Русија и Србија #81

НОВЕМБАР2015.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Екс­клу­зив­но из ­ Под­го­ри­це: су­за­вац­ и шок

стр. 11-12

ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА: ТАСС

стр. 4-5

Ка­ко ру­ски екс­пер­ти ­ ту­ма­че тврд­ње ака­де­ми­ка ­ Ко­сти­ћа

Вучић на разговору у четири ока

Пратите:

Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу

ruskarec.ru/subscribe

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! /ruskarec

/ruskarec

политика и друштво Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH об­ја­вљу­је 29 но­вин­ских до­да­та­ка у 26 зе­ма­ља са укуп­ном ме­сеч­ном чи­та­лач­ком пу­бли­ком од 33 ми­ли­о­на љу­ди, а та­ко­ђе одр­жа­ва 22 сај­та на 16 је­зи­ка. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује штампани додатак „Р Магазин“ у „Недељнику“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НЕ­ГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ВСЕВОЛОД ПУЉА глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH

2

JЕКАТЕРИНА ТУ­РИ­ШЕ­ВА за­ме­ник из­вр­шног уред­ни­ка за Бал­кан ОЛ­ГА АЗИ­МО­ВА уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH БО­ЈА­НА МИ­ШКО­ВИЋ, МА­ЈА ЈОН­ЧИЋ, РУ­ЖИ­ЦА РА­ДОЈ­ЧИЋ, ИВА­НА КНЕ­ЖЕ­ВИЋ пре­во­ди­о­ци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ уред­ник фо­то­гра­фи­је JУЛИЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ ге­не­рал­ни про­ду­цент RBTH, из­вр­шни уред­ник за Европу

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

МИ­ЛАН РА­ДО­ВА­НО­ВИЋ језички уредник

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

Пи­ше: Вла­ди­мир Ку­змин

Ру­си­ја и Ср­би­ја су раз­мо­три­ле пер­ спек­ти­ве би­ла­те­рал­не са­рад­ње.

П

ре­ми­јер Дми­триј Ме­две­дев су­срео се у Мо­скви са сво­јим срп­ским ко­ле­гом Алек­сан­ дром Ву­чи­ћем. У то­ку не­ко­ ли­ко да­на де­ле­га­ци­је две­ју зе­ ма­ља ће де­таљ­но раз­мо­три­ти шта је већ учи­ње­но на пла­ну би­ла­те­рал­не са­рад­ње, а шта би још мо­гло и тре­ба­ло да се учи­ни. „Већ сам ре­као го­спо­ди­ну пред­сед­ни­ку вла­де да је ово ве­ли­ка, са­др­жај­на и све­ о­бу­хват­на по­се­та. Ми­слим и на наш су­ срет, и на фо­рум ’Отво­ре­не ино­ва­ци­је’, где ће­мо има­ти су­срет са по­слов­ним кру­ го­ви­ма, и, нај­зад, су­срет са пред­сед­ни­ком на­ше зе­мље“, обра­тио се ру­ски пре­ми­јер сво­ме го­сту на по­чет­ку су­сре­та. Ме­две­ дев је уве­рен да ће Ву­чи­ћев до­ла­зак у Ру­ си­ју омо­гу­ћи­ти да се по­бољ­ша­ју би­ла­те­ рал­ни од­но­си из­ме­ђу Мо­скве и Бе­о­гра­да. Срп­ски пре­ми­јер се сла­же са та­квим раз­ во­јем ме­ђу­др­жав­них од­но­са, ма­да сма­тра да ти од­но­си мо­жда ни не мо­гу би­ти бо­ љи. „На­дам се да ће­мо ми ов­де у Мо­скви да­нас, су­тра и пре­ко­с у­тра учи­ни­ти мно­ го то­га, и ми­слим да ће на­ши од­но­си и на­ше при­ја­тељ­ство и са­рад­ња убу­ду­ће би­ти још бо­љи, ако је то уоп­ште мо­гу­ће“, ре­као је Ву­чић, обра­ћа­ју­ћи се Ме­две­де­ву на ру­ском је­зи­ку. Ру­ски пре­ми­јер је ви­со­ко оце­нио Ву­чи­ ће­во зна­ње ру­ског је­зи­ка, али је пред­сед­ ник вла­де Ср­би­је ипак ис­та­као да ње­го­ве спо­соб­но­сти у том по­гле­ду ни­с у то­ли­ко ве­ли­ке. „То ни­је баш та­ко. Ја за­и­ста све раз­у­мем, али ми је те­шко да го­во­рим“, при­знао је он. У Мо­скви се са не­скри­ве­ним за­до­вољ­ ством на­гла­ша­ва при­вр­же­ност ру­ко­ вод­ства Ср­би­је ре­а­ли­за­ци­ји спо­ра­зу­ма ко­ји има­ју за циљ ја­ча­ње са­рад­ње две­ју зе­ма­ља. Због си­т у­а­ци­је на свет­ским тр­ жи­шти­ма и во­ла­тил­но­сти кур­са свет­ских ва­лу­та то­ком 2015, про­мет ро­бе из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је ни­је из­бе­гао свет­ску тен­ ден­ци­ју опа­да­ња, али стра­не на­ста­вља­ју да тра­же пу­те­ве ре­а­ли­за­ци­је ста­рих про­ је­ка­та и при­пре­ма­ју но­ве. На при­мер, Ру­си­ја је глав­ни из­во­зник га­са у Ср­би­ју, али и у чи­тав бал­кан­ски ре­ги­он. У ве­зи са тим, Бе­о­град ве­о­ма па­жљи­во

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

пра­ти пла­но­ве раз­во­ја но­ вих га­со­вод­них ко­ри­до­ра из Ру­си­је у Евро­пу по­сле од­у­ста­ја­ња од из­град­ње га­со­во­да „Ју­жни ток“. „У ве­зи са ре­а­ли­за­ци­јом но­ вих иде­ја и об­у­ста­вом про­јек­та ’Ју­жни ток’, ра­ ди­мо на то­ме да се из­на­ђу дру­ге мар­шру­те за до­ста­ву га­са“, из­ја­вио је Дми­триј Ме­две­дев по­сле су­сре­та. „Те иде­је смо са­да још јед­ ном де­таљ­ни­је из­ло­жи­ли на­шим срп­ским при­ја­те­ љи­ма“. Оста­ли аспек­ти га­сне са­рад­ње две­ју др­жа­ ва за­са­да су у нај­бо­љем ре­ду. „Ср­би­ја ће све сво­је ду­го­ве пре­ма Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји и пре све­га пре­ма ком­па­ни­ји ’Га­спром’ вра­ти­ти у ро­ку, па чак и пре ро­ка, што ја­сно по­ка­зу­је по­бољ­ша­ње фи­нан­сиј­ске си­т у­а­ци­је у срп­ском бу­џе­т у и же­љу да се од­но­си са Ру­ском Фе­де­ра­ци­јом гра­де на чи­стим и од­го­вор­ним осно­ва­ма“, на­гла­ сио је пре­ми­јер Ву­чић. Ва­жну уло­гу у еко­ном­ском успо­ну Ср­ би­је од­и­гра­ли су и ру­ски ин­ве­сти­то­ри. На­по­ри­ма ру­ских вла­сни­ка, не­ка­да­шњи гу­би­таш АД „Нафт­на ин­ду­стри­ја Ср­би­је“ по­чео је да до­но­си 15% при­хо­да бу­џе­т у ове зе­мље. До­при­нос раз­во­ју срп­ске еко­ но­ми­је да­је и про­је­кат ре­кон­струк­ци­је и мо­дер­ни­за­ци­је ло­кал­них пру­га, у че­му уче­ству­ју ћер­ке-ком­па­ни­је ру­ског отво­ ре­ног ак­ци­о­нар­ског дру­штва РЖД. Пре­ми­јер Ву­чић је уочи по­се­те Ру­си­ји из­ја­вио да пла­ни­ра и раз­го­вор о уво­зу ру­ског оруж­ја у Ср­би­ју. Он је кон­крет­ но по­ме­нуо да је за ха­у­би­цу „Но­ра“ по­ треб­на ша­си­ја ка­ми­о­на „Ка­маз“, а да је за оклоп­но во­зи­ло „Ла­зар“ та­ко­ђе по­треб­ но ру­ско оруж­је. У Бе­о­гра­ду се озбиљ­но раз­ми­шља и о на­бав­ци ру­ских бор­бе­них хе­ли­коп­те­ра. Ре­зул­тат су­сре­та је и ме­ мо­ран­дум ко­ји је Фе­де­рал­на слу­жба за вој­но­тех­нич­ку са­рад­њу Ру­си­је пот­пи­са­ла са Ми­ни­стар­ством од­бра­не Ср­би­је. По­ред то­га, Мо­сква и Бе­о­град су скло­ пи­ли ме­мо­ран­дум о раз­у­ме­ва­њу из­ме­ђу две­ју вла­да у обла­сти еко­ном­ске са­рад­ње,

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА: ТАСС

Ву­чи­ћу и Ме­две­де­ву ни­је био по­тре­бан пре­во­ди­лац

при­вла­че­ња ин­ве­сти­ци­ја и ре­а­ли­за­ци­је за­јед­нич­ких про­је­ка­та, а пот­пи­сан је и ме­ ђу­вла­дин спо­ра­зум о уза­јам­ној за­шти­ти ин­те­лек­т у­ал­не сво­ји­не то­ком би­ла­те­рал­ не вој­но­тех­нич­ке са­рад­ње. Ме­мо­ран­ду­ме о са­рад­њи са МУП-ом Ср­би­је пот­пи­са­ле су Фе­де­рал­на ми­гра­ци­о­на слу­жба Ру­си­ је и Фе­де­рал­на слу­жба РФ за кон­тро­лу кри­јум­ча­ре­ња нар­ко­ти­ка, а ру­ска др­жав­

на аген­ци­ја „Ро­смо­ло­дё­жь“ пот­пи­са­ла је ме­мо­ран­дум о са­рад­њи са срп­ским Ми­ ни­стар­ством омла­ди­не и спор­та. Мо­сква ра­чу­на на то да да­љу би­ла­те­рал­ ну са­рад­њу не мо­гу угро­зи­ти чак ни пла­ но­ви Ср­би­је ве­за­ни за ула­зак у Европ­ску уни­ју. Ру­си­ја има раз­у­ме­ва­ња за та­кав век­тор спољ­не по­ли­ти­ке Бе­о­гра­да. Пре­ ми­јер Ср­би­је сма­тра да је ње­го­ва зе­мља то­ком прет­ход­не го­ди­не ја­сно до­ка­за­ла свој при­ја­тељ­ски од­нос пре­ма Ру­си­ји: „Ми­сли­мо да смо по­ка­за­ли свој ис­кре­ни и при­ја­тељ­ски од­нос пре­ма Ру­ској Фе­де­ ра­ци­ји ти­ме што смо оста­ли ме­ђу оним европ­ским зе­мља­ма ко­је упр­кос мно­ го­број­ним зах­те­ви­ма це­лог све­та ни­с у уве­ле ни­ка­кве санк­ци­је Ру­си­ји. Ср­би­ја ће и убу­ду­ће на­ста­ви­ти са та­квом по­ли­ ти­ком“. Ву­чић је по­твр­дио да ће Ср­би­ја оста­ти при­ја­тељ Ру­си­је, али „на ра­ци­о­ нал­ној осно­ви“. Но­ви су­срет дво­ји­це пре­ми­је­ра мо­же би­ ти ор­га­ни­зо­ван на­ред­не го­ди­не. У сва­ком слу­ча­ју, пред­сед­ник срп­ске вла­де по­звао је Дми­три­ја Ме­две­де­ва да до­ђе у зва­нич­ ну по­се­т у Бе­о­гра­ду.

Ву­чић се Ру­си­ји за­хва­лио на по­др­шци у УН и УНЕ­СКО-у Же­лео бих у име Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је да вам се за­хва­лим на по­зи­ци­ји ко­ју за­сту­па­те у УН, УНЕ­СКО-у и у дру­гим ор­га­ни­за­ци­ја­ма, у ко­ји­ма Ср­би­ ја по­ку­ша­ва да за­шти­ти не са­мо свој те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет, не­го и свој сло­бо­до­љу­би­ви дух и свој лик, из­ја­вио је срп­ски пре­ми­јер на са­стан­ку са пред­сед­ни­ком Ру­си­је. Пре­ми­јер Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић се на са­стан­ку са пред­сед­ни­ком РФ Вла­ ди­ми­ром Пу­ти­ном за­хва­лио Ру­си­ји на по­др­шци на плат­фор­ма­ма ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, као што су УН и УНЕ­СКО, где Ру­си­ја бра­ни свој те­ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет.„Же­лео бих у име Вла­де Ре­пу­бли­ке Ср­би­је да вам се за­хва­лим на по­зи­ци­ји ко­ју за­сту­па­те у Ор­га­ни­за­ци­ји Ује­ди­ње­них на­ци­ја, у УНЕ­СКО-у и у дру­гим ор­га­ни­за­ци­ја­ма, у ко­ји­ма Ср­би­ја по­ку­ша­ва да за­шти­ти не са­мо свој те­ ри­то­ри­јал­ни ин­те­гри­тет, не­го и свој сло­бо­до­љу­би­ви дух и свој лик”, из­ја­вио је Ву­чић, апре­но­си РИА „Но­во­сти”. Европ­ска уни­ја и Ко­со­во су про­шлог утор­ка пот­пи­са­ли спо­ра­зум о ста­би­ли­за­ ци­ји и при­дру­жи­ва­њу, ко­ји, ка­ко се прет­по­ста­вља, тре­ба са­мо­про­кла­мо­ва­ним вла­сти­ма Ко­со­ва да отво­ри пут ка пре­го­во­ри­ма о ула­ску у ЕУ. Ру­си­ја Ср­би­ји не­пре­кид­но пру­жа по­др­шку у од­бра­ни ње­ног су­ве­ре­ни­те­та и те­ ри­то­ри­јал­ног ин­те­гри­те­та осла­ња­ју­ћи се на ме­ђу­на­род­но пра­во.

3

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

Екс­клу­зив­но из Под­го­ри­це: су­за­вац и шок Пи­ше: Ка­те­ри­на Пе­трас

Руска новинарка, наша дописница, била је на митингу у Подгорици када је полиција сузавцем и шок-бомбама растеривала демонстранте. Притом је задобила опекотине на лицу од сузавца и рану на нози од гуменог метка. Објављујемо њен ексклузивни извештај са лица места.

Д

вадесетчетвртог октобра је у Под­го­ри­ци на Тр­гу ре­ пу­бли­ке одр­жан ве­ли­ки ми­тинг на ко­ме је, по на­шој про­це­ни, би­ло пре­ко де­сет хи­ља­да љу­ди (док је ТВ ка­ нал „Ви­је­сти“ пре­нео да се, пре­ма по­да­ ци­ма, по­ли­ци­је ни­је оку­пи­ло ви­ше од пет-шест хи­ља­да). На ми­тин­гу су, по­ред раз­ли­чи­тих за­ста­ва и па­ро­ла по­ли­тич­ких стра­на­ка, при­ме­ће­не и др­жав­не за­ста­ ве Цр­не Го­ре, Ср­би­је и Ру­си­је. Са­мо 20 ми­ну­та на­кон по­чет­ка про­тест­не ак­ци­је, ње­ни ор­га­ни­за­то­ри су по­зва­ли гра­ђа­не да про­ђу до згра­де Пар­ла­мен­та у Ули­ци Сло­бо­де, а за­тим су се та­мо чи­тав сат на­ ро­ду обра­ћа­ли ли­де­ри опо­зи­ци­је, по­зи­ ва­ју­ћи пре­ми­је­ра Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа да под­не­се остав­ку. По­сле обе­ћа­ња пред­сед­ни­ка цр­но­гор­ског пар­ла­мен­та Ран­ка Кри­во­ка­пи­ћа да ће раз­ го­ва­ра­ти са ли­де­ри­ма опо­зи­ци­је у згра­ди 4

пар­ла­мен­та, си­т у­а­ци­ја је би­ла мир­на још от­при­ли­ке је­дан сат, а за­тим је Кри­во­ка­ пи­ћу по­ста­вљен ул­ти­ма­т ум да за де­сет ми­ну­та до­ђе на са­ста­нак. То се ни­је до­го­ ди­ло, као што се мо­гло и оче­ки­ва­ти. Та­да су у прав­цу по­ли­ци­је по­ле­те­ле пе­тар­де, а на­кон пар ми­ну­та не­ко­ли­ко љу­ди је по­че­ ло да ру­ши за­штит­ну огра­ду, по­сле че­га је по­ли­ци­ја при­ме­ни­ла су­за­вац, али не са­мо на ме­сту где су би­ли оку­пље­ни де­ мон­стран­ти, не­го и по окол­ним ули­ца­ма, чак и на дру­гој оба­ли ре­ке. Пу­ње­ња са су­зав­цем ле­те­ла су дуж ули­це у прав­цу кре­та­ња уче­сни­ка ми­тин­га и но­ви­на­ра. Чу­ли су се и пуц­ње­ви из ва­тре­ног оруж­ја. Ме­ђу пр­ви­ма су по­стра­да­ли но­ви­на­ри. При­ме­ће­на је јед­на но­ви­нар­ка са ма­њом по­вре­дом. Љу­ди су се ба­ца­ли на зе­мљу да за­шти­те ди­сај­не ор­га­не од га­са, а по­је­дин­ ци су по­ку­ша­ва­ли да про­дру до ре­ке не би ли ис­пра­ли ли­це и очи во­дом. Те­шко је и бол­но са­мо за­ми­сли­ти ка­ко су бе­жа­ли ста­ри­ји љу­ди, ко­ји су та­ко­ђе уче­ство­ва­ли на ми­тин­гу. Ка­сни­је је јед­на но­ви­нар­ка ус­пла­хи­ре­но об­ја­шња­ва­ла сво­јој мај­ци те­ле­фо­ном шта се до­га­ђа, и опи­са­ла си­ ту­а­ци­ју ре­чи­ма: „Ово је др­жав­ни на­пад“. Под дру­гим та­ла­сом га­са смо се на­шли 15-20 ми­ну­та ка­сни­је, при­ли­ком по­ку­ ша­ја да пре­ђе­мо ре­ку пре­ко мо­ста Ми­ ле­ни­јум. Ка­сни­је смо ви­де­ли не­ко­ли­ко пу­ње­ња су­зав­ца и у Хер­це­го­вач­кој ули­ци. Ви­де­ли смо и ста­ри­је љу­де ко­ји жи­ве у

тој пе­шач­кој зо­ни. Они су се и по­сле сат вре­ме­на жа­ли­ли на по­сле­ди­це од су­зав­ ца. Тре­ба ис­та­ћи да си­ноћ у Под­го­ри­ци ни­је би­ло ве­тра, што је оне­мо­гу­ћи­ло да се гас ра­зи­ђе. Чи­тав сат су са свих стра­ на од­је­ки­ва­ле екс­пло­зи­је шок-бом­би и по­ли­циј­ске си­ре­не, а сав цен­тар гра­да је по­вре­ме­но по­кри­вао облак су­зав­ца. До по­но­ћи је цен­тар бло­ки­рао кор­дон од не­ко­ли­ко по­ли­циј­ских ми­ни­бу­са, а по­ли­ цај­ци су но­си­ли гас-ма­ске. У два са­та по по­но­ћи цр­но­гор­ска те­ле­ви­зи­ја је и да­ље при­ка­зи­ва­ла фил­мо­ве и за­бав­не еми­си­ је. Са­мо је ТВ ка­нал „Ви­је­сти“ об­ја­вио вест са ли­ца ме­ста, и то из по­ли­циј­ског из­ве­шта­ја о не­ко­ли­ко ра­ње­них чу­ва­ра ре­да и 24 ци­ви­ла ко­ји су се обра­ти­ли за ме­ди­цин­ску по­моћ. Ве­ли­ка ко­ло­на по­ли­циј­ских ауто­мо­би­ла при­ме­ће­на је код Са­бор­не цр­кве Хри­сто­ вог Вас­кр­се­ња, где су де­мон­стран­ти че­ка­ ли ауто­бу­се ко­ји­ма је тре­ба­ло да от­пу­т у­ју у дру­ге гра­до­ве. Пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма са дру­штве­них мре­жа, су­за­вац је ба­чен чак и код ауто­бу­са, ка­да су се де­мон­стран­ти вра­ти­ли до њих. На ула­ску у Це­ти­ње сви ауто­мо­би­ли су за­у­ста­вља­ни и про­ве­ра­ва­ ни. Иста си­т у­а­ци­ја је би­ла и на ула­ску у Бу­дву из прав­ца Це­ти­ња, и у са­мој Бу­дви, а та­ко­ђе и на из­ла­ску из гра­да у прав­цу Тив­та. При­сти­гла је ин­фор­ма­ци­ја да су ухап­ше­ни ли­де­ри Де­мо­крат­ског фрон­та Ан­дри­ја Ман­дић и Сла­вен Ра­ду­но­вић.

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈA: REUTERS

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

„Ру­ска реч“ под­се­ћа да је зва­нич­на Мо­ сква још пре не­де­љу да­на осу­ди­ла на­си­ље на ули­ца­ма Под­го­ри­це. „Ми смо у ви­ше на­вра­та на­гла­ша­ва­ли да је у ин­те­ре­с у Ру­си­је да Цр­на Го­ра бу­де ста­бил­на зе­мља ко­ја се успе­шно раз­ви­ ја“, ре­че­но је у са­оп­ште­њу об­ја­вље­ном на зва­нич­ном сај­т у МСП РФ. „Ме­ђу­тим, упр­кос уве­ра­ва­њи­ма ко­ја цр­но­гор­ско ру­ ко­вод­ство до­би­ја од за­пад­них др­жа­ва, ја­сно је да убр­за­но укљу­чи­ва­ње ове зе­

мље у про­цес евро­а­тлант­ске ин­те­гра­ци­је уоп­ште не во­ди кон­со­ли­да­ци­ји и про­ цва­т у Цр­не Го­ре. Пре ће би­ти да је упра­ во су­прот­но – очи­глед­но је да је у то­ку по­ли­тич­ка и иде­о­ло­шка по­ла­ри­за­ци­ја дру­штва и за­о­штра­ва­ње со­ци­јал­но-еко­ ном­ских про­бле­ма. Сти­че се ути­сак да убр­за­ни про­цес при­сту­па­ња Цр­не Го­ре НА­ТО-у ујед­но под­ра­зу­ме­ва и гу­ше­ње ал­тер­на­тив­них ста­во­ва“. Ру­ко­вод­ство Цр­ не Го­ре је са сво­је стра­не у ви­ше на­вра­та

оп­т у­жи­ло Ру­си­ју да сто­ји иза про­те­ста у Цр­ној Го­ри. Пре­ми­јер зе­мље Ми­ло Ђу­ка­ но­вић је оце­нио по­ру­ке ко­је Под­го­ри­ца до­би­ја из Мо­скве као ја­сно свр­ста­ва­ње про­тив по­ли­ти­ке Цр­не Го­ре. Цр­но­гор­ски пре­ми­јер та­ко­ђе сма­тра да др­жа­ве Бал­ка­на не­ма­ју дру­гу ал­тер­на­ти­ ву ван про­це­са европ­ских и евро­а­тлант­ ских ин­те­гра­ци­ја. А де­ста­би­ли­за­ци­ја јед­не од др­жа­ва Бал­ка­на је­сте де­ста­би­ ли­за­ци­ја Евро­пе, сма­тра он.

Пи­ше: Катерина Петрас

Уочи протеста опозиције у Црној Гори против ступања земље у НАТО, који је одржан у суботу 24. октобра у Подгорици, одлучили смо да сазнамо шта о црногорским протестима мисле грађани Русије који сада живе у Црној Гори.

П

ре­ма по­пи­с у ста­нов­ни­штва ко­ји је 2011. го­ди­не оба­вио Цр­но­гор­ски за­вод за ста­ти­ сти­ку „Мон­стат“, у Цр­ној Го­ ри жи­ви око хи­ља­ду гра­ђа­на Ру­си­је. Они има­ју ле­га­лан стал­ни бо­ра­вак. Не­ко­ли­ко хи­ља­да гра­ђа­ на Ру­си­је, по не­зва­нич­ним по­да­ци­ма, не­ пре­кид­но жи­ви у Цр­ној Го­ри са ста­т у­сом ту­ри­сте. Ме­ђу­тим, по­чев од 2014. го­ди­не, мно­ги од њих су по­че­ли да се вра­ћа­ју у Ру­си­ју. То је пре све­га ве­за­но за пад ру­ бље, бу­ду­ћи да је мно­го „цр­но­гор­ских Ру­са“ ра­ни­је го­ди­на­ма жи­ве­ло на Ја­дран­ ској оба­ли од ки­ри­је ко­ју су на­пла­ћи­ва­ли за из­да­ва­ње сво­јих мо­сков­ских ста­но­ва. По­вра­так у Ру­си­ју ве­зан је и за све ло­ ши­ји од­нос цр­но­гор­ских вла­сти пре­ма стра­ним вла­сни­ци­ма не­крет­ни­на. Ма­ли број ових Ру­са го­во­ри срп­ски та­ко до­бро да мо­же пра­ти­ти ло­кал­ну штам­пу. Због то­га о до­га­ђа­ји­ма у Цр­ној Го­ри ве­ ћи­на са­зна­је или од сво­јих цр­но­гор­ских по­зна­ни­ка, или слу­чај­но, на при­мер ка­да на ули­ца­ма при­мор­ских гра­до­ва при­ме­те ма­ло­број­не про­тест­не шет­ње. Ан­ке­та гра­ђа­на Ру­си­је ко­ји жи­ве у Цр­ ној Го­ри по­ка­за­ла је да је ин­те­ре­со­ва­ ње Ру­са за про­те­сте углав­ном па­сив­но, или га уоп­ште не­ма. Је­дан од раз­ло­га

та­ко сла­бог ин­те­ре­со­ ва­ња је чи­ње­ни­ца да се про­тест­ни ми­тин­зи одр­жа­ва­ју у Под­го­ри­ ци, а ве­ћи­на стра­на­ца жи­ви на ри­ви­је­ри, та­ко да они не осе­ћа­ју би­ло ка­кву не­ла­год­ност и не уду­бљу­ју се у су­шти­ну про­бле­ма: „Нај­ва­жни­ је је да бу­де без­бед­но. Не­ре­ди су у Под­го­ри­ци, а ми жи­ви­ мо у Хер­цег Но­вом“, ка­же јед­на на­ша са­го­вор­ни­ца. Ин­ди­ка­тив­но је да Ру­си са ко­ји­ма раз­го­ва­ра­мо не же­ле да им се име об­ја­ви у ме­ди­ји­ма, јер се пла­ше евен­т у­ал­них про­бле­ма ко­је би због то­га мо­гли има­ти. Из де­таљ­ни­јег раз­го­во­ра са Ру­си­ма, са­ зна­ли смо да су они ипак за­бри­ну­ти због мо­гућ­но­сти да Цр­на Го­ра сту­пи у НА­ТО, као и због то­га што на­род не­ма де­кла­ри­ са­но пра­во да о то­ме сло­бод­но гла­са на ре­фе­рен­ду­му. Ко­мен­та­ри­шу­ћи не­дав­ну из­ја­ву Ми­ла Ђу­ка­но­ви­ћа да про­те­сте спон­зо­ри­ше Ру­си­ја, је­дан ли­бе­рал­но на­ стро­је­ни гра­ђа­нин Ру­си­је, ре­као је сле­ де­ће: „По­сто­ји и ми­шље­ње да про­те­сте мо­же фи­нан­си­ра­ти Ср­би­ја, али ка­ко год би­ло, ме­ша­ње у уну­тра­шње ства­ри Цр­ не Го­ре не мо­же би­ти по­жељ­но“. Са дру­ге стра­не, не­пот­пу­но при­ка­зи­ва­ње до­га­ђа­ја у свет­ским ме­ди­ји­ма, по­го­то­во ка­да је реч о пре­би­ја­њу гра­ђа­на од стра­не по­ли­ци­ је, не на­и­ла­зи на раз­у­ме­ва­ње: „Про­тест је рас­те­ран за­то што је ње­го­вим уче­сни­ ци­ма дат од­ре­ђе­ни рок за ми­тинг, али се они ни­с у раз­и­шли. Па ипак, то је учи­ње­но су­ви­ше бру­тал­но, по мом ми­шље­њу“, про­ ко­мен­та­ри­сао је деј­ства по­ли­ци­је дру­ги наш са­го­вор­ник.

Под­го­ри­ца, 17. 10. 2015.

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА: RE­U­TERS

„Цр­но­гор­ски Ру­си“ при­лич­но рав­но­ду­шни пре­ма про­те­сти­ма

Мно­ги Ру­си ука­зу­ју на то да са­да­шњи цр­но­гор­ски за­ко­ни прак­тич­но не да­ју стран­ци­ма ни­ка­кву мо­гућ­ност да се на­ ту­ра­ли­зу­ју у Цр­ној Го­ри, и ујед­но ис­ти­чу да ни­шта кон­крет­но не оче­ку­ју од мо­гу­ће сме­не вла­сти у овом тре­нут­ку, те да зах­ те­ви ко­је из­но­се уче­сни­ци про­те­ста за са­да ни на ко­ји на­чин не ути­чу на жи­вот Ру­са у Цр­ној Го­ри. „Сва­ка не­сме­њи­вост вла­сти у су­шти­ни је дик­та­т у­ра. И у Цр­ ној Го­ри би што­шта мо­гло да се из­ме­ни ако би се власт сме­њи­ва­ла на из­бо­ри­ма, та­ко да је до­бро што су љу­ди од­лу­чи­ли да про­ме­не са­да­шње ста­ње. Чи­ње­ни­ца да је ме­ха­ни­зам по­кре­нут, пре или ка­сни­је ће до­не­ти по­зи­ти­ван ре­зул­тат“, ко­мен­та­ри­ ше до­га­ђа­је жи­тељ Тив­та ко­ји је из Ру­си­је до­пу­то­вао пре де­сет го­ди­на. У це­ли­ни гле­да­но, ан­ке­ти­ра­ни гра­ђа­ни се не ста­вља­ју на не­ку кон­крет­ну стра­ну у кон­флик­т у, али с об­зи­ром на по­ли­тич­ко стаг­ни­ра­ње зе­мље, сма­тра­ју да су слич­ на по­ли­тич­ка до­га­ђа­ња нео­п­ход­на ра­ди оздра­вље­ња сва­ке на­ци­је, и углав­ном по­ др­жа­ва­ју Цр­но­гор­це ко­ји ни­с у рав­но­ду­ шни пре­ма суд­би­ни сво­га на­ро­да и сво­је др­жа­ве, и ко­ји по­ку­ша­ва­ју да спре­че пре­ кид од­но­са са та­квим парт­не­ром као што је Ру­си­ја, јер при­ја­тељ­ски од­но­си са њом тра­ју сто­ти­на­ма го­ди­на.

5

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

Цр­на Го – Ру­си­ја ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА: AP

Под­го­ри­ца, 17. 10. 2015.

Пи­шу: Игор Гре­ков, Ри­на Би­ко­ва

При­ку­пи­ли смо ре­ак­ци­је ру­ских по­ ли­ти­ча­ра и екс­пе­ра­та на на­гло за­о­ штра­ва­ње си­т у­а­ци­је у Под­го­ри­ци, где је до­шло до еска­ла­ци­је про­те­ста по­сле рас­те­ри­ва­ња да­но­ноћ­ног ми­ тин­га 17. ок­то­бра.

У

ју­тро 17. Ок­то­бра по­ли­ци­ја Цр­не Го­ре је при­ме­ни­ла спе­ ци­јал­на сред­ства и рас­те­ра­ла да­но­ноћ­ни ми­тинг опо­зи­ци­је ко­ји је од 27. сеп­тем­бра не­пре­ кид­но тра­јао ис­пред згра­де цр­ но­гор­ског пар­ла­мен­та у Под­го­ри­ци. Пре­ма по­је­ди­ним по­да­ци­ма, де­се­ти­не љу­ди су за­ вр­ши­ле у под­го­рич­ким здрав­стве­ним уста­ но­ва­ма. Су­тра­дан, 18. ок­то­бра, одр­жан је ма­сов­ни ми­тинг на ко­ме су уче­ство­ва­ле хи­ља­де љу­ди. Уче­сни­ци су се по­сле овог ми­тин­га мир­но раз­и­шли, а ли­де­ри опо­зи­ ци­је зах­те­ва­ју да пре­ми­јер Ми­ло Ђу­ка­но­ вић до 24. ок­то­бра под­не­се остав­ку и да се фор­ми­ра при­вре­ме­на вла­да.

„Не до­пу­сти­ти еска­ла­ци­ју кон­флик­та“

Ме­ђу ру­ским по­ли­ти­ча­ри­ма пр­ви је на до­га­ђа­је 17. Ок­то­бра ре­а­го­вао пот­пред­ сед­ник Др­жав­не ду­ме Ру­ске Фе­де­ра­ци­је Сер­геј Же­ле­зњак. Он је у екс­клу­зив­ном ко­мен­та­ру за „Ру­ску реч“ од­луч­но осу­ дио до­га­ђа­је у Под­го­ри­ци: „Ми осу­ђу­је­мо на­сил­не ме­ре ко­је се при­ме­њу­ју у Цр­ној Го­ри, укљу­чу­ју­ћи ба­ти­на­ње и хап­ше­ња соп­стве­них гра­ђа­на, по­сла­ни­ка у пар­ла­ мен­т у, јав­них ак­ти­ви­ста и но­ви­на­ра“.

6

„Наш став, ко­ји смо ра­ни­је из­не­ли, са­ сто­ји се у по­тре­би за оп­ште­на­ци­о­нал­ним ди­ја­ло­гом о ре­ша­ва­њу кри­зе, усме­ре­ним на ста­би­ли­за­ци­ју си­т у­а­ци­је, као и на ре­ а­ли­за­ци­ју да­љих ле­ги­тим­них по­ли­тич­ких ре­фор­ми. У но­во­на­ста­лој си­т у­а­ци­ји, по­ зи­вам су­ко­бље­не стра­не да учи­не све ка­ко се не би до­пу­сти­ла да­ља еска­ла­ци­ја кон­ флик­та“, апе­ло­вао је по­ли­ти­чар не­ко­ли­ко ча­со­ва по­сле рас­те­ри­ва­ња мир­ног ми­тин­ га ис­пред згра­де цр­но­гор­ског пар­ла­мен­та.

„По­ли­тич­ка ли­ни­ја цр­но­гор­ских вла­сти у су­шти­ни на­стро­је­на про­тив Ру­си­је“ За­ме­ник пред­сед­ни­ка Ко­ми­те­та Др­жав­ не ду­ме РФ за спољ­ну по­ли­ти­ку Ле­о­нид Ка­ла­шњи­ков та­ко­ђе је про­ко­мен­та­ри­сао си­т у­а­ци­ју 17. ок­то­бра, убр­зо по­сле не­ми­ лих до­га­ђа­ја. У екс­клу­зив­ном ко­мен­та­ру за „Ру­ску реч“, он је ис­та­као да су се цр­ но­гор­ске вла­сти „су­ви­ше за­не­ле сво­јим век­то­ром раз­во­ја у прав­цу За­па­да“. „До­вољ­но је по­гле­да­ти шта се да­нас до­га­ђа у Гру­зи­ји или Укра­ји­ни, па да се схва­ти до че­га мо­же до­ве­сти не­кон­со­ли­до­ва­ни став, и уто­ли­ко пре су­зби­ја­ње оног де­ла ста­нов­ ни­штва ко­ји има дру­га­чи­је ми­шље­ње“, из­ ја­вио је Ка­ла­шњи­ков. По ње­го­вим ре­чи­ма, „рас­те­ри­ва­њем про­те­ста Цр­на Го­ра мо­же са­мо би­ти до­ве­де­на на иви­цу на ко­јој се да­нас на­ла­зе Укра­ји­на и Гру­зи­ја“. Пи­та­ли смо ру­ског по­ли­ти­ча­ра хо­ће ли Ру­ си­ја од­го­во­ри­ти на до­га­ђа­је у Цр­ној Го­ри. „Не ми­слим да ће Ру­си­ја у ве­зи са тим да­ти не­ку зва­нич­ну из­ја­ву, јер нас та си­

ту­а­ци­ја не угро­жа­ва, по­себ­но ако се има у ви­ду да су и не­ке дру­ге бал­кан­ске зе­мље већ ушле у НА­ТО. Али не­зва­нич­но Ру­ си­ја мо­же по­че­ти да спро­во­ди од­ре­ђе­ну ли­ни­ју, из­ме­ђу оста­лог и у еко­ном­ским и вој­но­по­ли­тич­ким од­но­си­ма са Цр­ном Го­ ром. Цр­но­гор­ским ли­де­ри­ма тре­ба да­ти до зна­ња да је њи­хо­ва са­да­шња по­ли­тич­ ка ли­ни­ја у су­шти­ни на­стро­је­на про­тив Ру­си­је“, од­го­во­рио је Ка­ла­шњи­ков.

„Убр­за­на евро­а­тлант­ска ин­те­гра­ци­ја не во­ди кон­со­ли­да­ци­ји и про­цва­ту зе­мље“ Па ипак, исте ве­че­ри, 17. ок­то­бра, ру­ске ди­пло­ма­те су из­ра­зи­ле жа­ље­ње због до­га­ ђа­ја у цр­но­гор­ској пре­сто­ни­ци. „Ми смо у ви­ше на­вра­та на­гла­ша­ва­ли да је у ин­те­ ре­с у Ру­си­је да Цр­на Го­ра бу­де ста­бил­на зе­мља ко­ја се успе­шно раз­ви­ја. Ме­ђу­тим, упр­кос уве­ра­ва­њи­ма ко­ја цр­но­гор­ско ру­ ко­вод­ство до­би­ја од за­пад­них др­жа­ва, ја­ сно је да убр­за­но укљу­чи­ва­ње ове зе­мље у про­цес евро­а­тлант­ске ин­те­гра­ци­је уоп­ште не во­ди кон­со­ли­да­ци­ји и про­цва­т у Цр­не Го­ре. Пре ће би­ти да је упра­во су­прот­но – очи­глед­но је да је у то­ку по­ли­тич­ка и иде­о­ло­шка по­ла­ри­за­ци­ја дру­штва и за­ о­штра­ва­ње со­ци­јал­но-еко­ном­ских про­ бле­ма. Сти­че се ути­сак да убр­за­ни про­ цес при­сту­па­ња Цр­не Го­ре НА­ТО-у ујед­но под­ра­зу­ме­ва и гу­ше­ње ал­тер­на­тив­них ста­во­ва“, об­ја­шње­но је у ко­мен­та­ру Ми­ ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва РФ.

За­што љу­ди из­ла­зе на ули­це? Ако не го­во­ри­мо са­мо о не­за­до­вољ­ству ве­ћи­не гра­ђа­на због убр­за­не ин­те­гра­ци­је зе­мље у струк­т у­ру НА­ТО-а, мо­же­мо ре­ћи да се у Цр­ној Го­ри до­го­ди­ло оно што се де­ша­ва и у мно­гим дру­гим пост­со­ци­ја­ли­ стич­ким др­жа­ва­ма, сма­тра Ала Ја­ско­ва, док­тор исто­риј­ских на­у­ка, про­фе­сор и ру­ко­во­ди­лац Оде­ље­ња за цр­но­мор­ска и

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

о­ра про­те­сту­је а ре­а­гу­је ме­ди­те­ран­ска ис­тра­жи­ва­ња Ин­сти­т у­та за про­у­ча­ва­ње Евро­пе Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка. По ње­ним ре­чи­ма, кла­си­чан при­ мер је Мол­да­ви­ја, где се не­што слич­но де­ша­ва од сеп­тем­бра. „У Мол­да­ви­ји се ис­по­ста­ви­ло да је вла­ да фак­тич­ки укра­ла ми­ли­јар­ду до­ла­ра. Ако се у Цр­ној Го­ри по­кре­не ис­тра­га, ве­ ро­ват­но ће та­мо би­ти от­кри­ве­на слич­на ште­та. По­зна­то је ка­кву ре­пу­та­ци­ју има Ми­ло Ђу­ка­но­вић у сво­јој зе­мљи, на Бал­ ка­ну и у Евро­пи, на при­мер, у су­сед­ној Ита­ли­ји. Ње­го­во име је ма­ње или ви­ше фи­гу­ри­ра­ло у круп­ним ко­руп­ци­о­на­ шким афе­ра­ма, ма­да су оне не­ве­што за­та­ шка­не, а та­ко­ђе у швер­цер­ским афе­ра­ма, укљу­чу­ју­ћи и оне са уче­шћем ал­бан­ске ма­фи­је и са­да­шњих ко­сов­ских вла­сти“, ко­мен­та­ри­ше за „Ру­ску реч“ Ала Ја­ско­ ва узро­ке про­те­ста у Цр­ној Го­ри. Ру­ска

на­уч­ни­ца ис­ти­че и со­ци­јал­ну по­за­ди­ну ових до­га­ђа­ја: „Мо­же се до­го­ди­ти да део ста­нов­ни­штва ван при­мор­ске ту­ри­стич­ ке зо­не не из­др­жи кри­зу ко­ја се све ви­ше осе­ћа“, об­ја­шња­ва Ја­ско­ва. На пи­та­ње ка­ко Ру­си­ја мо­же ре­а­го­ва­ти на до­га­ђа­је у Цр­ној Го­ри, Ја­ско­ва је од­го­во­ ри­ла: „Ру­си­ја на зва­нич­ном ни­воу не­ма на­ро­чи­то те­сне кон­так­те са Ђу­ка­но­ви­ћем, уто­ли­ко пре што је Цр­на Го­ра под­не­ла зах­тев за при­јем у НА­ТО. Да­ле­ко је за­ни­ мљи­ви­је ка­ко ће НА­ТО ре­а­го­ва­ти на све то“. Про­фе­сор­ка ис­ти­че да свр­сис­ход­ност ула­ска у НА­ТО ни­је очи­глед­на, и, шта­ви­ ше, ап­с урд­на је, не са­мо за Цр­ну Го­ру, не­ го и за са­му Се­вер­но­а­тлант­ску али­јан­с у: „Осим у слу­ча­ју да Ђу­ка­но­вић же­ли да НА­ТО за­шти­ти ње­га лич­но. Али сум­њам да је то у пи­та­њу“. Ако Ми­ло Ђу­ка­но­вић за­и­ста на­пу­сти зе­мљу због про­те­ста (вест

Цр­на Го­ра у ру­ка­ма ан­ти­ру­ских сна­га Је­ле­на По­но­мар­јо­ва, док­тор по­ли­тич­ких на­у­ка и про­фе­сор МГИ­МО: „Овом ак­ ци­јом по­ли­тич­ки ре­жим је још јед­ном по­ка­зао да је пот­пу­но за­ви­сан од Бри­се­ ла и Ва­шинг­то­на, а по­врх то­га је и зе­мљу, ко­ја је има­ла по­тен­ци­јал да по­ста­не Швај­цар­ска на Бал­ка­ну, до­вео на гра­ни­цу гра­ђан­ског ра­та...“ По­во­дом нај­но­ви­јих до­га­ђа­ја у Цр­ној Го­ри огла­сио се и ди­рек­тор Ру­ског ин­сти­ ту­та за стра­те­шка ис­тра­жи­ва­ња (РИ­СИ) др Ле­о­нид Ре­шет­њи­ков: „Ми мо­ра­мо схва­ти­ти да је Цр­на Го­ра у ру­ка­ма ан­ти­ру­ских, ан­ти­де­мо­крат­ских, ан­ти­цр­но­ гор­ских сна­га. То је чо­век ко­ји во­ди Цр­ну Го­ру у на­ци­о­нал­ну ка­та­стро­фу...“ Ста­ри­ји на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­ту­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка др Пе­тар Ис­кен­де­ров: „Ако до­ђе до пре­вре­ме­них из­бо­ра, не мо­же се јед­но­знач­но ре­ћи да ће на њи­ма по­бе­ди­ти вла­да­ју­ћа про­за­пад­на ко­а­ли­ци­ја. На власт мо­же до­ћи и опо­зи­ци­ја...“ Др Ири­на Руд­ње­ва, са­рад­ник Цен­тра за из­у­ча­ва­ње са­вре­ме­не бал­кан­ске кри­зе при Ин­сти­ту­ту за сла­ви­сти­ку, сма­тра да би вла­сти зе­мље мо­гле да иг­но­ри­шу јав­но мње­ње. „Ако до­би­ју зва­нич­ни сиг­нал од НА­ТО-а, зва­нич­ни по­зив, вла­сти мо­гу да га при­хва­те не­за­ви­сно од улич­них не­ре­да...“ Др Ни­ки­та Бон­да­рев, ру­ко­во­ди­лац Бал­кан­ског оде­ље­ња Ру­ског Ин­сти­ту­та за стра­те­шка ис­тра­жи­ва­ња: „Пи­та­ње ка­ко ће се си­ту­а­ци­ја да­ље раз­ви­ја­ти тре­ба по­ста­ви­ти, из­ме­ђу оста­лог, и Ср­би­ји и Ру­си­ји. То за­ви­си од то­га ко­ли­ко ја­сно и ар­гу­мен­то­ва­но оне из­ра­зе по­др­шку опо­зи­ци­ји у Цр­ној Го­ри. Не ми­слим на фи­ зич­ку по­др­шку. То тре­ба да бу­де мо­рал­на, ин­фор­ма­ци­о­на по­др­шка...“

о то­ме да је Ђу­ка­но­вић по­бе­гао пла­си­ра­ли су 18. ок­то­бра уве­че ли­де­ри опо­зи­ци­је – ред.), мо­жда то за ње­га уоп­ште не­ће би­ти ло­ше“, за­кљу­чи­ла је Ја­ско­ва.

Да ли је ово по­че­так круп­них до­га­ђа­ја? Др Алек­сан­дар Пи­во­ва­рен­ко, на­уч­ни са­ рад­ник Ин­сти­т у­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка и екс­перт Ру­ског са­ве­та за ме­ђу­на­род­на пи­та­ња (РСМД), ова­ко је оце­нио пер­спек­ти­ве про­те­ста опо­зи­ци­је у Цр­ној Го­ри: „Да ли је ово по­че­так круп­них до­га­ђа­ја? Ја се за са­да не бих пре­пу­штао ’гро­зни­ци ре­во­лу­ци­је’ и не бих жу­рио са прог­но­ за­ма да­љег раз­во­ја си­т у­а­ци­је“, ис­та­као је екс­перт. По на­пе­то­сти и од­је­ку у јав­но­сти, про­те­ сти у Цр­ној Го­ри ве­о­ма под­се­ћа­ју на си­т у­ а­ци­ју у Укра­ји­ни у је­сен 2013. го­ди­не, са­мо у обр­ну­том, „евро­скеп­тич­ном“, тач­ни­је, „на­то­скеп­тич­ном“ сме­ру. Ме­ђу­тим, су­де­ ћи по ис­ку­ству дру­гих пост­со­ци­ја­ли­стич­ ких зе­ма­ља, слич­ни про­це­си се су­о­ча­ва­ју са од­ре­ђе­ним по­те­шко­ћа­ма, би­ло да се ра­ ди о ор­га­ни­за­ци­о­ним про­бле­ми­ма или сла­бље­њу про­тест­ног рас­по­ло­же­ња. То се мо­же до­го­ди­ти ка­ко у слу­ча­ју не­до­вољ­не кон­со­ли­до­ва­но­сти про­тест­них сна­га, та­ко и у слу­ча­ју њи­хо­вог не­до­вољ­ног ути­ца­ја на до­но­ше­ње од­лу­ка на ни­воу ло­кал­них по­ли­тич­ких ели­та. Екс­перт је кон­крет­ но на­вео при­мер про­срп­ски на­стр­о­је­них стра­на­ка ко­је уче­ству­ју у про­те­сту, а у су­ шти­ни су их ак­т у­ел­не цр­но­гор­ске вла­сти по­сле 2006. го­ди­не из­ба­ци­ле из цр­но­гор­ ског др­жав­ног про­јек­та. Пи­во­ва­рен­ко је та­ко­ђе обра­тио па­жњу на по­дво­је­ност ста­ва Ру­си­је. „Са јед­не стра­ не, ам­ба­са­да Ру­си­је у Цр­ној Го­ри је то­ком по­след­њих го­ди­на че­сто из­ја­вљи­ва­ла да су евро­а­тлант­ске ин­те­гра­ци­је у су­шти­ни уну­тра­шња ствар Цр­не Го­ре. Са дру­ге, у фор­му­ла­ци­ја­ма из­ја­ва ру­ских зва­нич­ ни­ка, про­вла­чи се кри­ти­ка цр­но­гор­ског по­ли­тич­ког кур­са усме­ре­ног на ула­зак у НА­ТО“. Екс­перт из­во­ди за­кљу­чак да „с об­зи­ром на ак­тив­ну ан­га­жо­ва­ност Ру­си­је у про­це­си­ма у Си­ри­ји и Укра­ји­ни, отва­ ра­ње ’цр­но­гор­ског пи­та­ња’ ни­је у ин­те­ ре­с у Мо­скве. Ме­ђу­тим, она не мо­же да не ре­а­гу­је. Ми­слим да ће би­ти ис­по­што­ва­ на ли­ни­ја не­ме­ша­ња у уну­тра­шње ства­ ри, али ће би­ти на­гла­ше­но да је ула­зак у НА­ТО не­дру­же­љу­бив ко­рак цр­но­гор­ског ру­ко­вод­ства, на­ро­чи­то у пе­ри­о­ду за­хла­ ђе­ња од­но­са из­ме­ђу Мо­скве и Бри­се­ла“.

7

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

Да ли се епо­ха људ­ских вре и „ме­ке си­ле“ бли­жи кра­ју Пи­ше: Кон­стан­тин Ко­са­чов

„Див­ни но­ви свет“, ко­ји су мно­ги по за­вр­шет­ку Хлад­ног ра­та не­стр­пљи­ во оче­ки­ва­ли, ни­ка­да ни­је на­сту­ пио. Уме­сто хар­мо­ни­је, са­рад­ње и ди­ја­ло­га, све је ви­ше на­си­ља и ха­о­са. Мно­ги љу­ди сти­чу ути­сак да се вра­ ти­ло до­ба „твр­де си­ле“, ка­да др­жа­ве и на­ро­ди мо­ра­ју фи­зич­ки да се бо­ре за ме­сто под сун­цем.

А

ме­рич­ка опо­зи­ци­ја оп­т у­жу­је пред­сед­ни­ка Оба­му за не­до­ ста­так од­луч­но­сти, а по­је­ди­ ни Евро­пља­ни сма­тра­ју да се ин­си­сти­ра­ње на при­влач­но­ сти европ­ског про­јек­та вра­ћа као бу­ме­ранг у ви­ду ми­гра­ци­о­них про­ бле­ма и не­е­фи­ка­сно­сти у сфе­ри „пра­ве по­ли­ти­ке“. Мно­ги се утр­ку­ју у зах­те­ви­ма да се „де­мон­стри­ра си­ла“ јер ће, то­бо­же, во­де­ћу уло­гу у све­т у игра­ти они ко­ји то ра­де без окле­ва­ња. Ми­слим да је то за­блу­да, као што би би­ ла за­блу­да и су­прот­но ра­с у­ђи­ва­ње, тј. узда­ње ис­кљу­чи­во у сред­ства „ме­ке си­ ле“ (soft po­wer). Тај прин­цип у из­ве­сној ме­ри функ­ци­о­ни­ше јер у јед­ним зе­мља­ма при­влач­ност Евро­пе по­бу­ђу­је же­љу да се жи­ви „као код њих“, а у дру­гим же­љу да се жи­ви „код њих“, тј. иза­зи­ва ма­сов­не ми­гра­ци­је. Ме­ђу­тим, у стра­те­шком сми­ слу, тај прин­цип ни­је до­во­љан, и упра­ во је због то­га иде­ја „ме­ке си­ле“ ка­сни­је до­ра­ђе­на и пре­то­че­на у кон­цеп­ци­ју „па­ мет­не си­ле“, ко­ја у од­го­ва­ра­ју­ћој про­пор­ ци­ји пред­ста­вља спој „ме­ких“ и „твр­дих“ еле­ме­на­та. Али, зе­мље За­па­да чак и у сво­јим „нај­ твр­ђим“ по­те­зи­ма ни­јед­ног тре­нут­ка не од­у­ста­ју од иде­је да све што ра­де – ра­де у име ци­ви­ли­за­циј­ских вред­но­сти и про­ тив оних ко­ји то­бо­же до­во­де у пи­та­ње те вред­но­сти (а не ин­те­ре­се до­тич­них зе­ма­ ља За­па­да, јел­те). То је, по све­му су­де­ћи, ве­о­ма ва­жан мо­ме­нат за схва­та­ње си­т у­ а­ци­је и уло­ге не­ма­те­ри­јал­них фак­то­ра у са­да­шњој си­т у­а­ци­ји.

8

Јер, бит­ка за људ­ску свест не пре­ста­је чак ни ка­да гру­ва­ју то­по­ви. Шта­ви­ше, у 21. ве­ку смо се из­не­на­да су­о­чи­ли са не­ве­ро­ ват­ном ре­и­де­о­ло­ги­за­ци­јом ме­ђу­на­род­ них од­но­са. Иде­је „је­ди­но ис­прав­них“ уче­ња и ре­ли­ги­ја, раз­го­во­ри о по­себ­ној на­ци­ји, ран­ги­ра­ње оста­лих на­ро­да, „из­ воз ре­во­лу­ци­ја“, и то­ме слич­но – све то стал­но фи­гу­ри­ра и у го­во­ри­ма по­ли­ти­ча­ ра, и у ана­ли­за­ма по­ли­тич­ке си­т у­а­ци­је. И сви­ма су по­треб­ни уз­ви­ше­ни мо­ти­ви за обра­зла­га­ње чак и нај­не­у­глед­ни­јих и нај­ бру­тал­ни­јих по­те­за. У ра­ни­јим ве­ко­ви­ма је би­ло до­вољ­но об­ја­ви­ти рат, а да­на­шњи им­пе­ра­тив је де­ло­ва­ње ра­ди оп­штег до­ бра и у име при­влач­них ху­ма­ни­стич­ких иде­ја, а не у име не­ка­квих се­бич­них на­ ци­о­нал­них ин­те­ре­са. Ни­је слу­чај­но што се чи­не по­ку­ша­ји да се го­то­во све кон­фликт­не си­т у­а­ци­је но­ви­ јег пе­ри­о­да при­ка­жу као бор­ба за људ­ске вред­но­сти, би­ло да је у пи­та­њу ко­сов­ски, гру­зиј­ски, укра­јин­ски, си­риј­ски или не­ки дру­ги кон­фликт. Јер, јед­но је су­коб ге­о­ по­ли­тич­ких или еко­ном­ских ин­те­ре­са, а дру­го је кон­фликт „ис­прав­них“ вред­ но­сти са „по­гре­шним“ вред­но­сти­ма, тј. у су­шти­ни бор­ба очи­глед­ног до­бра са очи­глед­ним злом. Тач­но је да ак­т у­ел­ни до­га­ђа­ји за­и­ста има­ ју ве­зе са де­мо­кра­ти­јом. Да­нас је мно­ги­ ма очи­глед­но да је мул­ти­по­лар­ни си­стем за­пра­во ауто­ри­тар­ни си­стем, са из­ра­

зи­тим цен­тром и пе­ри­фе­ри­јом ко­јој су огра­ни­че­на пра­ва и ре­с ур­си. Оно што се да­нас до­га­ђа у пла­не­тар­ним раз­ме­ра­ма у су­шти­ни је упра­во де­мо­крат­ска ре­во­лу­ ци­ја. „Обо­је­на ре­во­лу­ци­ја“, ако хо­ће­те. Да ли ће се она ре­а­ли­зо­ва­ти ис­кљу­чи­во мир­ним пу­тем – за­ви­си у ве­ли­кој ме­ри од то­га ка­кве об­ли­ке су­прот­ста­вља­ња ће иза­бра­ти За­пад ко­ји са­да до­ми­ни­ра. Чи­ ње­ни­ца да са­да­шње за­пад­не зе­мље има­ју де­мо­крат­ско устрој­ство уоп­ште не га­ран­ ту­је да пред­сто­је­ће про­ме­не не­ће би­ти на­сил­не. Ме­ђу­тим, све што се до­га­ђа у ма­њој ме­ри је ве­за­но за оп­ште људ­ске вред­но­сти. Пре све­га, ве­ћи­на сва­ка­ко по­шту­је те вред­ но­сти. Не по­ла­зи сви­ма за ру­ком да их у прак­си ис­по­шту­ју, али те­шко да би не­ко, из­у­зев очи­глед­них мар­ги­на­ла­ца, на ре­чи­ ма од­ба­ци­вао ва­жност основ­них људ­ских пра­ва и сло­бо­да. Па ипак, то уоп­ште не зна­чи да они ко­ји по­шту­ју људ­ске вред­ но­сти не­ма­ју сво­је ин­те­ре­се и сво­је ре­ сур­се, и да се ти ин­те­ре­си и ре­с ур­си не мо­ра­ју бра­ни­ти од узур­па­ци­је спо­ља. По­сто­ји по­зна­та те­за да де­мо­кра­ти­је, на­ вод­но, не ра­т у­ју јед­на про­тив дру­ге. То се до­жи­вља­ва као оправ­да­ње „уво­ђе­ња де­мо­кра­ти­је“ и, са­мим тим, ус­по­ста­вља­ ња ми­ра. Тач­но је да де­мо­кра­ти­је не ра­ ту­ју јед­на про­тив дру­ге, али не за­то што су де­мо­кра­ти­је, не­го за­то што кон­крет­не др­жа­ве има­ју по­ду­дар­не ге­о­по­ли­тич­ке

Мно­ги се утр­ку­ју у зах­те­ви­ма да се „де­мон­стри­ра си­ла“ јер ће, то­бо­же, во­де­ћу уло­гу у све­ту игра­ти они ко­ји то ра­де без окле­ва­ња. Ми­слим да је то за­блу­да, као што би би­ла за­блу­да и су­прот­но ра­су­ђи­ва­ње, тј. узда­ње ис­кљу­чи­во у сред­ства „ме­ке си­ле“ (soft po­wer). Ме­ђу­тим, у стра­те­шком сми­слу, тај прин­цип ни­је до­во­љан, и упра­во је због то­га иде­ја „ме­ке си­ле“ ка­сни­је до­ра­ђе­на и пре­то­че­на у кон­цеп­ци­ју „па­мет­не си­ле“, ко­ја у од­го­ва­ра­ју­ћој про­пор­ци­ји пред­ста­вља спој „ме­ких“ и „твр­дих“ еле­ме­на­та.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА: РИА „НО­ВО­СТИ“ / РА­МИЛ СИТ­ДИ­КОВ

ед­но­сти у?

ин­те­ре­се и не по­ку­ша­ва­ју јед­не дру­ги­ма да узур­пи­ра­ју ре­с ур­се или дру­га до­бра, њи­хо­ви гра­ђа­ни има­ју јед­нак жи­вот­ни стан­дард а њи­хо­ве вла­сти не де­мо­ни­зу­ју јед­на дру­гу, и сви ис­по­ља­ва­ју по­ли­тич­ку во­љу да се ује­ди­не и за­бо­ра­ве исто­риј­ске не­с у­гла­си­це. Јед­но­став­но ре­че­но, ви­ше им се ис­пла­ти да бу­ду за­јед­но не­го јед­ни про­тив дру­гих. Ако су, ре­ци­мо, САД и Евро­па чак и то­ком 90-их има­ле бо­ље од­ но­се са Са­у­диј­ском Ара­би­јом не­го са Ру­ си­јом, то не зна­чи да су Са­у­диј­ци бли­жи евро-аме­рич­ким иде­а­ли­ма де­мо­кра­ти­је (у про­тив­ном би ти иде­а­ли не­из­бе­жно би­ли до­ве­де­ни у пи­та­ње). У кон­тек­сту људ­ских вред­но­сти, кључ­ но је то што су оне ве­о­ма згод­но и уни­ вер­зал­но оправ­да­ва­ње прак­тич­но за све по­те­зе на ме­ђу­на­род­ној по­ли­тич­кој сце­ни. Чак и за пот­пу­но кон­тра­дик­тор­не по­те­зе, као што је по­др­шка се­па­ра­ти­зма у јед­ном слу­ча­ју и по­др­шка те­ри­то­ри­

јал­ног ин­те­гри­те­та у дру­гом. Дво­стру­ ки стан­дар­ди, иза ко­јих се за­пра­во кри­је по­др­шка стра­ни ко­ја спа­да у ка­те­го­ри­ју „на­ших“, оправ­да­ва се про­стом тврд­њом да „на­ши“ увек има­ју нај­бо­ље на­ме­ре, а „њи­хо­ви“ – нај­го­ре. Прак­тич­но у сва­кој ди­ску­си­ји са за­пад­ња­ци­ма на­и­ћи ће­те на не­пре­мо­сти­ву пре­пре­ку у ви­ду њи­хо­ве убе­ђе­но­сти да су они не­с ум­њи­во до­бра и ис­прав­на стра­на. За­што, на при­мер, Ко­со­во мо­же да се одво­ји а Крим не мо­же? За­што је Европ­ска уни­ја до­бра ствар, а евро­а­зиј­ска ин­те­гра­ци­ја је об­на­вља­ње им­пе­ри­је и не­с ум­њи­во зло? За­што САД мо­гу да про­да­ју оруж­је дру­ гим зе­мља­ма, а ка­да га Ру­си­ја про­да­је – он­да је то угро­жа­ва­ње ми­ра у све­т у? За­што је бом­бар­до­ва­ње бол­ни­це од стра­ не Аме­ри­ка­на­ца слу­чај­ност и гре­шка, а би­ло ко­ја ци­вил­на жр­тва у вој­ној опе­ ра­ци­ји Ру­си­је или про­ру­ских сна­га ни­је

дру­го до очи­глед­на зла на­ме­ра и бру­тал­ ност на ге­нет­ском ни­воу? За­што За­пад мо­же да по­др­жа­ва јед­ну стра­ну у сва­ком уну­тра­шњем кон­флик­ ту у тре­ћим зе­мља­ма, а Ру­си­ја не мо­же? Ка­ко то да је по­ли­ти­чар (пар­ти­ја, по­крет) ко­ји је ори­јен­ти­сан на За­јед­ни­цу не­за­ ви­сних др­жа­ва „пла­ће­ник Кре­мља“, и то што ра­ди ни­је сло­бо­да и ни­с у оп­ште­ људ­ске вред­но­сти, а по­ли­ти­чар ко­ји је ори­јен­ти­сан на За­пад ра­ди то сло­бод­но и искре­но? За­што јед­ни (Мај­дан) има­ју пра­во на по­ бу­ну, а дру­ги (Дон­бас) не­ма­ју? За­што су санк­ци­је до­бре, а кон­тра­санк­ ци­је ни­с у? На сва ова пи­та­ња или не­ће­те до­би­ти од­ го­вор, или ће­те на кра­ју у ар­гу­мен­ти­ма ва­шег са­го­вор­ни­ка са­гле­да­ти јед­ну не­ дво­сми­сле­ну тврд­њу: „За­то што смо ми до­бри“. За­што смо до­бри? За­то што су на­ши гра­ђа­ни срећ­ни и имућ­ни, и то нам, 9

политика и друштво јел­те, да­је мо­рал­но пра­во да пре­кра­ја­мо свет и по­је­ди­не зе­мље. Овај мо­дел, у ко­ме је гру­па др­жа­ва узур­ пи­ра­ла пра­во да од­ре­ђу­је шта је до­бро а шта зло, и да на­ме­ће соп­стве­ни си­стем ка­жња­ва­ња не­по­кор­них, да­нас на на­ше очи све ви­ше бле­ди. Али он не бле­ди због то­га што је Ру­си­ја „уста­ла“ про­тив Си­сте­ ма. Сам Си­стем је не­пра­ве­дан, ауто­ри­та­ ран и у из­ве­сној ме­ри чак ра­си­стич­ки (јер де­ли на­ро­де на бо­ље и ло­ши­је). Он се већ ви­ше не укла­па у ре­ал­ност но­во­га све­та, што је и до­ве­ло до кла­сич­не си­т у­а­ци­је у ко­јој су ели­ти ве­за­не ру­ке, а на­ро­ду је до­зло­гр­ди­ло. Због то­га, ка­да пред­сед­ник Ру­си­је за го­вор­ни­цом УН ка­же да „су­ шти­на ни­је у ам­би­ци­ја­ма Ру­си­је, /.../ не­го у то­ме да се ви­ше не мо­же тр­пе­ти ста­ње ко­је на­ста­је у све­т у“, то ни­је иза­зов не­го објек­тив­на кон­ста­та­ци­ја.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

ци­је и на­сту­па­ју као но­си­о­ци тих тен­ден­ ци­ја и као идеј­не во­ђе, по­ста­ју упа­дљи­во при­влач­ни­је од оста­лих. То је, по мом ми­ шље­њу, вр­ло ва­жан из­вор „ме­ке си­ле“ са­ вре­ме­не Ру­си­је. Она се на­шла под ве­о­ма моћ­ним при­ти­ском „ста­рог“ цен­тра свет­ ске си­ле, она је окле­ве­та­на и де­мо­ни­зо­ва­ на у свим прав­ци­ма, оп­ко­ље­на је вој­ном ин­фра­струк­т у­ром и ве­штач­ки од­га­је­ним ру­со­фо­бич­ним ре­жи­ми­ма, али и у та­квој си­т у­а­ци­ји не са­мо да ни­је по­пу­сти­ла ка­ да је реч о прин­ци­пи­јел­ним пи­та­њи­ма, не­го на­про­тив, фак­тич­ки дик­ти­ра но­ве оп­ште свет­ске трен­до­ве и они све ви­ше при­вла­че не­за­пад­ни свет. Тре­ба на­гла­си­ти да је Ру­си­ја у сва­кој фа­зи сиг­на­ли­зи­ра­ла да је спрем­на за раз­го­вор и до­го­вор, на­рав­но, под усло­вом да су стра­не у том раз­го­во­ру рав­но­прав­не и да под­јед­на­ко ува­жа­ва­ју јед­на дру­гу. Го­вор

Овај мо­дел, у ко­ме је гру­па др­жа­ва узур­пи­ра­ла пра­во да од­ре­ђу­је шта је до­бро а шта зло, и да на­ме­ће соп­стве­ни си­стем ка­жња­ва­ња не­по­кор­них, да­нас на на­ше очи све ви­ше бле­ди. Али он не бле­ди због то­га што је Ру­си­ја „уста­ла“ про­тив Си­сте­ма. Сам Си­стем је не­пра­ве­дан, ауто­ри­та­ран и у из­ве­сној ме­ри чак ра­си­стич­ки (јер де­ли на­ро­де на бо­ље и ло­ши­је). Он се већ ви­ше не укла­па у ре­ал­ност но­во­га све­та, што је и до­ве­ло до кла­сич­не си­ту­а­ци­је у ко­јој су ели­ти ве­за­не ру­ке, а на­ро­ду је до­зло­гр­ди­ло. Да­кле, нај­ва­жни­је је обез­бе­ди­ти по­сте­ пе­ни пре­ла­зак са јед­ног мо­де­ла свет­ског по­рет­ка на дру­ги. По­треб­но је што де­ ли­кат­ни­је и без­бол­ни­је по­мо­ћи Сје­ди­ ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма и це­лом За­па­ду да се укљу­че у мул­ти­по­лар­ни свет ко­ји упра­во на­ста­је и да по­ста­ну ње­гов ор­ган­ски део. Као што ис­ти­че Жак Са­ пир, ру­ко­во­ди­лац ис­тра­жи­ва­ња Ви­со­ке шко­ле за дру­штве­не на­у­ке у Фран­цу­ској, „не­спо­соб­ност Аме­ри­ке да по­шту­је спо­ ра­зу­ме са дру­гим зе­мља­ма као рав­но­ прав­ним парт­не­ри­ма оме­та ње­ну ин­те­ гра­ци­ју у свет­ску за­јед­ни­цу у 21. ве­ку, а та ин­те­гра­ци­ја се огле­да у по­врат­ку на иде­је су­ве­ре­них на­ци­ја и на нео­п­ход­ну са­рад­њу ме­ђу њи­ма“. На­рав­но, то ни­је јед­но­став­но учи­ни­ти, али без то­га се не мо­же ре­ши­ти ве­ћи­на гло­бал­них и ло­кал­ них про­бле­ма. Зе­мље ко­је су да­нас, да та­ко ка­же­мо, у трен­ду, ко­је су осе­ти­ле свет­ске тен­ден­ 10

В. В. Пу­ти­на на Ге­не­рал­ној скуп­шти­ни УН био је по­све­ћен упра­во то­ме, а ни­ ка­ко не „об­ја­ви ра­та“, ка­ко се то не­ко­ ме мо­гло учи­ни­ти. Он се обра­тио це­лом све­т у са по­зи­вом на ди­ја­лог, на за­јед­нич­ ко де­ло, и ни­је по­у­ча­вао „не­ра­зум­не“ са по­зи­ци­је „по­себ­не на­ци­је“ као што је то пре ње­га ура­дио аме­рич­ки пред­сед­ник. Го­во­ри дво­ји­це пред­сед­ни­ка би­ли су раз­ ли­чи­то ин­то­ни­ра­ни, чи­ме је ис­так­ну­та и раз­ли­ка у мо­де­ли­ма ко­јих се при­др­жа­ва­ ју. Свет је то при­ме­тио. Др­жа­ва­ма ко­је има­ју слич­не по­ли­тич­ке си­сте­ме за­и­ста је јед­но­став­ни­је да по­ стиг­ну ме­ђу­соб­ни спо­ра­зум. Ме­ђу­тим, но­ви гло­бал­ни мо­дел се са­сто­ји у то­ме да све др­жа­ве без из­у­зет­ка има­ју јед­на­ке мо­гућ­но­сти за раз­го­вор и да се свет не де­ ли по кри­те­ри­ју­ма иде­о­ло­шко-вред­но­сне „по­доб­но­сти“, као и еко­ном­ске или де­мо­ крат­ске успе­шно­сти. Људ­ске вред­но­сти и прин­ци­пи тре­ба да бу­ду уни­вер­зал­ни, а

не ге­о­по­ли­тич­ки де­тер­ми­ни­са­ни. Љу­ди на Кри­му, у Прид­ње­стро­вљу или Ју­жној Осе­ти­ји не тре­ба да има­ју ма­ње пра­ва од љу­ди на Ко­со­ву. Уби­ја­ње де­це у До­њец­ку ни­је ни­шта ма­ње шо­кант­но од уби­ја­ња де­це си­риј­ских из­бе­гли­ца. Су­прот­ста­ вља­ње др­жав­ном пре­вра­т у ни­је ма­ње ле­ги­тим­но од су­прот­ста­вља­ња ре­жи­му. Ру­си­ја се за­ла­же за јед­на­ка пра­ва свих на­ро­да и за по­што­ва­ње тих пра­ва, али не у сми­слу су­прот­ста­вља­ња пра­ву ин­ди­ви­ ду­у­ма, не­го у сми­слу по­што­ва­ња пра­ва ко­ја су нео­дво­ји­ви део пра­ва тог истог ин­ди­ви­ду­у­ма. Она у свом за­ла­га­њу не пред­ста­вља са­мо се­бе и не­ка­кве свет­ске „ре­ви­зи­о­ни­сте“, не­го но­во­фор­ми­ра­ни став све ши­рег кру­га др­жа­ва и на­ро­да. Тај став су до­не­дав­но ве­штач­ки мар­ги­на­ли­ зо­ва­ли иде­о­ло­зи и прак­ти­ча­ри гло­бал­не мо­но­по­лар­но­сти. Ка­ко је не­дав­но на­пи­сао па­три­јарх не­ мач­ке ди­пло­ма­ти­је Ханс Ди­трих Ген­шер, „ми жи­ви­мо у до­ба гло­ба­ли­за­ци­је, и као ни­ка­да ра­ни­је за­ви­си­мо од са­рад­ње из­ ме­ђу раз­ли­чи­тих зе­ма­ља. По­ли­ти­ка кон­ фрон­та­ци­је ко­ја функ­ци­о­ни­ше по прин­ ци­пу ’ко је ја­чи тај је у пра­ву’ са­да је већ за­ста­ре­ла“. До­ба у ко­ме је вла­да­ло „пра­во ја­чег“ за­и­ста се бли­жи кра­ју, и то не зву­чи па­ра­док­сал­но чак ни у кон­тек­сту ра­ ке­ти­ра­ња и ар­ти­ље­риј­ских пло­т у­на. То је та­ко за­то што се за сва­ку си­лу све че­шће на­ђе дру­га си­ла ко­ја јој се мо­же су­прот­ста­ви­ти, што зна­чи да ре­ше­ње ни­је у си­ли. Због то­га је бо­ље до­го­ва­ ра­ти се пре не­го што се при­ме­ни си­ла (на­рав­но, са они­ма са ко­ји­ма је мо­гу­ће по­сти­ћи до­го­вор, и за ко­га рат ни­је mo­ dus vi­ven­di). Ни­је­дан чо­век здра­вог ра­ зу­ма не же­ли рат, и не по­сто­је апри­о­ри „рђа­ви“ и „зли“ на­ро­ди. Сва­ко же­ли и има пра­во да жи­ви у ми­ру, да од­ре­ђу­ је пут ко­јим ће ићи, да гра­ди соп­стве­ ни по­ли­тич­ки си­стем и да се ру­ко­во­ди соп­стве­ним убе­ђе­њи­ма, ве­ром и тра­ди­ ци­јом. Тре­ба обез­бе­ди­ти то пра­во, а не си­лом са­те­ри­ва­ти све љу­де у за­јед­нич­ки „ре­зер­ват“ истих вред­но­сти и си­сте­ма. То је истин­ски за­да­так свет­ске за­јед­ ни­це и ње­них ли­де­ра, ме­ђу ко­ји­ма ће би­ти упра­во они ко­ји ће све­т у по­ну­ ди­ти оп­ти­мал­на ре­ше­ња, а не они ко­ји ће узур­пи­ра­ти власт за­хва­љу­ју­ћи сво­јој вој­ној или еко­ном­ској над­мо­ћи. Кон­стан­тин Ко­са­чов је пред­сед­ник Ко­ми­те­та Са­ве­та Фе­де­ра­ци­је за ме­ђу­на­род­на пи­та­ња.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

Ка­ко ру­ски екс­пер­ти ту­ма­че тврд­ње ака­де­ми­ка Ко­сти­ћа Пред­сед­ник Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка Вла­ди­мир Ко­стић ис­та­као се у јав­но­ сти скан­да­ло­зним из­ја­ва­ма. Он је ре­ као да ње­го­ва зе­мља тре­ба да се опро­ сти од Ко­со­ва, а да су од­но­си из­ме­ђу Ср­би­је и Ру­си­је ве­штач­ки. Ака­де­мик је те из­ја­ве дао у срп­ском ра­дио-про­ гра­му и ти­ме иза­звао пра­ву по­ли­тич­ ку бу­ру. Пред­сед­ник Ни­ ко­лић и пре­ми­јер Ву­чић су би­ли при­ну­ђе­ни да де­ман­т у­ју ње­го­ве ре­чи. При­ку­пи­ли смо ко­мен­ та­ре ру­ских екс­пе­ра­та ко­ји су се по­тру­ди­ли да схва­те шта се кри­је иза ака­де­ми­ко­вих из­ја­ва и да ли оне зна­че да се од­ но­си из­ме­ђу на­ших две­ ју зе­ма­ља у нај­ско­ри­је вре­ме мо­гу кар­ди­нал­но из­ме­ни­ти.

сеј Мар­ти­нов, по­ли­ти­ко­лог и ди­рек­тор Ме­ђу­на­род­ног ин­сти­т у­та за но­во­фор­ ми­ра­не др­жа­ве. „Ре­као бих да са­да­шња Ср­би­ја има две ра­не. Ми­слим на Ко­со­во и на Ру­си­ју. Ко­ со­во је за Ср­бе сва­ка­ко део те­ла ко­ји је сво­је­вре­ме­но ам­пу­ти­ран без ане­сте­зи­је. А од­но­си са Ру­си­јом су за сва­ког Ср­би­на крај­ње ва­жно пи­та­ње. Мно­ги Ср­би до­ жи­вља­ва­ју Ру­си­ју као мај­ку, или као ста­

од за­пад­них гран­то­ва, и при­род­но је што по­сто­ји и та­кво ми­шље­ње“. Ко­сти­ће­во де­кла­ри­са­ње у це­ли­ни се укла­па у зах­те­ве Европ­ске уни­је, а они се сво­де на од­у­ста­ја­ње од Ко­со­ва, на при­вр­ же­ност евро­ин­те­гра­ци­ји и од­у­ста­ја­ње од по­себ­них од­но­са са Ру­си­јом, об­ја­шња­ва за „Ру­ску реч“ Ге­ор­гиј Ен­гељ­гарт, на­уч­ни са­рад­ник Оде­ље­ња за са­вре­ме­ну исто­ ри­ју и со­ци­јал­но-по­ли­тич­ке про­бле­ме

ри­ју се­стру, ако хо­ће­те. И мно­ги се Ср­ би од­вај­ка­да упра­во та­ко од­но­се пре­ма Ру­си­ји“. Екс­перт сма­тра да пред­став­ник срп­ских ака­де­ми­ка ни­је слу­чај­но иза­брао та два пи­та­ња. На тај на­чин се сон­ди­ра јав­но мње­ње пре­ко чо­ве­ка ко­ји у зе­мљи за­у­зи­ма при­лич­но ви­сок и угле­дан по­ ло­жај. Уоста­лом, ово ни­је пр­ви пут да се при­ме­њу­је та­ква так­ти­ка пре­ки­да­ња исто­риј­ских ве­за. „На­жа­лост, све упу­ ћу­је на то да у Ср­би­ји, као и у Ру­си­ји, по­сто­ји од­ре­ђе­на ка­те­го­ри­ја на­уч­не ин­ те­ли­ген­ци­је ко­ја, да та­ко ка­же­мо, за­ви­си

зе­ма­ља Ис­точ­не Евро­пе Ин­сти­т у­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка. „Ва­жан ко­рак на пу­т у од­у­ста­ја­ња од Ко­ со­ва и по­себ­них од­но­са са Ру­си­јом је из­ ја­ва ше­фа углед­не на­ци­о­нал­не кул­т ур­не ин­сти­т у­ци­је. Ко­стић је ’гру­ди­ма’ за­шти­ тио по­ли­ти­ча­ре и отво­рио им пут. Без об­зи­ра да ли је тај ње­гов ин­тер­вју био спон­тан или уна­пред осми­шљен, ефе­кат је упра­во та­кав“, сма­тра екс­перт, и под­ се­ћа на ре­ак­ци­ју пре­ми­је­ра Ву­чи­ћа, ко­ји је са­мо ма­ло пре­ко­рио пред­сед­ни­ка Ака­ де­ми­је, али му је исто­вре­ме­но пру­жио

ФОТОГРАФИЈА: АЛЕК­САН­ДРА ЧИ­ВАР­ЗИ­НА

Пи­ше: Ри­на Би­ко­ва

А

ка­де­мик Вла­ ди­мир Ко­стић дао је 18. ок­ то­ бра у ра­ дио-про­гра­му не­ко­ли­ко нео­ че­ки­ва­них из­ја­ва. Он је са­вез са Ру­си­јом ока­рак­те­ ри­сао као „ве­штач­ку ал­тер­ на­ти­ву“, и свој од­нос пре­ма Европ­ској уни­ји опи­сао ре­чи­ма пе­сни­ка: „По­вра­ћа­ћу, ја ћу у рај ићи“. „Исто­риј­ска ре­ал­ност је да су мно­го ве­ће на­ци­је од нас гу­би­ле сво­је осно­ве. Ни­ко од нас не сме да тра­жи да за­бо­ра­ви­мо Ко­со­во, ја­ко је бит­но да се­бе про­јек­т у­је­мо у бу­дућ­ност, а жр­тво­ва­ње не­ма ни­ка­квог дру­гог сми­сла сем још јед­ног по­гре­шног ко­ра­ка у срп­ ској исто­ри­ји“, ре­као је ака­де­мик. Не­ка је то за­и­ста и чи­ње­нич­но ста­ње да Бе­о­град не кон­тро­ли­ше Ко­со­во, ипак је не­при­стој­но ста­ја­ти на ра­ну, об­ја­шња­ва у сво­ме ко­мен­та­ру за „Ве­сти FM“ Алек­

11

политика и друштво

„Ва­жан ко­рак на пу­ту од­у­ста­ја­ња од Ко­со­ва и по­себ­них од­но­са са Ру­си­јом је из­ја­ва ше­фа углед­не на­ци­о­нал­не кул­тур­не ин­сти­ту­ци­је. Ко­стић је ’гру­ди­ма’ за­шти­тио по­ли­ти­ча­ре и отво­рио им пут. Без об­зи­ра да ли је тај ње­гов ин­тер­вју био спон­тан или уна­пред осми­шљен, ефе­кат је упра­во та­кав“, сма­тра Ге­ор­гиј Ен­гељ­гарт и по­ли­тич­ку за­шти­т у из­ја­вом о не­до­пу­ сти­во­сти го­ње­ња за ис­ка­за­но ми­шље­ње. „Из­ја­ве Вла­ди­ми­ра Ко­сти­ћа иза­зи­ва­ју не­до­у­ми­цу. Он је, на при­мер, ре­као да сви тре­ба да схва­те да Ко­со­во де ју­ре и де­ фак­то већ ни­је део Ср­би­је. Де­фак­то ни­је, али де ју­ре се Ко­со­во, по Уста­ву Ср­би­је, тре­ти­ра као део зе­мље, а Устав за са­да ни­ко ни­је ре­ви­ди­рао“, ко­мен­та­ри­ше за „Ру­ску реч“ из­ја­ве срп­ског ака­де­ми­ка др Ни­ки­та Бон­да­рев, ста­ри­ји на­уч­ни са­рад­ ник Ру­ског цен­тра за стра­те­шка ис­тра­ жи­ва­ња (РИ­СИ). Мо­гу­ће је да је оштром Ко­сти­ће­вом из­ја­вом вла­да­ју­ћа стран­ка од­и­гра­ла не­ка­кву по­ли­тич­ку ком­би­на­ ци­ју, прет­по­ста­вља екс­перт. „Не тре­ба гу­би­ти из ви­да да из­бор пред­ сед­ни­ка СА­НУ по­твр­ђу­је Пар­ла­мент, и да на ту функ­ци­ју не мо­же до­ћи чо­век ко­га не по­др­жа­ва вла­да­ју­ћа стран­ка. Дру­ гим ре­чи­ма, Ко­стић је чо­век ко­ји апри­ о­ри од­го­ва­ра вла­да­ју­ћој стран­ци, тј. на­ пред­ња­ци­ма. И ту је у ве­зи са при­ма­њем Ко­со­ва у Уне­ско, до ко­га још ни­је до­шло, а та­ко­ђе у ве­зи са раз­го­во­ри­ма о мо­гућ­ но­сти учла­њи­ва­ња Ко­со­ва у Евро­ко­мо­ру, вла­сти­ма био по­тре­бан не­ка­кав по­вод да се на­ро­ду Ср­би­је да­ју по­зи­тив­ни сиг­на­ли по­во­дом Ко­со­ва. У том мо­мен­т у се по­ја­ вљу­је Ко­стић, ко­ји је ап­со­лут­но ло­ја­лан вла­да­ју­ћим кру­го­ви­ма, и да­је не­ка­кву из­ ја­ву ко­ју Ни­ко­лић и Ву­чић де­ман­т у­ју и та­ко де­мон­стри­ра­ју свој па­три­о­ти­зам“, об­ја­шња­ва Бон­да­рев. Ко­стић је ујед­но ре­као да у Ср­би­ји ни­ко не­ма по­ли­тич­ке хра­бро­сти да јав­но и де­ таљ­но раз­ма­тра про­блем Ко­со­ва, и то је ве­о­ма за­ни­мљи­ва из­ја­ва, до­да­је екс­перт. „О пи­та­њу Ко­со­ва тре­ба раз­го­ва­ра­ти, а мно­ги срп­ски по­ли­ти­ча­ри че­сто јед­но­ став­но не­ма­ју хра­бро­сти да от­поч­ну раз­ го­вор о оно­ме што се за­и­ста де­ша­ва у ре­ ги­о­ну. А де­ша­ва се ка­та­стро­фа на Ко­со­ву. Ако о то­ме не поч­не на­глас да се при­ча, ис­по­ста­ви­ће се да мно­ги љу­ди ко­ји жи­ ве у Ср­би­ји уоп­ште не­ма­ју пред­ста­ву о оно­ме што се та­мо де­ша­ва. Те­шко да Ко­ стић мо­же би­ти чо­век ко­ји ини­ци­ра та­ко 12

погледи

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

отво­ре­ну јав­ну ди­ску­си­ју – то је ја­сно. Али са­ма ди­ску­си­ја је нео­п­ход­на и ва­жна. Ако ни­шта дру­го, то се ви­ди по чи­ње­ ни­ци да срп­ско јав­но мње­ње не­ма пој­ма ка­ко се тре­ба су­прот­ста­ви­ти Ко­сти­ће­вим ин­си­ну­а­ци­ја­ма“, сма­тра Бон­да­рев. Та­ква ди­ску­си­ја је нео­п­ход­на и по пи­та­њу од­но­са са Ру­си­јом, на­ста­вља он. „Ко­стић ниг­де не об­ја­шња­ва свој став о ’из­ве­шта­че­но­сти’ од­но­са са Ру­си­јом и од­с у­ству ал­тер­на­ти­ве ка­да је реч о пу­ ту у ЕУ и НА­ТО. Уве­рен сам да су ру­ске вла­сти и ру­ски екс­пер­ти спрем­ни за та­ кву ди­ску­си­ју. Сту­па­ње у ЕУ и НА­ТО има ал­тер­на­ти­ву, и Ру­си­ја има шта да по­ну­ди. Ре­зул­тат та­кве све­о­бу­хват­не ди­ску­си­је мо­же би­ти схва­та­ње да за­пра­во ЕУ не­ма шта да по­ну­ди Ср­би­ји, осим стаг­на­ци­ је ко­ју са­да до­жи­вља­ва­ју су­сед­не зе­мље, Бу­гар­ска, Ру­му­ни­ја и Грч­ка. А Ру­си­ја има шта да по­ну­ди. Пи­та­ње је са­мо да ли је та­ ква ди­ску­си­ја по­треб­на си­ла­ма ко­је кон­ тро­ли­шу срп­ске ме­ди­је. Ни­сам си­гу­ран да им је по­треб­на. У са­да­шњим усло­ви­ма, та­ква ди­ску­си­ја за њих мо­же би­ти по­ли­ тич­ки не­свр­сис­ход­на“, из­ја­вио је екс­перт.

„Из­ја­ве Вла­ди­ми­ра Ко­сти­ћа иза­зи­ва­ју не­до­у­ми­цу. Он је, на при­мер, ре­као да сви тре­ба да схва­те да Ко­со­во де ју­ре и де­фак­то већ ни­је део Ср­би­је. Де­фак­то ни­је, али де ју­ре се Ко­со­во, по Уста­ву Ср­би­је, тре­ти­ра као део зе­мље, а Устав за са­да ни­ко ни­је ре­ви­ди­рао“, ко­мен­та­ри­ше др Ни­ки­та Бон­да­рев

На по­мо­л Пи­ше: Ге­ор­гиј Бовт

Ако је не­ко и га­јио сла­бе на­де да ру­ ско-аме­рич­ки од­но­си по­сле су­сре­та Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на и Ба­ра­ка Оба­ме у Њу­јор­ку мо­гу бар ма­ло да се по­бољ­ ша­ју, са­да су и те на­де по­то­ну­ле. Мо­ жда је вој­на ин­тер­вен­ци­ја Мо­скве у Си­ри­ји и до­при­не­ла про­ме­ни у од­ но­си­ма са Ва­шинг­то­ном у прав­цу сма­ње­ња „ток­сич­но­сти“ Укра­ји­не, али ипак ни­је по­ста­ла те­мељ за кон­ струк­тив­ну са­рад­њу. То ва­жи чак и ка­да је реч о те­ми за ко­ју би се ре­кло да уоп­ште­ни­је спор­на, тј. о бор­би про­тив те­ро­ри­зма, чи­је је оли­че­ње „Ислам­ска др­жа­ва“ (у Ру­си­ји је то за­бра­ње­на ор­га­ни­за­ци­ја). Ис­по­ста­ ви­ло се, на­и­ме, да су не­с у­гла­си­це из­ ме­ђу Ру­си­је и САД по пи­та­њу бу­ду­ће си­т у­а­ци­је у Си­ри­ји су­ви­ше ве­ли­ке.

Д

еј­ства Мо­скве ве­за­на за бор­ бу про­тив раз­ли­чи­тих те­ро­ ри­стич­ких и исла­ми­стич­ких гру­па­ци­ја у Си­ри­ји (не са­мо про­тив „Ислам­ске др­жа­ве“, не­го и про­тив Ал Ну­сре, на при­мер, ко­ја је у су­шти­ни „фи­ли­ја­ла“ Ал Ка­и­де, и про­тив дру­гих слич­них њи­ма) Ва­ шинг­тон ни­је до­жи­вео са­мо као „су­ви­ше ве­ли­ку са­мо­стал­ност“, не­го и као иза­зов упу­ћен чи­та­вој по­ли­ти­ци САД у ре­ги­о­ну, и по­ред то­га што сна­ге ши­ро­ке ме­ђу­на­род­ не ко­а­ли­ци­је бом­бар­ду­ју „Ислам­ску др­жа­ ву“ ви­ше ме­се­ци, а та бом­бар­до­ва­ња ни­с у да­ла ни­ка­кве озбиљ­не ре­зул­та­те, не­го су, на­про­тив, по­ве­ћа­ла по­вр­ши­ну те­ри­то­ри­је ко­ју кон­тро­ли­шу те­ро­ри­сти. По­врх све­га, ме­ди­ји су по­че­ли да го­во­ре ка­ко је „Оба­ ма пре­пу­стио во­де­ћу уло­гу Пу­ти­ну“. То је, на­рав­но, до­дат­но по­гор­ша­ло емо­ци­о­нал­ни кон­текст ка­да је реч о ус­по­ста­вља­њу ди­ја­ ло­га, по­го­то­во ако се има у ви­ду да лич­ни од­но­си дво­ји­це пред­сед­ни­ка ни­ка­да ни­с у ни би­ли на­ро­чи­то при­сни. У пр­вим да­ни­ма ру­ског бом­бар­до­ва­ња пред­став­ни­ци ру­ко­вод­ства САД још су да­ва­ли из­ја­ве ко­је би се не­ка­ко и мо­гле до­жи­ве­ти као услов­но по­зи­тив­не, а са­ да већ са­мо кри­ти­ку­ју и осу­ђу­ју, твр­де­ћи да Ру­си „бом­бар­ду­ју по­гре­шне ци­ље­ве“,

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

лу „рат пре­ко по­сред­ни­ка“ ној опо­зи­ци­ји“, па чак ни да от­кри­је ко­је кон­крет­но гру­пе она сма­тра „уме­ре­ним“, осим по­лу­мит­ске Сло­бод­не си­риј­ске ар­ ми­је, ко­ја се рас­па­ла на де­се­ти­не ра­зно­ ра­зних бри­га­да. Шта­ви­ше, у кон­тек­сту фи­ја­ска ко­ји је до­жи­вео про­грам обу­ке „уме­ре­них ју­ри­шни­ка“ на те­ре­ну, вре­ дан 500 ми­ли­о­на до­ла­ра, Пен­та­гон је от­ по­чео ма­сов­но до­ста­вља­ње на­о­ру­жа­ња Аса­до­вим про­тив­ни­ци­ма из ва­зду­ха. Не мо­же се, ме­ђу­тим, са си­гур­но­шћу твр­ ди­ти да се то оруж­је не­ће на­ћи у ру­ка­ма ИД и оста­лих „не­у­ме­ре­них“ те­ро­ри­ста,

Је­ди­но на шта је Ва­шинг­тон спре­ман, је­с у пре­го­во­ри вој­ног вр­ха две­ју зе­ма­ља, са ци­љем да се не до­пу­сте слу­чај­ни су­ко­би на не­бу из­над Си­ри­је. Одр­жа­не су три ви­део-кон­фе­рен­ци­је, по­сле ко­јих и Ми­ ни­стар­ство од­бра­не Ру­си­је и Пен­та­гон го­во­ре о збли­жа­ва­њу по­зи­ци­ја „по кључ­ ним пи­та­њи­ма“ ве­за­ним за при­пре­му ме­ мо­ран­ду­ма о уза­јам­ном раз­у­ме­ва­њу по­ во­дом без­бед­но­сти ле­то­ва из­над Си­ри­је. Да ли ће та­кви кон­так­ти пре­ра­сти у пре­го­во­ре по по­ли­тич­ким пи­та­њи­ма? У ско­ри­јој бу­дућ­но­сти, очи­глед­но не­ ће. Аме­ри­ка не же­ли ни да раз­го­ва­ра са Ру­си­јом о сво­јим деј­стви­ма усме­ре­ним на пру­жа­ње по­др­шке та­ко­зва­ној „уме­ре­

као што се до­го­ди­ло са пар­ти­јом џи­по­ ва „То­јо­та“. Те џи­по­ве су САД по­сла­ле „уме­ре­ној Сло­бод­ној си­риј­ској ар­ми­ји“, али су они до­спе­ли у ру­ке „не­у­ме­ре­не Ислам­ске др­жа­ве“, о че­му је сво­је­вре­ме­но бру­јао ин­тер­нет. По све­му су­де­ћи, САД су од­лу­чи­ле да деј­ству­ју у прав­цу од­луч­ не из­ме­не си­т у­а­ци­је на бој­ном по­љу у ко­ рист ши­ро­ке ко­а­ли­ци­је „про­тив Аса­да“, ко­ја ће би­ти про­гла­ше­на за „уме­ре­ну“, а тек на­кон то­га ће се во­ди­ти ди­ја­лог, ако уоп­ште бу­де по­треб­но. Све је ово уто­ли­ ко ак­т у­ел­ни­је с об­зи­ром на то да је ре­гу­ лар­на си­риј­ска ар­ми­ја уз по­др­шку ру­ске ави­ја­ци­је по­че­ла да пре­ла­зи у офан­зи­ву. Ва­шинг­тон очи­глед­но же­ли то да спре­чи.

ИЛУ­СТРА­ЦИ­ЈА: ДОР­МИ­ДОНТ ВИ­СКА­РЕВ

да игра­ју сво­ју игру у Си­ри­ји, и да њи­ хов глав­ни за­да­так ни­је бор­ба про­тив „Ислам­ске др­жа­ве“, не­го по­др­шка Аса­ до­вом ре­жи­му. Не­ма ви­ше ни оних при­ча о то­ме ка­ко би сâм Асад мо­гао од­и­гра­ти не­ка­кву уло­гу у пре­ла­зном пе­ри­о­ду пре­ у­зи­ма­ња вла­сти. САД од­ба­цу­ју би­ло ка­ кве кон­с ул­та­ци­је са Ру­си­јом по пи­та­њу по­ли­тич­ког ре­ша­ва­ња кри­зе у Си­ри­ји. Од­ба­чен је и пред­лог Мо­скве да се те кон­ сул­та­ци­је оба­ве на ви­со­ком ни­воу уз уче­ шће пре­ми­је­ра Ме­две­де­ва (а он је упра­во био у до­брим од­но­си­ма са Оба­мом).

У Си­ри­ји се не­пре­кид­но осни­ва­ју ра­ зно­ра­зне али­јан­се из­ме­ђу раз­ли­чи­тих гру­па­ци­ја, укљу­чу­ју­ћи и али­јан­се са „Ислам­ском др­жа­вом“. Ју­ри­шни­ци су час у јед­ној, час у дру­гој али­јан­си, као и њи­хо­во оруж­је. У про­вин­ци­ји Ха­ма деј­ству­је „Осва­јач­ка ар­ми­ја“ ко­ја бро­ји не­ко­ли­ко де­се­ти­на хи­ља­да при­пад­ни­ка. У ње­ном са­ста­ву су та­кве те­ро­ри­стич­ ке гру­пе као Ал Ну­сра, Ахрар ел Шам и дру­ге. Са­да је све ве­ћа опа­сност да ће они мо­жда и по­сред­но, пре­ко тре­ће ру­ке, до­ би­ти аме­рич­ко оруж­је. До­бро је што бар ни­с у у пи­та­њу сред­ства ПВО. Од­би­ја­ње Аме­ри­ке да ко­ор­ди­ни­ра сво­је по­те­зе ве­за­не за „раз­ба­ци­ва­ње са не­ба“ оруж­ја из­над под­руч­ја где све вр­ви од исла­ми­стич­ких бан­ди зна­чи да се ства­ра­ ју пред­у­сло­ви за рас­пи­ри­ва­ње ра­та про­ тив Да­ма­ска и Ру­си­је ко­ја га по­др­жа­ва, али „ра­та пре­ко по­сред­ни­ка“ (proxywar), тј. Ту­ђим ру­ка­ма, из­ме­ђу оста­лог и ру­ка­ ма не­скри­ве­них те­ро­ри­ста. То пре­ти да још ви­ше по­гор­ша од­но­се из­ме­ђу Ру­си­је и Аме­ри­ке у свим оста­лим прав­ци­ма, све до по­ста­вља­ња пи­та­ња но­вих санк­ци­ја про­тив Мо­скве, али ово­га пу­та не „због Укра­ји­не“, не­го „због Си­ри­је“. Ва­шинг­тон је­сте при­вре­ме­но „оста­вио по стра­ни“ Укра­ји­ну и ја­ча­ње вој­ног по­тен­ци­ја­ла ис­точ­но­е­вроп­ских су­се­да Ру­си­је, али то још ни­шта не зна­чи. Глав­на „бит­ка“ пре­ ме­ште­на је у си­риј­ску пу­сти­њу. За са­да још увек ни­је у пи­та­њу кон­фрон­ та­ци­ја у ви­ду та­ко­зва­ног „ра­та пре­ко по­сред­ни­ка“. Очи­глед­но се ра­чу­на на то да ће Ру­си по­с у­ста­ти, као и Аса­до­ва ар­ми­ја, ко­ја је већ при­лич­но ис­цр­пље­на у че­тво­ро­го­ди­шњим бор­ба­ма. На исла­ ми­стич­ким сај­то­ви­ма већ су се по­ја­ви­ле сце­не ко­је при­ка­зу­ју ка­ко аме­рич­ке ра­ ке­те спа­љу­ју Аса­до­ве тен­ко­ве у про­вин­ ци­ја­ма Ха­ма и Идлиб. То ни­је она „ко­ор­ ди­на­ци­ја“ по­те­за са Аме­ри­ком у Си­ри­ји ко­ју је Кремљ же­лео. Мо­скви је упу­ћен иза­зов од­би­ја­њем по­ли­тич­ких пре­го­во­ра о бу­дућ­но­сти Си­ри­је. Мо­сква тај иза­зов мо­же при­хва­ти­ти и ја­ча­њем са­ве­за са Те­ хе­ра­ном, ко­ји је та­ко­ђе вр­ло од­лу­чан у на­ме­ри да по­др­жи Да­маск вој­ном си­лом. Ге­ор­гиј Бовт је по­ли­ти­ко­лог и члан Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку.

13

економија Пи­ше: Ан­дреј Ре­тин­гер

Ру­си­ја мо­же по­вра­ти­ти не­ка­да­шњу во­де­ћу уло­гу у при­ме­ни ком­по­зит­ них ма­те­ри­ја­ла у ин­ду­стри­ји. Вла­да оче­ку­је да ће из­воз ру­ских ком­по­зи­ та до 2020. го­ди­не би­ти по­ве­ћан за 10% и да ће овај сек­тор на тај на­чин учвр­сти­ти сво­је по­зи­ци­је на ино­ стра­ном тр­жи­шту.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

Ру­си­ја се вра­ћ ком­по­зит­них

Р

у­си­ја је сре­ди­ном 20. ве­ка би­ла је­дан од свет­ских ли­ де­ра у из­ра­ди и ко­ри­шће­њу тех­но­ло­ги­ја до­би­ја­ња угље­ нич­них вла­ка­на, на ко­ји­ма се за­сни­ва­ју ком­по­зит­ни ма­те­ ри­ја­ли. Та­кви ма­те­ри­ја­ли има­ју је­дин­ стве­на свој­ства. Де­сет пу­та су чвр­шћи и че­ти­ри пу­та лак­ши од ме­та­ла. Упра­во ти­ме се об­ја­шња­ва ста­би­лан раст по­ тра­жње за ком­по­зит­ним ма­те­ри­ја­ли­ма у про­из­вод­њи ауто­мо­би­ла, бро­до­ва и ави­о­на. Ово тр­жи­ште го­ди­шње по­ра­сте за 10-15%. У це­ли­ни гле­да­но, да­нас се про­це­њу­је да про­мет ком­по­зит­них ма­те­ри­ја­ла на свет­ском тр­жи­шту из­но­си 12 ми­ли­о­на то­на го­ди­шње и вре­ди око 483,5 ми­ли­ јар­ди до­ла­ра. У Ру­си­ји се обим про­из­ вод­ње ових ма­те­ри­ја­ла пре­ма про­це­ на­ма ме­ри де­се­ти­на­ма хи­ља­да то­на и из­но­си са­мо 0,3-0,5% свет­ског тр­жи­ шта. Ка­ко ис­ти­че из­вр­шни ди­рек­тор „Са­ве­за про­из­во­ђа­ча ком­по­зи­та“ Сер­ геј Ве­то­хин, у Ру­си­ји по­сто­је је­дин­стве­ ни про­јек­ти у овој обла­сти. То су, на при­мер, мон­та­жне пут­не под­ло­ге ко­је омо­гу­ћа­ва­ју да се те­шка тех­ни­ка кре­ ће по не­при­сту­пач­ном те­ре­ну, чак и кроз мо­чва­ре. При­ме­њу­ју се углав­ном у нафт­ној ин­ду­стри­ји. „Од­лич­на ре­ше­ ња по­сто­је и ка­да је реч о из­град­њи ну­ кле­ар­них елек­тра­на. Те тех­но­ло­ги­је та­ ко­ђе не­ма­ју прем­ца у све­т у“, об­ја­шња­ва екс­перт. Ка­ко би се Ру­си­ја вра­ти­ла на свет­ско тр­ жи­ште ком­по­зи­та, ру­ска вла­да је 2013. го­ди­не усво­ји­ла „ма­пу пу­та“ раз­во­ја сек­то­ра про­из­вод­ње ком­по­зит­них ма­ те­ри­ја­ла. Пре­ма том до­ку­мен­т у, до 2020. го­ди­не ће обим уну­тра­шње про­из­вод­ње ком­по­зи­та и про­из­во­да ко­ји су од њих на­пра­вље­ни из­но­си­ти 120 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља (1,9 ми­ли­јар­ди до­ла­ра), го­ди­ шње ће се ко­ри­сти­ти 1,5 ки­ло­гра­ма по гла­ви ста­нов­ни­ка, а обим из­во­за ће из­ но­си­ти 10%.

14

Др­жав­ни про­грам

Ком­по­зит­ни сек­тор у Ру­си­ји је тра­ди­ ци­о­нал­но те­сно по­ве­зан са ну­кле­ар­ним сек­то­ром. До­ма­ћа тех­но­ло­ги­ја до­би­ја­ ња угље­нич­них вла­ка­на је и раз­ра­ђе­на у пред­у­зе­ћи­ма овог сек­то­ра, и то још то­ ком 1980-их. У овом тре­нут­ку, др­жав­на кор­по­ра­ци­ја „Ро­са­том“ уче­ству­је у ства­

ра­њу све­о­бу­хват­ног тр­жи­шта угље­нич­ них вла­ка­на у Ру­си­ји и ор­га­ни­зу­је из­воз тих про­из­во­да у дру­ге зе­мље. „’Ро­са­том’ и хол­динг ’Ком­по­зит’ на­ме­ра­ва­ју да по­ кре­ну про­из­вод­њу јеф­ти­ног ПАН влак­на свет­ског ква­ли­те­та. За то је по­треб­на ве­ о­ма ску­па ин­фра­струк­т у­ра“, ис­ти­че шеф пор­та­ла „Ато­мин­фо“ Алек­сан­дар Ува­ров.

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

Ру­ски ло­вац пе­те ге­не­ра­ци­је Т-50 ство­рен је по про­гра­му ПАК ФА и пр­ви пут је по­ка­зан јав­но­сти 2011. го­ди­не. Че­твр­ти­ну ње­го­ве основ­не те­жи­не чи­не ком­по­зит­ни ма­те­ри­ја­ли. На овом ави­о­ну је 70% опла­те на­пра­вље­но од по­ли­ме­ра оја­ча­ног угље­нич­ним влак­ни­ма. По­ред то­га, у по­ре­ђе­њу са ави­о­ном Су-27, ко­ји је го­то­во у пот­пу­но­сти на­пра­вљен од ме­та­ла, Т-50 има че­ти­ри пу­та ма­ње де­ло­ва, што се од­ра­жа­ва и на бр­зи­ну про­из­вод­ње, од­но­сно скла­па­ња ле­те­ли­це.

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА: ЈЕ­ГОР АЛЕ­ЈЕВ / ТАСС

ћа на тр­жи­ште ма­те­ри­ја­ла

У про­ле­ће 2015. го­ди­не у Ру­си­ји је пу­ ште­на у рад фа­бри­ка „Ала­бу­га-во­лок­ но“, ко­ју је, по на­руџ­би­ни „Ро­са­то­ма“, из­гра­дио хол­динг „Ком­по­зит“. Пр­ви низ по­го­на ко­штао је 3,3 ми­ли­јар­де ру­ба­ља (53,2 ми­ли­о­на до­ла­ра). „Но­во пред­у­зе­ће ће омо­гу­ћи­ти да се про­из­вод­ња ком­по­ зит­них ма­те­ри­ја­ла че­тво­ро­стру­ко уве­ћа, а то зна­чи да ће би­ти ма­ња це­на си­ро­ви­ на и ве­ће мо­гућ­но­сти при­ме­не тих ма­ те­ри­ја­ла. Упра­во због то­га ми сма­тра­ мо да ће ’Ала­бу­га-во­лок­но’ по­мо­ћи да се осло­бо­ди­мо за­ви­сно­сти од уво­зних еле­ме­на­та“, ка­же пр­ви за­ме­ник ге­не­рал­ ног ди­рек­то­ра „Ро­са­то­ма“ Алек­сан­дар Лок­шин. За са­да је пла­ни­ра­но да се про­из­во­де две мар­ке угље­нич­ног влак­на. Јед­на је Uma­tex UMT42–12К, и та кла­са се при­ме­њу­је у про­из­вод­њи ави­о­на, ауто­мо­би­ла и бро­ до­ва, а та­ко­ђе у енер­ги­ји ве­тра. Дру­га је Uma­tex UMT42–24К, и она ће слу­жи­ти за оста­ле ин­ду­стриј­ске по­тре­бе. По на­руџ­би­ни ру­ске атом­ске ин­ду­стри­је, већ је при­пре­мље­на тех­но­ло­шко-еко­ном­ ска ар­гу­мен­та­ци­ја при­ме­не ком­по­зит­них ма­те­ри­ја­ла у ну­кле­ар­ним елек­тра­на­ма. Реч је о при­ме­ни ком­по­зит­не ар­ма­т у­ре при­ли­ком про­из­вод­ње и мон­та­же бе­ тон­ских кон­струк­ци­ја, као и о при­ме­ни ком­по­зит­них дим­ња­ка на рас­хлад­ним тор­ње­ви­ма. Пред­ви­ђа се да ће при­ме­на та­квих ма­те­ри­ја­ла омо­гу­ћи­ти да се по­ бољ­ша ква­ли­тет но­вих ну­кле­ар­ки. Ак­т у­ ел­ност за­ме­не ме­та­ла ком­по­зи­ти­ма усло­ вље­на је ти­ме што су ме­та­ли под­ло­жни ко­ро­зи­ји. На при­мер, ме­тал­ни дим­ња­ци на рас­хлад­ним тор­ње­ви­ма рђа­ју и стал­но им је по­тре­бан ре­монт. Ком­по­зит­на ар­ ма­т у­ра, на­про­тив, уоп­ште не ко­ро­ди­ра, и по чи­та­вом ни­зу дру­гих ва­жних ка­рак­ те­ри­сти­ка бо­ља је од ме­тал­не ар­ма­т у­ре. Због то­га се у нај­ско­ри­јој бу­дућ­но­сти мо­ же оче­ки­ва­ти по­ја­ва ну­кле­ар­них елек­ тра­на ко­је се бар де­ли­мич­но са­сто­је од ком­по­зи­та. За са­да пред­у­зе­ће у Ала­бу­ги ра­ди у проб­ ном ре­жи­му, тј. пра­ви оглед­не пар­ти­је ком­по­зи­та и ша­ље узор­ке сво­јих про­из­ во­да по­тен­ци­јал­ним ко­ри­сни­ци­ма. Ове го­ди­не је пла­ни­ра­но скла­па­ње де­се­ти­на уго­во­ра са куп­ци­ма из мно­гих зе­ма­ља. „Ро­са­том“ та­ко­ђе пла­ни­ра из­град­њу дру­ гог ни­за по­го­на са че­ти­ри про­из­вод­не ли­ни­је, што ће, ка­ко се на­да­ју пред­став­ ни­ци ком­па­ни­је, до 2020. го­ди­не омо­гу­ ћи­ти да се го­ди­шња про­из­вод­ња уве­ћа на 10 хи­ља­да то­на и за­у­зме 7% свет­ског тр­жи­шта угље­нич­них вла­ка­на.

15

интервју

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

На­роч­ниц­ка: Ако Ср­би бу­ду ис­тр На­та­ли­ја На­роч­ниц­ка је да­ла за нас екс­клу­зи­ван ин­тер­вју на Бе­о­град­ ском сај­му књи­га, где је уче­ство­ ва­ла у пред­ста­вља­њу но­ве књи­ге ам­ба­са­до­ра Ср­би­је у Ру­си­ји Сла­ вен­ка Тер­зи­ћа. Са на­шом чу­ве­ном са­го­вор­ни­цом смо по­раз­го­ва­ра­ли о Тер­зи­ће­вој књи­зи, о по­мо­ћи ко­ ју Ру­си­ја пру­жа Ср­би­ји и о ши­ре­њу НА­ТО-а на Бал­ка­ну.

Т

о­ли­ко ве­ли­ка па­жња се ука­ зу­је књи­зи Сла­вен­ка Тер­зи­ ћа, да је чак и екс­перт Ва­шег ран­га до­пу­то­вао у Ср­би­ју на пре­зен­ та­ци­ју. Да ли то све­ до­чи о ви­со­ком ни­воу на­ших од­но­са?

На­та­ли­ја На­роч­ниц­ка: Ми­ слим да су они са­да нај­бо­љи у про­те­клих 20 го­ди­на. То ме ве­ о­ма ра­ду­је. Ра­ду­је ме што је наш дух је­дин­ствен, пр­ви пут у ве­ о­ма ду­гом исто­риј­ском пе­ри­о­ ду, исто као и на­ша на­ци­о­нал­на во­ља и спрем­ност да ис­тра­је­мо пред свим ис­ку­ше­њи­ма. Ни­је увек то био слу­чај. Ка­да су Ср­би пру­жа­ли от­пор, Ру­си су оба­ра­ли гла­ву. И обр­ну­то. Због то­га ми се чи­ни да ми за­јед­но мо­же­мо по­сти­ћи мно­го то­га. Књи­га Сла­вен­ка Тер­зи­ћа ни­је са­мо књи­га јед­ног ам­ба­са­до­ра. Тер­зић је про­фе­си­о­ нал­ни исто­ри­чар. Чи­тав жи­вот се ба­ви на­уч­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма. Да­нас је по­ треб­но ње­го­во ис­ку­ство, по­тре­бан је ње­ гов све­о­бу­хват­ни по­глед на ме­ђу­на­род­не од­но­се на Бал­ка­ну ка­ко би се мо­гли ре­ а­ли­зо­ва­ти и спољ­но­по­ли­тич­ки за­да­ци. Ње­го­ва књи­га по­пу­ња­ва мно­ге пра­зни­не у свет­ској исто­ри­о­гра­фи­ји. Те­ма књи­ге је нео­бич­но ва­жна и акут­на, јер по­ли­тич­ка ин­тер­пре­та­ци­ја за­кљу­ча­ка и ре­зул­та­та овог ис­тра­жи­ва­ња има огро­ман зна­чај. На За­па­ду се по­сле про­тив­прав­ног от­ ки­да­ња Ко­со­ва на све на­чи­не бр­зо при­ пре­ма­ју ве­о­ма сум­њи­ве ин­тер­пре­та­ци­је срп­ске исто­ри­је, при че­му се не иг­но­ри­ шу са­мо основ­не чи­ње­ни­це са­вре­ме­ног 16

ста­ња, не­го чак и до­бро по­зна­ти ста­ри кла­сич­ни ра­до­ви за­пад­них ауто­ра на ту те­му. Због то­га ис­тра­жи­ва­ње пред­ста­вља па­но­ра­му ве­ко­ва. То је до­след­но ен­ци­ кло­пе­диј­ско из­ла­га­ње чи­та­ве исто­ри­је срп­ске на­ци­је, на­ро­чи­то на Ко­со­ву, ко­је је ко­лев­ка, ср­це и цен­тар срп­ске ци­ви­ли­ за­ци­је и др­жав­но­сти и као та­кво да­нас има огро­ман по­ли­тич­ки зна­чај. Књи­га ће си­гур­но при­ву­ћи ве­ли­ку па­жњу, ма­да се увек спо­ри­је до­но­си суд о сло­же­ним и обим­ним на­уч­ним ра­до­ви­ма, јер их нај­ пре тре­ба про­чи­та­ти и про­у­чи­ти, тре­ба их раз­у­ме­ти, а за то је по­треб­на огром­на еру­ди­ци­ја. Сла­вен­ко Тер­зић, ко­ји је го­ди­на­ма био ди­рек­тор Исто­риј­ског ин­сти­т у­та, још пре дра­ма­тич­ног упа­да на Ко­со­во и пре

нит се про­те­же у ве­ко­ве и ни­јед­на ће­ли­ја ни­је пра­зна. Још увек се у срп­ској исто­ риј­ској све­сти во­ди спор да ли је се­о­ба Ср­ба по­сле Ко­сов­ског бо­ја би­ла ис­прав­на од­лу­ка. Јед­на бри­тан­ска на­уч­ни­ца пи­ше да је огром­на на­је­зда при­мо­ра­ла ве­ли­ ки број срп­ских за­јед­ни­ца на се­о­бе, јер су их та­мо стал­но пљач­ка­ли, по­ни­жа­ва­ ли, уби­ја­ли... Ци­ти­ра­ју се све­до­чан­ства оче­ви­да­ца и те­рен­ских екс­пе­ди­ци­ја у 19. ве­ку. Сву­да се по­ми­њу оста­ци цр­ кве, оста­ци, оста­ци... Та реч је стра­шна. Дру­гим ре­чи­ма, не­ко стал­но по­ку­ша­ва да из­бри­ше тра­го­ве срп­ског при­с у­ства у тим кра­је­ви­ма, иако је то упра­во цен­тар и ср­це срп­ске др­жа­ве. И то ни­је слу­чај­но. Би­ла сам у Гра­ча­ни­ци, Де­ча­ни­ма... Ако се ти ма­на­сти­ри не би чу­ва­ли, би­ли би срав­ње­ни са зе­мљом. ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА: ЈАЛИНА ЈАБЛОЧКИНА

Раз­го­вор во­ди­ли: Вја­че­слав Чар­ски, Дан­ка Ра­до­ва­но­вић

бом­бар­до­ва­ња са­њао је о то­ме да он као исто­ри­чар и гра­ђа­нин тре­ба да има сво­ју лич­ну ми­си­ју. И упра­во као исто­ри­чар он вла­да на­уч­ним апа­ра­том, та­ко да је ње­го­ ва ду­жност би­ла да на­пи­ше јед­ну ова­кву књи­гу. То му је од­у­зе­ло око се­дам го­ди­ на, што ни­је ма­ло. Ово је вр­ло озби­љан до­при­нос свет­ској на­у­ци. На­ше зна­ње о овој те­ри­то­ри­ји и о Ср­би­ма, али и о чи­та­ вом Бал­ка­ну и ње­го­вом ме­сту у свет­ској исто­ри­ји и по­ли­ти­ци, Тер­зић по­ди­же на пот­пу­но но­ви ни­во. То је де­ло ко­је је за­ слу­же­но до­би­ло ви­со­ку оце­ну и ја сам уве­ре­на да ће мно­ги по­же­ле­ти да га пре­ ве­ду на за­пад­но­е­вроп­ске је­зи­ке, или бар на ен­гле­ски. Не­ћу пре­те­ра­ти ако ка­жем да је то за­и­ста иза­зов упу­ћен епо­хи ко­ја има ег­зи­стен­ци­јал­ни зна­чај за Ср­бе. И ово је за­и­ста епо­хал­ни од­го­вор. Књи­га је пи­са­на без емо­ци­ја. То ни­је „ан­га­жо­ва­на на­у­ка”. Аутор као да од­мо­та­ва клуп­ко, а

Ср­би­ја и Ср­би стал­но оче­ ку­ју од Ру­си­је по­моћ. Ових да­на се мно­го го­во­ри о то­ ме да Ру­си­ја за­и­ста по­ма­же Ср­би­ји на раз­ли­чи­тим ни­во­ и­ма. За Ср­бе је нај­ва­жни­је пи­та­ње хо­ће ли Ру­си­ја мо­ћи да по­мог­не да се за­у­ста­ви увла­че­ње зе­мље у НА­ТО и Европ­ску уни­ју и хо­ће ли на не­ки на­чин по­мо­ћи Ср­би­ји да по­вра­ти Ко­со­во.

Н.Н.: Ни­во по­др­шке Ру­си­је у тим нај­ва­жни­јим оче­ки­ва­њи­ ма Ср­би­је не­по­сред­но за­ви­си од ни­воа спрем­но­сти са­ме Ср­би­је да ис­тра­је у сво­ јим на­сто­ја­њи­ма. Ако су Ср­би спрем­ни да ис­тра­ју, као и вла­сти ко­је они би­ра­ју, он­да их Ру­си­ја си­гур­но не­ће из­не­ве­ри­ти и ни­ка­да не­ће по­га­зи­ти сво­ја обе­ћа­ња. То се ти­че и ула­ска у НА­ТО, и у Европ­ ску уни­ју. Ако мо­гу да ка­жем они­ма ко­ ји ми­сле да то ни­је та­ко стра­шно, не­ка зна­ју да је Европ­ска уни­ја са­мо ма­мац да би Ср­би­ја ушла у НА­ТО. На­рав­но да се упра­во то тра­жи. Све зе­мље Ис­точ­ не Евро­пе ко­је су ужур­ба­но при­мље­не у Европ­ску уни­ју, при­мље­не су са­мо да би се спре­чи­ло фор­ми­ра­ње не­ка­квог не­ у­трал­ног по­ја­са из­ме­ђу За­па­да и Ру­си­је, да би се спре­чи­ла мо­гућ­ност са­рад­ње и еле­мен­ти ре­ин­те­гра­ци­је у еко­ном­ски си­ стем Ру­си­је, као и очу­ва­ње тих ве­за. Све је учи­ње­но са­мо са тим ци­љем. Ни­је ми по­зна­та ни­јед­на зе­мља, на­ро­чи­то пра­

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

рај­ни Ру­си­ја их не­ће из­не­ве­ри­ти во­слав­на, ко­ја је при­мље­на у ЕУ, а да су у њој бар не­ки еко­ном­ски и со­ци­јал­ни про­бле­ми ти­ме ре­ше­ни, или да су бар убла­же­ни. Знам са­мо за су­прот­не при­ме­ ре. Те др­жа­ве су на­ма­мље­не са­мо да би се у њи­ма озва­ни­чи­ле ба­зе НА­ТО-а, и да би се те зе­мље ис­ко­ри­сти­ле као ин­стру­мент про­тив Ру­си­је. Би­ћу отво­ре­на: Ру­си­ја то до­жи­вља­ва као не­што ве­о­ма ло­ше. То су удар­ци ко­ји по­га­ђа­ју нас, и за­то са на­ше стра­не по­моћ не­ће из­о­ста­ти. Ср­би­ја је су­ве­ре­на зе­мља, али је ипак уце­ње­на, тр­ пи при­ти­ске и огро­ман ути­цај, на­ро­чи­то од стра­не Аме­ри­ке, јер је у ње­ним ру­ка­ ма до­лар ко­ји она мо­же да штам­па и од ко­га за­ви­си фи­нан­сиј­ски си­стем ско­ро це­лог све­та. То је ја­че од то­по­ва – они се ипак не мо­гу тек та­ко при­ме­ни­ти про­тив не­по­кор­них, и за­то су те по­ја­ве ап­со­лут­ но по­ве­за­не. Ру­си­ја не мо­же не­што да бра­ни и да се за­ла­же за не­што ако са­ма Ср­би­ја ни­је спрем­на да у то­ме ис­тра­је. А ако је спрем­на, он­да Ру­си­ја, по­на­вљам, не­ће од­сту­пи­ти и не­ће из­не­ве­ри­ти. То је упра­во она из­ван­ред­на си­т у­а­ци­ја у ко­јој нас не ве­зу­ју са­мо оба­ве­за, реч и осе­ћа­ње ча­сти, не­го нам се и ин­те­ре­си по­ду­да­ра­ју. Због то­га све за­ви­си од на­ше соп­стве­не ре­ше­но­сти и од­луч­но­сти. На­по­ле­он је до­бро ре­као да ка­да ра­т у­ју мач и дух, на кра­ју увек по­бе­ђу­је дух. Ево по­гле­дај­те Ру­си­ју. Она се још ни­је вра­ти­ла на ни­во ин­ду­стриј­ске про­из­вод­ње ко­ји је има­ ла 1990. го­ди­не, ма­да му је све бли­жа, али је за­то дух ср­чан. Та­да ни­смо има­ ли ду­ха и све смо ре­дом гу­би­ли. А да­ нас не гу­би­мо, не­го сти­че­мо, и за­то нас сви озбиљ­но схва­та­ју. Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку до­ даци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПО­ ЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI

За те­му ула­ска у НА­ТО ве­за­но је и са­ да­шње за­о­штра­ва­ње си­ту­а­ци­је у Цр­ној Го­ри, где се одр­жа­ва­ју про­те­сти са па­ ро­ла­ма про­тив НА­ТО-а и де­ли­мич­но у ко­рист Ру­си­је. Ка­ко Ру­си­ја тре­ба да ре­ а­гу­је на то, јер су јој, као што зна­те, већ упу­ће­не оп­ту­жбе на нај­ви­шем ни­воу? И Ђу­ка­но­вић и Кри­во­ка­пић по­сту­па­ју та­ ко­ре­ћи по укра­јин­ском сце­на­ри­ју, у сти­ лу Пе­тра По­ро­шен­ка, и за све оп­ту­жу­ју Ру­си­ју. Ка­ко на то тре­ба ре­а­го­ва­ти? Н. Н. Ни­ка­ко. Баш ни­ка­ко. Свет­ска су­

пер­си­ла не тре­ба да ре­а­гу­је на сва­ки шу­ шањ. А шта би хтео Ми­ло Ђу­ка­но­вић? Два­де­сет го­ди­на је на вла­сти, а њи­хо­ве но­ви­не још пи­шу о ко­руп­ци­ји. На­род не­ће у НА­ТО, а НА­ТО хо­ће Цр­ну Го­ру. Ми­слим да је Бо­ка Ко­тор­ска по­след­ња стра­те­шка при­мор­ска тач­ка у Сре­до­зе­ мљу ко­ја на овај или онај на­чин мо­ра би­ти ин­сти­т у­ци­о­нал­но уву­че­на у вој­ну ор­би­т у. По­чет­ком 20. ве­ка већ су по­сто­ ја­ле кар­те на ко­ји­ма су обе­ле­же­ни сви стра­те­шки при­мор­ски по­ја­се­ви и за­ли­ ви, и на њи­ма је пи­са­ло: те­ри­то­ри­ја под не­по­сред­ном или по­сред­ном кон­тро­лом Ен­гле­ске. Оста­ла је са­мо Бо­ка Ко­тор­ска и они, на­рав­но, же­ле и њу. Уз то, они ће на тај на­чин оп­ко­ли­ти Ср­би­ју ко­ја је још увек не­по­кор­на, и та­ко ће је оста­ ви­ти чак и без те­о­рет­ске мо­гућ­но­сти да иза­ђе на мо­ре пре­ко брат­ске Цр­не Го­ре. Не­ка Цр­но­гор­ци има­ју у ви­ду да ула­ском у НА­ТО они ис­кљу­чи­во игра­ју уло­гу ин­ стру­мен­та ко­ји се ко­ри­сти про­тив Ру­си­је и кон­крет­но про­тив Ср­би­је. А оно што им се ну­ди за­уз­врат и што тре­ба да их на­ма­ми крај­ње је сум­њи­во. Ни­шта ти­ме NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КО­ РЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД. Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

не­ће би­ти ре­ше­но. Европ­ска уни­ја је у ве­о­ма ду­бо­кој кри­зи. Ње­на то­ли­ко хва­ ље­на кон­струк­ци­ја је­два из­др­жа­ва те­рет но­вих при­мље­них еко­но­ми­ја. Они ни са Грч­ком не зна­ју шта ће... А шта им до­но­си цр­но­гор­ска еко­но­ми­ја? И зар она уоп­ ште по­сто­ји? Ре­ци­те ми шта Цр­но­гор­ци про­из­во­де? Не мо­гу да про­из­ве­ду ни­шта у до­вољ­ној ко­ли­чи­ни да на­пу­не по­ли­цу ма­кар јед­не мо­сков­ске про­дав­ни­це. Ја бих ту ро­бу са за­до­вољ­ством ку­по­ва­ла, али они не мо­гу мно­го да про­из­ве­ду. Не бих же­ле­ла да ис­по­љим не­у­ва­жа­ва­ње, јер сам од­ла­зи­ла та­мо и би­ла сам из­не­на­ђе­ на што чак и мла­ди, об­у­че­ни пот­пу­но у аме­рич­ком сти­лу, кад схва­те ода­кле сам, ка­жу: „О, Ру­ски­ња! Брат­ска зе­мља!” То је ве­о­ма дир­љи­во. За­то ја мо­рам да бу­дем отво­ре­на. Је­с у ли они спрем­ни да бу­ду ин­стру­мент про­тив Ру­си­је и да за­уз­врат не до­би­ју ни­шта осим кан­џи из ко­јих се не мо­гу из­ву­ћи? Или ни­с у спрем­ни? Са­ бла­жња­ва­ју их као што су их са­бла­зни­ли оце­пље­њем. До­ду­ше, ка­жу да је та­мо би­ ло фал­си­фи­ко­ва­них гла­со­ва, али ми ипак мо­ра­мо при­зна­ти да је је­дан при­лич­но ве­ли­ки број гла­сао за оце­пље­ње. Они су би­ли са­бла­жње­ни, ми­сли­ли су да у то­ме не­ма ни­шта ло­ше, а мо­же не­што да бу­ де до­бро. У ства­ри не­ма ни­шта до­бро, а не­што ло­ше ће си­гур­но би­ти. Не би би­ло так­тич­но да де­лим са­ве­те, али они­ма ко­ји се ба­ве по­ли­ти­ком у на­шим зе­мља­ма, као што је го­во­рио Иван Иљин, же­лим пре све­га да има­ју спо­соб­ност да пре­по­зна­ју истин­ске мо­ти­ве парт­не­ра, јер ни­ко не тре­ба да оче­ку­је раз­у­ме­ва­ње од оку­па­то­ ра, са­бла­зни­те­ља и кле­вет­ни­ка. Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР Весна Станиславов, Дистрибуција Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

МОСКВАРИЈУМ У 80 огромних акваријума представљена је практично цела лепеза морске фауне. Погледаћете се „очи у очи” са најопаснијим и најбезазленијим житељима морских и океанских дубина, и моћи ћете дуго да их посматрате изблиза. У шоу-програму своје артистичке способности демонстрирају орке, белуге, делфини, моржеви и морски лавови. Проспект Мира, 119/23 moskvarium.ru

ЕКСПЕРИМЕНТАНИЈУМ Деца старија од шест година биће фасцинирана Експериментанијумом. То је научна атракција у којој деца могу да додирну експонате, али и да учествују у различитим експериментима. Ул. Лењинградски проспект 80/11 experimentanium.ru

ПЛАНЕТАРИЈУМ Звездано у свој својој лепоти види се на екрану у облику куполе – највећем у Европи. Мали посетиоци (старији од 3 године) могу да виде разне приборе за упознавање са Васионом, од древних до савремених. Ул. Садоваја-Кудринска, 5/1

planetarium-moscow.ru

T R AV E L 2 M O S C

ПАРК ГОРКОГ Овде у Музеју савремене уметности „Гараж” децу чекају занимљиве радионице, „Зелена школа” и клуб „Mamas` Place”. Зими у парку ради клизалиште под ведрим небом које има и дечију зону. Ул. Кримски Вал 9

park-gorkogo.com

МУЗЕЈ „СВЕТЛА МОСКВЕ“ Вреди посетити музеј (за децу старију од 5 година), с тим што се претходно треба пријавити, јер се групе могу организовати на разним језицима. Малишани ће научити како да запале ватру и видеће фењер са свећом и керозинску лампу. Армјанска улица 3-5/1 ognimos.ru

МЕМОРИЈАЛНИ МУЗЕЈ КОСМОНАУТИКЕ Мале будуће астронауте (старије од 3 године) одушевиће цео музеј, а посебно „Контролни центар свемирске мисије“, симулатор хеликоптера за спасавање и главна атракција – симулатор свемирског лета у коме ћете се осећати као да летите на Месец! Ул. Проспект мира 111 kosmo-museum.ru

O W. C O M

МОСКОВСКИ ЗООЛОШКИ ВРТ Један од најстаријих зоолошких вртова Европе отворен је 1864. године. Данас је на површини од 22 хектара смештено преко 8.000 различитих животиња из целог света. Ул. Б. Грузинска 1 moscowzoo.ru

конкурс

ГЕОПОЛИТИКА новембар 2015.

Ма­ли књи­жев­ни кон­курс „Ру­ске ре­чи“ Срп­ска ре­дак­ци­ја ме­ ђу­на­род­ног про­јек­та „Ро­сиј­ске га­зе­те“ Rus­ sia Beyond The He­a­dli­nes и Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет Бе­о­град­ског уни­вер­зи­ те­та по­во­дом Го­ди­не књи­жев­но­сти у Ру­си­ ји рас­пи­с у­ју књи­жев­ ни кон­курс за нај­бо­љи есеј, при­по­вет­ку и пе­ сму на срп­ском је­зи­ку.

Пра­ви­ла кон­кур­са

•Т е­ма ра­до­ва мо­ра би­ти по­све­ће­на Ру­си­ји!

•Н а кон­курс се мо­гу сла­ти тек­сто­ви оби­ма до де­сет хи­ља­да слов­них зна­ко­ва са раз­ма­ци­ма за есеј

или при­чу, и три до че­ти­ри хи­ља­де слов­них зна­ко­ва са раз­ма­ци­ма за по­е­зи­ју.

•Б и­ће узе­ти у об­зир ис­кљу­чи­во ори­ги­нал­ни тек­сто­ви ко­ји прет­ход­но ни­с у об­ја­вљи­ва­ни у штам­ па­ном или елек­трон­ском об­ли­ку, пот­пи­са­ни пра­вим име­ном и пре­зи­ме­ном ауто­ра не мла­ђих од осам­на­ест го­ди­на. За пла­ги­јат сле­ди дис­ква­ли­фи­ка­ци­ја, а аутор сно­си пот­пу­ну од­го­вор­ност за кр­ше­ње за­ко­на о аутор­ском пра­ву.

•Т ек­сто­ви не про­ла­зе ре­дак­т у­ру и не вра­ћа­ју се. Чла­но­ви жи­ри­ја не сту­па­ју у кон­такт са кан­ди­да­ти­ма.

• Жи­ри чи­не че­ти­ри струч­на ли­ца: два од стра­не Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Бе­о­град­ског уни­вер­ зи­те­та и два од стра­не Ди­рек­ци­је „Ро­сиј­ске Га­зе­те“ за ме­ђу­на­род­не про­јек­те Rus­sia Beyond The He­a­dli­nes. Име­на струч­них ли­ца ће би­ти на­кнад­но об­ја­вље­на.

Ал­го­ри­там кон­кур­са

На­гра­ђи­ва­ње

Жи­ри вр­ши из­бор и об­ја­вљу­је де­сет нај­бо­љих ра­до­ва 16. но­вем­бра на сај­ ту ru­ska­rec.ru.

•О д 23. до 29. но­вем­бра би­ра се по­бед­ ник гла­са­њем чи­та­ла­ца, али и жи­ри гла­са уна­пред, до­да­ва­њем +20%, +30% и +50% гла­со­ва нај­бо­љој трој­ки ауто­ра, по ми­шље­њу сва­ког чла­на жи­ри­ја.

• По­бед­ник се про­гла­ша­ва 30. но­вем­бра.

па­ним из­да­њи­ма у Ср­би­ји („Р Ма­га­зин“ и „Ру­си­ја и Ср­би­ја“), као и у књи­ жев­ном ча­со­пи­с у „Гра­ди­на“, a по­бед­ни­ци ће по­чет­ком де­цем­бра би­ти на­ гра­ђе­ни у Ру­ском цен­тру Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та. Аутор­ска пра­ва на оне тек­сто­ве ко­ји су об­ја­вље­ни на пор­та­лу „Ру­ска реч“ и у штам­ па­ним из­да­њи­ма ко­ја уче­ству­ју у ак­ци­ји при­па­да­ће „Ро­сиј­ској га­зе­ти“.

•Р а­до­ве сла­ти ис­кљу­чи­во елек­трон­ским пу­тем, са на­зна­ком „књи­жев­ни кон­курс“, као при­ка­че­ни ворд до­ку­мент у doc или docx фор­ма­т у на елек­трон­ску адре­с у edi­ tor­@ru­ska­rec.ru.

•Р а­до­ви се при­хва­та­ју до 15. но­вем­бра.

20

• Нај­бо­љи тек­сто­ви ће би­ти об­ја­вље­ни на сај­т у „Ру­ска реч“ и у на­шим штам­

Че­ка­мо Ва­ше ра­до­ве!