли­ка кон­фе­рен­ци­ја у Са­ра­је­ву, у ко­јој ће уче­ство­ва­ти сав крем свет­ске на­у­ке. Њен циљ и сми­сао се та­ко­ђе у из­ ве­сној ме­ри по­ду­да­ра са про­те­сти­ма, у том сми­слу што тре­ба осу­ди­ти на­ци­о­на­ ли­зам, и то пре све­га срп­ски, и при­ка­за­ ти на­ци­о­на­ли­сте као глав­не ви­нов­ни­ке ра­та, што је ве­о­ма да­ле­ко од ре­ал­но­сти. Са­ра­је­во мо­же и тре­ба да по­ста­не плат­ фор­ма за оства­ре­ње тог ци­ља. До кон­фе­ рен­ци­је не­ће би­ти су­штин­ских про­ме­на, али ће кон­фликт ипак еска­ли­ра­ти. А ка­да про­ђу све пла­ни­ра­не кон­фе­рен­ци­је и ма­ ни­фе­ста­ци­је до ко­јих је и За­па­ду ста­ло, та­да мо­же да поч­не озбиљ­ни­је рас­т у­ра­ње БиХ као др­жа­ве. Ми­слим да се круп­ни до­га­ђа­ји мо­гу оче­ки­ва­ти кра­јем ле­та и по­чет­ком је­се­ни. Је­ди­но што у чи­та­вој овој си­т у­а­ци­ји за­ са­да охра­бру­је је­сте чи­ње­ни­ца да се сви по­ме­ну­ти про­це­си још увек не ти­чу ди­ рект­но Ре­пу­бли­ке Срп­ске, у ко­ју за­са­да ни­с у успе­шно им­пле­мен­ти­ра­ни гр­че­ви­ти по­ку­ша­ји му­сли­ма­на да пре­тво­ре Бо­сну у ет­нич­ки хо­мо­ге­ну др­жа­ву, као ни за­ пад­на так­ти­ка рас­т у­ра­ња БиХ. На­дам се да ће се Ре­пу­бли­ка Срп­ска и убу­ду­ће успе­шно бра­ни­ти од спре­ге „обо­је­них“ тех­но­ло­ги­ја и бо­сан­ско-му­сли­ман­ског на­ци­о­на­ли­зма.

15

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

ФОТО: РИА „Новости“

Ја­пан­ски ра­за­ра­чи на­па­да­ју Порт Ар­тур. Из­вор: ча­со­пис The Rus­so-Ja­pa­ne­se War, Kin­ko­do-Sho­se­ki-Ka­bus­hi­ki-Ka­is­ha (Kin­ko­do Pu­blis­hing Co.), 1904.

Дво­бој из­ме­ђу ја­пан­ског вој­ни­ка и ру­ског ко­за­ка. Из­вор: ча­со­пис The Rus­soJa­pa­ne­se War, Kin­ko­do-Sho­se­ki-Ka­bus­hi­kiKa­is­ha (Kin­ko­do Pu­blis­hing Co.), 1904.

Војници рањени за време Руско-јапанског рата седе на клупи

Ру­ско-ја­пан­ски рат: из­гу­бље­на по­бе­да Пи­ше: Алек­сан­дар Сам­со­нов, Во­ен­ное обо­зре­ние

Пре 110 го­ди­на, но­ћу из­ме­ђу 26. и 27. ја­ну­а­ра (8. и 9. фе­бру­а­ра) 1904, пре зва­нич­не об­ја­ве ра­та, ја­пан­ски бро­до­ви су на­па­ли ру­ску еска­дру у Порт Ар­т у­ру (да­нас ки­не­ска лу­ка Ли Шун). Та­ко је Ру­си­ја ушла у свој пр­ ви рат у 20. ве­ку. Ру­ско-ја­пан­ски рат за­вр­шен је по­ра­зом Ру­си­је и гу­бит­ ком те­ри­то­ри­ја, по­сле че­га је усле­ ди­ла те­шка по­ли­тич­ка кри­за и пр­ва ру­ска ре­во­лу­ци­ја 1905.

Р

у­ски ис­тра­жи­ва­чи су још кра­ јем 18. и у пр­вој по­ло­ви­ни 19. ве­ка обез­бе­ди­ли огро­ман по­тен­ци­јал ко­ји је омо­гу­ћио Ру­ској им­пе­ри­ји да по­ста­не до­ми­нант­на си­ла у азиј­скоти­хо­о­ке­ан­ском ре­ги­о­ну, на­ро­чи­то у ње­ го­вом се­вер­ном де­лу. По­ред Кам­чат­ке и При­мор­ја ко­ји су јој при­па­да­ли Ру­си­ја је

Пред­у­сло­ви за рат Мо­гу се из­дво­ји­ти два глав­на пред­у­сло­ва за ру­ско-ја­пан­ски рат 1904-1905: - стра­те­шка сла­бост Ру­ске им­пе­ри­је на ру­ском Да­ле­ком Ис­то­ку и мно­го про­ пу­ште­них при­ли­ка за ја­ча­ње по­зи­ци­је у азиј­ско-ти­хо­о­ке­ан­ском ре­ги­о­ну; - план­ско де­ло­ва­ње Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и САД у прав­цу су­ко­бља­ва­ња Ру­си­је и Ја­па­на.

сте­кла пу­но пра­во на Ку­рил­ска остр­ва и Са­ха­лин, а у то­ку је би­ло кул­ти­ви­са­ње Але­у т­ских остр­ва и Ру­ске Аме­ри­ке. Ис­ ту­ре­ни ру­ски по­ло­жај био је Форт Рос у Ка­ли­фор­ни­ји. Ста­нов­ни­ци Ха­вај­ских остр­ва упор­но су те­жи­ли да се при­по­је Ру­ској им­пе­ри­ји, чак су по­че­ли да гра­де и ру­ско утвр­ђе­ње. У дру­гој по­ло­ви­ни 19. и по­чет­ком 20. ве­ка по­сто­ја­ла је мо­гућ­ност да и Ко­ре­ја пре­ђе под ру­ски про­тек­то­рат и да се за­тим по­сте­пе­но при­по­ји им­пе­ ри­ји. Ко­реј­ци ни­ка­ко ни­с у же­ле­ли да се по­ко­ре Ја­пан­ци­ма и ве­ли­ке на­де су по­ла­ га­ли у Ру­се ко­ји би им мо­гли обез­бе­ди­ти бо­љи жи­вот. У Ко­ре­ји је по­сто­ја­ла ја­ка „ру­ска пар­ти­ја“. По­сто­ја­ла је из­ван­ред­на

На коп­ну су ру­ске тру­пе би­ле ве­шти­је од ја­пан­ских, о че­му све­до­че гу­би­ци јед­них и дру­гих. Пре­ма то­ме, Ја­пан ни­је по­бе­дио за­хва­љу­ју­ћи сво­јој вој­ној и еко­ном­ској над­мо­ћи, не­го за­то што је Пе­тер­бург од­лу­чио да се пре­да. Тач­ни­је, за­пад­ни „парт­не­ри и при­ја­те­љи“ Ру­си­је убе­ди­ли су ру­ски др­жав­ни врх да скло­пи ми­ров­ни спо­ра­зум 16

мо­гућ­ност да се ус­по­ста­ве при­ја­тељ­ски, па чак и са­ве­знич­ки од­но­си са Ја­па­ном. Ру­ски бро­до­ви су ре­дов­но при­ста­ја­ли у На­га­са­ки­ју. Вр­ло ду­го из­ме­ђу Ја­па­на и Ру­си­је ни­је би­ло ни­ка­квих по­себ­них про­тив­реч­но­сти, та­ко да су ове две др­ жа­ве мо­гле по­ста­ти при­род­ни са­ве­зни­ци у ре­ги­о­ну. Ме­ђу­тим, спољ­на по­ли­ти­ка Пе­тер­бур­га би­ла је аморф­на и не­раз­го­вет­на, по­не­ кад при­лич­но не­про­ми­шље­на, на дво­ру је вла­да­ла би­ро­кра­ти­ја и јак је био ути­цај аге­на­та За­па­да ко­ји су упор­но ши­ри­ли иде­ју о то­ме да Ру­си­ји „ни­с у по­треб­на ди­вља да­ле­ко­и­сточ­на под­руч­ја“. Та­ко је Им­пе­ри­ја бр­зо из­гу­би­ла све што је сте­кла у прет­ход­ном пе­ри­о­ду. Форт Рос и Ру­ ска Аме­ри­ка про­да­ти су у бес­це­ње, та­ко да је Ру­си­ја из­гу­би­ла све сво­је по­зи­ци­је на Аме­рич­ком кон­ти­нен­т у и мо­гућ­ност кон­тро­ле се­вер­ног де­ла Ти­хог оке­а­на. Ја­пан је ве­ко­ви­ма дре­мао у са­мо­и­зо­ла­ ци­ји, а за­тим се про­бу­дио под удар­ци­ма бру­тал­них ре­фор­ми про­за­пад­ног им­пе­ ра­то­ра Ме­и­џи­ја и хит­но се ве­стер­ни­зо­ вао под па­жљи­вим па­тро­на­том Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и САД ко­ји­ма је би­ло у ин­

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

те­ре­с у да се ство­ри про­тив­те­жа по­тен­ ци­јал­ној до­ми­на­ци­ји Ру­си­је у ре­ги­о­ну. Ја­пан се ве­ли­ком бр­зи­ном на­о­ру­жа­вао нај­мо­дер­ни­јом вој­ном тех­ни­ком, а у обу­ ци и снаб­де­ва­њу по­ма­га­ли су му већ по­ ме­ну­ти го­спо­да­ри. Кра­јем ве­ка је Ја­пан већ имао моћ­ну ар­ми­ју и фло­т у, об­у­че­ну по европ­ским стан­дар­ди­ма, и убр­зо је по­стао ра­то­бо­ран. До од­ме­ра­ва­ња сна­га је до­шло на те­ ри­то­ри­ји Ки­не. Ја­пан­ско-ки­не­ски рат 1894-1895. за­вр­шен је пот­пу­ном по­бе­ дом Ја­пан­ске им­пе­ри­је и сло­мом де­мо­ ра­ли­са­не Ки­не, ко­ја је би­ла при­ну­ђе­на да „за­у­век“ пре­да Ја­па­ну остр­во Тај­ван, Пе­ска­дор­ска остр­ва и по­лу­о­стр­во Ља­о­ донг, а та­ко­ђе и да пла­ти ве­ли­ку рат­ну од­ште­т у ко­ју су Ја­пан­ци ис­ко­ри­сти­ли за да­љу ми­ли­та­ри­за­ци­ју. Уме­ша­ле су се Ру­си­ја, Не­мач­ка и Фран­ цу­ска, и оте­ле су Ја­па­ну део пле­на. Ја­ пан је био при­ну­ђен да по­ву­че тру­пе са по­лу­о­стр­ва Ља­о­донг. Ру­си­ја је скло­пи­ла са­ве­знич­ки спо­ра­зум са Ки­ном и сте­кла пра­во на из­град­њу же­ле­зни­це кроз Ман­џу­ри­ју, да би 1898. до­би­ла лу­ке Порт Ар­т ур и Да­љен са окол­ном коп­не­ном и мор­ском те­ри­то­ри­јом. Та­ ко­ђе је сте­кла пра­во да из­гра­ ди пру­гу од Ман­џу­риј­ске же­ ле­зни­це до по­ме­ну­тих лу­ка. Та­ко је Ру­си­ја од­у­зе­ла Ја­па­ну по­лу­о­стр­во Ља­о­донг, што је иза­зва­ло но­ви та­лас ми­ли­та­ ри­за­ци­је Ја­па­на и да­љи раст ан­ти­ру­ског рас­по­ло­же­ња у овој зе­мљи. Па ипак, и да­ље се тра­жи­ла мо­гућ­ност ком­про­ми­са из­ме­ ђу Ру­си­је и Ја­па­на око спор­ них пи­та­ња (из­град­ња Ки­не­ ске ис­точ­не же­ле­знич­ке пру­ге од Тран­сси­бир­ске же­ле­зни­це, Ман­џу­ри­ја, Ко­ре­ја, по­лу­о­ стр­во Ља­о­донг са лу­ка­ма Да­ љен и Порт Ар­т ур, Ку­рил­ска остр­ва, Са­ха­лин), али је и у јед­ној и у дру­гој им­пе­ри­ји „пар­ти­ја ра­та“ из го­ди­не у го­ ди­ну успе­ва­ла да осу­је­ти све ком­про­ми­сне ва­ри­јан­те, иако су обе зе­мље за­пра­во би­ле за­ ин­те­ре­со­ва­не за ми­ран ис­ход кон­фрон­та­ци­је и за раз­гра­ни­ че­ње сфе­ра ути­ца­ја. Ја­пан је мо­рао би­ти све­стан раз­ли­ке у вој­ном по­тен­ци­ја­лу, бу­ду­ћи да је Ру­си­ја има­ла да­ле­ко ве­ће

Укре­пљи­ва­ње и сла­бље­ње ру­ских гра­ни­ца Ру­си су кул­ти­ви­са­ли азиј­ско-ти­хо­о­ке­ан­ски ре­ги­он са ве­ли­ким по­жр­тво­ва­ њем, ју­на­штвом и под­ви­гом, али је би­ло и до­ста при­ме­ра не­мар­но­сти, грам­ зи­во­сти, глу­по­сти и отво­ре­не из­да­је на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са Ру­си­је. Док су под­ви­жни­ци и ви­со­ки до­сто­јан­стве­ни­ци по­пут Алек­сан­дра Ба­ра­но­ва (пр­вог глав­ног управ­ни­ка ру­ских на­се­о­би­на у Аме­ри­ци) и Ни­ко­ла­ја Му­ра­вјо­ва-Амур­ ског от­кри­ва­ли, гра­ди­ли и утвр­ђи­ва­ли но­ва по­гра­нич­на под­руч­ја, до­тле су по­је­дин­ци да­ва­ли и про­да­ва­ли те­ри­то­ри­је, или су иг­но­ри­са­ли мо­гућ­но­сти ко­је су се пред њи­ма отва­ра­ле.

еко­ном­ске мо­гућ­но­сти и огром­ну ми­ли­ он­ску ар­ми­ју ко­ја је ре­гу­лар­но ра­то­ва­ла и пре или ка­сни­је би згро­ми­ла ја­пан­ску ар­ми­ју са ње­них 180 хи­ља­да вој­ни­ка. Ја­ пан­ци су би­ли до­бро на­о­ру­жа­ни и об­у­ че­ни, и има­ли су по­др­шку Ве­ли­ке Бри­та­ ни­је и САД, али ни­с у има­ли ква­ли­тет­но рат­но ис­ку­ство. Ру­си­ји је би­ла по­треб­на ста­бил­ност на ис­точ­ним гра­ни­ца­ма, као и ста­бил­ност на це­лој те­ри­то­ри­ји, уз очу­

ва­ње тра­ди­ци­о­нал­них зо­на ути­ца­ја. Ме­ђу­тим, обе стра­не су на­ста­ви­ле да раз­ го­ва­ра­ју је­зи­ком ул­ти­ма­т у­ма и кон­фликт се све ви­ше за­о­штра­вао. По­чет­ком 1904. у Ја­пан је на спе­ци­ја­лан по­зив ја­пан­ског им­пе­ра­то­ра до­пу­то­вао аме­рич­ки вој­ни ми­ни­стар Тафт и пре­нео Ру­звел­то­во обе­ћа­ње да ће САД пру­жи­ти Ја­па­ну вој­ну по­др­шку уко­ли­ко на стра­ни Ру­си­је бу­ду Фран­цу­ска и Не­мач­ка. Та­ко је Ја­пан од­лу­чио да кре­не у рат. Ја­пан­ска фло­та је хте­ла да Ру­ски пла­кат на по­чет­ку на­не­се од­лу­чу­ју­ћи уда­рац Ру­ско-ја­пан­ског ра­та (1904): ру­ској Пр­вој ти­хо­о­ке­ан­ској „Ја­пан­ски им­пе­ра­тор и ње­го­ви еска­дри и та­ко ре­ши за­да­так лу­ка­ви до­бро­на­мер­ни­ци: до­ми­на­ци­је на мо­ру и до­би­ Џон Бул (Ен­гле­ска) и Уј­ка Сем (САД)“ је мо­гућ­ност да нео­ме­та­но ис­кр­ца де­сант­не тру­пе и да их снаб­де­ва. Над­моћ­ни­ја ја­ пан­ска еска­дра (2 те­шке и 2 оклоп­не кр­ста­ри­це и 8 ра­за­ ра­ча) на­па­ла је оклоп­ну кр­ ста­ри­цу „Вар­јаг“ и то­пов­ња­чу „Ко­ре­јац“ ко­је су се на­ла­зи­ле у не­у ­трал­ној ко­реј­ској лу­ци Ин­чон. Ру­ски бро­до­ви су од­ го­во­ри­ли паљ­бом, по­то­пи­ли два не­при­ја­тељ­ска бро­да и још је­дан озбиљ­но оште­ти­ ли. Ка­да је „Вар­јаг“ про­би­јен на де­се­так ме­ста, Ка­пе­тан Все­во­лод Руд­њев је до­нео од­лу­ку да ева­ку­и­ше по­са­ду, по­то­пи брод и диг­не у ва­здух то­пов­ња­чу. Та­ко је по­чео кр­ва­ви рат, пун хе­рој­ских под­ви­га ру­ских мор­на­ра и вој­ни­ка на чи­јим пле­ћи­ма су се пре­ло­ми­ле све пред­рат­не и рат­не гре­шке др­ жав­ног вр­ха. И по­ред мно­гих по­ра­за на коп­ну и мо­ру, ру­ске ору­жа­не сна­ге су прак­тич­но од­не­ле по­бе­ду над ја­пан­ском им­пе­ри­јом. Ме­ђу­тим, сла­ба 17

политика и друштво За­пе­тља­ни ин­те­ре­си Ни Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји ни Сје­ди­ ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма ни­је би­ло у ин­те­ре­су пре­те­ра­но ак­тив­но при­су­ство Ру­си­је у ре­ги­о­ну. Та­ко­ђе им ни­је од­го­ва­ра­ло сла­бље­ње ин­те­ ре­со­ва­ња Ру­си­је за европ­ске при­ ли­ке, с об­зи­ром да је кон­ку­рен­ци­ја из­ме­ђу Ан­гло­сак­со­на­ца и Не­мач­ке вре­ме­ном по­ста­ја­ла све ве­ћа.

по­ли­тич­ка во­ља Пе­тер­бур­га и за­ку­ли­ сне ин­три­ге до­ве­ле су до то­га да је Ру­ си­ја при­ста­ла на ми­ров­не пре­го­во­ре и усту­пи­ла по­бе­ду Ја­па­ну ко­ји је већ био на гра­ни­ци пот­пу­ног по­ра­за и ко­ме је пре­тио фи­нан­сиј­ски бан­крот (Ја­пан је мо­гао да ра­т у­је са­мо за­хва­љу­ју­ћи ан­гло­ сак­сон­ским и је­вреј­ским кре­ди­ти­ма). Ру­ска ар­ми­ја је ис­пу­ни­ла Ку­ро­пат­ки­нов стра­те­шки план ко­ји је фак­тич­ки био по­но­вље­ни ма­не­вар Ми­ха­и­ла Ку­т у­зо­ва из 1812. Пре по­чет­ка по­ли­тич­ких пре­ го­во­ра ру­ска ар­ми­ја је би­ла на вр­хун­цу сво­је мо­ћи, а ја­пан­ска ар­ми­ја ви­ше ни­је мо­гла да на­па­да и би­ла је на из­ма­ку сна­ га. Ру­ске тру­пе су при­пре­ма­ле офан­зи­ву ко­ја је Ја­пан­ци­ма мо­гла до­не­ти вој­но­ по­ли­тич­ку ка­та­стро­фу. Ја­пан је имао знат­но ма­ње ста­нов­ни­ка од Ру­си­је, та­ ко да је ње­гов де­мо­граф­ски ре­с урс већ био ис­цр­пљен. Ја­пан­ски ре­зер­ви­сти су већ из­ги­ну­ли у бор­ба­ма, а Ру­си­ја се тек „за­гре­ја­ла“. На коп­ну су ру­ске тру­пе би­ле ве­шти­ је од ја­пан­ских, о че­му све­до­че гу­би­ци јед­них и дру­гих. У ра­ду В. и Л. Ша­ци­ ла „Ру­ско-ја­пан­ски рат. 1904-1905. Чи­ ње­ни­це. До­ку­мен­ти“ са­оп­шта­ва се да су Ру­си игу­би­ли 50 хи­ља­да, а Ја­пан­ци пре­ко 89 хи­ља­да вој­ни­ка. У „Исто­ри­ји рат­них гу­би­та­ка“ Б. Ур­ла­ни­са пи­ше да су Ру­си на коп­ну из­гу­би­ли 177 хи­ља­ да вој­ни­ка (од то­га 31 хи­ља­да уби­је­них и оних ко­ји су под­ле­гли ра­на­ма), а ја­ пан­ци 232 хи­ља­де (58 хи­ља­да је уби­је­но или под­ле­гло ра­на­ма). Пре­ма по­да­ци­ма

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

ге­не­ра­ла Ку­ро­пат­ки­на укуп­ни гу­би­ци Ја­па­на (мр­тви, ра­ње­ни и бо­ле­сни) из­ но­си­ли су 554 800 љу­ди, а са­мо у То­ки­ју је на по­ча­сном гро­бљу са­хра­ње­но пре­ко 60 хи­ља­да вој­ни­ка. Ро­ман Ро­ма­но­вич Ро­зен, иза­сла­ник Ру­си­је у Ја­па­ну, а за­тим и дру­ги опу­но­ мо­ће­ник Ру­си­је на ми­ров­ним пре­го­во­ ри­ма у Пор­тсму­т у, у сво­ме из­ве­шта­ју ми­ни­стру спољ­них по­сло­ва В. Н. Лам­ здор­фу пи­ше: „...и по­ред свих по­бе­да на мо­ру и коп­ну Ја­пан не­ма ни­ка­ква сред­ства ко­ји­ма би мо­гао при­мо­ра­ти Ру­си­ју на скла­па­ње ми­ра и пла­ћа­ње рат­не од­ште­те уко­ли­ко би Ру­си­ја на­шла за сход­но да то из­бег­не и од­лу­чи­ла да на­ста­ви са пру­жа­њем ма­кар и па­сив­ ног от­по­ра“. Јед­но­став­но ре­че­но, Ја­пан ни­је имао сна­ге да пре­не­се рат на ру­ске

Би­ћу у нај­ве­ћој мо­гу­ћој ме­ри за­до­во­љан по­бе­дом Ја­па­на, јер Ја­пан игра на­шу игру Те­о­дор Ру­звелт, пред­сед­ник САД те­ри­то­ри­је, па чак ни на зо­ну Ман­џу­ риј­ске же­ле­зни­це. Пре­ма то­ме, Ја­пан ни­је по­бе­дио за­хва­ љу­ју­ћи сво­јој вој­ној и еко­ном­ској над­мо­ ћи, не­го за­то што је Пе­тер­бург од­лу­чио да се пре­да. Тач­ни­је, за­пад­ни „парт­не­ри и при­ја­те­љи“ Ру­си­је убе­ди­ли су ру­ски др­жав­ни врх да скло­пи ми­ров­ни спо­ ра­зум. Скла­па­ње ми­ров­ног спо­ра­зу­ма је отво­ре­но ло­би­рао и пре­ми­јер Сер­геј Ви­те. И са­мо сту­па­ње Ја­па­на у рат про­ тив Ру­си­је (с об­зи­ром на огром­ну раз­ ли­ку у по­тен­ци­ја­лу) би­ло је мо­гу­ће са­мо за­хва­љу­ју­ћи све­о­бу­хват­ној по­ли­тич­кој, ди­пло­мат­ској, ин­фор­ма­ци­о­ној, вој­нома­те­ри­јал­ној и фи­нан­сиј­ској по­др­шци Бри­тан­ске им­пе­ри­је и САД. Упра­во та по­др­шка је и од­не­ла по­бе­ду. Не­у­спе­ли рат про­тив Ја­па­на био је пр­ва у ни­зу ге­о­по­ли­тич­ких ка­та­стро­фа ко­је су за­де­си­ле Ру­си­ју у 20. ве­ку.

Цр­на Го­ра про­тив Ја­па­на Ја­па­ну је 1904. об­ја­ви­ла рат и Цр­на Го­ра, са же­љом да по­др­жи Ру­си­ју. На­рав­ но, Цр­но­гор­ци ни­су ор­га­ни­зо­ва­но уче­ство­ва­ли у рат­ним деј­стви­ма, та­ко да се при­ли­ком скла­па­ња ми­ра ни­ко ни­је се­тио Цр­не Го­ре. Ми­ров­ни спо­ра­зум из­ ме­ђу Цр­не Го­ре и Ја­па­на скло­пљен је тек 2006. Фа­мо­зни „рат“ из­ме­ђу Ја­па­на и Цр­не Го­ре био је нај­ду­жи рат 20. ве­ка.

18

Пи­ше: Ни­ко­лај Сур­ков

Пре 25 го­ди­на, 15. фе­бру­а­ра 1989, за­вр­ше­но је по­вла­че­ње со­вјет­ског вој­ног кон­ти­ген­та из Ав­га­ни­ста­на. То­ком 9 го­ди­на ра­та у Ав­га­ни­ста­ну је по­ги­ну­ло го­то­во 14 хи­ља­да и ра­ ње­но око 50 хи­ља­да со­вјет­ских вој­ ни­ка. Ова вој­на кам­па­ња до да­нас иза­зи­ва ди­ску­си­је ме­ђу исто­ри­ча­ ри­ма и ве­те­ра­ни­ма.

С

о­вјет­ска вој­ска је на­пу­сти­ ла Ав­га­ни­стан 15. фе­бру­а­ра 1989. По­след­њи со­вјет­ски вој­ник ко­је је пре­шао мост пре­ко ре­ке Аму Дар­ја био је ко­ман­дант 40. ар­ми­је ге­не­ рал Бо­рис Гро­мов, ко­ји је та­да из­го­во­ рио чу­ве­ну ре­че­ни­цу: „Иза мо­јих ле­ђа не­ма ни­јед­ног со­вјет­ског вој­ни­ка“. Раз­ме­шта­ње со­вјет­ске вој­ске у Ав­га­ни­ ста­ну за­по­че­ло је у де­цем­бру 1979, ка­да су спе­ци­јал­не је­ди­ни­це КГБ-а уз по­др­шку је­ди­ни­ца вој­ске свр­гле с вла­сти ко­му­ни­ стич­ког пред­сед­ни­ка Ха­фи­зу­лу Ами­на, ко­ји је про­тив во­ље Мо­скве ин­тен­зи­ви­ рао про­цес уво­ђе­ња ко­му­ни­стич­ког уре­ ђе­ња у по­лу­сред­њо­ве­ков­ну зе­мљу. У по­чет­ку се со­вјет­ским ге­не­ра­ли­ма чи­ ни­ло да ће ми­си­ја у Ав­га­ни­ста­ну би­ти крат­ка и јед­но­став­на. Ме­ђу­тим, ве­о­ма бр­зо је пре­ра­сла у ду­го­тра­јан и ис­цр­ пљу­ју­ћи рат. Со­вјет­ска вој­ска је за­по­че­ ла бор­бу про­тив ша­чи­це фа­на­ти­ка, а до 1989. се већ бо­ри­ла про­тив до­бро ор­га­ ни­зо­ва­не по­бу­ње­нич­ке вој­ске, иза ко­је су ста­ја­ли ре­с ур­си За­па­да, арап­ских зе­ма­ ља, па чак и Ки­не. Ни­је­дан по­бу­ње­нич­ки по­крет у це­лој људ­ској исто­ри­ји ни­је из ино­стран­ства до­би­јао по­др­шку та­квих раз­ме­ра. Пре­ћи пре­ко мо­ста ко­ји во­ди у Ав­га­ни­ стан би­ло је јед­но­став­но, али ис­по­ста­ви­ ло се да је ве­о­ма те­шко вра­ти­ти се. „Нај­ви­ше ру­ко­вод­ство зе­мље пот­це­ни­ ло је сло­же­ност си­т у­а­ци­је у са­мом Ав­ га­ни­ста­ну. Сма­тра­ли су да ће при­с у­ство Ва­зду­шно-де­сант­них сна­га и сла­ње не­ ко­ли­ко је­ди­ни­ца би­ти до­вољ­но да сву­да за­вла­да мир, али, на жа­лост, ре­ак­ци­ја је би­ла дру­га­чи­ја. Раз­лог за то би­ла је сло­ бо­до­љу­би­вост ав­га­ни­стан­ског на­ро­да, али и ин­тер­вен­ци­ја САД, ко­је су му­џа­ хе­ди­ни­ма пру­жа­ле из­у­зет­но ве­ли­ку по­ моћ. У Ав­га­ни­ста­ну су сви по­че­ли да се на­о­ру­жа­ва­ју и, у су­шти­ни, ство­рен је свет­ски те­ро­ри­зам на че­лу са Оса­мом

ГЕОПОЛИТИКА март 2014.

„Ни­ко ни­је оче­ки­вао де­ве­то­го­ди­шњи рат“

бин Ла­де­ном“, сма­тра ге­не­рал-пу­ков­ник Ге­ор­гиј Шпак, ко­ман­дант 350. гар­диј­ског па­до­бран­ско-де­сант­ног пу­ка, ко­ји је пр­ ви сту­пио на те­ри­то­ри­ју Ав­га­ни­ста­на. „Го­во­ри­ли су нам да ће­мо из­вр­ши­ти свој за­да­так и вра­ти­ти се ку­ћи. Али до­го­ди­ло се да смо оста­ли де­вет го­ди­на.“ Со­вјет­ски ам­ба­са­дор у Ка­бу­лу Фи­кр­јат Та­бе­јев из­ја­вио је у ле­то 1983: „У Кре­ мљу је са­да Ан­дро­пов, а он је све­стан све бе­сми­сле­но­сти на­шег при­с у­ства у Ав­га­ ни­ста­ну. Уско­ро ће се све про­ме­ни­ти“. Ме­ђу­тим, Ан­дро­пов је умро, а бо­ле­сни Чер­њен­ко ни­је сти­гао да се по­за­ба­ви ра­ том, и тек са до­ла­ском Гор­ба­чо­ва на власт СССР је по­чео да тра­жи из­лаз из ав­га­ни­ стан­ске зам­ке. „Као да су нас ба­ци­ли у ужа­ре­ну ла­ву“, ка­же гар­диј­ски пу­ков­ник Ва­зду­шно-де­ сант­них сна­га Вла­ди­мир Са­виц­ки. Као и мно­ги дру­ги со­вјет­ски вој­ни­ци, по­што је де­сет го­ди­на про­вео у Ав­га­ни­ста­ну, он је јед­но­знач­но за­кљу­чио да је ову зе­мљу

Спе­ци­јал­не до­дат­ке о Ру­си­ји у свет­ским днев­ ни­ци­ма уре­ђу­је и из­да­је „Rus­sia Beyond the He­ a­dli­nes“, про­је­кат „Ро­сиј­ске га­зе­те“ из Мо­скве. У овом тре­нут­ку до­да­ци се об­ја­вљу­ју у сле­де­ћим ли­сто­ви­ма: Le Fi­ga­ro, Фран­цу­ска • The Daily Te­le­graph, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја • Südde­utsche Ze­ i­tung, Не­мач­ка • El País, Шпа­ни­ја • La Re­pub­bli­ ca, Ита­ли­ја • Le So­ir и Euro­pean Vo­i­ce, Бел­ги­ја • Ду­ма, Бу­гар­ска • По­ли­ти­ка и Ге­о­по­ли­ти­ка, Ср­ би­ја • The Was­hing­ton Post и The New York Ti­ mes, САД • Ma­i­nic­hi Shim­bun, Ја­пан • Chi­na Bu­ si­ness News, Ки­на • So­uth Chi­na Mor­ning Post, Ки­на (Хонг­конг) • La Na­cion, Ар­ген­ти­на • Fol­ha

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Со­вјет­ски вој­ни­ци пре од­ла­ска из Ав­га­ни­ста­на, 1989.

Сер­геј Гон­ча­ров, ко­ји је та­ко­ђе уче­ство­ вао у опе­ра­ци­ја­ма у Ав­га­ни­ста­ну, по­твр­ ђу­је ре­чи Са­виц­ког. „Ка­да смо ула­зи­ли у на­се­ља ко­ја смо осво­ји­ли, са со­бом смо до­во­ди­ли ле­ка­ре, ко­је је на­род звао ‘та­би­би’, и де­ли­ли смо на­мир­ни­це. Има­ли смо са­свим дру­га­чи­ји од­нос пре­ма ста­нов­ни­штву. Аме­ри­кан­ци се по­на­ша­ју на дру­ги на­чин. За њих је то те­ри­то­ри­ја ко­ју јед­но­став­но тре­ба осво­ ји­ти“, се­ћа се Гон­ча­ров. Аме­рич­ки вој­ни­ци су про­у­чи­ли со­вјет­ ско ис­ку­ство, али су до­спе­ли у исту зам­ ку као и СССР, по­што се Ав­га­ни­стан­ци „не­мо­гу­ће по­бе­ди­ти оруж­јем“. При то­ме јед­на­ко не­при­ја­тељ­ски од­но­се пре­ма без­ је ар­ха­ич­но ав­га­ни­стан­ско дру­штво од­ бо­жним со­ци­ја­ли­сти­ма и пре­ма за­пад­ној ба­ци­ва­ло иде­о­ло­ги­ју ко­ју је до­нео СССР. де­мо­кра­ти­ји. За њих се та­ко­ђе бр­за опе­ „Ми смо гу­би­ли у по­гле­ду иде­о­ло­ги­је, а ра­ци­ја про­тив те­ро­ри­ста пре­тво­ри­ла у та­мо је ре­ли­ги­ја ве­о­ма сна­жно уко­ре­ње­ ви­ше­го­ди­шњи рат. на. Уоста­лом, та­мо и ни­је тре­ба­ло уво­ Чак и че­тврт ве­ка ка­сни­је у ру­ском дру­ ди­ти наш со­ци­ја­ли­зам“, сма­тра офи­цир. штву још тра­је ди­ску­си­ја о то­ме ка­кав Пу­ков­ник Са­виц­ки се се­ћа ка­ко су Ав­га­ став тре­ба за­у­зе­ти пре­ма ав­га­ни­стан­ској ни­стан­ци ве­о­ма бур­но ре­а­го­ва­ли на по­ вој­ној кам­па­њи. ку­ша­је да се ме­ша­ју у њи­хов жи­вот, али Ру­ски са­вез ве­те­ра­на ав­га­ни­стан­ског ра­ да су од со­вјет­ских вој­ни­ка са за­до­вољ­ та на­ме­ра­ва да се обра­ти пред­сед­ни­ку РФ ством при­хва­та­ли ху­ма­ни­тар­ну по­моћ. тра­же­ћи ре­ви­зи­ју по­ли­тич­ке оце­не ула­ Ве­те­ран спе­ци­јал­не је­ди­ни­це „Ал­фа“ ска со­вјет­ске вој­ске у Ав­га­ни­стан. На­и­ме, Кон­грес на­род­них по­сла­ни­ка СССР-а је 1989. овај рат оце­нио као „ка­та­стро­фал­ Ни­је­дан по­бу­ње­нич­ки ну аван­т у­ру“. по­крет у це­лој људ­ској „Про­шло је 25 го­ди­на и те­шко је су­ди­ исто­ри­ји ни­је из ти о до­га­ђа­ји­ма из тих го­ди­на, да ли су би­ли до­бри или ло­ши, али, ако ни­шта ино­стран­ства до­би­јао дру­го, ве­ро­ва­ли смо да се бо­ри­мо за по­др­шку та­квих прав­ду и у то ни­смо сум­ња­ли“, сма­тра раз­ме­ра ве­те­ран спе­ци­јал­не је­ди­ни­це „Ал­фа“ Сер­геј Гон­ча­ров.

de S. Pa­u­lo, Бра­зил • El Ob­ser­va­dor, Уру­гвај • The Global Times, Кина • Navbharat Times и The Economic Times, Индија • Eleutheros Typos, Грчка • Joongang Jilbo, Јужна Кореја • Gulf News и Al Khaleej, Уједињени Арапски Емирати • Sydney Morning Herald и The Age, Аустралија • Нова Македонија, Македонија. Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град

Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, ди­стри­бу­ци­ја, огла­ша­ва­ње и ПР Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

Фото:­ Ми­ха­ил Мор­да­сов

Русија у сликама Ру­ска реч ru­ska­rec.ru У Со­чи­ју су за­вр­ше­не 22. зим­ске Олим­пиј­ске игре. На це­ре­мо­ни­ји за­тва­ра­ња Ига­ра 23. фе­бру­а­ра на ста­ди­о­ну „Фишт“ гле­да­о­ци­ма је при­ка­за­на гран­ди­о­зна пред­ста­ва у ко­јој је на­ста­вље­на при­ча о пу­то­ва­њу де­вој­чи­це Љу­бе са отва­ра­ња Олим­пи­ја­де. На кра­ју це­ре­мо­ни­је у аре­ни су се по­ја­ви­ле ма­ско­те Олим­пи­ја­де Бе­ли Ме­двед, Зец и Ле­оп ­ ард. Они су се опро­сти­ли од

спор­ти­ста и гле­да­ла­ца, по­сле че­га је Ме­да уга­сио олим­пиј­ски пла­мен и „пу­стио су­зу“. Ре­пре­зен­та­ци­ја Ру­си­је је на Олим­пи­ја­ди за­у­зе­ла пр­во ме­сто у не­зва­нич­ном укуп­ном пла­сма­ну, осво­јив­ши 33 ме­да­ље, од то­га 13 злат­них, 11 сре­бр­них и 9 брон­за­ них. Та­ко је Ру­си­ја над­ма­ши­ла ре­корд ре­пре­зен­та­ци­је СССР-а у укуп­ном бро­ју ме­да­ља на зим­ским Игра­ма.