Русија и Србија #70

ОКТОБАР 2014.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Игор Молотов

Ко прижељкује „хрватски сценарио“ за Украјину стр. 4-5

Фонд Мекејна даје упутства стр. 2-3 руској опозицији

Владимир Јакуњин, председник компаније „Руске железнице“ и председник Покровитељског савета Фонда Андреја Првозваног

„Не могу да заборавим људе који су 1999. стајали на мостовима“

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Јелена Пономарјова

/ruskarec

/ruskarec

политика Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 29 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 20 сајтова на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec. ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH

МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH

2

ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH

Пи­ше: Игор Мо­ло­тов, Из­ве­сти­ја

Од 6. до 13. сеп­тем­бра 2014. аме­рич­ ки фонд „In­ter­na­ti­o­nal Re­pu­bli­can In­sti­tu­te“ (Ме­ђу­на­род­ни ре­пу­бли­ кан­ски ин­сти­т ут, IRI) одр­жао је у Вар­ша­ви по­ли­тич­ке се­ми­на­ре за пред­став­ни­ке ру­ске опо­зи­ци­је. Про­ грам је био усме­рен ка про­па­ги­ра­њу иде­је де­ле­ги­ти­ми­за­ци­је при­па­ја­ња Кри­ма и ка да­љем пру­жа­њу по­др­ шке са­да­шњој вла­сти у Ки­је­ву.

Н

а се­ми­на­ри­ма у Вар­ша­ви уче­ ство­ва­ли су пред­став­ни­ци пар­ти­је „Ја­бло­ко“ („Ја­бу­ка“), Ре­пу­бли­кан­ске пар­ти­је Ру­си­ је – Пар­ти­је на­род­не сло­бо­ де (РПР-ПАР­НАС), Пар­ти­је про­гре­са, „Гра­ђан­ске плат­фор­ме“ (пар­ ти­ја Ми­ха­и­ла Про­хо­ро­ва), „Али­јан­се зе­ ле­них“, Пар­ти­је 5. де­цем­бра и др. Ка­ко је за „Из­ве­сти­ја“ из­ја­вио из­вор из јед­не од ових стра­на­ка, про­грам је био усме­рен ка про­па­ги­ра­њу иде­је де­ле­ги­ти­ми­за­ци­је при­па­ја­ња Кри­ма и ка да­љем пру­жа­њу по­др­шке са­да­шњој вла­сти у Ки­је­ву. Сви уче­сни­ци би­ли су пред­став­ни­ци опо­зи­ци­о­них ли­бе­рал­них пар­ти­ја, од ра­ди­кал­них до уме­ре­них. Ова­кав из­ бор пред­став­ни­ка ру­ске опо­зи­ци­је ни­је слу­ча­јан. Пре­ма за­ми­сли ор­га­ни­за­то­ра, опо­зи­ци­о­на­ри са ра­ди­кал­ни­јим ста­во­ ви­ма тре­ба­ло би да ути­чу на ре­ла­тив­но уме­ре­не ли­бе­ра­ле и под­стак­ну их на од­ луч­ни­је де­ло­ва­ње. За­ни­мљи­во је да је си­стем одр­жа­ва­ња ова­ квих се­ми­на­ра нат­пар­тиј­ски, што отва­ра мо­гућ­ност вр­ше­ња ути­ца­ја на члан­ство оних ор­га­ни­за­ци­ја ко­је опо­зи­ци­о­на­ри пред­ста­вља­ју. То зна­чи да сми­сао ова­квих до­га­ђа­ја ни­је у њи­хо­вом са­др­жа­ју, не­го у кон­ти­ну­и­ра­ном ства­ра­њу по­ли­тич­ке мре­ же, ко­ја ће у бу­дућ­но­сти на­ста­ви­ти са­ма да се одр­жа­ва за­хва­љу­ју­ћи но­вим по­знан­ стви­ма, на­кло­ње­ним ме­ди­ји­ма и фи­нан­ сиј­ској по­др­шци ино­стра­них фон­до­ва. Ли­дер пар­ти­је „Али­јан­са зе­ле­них – На­ род­на пар­ти­ја“ Олег Ми­твољ за „Из­ве­ сти­ја“ је об­ја­снио да ње­го­ва ор­га­ни­за­ци­ја уче­ству­је са­мо у до­га­ђа­ји­ма ко­ји се одр­ жа­ва­ју на пар­тиј­ском ни­воу, а не на по­зив сум­њи­вих ино­стра­них фон­до­ва. „Уче­шће де­ле­га­та у име ‘Али­јан­се зе­ле­ них’ ни са ким ни­је до­го­во­ре­но, он се

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

јед­но­став­но сам при­ја­вио. Али та кон­ крет­на осо­ба, Дми­триј Не­кра­сов, ни­је члан на­ше пар­ти­је. Искре­но ре­че­но, не знам шта су их та­мо учи­ли, али бо­јим се да то ни­је пољ­ски је­зик“, ре­као је Олег Ми­твољ. Низ дру­гих опо­зи­ци­о­них ли­де­ра је од­био да ко­мен­та­ри­ше уче­шће њи­хо­вих са­рад­ ни­ка у се­ми­на­ри­ма ко­је је ор­га­ни­зо­вао Ме­ђу­на­род­ни ре­пу­бли­кан­ски ин­сти­т ут. Члан са­ве­та по­кре­та „Со­ли­дар­ност“ и је­ дан од ру­ко­во­ди­ла­ца Пар­ти­је 5. де­цем­бра Сер­геј Да­ви­дис из­ја­вио је да је то „уну­ тра­шња ствар пар­ти­је“. „Сма­трам да се то вас ни на ко­ји на­чин не ти­че, чак и ако се та­ко не­што до­го­ди­ло“, ис­та­као је он. А ко­пред­сед­ник РПР-ПАР­НАС и је­дан од ли­де­ра по­кре­та „Со­ли­дар­ност“ у Ру­ си­ји Бо­рис Нем­цов је јед­но­став­но од­био да ко­мен­та­ри­ше оно што се у мар­т у до­ га­ђа­ло у Вар­ша­ви. „Ја не ко­му­ни­ци­рам са ва­шим но­ви­на­ ма“, од­го­во­рио је овај по­ли­ти­чар ли­сту „Из­ве­сти­ја“. Са­ми уче­сни­ци се­ми­на­ра са ко­ји­ма смо раз­го­ва­ра­ли твр­де да је циљ про­гра­ма би­ла обу­ка у из­бор­ним тех­ни­ка­ма и при­ пре­ма за из­бо­ре ко­ји су се одр­жа­ли 14. сеп­тем­бра 2014. у Ру­си­ји. А то што је на че­лу фон­да аме­рич­ки се­на­тор Џон Ме­ кејн, по­знат по сво­јим ан­ти­ру­ским ста­во­ ви­ма, ли­бе­рал­не по­ли­ти­ча­ре не збу­њу­је. Ди­рек­тор Ин­сти­т у­та за про­бле­ме гло­ба­ ли­за­ци­је Ми­ха­ил Де­ља­гин сма­тра да за ли­бе­рал­ну опо­зи­ци­ју у то­ме не­ма ни­че­га што би се ко­си­ло са њи­хо­вим ста­во­ви­ма. „Тре­ба схва­ти­ти да је за на­ше ли­бе­ра­ле Ме­кејн при­ја­тељ, а не не­при­ја­тељ. И они ће вам са­ми ра­до ре­ћи да су не­при­ја­те­љи Ру­си­је са­ме ру­ске вла­сти. При­том се не ра­ди са­мо о IRI, јер у Вар­ша­ви се на­ла­зи и Фа­кул­тет за ис­точ­не сту­ди­је Вар­шав­ ског уни­вер­зи­те­та, на ко­јем се, пре­ма оно­ме што зна­мо, при­пре­ма ко­ло­ни­јал­ на ад­ми­ни­стра­ци­ја за зе­мље не­ка­да­шњег со­вјет­ског про­сто­ра, ко­ја ће у ин­те­ре­с у ЕУ и НА­ТО-а упра­вља­ти про­ви­зор­ним др­жа­ва­ма Бе­ло­ру­си­јом и Ру­си­јом. Или се тре­ба се­ти­ти ка­ко су опо­зи­ци­о­ни ли­де­ри од­ла­зи­ли у бал­тич­ке зе­мље, што та­ко­ђе мно­го го­во­ри“, ре­као је за „Из­ве­сти­ја“ Де­ља­гин.

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Фонд Ме­кеј­на да­је упут­ства ру­ској опо­зи­ци­ји

Бо­рис Нем­цов, ко­пред­сед­ник РПР-ПАР­НАС и је­дан од ли­де­ра по­кре­та „Со­ли­дар­ност“

Овај еко­но­ми­ста је уве­рен да ако по­сто­ји су­коб из­ме­ђу гло­бал­ног би­зни­са и Ру­си­је, у том слу­ча­ју ли­бе­рал­ни опо­зи­ци­о­на­ри, на­рав­но, мо­ра­ју да по­др­же ин­те­ре­се гло­ бал­ног би­зни­са. „Ка­да је Ми­ха­ил Хо­дор­ков­ски ста­јао на Евро­мај­да­ну, зар су ње­му би­ле ве­зе­на очи? За­што је он та­да ре­као да је та­мо на­ ци­ста би­ло исто оно­ли­ко ко­ли­ко их има у Мо­скви и Пе­тер­бур­гу? За­то што ни­је мо­ гу­ће осла­ња­ти се на гло­бал­ни би­знис и на ли­бе­ра­ле ко­ји му слу­же, а исто­вре­ме­но их не по­др­жа­ва­ти. Ко се ухва­тио у ко­ло, тај мо­ра и да игра. А они ко­ји од­ла­зе у спе­ци­јал­не ор­га­ни­за­ци­је да се об­у­ча­ва­ ју, а при­том не­ма­ју по­треб­ну чвр­сти­ну и ис­ку­ство, на­у­чи­ће оно што им ка­жу ли­ бе­рал­ни мен­то­ри, го­во­ри­ће оно што им они ка­жу, а мно­ги ће у то и по­ве­ро­ва­ти. Ма­да ће би­ти и оних ко­ји ће ци­нич­но да од­ра­ђу­ју оно што су на­у­чи­ли, на­да­ју­ћи се бу­ду­ћој ка­ри­је­ру у оку­па­ци­о­ној ад­ми­ ни­стра­ци­ји“, ис­ти­че Ми­ха­ил Де­ља­гин. По­ред то­га што је на че­лу Ме­ђу­на­род­ ног ре­пу­бли­кан­ског ин­сти­т у­та (IRI), ко­ји та­ко све­срд­но по­ма­же „раз­вој де­ мо­кра­ти­је“ у Ру­си­ји, по­зна­ти се­на­тор из Ари­зо­не Џон Ме­кејн, са­ма НВО функ­ ци­о­ни­ше у не­по­сред­ној ко­ор­ди­на­ци­ји са Стејт де­парт­мен­том САД и раз­ли­чи­тим фон­до­ви­ма, као што је На­ци­о­нал­ни де­ мо­крат­ски ин­сти­т ут (NDI), ко­ји во­ди бив­ша ге­не­рал­на се­кре­тар­ка САД Ма­ длен Ол­брајт.

Ор­га­ни­за­ци­ја IRI је на те­ри­то­ри­ји Ру­си­је ак­тив­на од 1992. и за то вре­ме је ор­га­ ни­зо­ва­ла низ про­гра­ма за пред­став­ни­ке опо­зи­ци­о­них пар­ти­ја, ак­ти­ви­сте ли­бе­ рал­них по­кре­та и пред­став­ни­ке НВО. Глав­ни циљ фон­да је кон­тро­ла над дез­ор­ га­ни­зо­ва­ном опо­зи­ци­јом и раз­ра­да тех­ но­ло­ги­ја за про­ме­ну др­жав­ног уре­ђе­ња у Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји. На­кон што је 2012. у Ру­си­ји усво­јен за­кон пре­ма ко­јем су НВО ко­је до­би­ја­ју фи­нан­ сиј­ску по­моћ из ино­стран­ства ду­жне да се ре­ги­стру­ју као стра­ни аген­ти, ру­ско оде­ље­ње IRI је об­у­ста­ви­ло свој рад и по­ву­кло сво­је са­рад­ни­ке у САД. На тај на­чин је Џо­ну Ме­кеј­ну би­ло оте­жа­но да оства­ру­је де­лат­ност „ши­ре­ња и пру­жа­ ња по­др­шке де­мо­кра­ти­ји у це­лом све­т у“, по­што ста­т ус стра­ног аген­та по­ста­вља низ огра­ни­че­ња ра­ду НВО и омо­гу­ћа­ва да бу­ду из­ло­же­не ван­ред­ној кон­тро­ли. Сам се­на­тор је усва­ја­ње овог за­ко­на на­ звао „лу­ди­лом“, а од­лу­ку пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на „не­ра­ци­о­нал­ном и не­про­ми­шље­ном“. Па ипак, ор­га­ни­за­ци­ја IRI ни­је од­у­ста­ла од вр­ше­ња ути­ца­ја на ру­ску опо­зи­ци­ју. Са­да је Ме­ђу­на­род­ни ре­пу­бли­кан­ски ин­сти­т ут сво­ју кан­це­ла­ри­ју пре­ба­цио у Вар­ша­ву, ода­кле на­ста­вља са­рад­њу са пред­став­ни­ци­ма та­ко­зва­ног ци­вил­ног дру­штва у Ру­си­ји. Пред­став­ни­ци IRI твр­ де ни ма­ње ни ви­ше не­го да су „спрем­ни да ра­де из ма ко­је тач­ке на пла­не­ти“.

3

погледи

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

Ко при­жељ­ку­је „хр­ват­ски с за Укра­ји­ну Пи­ше: Је­ле­на По­но­мар­јо­ва

На пост­ју­го­сло­вен­ском про­сто­ру, чи­ји ра­то­ви 1990-их са­др­же мно­ге зло­слут­не па­ра­ле­ле са укра­јин­ском кри­зом, ре­а­ли­зо­ва­на су че­ти­ри сце­ на­ри­ја: ли­кви­да­ци­ја по­бу­ње­них ен­ ти­те­та, аморф­на фе­де­ра­ци­ја, дво­на­ ци­о­нал­на др­жав­ност и се­це­си­ја. Што се ти­че Укра­ји­не, из­гле­да да за­пад­ни стра­те­зи упра­во хр­ват­ски сце­на­рио ви­де као оп­ти­мал­но ре­ше­ње.

Д

о­га­ђа­ји у Укра­ји­ни има­ју низ слич­но­сти и па­ра­ле­ла са ју­го­ сло­вен­ском кри­зом. Пр­во, то су ду­бин­ски узро­ци кон­флик­та, ко­ји се­жу у до­ба на­стан­ка ка­ко со­ци­ја­ли­стич­ ке Ју­го­сла­ви­је, та­ко и Укра­ји­не као са­ве­ зне ре­пу­бли­ке СССР-а. У оба слу­ча­ја су ад­ми­ни­стра­тив­не гра­ни­це пре­тво­ре­не у др­жав­не. Ти­ме је по­де­љен це­ло­ви­ти ор­га­ ни­зам на­ро­да, у јед­ном слу­ча­ју срп­ског, а у дру­гом ру­ског. Та­ко су на­ру­ше­не искон­ ске ве­зе, ко­је су ус­по­ста­вља­не ве­ко­ви­ма. Дру­го, то је по­др­шка ко­ју су ве­ли­ки свет­ ски игра­чи, пре све­га За­пад, пру­жи­ли те­жњи за су­ве­ре­ни­те­том јед­ног на­ро­да на ште­т у дру­гих. Тре­ће је по­ти­ски­ва­ње и про­те­ри­ва­ње Ру­си­је из зе­ма­ља ко­је су не­ка­да би­ле у зо­ни ру­ског/со­вјет­ског ути­ ца­ја. Че­твр­то, тај про­стор су за­у­зе­ле (у еко­ном­ском, по­ли­тич­ком, вој­ном и ме­ диј­ском сми­слу) за­пад­не над­на­ци­о­нал­не и тран­сна­ци­о­нал­не ком­па­ни­је. За­пад­ни еста­бли­шмент ко­ри­сти сва сред­ства за оства­ри­ва­ње ин­те­ре­са сво­јих кор­по­ра­ ци­ја и кла­но­ва, ре­а­ли­зу­ју­ћи по­ли­ти­ку „дво­стру­ких стан­дар­да“. Бе­ла ку­ћа и ње­ ни са­те­ли­ти по­др­жа­ва­ју се­па­ра­ти­стич­ ке те­жње те­ро­ри­ста, тр­го­ва­ца дро­гом и људ­ским ор­га­ни­ма (се­ти­мо се ју­ри­шни­ка „Осло­бо­ди­лач­ке вој­ске Ко­со­ва“), ако се то ис­пла­ти. Ме­ђу­тим, „си­но­ви ка­пи­та­ла“ ни­ка­да не­ће по­др­жа­ти те­жње за су­ве­ре­ ни­те­том, сло­бо­дом и де­мо­кра­ти­јом уко­ ли­ко то не од­го­ва­ра ин­те­ре­си­ма за­пад­них ком­па­ни­ја. Та­ко је би­ло у слу­ча­ју Ре­пу­ 4

бли­ке Срп­ске, та­ко је и у слу­ча­ју До­њец­ке и Лу­ган­ске ре­пу­бли­ке. Ин­ди­ка­тив­но је да је у апри­лу 2007, ка­да је по­кре­нут ру­ски про­ је­кат „Ју­жни ток“, Стејт де­парт­ мент усво­јио до­ку­мент под на­зи­ вом „Стра­те­шки план од 2007. до 2012. фи­нан­сиј­ске го­ди­не“. У ње­ му је ад­ми­ни­стра­ци­ја САД пр­ви пут по­сле фор­мал­ног окон­ча­ња Хлад­ног ра­та као свој при­о­ри­тет­ ни за­да­так по­ста­ви­ла су­прот­ста­ вља­ње „не­га­тив­ном по­на­ша­њу“ Ру­си­је, из­ме­ђу оста­лог и ње­ном све ве­ћем ути­ца­ју на свет­ском тр­жи­шту енер­ге­на­та. Као што је по­зна­то, укра­јин­ска кри­за је та­ко­ђе не­по­сред­но по­ве­за­на са бор­бом за енер­гет­ске ре­с ур­се и пу­те­ве њи­хо­вог тран­зи­та. У сва­ком слу­ча­ју, са­вре­ме­ни свет је сло­же­ни про­стор у ко­ме се пре­пли­ћу ли­ни­је мо­ћи, а у чвор­ним тач­ка­ма тог спле­та су­ко­бља­ва­ју се ин­те­ре­си ве­ли­ких свет­ских игра­ча. Ју­го­сла­ви­ја, Ср­би­ја и Укра­ји­на су упра­во те чвор­не тач­ке. Због то­га су и кри­зе у тим под­руч­ји­ма нај­а­кут­ ни­је и нај­ду­го­трај­ни­је. Све су то за­јед­нич­ке цр­те ју­го­сло­вен­ске и укра­јин­ске кри­зе.

Шта ни­је исто

По­сто­је, ме­ђу­тим, и бит­не раз­ли­ке. Реч је пре све­га о не­с ум­њи­вој и очи­глед­ној про­ме­ни ста­т у­са и уло­ге Ру­си­је у свет­ској по­ли­ти­ци, до ко­је је до­шло по­след­њих го­ди­на. У вре­ме ју­го­сло­вен­ске кри­зе ру­ ко­вод­ство Ру­си­је на че­лу са Јељ­ци­ном и

Ко­зир­је­вом гру­бо је иг­но­ри­са­ло на­ци­о­ нал­не ин­те­ре­се и кре­та­ло се ста­зом ко­ју му је ута­бао ин­те­грал­ни За­пад, док да­ нас и дру­штво и вла­сти у Ру­си­ји од­лич­но схва­та­ју да се у Укра­ји­ни не во­ди бор­ба са­мо за бу­дућ­ност на­ше зе­мље, не­го и за бу­дућ­ност чи­та­вог „ру­ског све­та“, тј. свих оних ин­ди­ви­дуа и за­јед­ни­ца у све­т у ко­ је на не­ки на­чин гра­ви­ти­ра­ју ка Ру­си­ји. Због то­га се Мо­сква тру­ди да бу­де „из­ над су­ко­ба“, ка­ко је у не­дав­ном ин­тер­ вјуу за еми­си­ју „Имам пра­во да знам!“ (рус. „Пра­во зна­ть!“) ис­та­као ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ру­си­је С.В. Ла­вров, и тру­ди се да чи­ни све што од ње за­ви­си ка­ко би Мин­ски спо­ра­зум функ­ци­о­ни­сао као „ше­ма, као оквир у ко­ји тре­ба упи­

Ни­су ни­ма­ло слу­чај­ни апе­ли са­вет­ни­ка ки­јев­ског пред­сед­ни­ка Ј. Лу­цен­ка да се у бор­би про­тив ју­го­и­сто­ка ис­ко­ри­сти ис­ку­ство Хр­ват­ске. Он је отво­ре­но из­ја­вио да Ки­је­ву као при­мер тре­ба да по­слу­же Хр­ва­ти, ко­ји су „три го­ди­не тр­пе­ли, и шта­ви­ше раз­ви­ја­ли еко­но­ми­ју и ар­ми­ју, а за­тим су тен­ков­ским на­па­дом збри­са­ли се­па­ра­ти­сте са ли­ца зе­мље“

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

сце­на­рио“

Илу­стра­ци­ја: Алек­сеј Иорш

не­го се јед­но­став­но ко­ри­сти као ин­стру­ мент за не­ка­кво под­ри­ва­ње ме­ђу­на­род­них од­но­са. Укра­ји­на се ко­ри­сти као ин­стру­ мент по­мо­ћу ко­га по­је­ди­ни уче­сни­ци ме­ ђу­на­род­ног ди­ја­ло­га оства­ру­ју сво­ју же­љу. А же­ља им је да се ре­а­ни­ми­ра НА­ТО, али не са­мо као вој­на ор­га­ни­за­ци­ја, не­го и као је­дан од кључ­них ин­стру­ме­на­та спољ­не по­ли­ти­ке Сје­ди­ње­них Аме­рич­ких Др­жа­ ва. А све са ци­љем да САД око се­бе оку­пе сво­је са­те­ли­те и да их за­стра­ше не­ка­квом спољ­ном опа­сно­шћу.“ Да­нас је Укра­ји­на ухва­ће­на у зам­ку ту­ђих ин­те­ре­са, као не­ ка­да Ју­го­сла­ви­ја и Ср­би­ја.

са­ти де­таљ­ни­је спо­ра­зу­ме прак­тич­но за сва­ку тач­ку“. То је пр­ви циљ. Дру­ги је да ре­ше­ње укра­јин­ског кон­флик­та бу­де ин­ клу­зив­ни, тј. све­о­бу­хват­ни на­ци­о­нал­ни ди­ја­лог, уз уче­шће свих ко­јих се он ти­че. За пре­го­ва­рач­ким сто­лом тре­ба да се­де сви уче­сни­ци кон­флик­та, а не као што је то би­ло у ре­ша­ва­њу бо­сан­ске и хр­ват­ ске кри­зе. Та­да је ин­те­ре­се не­по­сред­них уче­сни­ка кон­флик­та за­сту­пао зва­нич­ни Бе­о­град. Упра­во та­ко, у прав­цу ин­клу­ зив­но­сти, деј­ству­је и Кон­такт-гру­па, ко­ју чи­не пред­став­ни­ци укра­јин­ских стра­на, Ру­си­је и ОЕБС-а. Дру­гим ре­чи­ма, уло­ га Ру­си­је у ре­гу­ли­са­њу укра­јин­ске кри­зе прин­ци­пи­јел­но је дру­га­чи­ја од уло­ге ко­ју је она има­ла у бал­кан­ским кон­флик­ти­ма. Упра­во за ту су­штин­ску про­ме­ну уло­ге и по­зи­ци­је Ру­си­је у свет­ској по­ли­ти­ци ве­ зан је и не­за­пам­ће­ни при­ти­сак ко­ји За­пад вр­ши на на­шу зе­мљу. На кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре по­сле са­ми­та Шан­гај­ске ор­га­ ни­за­ци­је за са­рад­њу (ШОС) у Ду­шан­беу В.В. Пу­тин је дао објек­тив­ну и не­у­мо­љи­ву оце­ну до­га­ђа­ја у Укра­ји­ни. Уво­ђе­ње но­вог па­ке­та санк­ци­ја на­шој зе­мљи, по ре­чи­ма ру­ског пред­сед­ни­ка, из­гле­да „по­ма­ло чуд­ но“, а уства­ри убе­дљи­во до­ка­зу­је да „Укра­ ји­на ни­ко­га [на За­па­ду - Ј.П.] не за­ни­ма,

При­жељ­ки­ва­ње хр­ват­ског сце­на­ри­ја

Са­гле­да­ва­ње те чи­ње­ни­це и гор­ко ис­ку­ ство Бал­ка­на да­ју по­во­да за убе­ђе­ње да мно­ги сце­на­ри­ји „ре­ша­ва­ња“ ју­го­сло­вен­ ске кри­зе под суп­тил­ним ру­ко­вод­ством Бри­се­ла и Ва­шинг­то­на ипак не­ће би­ти по­но­вље­ни у Укра­ји­ни. На пост­ју­го­сло­ вен­ском про­сто­ру су ре­а­ли­зо­ва­на че­ти­ри сце­на­ри­ја: ли­кви­да­ци­ја срп­ских ен­кла­ва (Хр­ват­ска), аморф­на фе­де­ра­ци­ја (БиХ), дво­на­ци­о­нал­на др­жав­ност (Ма­ке­до­ни­ја) и се­це­си­ја (КиМ). По мом ду­бо­ком уве­ ре­њу, за­пад­ни стра­те­зи упра­во хр­ват­ски сце­на­рио ви­де као оп­ти­мал­но ре­ше­ње. Ни­је слу­чај­но Ки­јев та­ко жур­но до­нео од­лу­ку о „по­себ­ном ста­т у­с у“ До­њец­ке и Лу­ган­ске обла­сти. Тај за­кон пред­ви­ђа при­вре­ме­но (на три го­ди­не) уво­ђе­ње по­ себ­ног по­рет­ка ло­кал­не са­мо­у­пра­ве на по­је­ди­ним под­руч­ји­ма До­њец­ке и Лу­ган­ ске обла­сти, у зо­ни где Ки­јев спро­во­ди ору­жа­ну опе­ра­ци­ју. Пред­ви­ђе­но је одр­ жа­ва­ње ван­ред­них из­бо­ра за ло­кал­не ор­ га­не вла­сти 9. но­вем­бра 2014, га­ран­т у­је се пра­во ко­ри­шће­ња и уче­ња ру­ског или би­ ло ког дру­гог је­зи­ка „у јав­ном и при­ват­ ном жи­во­т у“. Та­ко­ђе се га­ран­т у­ју сло­бо­ дан раз­вој и рав­но­прав­ност. Пред­ви­ђе­на је чак и ам­не­сти­ја за уче­сни­ке бор­бе­них деј­ста­ва. Лич­но ја не ве­ру­јем у искре­ност тих од­ред­би. Ни­с у ни­ма­ло слу­чај­ни апе­ли са­вет­ни­ка ки­јев­ског пред­сед­ни­ка Ј. Лу­ цен­ка да се у бор­би про­тив ју­го­и­сто­ка ис­ко­ри­сти ис­ку­ство Хр­ват­ске. Он је отво­ ре­но из­ја­вио да Ки­је­ву као при­мер тре­ба да по­слу­же Хр­ва­ти, ко­ји су „три го­ди­не тр­пе­ли, и шта­ви­ше раз­ви­ја­ли еко­но­ми­ју и ар­ми­ју, а за­тим су тен­ков­ским на­па­дом збри­са­ли се­па­ра­ти­сте са ли­ца зе­мље“. Да­кле, ана­ло­ги­ја са не­ка­да­шњом Срп­ ском Кра­ји­ном је ви­ше не­го очи­глед­на. Као што је по­зна­то, при­мир­је у срп­скохр­ват­ском кон­флик­т у ус­по­ста­вље­но је у

про­ле­ће 1992, а За­греб га је гру­бо на­ру­ шио упра­во три го­ди­не ка­сни­је, ка­да је у ма­ју и ав­гу­сту 1995. до­бро при­пре­мље­ на хр­ват­ска ар­ми­ја из­ве­ла две му­ње­ви­те опе­ра­ци­је: „Гром“ у Сла­во­ни­ји и „Олу­ју“ у обла­сти Кни­на. Та­да су са­мо­про­гла­ше­ ни срп­ски ен­ти­те­ти ли­кви­ди­ра­ни, а Хр­ ват­ска је по­ста­ла ет­нич­ки „нај­чи­сти­ја“ ре­пу­бли­ка на пост­ју­го­сло­вен­ском про­ сто­ру (не ра­чу­на­ју­ћи КиМ). То­ком тих опе­ра­ци­ја из Кра­ји­не је прог­на­но око 250 хи­ља­да љу­ди. Оста­так Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не у Ис­точ­ној Сла­во­ни­ји, Ба­ра­њи и За­пад­ном Сре­му по­сто­јао је до 1998. као ауто­но­ми­ја под про­тек­то­ра­том УН. Те те­ ри­то­ри­је је по­сле ин­те­гра­ци­је на­пу­сти­ло још го­то­во 80 хи­ља­да Ср­ба. Ме­ђу­на­род­ ни ко­ми­тет Цр­ве­ног кр­ста из­ра­чу­нао је у ок­то­бру 1995. да је на те­ри­то­ри­ји Кра­ји­не по­сле две­ју по­ме­ну­тих опе­ра­ци­ја оста­ло са­мо око пет хи­ља­да љу­ди срп­ске и дру­ гих на­ци­о­нал­но­сти.

Уло­га Ру­си­је у ре­гу­ли­са­њу укра­јин­ске кри­зе прин­ци­пи­јел­но је дру­га­чи­ја од уло­ге ко­ју је она има­ла у бал­кан­ским кон­флик­ти­ма По све­му су­де­ћи, упра­во тај сце­на­рио на­ ме­ра­ва­ју да оства­ре ки­јев­ске вла­сти. У том слу­ча­ју жи­те­ље До­њец­ке и Лу­ган­ске обла­сти не оче­ку­је са­мо про­гон, не­го и звер­ства ко­ја над Ру­си­ма и они­ма чи­ји је ма­тер­њи је­зик ру­ски чи­не ју­ри­шни­ци „На­ци­о­нал­не гар­де“ и ра­зно­ра­зних бан­ди по­пут ба­та­љо­на „Дон­бас“, „Ај­дар“, „Дње­ про­пе­тровск“, „Азов“ и мно­гих дру­гих. Опа­сност од мо­гу­ћег фи­зич­ког уни­ште­ња ста­нов­ни­ка ру­ске на­ци­о­нал­но­сти је­дан је од глав­них раз­ло­га због ко­га ће Ру­си­ја и да­ље би­ти ак­ти­ван уче­сник пре­го­ва­рач­ ких про­це­са на свим ни­во­и­ма. Ми да­нас не мо­же­мо и не сме­мо по­но­ви­ти Ми­ло­ше­ ви­ће­ву гре­шку. Он је по­сте­пе­но од­сту­пао са сво­јих по­зи­ци­ја у Хр­ват­ској и Бо­сни, та­ко да је Ср­би­ја оста­ла без јед­ног де­ла сво­је исто­риј­ске по­стој­би­не. Да­нас као зво­на за уз­бу­ну од­је­ку­ју ре­чи ко­је је из­ не­дрио Ве­ли­ки отаџ­бин­ски рат: „Не­ма­мо куд да се по­вла­чи­мо, иза нас је Мо­сква“. Је­ле­на По­но­мар­јо­ва је про­фе­сор­ка Мо­сков­ског др­жав­ног уни­вер­зи­те­та ме­ђу­на­род­них од­но­са (МГИ­МО).

5

интервју

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

„Не мо­гу да за­бо­ра­вим љу­де ко­ји су 1999. ста­ја­ли на мо­сто­ви­ма“ Раз­го­вор во­ди­ла: Ди­на­ра Гра­чо­ва

Вла­ди­мир Ја­ку­њин, пред­сед­ник ком­па­ни­је „Ру­ске же­ле­зни­це“ и председник Покровитељског савета Фон­да Ан­дре­ја Пр­во­зва­ног, под чи­ јим по­кро­ви­тељ­ством је у Бе­о­гра­ду 16-18. сеп­тем­бра одр­жа­на ме­ђу­на­ род­на кон­фе­рен­ци­ја по­све­ће­на Пр­ вом свет­ском ра­т у, екс­клу­зив­но за „Ру­ску реч“ го­во­ри о свом од­но­с у пре­ма Ср­би­ји, бом­бар­до­ва­њу 1999. и уло­зи САД у кре­и­ра­њу европ­ске по­ли­ти­ке и јав­ног мње­ња.

К

а­да у Ру­си­ји поч­не раз­го­вор о то­ме че­му нас учи исто­ри­ја, увек се ци­ти­ра­ју ре­чи Алек­ сан­дра Пу­шки­на ко­ји нам по­ ру­чу­је: „ис­ку­ство, де­те те­шких по­гре­ша­ка“. Исто­ри­ча­ри, по­ ли­ти­ча­ри, али не са­мо они, упор­но нас са­ве­т у­ју да се окре­не­мо исто­ри­ји, од ко­је мо­же­мо да на­у­чи­мо мно­го то­га ко­ри­сног, ка­ко не би­смо пра­ви­ли соп­стве­не гре­шке. У тре­нут­ку ка­да у све­т у вла­да еко­ном­ска кри­за и во­ди се же­сто­ка бор­ба за до­ми­ на­ци­ју, по­себ­но је зна­чај­но вра­ти­ти се у про­шлост и до­не­ти од­го­ва­ра­ју­ће за­кључ­ ке. Упра­во ти­ме су се у Бе­о­гра­ду ба­ви­ли уче­сни­ци Ме­ђу­на­род­не на­уч­но-дру­штве­не кон­фе­рен­ци­је „Ве­ли­ки рат и по­че­так но­вог све­та: ак­т у­ел­на по­ру­ка чо­ве­чан­ству“, ко­ја је по­све­ће­на обе­ле­жа­ва­њу 100-го­ди­шњи­це од по­чет­ка Пр­вог свет­ског ра­та. Го­то­во сви уче­сни­ци, а би­ло их је пре­ко че­тр­де­сет (ме­ђу ко­ји­ма су за­ме­ник ми­

ни­стра спољ­них по­сло­ва Ру­ске Фе­де­ра­ ци­је Алек­сеј Ме­шков, дру­ги пред­сед­ник Че­шке Вац­лав Кла­ус, бив­ши ге­не­рал­ни се­кре­тар Са­ве­та Евро­пе Вал­тер Шви­ мер, па­три­јарх СПЦ Ири­неј), по­ву­кли су исто­риј­ске па­ра­ле­ле из­ме­ђу са­вре­ме­не си­т у­а­ци­је у све­т у и си­т у­а­ци­је од пре сто го­ди­на. Глав­на по­ру­ка го­вор­ни­ка би­ла је да нам исто­ри­ја по­ру­чу­је да рат не ну­ ди из­лаз из без­из­ла­зне си­т у­а­ци­је, али да мо­же би­ти у ин­те­ре­с у оних зе­ма­ља ко­је ин­тен­зив­но ра­де на то­ме да до ње­га до­ђе. Јер, као и пре сто го­ди­на, да­нас је у то­ку бор­ба за свет­ску до­ми­на­ци­ју. „Ру­ска реч“ је у са­рад­њи са ме­диј­ским цен­тром „Ру­ски екс­прес“ раз­го­ва­ра­ла са глав­ним уче­сни­ком кон­фе­рен­ци­је Вла­ди­ ми­ром Ја­ку­њи­ном, пред­сед­ни­ком ком­па­ ни­је „Ру­ске же­ле­зни­це“, пред­сед­ни­ком По­кро­ви­тељ­ског са­ве­та Цен­тра на­ци­о­ нал­не сла­ве и Фон­да Ан­дре­ја Пр­во­зва­ног, под чи­јим по­кро­ви­тељ­ством је одр­жан овај зна­ча­јан до­га­ђај. Шта је основ­ни циљ Ва­ше бе­о­град­ске кон­фе­рен­ци­је по­све­ће­не Пр­вом свет­ ском ра­ту?

Ово ни­је исто­риј­ска кон­фе­рен­ци­ја на ко­ јој се на­во­де по­зна­те или ма­ње по­зна­те чи­ње­ни­це. По­ку­ша­ли смо да по­ву­че­мо па­ра­ле­лу из­ме­ђу до­га­ђа­ја у про­шло­сти и да­на­шњи­це, по­ку­ша­ли смо да схва­ти­мо шта се на­ла­зи у осно­ви кон­фли­ка­та, кри­ за и ра­то­ва, ко је од њих ре­ал­но нај­ви­ше имао ко­ри­сти. Јер да­нас има мно­го бес­ по­сле­них љу­ди ко­ји сма­тра­ју да је Пр­ви свет­ски рат по­чео због ру­ског им­пе­ри­ ја­ли­зма и срп­ског на­ци­о­на­ли­зма. То су

За­пад­ни по­ли­тич­ки на­род се усит­нио. Дај Бо­же да се та­мо ро­де мла­ди по­ли­ти­ча­ри ко­ји­ма ће до­ја­ди­ти да је­ду ка­шу ко­ју им по свим пи­та­њи­ма сер­ви­ра аме­рич­ка про­па­ганд­на ма­ши­не­ри­ја 6

пот­пу­не глу­по­сти, ап­со­лут­но не­у ­те­ме­ље­ не тврд­ње. Па ипак, све то је нам је омо­ гу­ћи­ло да у са­рад­њи са на­шим срп­ским парт­не­ри­ма ре­а­ли­зу­је­мо про­је­кат ко­ји је умно­го­ме ис­пу­нио свој за­да­так ис­тра­жу­ ју­ћи ова пи­та­ња. Сма­трам да то не­ће оста­ ти не­при­ме­ће­но од стра­не на­уч­не јав­но­ сти ка­ко код нас, та­ко и у ино­стран­ству. Зна­те, ја се не ба­вим по­ли­ти­ком, већ по­ ли­ти­ку про­у­ча­вам. Ја то мо­рам да чи­ним из про­стог раз­ло­га што се ба­вим на­уч­ним ра­дом и то ми ве­о­ма по­ма­же у мом ра­ду на ме­сту пред­сед­ни­ка „Ру­ских же­ле­зни­ ца“. То је огром­на ком­па­ни­ја са огром­ним бро­јем ме­ђу­на­род­них кон­та­ка­та и про­је­ ка­та. Та­ко да је све то уза­јам­но по­ве­за­но. За­што је за Вас та­ко ва­жна Ср­би­ја, шта Вас је до­ве­ло ова­мо?

Као пр­во, ов­де сам пре све­га јер ов­де ре­а­ ли­зу­је­мо огро­ман ин­фра­струк­т ур­ни [же­ лезнички - прим. ред.] про­је­кат, др­жав­ни и ме­ђу­др­жав­ни про­је­кат. Услед из­ве­сних

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

са­ми од се­бе. Ја сам у Ср­би­ју до­ла­зио и за вре­ме де­ша­ва­ња на Ко­со­ву: та­да смо 560 де­це са Ко­со­ва по­ве­ли на од­мор у на­ше деч­је кам­по­ве. Ка­сни­је ми је ре­че­ но да Ср­би же­ле са Ру­си­ма да ре­а­ли­зу­ју ин­фра­струк­т ур­ни про­је­кат, али им је за то по­тре­бан кре­дит од Ру­си­је. То јест по­ја­ви­ла се про­фе­си­о­нал­на по­тре­ба и за­ин­те­ре­со­ва­ност, а уз то су ожи­ве­ле и ста­ре ве­зе. По­чео сам че­шће да до­ла­зим у Ср­би­ју, а да­нас већ ре­а­ли­зу­је­мо кон­ кре­тан про­је­кат.

Вла­ди­мир Ја­ку­њин: Чо­ве­чан­ство се да­нас су­о­ча­ва са си­ту­а­ци­јом у ко­јој је јед­на свет­ска по­ли­тич­ка ели­та уобра­зи­ла да има екс­клу­зив­на пра­ва и до­ми­нан­тан по­ло­жај у све­ту, и без ус­те­за­ња о то­ме го­во­ри

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Ка­ко би­сте опи­са­ли оно што да­нас ра­де про­а­ме­рич­ке сна­ге у све­ту?

Ср­би­ја је за ме­не у вре­ме бом­бар­до­ва­ња Бе­о­гра­да до­би­ла из­у­зет­но на зна­ча­ју. Пре то­га ства­ри су би­ле јед­но­став­не: по­сто­ји, ре­ци­мо, Ср­би­ја, по­сто­ји Сло­вач­ка, по­сто­ји Ки­на и дру­ге зе­мље. Бом­бар­до­ва­ње 1999. је све про­ме­ни­ло – и до да­нас ме ду­ша бо­ли због то­га окол­но­сти, због дру­штве­ног ра­да ко­јим се ба­ви­мо, па­ра­лел­но са тим смо одр­жа­ ли и кон­фе­рен­ци­ју. Ова кон­фе­рен­ци­ја, у окви­ру ко­је је от­кри­вен спо­ме­ник срп­ ским и ру­ским вој­ни­ци­ма по­ги­ну­лим у Пр­вом свет­ском ра­т у при­ли­ком од­бра­не Бе­о­гра­да, по­ка­зу­је да су овом дру­штву из­у­зет­но по­треб­ни упра­во ова­кви од­но­ си. Још ва­жни­ји аспект је то што Ср­би­ма као трн у оку сто­ји од­лу­ка до­не­та још за вре­ме Бо­ри­са Јељ­ци­на, ка­да смо гла­са­ли за санк­ци­је. Ми, Ру­си­ја, гла­са­ли смо за санк­ци­је про­тив Ср­би­је. Али Ср­би ни­с у зло­пам­ти­ла и они уз­вра­ћа­ју до­бром на онај труд ко­ји на­ше ру­ко­вод­ство и на­ша јав­ност да­нас ула­жу у раз­вој са­рад­ње са

на­шим срп­ским при­ја­те­љи­ма и бра­ћом. Зна­чи ли то да је бом­бар­до­ва­ње за Вас пре­лом­ни тре­ну­так ка­да сте обра­ти­ли па­жњу на Ср­би­ју?

На­рав­но, Ср­би­ја је за ме­не у вре­ме бом­ бар­до­ва­ња Бе­о­гра­да до­би­ла из­у­зет­но на зна­ча­ју. Пре то­га ства­ри су би­ле јед­но­ став­не: по­сто­ји, ре­ци­мо, Ср­би­ја, по­сто­ји Сло­вач­ка, по­сто­ји Ки­на и дру­ге зе­мље. Бом­бар­до­ва­ње 1999. је све про­ме­ни­ло – и до да­нас ме ду­ша бо­ли због то­га. Не мо­гу да за­бо­ра­вим сним­ке љу­ди ко­ји су ста­ја­ли на мо­сто­ви­ма, чу­ва­ју­ћи их од ру­ше­ња. Што се ти­че мо­јих кон­крет­них од­но­са са Ср­би­јом, они су се раз­ви­ја­ли

Има не­ко­ли­ко по­ли­тич­ких тер­ми­на ко­је ја не при­зна­јем и ко­ји код ме­не иза­зи­ва­ју бес. То су „се­вер­но­а­тлант­ска со­ли­дар­ ност“ и „по­ли­тич­ка ко­рект­ност“. Ова два тер­ми­на се ко­ри­сте као маљ ко­јим се у гла­ве Евро­пља­на уту­вљу­је „нео­спор­на исти­на“ о то­ме да са­мо Аме­ри­ка мо­же да за­шти­ти Евро­пу и да ће су­тра или пре­ ко­с у­тра Ру­си­ја по­че­ти оку­па­ци­ју европ­ ских зе­ма­ља. И мно­ги љу­ди у то озбиљ­но ве­ру­ју. Што је нај­ва­жни­је, њи­ма су вр­ло бр­зо по­ка­за­ли шта ће се де­си­ти са они­ма ко­ји има­ју дру­га­чи­је ми­шље­ње. За вре­ме кон­фе­рен­ци­је у Бе­о­гра­ду раз­го­ва­рао сам са јед­ним ува­же­ним бив­шим ди­пло­ма­ том ко­ји ми је ис­при­чао не из­ми­шље­ну, не­го ре­ал­ну при­чу ко­ју зна, та­ко­ре­ћи, из пр­ве ру­ке. Ка­да се при­пре­ма­ло бом­ бар­до­ва­ње Бе­о­гра­да, Ма­длен Ол­брајт је те­ле­фо­ни­ра­ла ми­ни­стру спољ­них по­сло­ ва Ве­ли­ке Бри­та­ни­је тра­же­ћи од ње­га да по­др­жи ову од­лу­ку. Џен­тлмен је на то од­ го­во­рио да су му ње­го­ви прав­ни­ци ре­кли да би то пред­ста­вља­ло кр­ше­ње Ста­т у­та УН и би­ло, уоп­ште узев, не­за­ко­нит чин. Ре­ак­ци­ја Ол­брајт на то го­во­ри мно­го. Она је ре­кла: „У том слу­ча­ју про­ме­ни­те прав­ни­ке.“ Мо­же­те ли пред­ви­де­ти ка­ко ће се раз­ ви­ја­ти са­да­шња си­ту­а­ци­ја?

Ни­сам во­љан да да­јем пред­ви­ђа­ња. Чи­ ни ми се да се чо­ве­чан­ство да­нас су­о­ча­ ва са си­т у­а­ци­јом у ко­јој је јед­на свет­ска по­ли­тич­ка ели­та уобра­зи­ла да има екс­ клу­зив­на пра­ва и до­ми­нан­тан по­ло­жај у све­т у, и без ус­те­за­ња о то­ме го­во­ри. Исто та­ко без ус­те­за­ња го­во­ри о спо­соб­но­сти и мо­гућ­но­сти да при­ме­њу­је оруж­је у сва­ кој тач­ки све­та он­да ка­да сма­тра да је то по­треб­но. За­пад­ни по­ли­тич­ки на­род се усит­нио, јер се на­ла­зи под при­ти­ском, под те­ре­том. Дај Бо­же да се та­мо ро­де мла­ди по­ли­ти­ча­ри ко­ји­ма ће до­ја­ди­ти да 7

политика

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

ФО­ТО: fe­e­lek.li­ve­jo­ur­nal.com

Поглед на централни део сибирског града Краснојарска и реку Јенисеј

Где би мо­г ла да бу­д е но­ва пре­сто­ни­ца Ру­си­је? Пи­ше: Ма­ри­на Образ­ко­ва

Вла­ди­мир Пу­тин је спо­ме­нуо да би део др­жав­них ор­га­на мо­гао да бу­ де пре­не­сен у Си­бир. Ову иде­ју су по­др­жа­ли и ру­ко­во­ди­о­ци не­ко­ли­ ко си­бир­ских ре­ги­о­нал­них цен­та­ ра. Струч­ња­ци ис­ти­чу да ова­ква ре­ то­ри­ка по­ка­зу­је же­љу ру­ко­вод­ства зе­мље да се пре­о­ри­јен­ти­ше ка Ис­ то­ку, као и же­љу ре­ги­о­нал­них вла­ сти да до­би­ју ви­ше нов­ца за раз­вој ре­ги­о­на.

,,H

Сло­жно за пре­сто­ни­цу

а при­мер, Кра­сно­јарск (3354 km ис­точ­но од Мо­скве) пред­ста­вља, по мом ми­шље­њу, од­го­ва­ра­ју­ће ме­сто“, ре­као је пред­сед­ник, скре­нув­ши па­жњу да би се иде­ја о пре­ ба­ци­ва­њу де­ла над­ле­жно­сти у Си­бир мо­ гла од­но­си­ти и на не­ке ве­ли­ке др­жав­не ком­па­ни­је. Прес-се­кре­тар пред­сед­ни­ка Дми­триј Пе­сков је ка­сни­је за по­слов­ни лист „Ко­мер­сант“ по­ја­снио да ад­ми­ни­ стра­ци­ја пред­сед­ни­ка не­ма кон­крет­не 8

пла­но­ве за пре­ме­шта­ње пре­сто­ни­це. Ме­ђу­тим, ову иде­ју су по­др­жа­ла већ два ре­ги­о­нал­на ру­ко­во­ди­о­ца – Вик­тор То­ло­ кон­ски (Кра­сно­јар­ски Крај) и Вла­ди­мир Го­ро­дец­ки (Но­во­си­бир­ска Област). Вр­ши­лац ду­жно­сти гу­бер­на­то­ра Но­во­ си­бир­ске Обла­сти Вла­ди­мир Го­ро­дец­ки је ре­као да сма­тра да би пре­ба­ци­ва­ње де­ ла фе­де­рал­них ор­га­на вла­сти у Кра­сно­ јарск си­бир­ским ре­ги­о­ни­ма од­го­ва­ра­ло с тач­ке гле­ди­шта ге­о­граф­ског по­ло­жа­ја. По ми­шље­њу в. д. ру­ко­во­ди­о­ца Кра­сно­ јар­ског Кра­ја Вик­то­ра То­ло­кон­ског, ова­ кав ко­рак би мо­гао да­ти озби­љан под­ сти­цај раз­во­ју ре­ги­о­на. „На­дам се да ће Кра­сно­јарск по­ста­ти та­кав цен­тар раз­ во­ја ве­ли­ке Ру­си­је, цен­тар ко­му­ни­ка­ци­је са зе­мља­ма Ис­то­ка, ку­да се по­ме­ра век­ тор раз­во­ја и свет­ске по­ли­ти­ке и свет­ ске еко­но­ми­је“, из­ја­вио је То­ло­кон­ски за „Ко­мер­сант“.

Скла­ња­ње од прет­њи и окре­та­ње пре­ма Ис­то­ку

Ка­ко је за „Ру­ску реч“ об­ја­снио ди­рек­ тор Цен­тра за по­ли­ти­ко­ло­шка ис­тра­ жи­ва­ња Уни­вер­зи­те­та за фи­нан­си­је при Вла­ди РФ Па­вел Са­лин, ова­кве иде­је су, по свој при­ли­ци, по­сле­ди­ца же­ље де­ла

ру­ске ели­те да се пре­о­ри­јен­ти­ше ка Ис­ то­ку. „Да­нас, на­кон ула­ска у кон­фликт са За­па­дом, ове иде­је су до­би­ле но­ву сна­гу и но­ви сми­сао“, об­ја­шња­ва овај по­ли­ти­ ко­лог и до­да­је: „Обич­но се сма­тра да је Мо­сква окре­ну­та ка Евро­пи, а ако пре­ сто­ни­ца бу­де си­бир­ски град, у ге­о­граф­ ском цен­тру Ру­си­је, то ће зна­чи­ти да Ру­ си­ја исто­вре­ме­но, као и њен сим­бол на гр­бу – дво­гла­ви орао, гле­да и на Ис­ток и на За­пад“. Ди­рек­тор Цен­тра за по­ли­тич­ке тех­но­ ло­ги­је Игор Бу­њин је уве­рен да би­ло ка­кво пре­ме­шта­ње пре­сто­нич­ких функ­ ци­ја обич­но пред­ста­вља из­раз же­ље да се фор­ми­ра „но­ва др­жа­ва“ или да се из­ бег­ну мо­гу­ће прет­ње. „На при­мер, ка­да је Пе­тар Ве­ли­ки же­лео да се при­бли­жи Евро­пи, он је пре­сто­ни­цу пре­ба­цио у Санкт Пе­тер­бург. Ка­да је би­ло по­треб­но да се уда­љи­мо од Евро­пе и обез­бе­ди­мо сво­је гра­ни­це – пре­сто­ни­ца се вра­ти­ла у Мо­скву. Да­нас ва­жи исти прин­цип: ка­ко Мо­сква не би би­ла угро­же­на, ну­ди се ово ре­ше­ње“, ре­као је по­ли­ти­ко­лог до­пи­сни­ ку „Ру­ске ре­чи“. „У Ру­си­ји ће овај пре­ла­ зак зна­чи­ти ства­ра­ње са­свим дру­га­чи­је др­жа­ве – азиј­ске. Све то по­ка­зу­је же­љу да се уда­љи­мо од Евро­пе“, до­да­је Бу­њин.

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

Про­фе­сор ка­те­дре за ре­ги­о­нал­ну еко­но­ ми­ју и еко­ном­ску ге­о­гра­фи­ју На­ци­о­нал­ ног ис­тра­жи­вач­ког уни­вер­зи­те­та „Ви­ со­ка шко­ла еко­но­ми­је“ Алек­сеј Ско­пин у овом пред­ло­гу ви­ди са­мо еко­ном­ске раз­ло­ге. „С об­зи­ром да др­жа­ва рас­по­ ла­же огром­ним сред­стви­ма и да је глав­ ни цен­тар за њи­хо­ву рас­по­де­лу Мо­сква, те­ри­то­ри­је ко­је нај­ви­ше до­би­ја­ју на­ла­зе се бли­же Мо­скви. Ако пре­сто­ни­цу пре­ ба­ци­мо иза Ура­ла, сав но­вац из бу­џе­та ће пре­ћи иза Ура­ла и те­ри­то­ри­ја у бли­зи­ни но­ве пре­сто­ни­це ће се раз­ви­ја­ти као Мо­ сква“, об­ја­снио је про­фе­сор Ско­пин.

Пре­ме­сти­ти или по­де­ли­ти

Ско­пин је уве­рен да је у овој ета­пи раз­ во­ја зе­мље иде­ја о пре­ме­шта­њу пре­сто­ ни­це нео­ства­ри­ва, за­то што у Ру­си­ји јед­ но­став­но не по­сто­ји дру­ги град као што је Мо­сква. „Пре­ме­сти­ти пре­сто­ни­цу не зна­чи са­мо пре­ме­сти­ти све фе­де­рал­не ор­га­не, већ тре­ба пре­ме­сти­ти и ме­сто ста­но­ва­ња за чи­нов­ни­ке, као и бан­кар­ ски сек­тор услу­га. Из­у­зет­но је те­шко гра­ ди­ти ин­фра­струк­т у­ру од ну­ле, а за не­ке вр­сте де­лат­но­сти то је и пот­пу­но не­мо­ гу­ће“, об­ја­шња­ва Ско­пин.

На­дам се да ће Кра­сно­јарск по­ста­ти та­кав цен­тар раз­во­ја ве­ли­ке Ру­си­је, цен­тар ко­му­ни­ка­ци­је са зе­мља­ма Ис­то­ка, ку­да се по­ме­ра век­тор раз­во­ја и свет­ске по­ли­ти­ке и свет­ске еко­но­ми­је. Вик­тор То­ло­кон­ски, в.д. гу­бер­на­то­ра Кра­сно­јар­ског Кра­ја Он, ме­ђу­тим, ви­ди сми­сао у то­ме да се део фе­де­рал­них над­ле­жно­сти пре­не­се на ре­ги­о­не. „На при­мер, ре­сор за ри­бо­лов се мо­же ло­ци­ра­ти на Да­ле­ком Ис­то­ку Ру­си­је или се Ми­ни­стар­ство ин­ду­стри­ је мо­же де­ли­мич­но пре­ба­ци­ти у ве­ли­ке ин­ду­стриј­ске цен­тре као што је Кра­сно­ јарск. Нај­ва­жни­је је да се над­ле­жне ин­ сти­т у­ци­је ве­о­ма па­жљи­во пре­ме­шта­ју и то са­мо у оне ре­ги­о­не ко­ји­ма су од­ре­ђе­не над­ле­жно­сти за­и­ста по­треб­не“, ка­же овај еко­но­ми­ста. Он је та­ко­ђе из­ра­зио бо­ја­зан да би мо­гло до­ћи до на­ру­ша­ва­ња ве­зе ме­ ђу чи­нов­ни­ци­ма та­квих ми­ни­стар­ста­ва са њи­хо­вим ко­ле­га­ма из Мо­скве, што би мо­гло оте­жа­ти рад. Са­лин прет­по­ста­вља да би за 20-30 го­ ди­на са­свим ре­ал­но мо­гло до­ћи до по­

де­ле пре­сто­нич­ких функ­ци­ја. „У не­ким зе­мља­ма по­сто­ји по­ли­тич­ка пре­сто­ни­ца, еко­ном­ски цен­тар и кул­т ур­ни цен­тар. Ве­ро­ват­но ће не­ке од ових функ­ци­ја пре­ у­зе­ти гра­до­ви бли­жи ис­точ­ним гра­ни­ца­ ма Ру­си­је“, до­да­је он. Све у све­му, ме­ђу­тим, струч­ња­ци се сла­ жу да је тре­нут­но нај­бо­ље да пре­сто­ни­ца оста­не у Мо­скви. Ово ни­је пр­ви ко­рак ру­ских вла­сти у прав­цу пре­ра­спо­де­ле др­жав­них функ­ ци­ја ме­ђу ру­ским ре­ги­о­ни­ма. Од­лу­ ка да се Устав­ни суд, а ка­сни­је и дру­ги нај­ви­ши су­до­ви (Вр­хов­ни суд и Ви­со­ки ар­би­тра­жни суд), пре­ме­сте у Санкт Пе­ тер­бург до­не­та је 2005. Ме­ђу­тим, за ове ин­сти­т у­ци­је још увек ни­је из­гра­ђе­на ин­фра­струк­т у­ра.

„Жи­вот у Ки­је­ву је био мо­рал­но не­из­др­жив“ Пи­ше: Де­нис До­бри­ков

На­ша ћер­ка Ма­ша има већ се­дам го­ди­на и 1. сеп­тем­бра је кре­ну­ла у шко­лу у гра­ду Љу­бер­ци у Мо­сков­ ској Обла­сти. Све у све­му, ми ни­смо из­бе­гли­це, већ пре по­ли­тич­ки еми­ гран­ти. По­след­њих не­ко­ли­ко ме­се­ци жи­вот у Ки­је­ву је био мо­рал­но не­из­ др­жив. Ни­сам же­лео да на­ша ћер­ка од­ра­ста слу­ша­ју­ћи о Бан­де­ри, Шу­хе­ ви­чу, кла­њу „мо­ска­ља“ и Укра­ји­ни као ко­лев­ци свет­ске ци­ви­ли­за­ци­је.

H

а­ша ку­ћа ни­је гра­на­ти­ра­на, али смо ми оти­шли из Укра­ ји­не. Ско­ро осам го­ди­на смо жи­ве­ли у Ки­је­ву, ма­да обо­ је, же­на и ја, у до­ку­мен­ти­ма има­мо адре­се из Дон­ба­са, јер

смо ода­тле ро­дом. У оном Ки­је­ву ко­ји смо на­пу­сти­ли већ ова чи­ње­ни­ца, пре­ма са­ да­шњим ме­ри­ли­ма, ма­да не пред­ста­вља еле­мент зло­чи­на, га­ран­то­ва­но иза­зи­ва не­при­јат­но­сти при­ли­ком су­сре­та са др­ жа­вом и по­до­зри­ве по­гле­де од стра­не оних ко­ји вам пре­гле­да­ју до­ку­мен­те „из­вор­них“ ста­нов­ни­ка Ки­је­ва, Ла­во­ва и уоп­ште „са­мо­све­сних“ Укра­ји­на­ца, ко­

Ко­нач­но сам пре­стао да го­во­рим ка­да ме је мој нај­бо­љи при­ја­тељ, бли­зак го­то­во као члан по­ро­ди­це, опо­ме­нуо да „за­че­пим“, ина­че ће мо­је ре­чи пре­не­ти „Де­сном сек­то­ру“

јих је у пре­сто­ни­ци да­нас ве­ли­ка ве­ћи­на. Мо­ра­ли смо да оде­мо. И то не са­мо због Ма­ше. По­след­њих не­ко­ли­ко ме­се­ци жи­ вот у Ки­је­ву је по­стао мо­рал­но не­из­др­ жив. У свим раз­го­во­ри­ма на ули­ци, у пре­во­зу, у ме­троу, сву­да се осе­ћа­ла мр­ жња ко­ју је те­шко са­кри­ти, а ко­ја се по­не­ кад и на­мер­но рас­пи­ру­је. Пам­тим вре­ме „на­ран­џа­сте ре­во­лу­ци­је“, ка­да би се љу­ди у пре­во­зу по­би­ли због по­ли­тич­ких не­ сла­га­ња, за­то што је овај за Ју­шчен­ка, а онај за Ја­ну­ко­ви­ча. Да­нас се ви­ше не би­ју, јер су го­то­во сви „за је­дин­стве­ну Укра­ји­ ну“, али су спрем­ни да уби­ју сва­ког ко ка­ же и јед­ну реч про­тив. За­то је да­нас та­ко мир­но у Ки­је­ву – јер мно­ги јед­но­став­но ћу­те. У по­след­ње вре­ме ми ни­смо из­ла­зи­ ли ни у шет­њу: на скве­ру се­де ро­ди­те­љи, пи­ју пи­во, љу­ште се­мен­ке, раз­го­ва­ра­ју о под­лим Ру­си­ма. А де­ца се игра­ју бан­де­ ро­ва­ца. Са­мо сам за­ми­слио ка­ко ће Ма­ша 9

погледи пре или ка­сни­је у шко­ли ре­ћи не­што од оно­га о че­му ње­ни ро­ди­те­љи раз­го­ва­ра­ју код ку­ће, а о че­му ћу­те на ули­ци, и упла­ шио сам се. И за њу, и за нас дво­је. Про­ блем је у то­ме што смо ми су­ви­ше Ру­си за тај град, што код ку­ће има­мо го­ми­лу „по­гре­шних“ књи­га, го­во­ри­мо ис­кљу­чи­ во на ру­ском и ни­смо спрем­ни да ћер­ку поч­не­мо да зо­ве­мо Ма­рич­ка [украјински на­ди­мак за име Ма­ри­ја - прим. ред.] са­мо ка­ко би­смо удо­во­љи­ли по­сла­ни­ци Вр­хов­ не ра­де Ири­ни Фа­ри­он.

Чај са до­дат­ком

од­лом­ке из „Гај­да­ма­ка“. Из нај­кр­ва­ви­јег, ми­зан­троп­ског Шев­чен­ко­вог де­ла! Ка­ко да об­ја­сним ћер­ки да је упра­во она тај „мо­скаљ“ [погрдни на­зив за Ру­са – прим. прев.], на чи­је се кла­ње у овом де­лу по­зи­ва? Ди­рек­тор шко­ле ми је из­гле­дао као нор­ ма­лан чо­век, имао је не­ку ту­гу у очи­ма, чи­ни ми се да је већ та­да, у ма­ју, пред­о­се­ ћао не­ко зло. Ма­да се зло већ до­го­ди­ло у Оде­си. Не знам, мо­жда са­да и он мо­ра де ћу­ти. Има још увек и та­квих Укра­ји­на­ца - до­брих, отво­ре­них, ми­ро­љу­би­вих, ко­ји во­ле Укра­ји­ну, а при­том не мр­зе Ру­си­ју. Али њих је вр­ло ма­ло. Ко­ли­чи­на „па­три­о­ти­зма“ у шко­ла­ма у Укра­ји­ни је го­то­во не­ве­ро­ват­на. Ру­ко­ вод­ство Се­кре­та­ри­ја­та за обра­зо­ва­ње је на­став­ни­ци­ма у Оде­си ви­ше пу­та упу­ти­

на­ме­ра­ва да се за­до­во­љи по­стиг­ну­тим. Та­ко уз ње­го­во пре­ћут­но одо­бре­ње у гра­ ду Ива­но-Фран­ков­ску де­цу уче да скан­ ди­ра­ју „Смрт не­при­ја­те­љи­ма!“ и да спа­ љу­ју лут­ке пред­сед­ни­ка дру­гих др­жа­ва. Исто као што се у по­ја­с у Га­зе Па­ле­стин­ци од­ма­ле­на уче да мр­зе Је­вре­је.

Укра­јин­ци, нај­ста­ри­ја ци­ви­ли­за­ци­ја

Илу­стра­ци­ја: Алек­сеј Иорш

За­ћу­тао сам у мар­т у, по­сле њи­хо­ве по­ бе­де. До та­да сам још и по­ку­ша­вао да ди­ску­т у­јем и да об­ја­шња­вам: шта то ра­ ди­те, па ви сво­јим по­ступ­ци­ма рас­т у­ра­те

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

др­жа­ву. Гле­да­ју ме, кли­ма­ју гла­вом, а очи им се нео­бич­но ца­кле. Он­да сам схва­тио – чај ко­ји су де­ли­ли на Мај­да­ну ипак је био са „до­дат­ком“. Ко­нач­но сам пре­стао да го­во­рим ка­да ме је мој нај­бо­љи при­ ја­тељ, бли­зак го­то­во као члан по­ро­ди­це, опо­ме­нуо да „за­че­пим“, ина­че ће мо­је ре­ чи пре­не­ти „Де­сном сек­то­ру“. Ма­шу смо би­ли упи­са­ли у јед­ну од ки­јев­ ских шко­ла у на­шем кра­ју, у стам­бе­ном ре­јо­ну на ле­вој оба­ли Дње­пра. У Ки­је­ву прак­тич­но ви­ше не­ма шко­ла у ко­ји­ма се на­ста­ва од­ви­ја на ру­ском, а је­ди­на шко­ ла у ре­јо­ну са ком­би­но­ва­ном на­ста­вом на ру­ском и укра­јин­ском, ко­ју је пре две го­ди­не све­ча­но отво­рио Ја­ну­ко­вич, још пре ње­го­ве сме­не је ма­ло по ма­ло по­ста­ла „чи­сто“ укра­јин­ска. Про­блем је у то­ме шта уче, про­блем је у пр­вом ча­с у, ка­да ће им, мо­жда, чи­та­ти 10

ло пре­по­ру­ку да на са­ста­нак ко­ле­ги­ју­ма за обра­зо­ва­ње до­ђу у ве­зе­ним ко­шу­ља­ма, док је у Ки­је­ву то већ по­ста­ло тра­ди­ци­ја. Шта да се ра­ди, ка­да је да­нас ми­ни­стар обра­зо­ва­ња Укра­ји­не Сер­геј Квит, стра­ сни на­ци­о­на­ли­ста и аутор хва­ло­спе­ва Сте­па­ну Бан­де­ри. Он је уло­жио мно­го тру­да у ре­про­гра­ми­ра­ње мла­дих мо­зго­ва још као рек­тор Уни­вер­зи­те­та „Ки­је­воМо­ги­љан­ска ака­де­ми­ја“. И очи­глед­но не

Ка­ко да об­ја­сним ћер­ки да је упра­во она тај „мо­скаљ“ [погрдни на­зив за Ру­са – прим. прев.], на чи­је се кла­ње у „Гај­да­ма­ку“ по­зи­ва?

Не­во­ља је у то­ме што ја исто­ри­ју по­зна­ јем и из дру­гих књи­га, а не са­мо из укра­ јин­ских уџ­бе­ни­ка, у ко­ји­ма се Укра­јин­ци на­зи­ва­ју ари­јев­ци­ма, а За­по­ро­шка Сеч про­гла­ша­ва пр­вом истин­ском европ­ском де­мо­кра­ти­јом. За­што бих по­сле ча­со­ва об­ја­шња­вао ћер­ки да је „де­мо­кра­ти­ја“ реч грч­ког по­ре­кла, као и сам по­јам, и да су ко­за­ци од ње би­ли не­из­мер­но да­ле­ко? А не знам ни ка­ко бих јој об­ја­снио да су „хе­ро­ји“ Укра­јин­ске по­бу­ње­нич­ке вој­ске за­пра­во не­љу­ди ко­ји су уби­ја­ли ци­ви­ле због при­ми­тив­не на­ци­о­нал­не иде­је. Не же­лим да мо­јој ћер­ки сва­ко­днев­но ис­ пи­ра­ју мо­зак и на­ме­ћу јој „бан­де­ров­ски“ по­глед на свет. А они су да­нас за­и­ста спрем­ни да Гр­ци­ма оду­зму де­мо­кра­ти­ју, а Егип­ћа­ни­ма пи­ра­ ми­де. У Укра­ји­ни по­сто­ји из­ве­стан про­ фе­сор Бе­бик, док­тор по­ли­тич­ких на­у­ка, про­рек­тор Уни­вер­зи­те­та „Укра­ји­на“, ко­ји јед­ном не­дељ­но др­жи пре­да­ва­ња на ра­ди­ју „Ера“. Он, из­ме­ђу оста­лог, твр­ди да су про­ то­у­кра­јин­ци, „Те­у­кри“, ко­је спо­ми­ње још Хе­ро­дот, осно­ва­ли Тро­ју, а за­тим и це­лу Грч­ку, па и Рим. И не са­мо то, „пр­ви Рим“ се за­пра­во на­ла­зио у Сум­ској Обла­сти, на ушћу ре­ке Ро­мен у ре­ку Су­лу, а то је да­на­ шњи град Ром­ни. Што зна­чи да су и онај Рим на Ти­бру, ко­ји је тек дру­ги по ре­ду, та­ко­ђе осно­ва­ли Укра­јин­ци. Ово би би­ло ко­мич­но да је про­фе­сор Бе­бик јед­на од ша­ ла из ло­кал­ног „Клу­ба ве­се­лих и до­ви­тљи­ вих“ [Ка-ве-ен (КВН) – со­вјет­ска, а за­тим ру­ска ху­мо­ри­стич­ка те­ле­ви­зиј­ска еми­си­ја – прим. прев.]. Он је, ме­ђу­тим, ре­ал­ност. Дра­го ми је што Ма­ша на пр­вом ча­с у не­ће пе­ва­ти хим­ну Укра­ји­не и што не­ће са­зна­ ти за про­фе­со­ра Бе­би­ка, као ни за Бан­ де­ру и Шу­хе­ви­ча, ко­ји би, да им се Ру­си ни­с у су­прот­ста­ви­ли, до­би­ли Дру­ги свет­ ски рат. Бо­ље не­ка учи о Пу­шки­ну, ко­ји је во­лео жи­вот, а ја ћу јој већ об­ја­сни­ти и да су Шев­чен­ко и Ле­сја Укра­јин­ка осим ми­зан­троп­ских ства­ра­ли и лир­ска де­ла. Аутор је не­ка­да­шњи ста­нов­ник Ки­је­ва. Текст је адап­ти­ра­на вер­зи­ја ма­те­ри­ја­ла са сај­та „Ро­сиј­ске га­зе­те“.

друштво

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

Ко бра­ни Дон­бас? Пи­ше: Ми­ка­ел Ча­га­љан

Ево ка­ко при­пад­ни­ци кав­ка­ских на­ро­да об­ја­шња­ва­ју за­што су сту­пи­ли у ре­до­ве сна­га са­мо­од­бра­не Дон­ба­са.

За­што стра­ни до­бро­вољ­ци до­ла­зе у Укра­ји­ну? Сво­је мо­ти­ве за сту­па­ње у са­мо­од­бра­ну Дон­ба­са за „Ру­ску реч“ Кав­ка­сци... об­ја­шња­ва­ју Да­ге­ста­нац, Гру­зин, За­ур је Да­ге­ста­нац. Има 27 го­ди­на. Сна­ га­ма са­мо­од­бра­не се при­кљу­чио у мар­ Осе­тин, Ру­си и - је­дан Ср­бин. ту 2014. „Ја сам из Гор­лов­ке и у сна­ге

О

д са­мог по­чет­ка ору­жа­ног от­ по­ра на ју­го­и­сто­ку Укра­ји­не у сред­стви­ма јав­ног ин­фор­ ми­са­ња су се по­ја­вљи­ва­ле фо­то­гра­фи­је љу­ди ти­пич­не кав­ка­ске спо­ља­шњо­сти ко­ји се сме­ло осме­ху­ју у ка­ме­ру са оруж­јем у ру­ка­ма. Но­ви­на­ри се не­пре­ста­но пи­та­ ју от­куд у ре­до­ви­ма сна­га са­мо­од­бра­не Дон­ба­са бор­ци по­ре­клом са Кав­ка­за. Ка­кав је на­ци­о­нал­ни са­став ста­нов­ни­ка До­њец­ка? Пре­ма рас­по­ло­жи­вим по­да­ци­ ма из 2013, у овом гра­ду, ко­ји је пре­сто­ ни­ца Дон­ба­са, али и у окол­ним ме­сти­ ма Ма­ке­јев­ка, Гор­лов­ка и Кра­ма­торск, жи­ви 37.000 Јер­ме­на, 21.000 Азер­беј­џа­ на­ца, 9.000 Осе­ти­на, 4.700 Че­че­на, 2.700 Да­ге­ста­на­ца, око 3.000 Гру­зи­на. Да­кле, Дон­бас је ви­ше­на­ци­о­нал­на сре­ди­на. Сви ови љу­ди ту жи­ве већ ге­не­ра­ци­ја­ма и До­ њецк сма­тра­ју сво­јим род­ним гра­дом.

са­мо­од­бра­не сам сту­пио убр­зо на­кон по­чет­ка су­ко­ба. Ка­да су по­че­ли про­те­

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

До­бро­вољ­ци ко­ји су у Дон­бас до­шли из уда­ље­ни­јих зе­ма­ља ри­зи­ку­ју да бу­ду кри­вич­но го­ње­ни ка­да се вра­те ку­ћи

ка­ко да се по­на­шам? Ду­ша ме је за­бо­ле­ла ка­да сам ви­део ка­ко не­ми­ло­срд­но уни­ шта­ва­ју и ру­ше До­њецк. За­то сам са још не­ко­ли­ко при­ја­те­ља од­лу­чио да сту­пим у сна­ге са­мо­од­бра­не. Ово чи­ним због бу­ дућ­но­сти сво­је де­це.“ Аслан је Осе­тин. Има 31 го­ди­ну. У сна­ ге са­мо­од­бра­не је сту­пио у ма­ју 2014. „Ка­да се 2. ма­ја до­го­дио ма­са­кр у Оде­си, од­мах су­тра­дан сам се при­ја­вио у сна­ге са­мо­од­бра­не. То ви­ше ни­сам мо­гао мир­ но да гле­дам. Од­лу­чио сам да се бо­рим да се и у мом До­њец­ку не би до­го­ди­ло не­што слич­но. Те не­љу­де тре­ба за­у­ста­ ви­ти и до­бро их пот­пра­ши­ти. Мо­ра­мо од­го­во­ри­ти си­лом јер они раз­у­ме­ју са­мо је­зик оруж­ја. Са њи­ма се дру­га­чи­је не мо­же. Иза­зва­ли су кр­во­про­ли­ће и тре­ба их што пре оруж­јем за­у­ста­ви­ти, дру­гог из­бо­ра не­ма.“

... Ру­си...

У Дон­ба­с у се у ре­до­ви­ма сна­га са­мо­од­ бра­не по­ред ло­кал­ног ста­нов­ни­штва бо­ре и број­ни до­бро­вољ­ци из дру­гих ре­ги­о­на Ру­си­је. Пре­ма по­да­ци­ма вла­сти са­мо­про­гла­ше­не До­њец­ке На­род­не Ре­ пу­бли­ке, око 93% бо­ра­ца чи­не ло­кал­ни ста­нов­ни­ци, а пре­о­ста­лих 6 до 7% су са стра­не. Ве­ћи­на њих су Ру­си и у Дон­бас су до­шли из раз­ли­чи­тих де­ло­ва Ру­си­је. Не­ки су се сна­га­ма са­мо­од­бра­не при­кљу­ чи­ли из иде­о­ло­шких раз­ло­га, не­ки има­ју ро­ђа­ке у Дон­ба­с у, мно­ги су ра­ни­је ов­де жи­ве­ли и ју­го­и­сток Укра­ји­не сма­тра­ју сво­јим род­ним кра­јем. Олег је из Ом­ска, има 42 го­ди­не. Сна­ га­ма са­мо­од­бра­не је при­сту­пио у ју­ну 2014. „Ја сам ми­тра­ље­зац. Ов­де сам ро­

И ов­де је уда­рио брат на бра­та. У укра­јин­ској вој­сци су за­јед­но Укра­јин­ци и Ру­си као и на на­шој стра­ни. По­ло­ви­на на­ших за­ро­бље­ни­ка су Ру­си. Ово је пра­ви гра­ђан­ски рат. Пре­драг, до­бро­во­љац у Дон­ба­су сти и не­ре­ди на Мај­да­ну по­ста­ло је ја­сно да не мо­же­мо се­де­ти скр­ште­них ру­ку. Мо­ра­ли смо или да се бра­ни­мо, или да оде­мо одав­де.“ Ар­чил је Гру­зин. Има 46 го­ди­на. При­пад­ ник сна­га са­мо­од­бра­не је од сре­ди­не ма­ја 2014. „Ро­ђен сам и од­ра­стао у До­њец­ку. Ов­де су ми же­на и де­ца, а уско­ро тре­ба да по­ста­нем де­да. Зар je тре­ба­ло да при­хва­ тим да ми не­ко ко је до­шао ко зна ода­кле од­ре­ђу­је шта да ми­слим и го­во­рим или

ђен, Дон­бас је мој род­ни крај. До сво­је 23. го­ди­не жи­вео сам у Кра­ма­тор­ску, а он­да се це­ла мо­ја по­ро­ди­ца пре­се­ли­ла у Ру­си­ју. Зи­мус ка­да су по­че­ли су­ко­би, те­ле­фо­ном сам раз­го­ва­рао са ро­ђа­ци­ма и при­ја­те­љи­ма. Сви су би­ли ве­о­ма упла­ ше­ни. Ни­с у зна­ли шта ће би­ти са њи­ма и ка­ко ће се све ово за­вр­ши­ти. Он­да су Укра­јин­ци ова­мо по­сла­ли вој­ску, љу­ди су по­че­ли да ги­ну. Та­да сам схва­тио шта се спре­ма и да ће уско­ро по­че­ти и чист­ 11

друштво ке. Од­лу­чио сам да до­ђем у Дон­бас. По­ ло­ви­на мо­јих при­ја­те­ља из де­тињ­ства већ је би­ла у сна­га­ма са­мо­од­бра­не, та­ко да ни­сам имао ни­ка­квих про­бле­ма да сту­пим у је­ди­ни­цу. Као де­ца смо се у дво­ри­шту игра­ли ра­та, али ово са­да је пра­ви рат и љу­ди ствар­но ги­ну. Ма­да ми је те­шко због све­га што се де­ша­ва, дру­гог из­ла­за не­ма и ни­смо ми све ово за­по­че­ли.“

... и Ср­бин

Сви ови љу­ди су у Дон­бас до­шли до­бро­ вољ­но, а мно­ги ри­зи­ку­ју да бу­ду кри­вич­ но го­ње­ни ка­да се вра­те ку­ћи. То се пре све­га од­но­си на до­бро­вољ­це из уда­ље­ни­ јих зе­ма­ља, на Ср­бе, Че­хе, Нем­це, Ита­ ли­ја­не, Па­ле­стин­це, Фран­цу­зе, Изра­ел­це и Ара­пе из Си­ри­је. Пре­драг је Ср­бин, има 34 го­ди­не. Сна­ га­ма са­мо­од­бра­не се при­кљу­чио у ју­ну 2014. „Ове су­ко­бе је иза­звао НА­ТО. Ми у Ср­би­ји смо све ово већ до­жи­ве­ли: и у на­шој зе­мљи НА­ТО је нај­пре иза­звао гра­ђан­ски рат, а он­да су нас бом­бар­до­ ва­ли и по­сла­ли сво­ју вој­ску. НА­ТО је рас­т у­рио на­шу Ју­го­сла­ви­ју и од то­га се још увек ни­смо опо­ра­ви­ли. Са­да су до­ шли у Укра­ји­ну, али ци­ља­ју на Ру­си­ју. И ов­де је уда­рио брат на бра­та. У укра­јин­ ској вој­сци су за­јед­но Укра­јин­ци и Ру­си као и на на­шој стра­ни. По­ло­ви­на на­ших за­ро­бље­ни­ка су Ру­си. Ово је пра­ви гра­ ђан­ски рат. Ме­ђу­тим, у су­ко­би­ма у Ју­ го­сла­ви­ји ни­с у ко­ри­шће­ни ре­ак­тив­ни си­сте­ми пло­т ун­ске ва­тре ‘Град’, а ов­де тим стра­шним оруж­јем га­ђа­ју и ци­ви­ ле у гра­до­ви­ма. То чи­не да би иза­зва­ли још ве­ћу мр­жњу, да би љу­ди јед­ни дру­ге сма­тра­ли не­при­ја­те­љи­ма и на­ста­ви­ли да се ме­ ђу­соб­но уби­ја­ју. Ја ов­де ни­сам је­ди­ни Ср­бин. Има нас до­ста из Ср­би­је, али у Дон­бас ни­смо до­шли као пла­ће­ни­ци. Не до­би­ја­мо ни­ка­кав но­вац. У сна­га­ма са­ мо­од­бра­не су ми да­ли хра­ну, уни­фор­му и оруж­је. Ни­шта ви­ше ми ни­је по­треб­ но. Ми до­бро зна­мо да ако ов­де при­ме­не исти сце­на­рио као у на­шој зе­мљи, за нас ви­ше не­ма на­де. Ме­ђу­тим, ако Ру­си­ја не по­клек­не, и Ср­би­ја ће опет има­ти шан­ су да по­вра­ти сво­ју не­за­ви­сност. Ср­ би­ја је да­нас као сле­по цре­во Европ­ске уни­је, пре­ма на­ма се од­но­се као пре­ма ко­ло­ни­ји. То ов­де не сме да се до­го­ди. Пр­вих да­на смо ишли на тен­ко­ве ско­ ро го­ло­ру­ки. Са­да смо за­пле­ни­ли мно­го оруж­ја и си­гу­ран сам да ће­мо од­бра­ни­ти Дон­бас“.

12

интервју Раз­го­вор во­дио: Ге­ворг Мир­за­јан, „Екс­перт“

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

Да ли је Пр ру­ског све

Не­при­зна­та Прид­ње­стров­ска Мол­дав­ ска Ре­пу­бли­ка (ПМР) је 2. сеп­тем­бра обе­ле­жи­ла 24-го­ди­шњи­цу сво­је др­ жав­но­сти. „Ру­ска реч“ об­ја­вљу­је ин­ тер­вју са за­ме­ни­ком ми­ни­стра спољ­ них по­сло­ва Прид­ње­стро­вља Иго­ром Шор­ни­ко­вом, ко­ји об­ја­шња­ва са ка­ при­мер, на те­ри­то­ри­ји фа­бри­ке „Сиг­нал“, квим те­шко­ћа­ма се да­нас су­сре­ће ПМР ко­ја је пр­ва у СССР-у про­из­во­ди­ла ком­ и ка­кву по­моћ оче­ку­је од Ру­си­је. пју­те­ре, да­нас се на­ла­зи су­пер­мар­кет.

Н

а­сто­ја­ња За­па­да да зна­чај­но сма­њи зо­ну ру­ског ути­ца­ја не за­у­ста­вља­ју се у Укра­ји­ни. Бе­ла ку­ћа по­ку­ша­ва да на пост­со­ вјет­ском про­сто­ру ство­ри што је мо­гу­ће ви­ше жа­ри­шта на­пе­ то­сти и да иза­зо­ве за­о­штра­ва­ње „за­мр­зну­ тих“ кон­фли­ка­та, као што су кон­флик­ти у На­гор­но-Ка­ра­ба­ху или Прид­ње­стро­вљу. О то­ме ка­ква је да­нас Прид­ње­стров­ска Ре­пу­бли­ка, ка­ко пла­ни­ра да пре­жи­ви у изо­ла­ци­ји и за­што јој је по­треб­на Ру­си­ја го­во­ри за­ме­ник ми­ни­стра спољ­них по­ сло­ва Прид­ње­стро­вља Игор Шор­ни­ков. У Прид­ње­стро­вљу жи­ви са­мо по­ла ми­ ли­о­на љу­ди. Ка­ко др­жа­ва успе­ва да одр­ жи функ­ци­о­ни­са­ње сво­јих ми­ни­стар­ ста­ва и ску­пих др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја?

Ни­је по­сто­ја­ла мо­гућ­ност да део овла­шће­ ња пре­ба­ци­мо на су­сед­ну др­жа­ву и за­то смо мо­ра­ли са­ми у пот­пу­но­сти да фор­ ми­ра­мо све еле­мен­те др­жав­но­сти. По­се­ ду­је­мо соп­стве­ни мо­не­тар­ни си­стем са ста­бил­ном ва­лу­том, прид­ње­стров­ском ру­бљом. Осно­ву на­ше еко­но­ми­је чи­ни сна­жан ре­ал­ни сек­тор. Тач­но је да нас мол­дав­ски опо­нен­ти то­ком по­след­њих 20 го­ди­на оп­т у­жу­ју да смо се одво­ји­ли и при­том пре­у­зе­ли ин­ду­стри­ју. Ме­ђу­тим, исти­на је да се у Прид­ње­стро­вљу на­ла­зи­ло ма­ње од 40% укуп­ног ин­ду­стриј­ског по­ тен­ци­ја­ла Мол­дав­ске ССР. Раз­ли­ка из­ме­ђу нас и Мол­да­ви­је је у то­ме што је Прид­ ње­стро­вље свој по­тен­ци­јал у пот­пу­но­сти са­чу­ва­ло. Осим то­га, ста­нов­ни­ци Прид­ ње­стро­вља су отво­ри­ли но­ва пред­у­зе­ћа. А шта се до­го­ди­ло са оних 60% ко­ји су оста­ ли у Мол­да­ви­ји? Од њих не­ма ни тра­га. На

Ка­ко ре­ша­ва­те про­блем из­ла­ска на спољ­но тр­жи­ште?

Пред­сед­ни­ци Ру­си­је, Укра­ји­не, Мол­да­ви­је и Прид­ње­стро­вља, као и та­да­шњи пред­ се­да­ва­ју­ћи ОЕБС-а, у Мо­скви су 1997. пот­пи­са­ли ме­мо­ран­дум ко­јим се, из­ме­ђу оста­лог, ди­рект­но га­ран­то­ва­ла сло­бод­на спољ­но­е­ко­ном­ска ак­тив­ност Прид­ње­ стро­вља. Ми смо ово пра­во ко­ри­сти­ли до 2001, ка­да је Мол­да­ви­ја на на­го­вор сво­јих за­пад­них мен­то­ра уве­ла ре­жим бло­ка­де. Та­да нас је спа­сла Укра­ји­на ко­ја ни­је по­др­ жа­ла бло­ка­ду. Та­ко да је на­ше про­из­во­де при из­во­зу ца­ри­ни­ла Укра­ји­на и из­воз се од­ви­јао пре­ко ње­не те­ри­то­ри­је. Ки­ши­ њов је по­ку­шао да про­ме­ни став Ки­је­ва по овом пи­та­њу и у то­ме је ус­пео по­сле „на­ран­џа­сте ре­во­лу­ци­је“. Та­да је са­мо ин­тер­вен­ци­ја Ру­си­је спа­сла си­т у­а­ци­ју и омо­гу­ћи­ла да се ре­жим санк­ци­ја убла­жи. За­хва­љу­ју­ћи за­ла­га­њу Ру­си­је Мол­да­ви­ја је при­ста­ла да се прид­ње­стров­ски увоз од­ви­ја пре­ко Укра­ји­не, док се ро­ба за из­ воз мо­ра нај­пре пре­ба­ци­ти у Мол­да­ви­ју на ца­ри­ње­ње, а тек за­тим се ис­по­ру­чу­је у же­ље­ном прав­цу. Та­ко да на­ша пред­у­зе­ћа бу­џе­т у Мол­да­ви­је упла­ћу­ју од 30 до 50 ми­ли­о­на до­ла­ра го­ди­шње. Да не го­во­ри­ мо о до­дат­ним тро­шко­ви­ма и о по­ве­ћа­њу про­из­вод­не це­не ро­бе због тран­спор­та. Да ли је Ру­си­ја ва­ше нај­ва­жни­је из­во­ зно тр­жи­ште?

Го­то­во по­ло­ви­на укуп­не про­из­вод­ње је до 2006. за­и­ста од­ла­зи­ла у Ру­си­ју. На­кон што је уве­де­на бло­ка­да, ЕУ је на­шим ком­ па­ни­ја­ма омо­гу­ћи­ла из­ве­сну пред­ност на европ­ским тр­жи­шти­ма, док је тр­го­ви­на са Ру­си­јом, на­про­тив, на­мер­но оме­та­на. За­то

Ис­ку­ство је по­ка­за­ло да осни­ва­ње мо­но­на­ци­о­нал­них др­жа­ва из ви­ше­на­ци­о­нал­них дру­шта­ва на пост­со­вјет­ском про­сто­ру ни­је би­ло по­себ­но успе­шно

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

рид­ње­стро­вље део е­та?

да­нас из­воз у ЕУ до­сти­же око 30%, док у Ру­си­ју од­ла­зи ма­ње од 14% про­из­во­да. Нај­ви­ше из­во­зи­мо у Мол­да­ви­ју, и то 35%. Ка­кву по­др­шку Мо­сква за­пра­во пру­жа Прид­ње­стро­вљу?

Ра­ди се о ве­о­ма зна­чај­ној по­др­шци, пре све­га у со­ци­о­е­ко­ном­ској сфе­ри. Код нас већ го­ди­ну да­на функ­ци­о­ни­ше ауто­ном­ на не­про­фит­на ор­га­ни­за­ци­ја „Евро­а­зиј­ ска ин­те­гра­ци­ја“, ко­ја пла­ни­ра да до кра­ја 2014. у објек­те со­ци­јал­не и обра­зов­не на­ ме­не уло­жи 3 ми­ли­јар­де ру­ских ру­ба­ља. Од овог нов­ца у Прид­ње­стро­вљу се гра­ ди 12 нај­не­оп­ход­ни­јих обје­ка­та – вр­ти­ћи, шко­ле, по­ро­ди­ли­шта, он­ко­ло­шки цен­три и згра­да Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та Прид­ње­ стров­ског др­жав­ног уни­вер­зи­те­та. Ру­си­ја та­ко­ђе ис­пла­ћу­је до­да­так на пен­зи­ју свим на­шим пен­зи­о­не­ри­ма не­за­ви­сно од др­жа­ вљан­ства у из­но­с у од око 15 до­ла­ра. За нас је то озби­љан но­вац. Про­сеч­на пен­зи­ја без овог до­дат­ка код нас из­но­си 60-70 до­ла­ ра, та­ко да не­ким љу­ди­ма ру­ски до­да­так спа­са­ва жи­вот. Нај­зад, ми до­би­ја­мо ру­ски гас без оба­ве­зе да од­мах за ње­га пла­ти­мо. Све у све­му, пре­ма про­ра­чу­ни­ма не­ких на­ших струч­ња­ка, по­др­шка Прид­ње­ стро­вљу Ру­си­ју ко­шта до 1 ми­ли­јар­де до­ ла­ра го­ди­шње. Ме­ђу­тим, мо­гу­ће је да ова по­моћ не­ће би­ти до­вољ­на: по­сле до­га­ђа­ја у Укра­ји­ни и пот­пи­си­ва­ња спо­ра­зу­ма о сло­бод­ној тр­го­ви­ни из­ме­ђу Мол­да­ви­је и ЕУ при­лив у наш бу­џет се на­гло сма­њио. Па­ра­докс си­т у­а­ци­је је у то­ме што, ка­да би Прид­ње­стро­вље по­ста­ло при­зна­та др­

Ка­да би Прид­ње­стро­вље по­ста­ло при­зна­та др­жа­ва или му јед­но­став­но не би сме­та­ли да сло­бод­но по­слу­је, оно би мо­гло са­мо се­бе да из­др­жа­ва жа­ва или му јед­но­став­но не би сме­та­ли да сло­бод­но по­слу­је, оно би мо­гло са­мо се­бе да из­др­жа­ва. Аб­ха­зи­ја, Ју­жна Осе­ти­ја и Ка­ра­бах – то су, у су­шти­ни, на­ци­о­нал­ни про­јек­ти са ја­сно од­ре­ђе­ним на­ци­о­нал­ним иден­ти­ те­том, док је Прид­ње­стро­вље ви­ше­на­ ци­о­нал­ни про­је­кат. Да ли вам то ства­ра ви­ше про­бле­ма или вам по­ма­же?

Је­дан од глав­них фак­то­ра ко­ји од­ре­ђу­је на­шу си­т у­а­ци­ју је не­по­сто­ја­ње ет­нич­ког прин­ци­па при­ли­ком осни­ва­ња на­ше др­ жа­ве. Не по­сто­ји прид­ње­стров­ска на­ци­ о­нал­ност ни­ти прид­ње­стров­ски је­зик, не по­сто­ји чак ни до­ми­нант­на ет­нич­ка гру­па – Ру­си, Укра­јин­ци и Мол­дав­ци су от­при­ли­ке јед­на­ко за­сту­пље­ни у укуп­ној струк­т у­ри ста­нов­ни­штва Прид­ње­стро­ вља. Ако по­гле­да­мо на­ци­о­нал­ни са­став на­ших ор­га­на вла­сти, ту мо­же­мо на­ћи не са­мо Ру­се, Укра­јин­це и Мол­дав­це, већ и Јер­ме­не, Је­вре­је, Бу­га­ре и Га­га­у­зе. Си­гур­но је да нам ова­кав ин­тер­на­ци­о­ на­ли­зам по­ма­же – ис­ку­ство је по­ка­за­ло да осни­ва­ње мо­но­на­ци­о­нал­них др­жа­ва из ви­ше­на­ци­о­нал­них дру­шта­ва на пост­ со­вјет­ском про­сто­ру ни­је би­ло по­себ­но

Фо­то­гра­фи­ја из сло­бод­них из­во­ра

Ме­мо­ри­јал Сла­ве у Ти­ра­спо­љу, пре­сто­ни­ци Прид­ње­стро­вља

успе­шно. Ми ви­ди­мо крах др­жав­но­сти у Мол­да­ви­ји, где 99% др­жав­ног апа­ра­та чи­не љу­ди ко­ји при­па­да­ју мол­дав­ској на­ ци­о­нал­но­сти (и то не са­мо Мол­дав­ци­ма, не­го они­ма ко­ји се­бе сма­тра­ју Ру­му­ни­ ма), иако та­мо на­ци­о­нал­не ма­њи­не чи­не 30% ста­нов­ни­штва. Ни­је ни­ка­кво чу­до што ова­кав си­стем иза­зи­ва раз­ли­чи­та су­прот­ста­вља­ња – та­ко да се у Га­га­у­зи­ји [регион Мол­да­ви­је – прим. прев.] пре­ко 90% ста­нов­ни­ка из­ја­шња­ва про­тив евро­ ин­те­гра­ци­ја и за ула­зак у Ца­рин­ску уни­ју. У Ру­си­ји по­сто­ји ми­шље­ње да се про­ блем у од­но­си­ма Прид­ње­стро­вља и Мол­да­ви­је мо­же ре­ши­ти ако се Мол­ да­ви­ја при­по­ји Ру­му­ни­ји. Јер, ако се ра­ди о пре­и­спи­ти­ва­њу спо­ра­зу­ма из 1940, то би зна­чи­ло да у са­став Ру­му­ ни­је тре­ба да уђе са­мо Мол­да­ви­ја, без Прид­ње­стро­вља ко­је је у то вре­ме би­ло део Со­вјет­ске Укра­ји­не.

То је ве­о­ма по­пу­лар­на тач­ка гле­ди­шта ка­ко у Ру­си­ји, та­ко и у Прид­ње­стро­вљу. Ме­ђу­тим, у ствар­но­сти ни­је све та­ко јед­ но­став­но. Да је Ру­му­ни­ја хте­ла да при­ми Мол­да­ви­ју без Прид­ње­стро­вља и ње­го­вог еко­ном­ског по­тен­ци­ја­ла, она би то одав­но учи­ни­ла. За­то ни­је ис­кљу­че­но да ће ам­би­ ци­је Ру­му­ни­је до­ве­сти до об­на­вља­ња вој­ ног кон­флик­та у Прид­ње­стро­вљу, с тим што ће­мо овај пут мо­ра­ти да се бра­ни­мо не од Мол­да­ви­је, не­го од знат­но моћ­ни­је др­жа­ве, чла­ни­це НА­ТО-а. У том слу­ча­ју ће Ру­си­ја, чи­ји се ми­ров­ни кон­тин­гент ту на­ла­зи, би­ти уву­че­на у овај кон­фликт. Осим то­га, ру­мун­ска иде­о­ло­ги­ја је усме­ ре­на ка ши­ре­њу те­ри­то­ри­је и на зе­мље ко­је се на­ла­зе иза Дње­стра. За­то ни­је ис­кљу­че­но да ће на­кон при­па­ја­ња мол­ дав­ске те­ри­то­ри­је сред­ства по­мо­ћу ко­јих је Ру­му­ни­ја фи­нан­си­ра­ла гра­ђан­ско дру­ штво у Мол­да­ви­ји и пла­ћа­ла из­ве­шта­ва­ ње ме­ди­ја са про­ру­мун­ских и про­е­вроп­ ских по­зи­ци­ја би­ти пре­о­ри­јен­ти­са­на на ре­а­ли­за­ци­ју про­јек­та „Тран­сни­стри­ја“, ко­ји се од­но­си на те­ри­то­ри­ју из­ме­ђу Дње­ стра и Ју­жног Бу­га. За­то да­нас Мол­да­ви­ ја пред­ста­вља там­пон зо­ну ко­ја шти­ти Прид­ње­стро­вље од ру­мун­ске екс­пан­зи­је и, ма­да по­је­ди­ни те­о­ре­ти­ча­ри сма­тра­ју да ће Ру­си­ја, ако се осло­бо­ди „ба­ла­ста“ Мол­да­ви­је, сма­њи­ти број про­бле­ма са ко­ји­ма се су­о­ча­ва, мо­же­мо им ре­ћи да гре­ше. При­па­ја­њем Мол­да­ви­је Ру­му­ни­ји не би се ни­шта по­сти­гло за Прид­ње­стро­ вље, исто као што се при­па­ја­њем Прид­ ње­стро­вља Мол­да­ви­ји Мол­да­ви­ја не би за­др­жа­ла у сфе­ри ру­ског ути­ца­ја.

13

економија

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

Еко­ном­ско збли­жа­ва­ње Ру­си­је и Ира­на Пи­ше: Иван Ко­њу­хов

Мо­сква и Те­хе­ран пла­ни­ра­ју на­гло по­ве­ћа­ње оби­ма еко­ном­ске са­рад­ ње. Реч је о пре­ла­ску на ру­бље у уза­ јам­ним тран­сак­ци­ја­ма, о из­град­њи елек­тра­на, ис­по­ру­ци раз­ли­чи­тих про­из­во­да, из­ме­ђу оста­лог и на­ мир­ни­ца, а та­ко­ђе о по­кре­та­њу за­ јед­нич­ке про­из­вод­ње и до­зво­ли ру­ ским ком­па­ни­ја­ма да екс­пло­а­ти­шу иран­ску наф­т у и гас.

У

Те­хе­ра­ну су 9-10. сеп­тем­бра одр­жа­ни ру­ско-иран­ски по­ слов­ни фо­рум и 11. сед­ни­ца ме­ђу­вла­ди­не ко­ми­си­ је. „Иран­ско тр­жи­ште До­го­во­ри­ли смо се да се је при­влач­но за ве­ли­ ке ру­ске ком­па­ни­је, пре све­га за тр­го­вин­ски про­мет из­ме­ђу оне ко­је се ба­ве екс­пло­а­та­ци­јом, на­ших зе­ма­ља ор­га­ни­зу­је тран­спор­том и пре­ра­дом руд­ног на ба­зи ло­кал­них ва­лу­та. бо­гат­ства“, ре­као је ми­ни­стар енер­ге­ти­ке РФ Алек­сан­дар Но­ Би­ђан Зан­га­нех, иран­ски вак. „Ми смо спрем­ни да ра­ди­мо ми­ни­стар за наф­ту на по­ве­ћа­њу про­ме­та ро­бе.“ Са­ да­шњи про­мет, по оце­на­ма обе­ју стра­на, из­но­си 1,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, али у то­ку и дру­ге те­сте­ни­не, као и по­љо­при­вред­ на­ред­не две го­ди­не мо­же по­ста­ти де­сет не про­из­во­де. Џа­лал­пур, пот­пред­сед­ник Тр­го­вин­ско-ин­ду­стриј­ске ко­мо­ре Ира­на, пу­та ве­ћи. Но­вак је до­дао да Ру­си­ја и Иран мо­гу ре­као је да Иран мо­же да по­ну­ди Ру­си­ји успе­шно са­ра­ђи­ва­ти у сфе­ри ме­та­лур­ тех­но­ло­ги­је и са­рад­њу у сфе­ри из­град­ње ги­је, тран­спор­та и ко­му­ни­ка­ци­ја. „Ми бра­на и хи­дро­тех­нич­ких обје­ка­та, као и тре­ба да отре­се­мо пра­ши­ну ко­ја се ве­ фа­бри­ка це­мен­та. ко­ви­ма та­ло­жи­ла и да по­ну­ди­мо но­ву Пре­ма Но­ва­ко­вим ре­чи­ма, ве­ли­ки ру­ски ро­бу“, ци­ти­ра ре­чи ми­ни­стра Но­ва­ка про­из­во­ђа­чи ауто­мо­би­ла „Ав­то­ваз“, гру­ ИТАР-ТАСС. па ГАЗ и „Ка­маз“ спрем­ни су да отво­ре Пред­сед­ник Ру­ско-иран­ског по­слов­ по­сао у Ира­ну, „с тим што се не ра­ди са­мо ног са­ве­та Вик­тор Мељ­ни­ков ис­ти­че да о из­во­зу, не­го и о ор­га­ни­зо­ва­њу за­јед­ Иран мо­же из­во­зи­ти у Ру­си­ју ма­ка­ро­не нич­ке про­из­вод­ње“.

14

Ира­ну су по­треб­ни жи­то и елек­тра­не

Јед­на од нај­ва­жни­јих сфе­ра за са­рад­њу је про­из­вод­ња елек­трич­не енер­ги­је. Ком­па­ ни­ја „Тех­но­про­мек­спорт“ (ула­зи у са­став кор­по­ра­ци­је „Ро­стех“) по­сти­гла је до­го­вор о из­град­њи 10 бло­ко­ва у тер­мо­е­лек­тра­на­ ма укуп­не сна­ге од го­то­во 3 GW, као и о мо­дер­ни­за­ци­ји са­да­шњих тер­мо­е­лек­тра­на, укљу­чу­ју­ћи и мо­гућ­ност ин­ду­стри­ја­ли­за­ ци­је на­ла­зи­шта угља (укуп­на вред­ност про­ је­ка­та ће пре­ма­ши­ти 12 ми­ли­јар­ди до­ла­ра).

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

жи­та спрем­на је да из­во­зи у Иран 1,52 ми­ли­о­на то­на жи­та, из­ја­вио је пр­ви за­ме­ник ге­не­рал­ног ди­рек­то­ра ком­па­ ни­је Ан­дреј Гор­мах. Он је са­оп­штио да Ру­си­ја и Иран раз­ма­тра­ју мо­гућ­ност скла­па­ња спо­ра­зу­ма о ис­по­ру­ци жи­та у за­ме­ну за наф­т у. Иран са сво­је стра­не мо­же по­ве­ћа­ти из­ воз во­ћа и по­вр­ћа у Ру­си­ју, и та­ко ком­ пен­зо­ва­ти пре­кид ис­по­ру­ке европ­ских по­љо­при­вред­них про­из­во­да ко­ји су об­ у­хва­ће­ни кон­тра­санк­ци­ја­ма Мо­скве.

Ру­ски ми­ни­стар енер­ге­ти­ке Алек­сан­дар Но­вак и иран­ски ми­ни­стар за наф­ту Би­ђан Зан­га­нех по­сле са­стан­ка у Те­хе­ра­ну 9. сеп­тем­бра

ФО­ТО: AP

Са­рад­ња ве­за­на за наф­ту и гас за­са­да је под зна­ком пи­та­ња

Ста­ри­ји на­уч­ни са­рад­ник Ин­сти­т у­та за ори­јен­тал­не сту­ди­је Ру­ске ака­де­ми­је на­ у­ка, про­фе­сор Вла­ди­мир Са­жин, у ин­ тер­вјуу за лист „Га­зе­та.Ru“ ис­ти­че да је, ка­да се ра­ди о Ира­ну, пот­пу­но ло­гич­на ва­ри­јан­та из­град­ње енер­гет­ских по­го­на у за­ме­ну за наф­т у. „Ира­ну су по­треб­не ве­ли­ке ко­ли­чи­не елек­трич­не енер­ги­је, а Ру­си­ја је јед­на од во­де­ћих зе­ма­ља све­та по из­град­њи енер­гет­ских по­го­на“, под­се­ тио је Са­жин. „По­ред то­га, Ру­си­ја већ има ис­ку­ство у из­град­њи елек­тра­на у Ира­ну, сте­че­но још у до­ба СССР-а.“

Пре­ма са­зна­њи­ма ли­ста „Ко­мер­сант“, ме­ ђу ком­па­ни­ја­ма ко­је су за­ин­те­ре­со­ва­не за из­град­њу ин­фра­струк­т у­ре је и „Строј­ тран­сгас-ин­же­ње­ринг“. Она се ба­ви по­ ста­вља­њем це­во­во­да. По­ред то­га, пред­ став­ни­ци ОАД „Ру­ске же­ле­зни­це“ (РЖД) пот­пи­са­ли су са иран­ским ко­ле­га­ма спо­ ра­зум о елек­три­фи­ка­ци­ји пру­га у Ира­ну. „Укуп­но ће би­ти шест та­квих про­је­ка­та. У но­вем­бру се спре­ма­мо да пот­пи­ше­мо већ сле­де­ћи спо­ра­зум“, ре­као је за по­ме­ ну­то из­да­ње члан ру­ске де­ле­га­ци­је. Ује­ди­ње­на ком­па­ни­ја за про­из­вод­њу

Иран пред­ла­же ру­ским ком­па­ни­ја­ма „Га­ спром“ и „Лу­ко­ил“ да уче­ству­ју у про­јек­ ти­ма екс­пло­а­та­ци­је наф­те и га­са. Ру­ске ком­па­ни­је за­са­да тек раз­ма­тра­ју пред­лог. Те­хе­ран је спре­ман да им иза­ђе у су­срет и да из­ме­ни за­кон­ске про­пи­се (у овом тре­нут­ку стра­не ком­па­ни­је не мо­гу би­ ти ак­ци­о­на­ри у про­јек­ти­ма ко­ји се ти­чу екс­пло­а­та­ци­је руд­ног бо­гат­ства). Иран у ру­ским ком­па­ни­ја­ма тра­жи ин­ве­сти­то­ре за ре­а­ли­за­ци­ју про­је­ка­та ве­за­них за про­ из­вод­њу теч­ног га­са. Јед­но од пи­та­ња о ко­ји­ма се нај­ви­ше го­во­ ри и да­ље је ме­ха­ни­зам уза­јам­них нов­ча­ них тран­сак­ци­ја. Алек­сан­дар Но­вак је ис­ та­као да се „на­ста­вља раз­ра­да ме­ха­ни­за­ма тран­сак­ци­ја у ру­бља­ма и иран­ској ва­лу­ ти“. „До­го­во­ри­ли смо се да се тр­го­вин­ски про­мет из­ме­ђу на­ших зе­ма­ља ор­га­ни­зу­је на ба­зи ло­кал­них ва­лу­та“, ре­као је иран­ ски ми­ни­стар за наф­т у Би­ђан Зан­га­нех. За­са­да, ме­ђу­тим, ни­с у скло­пље­ни ни­ка­ кви кон­крет­ни спо­ра­зу­ми о из­во­зу иран­ ске наф­те у Ру­си­ју. Вла­де РФ и Ира­на су у ав­гу­сту пот­пи­са­ле пе­то­го­ди­шњи ме­мо­ ран­дум о уза­јам­ном раз­у­ме­ва­њу. По­сле пот­пи­си­ва­ња ме­мо­ран­ду­ма Ми­ни­стар­ ство енер­ге­ти­ке је са­оп­шти­ло да је Иран по­ну­дио Ру­си­ји уче­шће у ор­га­ни­зо­ва­њу ис­по­ру­ке ње­го­ве наф­те, из­ме­ђу оста­лог и у Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју. Ме­ди­ји су тај по­сао на­зва­ли „наф­та у за­ме­ну за ро­бу“. Ме­ђу­ тим, 9. сеп­тем­бра по­сле сед­ни­це ме­ђу­ вла­ди­не ко­ми­си­је ми­ни­стар енер­ге­ти­ке Алек­сан­дар Но­вак је у ин­тер­вјуу за ТВ ка­нал „Ру­си­ја 24“ са­оп­штио да Ру­си­ја не пре­го­ва­ра о уво­зу наф­те из Ира­на по бар­тер уго­во­ру, али да по­сто­ји мо­гућ­ност уго­ва­ра­ња та­квог по­сла. Пре­ма ма­те­ри­ја­ли­ма „Ко­мер­сан­та“, пор­та­ла „Га­зе­та.Ru“, „Ин­тер­фак­са“, РИА „Но­во­сти“ и аген­ци­је ИТАР-ТАСС.

15

историја Пи­ше: Ни­ко­лај Гор­шков

Пр­ви свет­ски рат бе­ле­жи епи­зо­де у ко­ји­ма су се бри­тан­ска и ру­ска вој­ ска по­ма­га­ле као пра­ви са­ве­зни­ци. Бри­тан­ске и ру­ске под­мор­ни­це, пре­ ба­че­не у Бал­тич­ко мо­ре на не­ве­ро­ ват­но до­ви­тљи­ве на­чи­не, пре­сре­та­ ле су не­мач­ке бро­до­ве и пре­ки­да­ле ли­ни­је снаб­де­ва­ња кај­зе­ро­вих тру­ па. Ен­гле­ски и ру­ски мор­на­рич­ки са­ бор­ци има­ли су ве­ли­ког успе­ха у из­ вр­ша­ва­њу овог за­јед­нич­ког за­дат­ка.

В

елики рат се пре свега памти по рововској борби на поприштима Западног и Источног фронта. Ме­ђу­тим, оче­ки­ва­ни окр­шај две нај­ве­ ће по­мор­ске си­ле тог вре­ме­на, бри­тан­ске Ве­ли­ке фло­те и не­мач­ке Фло­те отво­ре­ног мо­ра (ре­ор­га­ни­зо­ва­не по­чет­ ком 20. ве­ка од стра­не ад­ми­ра­ла Ал­фре­да фон Тир­пи­ца), ни­ка­да се у ства­ри ни­је до­го­дио, осим у би­ци код Ји­лан­да (део Дан­ске), по­сле ко­је су обе стра­не твр­ди­ле да су од­не­ле не­с ум­њи­ву по­бе­ду. Ме­ђу­тим, Нем­ци су за­хва­љу­ју­ћи рат­ном са­ве­зни­штву бри­тан­ских и ру­ских под­ мор­ни­ца пре­тр­пе­ли те­шке гу­бит­ке на Бал­ти­ку – баш у во­да­ма ко­је су сма­тра­ли си­гур­ним уто­чи­штем сво­је фло­те.

Бор­бе у мо­ре­у­зи­ма

Бал­тич­ко мо­ре ни­је пред­ста­вља­ло са­мо не­мач­ки тре­на­жни по­ли­гон, већ и из­у­ зет­но ва­жну ли­ни­ју снаб­де­ва­ња си­ро­ ви­на­ма и ро­бом из не­у ­трал­не Швед­ске, чи­ме су се по­пу­ња­ва­ле не­мач­ке рат­не за­ ли­хе. За­то је бри­тан­ска Кра­љев­ска рат­ на мор­на­ри­ца до­би­ла за­да­так да из­вр­ши по­мор­ску бло­ка­ду Не­мач­ке ко­ли­ко је год мо­гу­ће, и иза­зо­ве не­ста­ши­цу ви­тал­них си­ро­ви­на по­треб­них ње­ној ин­ду­стри­ји. Без бло­ка­де на Бал­ти­ку овај циљ ни­је мо­ гао да се по­стиг­не, а Не­мач­ка је би­ла го­ спо­дар овог мо­ра. Ру­ска Бал­тич­ка фло­та од по­чет­ка ра­та ни­је сту­пи­ла у деј­ство, јер ни­је би­ла мо­дер­ни­зо­ва­на и ни­је мо­гла да се но­си са Тир­пи­цо­вим ску­пим бро­до­ви­ма. Ипак, Рат­на мор­на­ри­ца Ру­ске Им­пе­ри­је у свом са­ста­ву има­ла је јед­ну под­мор­ни­цу од 400 то­на под име­ном „Ај­ку­ла“, нај­ве­ћу у сво­јој фло­ти. Ова под­мор­ни­ца би­ла је пр­ва на све­т у ко­ја је мо­гла да ис­па­љу­је ви­ше тор­пе­да исто­вре­ме­но. Из­гра­ђе­на је 1911, и би­ла је у опе­ра­тив­ној упо­тре­би на Бал­тич­ком мо­ру све до 9. но­вем­бра 1915.

16

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

Бра­ћа по Бал­ти­ку: ка­ко су Ру­си­ја и Ве­ли Бри­та­ни­ја за­у­ста­ви­ле не­мач­ку мор­на­ри­цу

ка­да се ни­је вра­ти­ла у ба­зу са бор­бе­ног за­дат­ка. Том при­ли­ком не­ста­ло је 35 чла­ но­ва по­са­де. Ве­ро­ва­ло се да је на­и­шла на не­мач­ку ми­ну. Ро­ни­о­ци су је ко­нач­но про­на­шли у ју­ну 2014. на дну Бал­тич­ког мо­ра по­крај оба­ла Есто­ни­је. Да би се из­вр­ши­ла по­мор­ска бло­ка­да Не­ мач­ке и по­мо­гло ру­ској Рат­ној мор­на­ри­ ци, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја је од­лу­чи­ла да се ма­ла фло­ти­ла ње­них под­мор­ни­ца ста­ви под ру­ску ко­ман­ду. Из­ме­ђу ок­то­бра 1914. и сеп­тем­бра 1915. че­ти­ри бри­тан­ске под­ мор­ни­це кла­се „Е“ про­ву­кле су се кроз уске и плит­ке дан­ске мо­ре­у­зе ко­ри­сте­ћи не­у ­трал­не тр­го­вач­ке бро­до­ве као за­клон, чи­ме су из­бе­гли су­ко­бе са не­мач­ком мор­ на­ри­цом. Че­ти­ри ма­ње под­мор­ни­це кла­ се „Ц“ до­ву­кли су ру­ски те­гља­чи пре­ко Се­вер­ног рта све до Ар­хан­гел­ска (оба­ла Бе­лог мо­ра, ру­ски Крај­њи Се­вер), ода­кле су тран­спор­то­ва­ни ру­ским бар­жа­ма кроз сло­жен си­стем ка­на­ла и ре­ка до Фин­ског за­ли­ва (Бал­тич­ко мо­ре). Ру­си су по­ку­ша­ли да за­др­же у тај­но­сти до­ла­зак бри­тан­ских под­мор­ни­ца у сво­

ју ба­зу Ре­вељ (да­на­шњи Та­лин, глав­ни град Есто­ни­је). Ин­си­сти­ра­ли су да се на пло­ви­ли­ма не ис­так­не за­ста­ва Кра­љев­ске рат­не мор­на­ри­це, да се њи­хо­ве озна­ке пре­фар­ба­ју и да по­са­да на оба­ли но­си ци­вил­на оде­ла. Бри­тан­ци се ово­ме ни­с у по­ви­но­ва­ли, па ка­да су на кра­ју Нем­ци от­кри­ли њи­хо­во при­с у­ство, Бер­лин је за­у­ста­вио ве­жбе сво­јих ве­ли­ких рат­них бро­до­ва на Бал­ти­ку.

Да би се из­вр­ши­ла по­мор­ска бло­ка­да Не­мач­ке и по­мо­гло ру­ској Рат­ној мор­на­ри­ци, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја је од­лу­чи­ла да се ма­ла фло­ти­ла ње­них под­мор­ни­ца ста­ви под ру­ску ко­ман­ду

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

те Ане, „до­де­ље­ним од стра­не Ње­го­вог ве­ли­чан­ства им­пе­ра­то­ра Ру­си­је за из­у­ зет­не за­слу­ге“. Оно што је још зна­чај­ни­је је да је Кро­ми ка­сни­је по­стао де­фак­то за­по­вед­ник ан­ гло-ру­ске под­мор­нич­ке фло­ти­ле то­ком не­ре­да на­ста­лог у ру­ској вој­сци по­сле аб­ ди­ка­ци­је им­пе­ра­то­ра Ни­ко­ла­ја II у фе­ бру­а­ру 1917. Ру­ски мор­на­ри, збу­ње­ни на­ ста­лим окол­но­сти­ма, ра­ди­је су слу­ша­ли ње­га не­го соп­стве­не офи­ци­ре, од ко­јих су мно­ги до­слов­но би­ли ба­че­ни с па­лу­бе.

Ен­гле­ска под­мор­ни­ца из 1914.

и­ка е

ФО­ТО: Getty Ima­ges / Fo­to­bank

Суд­бо­но­сно про­ро­чан­ство

Вот­ка уме­сто ру­ма

Убр­зо по­што су Бри­тан­ци при­сти­гли, по­че­ла је зи­ма и због за­ле­ђе­ног мо­ра го­то­во ни­је би­ло мо­гу­ће ор­га­ни­зо­ва­ти би­ло ка­ква деј­ства. Ка­ко би се угре­ја­ ли, мор­на­ри су по­че­ли да кон­зу­ми­ра­ју рум. Ка­ко су се за­ли­хе сма­њи­ле ад­ми­ рал Ни­ко­лај Ото­вич фон Есен, ко­ман­ дант ру­ске Бал­тич­ке фло­те, пред­ло­жио је да уме­сто ру­ма пи­ју вот­ку. У ово­ме су Бри­тан­ци успе­шно па­ри­ра­ли Ру­си­ ма. Бо­ра­ви­ли су у истим про­сто­ри­ја­ма са ру­ским ко­ле­га­ма, а то­ком зи­ме, ка­да су све ак­тив­но­сти би­ле об­у­ста­вље­не, на­у­чи­ли су да игра­ју ру­ски би­ли­јар и да ски­ја­ју. Ор­га­ни­зо­ван је и фуд­бал­ски тур­нир на ко­ме су уче­ство­ва­ле бри­тан­ ске и ру­ске по­са­де. Не­ки бри­тан­ски офи­ци­ри по­ка­за­ли су же­љу да на­у­че ру­ски је­зик. Фран­сис Гуд­ харт, за­по­вед­ник под­мор­ни­це Е-8, за­ бе­ле­жио је у днев­ни­ку: „Ру­ска азбу­ка је при­лич­но те­шка, сви се сме­ју што се тру­дим да је са­вла­дам, док ме­не то још ви­ше под­сти­че...“

Ру­си­ма се по­себ­но до­пао ко­ман­дант под­мор­ни­це Е-9, Макс Хор­тон. За­хва­ љу­ју­ћи ње­го­вом ју­на­штву, као и љу­ба­ви пре­ма пи­ћу и дру­же­њу, сте­као је мно­го при­ја­те­ља. То­ком ра­та, пло­ви­ло под ње­ го­вом ко­ман­дом је по­то­ну­ло, уни­штив­ ши пре то­га ве­ли­ки број тран­спор­те­ра ру­де, као и не­ко­ли­ко не­мач­ких рат­них бро­до­ва. Па­тро­ле ру­ских и бри­тан­ских под­мор­ ни­ца удру­же­ним сна­га­ма озбиљ­но су угро­зи­ле снаб­де­ва­ње си­ро­ви­на­ма не­ мач­ке рат­не ма­ши­не­ри­је. По­што је за све­га не­ко­ли­ко не­де­ља уни­ште­но де­ се­так те­рет­них бро­до­ва, ис­по­ру­ке су би­ле об­у­ста­вље­не све док Нем­ци ни­с у раз­ви­ли си­стем кон­во­ја ко­ји је шти­тио то­ва­ре. Мно­ге од ових успе­шних ак­ци­ја из­ве­ла је јед­на под­мор­ни­ца – Е-19 под ко­ман­дом Френ­си­са Кро­ми­ја. Он је по­то­пио че­ти­ри не­мач­ка тран­спорт­на бро­да за са­мо је­дан дан. Ру­си су би­ли то­ли­ко оду­ше­вље­ни да су га исто­вре­ме­но од­ли­ко­ва­ли ор­де­ни­ма све­тог Ге­ор­ги­ја, све­тог Вла­ди­ми­ра и све­

У ма­ју 1917. је Кро­ми, ко­ји је теч­но го­ во­ри ру­ски, по­ста­вљен за по­мор­ског ата­шеа у бри­тан­ској ам­ба­са­ди у ре­во­лу­ ци­јом за­хва­ће­ном Пе­тро­гра­ду (ка­ко се Санкт Пе­тер­бург звао 1914-1924). До­био је на­ре­ђе­ње да спро­ве­де пре­ме­шта­ње под­мор­ни­ца у Фин­ску по­што је Ре­вељ пао у ру­ке Не­ма­ца. По­сле не­мач­ке ин­ тер­вен­ци­је у ра­т у Фин­ске за не­за­ви­сност од Ру­си­је на­ло­же­но му је да по­то­пи под­ мор­ни­це. Бри­тан­ске по­са­де ус­пе­ле су да се вра­те у сво­ју зе­мљу, осим мор­на­ра са под­мор­ни­це Е-18. У ма­ју 1916. они су стра­да­ли то­ком јед­не ми­си­је. Гуд­харт је за­бе­ле­жио да је за­по­ вед­ни­ку под­мор­ни­це Е-18 Ро­бер­т у Ха­ ла­ха­ну бу­дућ­ност про­ре­кла не­ка же­на ко­ја га је упо­зо­ри­ла на ве­ли­ку опа­сност. Су­је­вер­ни Ха­ла­хан за­мо­лио је су­пру­ гу бри­тан­ског ви­це­кон­зу­ла у Ре­ве­љу да оба­ве­сти ње­го­ву по­ро­ди­цу пре не­го што стиг­не зва­нич­ни те­ле­грам Кра­љев­ске рат­не мор­на­ри­це да је по­ги­нуо. Им­пе­ра­тор је Ха­ла­ха­на пост­хум­но од­ ли­ко­вао нај­ви­шим вој­ним ор­де­њем као и два дру­га офи­ци­ра, док су чла­но­ви по­ са­де би­ли од­ли­ко­ва­ни ме­да­ља­ма. Шта се до­го­ди­ло са под­мор­ни­цом Е-18 ду­го ни­је би­ло по­зна­то, све док у де­цем­бру 2009. ње­ну олу­пи­ну ни­с у про­на­шли швед­ски ро­ни­о­ци код естон­ске оба­ле, бли­зу ње­не рат­не ба­зе. На осно­ву то­га што гор­њи отвор ни­је био за­тво­рен за­кљу­чи­ли су да је нај­ве­ро­ват­ни­је пло­ви­ла по по­вр­ши­ни ка­да је на­и­шла на ми­ну. То­ком вре­ме­на под­ви­зи ма­ле под­мор­ нич­ке фло­ти­ле на Бал­ти­ку па­ли су у за­бо­рав. Ипак, ен­гле­ски и ру­ски мор­на­ рич­ки са­бор­ци ус­пе­ли су да оме­т у не­ мач­ко снаб­де­ва­ње рат­ним ма­те­ри­ја­лом и спре­чи­ли су Фло­т у отво­ре­ног мо­ра да сло­бод­но пло­ви Бал­ти­ком. По­врх све­га, опо­вр­гли су тврд­ње не­мач­ке про­па­ган­ де да Бри­та­ни­ја ни­је у ста­њу да по­мог­не свом са­ве­зни­ку Ру­си­ји.

17

историја

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

Кул­т ур­н а раз­м е­н а на ба­ј о­н е­т и­м а Пи­ше: Ју­риј Осо­кин

18

К

рим­ски рат је био пр­ви кон­ фликт у ко­ме се Ру­си­ја отво­ ре­но су­ко­би­ла са Ен­гле­ском, ко­ја је би­ла у ко­а­ли­ци­ји са Фран­цу­ском и Тур­ском. На ме­ђу­на­род­ној по­ли­тич­кој сце­ни ове др­жа­ве су би­ле не­при­ја­те­љи, али на бој­ном по­љу су се су­о­чи­ли жи­ви љу­ди, и то не са­мо обич­ни ре­до­ви, не­го и офи­ци­ри, за ко­је рат ни­је био раз­лог да се за­бо­ра­ве ле­пи ма­ни­ри и уч­ти­вост. Ру­ски офи­ци­ри су го­во­ри­ли фран­цу­ски и ен­гле­ски, и у пре­да­си­ма из­ме­ђу би­та­ ка мо­гли су да во­де свет­ске раз­го­во­ре са они­ма ко­ји ће већ су­тра­дан опет по­ста­ти њи­хо­ви смрт­ни не­при­ја­те­љи.

Пре 160 го­ди­на, по­чет­ком сеп­тем­ бра 1854, на оба­ли Кри­ма ис­кр­ца­ле су се са­ве­знич­ке тру­пе Фран­цу­за, Ен­гле­за и Ту­ра­ка, и убр­зо за­тим оп­ ко­ли­ле твр­ђа­ву и лу­ку Се­ва­сто­пољ. Оп­са­да Се­ва­сто­по­ља ни­је би­ла са­ мо су­коб ру­ске ар­ми­је са ен­гле­скофран­цу­ском ко­а­ли­ци­јом, не­го и су­ срет раз­ли­чи­тих кул­т у­ра. На бој­ном по­љу су Ру­си и вој­ни­ци ко­а­ли­ци­је би­ли не­при­ја­те­љи, али у тре­ну­ци­ ма за­тиш­ја, ка­да су би­ли уло­го­ре­ ни, ак­тив­но су ко­му­ни­ци­ра­ли. Ка­ па „ба­ла­кла­ва“ („фан­том­ка“), ка­пут „ра­глан“ и џем­пер „кар­ди­ган“, ци­ га­ре и вој­но но­ви­нар­ство – све се „Та­ква је во­ља бож­ја“ то по­ја­ви­ло упра­во за вре­ме оп­са­де По­сле бом­бар­до­ва­ња Оде­се ен­гле­скофран­цу­ска еска­дра је ра­ди бло­ка­де гра­ Се­ва­сто­по­ља.

да оста­ви­ла ен­гле­ску фре­га­т у „Ти­гар“, а ова се у гу­стој ма­гли на­с у­ка­ла у пли­ћа­ ку бли­зу ула­ска у град­ску лу­ку. По­са­да се са­сто­ја­ла од 225 офи­ци­ра и мор­на­ ра. Сви су за­ро­бље­ни и нај­пре сме­ште­ ни у Оде­с у, а за­тим су пу­ште­ни ку­ћи по лич­ној на­ред­би ру­ског им­пе­ра­то­ра Ни­ко­ла­ја I. За­ро­бље­ни­ци су др­жа­ни у из­ван­ред­ним усло­ви­ма и би­ли су оба­ су­ти не­пре­кид­ном па­жњом ло­кал­ног ста­нов­ни­штва, о че­му су ен­гле­ски мор­ на­ри пи­са­ли сво­јим по­ро­ди­ца­ма пи­сма пу­на оду­ше­вље­ња: „Јед­ном је са за­ста­ вом при­мир­ја до­шао ру­ски офи­цир у го­ ди­на­ма. Уз еле­ган­тан на­клон по­ну­дио је гру­пи ен­гле­ских вој­ни­ка бур­мут. А ка­да је са њи­ма по­пио по­ну­ђе­ни рум, ре­као је ен­гле­ском офи­ци­ру: ‘Ру­си су вр­ло на­кло­ње­ни Ен­гле­зи­ма, и ми ни­ка­да не би­смо ра­то­ва­ли про­тив вас. Али, очи­ глед­но је то во­ља бож­ја’“.

Илу­стра­ци­ја: Fi­ne­Art / Vos­tock-Pho­to

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2014.

Офи­ци­ри су се увек по­на­ша­ли као џен­ тлме­ни, али за­то код обич­них вој­ни­ка га­лант­ност и мо­рал ни­с у увек би­ли на ви­си­ни. За раз­ли­ку од европ­ски обра­ Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •

зо­ва­не ру­ске го­спо­де офи­ци­ра, обич­ни ру­ски вој­ни­ци до­жи­вља­ва­ли су Ен­гле­зе и Фран­цу­зе као ту­ђин­це у сва­ком по­ гле­ду, и тре­ти­ра­ли су их ис­кљу­чи­во као оку­па­то­ре ко­је тре­ба про­те­ра­ти по сва­ку це­ну. „Јед­ном сам био све­док од­врат­ног слу­ча­ја“, пи­сао је кра­љев­ски ни­шан­џи­ја, на­ред­ник Ти­мо­ти Го­у­инг. „Мла­ди офи­ цир је дао ру­ском ра­ње­ни­ку ма­ло брен­ ди­ја из сво­је чу­т у­ри­це, а ка­да се окре­нуо да иде да­ље, овај је мир­но пу­цао у ње­га и убио га.“ Ни вој­ни­ци ко­а­ли­ци­је ни­с у би­ли мно­го дру­га­чи­ји. Би­ло је до­ста слу­ча­је­ва мал­ тре­ти­ра­ња и му­че­ња. У то­ме су се по­ себ­но ис­ти­ца­ли фран­цу­ски зу­а­ви, јер су пре то­га већ око­ре­ли у ра­т у про­тив до­мо­ро­да­ца у Ал­жи­ру. Ка­фир, слу­га ка­ пе­та­на Кли­фор­да, са је­зи­вом спон­та­но­ шћу је при­чао да нај­ве­ће за­до­вољ­ство осе­ћа ка­да се ше­та по бој­ном по­љу и гле­да ле­ше­ве не­при­ја­тељ­ских вој­ни­ка без ру­ку и без но­гу, ко­ји му та­да ли­че на „ја­бу­ке у вр­т у“. Он је јед­ном при­ли­ ком до­нео из бо­ја мно­го ру­ских са­ба­ља и шле­мо­ва, го­во­ре­ћи: „Ово је мно­го до­ бро! То­ли­ко мр­твих. На све стра­не ру­ ке и но­ге. Све су то не­при­ја­те­љи на­шег го­спо­ди­на.“

Крим­ски траг у је­зи­ку и жи­во­ту

Крим­ски рат је оста­вио тра­га и у је­зи­ци­ ма за­ра­ће­них стра­на. То се на­ро­чи­то ви­ ди на при­ме­ру но­вих одев­них пред­ме­та. У ен­гле­ском је­зи­ку још увек по­сто­ји реч „ба­ла­кла­ва“, а озна­ча­ва пле­те­ну ка­пу са про­ре­зи­ма за очи и нос. Сма­тра се да су тај тер­мин уве­ли бри­тан­ски вој­ни­ци, јер у зи­му 1854-55 ни­с у има­ли од­го­ва­ра­ју­ће уни­фор­ме, па су се смр­за­ва­ли код гра­ да Ба­ла­кла­ве на Кри­му. Дру­ги по­зна­ти

при­мер је ка­пут са ру­ка­ви­ма на­ро­чи­тог кро­ја „ра­глан“, ко­је је но­сио ко­ман­дант бри­тан­ских сна­га на Кри­му Фиц­рој Со­ мер­сет, пр­ви ба­рон од Ра­гла­на. Он је на тај на­чин же­лео да са­кри­је не­до­ста­так де­ сне ру­ке ко­ју је из­гу­био још у мла­до­сти, у би­ци код Ва­тер­лоа. И пле­те­ни џем­пер на дуг­ми­ће без око­врат­ни­ка од та­да се зо­ве „кар­ди­ган“, по име­ну по­зна­тог љу­би­те­ља лук­с у­за, ен­гле­ског ге­не­ра­ла Џеј­мса Бард­ не­ла, лор­да Кар­ди­га­на. Он је по хлад­ном вре­ме­ну во­лео да обла­чи џем­пер ис­под ко­по­ра­на сво­га мун­ди­ра. При­лич­но је би­ло хлад­но Евро­пља­ни­ма на Кри­му. По­пу­лар­на ле­ген­да ка­же да су се чак и ци­га­ре­те по­ја­ви­ле то­ком Крим­ског ра­та. Упра­во та­да су и вој­ни­ци ко­а­ли­ци­је и Ру­си пре­у­зе­ли од Ту­ра­ка на­ви­ку да пу­ше ду­ван та­ко што на­пу­не њи­ме кар­тон­ске па­тро­не.

Ми­ров­ни спо­ра­зум

Кра­јем 1855. за­ра­ће­не стра­не су по­че­ле да схва­та­ју бе­сми­сле­ност да­ље кон­фрон­ та­ци­је. Огром­ни гу­би­ци (са­мо код Се­ ва­сто­по­ља су сна­ге ко­а­ли­ци­је из­гу­би­ле око 90 хи­ља­да вој­ни­ка, не ра­чу­на­ју­ћи оне ко­ји су умр­ли од бо­ле­сти) по­бу­ђи­ва­ли су јав­ност у Фран­цу­ској и Ен­гле­ској да се окре­не про­тив ра­та. И Ру­си­ја се на­ шла у те­шком по­ло­жа­ју. Пре­го­во­ри су за­вр­ше­ни пот­пи­си­ва­њем Па­ри­ског ми­ ров­ног спо­ра­зу­ма 18. мар­та 1856. То је био ком­про­мис на ко­ји су го­то­во све ве­ ли­ке си­ле би­ле при­ну­ђе­не да при­ста­ну, јер је од­нос сна­га у Евро­пи по­сле ра­та у су­шти­ни остао исти, а ни­с у би­ла ре­ше­ на спор­на пи­та­ња око ко­јих је и бук­нуо кон­фликт. На­жа­лост, и 60 го­ди­на ка­сни­ је, ка­да је 1914. по­чео Пр­ви свет­ски рат, исти про­бле­ми су по­но­во ре­ша­ва­ни при­ ме­ном си­ле.

HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.

Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник

Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Весна Станиславов, Дистрибуција

Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР

Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

19

Русија у сликама

ФOTO: AP

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com

Пун Месец обасјава куполе санктпетербуршке Смољне цркве, коју је између 1748. и 1764. саградио италијански архитекта Франческо Бартоломео Растрели. Пун Месец који се појавио на ноћном небу у понедељак трећи је и последњи „супермесец“ у 2014. Феномен који научници називају „Месец у перигеју“ догађа се када је Месец најближи Земљи и сјајнији и већи него иначе.