МАРТ 2015.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Џорџ Фридман, шеф америчке агенције „Стратфор“
Марко Чадеж, директор Привредне коморе Србије
„Потенцијални савез Русије и Немачке највећа опасност за САД“ стр. 10-12
„Сарадња са Русијом је добра за српску економију“
Дејтон за Украјину?
ФОТО: Reuters
стр. 12-13
Пратите:
Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу
Шта Русија треба да ради у случају да Украјина поново прекрши одредбе мировног споразума? ПОДЕЛИТЕ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ НА
ruskarec.ru/subscribe
/ruskarec
/ruskarec
политика Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 30 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 20 сајтова на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec. ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH
МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.
НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH
2
ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH
Пише: Петар Искендеров
Дејтонски модел решавања пробле ма у дубоко подељеној и ратом рас трзаној земљи могао би да буде од велике помоћи у осмишљавању ме ханизама за постизање трајног мира у Украјини. Он садржи све што је потребно: реорганизацију земље на ентитете који имају право „специ јалних односа“ са другим државама, „ванблоковски“ организоване ми ровне снаге и еластичност за евен туалне измене државног стат уса у будућности.
Н
ајновији посреднички напори у Минску за регулисање кри зе у Украјини, максимални по свом интезитет у, сами по себи на дневни ред стављају питање да ли међународна за једница има одговарајуће миротворачке инструменте. Овде није реч само о ме ђународним контигентима који ће очи гледно у овом или оном облику морати да се ангажују ради раздвајања сукобље них страна, него и о државно-правним моделима који могу бити примењени у насталој сит уацији. Према информацијама које стижу из различитих престоница, инстит уција и извора, може се очекивати модел сли чан босанском (дејтонском). Његова по себност, а истовремено и примењивост управо на садашњу сит уацију у Украјини дефинише читав низ фактора и аспеката. Прво, дејтонски модел, за разлику од модела регулисања сит уација у другим сит уацијама бивше Југославије (да и не помињемо друге конфликте регионе у свет у), садржи у себи комбинацију ефи касних средстава како за „смиривање страна“, тако и за оперативну реализа цију нових уставних темеља државне из градње. Другим речима, територијално разграничење Босне и Херцеговине било је „наметнуто“ на њено уставно „преу ређење“. Ову карактеристику дејтонског преговарачког процеса својевремено је јасно формулисао тадашњи заменик министра иностраних послова Русије Сергеј Иванов: „И тако, највећи успех је што су по први пут сукобљене стране доведене у сит уацију да воде директан
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
Дејтон за Украјину? дијалог. Први пут се успело од њих доби ти не решење у фрагментима, него читав споразумни пакет.“ „Дејтонска“ Босна и Херцеговина има мало заједничког са истоименом ре публиком бивше СФР Југославије или са било којом другом европском др жавом. Али управо та околност чини овај модел максимално адаптираним за локалне услове и истовремено ствара могућност за његову каснију трансфор мацију, како у правцу веће унификације државе, тако и у правцу њене цивили зоване поделе. У ком конкретно правцу и у чијим интересима – то је већ дру го, геополитичко питање. А права без преседана у Европи (и не само Европи), која су дата спољашњем фактору у ви ду Високог представника међународне заједнице, омогућују да се сит уација у целини држи под контролом. Све то ствара значајне гаранције да се изворни принципи једнострано не ревидирају у интерес у ових или оних, унутрашњих или спољних играча. Друго, Дејтонски модел је од самог по четка предвиђао размештање значајног међународног миротворачког конти гента (неколико десетина хиљада људи у оквирима ИФОР-а, а потом СФОР-а), не само по линији раздвајања страна, не
го и на целој територији државе. То је омогућило оперативно решавање питања повезаних са намерама ове или оне стра не да прегрупишу војне снаге и отворе нове линије фронта. Управо у Босни и Херцеговини – а не на Косову, где је од почетка приоритет дат НАТО-у – била је у целини реализована идеја „ванбло ковског“ међународног командовања ми ровним контигентом. Такво искуство мо же бити од користи и данас у Украјини, где су списак заинтересованих земаља и организација још обимнији у однос у на Балкан из 1990-их. Треће, дејтонски модел је учврстио др жавно устројство које омогућава држа вотворним субјектима да ступају у „по себне односе“ са суседним државама, што је представљало истински пресе дан. Конфедерални термини не постоје у документ у, али чисто теоријски гледа но створена је могућност преображаја формално јединствене државе у државу у којој су њени делови обједињени са су седним земљама. У случају Босне и Хер цеговине биле су то Србија и Хрватска, а у случају данашње Украјине може се говорити о потенцијалном обједињењу Донбаса са Русијом, Закарпатја са Мађар ском, а Буковине са Румунијом. Слична могућност, предвиђена текстом спора
ФОТО: Reuters
Највиши представници Белорусије, Русије, Немачке, Француске и Украјине у Минску
зума о регулисању сит уације у Украјини, могла би у знатној мери да ублажи тре нутне страсти и да питање (не)очувања јединствене Украјине пренесе у међуна родно-правни оквир. Четврто, прилично широки и еластични оквири дејтонског модела омогућавају да се он допуњава новим идејама. Ово се пре свега односи на активније укљу чивање ОЕБС-а, чији су посматрачки потенцијали испитани у мировним опе рацијама у Закавказју. Ова чињеница отвара многе могућности и за Србију, која у овом тренутку председава ОЕБСом. Искуство Србије решавању после ратне сит уације на Балкану, као и њени посебни историјски односи са Москвом, дозвољавају да од самог почетка рачу намо на конструктивну улогу ОЕБС-а у реализацији свеобухватних и дугороч них мировних споразума у Украјини. Наравно, у случају да такви споразуми буду постигнути. Петар Ахмедович Искендеров је кандидат историјских наука и старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука. Овај текст је адаптирана верзија матери јала са сајта fsksrb.ru. 3
политика
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
Как о САД план ир ај у да „ Рус иј у“ са Балк ан а Пише: Јевгениј Крутиков, Взгљад
Крис Марфи, сенатор из Демократ ске партије који у Конгрес у предста вља Конектикат, изложио је у Не мачком фонду „Маршал“ резултате своје „инспекције“ на Балкану. Пре ма њему, Вашингтон од 2001. није спроводио никакву координирану политику на Балкану, јер на полуо стрву није више било достојних про тивника. Сада је, међутим, као про тивник идентификована — Москва.
С
енатор Марфи је заменик ше фа поткомитета за Европу у Сенатском комитет у за међу народна питања, тј. у суштини је одговоран за формулисање европске политике САД на за конодавном нивоу. Тон његовог излагања звучи као преседан у контексту свеукупне америчке поли тике. У његовој интерпретацији спољна политика у балканском региону изгле да као списак манипулација у циљу по вратка САД на Балкан, где Вашингтон од 2001. није спроводио никакву коор динирану политику, јер са гледишта САД на полуострву није више било достојних противника. Сада је, међутим, Москва идентификована као противник.
„Успело нам је да спречимо јачање утицаја Русије“ Сенатор се позиционира као „главни стручњак“ за Балкан у САД. Он је отпу
Као главну претњу интересима САД на Балкану Марфи је окарактерисао руски идеолошки утицај који се шири путем „моћне милитаризоване пропагандистичке машинерије“
товао из Београда истог дана када је у Србију допутовао Владимир Путин. По његовим речима, „Путин је мислио да ће од Србије добити више у сфери војне сарадње и рачунао је на Јужни ток, али захваљујући томе што су Србија и друге земље у региону донеле одлуку да оста ну на евроатлантском пут у и потврдиле приврженост тој својој обавези“, спре чено је проширење сарадње са Русијом. Као главну претњу интересима САД на Балкану Марфи је окарактерисао руски
„Био сам у Бугарској са сенатором Мекејном оног дана кад је замрзнут пројекат [„Јужни ток“], и такође сам тежио да саопштим Влади Србије да ми је драго што се тај пројекат не развија“ 4
идеолошки утицај који се шири путем „моћне милитаризоване пропаганди стичке машинерије“. По сенаторовом мишљењу, томе хитно треба супротста вити „тачне и јасне информације“, који ма ће се „кориговати лаж руске медијске машинерије“. Марфи је убеђен да „ми више не можемо живети у свет у у коме су земље прину ђене да бирају између политичко-еко номске сарадње са Русијом или са ЕУ и САД“. Другим речима, Русија нема пра ва да утиче на међународну политику и САД треба да учине све како би јој то онемогућиле. Конкретно, у Србији су САД спремне да створе такву сит уацију у којој ће Београд споља сачувати при јатељске односе са Русијом, али ће ипак ући у ЕУ. Он је, додуше, признао да ће „до уласка Србије у ЕУ проћи много вре
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
„пот ис ну
„Фрапантан успех је и сама чињеница што постоји привремени споразум по коме српска влада бар званично не признаје Косово, али је спремна да ради са њим као са равноправним партнером! Ми никада нисмо могли ни замислити да ће се то тако брзо догодити!“ Постојеће односе балканских земаља са Европском унијом сенатор схвата као некакво наслеђе из прошлости, а са не поверењем, па чак и антипатијом гледа на покушаје ЕУ да игра своју игру на Бал кану. Тај покушај Европе да се „умеша“ учињен је управо у тренутку када су се САД сувише посветиле Ираку и Авгани стану, ослабивши свој утицај на „младе демократије“.
ФОТО: Reuters
„Русија неће испарити, она ће наставити да врши притисак“
Сенатор је својим наступом потврдио да су САД прешле у напад на Русију практично свуда где Москва има своје интересе или традиционално добре позиције мена“, али јој је посаветовао да „на пра ви начин искористи“ и узме за пример Хрватску, која „неће стварати препреке Србији“ када заиста дође до реализације уласка Београда у „јединствену европску породицу“.
Марфи сматра да је проблеме са којима се суочава регион неопходно решавати узимајући у обзир америчке политич ке и економске интересе. На пример, он поздравља преговоре Београда и При штине, сматрајући да је апсолутан успех то што су српске власти „спремне“ за дијалог. „Фрапантан успех је и сама чињеница што постоји привремени споразум по коме српска влада бар званично не при знаје Косово, али је спремна да ради са њим као са равноправним партнером! Ми никада нисмо могли ни замислити да ће се то тако брзо догодити! Чак ни пре пет година! Мој лични утисак је да је садашња влада Србије апсолутно привр жена нормализацији односа са Косовом“, изјавио је Марфи. Обустављање „Јужног тока“ сенатор оце њује као победу САД и могућност дик тирања својих услова у енергетској игри у региону. „Био сам у Бугарској са сенатором Мекеј ном оног дана кад је замрзнут пројекат, и такође сам тежио да саопштим Влади Србије да ми је драго што се тај пројекат не развија. Није, међутим, довољно да се САД противе ‘Јужном току’, оне треба и да понуде алтернативу, и то је природно. Алтернативу САД виде у течном природ ном гас у, тј. у његовом потенцијалном извозу из САД. За допремање течног природног гаса у регион потребна је од
говарајућа инфраструкт ура. Потребан је нови терминал о коме се говори у Хрват ској“, рекао је сенатор. Смену власти у Грчкој Марфи је окарак терисао као „само још један повод за успостављање водеће улоге САД, ЕУ и НАТО-а“ у региону. „Тачно је да се сит уа ција тамо мења и да она може утицати на целу Јужну Европу. НАТО треба да буде отворен за нове чланице и да им олакша приступање, а не да им ствара проблеме“, рекао је Марфи. Говорећи о Македонији, сенатор је нагла сио да САД могу „да изврше притисак на Македонију како би се она вратила на прави пут“, и да се „водећа улога САД мора активније користити у решавању њеног спора са Грчком“. „Да, Македонија је спремна за улазак у НАТО, можда чак и више него Црна Гора. Тачно је да су то мале земље, и да оне не знатно повећавају потенцијал НАТО-а, али мислим да је свима јасно да Маке донија неће ући у НАТО докле год се не реши спор око њеног назива“, изјавио је Марфи и резимирао разговор о Грчкој и Македонији тиме да „Стејт департмент најбоље зна шта тамо треба да се ради“. „Ја хоћу да овде сви схвате једно: Русија неће испарити, она ће наставити да врши притисак и да сондира сит уацију. Они су у Црној Гори нудили (и то је јавна инфор мација) уговор о новој војно-поморској бази на приморју вредан неколико мили јарди. Земља која има толико економских потешкоћа тешко може да одбије такву понуду. А они су одбили, рекли су ‘не’. И то је доследно, јер они хоће да буду део НАТО-а и ЕУ“, уверен је Марфи. Сенатор је својим наступом потврдио да су САД прешле у напад на Русију прак тично свуда где Москва има своје инте ресе или традиционално добре позиције. Половичност политике појединих влада, па чак и елита балканских држава (пре свега Србије и Црне Горе) обезбеђује до бру стартну позицију за „повратак“ Ва шингтона у регион. 5
погледи
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
„Словенска цивилизаци Пише: Александар Конузин
У Москви је 19. децембра одржан „Балканско-црноморски форум“ чија је главна тема била перспекти ва даљег развоја политичких, еко номских, култ урних и других веза балканског и црноморског регио на. Експерти су се састали под по кровитељством недавно основаног Балканског центра за међународну сарадњу, чији је председник бивши амбасадор Руске Федерације у Срби ји Александар Конузин. „Руска реч“ читаоцима преноси текст његовог обраћања учесницима форума. У свом говору Конузин се осврнуо на односе Србије и НАТО-а, као и на питања безбедности у Европи и по требу јачања узајамне помоћи сло венских народа.
М
еђународна сит уација је постала веома сложена. Иако смо мислили да је Хладни рат готов, испо ставило се да је све време трајао, о чему је детаљно говорио председник Путин на својој прес-конференцији одржаној 18. децем бра. Најбоља потврда је то што НАТО наставља тенденцију ширења и покуша ва да своје рес урсе што више приближи границама Руске Федерације. У Србији је недавно одржан омладин ски форум на коме је подржана идеја о приступању Србије НАТО-у. Према неким подацима, 18% Срба се изјасни ло за приступање тој организацији. О овоме говорим јер се Русија, ради своје безбедности у Европи, мора борити про тив нових блоковских подела. Искрено се надамо да ће наши пријатељи подржати напоре Русије у том правцу и дубоко смо уверени да је безбедност изван блокова у интерес у свих европских земаља, па и оних које су чланице НАТО-а. Председник Савета Европе Доналд Туск изјавио је да се у односима са Русијом мо ра дефинисати стратегија за годину дана унапред. Та стратегија ће, наравно, бити 6
антируска. Зато се ми уздамо у наше при јатеље који су пре приступања Европској унији много пута тврдили: „Бићемо ам басадори Русије у ЕУ и помагаћемо вам!“. Желели бисмо да кроз друштвену делат ност објединимо напоре у том правцу. Овом приликом још једном напомињем да Русија није против Европске уније, која је наш највећи економски партнер. Заинтересовани смо за равноправну са радњу у заједничком интерес у. На жа лост, Европска унија има другачији став. Србији се сада постављају нови услови за приступање Европској унији. Немачка је одредила 11 услова, а између осталог од наших српских пријатеља се тражи да из устава избаце сваки помен Косо ва и Метохије као дела Републике Ср бије. Док сам био амбасадор у Београду, учеснике једне велике конференције сам упитао: „Да ли су све земље које присту пају Европској унији дужне да спроводе
јединствену и координисану политику? То је сасвим исправно: ако приступате некој међународној организацији, мора те поступати као и остале њене чланице. Међутим, да ли ће Европска унија, пре него што одреди ту јединствену полити ку, повести рачуна о интересима који су од животне важности за вашу земљу? На пример, такво је питање територијалног интегритета Србије. Да ли ће га Европ ска унија узети у обзир или не? Ја знам одговор на то питање. А ви?“ Ово питање је и даље отворено. Међу тим, оно се не тиче само Србије и Косова. Када је Брисел онемогућио изградњу „Ју жног тока“, да ли је узео у обзир интерес који су од овог гасовода имале Бугарска, Србија, Мађарска, Аустрија, Македони ја, Босна и Херцеговина и остали наши партнери? Да ли је Европска унија о томе водила рачуна? Очигледно да није. До нета је политичка одлука да се тај про
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
Илустрација: Алексеј Иорш
ија мора да се уједини“
јекат по сваку цену онемогући. Сада се испоставило да Европска унија овакав потез није повукла самостално, него на инсистирање Вашингтона. Обраћамо вам се, као пријатељима, са предлогом да покренемо јавност у својим земљама и усагласимо друштвену активност! То је у интерес у народа свих наших земаља. „Јужни ток“ је конкретан пример да зе мље Источне Европе овога пута, на жа лост, нис у довољно штитиле интересе сопственог народа. Српски политичари су говорили: питање Јужног тока се ре шава у Бриселу и Москви, па како они одлуче, тако ће и бити. Срби су се скло нили у страну: а где је утицај јавности? Многи у Србији су ишчекивали изград њу гасовода, хиљаде људи и стотине ком панија се надало да ће учествовати у том послу. Само за транзит гаса кроз своју територију Србија би добијала 400 ми лиона евра годишње. У то време сам био
амбасадор Русије у Београду и сведок сам да нико ништа није учинио. Зашто? Ово вам говорим отворено, као пријатељима, јер морамо добро разумети једни друге ако намеравамо да тешње сарађујемо. Нашим бугарским пријатељима желим да кажем следеће: надам се да нисте изне нађени што се многи у Русији сада веома критички односе према Бугарској. Раније о томе нисмо говорили из очигледних разлога. Сада када се у руској јавности помене Бугарска, људи се питају на којој је страни била у Првом и Другом свет ском рат у и зашто је због Бугарске про пао тако важан пројекат за све словенске народе. Сада смо започели сарадњу са Турском. Да ли је Бугарима у интерес у да Русија сарађује са Турском? У целој Европи, а посебно у Европској унији све чешће се чују оштре критике на рачун европске бирократије и Бри села. Летос је у часопис у „Међународ ни живот“ објављен чланак саветни ка француске владе у коме он каже да Французи кипте од беса због бриселске бирократије. Недавно смо учествова ли на конференцији „Нова Европа“ на којој су Французи, Италијани, Немци и Аустријанци говорили да треба из грађивати Европу држава, а не Европу региона. Не намеравам да овде изгова рам велике речи, јер је Европска унија реалност и сви одлично знамо да ће се међународна заједница и у будуће инте грисати. Међутим, не можемо игнори сати жељу народа сваке земље да сачува свој државни суверенитет и национални идентитет. Русија штити управо свој др жавни суверенитет, национални иденти тет и традиционалне вредности руског друштва. Хајде да размислимо и прона ђемо начине за продубљивање сарадње у тој области. Какве су последице при ступања Европској унији? Оне су више струке и различите. Не желим да кажем да је све лоше, али не може се рећи ни да
Иако смо мислили да је Хладни рат готов, испоставило се да је све време трајао
Европска унија функционише саврше но. Мислим да треба да разговарамо о томе шта можемо да учинимо да би сви имали користи од сарадње са Европском унијом, како земље које су њене чланице, тако и оне које то нис у. Рачунамо на вас када је реч о санкцијама. Желео бих да вас подсетим: председник Путин је рекао да је одлука о увођењу санкција Русији незаконита и да није у складу са међународним правом. То ни су празне речи. Међународне санкције до сада је углавном уводио Савет без бедности Уједињених нација, у складу са седмом главом Повеље УН којом се пред виђа увођење мера принуде. Санкције су последња мера пред оружану интервен цију. Обраћамо се својим пријатељима: хајде да се заједно боримо против тих незаконитих санкција, против тог неху маног поступка према једној велесили и сталној чланици Савета безбедности УН. Ми знамо да вас на увођење санкција приморавају друге земље! Чак и земље које немају развијене односе са Русијом приморане су да нам уведу санкције. Размислимо о могућностима сарадње у хуманитарној сфери. Обратите пажњу на нове моралне норме које намеће Европа! Руско друштво категорички одбија да их прихвати, јер се залаже за очување тра диционалних породичних односа и мо ралних вредности, као и за поштовање религије. Осврнућу се на још једно хуманитарно питање, а то је покушај да се уништи ћи рилица. Сада се у Србији све више кори сти латиница. Неки су потпуно престали да пишу ћирилицом, а неки користе оба писма. Међутим, ћирилица је једна од за једничких одлика наше словенске циви лизације. Сви словенски народи обележа вају Дан Ћирила и Методија. Хајде да то заједнички чинимо и у будуће! Требало би да Бугари, Срби и Македонци престану да се споре око Ћирила и Методија. Уместо разлика, потражимо сличности. Сада је прави тренутак да направимо заједничку платформу и одбранимо традиционалне вредности наше словенске цивилизације. Аутор је бивши амбасадор Руске Федерадије у Београду. 7
погледи
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
Ко се меша у туђа посла на Балкану Илустрација: Константин Малер
Пише: Алексеј Јељцов, Взгљад
Иако се Русија у дешавања на Балка ну меша мање него што би требало, и уопште не помишља на методе које активно примењује Запад, њени ге ополитички противници је активно опт ужују управо за уплитање у по литички живот свих земаља Балка на. Зашто то раде, и зашто баш сада?
Д
иректор бугарског Центра за либералне стратегије Иван Крастев објавио је у часопис у „Financial Times“ чланак у коме „упозорава“ на опасност деста билизације сит уације на Бал кану, и за то опт ужује Русију. По мишљењу Крастева, Москва може искористити Бал кан као „терен за игру“, будући да она сада нема више много „простора за маневар“ у Заједници независних држава (ЗНД), а мора некако да врши притисак на Европу. „Контролисана криза на Балкану дала би Русији додатне адуте у преговорима, а Мо сква би могла да негира своју умешаност у њих“, сматра Крастев. Он је набројао и могуће сценарије те кризе. Прва је да руске компаније повуку средства из локалних
у унутрашњу политику трећих земаља са намером да је контролише. Постоје дока зи руског мешања у политику Бугарске кроз пружање финансијске и друге помо ћи“, цитира Керија „Интерфакс“. После таквих изјава логика чланка Ивана Крастева постаје јасна: треба наговори ти Брисел и Вашингтон да пруже Балка ну финансијску помоћ, а као аргумент се наводе зле намере Кремља. Можда ће то наговарање и застрашивање заиста де ловати. Ангела Меркел је, на пример, већ изјавила да Русија „покушава да доведе у економску и политичку зависност низ зе маља на Балкану“. Приметне спекулације је изазвало и одустајање Руске Федерације од подршке наставку мисије ЕУ у Босни.
Идеја независне Републике Српске, у целини гледано, не одговара руским интересима, из простог разлога што дејтонски систем, који генерално гледано није ефикасан, ипак ефикасно спречава ступање Сарајева у НАТО банака. У том случају ће доћи до „масов ног банкротирања и народних немира, а прозападне владе ће бити уздрмане“. Дру ги сценарио је подршка тежњи Републике Српске за независношћу од Босне, што мо же изазвати распад државе и рат. Такође се истиче да балкански олигарси имају везе са Русијом и да је економија региона веома зависна од руског гаса и нафте. Узроци појављивања овог чланка су ла ко уочљиви: Софију је посетио државни секретар САД Џон Кери. Он је одмах по доласку делимично поновио поменуте те зе, што сасвим јасно показује кога је кон кретно Крастев имао у виду када их је об јавио. „Русија и даље покушава да се меша 8
Русија се, међутим, у дешавања на Балка ну меша чак и мање него што би требало, и уопште не помишља на методе које ак тивно примењује Запад. Може се засебно размотрити свака земља у региону. На пример, у каквој сит уацији се налази Грч ка? Највеће опасности које њој прете су економска криза, прилив имиграната из Африке и раст ултрадесничарског рас положења. А Бугарска? Опет економски проблеми и раст цена. Турска? Политика председника Ердогана сама по себи узне мирава Европљане, независно од Русије. Хрватска? Москва и Загреб одржавају радни однос без међусобног мешања у по слове друге стране (ако се не узима у об
зир линија РФ–ЕУ у целини). Недавно је у Хрватској изабран нови председник који ће се, по свему судећи, доследно држати проамеричке и пробриселске линије. Ако таква политика и изазове дестабилизаци ју, за то сигурно неће бити крива Русија. Црна Гора? Владимир Путин је покренуо борбу против „офшоризације“ руске еко номије још пре догађаја у Украјини и пре акутне фазе геополитичке конфронтације са Западом. Према томе, ако се новац из Црне Горе заиста врати у Русију, таква по литика неће бити подстакнута тежњом ка „распиривању пожара“ на Балкану, него сасвим другим интересима. Београд је оријентисан на интеграцију са Европском унијом, али се доследно противи притисцима Брисела везаним за пружање подршке антируским санкција ма. Међутим, ако Запад притисне Србе „до краја“, дестабилизација у овој земљи је заиста могућа. Ниво економских ве за између Русије и Србије не омогућава увођење санкција без велике штете по српску економију, тако да ће народ у том случају вероватно побунити. Идеја независне Републике Српске, у це лини гледано, не одговара руским инте ресима, из простог разлога што дејтонски систем, који генерално гледано није ефи касан, ипак ефикасно спречава ступање Сарајева у НАТО (у том смислу управо западним „јастребовима“ одговара уки дање српске аутономије, било политич ким, било војним путем, под изговором гушења сепаратизма). Истина, и даље по стоји ризик прекида многих трговинских веза између РФ и БиХ, али узрок је поку шај да се из Босне врши реекспорт европ ских производа који су у Русији забрање ни у склопу узвратних санкција (Русија није увела санкције против Сарајева). Опт ужбе попут оних које износи Крастев у суштини су само начин да се изнуди но вац од великих играча. Чињеница је да економија „изнуђивача“ има објективне проблеме, али су ти проблеми колатерална штета борбе Вашингтона и Брисела про тив покушаја Москве да легално послује на Балкану. Бугарска је подлегла њиховим притисцима, тако да по било ком питању треба пре свега да опт ужује саму себе. Аутор је политички аналитичар портала „Взгљад“.
војска
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
Пише: Татјана Русакова
Како постати руски војник: упутство за странце
П
редседник РФ Владимир Пу тин потписао је 2. јануара 2015. Декрет којим се стран цима омогућава да служе у руским Оружаним снагама. Ово није никаква сензација – то су само амандмани на већ важећи федерални закон „О војној обавези и војној служби“, који између осталог пру жа могућност да страни држављани слу же у руској армији. Декрет председника Путина од 2. јануара 2015. изменио је неке формулације и прецизирао смисао претходних. Ко може да служи у руској армији?
У Оружаним снагама Русије могу да служе страни држављани од 18 до 30 година из било које земље света, који владају руским језиком (степен знања се не прецизира), који нис у осуђивани, нис у под истрагом и не издржавају за творску казну. На колико година се потписује уговор?
Уговор са страним грађанима потпис ује се на 5 година.
Хоћу да служим у руским специјалним службама. Да ли је то могуће?
Легионари не могу да служе у Унутра шњој војсци МУП-а (МВД), у јединицама ФСБ (Федералне службе безбедности) и у осталим специјалним службама. Раз лози за то су једноставни: на таквим местима се од припадника војске захте
ва регулисање приступа подацима који представљају државну тајну. Да ли се добро плаћа?
30.000 рубаља месечно (око 430 долара). Где ћу да живим?
Страни држављани припадници војске су током читавог периода служења сме штени у интернатима војних јединица (војни градови-насеља). Да ли треба да полагажем заклетву?
За разлику од руских војника-регрута и војника-уговораца, странци се не закли њу на верност Русији. Уместо заклетве, странци се само обавезују да ће изврша вати своју службену дужност. Може ли се градити каријера у руској армији?
Странац-уговорац не може напредовати изнад дужности редовних војника (мор нара) или водника. Тако да не могу догу рати до генерала. А у рату?
Уговорци-странци могу учествовати у борбеним операцијама у условима рат ног стања, као и током оружаних сукоба у складу са општеприхваћеним принци пима и нормама међунарнодног права, са међународним споразумима РФ и зако нодавством РФ - тако стоји у документ у. Стога странац увек има шанс у да доспе у кризну „горућу тачку“.
Страни припадник војске стиче могућност да добије руско држављанство по поједностављеној процедури
ФОТО: Photoshot / Vostock-Photo
Сада и странци могу да служе војску у Оружаним снагама Руске Федераци је. „Руска реч“ је одлучила да састави инструкцију за оне који су заинтере совани за могућност служења у једној од најопремљенијих и борбено нај способнијих армија на свет у.
А шта после?
Страни припадник војске стиче могућ ност да добије руско држављанство по поједностављеној процедури. Служењем у руској армији се већ после три године стиче право на руски пасош. Коме се обратити?
Према информацији Министарства од бране, основ за евиденцију грађана који су кандидати за пријем у војну службу по уговору чине њихови захтеви који су поднети војним одсецима субјеката Руске Федерације, као и документа која потврђују законску основу боравка на територији Руске Федерације (белешка у миграционој карти о пријави борави шта). То јест, да би се поднео захтев, пре свега треба доћи у Русију. Постоји и други начин. Странац може да преда захтев за пријем у службу некој ру ској војној јединици која је дислоцирана ван граница Русије. Даље се врши изузетно строга селек ција (мора се проћи дактилоскопија, озбиљни медицински прегледи са стро гом физичком провером, као и провера знања руског језика). Ако се кандидат процени као способан за војну службу, са њиме се спроводе специјалне мере и поступци у вези са професионалном психолошком селекцијом. Ако је све добро и од команданата се добије са гласност за пријем кандидата, страни легионари се упућују у јединице по ме сту службе. 9
интервју
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
„Поте Немачке на
ФОТО: Комерсант
Џорџ Фридман: Ја сам још пре три године у једној својој књизи предвидео да ће у Украјини избити криза чим Русија почне да јача и да демонстрира своју снагу
Разговор водили: Александар Габујев, Јелена Черњенко, Комерсант
У Москви је боравио познати америч ки политиколог Џорџ Фридман, шеф обавештајно-аналитичке агенције „Стратфор“. Он је у ексклузивном интервјуу за руски лист „Комерсант“ испричао какви су циљеви САД у Украјини и објаснио зашто су ти ци љеви неспојиви са интересима Русије.
У
својим аналитичким радови ма говорите о процесу фраг ментације Европе. У чему се она огледа?
Џорџ Фрид ман: За вре ме Хладног рата границе у Евро пи су биле конзервиране. Постојало је схватање да ће њихова промена изазва ти дестабилизацију. Чим је Хладни рат завршен, почело је прекрајање граница Југославије. Касније су границе проме њене и на Кавказу. А сасвим недавно је 45% Шкота гласало за независност. Ката лонци такође теже независности. У том контексту ја не сматрам да је украјинска сит уација некакав нарочит 10
изузетак. Крим и Донбас се уклапају у „центрифугалне“ тенденције које ми већ извесно време примећујемо у Европи. Украјинска криза је везана и за Русију, и за кризу саме Европе. Европски политичари кажу да Евро пу дестабилизују потези Русије према Украјини.
Џ.Ф.: Европљани се веома поносе што су се тобоже ослободили ратова и већ пола века живе у свет у стабилности и благостања. Међутим, Европа је све до почетка 1990-их у суштини била окупи рана од стране СССР-а и САД. Затим се десила Југославија, а затим Кавказ. На европском континент у никада није заи ста владао мир. Па ипак, представници администраци је САД, као и руководство чланица ЕУ, објашњавају оштру политику према РФ тиме што је Русија присаједињењем Кри ма први пут после Другог светског рата „прекројила границе силом“. Американци знају да је то глупост. Ју гославија је била први случај промене граница. Косово је само кулминација тог процеса. САД су директно умешане у те догађаје.
Какав је циљ политике САД у случају са Украјином?
Џ.Ф.: Американци су последњих 100 го дина водили врло доследну спољну по литику. Главни циљ те политике је следе ћи: не дозволити ниједној сили да стекне сувише велику власт у Европи. САД су најпре тежиле да не дозволе Немачкој да доминира у Европи, затим су ометале ја чање утицаја СССР-а. Суштина те политике је да се што дуже одржава равнотежа снага у Европи пру жањем помоћи слабијој страни, а ако тај баланс прети да буде озбиљно нарушен, онда се умешати у последњи час. Тако су се САД умешале у Први светски рат тек када се руски император Николај II одрекао престола 1917, и нис у дозволиле да Немачка ојача. И у Другом светском рат у су САД отвориле други фронт врло касно (у јуну 1944), када је постало јасно да Руси побеђују Немце. Треба рећи да су САД увек сматрале да највећа опасност прети од потенцијалног савеза Русије и Немачке. То би био савез немачких технологија и капитала са ру ским природним и људским рес урсима. Фрагментација Европе је праћена слабље њем НАТО-а. Европске земље у суштини
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
енцијални савез Русије и ајвећа опасност за САД“ и немају армију. У контексту слабљења Европе дошла је до изражаја моћ Русије. Стратешки императив Русије је да има што дубљу тампон-зону на својим запад ним границама. Због тога је Русија увек имала посебан однос према Белорусији, Украјини, земљама Балтика и другим зе мљама Источне Европе. Све оне су врло важне за националну безбедност Русије. Почетком ове године власт у Украјини је била помало проруски настројена, али је била снажно уздрмана. Међутим, Мо скви је и то одговарало. Русија не жели потпуно да контролише Украјину, нити да је окупира. Довољно је да Украјина не улази у НАТО и ЕУ. Власти РФ не могу да дозволе сит уацију у којој ће се западне оружане снаге налазити на стотинак ки лометара од Курска или Вороњежа. Америка је, међутим, била заинтересо вана за формирање прозападне владе у Украјини. Она је видела да је Русија у успону и трудила се да јој не дозволи кон солидацију позиција на постсовјетском простору. Успех прозападних снага у Украјини омогућио би да се Русија обузда. Догађаје с почетка године Русија третира као државни преврат који су организова ле САД. И то је заиста био најнескриве нији државни преврат у историји. САД су отворено, између осталог и новцем, подржавале групе бораца за заштит у људских права у Украјини, а руске спе цијалне службе нис у приметиле такве тенденције. Оне нис у ни схватиле шта се дешава. А када су схватиле, нис у више могле предузети мере за стабилизацију сит уације. Касније су погрешно проце ниле и расположење на истоку Украјине. Другим речима, украјинска криза је резултат конфронтације Русије и САД?
Џ.Ф.: Ево гледајте. Имате две земље. Једна хоће да Украјина буде неу трална, а друга хоће да Украјина буде део линије одвра ћања руске експанзије. Обе дејствују по лазећи од својих националних интереса. Американци су у последње време почели озбиљно да брину због потенцијала Ру
сије и њених намера. Русија је, са своје стране, почела да прелази са одбрамбене стратегије, коју је спроводила од 1992, на поновно успостављање некадашње сфере утицаја. Ствар је у фундаменталној непо дударности националних интереса двеју великих сила. Како Ви видите даљи развој догађаја око Украјине?
Џ.Ф.: Русија неће правити уступке када је у питању Крим, али се може суочити са озбиљним проблемима у погледу снаб девања полуострва. Москва, међутим, не може да одустане ни од многих других захтева везаних за Украјину. За Москву је прис уство западних војника на терито рији Украјине прави кошмар. То би огра
Џ.Ф.: Русија је почела да предузима од ређене кораке, које су САД оцениле као неприхватљиве. То се пре свега односи на Сирију. Тамо су Руси показали Аме риканцима да су у стању да утичу на про цесе на Блиском Истоку. САД и без Руса имају доста проблема у том региону. Руси су се умешали у процесе на Блиском Ис току између осталог и због тога што су се надали да ће тако стећи инструмент за вршење утицаја на америчку политику у другим сферама. Међутим, преварили су се. САД су то схватиле као покушај Русије да им нанесе штет у. Руси по све му судећи једноставно нис у проценили колико ће озбиљно САД схватити њихо ве потезе, као ни то да ће Америка лако наћи контра-мере.
„САД објашњавају оштру политику према РФ тиме што је Русија присаједињењем Крима први пут после Другог светског рата ’прекројила границе силом’. Американци знају да је то глупост. Југославија је била први случај промене граница. Косово је само кулминација тог процеса. САД су директно умешане у те догађаје“ ничило њен простор за маневар. САД ће морати да донес у стратешку одлуку: или да се активније умешају у догађаје у Укра јини, што може бити компликовано, или да формирају нову алијанс у, унутар НА ТО-а или ван њега, уз учешће Пољске, Румуније, балтичких земаља и, рецимо, Турске. То ће бити „санитарни кордон“, и то је оно што Русија не прихвата. Сје дињеним Америчким Државама није то лико важно да оне контролишу Украјину. Њима је важно да је не контролише Руси ја. Много тога ће зависити од Кијева. Ки јевска власт је слаба тачка Украјине. Ако у њој дође до раскола Русија ће покушати да преокрене сит уацију у своју корист. Шта је у потезима Руске Федерације могло да узнемири САД?
Хоћете рећи да је Украјина освета за Сирију?
Џ.Ф.: Не, није то освета. Руси су се уме шали у процесе у Сирији док су САД ре шавале проблеме у Ираку и преговарале са Ираном... У Вашингтону су многи сте кли утисак да Руси желе да дестабили зују ионако нестабилне позиције САД на Блиском Истоку, тј. у региону који за Америку има кључну улогу. У Вашинг тону су по том питању постојала два гледишта: или се Руси глупирају, или су пронашли слабу тачку САД и покуша вају то да искористе. Ја не тврдим да је мешање Русије у сиријски конфликт би ло узрок појаве украјинске кризе. Таква тврдња би била натегнута. Па ипак, у Ва шингтону су многи констатовали да су Руси проблем. А шта у том случају треба 11
интервју
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
урадити? Треба одвући Русима пажњу на други проблем у региону на који су они осетљиви. Ја сада мало поједностављу јем. Јасно је да је све то сложеније, али узрочно-последична веза је таква. Углав ном, стратешки интереси САД састоје се у томе да се Русији не дозволи да постане хегемон. А стратешки интереси Русије су да се САД не приближи њеним граница ма. У томе је суштина.
оријентишући се не само на високе цене нафте, него у целини на извоз енергената. Због тога сте постали рањиви! Требало је искористити последњих 10-15 година високих прихода од продаје енергената за диверзификацију економије, али ваше власти то нис у учиниле.
А какав је по Вашем мишљењу смисао америчких санкција? Руске власти кажу да САД желе да изазову смену режима.
Џ.Ф.: У Русији се америчка политика пре терано персонификује. У САД је председ ник само једна од многих инстит уција власти. Он нема сву власт. Обами су веза не руке и ноге, као и његовим претходни цима. Ако на Блиском Истоку брзо јачају групације као што је „Исламска држава“, онда није важно да ли је председник САД демократа или републиканац, он ће мора ти да их бомбардује. Ниједан амерички председник не може себи приуштити да седи скрштених руку ако Русија постаје све утицајнија. Дејства Русије на Блиском Истоку и, рецимо, у случају са давањем азила Едварду Сноудену САД су доживеле као кораке усмерене против америчких интереса. Ко год да је председник САД, он би био принуђен да на тако нешто реагује. Ја сам још пре три године у једној својој књизи предвидео да ће у Украјини избити криза чим Русија почне да јача и да демон стрира своју снагу. То је било очигледно.
Џорџ Фридман: Власти РФ не могу да дозволе ситуацију у којој ће се западне оружане снаге налазити на стотинак километара од Курска или Вороњежа
су демонстрација моћи Сједињених Аме ричких Држава. САД радо користе ту моћ према земљама које немају чиме адекват но да узврате. То је уједно и прилика за „постројавање“ Европљана. Не мислим да је главни циљ САД смена режима у Русији. Главни циљ је био да се руским властима ограничи простор за маневар, што ми сада и видимо. Али ту су имали удела и други фактори, као на пример пад руске економије и пад цене нафте. Многи у Русији кажу да је нафта појеф тинила због тајног договора САД са зе мљама Персијског залива.
Џ.Ф.: Непријатности је увек лакше об јаснити нечијим намерним деловањем. Али ми видимо да су многе земље, укљу чујући Кину, Индију и Бразил, ублажиле прогнозе везане за темпо раста своје еко номије. У Европи је раст економије све ден на нулу. Уз све то, сада је у току нафт на револуција. Нафта је све доступнија на тржишту. Пад цене нафте је био неми нован. Шта сте друго очекивали? А ви сте формулисали своју економску стратегију 12
Колико је по Вашем мишљењу реално зближавање Русије са Кином?
У понедељак, 9. фебруара, у Москви је отворена 22. међународна изло жба „ПРОДЕКСПО-2015“, на којој су своју продукцију представиле и прехрамбене компаније из Србије. Дописник „Руске речи“ посетио је српски штанд и разговарао о пер спективама српских привредника у Русији са директором Привредне коморе Србије, Марком Чадежом.
Г
. Чадеж, питање извоза срп ских производа у Русију је веома актуелно и важно. У претходних годину дана било је више представљања срп ских привредника и продук ције у Русији, и наш сајт је више пута писао о њима. На свакој од њих громко су представљане огромне могућности које се отварају за извознике обеју земаља. Да ли су ови напори донели неке опипљиве резултате?
Ми у Привредној комори Србије, уз по моћ Привредне коморе Руске Федераци је и њиховог представништва у Београ ду, у августу прошле године створили смо Координациони центар за помоћ српским привредницима који желе да извозе на руско тржиште. У том крат
Џ.Ф.: Сада Кина и сама има много про блема. Раст економије је све спорији, ни во инфлације и незапослености је висок. Од Пекинга не треба очекивати никакве поклоне. Изградња цевовода према Ки ни, на коју ће власти РФ морати да по троше много новца, највероватније неће битније утицати на руску економију. Како видите даљи развој догађаја?
Џ.Ф.: Главно питање је хоће ли Русија моћи сама да опстане. Она се сада суо чила са многим факторима који су иза звали распад СССР-а. То је и одс уство ефикасног система саобраћајница, то је и скептичан однос према престоници у многим регионима од Кавказа до руског Далеког Истока. И што је најважније: то је економија, која функционише само у одређеним околностима, тј. када су цене енергената високе. Имате само један про извод, а њега сада на светском тржишту има на претек.
ФОТО: Јекатерина Туришева
ФОТО: Комерсант
Џ.Ф.: Циљ санкција је у томе да се уз ми нималне губитке САД и нешто веће гу битке Европске уније нанесе бол Руси ји и тако изазове њена капит улација, тј. прихватање америчких захтева. Санкције
Треба ли очекивати побољшање ру ско-америчких односа после следећих председничких избора у САД?
Разговор водили: Вјачеслав Чарски, Никола Лечић
„Природно из Србије!“
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
ФОТО: Павел Инжелевски
Марко Чадеж, директор Привредне коморе Србије
„Сарадња са Русијом је добра за српску економију“ ком времену организовали смо већ чети ри сајама. Ово је четврти велики сајам на коме су представљени пољопривредници из Србије у великом броју. Данас имамо четрдесетак српских фирми овде у Русији. То доста говори о томе да интерес постоји. Постоји и потражња, да кле и са једне и са друге стране имамо раст. То говоре и бројке. Погледајте: у години у којој је извоз из Србије мање-више стагни рао у свим сегментима, у сегмент у пољо привреде извоз је порастао за 67%. Дакле, не ради се о порасту, него о скоку извоза српских прехрамбених производа у Русију. Српски медији су крајем прошле го дине изнели податке о томе да Србија, уместо да увећа извоз у Русију, сада са Русијом бележи трговински дефи цит. Можете ли да прокоментаришете те наводе?
Србија ће увек бележити трговински дефицит са Русијом уколико не будемо пронашли нафт у и гас. Та сит уација се, наравно, неће променити. Друга је ствар да ли наш извоз расте и у којим сегмен тима. Као што сам већ рекао, у поређењу са 2013. бележимо раст од скоро 70% у извозу прехрамбених производа. Као што је познато, после ембарга које је Русија увела земљама ЕУ и САД као одговор на санкције, разне земље су се потрудиле да заузму упражњено место на руском тржишту прехрамбених произ вода. Србија је била један од кандидата, али се нашла под великим притиском ЕУ да шансу не искористи. Да ли се српска влада добро снашла у датој ситуацији? Да ли је Србија учинила све што је могла?
Ја мислим да је можда мало претера но говорити о притиску да се та шанса
не искористи. Нисам доживео никакав спољни притисак од било кога да Србија не треба да искористи шанс у коју има. Србија није увела санкције Руској Феде рацији, има доста разлога за то. Српска влада је по том питању у сталном дија логу са својим партнерима у ЕУ. Друго је питање да ли смо у довољној мери искористили ту шанс у. Ја мислим да то једноставно зависи од тога колико смо спремни, колико је наша привреда у могућности да неке ствари уради. Дакле, наша је ствар да се боље организујемо и да понудимо руском тржишту оно што му треба. И то је задатак за наше ком паније. Знате, када се повежете са парт нером у Русији, када дођете на тако ве лико тржиште, морате да размишљате како опстати и увећавати конкурентност. Зато је сарадња са Русијом добра за срп ску економију. 13
друштво
Награђени српски саборци Црвене армије на свечаном пријему у Амбасади Руске Федерације у Београду, 23. фебруара 2015.
Признање српским саборцима Црвене армије Поводом Дана заштитника Отаџ бине Русија је наградила 16 српских ветерана јубиларним медаљама „70 година Победе у Великом отаџбин ском рат у 1941-1945. „Руска реч“ преноси утиске са сусрета са Србима који су заједно са војницима Црвене армије ослобађали Европу од наци стичких завојевача.
У
част 23. фебруара, празни ка који се у Русији слави као Дан бранилаца Отаџбине, у амбасади Руске Федерације у Србији одржан је свечани пријем. Централни догађај вечери била је церемонија доделе награ да српским учесницима Другог светског рата који су заједно са војницима Цр вене армије ослобађали Европу од на цистичких завојевача. Том приликом је Русија, коју представља амбасадор РФ у Србији Александар Чепурин, награ дила 16 српских ветерана јубиларним медаљама „70 година Победе у Великом отаџбинском рат у 1941-1945“. Амбаса дор је подсетио прис утне да руска ар мија, као и руска држава, постоји 1153 године, а 23. фебруар се празнује у знак поштовања према ратницима и непоко лебљивости Руске армије, која је, као и непоколебљивост Српске армије, много 14
пута била тестирана у нашој заједнич кој, нимало лакој историји. У прис уству председнице Скупштине Србије Маје Гојковић, министра одбра не Братислава Гашића, министра рада Александра Вулина, министарке држав не управе Кори Удовички, начелника Ге нералштаба Армије Србије Љубише Ди ковића и саветника председника Србије Оливера Антића и Радослава Павловића награде су добили следећи српски борци партизанских одреда: Милан Атељевић, Милисав Ђурић, Живојин Добричић, Драгица Илинчић, Станислав Коларе вић, Драгољуб Лазић, Милисав Лукић, Драгица Милосављевић, Милош Мили
кић, Јово Мишковић, Бранко Николић, Велимир Остојић, Јован Радовановић, Милан Рунић, Жарко Тешић и Јордан Филиповић. Осмех је озарио лица ветерана када су видели једни друге: „другарчино, још си жив, каква радост“, „седите на друго место, хоћу да седим поред моје ратне другарице коју нисам видео хиљаду годи на“, „доживео сам до 2015, ђаво га однео, остало је још мало до 9. маја, а после ми је већ свеједно“. Од ветерана са којима сам успела да поразговарам најпричљи вији је био (а и најмлађи, како се касни је испоставило) Милан Рунић из Новог Сада. Он је имао само 14 година када је По завршетку рата Милан Рунић је ухапшен и послат у логор на Голи Оток, где су га третирали као руског курира оданог Стаљину Фотографија из приватне колекције
Пише: Динара Грачова
ФОТО: Амбасада РФ у Београду
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
економија почело крваво бомбардовање Србије 6. априла 1941. Касније се Рунић скривао по шумама од нациста на чијем челу је био Миклош Хорти. Рунић се придружио Црвеној армији 1944, када је на бугарскосрпској граници дочекао Русе који су већ кренули у свој ослободилачки поход по Балкану. Седамнаестогодишњи Војвођанин је знао руски језик и добро је познавао математику, тако да је у Црвену армију по сопственој жељи био примљен као тенкиста, а такви су Русима у том тре нутку били најпотребнији. Борци Цр вене армије брзо су обучили таленто ваног српског партизана, тако да је „син пука“ Милан брзо постао равноправни учесник борбених операција преласка Авале и ослобођења Београда. Руски командир тенковског вода неколико пута је покривао Рунићев тенк од не пријатељске ватре када је млади Србин безобзирно срљао у борбу: „Мој српски пријатељу, ти си полудео! Ако погинеш,
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
Награде за све српске партизане До 9. маја 2015, када ће бити обе лежено 70 година победе у Великом отаџбинском рату, биће подељене медаље свим некадашњим српским партизанима који су добитници со вјетских или руских награда.
ја чак не знам ни где да тражим твоју мајку и шта да јој кажем. Не срљај тамо где је паклено!“ Када су затим трупе Црвене армије на ставиле према Берлину, Рунић се вратио у Српску армију, у 9. војвођанску тен ковску бригаду, где је одмах добио чин официра, будући да Срби нис у имали довољно бораца који су се добро разу мели у тенкове и тактику, а Милан је то ком тромесечног „стажирања“ са руским борцима стекао изванредно знање. Као
командир тенка он пробија линију Срем ског фронта, свестан да иза њега нема резервних јединица. По завршетку рата Милан Рунић је и даље био на искушењима. У септембру 1949. је ухапшен и послат у логор на Го ли Оток, где су га третирали као руског курира оданог Стаљину. На острву је Милан доживео и спавање на бетону, и редовно батинање, и преношење исте гомиле камења са једног дела острва на друго. УДБА је пратила Рунића све до 1982. Па ипак, све то му није сметало да заврши Шумарски факултет Београд ског универзитета, а затим да докторира и постане декан Техничког факултета у Зрењанину. Као осуђеник са Голог Отока Милан је рехабилитован тек пре шест година. Данас је он аутор неколицине књига и добитник многих награда, међу којима је и неколико руских, а једну од њих је управо добио у амбасади Русије у Србији, у Београду, граду који је ослобо дио пре 70 година.
Руска економија привлачи хрватске инвеститоре упркос санкцијама Пише: Алексеј Лосан
Без обзира на санкције ЕУ, чији је Хрватска члан, хрватски инвестито ри заинтересовани су за инвестиције у руску економију, а робна размена РФ и Хрватске расте. До тих закљу чака дошли су учесници Руско-хр ватског инвестиционог форума одр жаног прошле недеље у Москви. На конференцији која је изазвала узне миреност америчке амбасаде у Загре бу учествовали су високи хрватски званичници и јавне личности, укљу чујући бившег председника Месића.
Х
рватски инвеститори заинте ресовани су да инвестирају у руску економију без обзира на санкције Европске уније. До тог закључка дошли су учесници Руско-хрватског инвестиционог форума одржаног у Мо скви 17. фебруара. Према речима Ивана Врдољака, министра економије Хрватске,
овогодишњи форум је био најрепрезен тативнији догађај у претходних неколи ко година економске сарадње Русије и Хрватске. „За хрватске компаније Русија је важна како сама по себи, тако као и као компонента огромног евроазијског тржишта“, изјавио је Лука Буриловић, председник Привредне коморе Хрватске. Због тога су, према речима Игора Показа,
за Европу, Северну Америку и међуна родне организације Министарства еко номије РФ, због деловања санкција се током 2014. смањио робни промет Ру сије са европским партнерима. „Проте кла 2014. није била једноставна за руску економију, ограничавајуће мере оставиле су трага, као и слабљење националне ва луте због смањења цена нафте“, изјавио
Настављамо да склапамо пословне аранжмане у сектору који није под санкцијама. Не одустајемо од тржишта. Стипе Месић, бивши председник Хрватске амбасадора Хрватске у Русији, у Москву дошли бизнисмени који раде у најразли читијим сферама. Они су спремни не са мо „да сачувају своје позиције, него и да развијају нове правце сарадње“.
Резултати рада
Како је у свом наступу изјавио Сергеј Караулов, заменик директора Одељења
је Караулов. Укупан робни промет Русије са свим државама смањио се, према ње говим речима, за 7%, и сада износи 770 милијарди долара. Ипак, робна размена са Хрватском је порасла током 2014. за 12% и сада износи 2 милијарде долара. Према подацима Министарства економи је РФ, руски извоз у Хрватску знатно се увећао током 2014. „Инвестициона сфера 15
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
Узнемирује нас бројност [хрватске] делегације [у Москви], ниво државних службеника у њој, као и то што се на тај начин шаље погрешан сигнал у овом критичном тренутку. Кенет Мертен, амбасадор САД у Хрватској је саобраћајница са тракама у два смера: почетком 2015. у Хрватској је било 47 ми лиона долара руских инвестиција, укљу чујући средства највећих руских ком панија (‘Лукоил’, ‘Техмашпромекспорт’, ‘Силовије машини’)“, изјавио је Сергеј Караулов. Штавише, од почетка 2013. у Хрватској ради „Збербанка“, највећа ру ска банка. У руској економији је, са друге стране, крајем 2014. било 25 милиона до лара хрватских инвестиција. Према ми шљењу Караулова, привлачење хрватских инвеститора постало је резултат дугороч ног рада руске владе на стварању повољне подузетничке атмосфере, и ти напори су дали резултат: у рејтингу „Doing Business“ Русија се попела за 30 места.
Планови за будућност Како је изјавио на отварању форума Сергеј Катирин, председник Привредне коморе Руске Федерације, занимање за узајамну активност је у хрватској и ру ској делегацији било веома високо, о че му сведочи многобројност хрватске по словне делегације и значајан број руских чланова форума. Наиме, на форуму је учествовало око 150 хрватских и 250 ру ских предузетника који су представља ли најразличитије секторе, укључујући грађевину, пољопривреду, бродоградњу, енергетику, саобраћај, туризам и фарма цију. „За бизнис је важно да и хрватске и руске државне структ уре подржавају
Руско-хрватска конференција у Москви отворена је 17. фебруара, само дан након што је Европска унија проширила санкције Русији, укључивши на „црну листу“ још 19 руских званичника и 9 компанија
16
тежњу предузетника да се оствари са радња, која би и једној и другој страни била корисна“, изјавио је Иван Врдољак. Према његовим речима, у плану је да се у будућности организује још један рускохрватски форум. Иначе, конференција је отворена само дан након што је Европска унија про ширила санкције Русији, укључивши на „црну листу“ још 19 руских званичника и 9 компанија. Ипак, како је на форуму из јавио бивши хрватски председник Стипе Месић, Хрватска мора да прис уствује на руском тржишту без обзира на санкци је. „Настављамо да склапамо пословне аранжмане у сектору који није под санк цијама. Не одустајемо од тржишта“, ре као је Месић. Амбасадор САД у Хрватској, Кенет Мертен, уочи форума се успротивио његовом одржавању. „Узнемирује нас бројност планиране делегације, ниво државних службеника у њој, као и то што се на тај начин шаље погрешан сиг нал у овом критичном тренутку“, изја вио је он.
ФОТО: Јекатерина Туришева
економија
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
Русија суочена са рекордном инфлацијом Пише: Алексеј Лосан
У јануару 2015. потрошачка инфла ција у Русији попела се на 15% на годишњем нивоу, што је највиши показатељ од фебруара 1999. По ми шљењу експерата, нагли раст цена објашњава се наглим падом цена нафте којим је условљено слабљење руске валуте. У наредном периоду ће ниво инфлације зависити од по литичког решења украјинске кризе.
У
јануару 2015. потрошачка инфлација у Русији износила је 15% на годишњем нивоу. О томе говоре статистич ки подаци које је објавило Министарство економског
развоја. Према подацима овог мини старства, у јануару 2015. цене су пора сле за 3,9%, што је највиши показатељ од фебруара 1999, када је претходна економска криза у Русији достигла вр хунац. „Обично се под галопирајућом инфлацијом подразумева раст цена за 10-100% на годишњем нивоу. Економи ја Русије је у таквом стању још од краја прошле године. Раст цена је покренула потрошачка инфлација“, каже Тимур Нигмат улин, аналитичар инвестицио ног холдинга „Финам“.
Узроци инфлације
Како објашњава министарство, убр зању инфлације доприноси слабљење рубље у вези са падом цена нафте. Шта више, Министарство економије прог нозира да ће инфлација крајем другог
Фото: ТАСС
Министарство економије РФ прогнозира да ће инфлација крајем другог квартала 2015. достићи максимум и износити 17-17,5%
квартала 2015. достићи максимум и износити 17-17,5%. У почетку је мини старство полазило од тога да у јануару 2015. инфлација неће бити већа од 14%, али с обзиром на нове податке за јануар испоставља се да на годишњем нивоу може бити и већа. Министарство еко номије скреће пажњу на чињеницу да су у јануару 2015. највише скочиле цене намирница, које су поскупеле за 5,3%, док су цене остале робе порасле за 3,2%, а цене услуга за 2,2%. „Протеклих година није забележен та ко висок инфлаторни притисак. Овакав нагли раст потрошачких цена објашња ва се наглим падом цена нафте и сла бљењем руске валуте [чија је вредност готово преполовљена]“, каже Алексеј Козлов, главни аналитичар инвести ционе компаније UFS. По његовим ре 17
економија чима, сада се сит уација са курсом ру бље постепено стабилизује, а велике су шансе да цене нафте поврате изгубљене позиције, што се може позитивно одра зити и на потрошачке цене. „У јануару се и иначе увек бележи висок темпо раста потрошачких цена, а у контексту сла бљења рубље то је нарочито дошло до изражаја“, додаје Козлов. Према томе, мислим да не треба изводити закључке за дужи период на основу једног месеца, јер у наредним месецима темпо инфла ције може ослабити.
Опрезне прогнозе
Према прогнозама инвестиционе ком паније UFS, раст потрошачких цена за текућу годину износиће око 10-12%. Како је у интервјуу за „Bloomberg TV“ изјавила директорка Централне банке Елвира Набиулина, после неочекиваног таласа у јануару инфлација ће још неко време наставити да се убрзава и дости ћи ће врхунац у другом кварталу, али ће затим њен темпо почети да опада. По њеним речима, убрзање инфлације изазвано је факторима који су већ ре ализовали свој потенцијал, а нема но вих основа за убрзани раст потрошачких цена. Према прогнози Тимура Нигмат улина, шок од тако велике девалвације рубље и забране увоза намирница из Европске уније, уведене у августу 2014, почеће да пролази тек крајем другог квартала 2015. Глеб Задоја, шеф одељења за аналитику брокерске компаније „PROFIT Group“, истиче да раст цена у наредном периоду могу изазвати различити фактори, изме ђу осталих и они који су везани за пад цена нафте или вредности рубље, као и нова порција санкција којима се Руси ји прети уколико конфлит у Украјини не буде решен. Грађани Русије већ говоре да је инфлаци ја један од главних проблема. Према ис траживању руске социолошке организа ције Фонд „Јавно мњење“, грађани Русије су највише забринути због сит уације у области економије (23%), високе инфла ције и раста цена (22%). Сваки десети становник Русије жали се на малу плат у и низак животни стандард, док незапо сленост брине других 10% грађана. Са друге стране, 8% испитаника међу акт у елна питања убраја зависност економије Русије од извоза природних рес урса, пре свега нафте. 18
војска
Су-25: прошлост руске јуришне ав Пише: Вадим Матвејев
Пре 40 година, полетевши са аеро дрома у подмосковској Кубинки свој, свој први лет извршио је ју ришни авион Су-25 „Грач“ (српски: „Гачац“). Независно од тога што се дуго налази у армији, како у Руси ји, тако и у иностранству, он и да ље остаје претећа борбена маши на која је прошла кроз многе ратне сукобе.
П
очетком 2015. руска армија је имала 14 јуришних ави јацијских ескадрила, које укључују око 150 авиона Су25, 60 авиона Су-25 СМ, 52 авиона Су-25СМ2/СМ3 и 15 авиона Су-25УБ. Од тог броја јуришни ка још неких 80 машина до 2020. треба да буде модернизовано до верзије СМ. Још око 100 авиона овог типа налази се у базама за дуготрајно чување. Су-25 је машина од 17 тона, има два млазна мотора, може да развије брзину од 975 km/h изнад земље, када дејствује у пречнику од 300 km. Десет чворова конзоле омогућују авиону Су-25 да ко ристи читаву номенклат уру ударног и одбрамбеног наоружања. Међутим, главни адут „Грача“ је његова једин ствена виталност, захваљујући кори шћењу ефикасног оклопа и пломби рања пукотина (рупа) полиуретанском пеном.
„Грач“ против „Исламске државе“ Релативно ниска цена, заједно са једно ставним сервисирањем, омогућили су да се до данас произведе око 1300 ави она Су-25, који се налазе у наоружању различитих земаља света. Овај јуришни авион коришћен је у сукобима послед њих година: током принуде Грузије на мир, као и у зонама борбених дејстава
у Украјини и Ираку. Штавише, према саопштењима Министарства одбране Ирака, тек је благовремена испорука 15 авиона Су-25 могла да измени сит уацију током сукоба са терористичким форма цијама „Исламске државе“. Са друге стране, Ратно ваздухоплов ство РФ је према званичним подаци ма изгубило 3 јуришна авиона, током примене Су-25 у спречавању офанзи ве грузијских оружаних снага у Јужној Осетији, опремљених совјетским систе мима ПВО које им је предала Украји на. Из отворених извора се сазнаје о 11 уништених и 12 погођених јуришника Су-25 у акт уелном сукобу између Ки јева и проруских добровољаца, чије су оружане снаге опремљене различитим ПВО системима, а пре свега преносним противавионским ракетним системима модела 20 века. Ови подаци речито доказују да је авион застарео и да захтева модернизацију ко ја би му омогућила да користи савреме не софистициране системе наоружања. Притом се он може ефикасно приме нити против терористичких формација које нис у опремљене ПВО системима.
Будућност јуришне авијације Радови који се у Русији спроводе на модернизацији јуришног авиона Су-25 до верзије СМ3 могу продужити рок његове експлоатације још најмање за десет година. Ова модификација се одликује усавршеном БРЕО (радиоелектронска опрема), укључујући ко ришћење система ГЛОНАСС, која по већава могућности за аутономни лет, без земаљских служби у свим времен ским условима. Први јуришни авиони Су-25СМ3 почели су да стижу у једи нице од фебруара 2013. на базе Јужног војног округа. По речима Виктора Бондарева, команданта Ратног вазду хопловства РФ, рад на модернизацији Су-25 наставиће се и убудуће, „пошто
ГЕОПОЛИТИКА март 2015.
Радови који се у Русији спроводе на модернизацији јуришног авиона Су-25 до верзије СМ3 могу продужити рок његове експлоатације још најмање за десет година
је по укупној маси борбеног оптерећења овај јуришни авион без премца у све ту“, изјавио је командант у интервјуу за РИА „Новости“. Другим речима, спе цијализовани ударни авион ће руским оружаним снагама бити потребан и у будућности.
Поред ове модификације Су-25, према информацијама из извора у главној ко манди Ратног ваздухопловства, војсци је током 2014. била испоручена специјали зована верзија јуришног авиона, оптими зована за „уништавање и пробој система противваздушне одбране“.
Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске га зете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕ ДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДР ЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •
HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АР ГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИ РАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.
Слободан Ерић, директор и главни и одговорни уредник
Електронска пошта српске редакције RBTH: EDITOR@RUSKAREC.RU Више информација на http://RUSKAREC.RU „Геополитику“ издаје и штампа предузеће ИП „Геополитика пресс д.о.о.“ Адреса редакције: Мурска 1/4, 11000 Београд Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 geopolitika@sbb.rs, www.geopolitika.rs
Весна Станиславов, Дистрибуција
На тај начин се питање скидања са нао ружања јуришног авиона Су-25 одлаже до „бољих времена“. Машина која прође одређене дораде у складу са савременим условима ратовања остаје конкурентна, и то не само на унутрашњем, већ и на иностраном тржишту наоружања.
Александар Драгутиновић, уредник фотографије Ирена Милић, оглашавање и ПР
Катарина Бунтић-Марковић, пословно-технички секретар Ликовно-графичка обрада „Геополитика пресс“
Фото: ТАСС
и будућност вијације
ФОТО: Reuters
Русија у сликама
Руска реч ruskarec.ru rs.rbth.com Уметник Василиј Слонов носи на изложбу на обали реке Јенисеј у сибирском граду Краснојарску скулптуре под називом „Нафтни комарци“, направљене од нерђајућег челика и стакла и напуњене природном нафтом. Слоновљева изложба зове се „Комарци исисавају нафту, крв Земље“.