ОКТОБАР2015.
Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Игор Греков
ФОТО: REUTERS
Коме одговара улазак Црне Горе у НАТО? стр. 2-3
Генетичари објаснили зашто се Јужни Словени разликују од Западних и Источних стр. 18
Русија и САД кроје капу Башару Асаду
Пратите:
Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу
ruskarec.ru/subscribe
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! /ruskarec
/ruskarec
политика и друштво Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај
Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 29 новинских додатака у 26 земаља са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 22 сајта на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује штампани додатак „Р Магазин“ у „Недељнику“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH
2
JЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА заменик извршног уредника за Балкан ОЛГА АЗИМОВА уредник српске редакције RBTH БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије JУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.
ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH, извршни уредник за Европу
Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.
МИЛАН РАДОВАНОВИЋ језички уредник
ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.
Пише: Игор Греков
Црногорски парламент је после дво дневне дебате усвојио резолуцију о подршци ступању Црне Горе у НА ТО. Аутори завршног текста резо луције објашњавају да ће улазак у Алијанс у „бити важан стимуланс за убрзање и успешно окончање прего вора о пуноправном чланству Црне Горе у Европској Унији“. Поразго варали смо са руским експертима о томе колико су сада велике шансе да још једна бивша југословенска ре публика уђе у НАТО, и како Русија треба да реагује у тој сит уацији.
О
длука црногорског парла мента да усвоји резолуцију о подршци уласку Црне Горе у НАТО представља наставак доследног политичког кур са црногорских власти који је усмерен на „европеизацију“ земље и потиче још из 1999. године, сматра др Владимир Путјатин, научни сарадник Катедре за Источне и Јужне Словене Московског државног универзитета. У локалним медијима већ годинама је прис утна пропаганда позитивног имиџа Алијансе и идеје уласка земље у НАТО. „По свему судећи, то је коначна одлука, чију реализацију највероватније неће осујетити чак ни референдум, уколи ко изненада буде организован“, сматра експерт. За резолуцију је гласало 50 посланика од укупно 81, против је било 26 гласова, а три су била уздржана. По речима др Никите Бондарева, шефа балканског сектора Руског инстит ута за стратешка истраживања (РИСИ), у том питању је, поред одлуке Парламента, крајње важан и став САД, а оне благо наклоно коментаришу идеју уласка Црне Горе у НАТО и карактеришу малу при морску републику као „идеалног канди дата“ за чланство у Алијанси.
Да ли је народ против?
Независне анкете сведоче да се бар по ловина становништва Црне Горе изја шњава против уласка у НАТО. Са друге стране, премијер Мило Ђукановић се ре довно позива на податке других анкета,
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
ФОТО: REUTERS
Коме одговара улазак Црне Горе у НАТО?
које су спровеле социолошке агенције лојалне црногорским властима. Према резултатима тих анкета, улазак у алијан су подржава апсолутна већина грађана Црне Горе. Руски експерти, међутим, истичу да акт уелност уласка у НАТО са станови шта државности Црне Горе није нимало очигледна. „У случају са Македонијом, улазак у НА ТО би могао бити гаранција да неће бити допуштени национални сукоби између Македонаца и Албанаца, као ни преиспи тивање важећег устава. Међутим, сит у ација у Црној Гори је потпуно другачија. Није, наиме, јасно какву корист сами Цр ногорци могу имати од уласка у НАТО. Они од тога неће ништа ни добити, ни изгубити“, каже Бондарев. Одлука црногорског парламента није им пулсиван потез, него логичан завршетак дуготрајног процеса, који је почео од мах по изласку Црне Горе из заједничке државе са Србијом, каже др Александар
Пивоваренко, научни сарадник Одеље ња за савремену историју Инстит ута за славистику Руске академије наука. Није толико важна сама чињеница да Црна Гора улази у НАТО, колико је важан ме ђународни контекст у коме се то дешава, нагласио је експерт. „Једно је ући у организацију у време ме ђународне стабилности (као што је био случај када је НАТО проширен 2004. го дине). Нешто сасвим друго је постати њен члан у јеку ескалације међународне напетости. Не мислим да је Црна Гора ’драги пријатељ’ Брисела (мада ће зва ничници Алијансе до краја године го ворити супротно). За НАТО је она само бела мрља на карти коју треба обојити да би се ’затворило’ балканско приморје и да би Алијанса поправила сопствени имиџ“, сматра руски експерт.
Русија ни „своја“ ни „туђа“
У војном смислу, као, уосталом, и у дру гим сферама, Црна Гора је превише ма
ла да би могла променити однос снага на Балкану, али њен улазак у северноа тлантски војни блок у садашњим окол ностима ставља тачку на уздање руских грађана и црногорске опозиције у раз вој традиционалних „братских“ одно са Црне Горе и Русије, каже Владимир Путјатин. По његовим речима, сада се већ може са сигурношћу говорити „о доследној антируској политици црно горских власти“. Улазак Црне Горе у НАТО дефакто не представља никакву опасност по Русију, утолико пре што је већина балканских земаља већ ступила у Алијанс у, слаже се Никита Бондарев. „Међутим, то би мо гао бити сигнал за балканске земље које још увек нис у чланице НАТО-а да интен зивирају своју интеграцију у Алијанс у. У том случају би последице биле дале ко озбиљније. Ако се НАТО-у придру жи Босна и Херцеговина, то ће довести у питање постојање Републике Српске као такве, а уколико Србија уђе у Алијан су, биће то изнуђено одустајање од става према Косову. Другим речима, Црна Гора по овом питању може бити она грудва која се котрља низ падину и постаје све већа“, објашњава експерт. За Русију улазак Црне Горе у НАТО не ма велики значај, истиче и Александар Пивоваренко, и додаје да напуштање ванблоковског стат уса Црне Горе неће осетно негативно утицати на позиције Русије у региону. „Москва никада није отворено осудила тежњу ове земље да уђе у НАТО. Руси су увек говорили да је то унутрашња ствар самих Црногораца. Друга је ствар што такву одлуку треба добро одвагати и узети у обзир мишљење сваког гра ђанина. Утолико пре што је Црна Гора земља у којој је тако нешто могуће ура дити. Што се тиче нивоа економске са радње између наших земаља, он се неће мењати. Мађарска је чланица НАТО-а, исто тако и Хрватска и Грчка, али Ру сија има развијенију пословну сарадњу са тим земљама, него са Црном Гором“, истиче Пивоваренко. 3
политика и друштво
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
Русија и САД кроје капу Башару Асаду Пише: Јекатерина Чулковска
П
очетак јесени је период ин тензивних конс ултација из међу Москве и Вашингтона по сиријском питању. У кон султацијама учествују ди пломатски и војни врх двеју земаља. Додуше, за сада нема разговора о заједничкој борби против „Исламске државе“, реч је само о спречавању евен туалних инцидената. Извор у Мини старству спољних послова РФ рекао је да Вашингтон може добити сву потребну информацију о сарадњи између Москве и Дамаска, по поново успостављеном каналу везе између министарстава од бране САД и РФ. Па ипак, и даље остаје нерешено најважније спорно питање, а то је судбина председника Сирије Баша ра Асада. САД инсистирају на његовој оставци, а Москва инсистира на томе да Сиријци сами одлуче о судбини свога ли дера, без мешања споља. И Израел је узнемирен због вести о све интензивнијој војној сарадњи између Руске Федерације и Сирије. Премијер Бенјамин Нетанјаху је 21. септембра хитно допутовао у Москву, заједно са министром одбране. У сусрет у са пред седником Русије Владимиром Путином стране су се договориле да формирају групу која ће припремити механизам координације деловања у „ваздушној, поморској и електромагнетној сфери“, како би ризик случајних сукоба и дру гих инцидената у Сирији био сведен на минимум.
Вашингтон ублажава став
Експерти са којима смо разговарали сма трају да ће решење иранског нуклеарног 4
ФОТО: REUTERS
У току су интензивне конс ултације Москве и Вашингтона о путевима решавања сиријске кризе. Замолили смо руске експерте да објасне у ко јој мери је могућ компромис између двеју светских сила и шта ће бити са Сиријом.
проблема и активнија улога Москве у Сирији помоћи да се процес решавања кризе извуче из ћорсокака. Георгиј Мирски, главни научни сарадник Инстит ута за међународну економију и међународне односе (ИМЕМО) Руске академије наука, сматра да се у реторици САД у последње време примећује про мена односа према Асаду. Вашингтон и даље инсистира на Асадовој оставци, али не одређује временске оквире његовог „одласка“ и не искључује Асадово учешће у преговорима. „Ми смо спремни за преговоре. А да ли је Асад спреман за преговоре? Да ли је Русија спремна да га доведе за прего варачки сто и да заиста пронађе излаз из ове кризе?“ изјавио је 19. септем бра амерички државни секретар Џон Кери. Промену америчког односа према сириј ском председнику руски експерт дово ди у везу пре свега са споразумом око иранског нуклеарног програма. „После постигнутог споразума са Техераном о иранском нуклеарном програму, Асад више није савезник непријатеља“, изја вио је Мирски. По његовом мишљењу, главни непријатељ Сједињених Америчких Држава у Сирији сада није Асад, него „Исламска држава“. „Ако екстремисти из ’Исламске државе’ дођу на власт у Сирији, то ће бити ударац за безбедност у читавом региону. У том случају ће Обама ући у историју као аме
рички председник који је уступио Дамаск терористима“, истиче експерт.
Шта ће бити са Сиријом?
Када је реч о судбини Сирије, експерти помињу три могућа сценарија: решавање кризе са Асадом на челу Сирије, решава ње без Асада и одуговлачење конфликта. „Најмања је вероватноћа да ће бити ре ализован сценарио у коме Асад остаје, јер су САД за његово свргавање већ по трошиле сувише рес урса и једноставно не могу да признају пораз“, каже Татјана Тјукајева, предавач Московског држав ног универзитета међународних односа (МГИМО) и експерт аналитичке аген ције „Спољна политика“. „За Америку је Асад мање зло у поређењу са ’Исламском државом’. Међутим, ако Обама приста не да остави Асада, онда ће се на самог Обаму сручити бујица критике“, истиче Георгиј Мирски. По мишљењу експерата, највероватнији је сценарио по коме ће сиријски режим опстати, али ће Асад отићи. „Варијанта у којој режим формално остаје има највише шансе. Али, њену реализацију омета став утицајних регоналних актера – Турске, Са удијске Арабије и Катара“, сматраТатјана Тјукајева. „Највероватније је да конфликт сада неће бити решен и да ће још потра јати, и у том одуговлачењу ће Турска, Са удијска Арабија и Катар спроводити так тику изнуривања сиријског режима преко лојалних исламских наоружаних група“.
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
Русија пред избором: инертност или мобилизација Пише: Алексеј Тимофејчев
Када је 2014. године почела украјин ска криза Кремљ је морао да бира хоће ли преиспитати стратегију раз воја и мобилизовати рес урсе ради конфронтације са Западом, или ће покушати да у новим условима спро води исту политичку линију које се држао пре тога. Коначна одлука о томе још увек није донета – уверени су политиколози који су се средином септембра 2015. године окупили на презентовању извештаја „Руска власт 2015: тактика без стратегије“, чији је аутор Александар Колесников, руководилац програма „Руска унутрашња поли тика и политичке инсти туције“ московског цен тра „Карнеги“.
се формирали и издвојили из традици оналне већине од прошле јесени (тј. од почета активне фазе украјинске кризе, када је дошло до сједињења Крима са Ру сијом и устанка у Донбас у – прим. ред.). Друга варијанта је „тврђава за време опсаде“, када су све активнији они не помирљиви, који захтевају обнављање Совјетског Савеза, обнављање социјал но-економских повластица и обнављање национализације. Власт се засада није определила, али је највероватније да ће се одлучити за прву варијант у. Системска одлука, међутим, неће бити донета до 2018. године.
ФОТО: REUTERS
Д
митриј Орлов, директор ком паније „Агенци ја за политичке и економске комуникације“ Од прошле јесени (после па кета антируских санкција) све више се осећа потреба за доношењем стратешких одлука. Још тада су пред Русијом стајала два пута од којих је требало бирати један, и до овог тренутка се у том смислу није ништа променило. Прва варијанта је „инклу зивна стратегија“, тј. ослањање на тра диционалну конзервативну већину, на раднике који примају плат у из буџета, на пензионере и инертне слојеве станов ништва. У истом пакет у су и динамична социјално-економска тематика дневне политике оријентисана на привлачење капитала, како западних, тако и унутра шњих извора инвестиција, и ослонац на „активистичке” слојеве становништва. То подразумева и дистанцирање од не помирљивих група, тј. од оних који су
ни развој. Варијанта „Б” је пооштравање квазипатриотског националистичког антизападног вектора који се залаже за јачање државности. При томе је могућа демонстрација Русије као квазиимперије која управља светским процесима. Ви димо да има знакова таквог модела, јер смо све ближи Сирији. Варијанта „В” је економско чудо. Али то је већ апсолутна утопија, с обзиром да у савременој ели ти не видим било какво кретање у том правцу. Мислим да ће се све одвијати по најгорем сценарију, али полако. Наставиће се ова економска депресија и депресија грађан ског расположења у којој нема никаквих социјал них експлозија. Василиј Жарков, шеф ка тедре за политикологију Московске високе шко ле социјалних и економ ских наука Инертни сценарио је до ста дуго играо позитивну улогу. Током 2000-их је во ђена објашњива и сасвим успешна (унутрашња) по литика, а у спољној поли тици је на снази била ли нија несврставања. Стат ус кво је прекинут (украјинском) кризом у фебруару 2014. године. Украјинска револуција је детонирала ду боко унутар територије Русије. Она нас је довела у сит уацију да бирамо хоћемо ли градити империју и поново отпочети нови хладни рат, тј. хоћемо ли се мобилизовати и убацити у ватру остатак оних снага које још имамо после 20. века, или ћемо окре нути лист и покушати да реализујемо оно што је Дмитриј Иванович (Орлов) окарак терисао као „инклузивни сценарио“. Русија треба да се уздржи од било каквих одлука које су условљене њеним култ ур ним сећањем. Један од проблема је у то ме што није прошло довољно времена да се ослободимо наших представа о томе како у овоме свет у ми треба да играмо улогу империје.
Александар Колесников, руководилац програма „Руска унутрашња политика и политичке инстит уције“ Московског центра „Карнеги“ Мање-више је јасно шта ће бити до 2018. године (тј. до председничких избора у Русији – прим. ред.). Развој ће се заснива ти на инерцији, и то у њеном садашњем облику. Неће бити већих протеста. Со цијални протест се неће конвертовати у политички. Тешко је предвидети шта ће бити у економији, али судећи по раз воју економске инерције, биће то спора депресија. Елита дочекује 2018. годину без страте гије. Уопште није јасно шта ће бити да ље. Варијанта „А” је исти овакав инерт
5
политика и друштво
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
Како Русија излази на крај са исламским екстремистима? Пише: Јекатерина Синељшчикова
Екстремистичка организација „Исламска држава“ представља „праву опасност“ – о томе се већ одавно говори на самом врху у ди пломатским и војним круговима. Од 1. августа је у Русији отворена хитна телефонска линија намењена онима чији су рођаци или познаници сту пили у редове „Исламске државе“. Експерти упозоравају да се „Ислам ска држава“ не може победити са мо применом силе. Распитали смо се којим се још методама Русија бори против исламског екстремизма.
Г
рађанска комора Русије отвори ла је 1. августа хитну телефон ску линију за оне људе чији су рођаци присталице идеологије екстремистичке организације „Исламска држава“ (у Русији проглашена за терористичку организа цију) или су можда већ отишли у Сирију да рат ују под њеним покровитељством. Сада је та линија већ постала неопход на, сматрају представници коморе. Како је рекла Јелена Сутормина, председница Комисије Грађанске коморе за развој дру штвене дипломатије и пружање подршке сународницима у иностранству, одлука о отварању ове линије донета је после бекства студенткиње Варваре Карауло ве. Девојка је у јуну ухапшена на турскосиријској граници. Истрага сумња да су Варвару врбовали радикални исламисти. „Поред тога, недавно је министар спољ них послова РФ Сергеј Лавров изнео податак да се сада у редовима ’Исламске државе’ налази 2.000 бивших и садашњих држављана Русије. Другим речима, има их много“, каже Сутормина и додаје да „већ треба нешто предузети“, јер је Ру 6
сија као мултинационална и мултикон фесионална земља сувише привлачна за „Исламску државу“. Преко хитне телефонске линије пружаће се психолошка помоћ, даваће се конс ул тације и објашњења шта треба чинити да неко не би постао жртва врбовања.
Све их је мање
Током протеклих месеци у руским ме дијима се заиста чешће може чути да постоји опасност од „Исламске државе“. Поред званичних изјава да је „прис уство ’Исламске државе’ на нашим граница ма стварност“, у јавности се могу чути и вести о покушајима врбовања младих муслимана и имиграната у регионима (њима се за службу у „Исламској држави“ наводно нуди месечна плата у висини од 50.000 рубаља (880 долара)). Поред тога, крајем јуна се на интернет у појавио ви део-снимак на коме је саопштено да се на верност „Исламској држави“ заклело се вернокавкаско подземље. „Због тога још увек не треба паничити“, сматра Виталиј Наумкин, директор Инстит ута за оријен талне студије Руске академије наука. Он је у интервјуу објаснио да вирт уелна „за клетва“ још не значи да се „свим бандама Северног Кавказа сада управља из једног центра“, а „руски правос удни органи су почели ефикасније да пресецају њихово деловање“. Међутим, ако се погледа број жртава и оружаних сукоба на Северном Кавказу, постаје очигледно да их је у последње вре ме знатно мање, каже Варвара Пахоменко, конс ултант Међународне кризне групе и експерт за Кавказ. На пример, интернетиздање „Кавказски узел“ израчунало је да је 2013. године на Северном Кавказу убијено и рањено 1149 људи, а током 2014. године број убијених и рањених је смањен на 525, док је у другом кварталу 2015. го дине било само 44 таква случаја. На сма
њење броја жртава утицала су два фак тора, каже Пахоменкова. Прво, заиста је много радикалних исламиста отпутовало у Сирију. И друго, има много исламских јуришника, како стварних, тако и потен цијалних, који су уочи Олимпијаде поби јени, похапшени или су побегли из земље.
Нови исламски пројекат
Експерти кажу да се досада главни метод борбе против екстремиста у Русији са стојао у спровођењу оружаних акција са применом силе. Међутим, оштре мере на њих не делују много, „мада се оне не могу потпуно одбацити“, сматра Сергеј Мар кедонов, доцент Катедре за проучавање региона у иностранству и спољну поли тику Руског државног универзитета за друштвено-хуманистичке науке (РГГУ) и стручњак за Кавказ. „Делује као да су ти екстремисти испарили, али после 3-4
ФОТО: ТАСС
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
године почињу поново да се појављују, јер није почишћена сама средина која их генерише. Треба у већој мери примењи вати ’меку силу’“. На пример, много је важнија идеологија, тј. „рад са свешћу“, сматра он. Због тога пре свега треба ан гажовати људе који раде са исламом, ка же Маркедонов. Они су ти који треба да понуде неки исламски пројекат, који ће бити привлачна алтернатива за младе људе, за њихову каријеру и будућност. Муслиманске заједнице се засада зала жу управо за „меку силу“. „Ми никога не вучемо за рукав. Наша борба је просве ћивање, а починиоце проналазе и хапсе специјалне службе“, рекао је у интервјуу Рушан Абјасов, први заменик председни ка Савета муфтија Русије. Они који врбују обично се и не појављују у тим заједни цама, јер схватају да тамо њихова схва тања нис у добродошла, објашњава он.
Али засада се тамо и не помиње никакав исламски пројекат. Једноставно речено, „људи почињу да разликују црно и бело“, а заједнице су засада усредсређене на про поведање, објашњава Абјасов.
„Шанса за повратак у нормалан живот“
Пре неколико година су се методи „меке силе“ примењивали и према онима који су већ ратовали на страни екстремиста, прича Варвара Пахоменко. Од 2010. го дине у Дагестану је радила Комисија за адаптацију исламских ратника. „Многи од њих нис у стигли да учине веће зло чине. Погрешили су и дата им је шанса за повратак у нормалан живот. Веома је важно да постоји могућност повратка“, истиче она. Захваљујући томе су многи одлучили да се сами предају“. Међутим, тај дијалог је прекинут када су почеле
Ако се погледа број жртава и оружаних сукоба на Северном Кавказу, постаје очигледно да их је у последње време знатно мање, а на то су утицала два фактора. Прво, заиста је много радикалних исламиста отпутовало у Сирију. И друго, има много исламских јуришника, како стварних, тако и потенцијалних, који су уочи Олимпијаде побијени, похапшени или су побегли из земље. припреме за Олимпијаду, тако да је ко мисија престала са радом, а оштри ме тоди су само још више иритирали такве људе. После свега, каже она, данас Даге стан и Чеченија предњаче по броју оних који су отишли у Сирију „на џихад“. Сада је Комисија обновила свој рад, до душе засада само у Ингушетији. „Ми ви димо да у владајућим структ урама има људи који схватају потребу за таквим ме рама“, каже Пахоменкова. Истина, има и потешкоћа. Једна од њих је у томе што људе поново треба убедити да је сарадња могућа и да се могу предати, без бојазни да ће бити обманути. 7
погледи
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
Русија свесна ризика у „Великој игри“ Русија је, као што је познато, подржа вала женевски и московски мировни процес, додуше са сопствених позици ја. Сада се, по свему судећи, уверила да постоји далеко акутнији проблем, а то је питање шта ће на крају остати од не кадашње Сирије. Фактички је дошло до фрагментације земље на зоне под кон тролом различитих сила (или без икакве контроле), тако да је тешко и замислити обнављање некадашње сиријске држа ве. Другим речима, питање је где треба
ванични представник адми нистрације САД упозорио је Русију да се може наћи у изолацији уколико настави са пружањем подршке ре жиму Башара Асада у Сири ји. И други западни лидери изражавају забринутост, додуше помало неразговет но, јер нико од њих нема јасну концеп цију деловања у кризном подручју. Отуда и подељеност ставова. Једни кажу: „Не треба допустити да ’учтиви људи у зеле ној униформи’ дођу у Латакију“, а други: „Нека Руси пробају, можда ће нешто и постићи“. Одбацимо идеолошку пристрасност са којом се доживљава сваки потез Русије и покушајмо да схватимо зашто не може да се формира јединствени фронт борбе против „Исламске државе“, иако је не спорно да је он крајње неопходан. По стоји читав низ фундаменталних нес у гласица, од којих су неке јавно исказане, а неке су само наговештене. Прво, када је реч о организацији „Ислам ска држава“, по инерцији се примењује категорија тероризма. Због тога је при родно што сви говоре о антитерористич кој акцији. То, међутим, није најсрећнија дефиниција, јер она упућује на догађаје с почетка 2000-их, када је Бушова админи страција објавила светску борбу против тероризма, чиме су заправо стимулисани процеси који су достигли кулминацију у садашњем хаос у. Поред тога, ако се по
посматра ову екстремистичку организа цију кроз призму уобичајених представа о борби против тероризма, док је Русија склона да дејствује онако како је својстве но правом рат у између двеју држава. Друго, не подударају се представе о томе какве перспективе има Сирија у формат у у коме је досада постојала. Запад се фокуси рао на личност Башара Асада, што значи да је кључно питање западних земаља ко ће бити на челу будуће Сирије. Због тога се првостепени значај припис ује преговори ма о подели власти са опозицијом, обна вљању женевског мировног процеса, итд.
учврстити позиције како би се зауставио продор „Исламске државе“. Јасно је да ће у преуређеном ентитет у, како год се он убудуће називао, свакако бити акт уелна и тема власти. И та власт ће морати да се дели, али претходно тре ба сагледати који део Сирије ће бити са чуван. У овом тренутку Москва сматра, не без основа, да је коалиција у условима масовног напада споља добра само ако различите силе привремено одбаце међу собне нес угласице и искрено се уједине против заједничког непријатеља. Сирија није такав случај. Тамо су и власт и опо
З
8
ИЛУСТРАЦИЈА: АЛЕКСЕЈ ИОРШ
Запад се противи подршци коју Ру сија пружа легитимној власти у Си рији. Са једне стране, борба против „Исламске државе“ је заједнички де кларисани циљ и Русије и западних земаља, а са друге, супротности међу заинтересованим странама су такве да је тешко и замислити њихово је динство у тој борби.
јавом „Исламске државе“ свет суочио са тероризмом, онда је то нови тип и нови ниво тероризма. Исламисти на челу са Ел Багдадијем фактички намеравају да сру ше комплетну инстит уционалну структ у ру Блиског истока, и да му поставе нове идејне и државно-политичке темеље. Било како било, „Исламска држава“ је за служила да се против ње предузму нај озбиљније могуће мере, уз примену чи тавог арсенала средстава којима државе располажу. Запад, међутим, и даље радије
Пише: Фјодор Лукјанов
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
зиција готово апсолутно „укопане“ на својим позицијама. У таквој сит уацији није упутно приморавати их на сарад њу (што спољни актери, теоретски гле дано, могу да покушају). Коалиција која евент уално покуша да их уједини брзо ће се распасти. Јасно је да би у том случају „Исламска држава“ заузела Дамаск. Па ипак, у којој мери је, и поред наброја них разлика, реално очекивати да водећи актери постигну међусобну сагласност о заједничком деловању у Сирији? Бујице избеглица које теку у Европу и потпуна неспособност да се нешто у том погле ду предузме утичу на веома брзу про мену расположења јавности у Старом свет у. Сада Европљани већ сматрају да ове догађаје треба зауставити по сваку цену, и то изван Европе. Амерички став је условљен читавим клупком различи тих мотива, и више није тако монолитан. Званичне изјаве САД више не одговарају у потпуности стварним ставовима, а су протстављање Москви није мотивисано толико жељом да се уклони Асад, колико страховањем да ће Русија сувише учвр стити своје позиције у региону. Али то је ипак питање рационалне равнотеже интереса, што је увек лакше решити (ма да ипак није нимало лако), него сукоб заснован на идеолошким убеђењима. Разуме се, покретањем кампање против „Исламске државе“ и дубљим увлачењем у перипетије Блиског истока, Русија пре узима на себе ризик. Постоји опасност од материјалне штете и нарочито од људ ских жртава, посебно ако се узме у обзир окрутност непријатеља. Та опасност се не може превидети. Међутим, постоји и сумња у погледу остварљивости циља. Нема никаквих гаранција да ће бити по стигнут успех, поготово с обзиром на за мршеност сит уације на терену, где рат ују сви против свих и једни другима забијају нож у леђа. Руско јавно мњење треба да буде спремно за различите сценарије. Треба ипак признати да одлука о актив нијем учешћу у сиријском окршају про изилази из линије коју је Русија досада спроводила. У међународној политици се увек цени поступак, а не критика са стране. Управо поступак доноси поене и подиже стат ус. Истина, ефекат може би ти и супротан, али ризик је увек саставни део „Велике игре“. Фјодор Лукјанов је председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику.
Црна Гора жури у НАТО не размишљајући о последицама Пише: Петар Искендеров
НАТО је заинтересован заширење на Исток, а Црна Гора је у овом тре нутку „идеалан кандидат“. Остало је само да се јавно мњење Црне Горе преокрене у корист чланства у НА ТО-у, јер је црногорски парламент у садашњем саставу већ спреман за ступање у редове Северноатлантске алијансе. Један од циљева пријема Црне Горе у НАТО је ограничавање геостратешких могућности Руси је. Москви, међутим, то неће много сметати, док Подгорица може много више да изгуби, него да добије.
П
осле пет година застоја у Се верноатлантској алијанси, по ново се говори о ширењу на Исток. При томе су сви свесни да увлачење Украјине, Молда вије или Грузије у орбит у НА ТО-а може изазвати још већу конфронта цију са Русијом (чак и у војном смислу). Зато су Вашингтон и Брисел одлучили да изаберу други правац – црногорски. Пот председник САД Џозеф Бајден недавно је у телефонском разговору са црногорским премијером Милом Ђукановићем изјавио да је Вашингтон спреман да подржи пред лог за пријем Црне Горе у Алијанс у на де цембарском самит у министара спољних послова НАТО-а, уз услов да влада те зе мље и даље спроводи реформе и подиже ниво подршке коју црногорска јавност пружа уласку у НАТО. Владајућа прозападна елита Црне Горе разумела је сигнал са друге обале Атлан тика. Црногорски парламент је после двонедељних дебата усвојио резолуцију о подршци ступања земље у НАТО. За овај документ је гласало 50 од 79 посланика, 26 парламентарацаје било против, а 3 су била уздржана. Како је изјавио потпред седник Скупштине Црне Горе Милутин Симовић, гласање о резолуцији „важна
је порука како црногорској, тако и међу народној јавности“. „То је сигнал да пар ламент великом већином подржава ин теграцију у НАТО“, истакао је Симовић. Народна скупштина Црне Горе у сада шњем саставу заиста подржава улазак земље у НАТО. То се, међутим, не може рећи за грађане Црне Горе, и у том сми слу је Џо Бајден потпуно у праву. И поред тога што је Црна Гора још 2009. године усвојила Акциони план за чланство у НАТО-у, јавно мњење је и даље подеље но. Према социолошким анкетама аген ција IPSOS-StrategicMarketing и Damar, за ступање Црне Горе у НАТО изјашњава се 47%, односно 44% испитаника, док је против ступања 43%, односно 40%. Није случајно што су аутори резолуције пажљиво уклонили из текста овог доку мента појам референдума као механизма за доношење потребне одлуке. Што се тиче самог НАТО-а, тамо нико више ни не сум ња да ће резултат бити повољан по Али јанс у. Према подацима из извора у Бри селу, Црна Гора је у овом тренутку једини стварни кандидат за ступање у Северноа тлантску алијанс у, и одлука о овом питању ће бити донета у децембру 2015. године у сусрет у шефова дипломатија. Разматрање ове теме првобитно је било планирано за самит у Варшави 8-9. јула 2016, али, као што видимо, све ће бити решено пола го дине раније. Брисел је окарактерисао Црну Гору као „идеалног кандидата“. Британски премијер Дејвид Камерон уверен је да по стоје „озбиљни разлози да Црна Гора по стане чланица Алијансе“, док командант НАТО-а у Европи Филип Бридлав каже да је у војном смислуЦрна Гора већ „спрем на“ да постане чланица НАТО-а. Не треба ни сумњати да ће САД и НА ТО учинити све што од њих зависи како би пријем Црне Горе у Северноатлантску алијанс у био максимално убрзан. Западу су важна четири кључна фактора. Први фактор због кога је Црна Гора важна НАТО-у јесте војно-стратешки. У њеним заливима, пре свега у лукама Бар и Котор, 9
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
ИЛУСТРАЦИЈА: АЛЕКСЕЈ ИОРШ
погледи
могу бити размештени ратни бродови, а у перспективи и комплетне војно-поморске базе. То ће помоћи да се контролише чи таво Источно Средоземље, а поред тога може бити учињен покушај да се битно ограничи активност Ратне морнарице Русије. Руски бродови, по традицији, ко ристе црногорске луке за допуну залиха, и није нимало случајно што се званична црногорска пропаганда током протеклих година врло активно томе противила. Други фактор је социјално-економске природе. Руководство НАТО-а (као и Европске уније) тежи да укључивањем Црне Горе у Алијанс у максимално осла би њене трговинско-економске, инвести ционе и туристичке везе са Русијом, са циљем да ову балканску земљу доведе у потпуну зависност од западног транса тлантског, а такође и немачког капитала, чак и по цену дестабилизације друштве но-политичке сит уације у Црног Гори. Поред тога, према подацима за 2009. го дину, држављани Русије су у Црној Гори
купили око 35 000 објеката. Дажбине за ту непокретну имовину биле су обилан извор прилива средстава у државни бу џет. У условима нове војнополитичке оријентације Црне Горе земља ризикује да и у финансијско-економском смислу изгуби више него што ће добити. Трећи фактор се састоји у тесној повеза ности Црне Горе са војнополитичким пла новима НАТО-а, и посебно САД. У том смислу пре свега треба очекивати укључи вање ове земље у војне операције у Сирији и у читавом региону Блиског истока. У пр вој деценији 21. века контингенти регру та из Источне Европе били су потребни Вашингтону и Бриселу на фронтовима у Авганистану и Ираку. Међутим, садашњи конфликти, укључујући и конфликте са учешћем „Исламске државе“, подразуме вају веће ризике и за Црногорце, и за њи хове будуће партнере из НАТО-а. Четврти је политичко-пропагандистич ке природе. НАТО треба да демонстрира верност својој експанзионистичкој стра
тегији управо у садашњим геополитич ким условима кризе и дефрагментације других евроатлантских структ ура и меха низама, међу којима је и Европска унија. Уједно, он треба да пошаље одговарајући сигнал Русији. Како је још крајем 1990их говорио „гуру“ америчке геополитике Збигњев Бжежински, одустајање од да љег ширења НАТО-а може довести „до препорода скривених или тињајућих ге ополитичких тежњи Русије у Централној Европи“. Од тада се приступ Запада није променио, и сада је Црна Гора, у смислу слања одговарајућег сигнала Европи и Ру сији, „најбезболнији“ кандидат Алијансе. Што се тиче Русије, за њу ће ступање Цр не Горе у НАТО имати пре свега војнотехничке последице, у том смислу што ће бити измењена војнополитичка сит у ација у Источном Средоземљу. Москва ће се очигледно потрудити да поменуте промене нивелише изменом сопствених војних планова везаних за овај регион, и та измена ће бити усмерена на обезбе ђење неометаног боравка руских бродо ва у водама Средоземног мора, као и на обезбеђење контроле стратешки важних комуникација у југоисточној Европи и на југозападном крилу одбрамбене зоне Ру ске Федерације. Такве измене се већ врше у вези са општим променама геострате шке сит уације у региону, између осталог и у контексту сит уације у Украјини, Прид њестровљу и на Јужном Кавказу. Према томе, ступање Црне Горе у НАТО неће превише иритирати Москву. Подгорица је та која може бити на великом губитку. Др Петар Искендеров је старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука.
„Неутралност Црне Горе“ звучи као политички оксиморон Пише: Дарја Басова
Процес ступања Црне Горе у НАТО, који су црногорске власти покрену ле 2010. године, постаје све интен зивнији што се више ближи сусрет министара спољних послова члани ца Алијансе, планиран за децембар 2015. године 10
Р
аније је саопштено да је кан дидат ура Црне Горе подржана и у Бриселу и у структ урама Алијансе, укључујући и њеног генералног секретара Ј. Стол тенберга. И поред тога што је питање ступања Црне Горе у НАТО и да ље отворено, многе околности упућују на то да се одлука о пријему ове земље у Алијанс у, иако је пре свега политичка,
ипак у извесној мери и исплати НАТО-у и највероватније ће бити потврђена до краја године. Погледајмо кључне факторе који утичу на развој сит уације у балкан ском региону. Стратешки фактор: пријемом Црне Го ре, НАТО „затвара“ стратешку рупу на Јадрану. Није случајно последње ширење Алијансе 2009. године обу хватило бал канске земље, и то баш Хрватску и Ал
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
ступање у НАТО се асоцира са аутомат ском гаранцијом ступања у ЕУ, што је важна спољнополитичка ставка. Поред тога, Црна Гора уз помоћ НАТО-а добија гаранције безбедности, што црногорско руководство схвата као неопходност у условима нестабилности и повећаних безбедносних ризика на Балкану. Поред осталог, Црна Гора ступањем у НАТО добија могућност да се декларише као независни актер на светској политичкој сцени. Додуше, питање је колико ће она у том случају заиста бити независна, с обзиром на то да Алијанса захтева од својих чланица унификацију процедура и стандарда.
подршке војним операцијама Алијансе, реализације разних хуманитарних ми сија, итд. 3. Потреба за усаглашавањем потеза и за конс ултацијама са руководством Али јансе, не само поводом војнополитичке сарадње, него и поводом конкретних спољнополитичких корака. 4. Погоршање односа са Србијом, јер ступање њеног суседа и традиционал ног партнера у НАТО ремети стратешку слику читавог региона и премешта је у спектар утицаја западних структ ура. Српско руководство је неколико пута изјављивало да приоритет у спољној политици има принцип неу тралности, а што се тиче српске јав ности, апсолутна већина је против ширења НАТО-а на Балкану.
Шта Русија треба да очекује?
И поред тога што је преми јер Црне Горе М. Ђукано вић потврдио руском руко водству да „евроатлантска интеграција неће сметати сарадњи са Русијом“, ипак ће највероватније доћи до извесног захлађења билате ралних односа. С обзиром на то да је црногорској по литичкој елити потребна апсолутна подршка станов ништва када је реч о ступању у НАТО, може се очекивати да ће преко медија, НВО и разних фондова бити организова на кампања усмерена на дискредитацију Русије и одбацивање свега што је руско у очима обичних грађана. Највероватније ће појединачни случајеви антируске ре торике по примити системски карактер и далеко веће размере. Поред тога, може се рећи да су учестали напади црногорских власти на руске предузимаче и власнике некретнина, под изговором да они крше законе Црне Горе. Русија треба да буде спремна на такав захват и да реагује прилично уздржано. Русији ће као важан оријентир у кориго вању њене политике према Црној Гори послужити чињеница да се убудуће по питању спољне политике Црне Горе не треба обраћати Подгорици, него седишту Северноатлантске алијансе у Бриселу. ИЛУСТРАЦИЈА: АЛЕКСЕЈ ИОРШ
банију. На тај начин ће читаво подручје Јадранског мора, са земљама које излазе на њега, бити подведено под стандарде и контролу НАТО-а, што ће поједноста вити маневрисање и војну кооперацију у региону. Поред тога, систем безбедно сти у региону се управо дестабилизује приливом миграната са Блиског истока и албанских наоружаних банди, као и по степеном криминализацијом појединих подручја Србије и Македоније, што је са свим логичан аргумент за неопходност контроле тог система и његовог каснијег кориговања. Политички фактор: ступање Црне Горе у НАТО на неки начин ће иритирати Ср бију и Русију. Што се ти че Србије, ново ширење НАТО-а на суседну Црну Гору подразумева знат но сужавање простора за доношење важних спољ нополитичких одлука, и смањену могућност за вршење политичких притисака на црногор ско руководство. Што се Русије тиче, ступање Црне Горе у НАТО по тенцијално може ство рити недружељубиво или антируско располо жење у овој балканској земљи, што ће означа вати постепено смање ње руског прис уства у виду капитала и инвестиција. Фактор престижа: ширење НАТО-а ће омогућити да се, са једне стране, де монстрира виталност војнополитичког савеза, који се током протекле деценије суочава са кризом идентитета у смислу циља његовог постојања, а са друге ће по тврдити да је Алијанса и даље привлачна, пре свега за „колебљиве“ земље, које су на неки начин везане за Русију. Узимајући у обзир и политички курс М. Ђукановића, који је оријентисан на ин теграцију са западним структ урама, ЕУ и НАТО-ом, као и мере црногорског ру ководства усмерене на имплементаци ју западних стандарда у војној сфери и на спровођење либералних реформи у социјалној и економској сфери, може се рећи да ће Црна Гора вероватно у најско рије време бити примљена у Алијанс у. Према званичном дискурс у Црне Горе, придруживање НАТО-у је искључиво позитивна и исправна спољнополитич ка одлука, из више разлога. Пре свега,
Фактичка корист од ступања у НАТО за Црну Гору се своди на могућност проду бљивања процеса интеграције са Европ ском унијом, захваљујући консензус у и кооперацији са многим земљама у окви ру НАТО-а као друге западне структ уре. Ако говоримо о жртви коју подразумева такво политичко решење, она би овако изгледала. 1. Раскол црногорског друштва по пи тању ступања у НАТО. У овом тренут ку се примећује конфронтација између прозападних (или проатлантских) сила и оних који се залажу за неу тралност Црне Горе (на пример, „Покрет за неу тралност Црне Горе“). Према званичним социолошким подацима, број приста лица и противника ступања Црне Горе у НАТО је отприлике исти. Међутим, фактички је знатно више оних који би желели да Црна Гора остане неу трална држава. 2. Обавезе везане за повећање војног буџета. Поред тога, чланство у НАТО-у подразумева и обавезе у виду пружања
Дарја Басова je аналитичар Московског државног универзитета међународних односа (МГИМО). 11
погледи
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
Куда иде руска економија? Пише: Јаков Миркин
Сит уација у руској економији још увек није алармантна, али стабил ност неће дуго трајати. Сценарији развоја догађаја су различити. Ме ђутим, само довршавање онога што је у Русији започето током 1990-их може да реши многе проблеме.
Ш
та се дешава у Русији? Најважнији друштвени системи функционишу. Не може се рећи да се у Русији гладује, да вла да несташица намирни ца. Њена унутрашња производња расте захваљујући санкцијама и девалвацији 12
рубље. Почетком 2014. године је било много девизних резерви. Због тога да нас нема опасности од банкрота. Део индустријске опреме је модернизован (њен просечан радни век у привреди из носи нешто више од 11 година). Физич ки извоз сировина је такође порастао. Европска унија је и даље главни увозник из Русије.
Бруто домаћи производ по главни ста новника је 2014. године у Русији износио 12,9 хиљада долара. За 2015. годину прог нозира се његов даљи пад до 8,2 хиљаде долара (ММФ). Јесте незгодно, али није убиствено. Биће исти као у Кини. И већи него у Бугарској. Ако се пад индустријске производње и смањење бруто домаћег производа и убрза у току јесени, опет ће
Оцењује се да ће здравље послужити Русију још годину и по или две. Ако се цена нафте типа Brent спусти на 30-35 долара за барел и тамо остане, а амерички долар се подигне на ниво евра и тако обори цене свих сировина које Русија извози, онда време стабилности може бити још краће
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
ФОТО: „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“
Чекају нас три сценарија. Први је стагнација и смањење могућности. Полузатворена економија застарева, али има све веће амбиције и све више усредсређује снагу и средства на војну индустрију. Шансе за реализацију овог сценарија су 60-70%. Други је повлачење у затворену економију, у мобилизацију, у идеологију „куле од слоноваче”. Шансе су 5-10%. Трећи сценарио је нови почетак, „Русија 3.0”. Покушај да се направи сопствено „економско чудо”
за 2015. годину то бити највише 5-8%. Али ипак не 15%, или 20%. Војска и по лиција су сити, војна индустрија обас ута новцем... У Москви, која је „нервни систем” Ру сије, регионални бруто домаћи произ вод по глави становника за 2015. годи ну ће износити преко 20 хиљада долара. То је ниво развијене земље и гаранција да сутра улицама неће кренути гомиле људи са моткама и камењем, и да се на раскрсницама неће појавити оклопни транспортери.
Неизвесна будућност
Оцењује се да ће здравље послужити Ру сију још годину и по или две. Ако се цена нафте типа Brent спусти на 30-35 долара за барел и тамо остане, а амерички долар
се подигне на ниво евра и тако обори цене свих сировина које Русија извози, онда време стабилности може бити још краће. Поред тога, како време одмиче све више ће долазити до изражаја по литика ЕУ усмерена на смањење удела Русије на тржишту сировина. Извоз у правцу Запада може почети физички да опада. Што се тиче извоза на Исток, потреб не су милијарде улагања да би изградња инфраструкт уре била завршена и да би сировине кренуле у Кину. У будућности се Русија може суочити са несташицом технологија и опреме. Зависност од увоза у машиноградњи и електроници је 80-90%. Према по дацима профилних асоцијација, исто важи и за производњу инструмената и нерђајућег челика. Месечно се у целој Русији произведе 180-250 стругова. То је десетинама пута мање од броја стру гова који завршавају свој радни век. Увоз машинских производа и механич ке опреме из ЕУ опао је нагло, скоро за 50% (у јулу 2015. године за 43%). Узрок су санкције. Пореско бреме је тешко исто као у За падној Европи, где економије готово и да не бележе раст. Инфлација и кредит не ставке су двоцифрене. Кредита је све мање захваљујући прохладној монетар ној политици Централне банке Русије. Трошкови регулисања монетарног си стема расту геометријском прогреси јом. Обим инвестиција износи мање од 20% бруто домаћег производа (у Кини је 46%) Јес у ли дати снажни одговори на сна жне изазове? Рекло би се да нис у. То што се брод није преврнуо и што је још увек мање-више стабилан улива лажно уверење да је све под контролом и да се
само треба „умешати ако нешто зашкрипи”, јер „све функционише”.
Шта чека Русију?
Чекају нас три сценарија. Први је стаг нација и смањење могућности. Полуза творена економија застарева, али има све веће амбиције и све више усредсре ђује снагу и средства на војну индустри ју. Људи су разапети између принципа „лагодно живети” и „мобилисати све снаге”. Типичан латиноамерички случај. Шансе за реализацију овог сценарија су 60-70%. Други је повлачење у затворену економију, у мобилизацију, у идеологију „куле од слоноваче”. Личи на оно што су марксисти називали азијским начином производње. Шансе су 5-10%. Трећи сценарио је нови почетак, „Русија 3.0”. Покушај да се направи сопствено „економско чудо”, да се постигне мак симум како би се ослободила енергија бизниса и средње класе, да се створе сви услови како би у центру економске по литике био квалитет живота у Русији, дужи животни век и раст породичне имовине из генерације у генерацију. То је политика рационалног либерализма практичних људи. Добро је познато како се то остварује у оквиру „развојне еко номије”. Шансе су 20-35%. Бар се надамо да је тако. Само трећи сценарио ће помешати све карте на столу. Он даје могућност да се ублаже, а у будућности и реше геополи тички конфликти. Он у Русији ствара енергију која „гута” све ризике, која за држава људе и капитал код куће и стаби лизује геополитички простор у Европи. Први и други чине да економска и соци јална стабилност временом постаје све нестабилнија. Додуше, криза у Русији може бити ризична за цео свет. Русија је светска сила која поседује стратешко нуклеарно наоружање, а њему је потреб на контрола и унутрашња стабилност у земљи. Због тога предстоји трагање. Крајње је неопходно довршити оно што је започе то током 1990-их, тј. изградњу отворене, социјалне тржишне економије чије је ме сто у групи развијених земаља које нис у чувене само по сировинама. (Јаков Миркин је доктор економских наука и шеф одељења за међународна тржишта капитала на Институту за међународну економију и међународне односе Руске академије наука.) 13
историја
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
Кад нема атомске бом Другог септембра навршило се 70 година откако је на америчком бој ном броду „Мис ури“ у водама То кијског залива потписан „Акт о безусловној капит улацији Јапана“ и стављена тачка на Други светски рат. У далекоисточним биткама Со вјетски Савез је изгубио 12 хиљада војника. У поређењу са милиони ма жртава на западним ратиштима рекло би се да то „није много“. Па ипак, зашто су Велика Британија и САД инсистирале да СССР зарати са Јапаном? И зашто је Русији и Ста љину тај рат уопште био потребан? О томе разговарамо са Анатолијем Кошкином, професором Инстит ута за земље Истока и чланом извршног савета Руске асоцијације историча ра Другог светског рата.
П
оштовани професоре, да ли је уобичајено мишљење да је Други светски рат завр шен на Истоку и зашто се сматра да је почео анекси јом Пољске, а не рачунају се страшни губици које је Јапан нанео Кини?
Анатолиј Кошкин: Према подацима које износе кинески историчари, у сукобу са Јапаном погинуло је 30 до 35 милиона људи. Због тога се у Кини одавно сма тра да Други светски рат није почео 1. септембра 1939. године, него 7. јула 1937. године, када је императорска јапанска ар
ФОТО: ТАСС
Разговор водила: Јелена Новосјолова
мија кренула у велики рат против Кине. Чак и ако се сматра да је Кина изгуби ла 30 милиона, ипак је то половина свих жртава Другог светског рата. Подсећам да је према најновијим подацима у то ку Другог светског рата погинуло око 60 милиона људи. Од тога је само 15 мили она војника, а остале жртве су цивили. Међутим, Европа рачуна да је рат почео када су се у њега укључиле Велика Бри танија и Француска, водеће светске силе тога доба.
ска острва и Сахалин. Ствар је у томе што су Јапанци и сами били спремни да дају те територије само да би Совјетски Савез остао неу тралан. Постоје многе документоване потврде да је то било та ко. Стаљин је међутим, по мом мишље њу, имао друкчији задатак. Није се смело допустити да Кина постане савезница, и то војна савезница Сједињених Америч ких Држава.
Када је совјетском руководству поста ло јасно да ће морати да ратује против Јапана?
А. К.: На пример, Рузвелт је на Конфе ренцији у Каиру 1943. у четири ока раз говарао са тадашњим кинеским лидером Чанг Кај Шеком. Они су се договарали да после рата склопе кинеско-амерички војни савез и да америчке базе буду по стављене дуж совјетске границе. Штави ше, било је речи о томе да се из Источне Азије потисне утицај Совјетског Савеза, а такође Велике Британије, Француске и других европских колонијалних сила, како би Америка могла доминирати у том огромном региону. С обзиром да су САД тада биле неупоредиво јаче од Кине, то су заправо били планови за успостављање владавине Сједињених Америчких Др жава практично у целом свет у.
А. К.: Мислим да је Јосиф Стаљин имао врло озбиљне геополитичке мотиве да учествује у том рат у. Греше они који кажу да је нај важнија била тежња да се врате, или, по јапанској терминологији, заузму Курил
Рузвелт је на Конференцији у Каиру 1943. у четири ока разговарао са тадашњим кинеским лидером Чанг Кај Шеком. Они су се договарали да после рата склопе кинеско-амерички војни савез и да америчке базе буду постављене дуж совјетске границе. Штавише, било је речи о томе да се из Источне Азије потисне утицај Совјетског Савеза, а такође Велике Британије, Француске и других европских колонијалних сила. 14
А да ли је било разлога за такво страховање?
Совјетски Савез је на Конференцији у Јалти коначно „наговорен“ да уђе у рат против Јапана. Рузвелт је био спре ман на многе уступке само да би се то постигло.
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
мбе, добар је и Стаљин А. К.: Енглези и Американци су током читавог рата на све начине наговарали Стаљина да што пре уђе у рат са Јапаном. На свим сусретима и конференцијама го ворило се о помоћи коју треба да пружи Совјетски Савез. Стаљин је ту помоћ пр ви пут обећао у Техерану, где је отворе но изјавио да ће после слома Хитлерове Немачке заједничким силама кренути на Јапан. То је код Американаца и Енглеза изазвало велики ент узијазам. Они су у својим стратешким плановима рачуна ли на будуће учешће Совјетског Савеза у том рат у. Американци тада још нис у имали атом ску бомбу, и због тога су учешће Совјет ског Савеза у рат у они доживљавали као обавезан услов. Штавише, чак и по сле успешног тестирања атомске бомбе Труман је рекао Стаљину на Потсдам ској конференцији да се веома нада да ће Совјетски Савез испунити своје обавезе. Међутим, када су дунули ветрови Хлад ног рата постало је јасно да ће атомска бомба бити примењена, и Американци нис у желели да деле плодове победе. Они су одлично схватали да помоћ Совјетског Савеза Кинезима, и конкретно оружа ним снагама Комунистичке партије Ки не може озбиљно изменити равнотежу снага у том делу света. Поред тога, САД су уз помоћ Совјет ског Савеза сачувале животе пола ми лиона својих војника. О томе је гово рио председник Труман...
А. К.: Американци су, нажалост, веома брзо заборавили колико је Совјетски Савез допринео слому јапанског мили таризма. Применивши атомске бомбе против цивилног становништва Хиро шиме и Нагасакија они су присвојили све „победничке ловорике”. У САД, па чак и у Јапану, још увек се сматра да је императорска армија капит улирала због нуклеарног напада... У стварности, међутим, јапанска влада није намеравала да капит улира чак ни после тих нељудских напада на помену те градове. То питање није размотрено чак ни на седници Врховног савета за руковођење ратом. Јапан је наставио да се припрема за одлучну битку на својој територији. Творац одреда камиказа, ви
цеадмирал Ониши изјавио је: „Ми ћемо жртвовати 20 милиона Јапанаца у спе цијалним нападима, али ћемо примора ти Американце да прихвате наше усло ве примирја”. Радило се, заправо, о рат у до последњег Јапанца. И само је улазак Совјетског Савеза у рат убедио јапанско руководство да је даље супротстављање бескорисно. Курилска острва су дата Совјетском Савезу као геополитички трофеји рата на Далеком истоку, као што су саве зници и обећали Стаљину. Зашто онда Запад није сада на нашој страни у те риторијалном спору са Јапаном?
А. К.: Јапнаска страна стално наглаша ва да до 1945. године Совјетски Савез, наводно, није претендовао на те терито
имао и Черчил, који је сматрао да Руси ја мора имати излаз на отворени океан. Конкретно, на Тихи океан. А ако Јапан држи Курилска острва, он Русији затва ра тај излаз. Поред тога, постоји Атлас руских земаља 1796. године. То је документ из кога се јасно види да су острва Кунашир, Иту руп и Шикотан обележена бојом руске територије и део су Камчатског округа. Јапан је у то доба био затворена држа ва. Јапанци нис у имали право да напу штају територију своје земље. Посебно је важно што је острво Хокаидо било укључено у састав јапанске државе тек средином 19. века, а пре тога није било ја панска територија. Како онда земље које су још северније од тог острва могу бити „исконски јапанске“?
Американци су, нажалост, веома брзо заборавили колико је Совјетски Савез допринео слому јапанског милитаризма. Применивши атомске бомбе против цивилног становништва Хирошиме и Нагасакија они су присвојили све „победничке ловорике”. рије. То није тачно. У лето 1940. године народни комесар за спољне послове Мо лотов изјавио је у сусрет у са амбасадо ром Јапана да пакт о ненападању може бити потписан само уколико Совјетском Савезу буду враћена раније изгубљена острва Сахалин и Курили. У противном, ако јапанска страна сада није спремна да решава територијалне проблеме, може се потписати Пакт о неу тралности. То је детаљ који је мало коме познат. Током читавог Другог светског рата Курилска острва и Сахалин су Јапанци користили као базу у којој су се припремали за на пад на Совјетски Савез. Штавише, напад на Сједињене Америчке Државе извршен је са јапанске ескадре која је испловила из залива на острву Итуруп. Према томе, Стаљин је имао све основе да савезници ма у Јалти постави услов: Курили и Јужни Сахалин треба да буду враћени неговом претходном власнику. Узгред да кажем, Рузвелт је то овако прокоментарисао: „Руси хоће да врате оно што им је било отето“. Исти став је
Уосталом, тај спор је могао бити решен 1956. године, када је Никита Хрушчов у знак добре воље обећао Јапану да ће им вратити острво Шикотан и групу острва Хабомаи. Међутим, у Сан Франциску је потписан мировни споразум по коме су се Јапанци демонстративно одрекли тери торије Јужног Сахалина и свих Курилских острва. Штавише, када је јапански пар ламент ратификовао мировни споразум у Сан Франциску, усвојена је резолуција у којој је постављен задатак да се Јапану врате само Хабомаи и Шикотан, и није би ло никаквих разговора о Итурупу и Куна ширу, јер се сматрало да су те територије и по декларацији из Потсдама и по миров ном споразуму у Сан Франциску припале Совјетском Савезу. Уз све то, одредба о томе да Јапан одустаје од претензија на те територије формулисана је врло лукаво. Тамо се не набрајају конкретна острва и не говори се у чију се корист Јапан одриче тих територија. Управо то сада, упркос ло гици, покушавају да искористе садашњи јапански политичари. 15
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
Ген ет ич ар и обј ас нил и заш то се Јуж ни Слов ен и разл ик уј у од Зап адн их и Ист очн их
Пише: „Взгляд“
Међународни тим научника објавио је комплексно генетичко-лингви стичко истраживање словенских и балтичких народа, које објашњава због чега Источни и Западни Словени личе једни на друге, а Јужни Словени се од њих доста разликују, наводи се у саопштењу Инстит ута за општу ге нетику Руске академије наука.
И
страживање језика и генетике Словена спровео је тим науч ника под руководством док тора биолошких наука Олега Балановског (Инстит ут за општу генетику и Медицин ско-генетички научни центар) и академика Рихарда Вилемса (Естонски биоцентар и Тарт уски универзитет). Истраживање је објављено у листу PLoSOne, преноси ТАСС. У раду су учествовали истраживачи из многих земаља у којима словенски и балтички народи чине већину станов ништва (Русија, Украјина, Белорусија, Литванија, Естонија, Хрватска, Босна и Херцеговина), као и научници из Велике Британије и конзорцијум међународног пројекта Genographic. Словени су, по дефиницији, народ који го вори словенским језицима. Сличност свих словенских језика није потребно посебно доказивати. Са друге стране, Јужни Сло 16
вени не личе много на Источне и Западне. Карта изучених балтичко-словенских популација Зелена позадина показује Источне Сло вене, наранџаста Западне, љубичаста Јужне, а плава – балтичке популације. Знацима су обележене територије попу лација из којих су прикупљени узорци: анализирани по мтДНК (бели кружићи), по Y-хромозому (црне тачке) и по аутосо малним маркерима (црвени троуглови). Генетичари су истражили преко 8.000 узо рака ДНК узетих из преко 50 балтичкословенских популација. Основне групе су чинили Источни Словени (Белоруси, Руси и Украјинци), Западни Словени (Кашуби, Пољаци, Словаци, Лужички Срби и Че си), Јужни Словени (Бугари, Бошњаци, Македонци, Срби, Словенци и Хрвати) и балтички народи (Летонци и Литванци). У анализи су коришћена три генетска си стема: Y-хромозом, који се предаје очевом линијом, митохондријска ДНК (мтДНК), која се предаје мајчином линијом, и ауто сомална ДНК, која подједнако садржи ге номе оца и мајке (полигенска анализа). Сва три система су дала сличне резултате. Источни Словени (Руси из централних и јужних области, као и Белоруси и Укра јинци) формирају јасно уобличену групу. Изузетак су северни Руси, који су генетски удаљени од осталих Источних Словена и ближи су угро-финским популацијама. Међу Западним Словенима, Пољаци су веома блиски Источним Словенима, а
Чеси, и у мањој мери Слова ци, нешто су ближи Немци ма и другим западноевроп ским популацијама. Јужни Словени су подељени на за падни (Словенци, Хрвати и Бошњаци) и источни (Маке донци и Бугари) регион, док су Срби у средини. Јужни Словени су генетски слични својим несловенским сусе дима на Балкану – Румуни ма, Мађарима и Грцима. Балтичке популације (Ле тонци и Литванци) испо љавају блискост са Естон цима, који говоре језиком угро-фин ске гру пе, и по јединим Источним Слове нима (Белорусима). Такође се испоставило да су бал тичке популације генетски блиске волшкој групи угрофинских народа (нарочито Мордвинима). Обративши се лингвистици, научници су реконструисали генеалошко стабло балтичко-словенских језика, и за сваку популацију су упоредили три параметра: генетику, језик и географију. Испостави ло се да највише корелирају генетика и географски положај популације. Научници сматрају да су Словени, ши рећи се Европом, интензивно апсорбо вали популације које су живеле на датим територијама у предсловенском перио ду. Словени су свуда донели свој језик и апсорбовали генски фонд аутохтоних популација. Тај дубински генетски „суп страт“ разликује се у различитим огран цима словенства. Западни и Источни Словени су преузели источноевропски супстрат. Вероватно су његов већи део чинили балтички народи, који су некада били насељени широм Ис точноевропске висоравни. Други, јужно европски супстрат, апсорбовали су Јужни Словени, а он се састојао од балканских народа које су Словени ту затекли. Ови процеси су спојили Западне и Ис точне Словене у јединствену генетску заједницу, а Јужни Словени су на тај на чин постали сличнији несловенским на родима Балкана него другим словенским народима. ФОТОГРАФИЈА: LORI/LEGIONMEDIA
наука
Интегрални текст истраживања на руском језику доступан је на сајту генофонд.рф.
путовања
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
Романтично истраживање Крима по приступачној цени Пише: Аљона Ракитина
Можда сте некада пожелели да се провозате скутером у ретро-стилу по најлепшим крајевима Крима? Са да је то могуће.
Почетак путовања
Данил Антонов, Илдар Искаков и Ирина Рижова дошли су на идеју да организу ју „маратон на скутерима“ под именом
Tour de Crimea, са циљем да окупе групе романтичних људи који желе да се опу сте, да слободно пут ују, а не воле досадне хотеле и потпуно испланиран дан.
С
ваке године хиљаде туриста из целог света долазе на Крим. Уживају у топлом сунцу југа, мирис у боровине, лаванде и морске соли, у лепој стенови тој обали и тајновитим зали вима, али и у историјским споменици ма, мистичним крајевима и јединственој архитект ури. Најлепша места на овом полуострву можете обићи за свега две недеље, уз помоћ туристичких водича који ће вам пружити све неопходне ин формације и то за свега 300 долара. Све набројано нуди вам туристички пројекат Tour de Crimea. 17
путовања Пројекат Tour de Crimea настао је на ини цијативу ових блиских пријатеља и па сионираних љубитеља авант ура. Данил Антонов и његови истомишљеници су још 2008. године схватили да је одличан начин за обилазак Крима вожња скутери ма старинског изгледа. Тако је све почело. Од тада су сваке године организовали ова авант уристичка путовања, тако да су чак стекли стат ус својеврсног „фестивала на точковима“. Данас је њихов главни циљ да туристима из целог света открију све што Крим има да понуди, али на особен начин: уз брујање мотора и шум ветра. Ове године је тим Tour de Crimea морао да организује две туре: прва је на пут кренула средином јула, а друга почет ком августа. По обичају, чланови сва ке групе састају се са организаторима у Москви и аутобусима заједно крећу ка полуострву. У Анапи, граду удаљеном 1208 километара од Москве, састају се са осталим путницима и настављају до крајњег одредишта. Скутери се могу ре зервисати путем интернета, а они који поседују сопствени мотоцикл могу да
унајме специјално транспортно возило које ће њихов двоточкаш превести ди ректно до Крима.
Организација путовања
Током пута нећете бити гладни, нити ће те морати да једете конзервирану хра 18
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
ну или да бринете око пртљага и вашег здравственог стања. Камион са храном прати учеснике Tour de Crimea и у по нуди има изванредна топла јела. Поред тога, камион има и приколицу у којој се превози пртљаг тако да туристи имају потпуни комфор. Организатори брину и о здрављу путника – са групом пут ује и лекар за случај да некоме треба пружити прву помоћ. С друге стране, морате бити спремни да понеку ноћ проведете под ведрим небом. Можете се сваки дан купати у топлој во ди Црног мора, али забо
равите на свакодневно туширање, или, рецимо, на добру интернет конекцију. Међутим, сви ти ситни недостаци бр зо се заборављају, јер се путници добро забављају тако што велики део времена проводе у такмичењима на којима до бијају награде, или у екскурзијама по
дивљим и величанствено лепим крајевима овог полуострва. Ирина Рижова, један од организатора путовања, рекла нам је да већ месец да на пут ује са екипом по Криму и да им се овог лета прикључило око сто људи из Русије, Украјине, Белорусије и Белгије. „Свако заустављање претвара се у малу прославу, осећамо се опуштено и радо сно“, каже Рижова. „Забављамо се, свима је пријатно, веселимо се, крај логорске ватре певамо уз гитару или пуштамо филмове. И све се то дешава у најживо писнијим деловима Крима“. Наравно, на пут у се дешавају и мање незгоде. Понекад се неко изгуби или не може да нађе место предвиђено за оку пљање ради одмора. „Али, све се то брзо решава и даје посебну драж нашем путо вању на скутерима“, каже Ирина.
Траса
Програм путовања укључује и посет у Бајдарској долини, водопаду Козирјок, Црвеним пећинама, водопадима Чере мис и „Бурет у смрти“ – утврђеној пу
ГЕОПОЛИТИКА октобар 2015.
шкарници о којој круже бројне мрачне легенде. „Буре“ је пречника 1,8 метара и висине два метра. Налази се на ли тици, на висини од 360 метара изнад нивоа мора. У зидовима постоје отвори који су служили за осматрање и гађа ње ватреним оружјем. Постоје приче да су током Великог отаџбинског рата нацисти овде стрељали војнике Црве не армије и бацали их у море. Отуда и злослутан назив утврђења. Данас љу ди долазе на ово место углавном да би
уживали у погледу на прелеп рт Аја и улаз у Балаклавски залив. Најлепша и најважнија места Крима мо жете обићи за свега две недеље. Пут ће вас водити кроз источне крајеве полу острва, укључујући и посет у градови ма Јевпаторија, Севастопољ, Балаклава, Феодосија, Јалта и Керч. Током путова ња група се обавезно зауставља у овим местима. Цене за праву авант уру на точковима нис у високе: најјефтинија карта за дво
Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI
NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД. Електронска пошта српске редакције RBTH: EDITOR@RUSKAREC.RU Више информација на http://RUSKAREC.RU „Геополитику“ издаје и штампа предузеће ИП „Геополитика пресс д.о.о.“ Адреса редакције: Мурска 1/4, 11000 Београд Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 geopolitika@sbb.rs, www.geopolitika.rs
недељно путовање кошта 85 долара, док најнижа цена целокупног аранжмана – што обу хвата све екскурзије, активно сти и изнајмљивање скутера – износи 300 долара, а постоје и скупље понуде. Укратко, пружа вам се могућност да по повољној цени доживите незаборавну авант уру. Еними ван Стенберг, путница из Бел гије која је 2015. године обишла Крим са тимом Tour de Crimea, поделила је своје утиске са сарадницима: „Нисам знала шта ме чека и била сам помало забринута због путовања у групи, а ни не говорим руски. Обично пут ујем са ма, без унапред одређеног плана и не волим да ме нешто спутава, али групно путовање са Tour de Crimea је одлично организовано. Имате довољну слобо ду, ту је и велики број људи са којима можете разговарати, а план пута није строго одређен. Изненадило ме је и то што већина говори енглески. Допала ми се атмосфера и спријатељила сам се са неким веома добрим људима са којима ћу се сигурно убрзо поново срести! Уз овај тим заволела сам и мотоцикле. Не мам одговарајућу возачку дозволу, па су ме други возили, али сам много сазнала о моторима. Посебно ми се допало кам повање на плажама и то што смо стално били у природи, на отвореном. Највише сам уживала у вечерима крај логорске ватре када смо певали уз гитару. Надам се да ћу и следеће године моћи да дођем на путовање Tour de Crimea, али овога пута са возачком дозволом за скутер“. ФОТОГРАФИЈЕ: АЛЕКСАНДАР ДЕЛОВОЈ, ИЛДАР ИСКАКОВ, TOUR DE CRIMEA TEAM, АЛЕКСАНДАР ДЕЛОВОЈ, TOUR DE CRIMEA TEAM, АЛЕКСАНДАР ДЕЛОВОЈ
Слободан Ерић, директор и главни и одговорни уредник Александар Драгутиновић, уредник фотографије Ирена Милић, оглашавање и ПР Весна Станиславов, Дистрибуција Катарина Бунтић-Марковић, пословно-технички секретар Ликовно-графичка обрада „Геополитика пресс“
НОВЕ ЕЛИТНЕ ПЕШАЧКЕ СТАЗЕ У ЦЕНТРУ МОСКВЕ ОКО КРЕМЉА И БОЛЬШОГ ТЕАТРА
LET’S GO?
по пешачким зонама од метро станице Охотни Рјад до метро станице Театрална
3,2 км
ЦУМ И БОЉШОЈ ТЕАТАР Чувена совјетска робна кућа ЦУМ („Центральный Универсальный Магазин”) данас је један од најлуксузнијих тржних центара Русије. Иза њега се налази здање Бољшог театра.
START ОХОТНИ РЈАД И МАЊЕЖНИ ТРГ Траса почиње од метро станице Охотни Рјад – оријентишите се по путоказу „Манежная площадь”
50 минута
„ДЕЧИЈИ СВЕТ” Здање „Дечији свет” подигнуто је у Стаљиново доба. То је социјалистичка варијанта Дизниленда. На крову зграде је видиковац.
FINISH
УЛИЦЕ РОЖДЕСТВЕНСКА И КУЗЊЕЦКИ МОСТ Ако од „Дечијег света” идете према метро станици Кузњецки мост, стижете на пешачку улицу Рождественска. Она сече пешачку улицу Кузњецки Мост, која ће вас одвести до ЦУМ-а. УЛИЦА ТРЕТЈАКОВСКИ ПРОЛАЗ Одмах ћете је препознати по лучном пролазу високом као троспратна зграда. То је једина улица у Москви која је направљена од приватног новца. Изградњу су 1870-их финансирале познате мецене – браћа Третјаковски.
НИКОЉСКА УЛИЦА Никољска је 2013. године постала пешачка улица. Од ње је у европском маниру направљено шеталиште са фењерима, клупама, цветним лејама и рестаурисаним фасадама зграда из периода од 17. до 19. века.
ЦРВЕНИ ТРГ И ХРАМ ВАСИЛИЈА БЛАЖЕНОГ Да бисте са Мањежног трга прешли на Црвени трг треба да прођете испод Воскресенске капије, саграђене у 16. веку. На супротном крају Црвеног трга је Храм Василија Блаженог, најчешће фотографисана знаменитост Русије.
T R AV E L 2 M O S C O W. C O M
ПРОЛАЗ КРОЗ ГУМ ГУМ (руска скраћеница од „Главный Универсальный Магазин”) – једина продавница у СССР где се могло наћи све, од првокласне срнеће кобасице до најтањих дамских чарапа.