Русија и Србија #61

у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, ОКТОБАР 2013.

БРИКС ства­ра ал­тер­на­ти­ву ММФ-у и Свет­ској бан­ци

стр. 12-13

Всеволод Пуља

Разјашњена тајна трећег радијационог појаса Земље

Зашто видео-игра „Company of стр. 24-25 Heroes 2“ вређа Русе?

стр. 20-21

По­вра­так у СССР От­кла­ња­ње по­сле­ди­ца пу­ча ко­ји је из­вр­шен 19-21. ав­гу­ста 1991. био је глав­ни циљ Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на ка­да је 2000. до­шао на власт, и тај про­цес још увек тра­је

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Професор Јуриј Шприц

Реклама

Новости из Русије које можете увек понети са собом

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

RBTH for iPad Прилог на енглеском

twitter.com/ruskarec facebook.com/ruskarec

Преузмите нову верзију бесплатно

садржај

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

20

Разјашњена тајна трећег радијационог појаса Земље

22

Србија на авиокосмичкој изложби МАКС-2013

До­да­так „Ср­би­ја и Ру­си­ја“ фи­нан­си­ра и уре­ђу­је ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ (Мо­сква, Ру­си­ја). Срп­ска ре­дак­ци­ја „Rus­sia Beyond the He­a­dli­ nes“ (RBTH), ме­ђу­на­род­ног про­јек­та „Ро­сиј­ ске га­зе­те“, (1) уре­ђу­је Ин­тер­нет стра­ни­цу http://ru­ska­rec.ru, (2) уре­ђу­је и из­да­је штам­ па­ни до­да­так „Ру­ска реч“ у „По­ли­ти­ци“ и (3) уре­ђу­је штам­па­ни до­да­так „Ру­си­ја и Ср­би­ја“ у „Ге­о­по­ли­ти­ци“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НEГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ извршни уредник RBTH за јужну и источну Европу НИ­КО­ЛА ЛЕ­ЧИЋ го­сту­ју­ћи уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH ИРИ­НА РЕ­ШЕ­ТО­ВА веб-уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ преводиоци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ фо­то­гра­фи­је ЈУ­ЛИ­ЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње МИХАИЛ ВАШЧЕНКО, ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА асистенти Ин­тер­нет стра­ни­ца: ru­ska­rec.ru * Елек­трон­ска по­шта: edi­tor­@ru­ska­rec.ru * Те­ле­фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре­са: Ул. Прав­ды 24, д. 2, Мо­сква 125993, Рос­сия © 2013 СВА ПРА­ВА ЗА­ДР­ЖА­ВА ФГБУ „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“ Тек­сто­ви из ру­бри­ке „По­гле­ди“ овог до­дат­ка иза­бра­ни су да пред­ста­ве ра­зна ста­но­ви­шта и не од­ра­жа­ва­ју ну­жно ста­но­ви­ште уред­ни­ка про­јек­та RBTH или ли­ста „Ро­сиј­ска га­зе­та“. Мо­ли­мо Вас да ша­ље­те пи­сма и ко­мен­та­ре уред­ни­ку на edi­tor­@ru­ska­rec.ru. ЛИ­КОВ­НО-ГРА­ФИЧ­КА ОБ­РА­ДА: „ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА ПРЕСС“

2

ПОЛИТИКА И ДРУШТВО

06

„Валдај 2013“: о Сирији и националном идентитету

КУЛТУРА

25

Руски ликови у страним компјутерским играма

ПУТОВАЊА ЕКОНОМИЈА

09

Руси 20 пута мање дужни од Европљана по хипотекарним кредитима

30

Јелец, најдаљи предео Старе Русије

ПОГЛЕДИ

14

Руски поглед на „стезање каиша“

СПОРТ

34

Штафета за Сочи: 65000 километара за обилазак целе Русије

СЕПТЕМБАР 2013.

Председник Владимир Путин приликом посете концерну „Калашњиков“ у Ижевску

Јаки и дуготрајни пљускови изазвали су поплаву на Великом усуријском острву на реци Амур близу Хабаровска. Већ више од једног века стручњаци прате водостај реке Амур, који се од јула подигао за скоро 7 метара и тако надмашио историјски рекорд. Из угрожених области евакуисано је преко 23.000 становника

Фото: Александар Пирагис / РИА „Новости“

Фото: Константин Завражин / Росијска газета

СЕПТЕМБАР 2013.

Председник Русије Владимир Путин и председник САД Барак Обама на службеном сусрету представника земаља-чланица „Групе 20“, гостујућих земаља и међународних организација

Фото: AFP / East News

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Фото: Константин Завражин / Росијска газета

месец у сликама

Прослава празника Алхалалалај у селу Пимчах на Камчатки, руски Далеки Исток. Итељмени, староседеоци овог села, врше обреде заједно са туристима. Мушкарци носе укруг дрвеног идола Хантаја на кога сви стављају новац или комадић хране. Празник Алхалалалај се прославља у знак благодарности природи за њене дарове 3

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

По­вра­так у СС От­кла­ња­ње по­сле­ди­ца пу­ча ко­ји је из­вр­шен 19-21. ав­гу­ста 1991. био је глав­ни циљ Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на ка­да је 2000. до­шао на власт, и тај про­цес још увек тра­је. Рас­пад СССР-а, мо­ мен­тал­ни пре­ла­зак на тр­жи­шну еко­ но­ми­ју и за­бра­на де­ло­ва­ња КПСС-а, ком­плет­но пре­у­ре­ђи­ва­ње струк­т у­ре зе­мље - све су то со­ци­јал­но-еко­ном­ ски шо­ко­ви ко­ји, ме­ђу­тим, ни­с у без па­ра­ле­ла у ра­ни­јој ру­ској исто­ри­ји.

Р

ас­пад СССР-а је јед­на од по­ сле­ди­ца пу­ча из­вр­ше­ног 1921. ав­гу­ста 1991, ка­да је со­вјет­ ско ру­ко­вод­ство по­ку­ша­ло да сме­ни Ми­ха­и­ла Гор­ба­чо­ ва са функ­ци­је пред­сед­ни­ка СССР-а уочи пот­пи­си­ва­ња но­вог са­ве­ зног уго­во­ра, пла­ни­ра­ног за 20. ав­густ. Но­ви уго­вор је пред­ви­ђао пре­ра­спо­де­лу вла­сти у ру­ко­вод­ству зе­мље и остав­ку ве­ћи­не ми­ни­ста­ра. У за­ве­ри су уче­ство­ ва­ли го­то­во сви чла­но­ви со­вјет­ске вла­де. Ми­ха­и­ла Гор­ба­чо­ва су др­жа­ли за­кљу­ча­ног у ви­ли на Кри­му, где је у то вре­ме био на од­мо­ру. У ме­ди­ји­ма је об­ја­вље­но да је Гор­ ба­чов под­нео остав­ку због бо­ле­сти, да се у СССР-у уво­ди ван­ред­но ста­ње и за­бра­њу­ ју по­ли­тич­ке сло­бо­де и сло­бо­да го­во­ра. За­ ве­ре­ни­ци су са­ми се­бе на­зва­ли Др­жав­ни ко­ми­тет за ван­ред­но ста­ње (ГКЧП). Бор­бу про­тив за­ве­ре­ни­ка пред­во­дио је Бо­рис Јељ­цин, ко­ји је два ме­се­ца ра­ни­је иза­бран за пред­сед­ни­ка Ру­ске Со­вјет­ске Фе­де­ра­тив­не Со­ци­ја­ли­стич­ке Ре­пу­бли­ ке. Он је овај до­га­ђај ока­рак­те­ри­сао као „ре­ак­ци­о­нар­ни ан­ти­у­став­ни пре­врат“. Ис­пред мо­сков­ског Бе­лог до­ма, где се на­ла­зи­ла Јељ­ци­но­ва ре­зи­ден­ци­ја, оку­ пи­ло се на де­се­ти­не хи­ља­да ње­го­вих при­ ста­ли­ца. Спе­ци­јал­не је­ди­ни­це су по­сла­те да ухап­се Јељ­ци­на, али то ни­с у учи­ни­ле, јер су стра­хо­ва­ле да би хап­ше­ње мо­гло иза­зва­ти кр­во­про­ли­ће. Та­да су се и са­ми за­ве­ре­ни­ци упла­ши­ли и от­пу­то­ва­ли на Крим да пре­го­ва­ра­ју са Гор­ба­чо­вом. Та­мо су и ухап­ше­ни.

4

От­кла­ња­ње по­сле­ди­ца ав­гу­стов­ског пу­ча би­ло је глав­ни циљ Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на ка­да је 2000. до­шао на власт. Го­ди­ну да­на ка­сни­је од не­ко­ли­ко по­ли­тич­ких по­кре­та на­кло­ње­них вла­да­ју­ћим кру­го­ви­ма фор­ми­ра­на је пар­ти­ја „Је­дин­стве­на Ру­си­ја“ као за­ме­на за КПСС Др­жав­на Ду­ма је ам­не­сти­ра­ла све уче­сни­ке ав­гу­стов­ског пу­ча и ти­ме ста­ви­ла тач­ку на по­ли­тич­ке кон­фрон­та­ци­је ра­них 1990-их

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Пи­ше: Алек­сан­дар Ко­ле­сни­чен­ко

Не­у­спе­ли пуч је до­при­нео да Јељ­цин по­ бе­ди Гор­ба­чо­ва у бор­би за власт. Јељ­цин је већ 23. ав­гу­ста 1991. сво­јим ука­зом при­вре­ме­но об­у­ста­вио де­ло­ва­ње Ко­ му­ни­стич­ке пар­ти­је Со­вјет­ског Са­ве­ за (КПСС), да би већ 6. но­вем­бра 1991. КПСС био за­бра­њен, а ње­го­ва имо­ви­на на­ци­о­на­ли­зо­ва­на. Та­ко је пре­ста­ла да по­ сто­ји пар­ти­ја ко­ја је ује­ди­ња­ва­ла зе­мљу и бро­ја­ла око 20 ми­ли­о­на чла­но­ва. Јељ­цин је 8. де­цем­бра 1991. за­јед­но са ли­де­ри­ма Укра­јин­ске и Бе­ло­ру­ске ССР ли­кви­ди­рао СССР, а уме­сто ње­га је ство­ре­на За­јед­ни­ ца не­за­ви­сних др­жа­ва. Ру­ска вла­да је 1.

ја­ну­а­ра 1992. уки­ну­ла др­жав­но ре­гу­ли­са­ ње це­на и та­ко је Ру­си­ја Фе­де­ра­ци­ја до­ слов­но пре­ко но­ћи пре­шла на тр­жи­шну еко­но­ми­ју. Ру­си­ја је 1990-их пре­жи­ве­ла још не­ко­ ли­ко кри­за, укљу­чу­ју­ћи и ра­ке­ти­ра­ње пар­ла­мен­та у ок­то­бру 1993, ка­да је пред­ сед­ник Јељ­цин рас­пу­стио пар­ла­мент, а де­пу­та­ти су за­уз­врат об­ја­ви­ли да је Јељ­ цин сврг­нут. Пре­жи­ве­ла је и бан­крот у ав­гу­сту 1998, ка­да вла­да ни­је мо­гла да по­кри­је ду­го­ве и мно­ге бан­ке су про­па­ ле, а курс ру­бље пре­ма до­ла­ру је пао за 300%. По­ред то­га, по­сле рас­па­да СССР-а

ССР

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

КПСС је по­пут на­род­них са­бо­ра у цар­ској Ру­си­ји пред­ста­вља­ла све сло­је­ве дру­штва и би­ла је со­ци­јал­ни лифт ко­ји је омо­гу­ћа­вао да се љу­ди из на­ро­да про­би­ју у вла­да­ју­ће кру­го­ве. У пост­со­вјет­ској Ру­си­ји не­ма та­квих со­ци­јал­них лиф­това

Де­се­ти­не хи­ља­да при­ста­ли­ца Бо­ри­са Јељ­ци­на ис­пред Бе­лог до­ма у Мо­скви

у шест пост­со­вјет­ских ре­пу­бли­ка је бук­ нуо рат. Ра­то­ва­ла је и Ру­си­ја у по­ку­ша­ју да вра­ти Че­че­ни­ју ко­ја је по­ку­ша­ла да се одво­ји од ње. Ме­ђу­тим, рат у Че­че­ни­ји је ути­цао да се про­ме­ни од­нос гра­ђа­на Ру­си­је пре­ма до­га­ђа­ји­ма из ав­гу­ста 1991. Со­ци­о­лог Ју­ риј Ле­ва­да ка­же да је не­у­спех пу­ча до­жи­ вља­ван као „по­бе­да де­мо­кра­ти­је“ са­мо у пр­вих го­ди­ну-две. Већ сре­ди­ном 90-их, пре­ма по­да­ци­ма „Ле­ва­да-цен­тра“, са­мо 7% гра­ђа­на је сма­тра­ло да је не­у­спех пу­ча озна­чио „по­бе­ду де­мо­крат­ске ре­во­лу­ци­

је“ и „осло­бо­ђе­ње од вла­сти КПСС-а“. За све оста­ле је то би­ла или епи­зо­да у бор­би за власт из­ме­ђу пред­став­ни­ка нај­ви­шег ру­ко­вод­ства зе­мље, или тра­ге­ди­ја чи­је по­сле­ди­це су по­губ­не по на­род.

Ре­ак­ци­ја 1917. и 2000.

От­кла­ња­ње тих по­сле­ди­ца би­ло је глав­ни циљ Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на, дру­гог по ре­ду пред­сед­ни­ка Ру­си­је, ка­да је 2000. до­шао на власт. Го­ди­ну да­на ка­сни­је од не­ко­ ли­ко по­ли­тич­ких по­кре­та на­кло­ње­них вла­да­ју­ћим кру­го­ви­ма фор­ми­ра­на је пар­ ти­ја „Је­дин­стве­на Ру­си­ја“ као за­ме­на за

Ру­си­ја је 1990-их пре­жи­ве­ла још не­ко­ли­ко кри­за, укљу­чу­ју­ћи и ра­ке­ти­ра­ње пар­ла­мен­та у ок­то­бру 1993, ка­да је пред­сед­ник Јељ­цин рас­пу­стио пар­ла­мент, а де­пу­та­ти су за­уз­врат об­ја­ви­ли да је Јељ­цин сврг­нут. Пре­жи­ве­ла је и бан­крот у ав­гу­сту 1998, ка­да вла­да ни­је мо­гла да по­кри­је ду­го­ве и мно­ге бан­ке су про­па­ле, а курс ру­бље пре­ма до­ла­ру је пао за 300%. По­ред то­га, по­сле рас­па­да СССР-а у шест пост­со­вјет­ских ре­пу­бли­ка је бук­нуо рат

КПСС. Си­мон Кор­дон­ски, про­фе­сор На­ ци­о­нал­ног ис­тра­жи­ва­чог уни­вер­зи­те­та „Ви­со­ка шко­ла еко­но­ми­је“ (ВШЕ), ко­ји је 2000-2004. био шеф екс­перт­ске упра­ ве у ад­ми­ни­стра­ци­ји пред­сед­ни­ка РФ, об­ја­шња­ва да је КПСС по­пут на­род­них са­бо­ра у цар­ској Ру­си­ји пред­ста­вља­ла све сло­је­ве дру­штва и би­ла је со­ци­јал­ни лифт ко­ји је омо­гу­ћа­вао да се љу­ди из на­ро­да про­би­ју у вла­да­ју­ће кру­го­ве. У пост­со­ вјет­ској Ру­си­ји ни­је би­ло та­квих со­ци­ јал­них лиф­то­ва. Ни „Је­дин­стве­на Ру­си­ја“ ни­је ус­пе­ла да се из­дво­ји у том по­гле­ду, јер про­стим при­сту­па­њем пар­ти­ји ни­је мо­гу­ће до­ћи на власт. Пу­ти­но­ва еко­ном­ска по­ли­ти­ка је би­ла усме­ре­на и на пре­ра­спо­де­лу ре­с ур­са у ко­рист со­ци­јал­них сло­је­ва ко­ји су би­ли по­го­ђе­ни тр­жи­шним ре­фор­ма­ма, а то су пре све­га вој­ска и по­ли­ци­ја, бу­џет­ски рад­ни­ци и пен­зи­о­не­ри, ис­ти­че Кор­дон­ ски. То је, по ње­го­вим ре­чи­ма, обез­бе­ ди­ло Пу­ти­ну ве­ли­ку по­пу­лар­ност, али је до­ве­ло до енорм­ног по­ве­ћа­ња др­жав­них рас­хо­да. Др­жав­на Ду­ма је у фе­бру­а­ру 1994. ам­ не­сти­ра­ла уче­сни­ке ав­гу­стов­ског пу­ча, ста­вив­ши ти­ме тач­ку на по­ли­тич­ке кон­ фрон­та­ци­је с по­чет­ка 90-их. Ра­ни­је су уче­сни­ци тих до­га­ђа­ја ја­ди­ко­ва­ли због то­га што ни­с у од­луч­ни­је деј­ство­ва­ли и што ни­с у ус­пе­ли да оства­ре сво­је ци­ље­ве. Пу­чи­сти су мо­гли да по­бе­де да су има­ли друк­чи­је па­ро­ле и да су ис­та­кли мар­кант­ ног ли­де­ра, сма­тра Си­мон Кор­дон­ски. По ње­го­вим ре­чи­ма, до­га­ђа­ји с по­чет­ка 90-их мо­гу се упо­ре­ди­ти са ли­бе­рал­ним ре­фор­ ма­ма 1860-их, ка­да је из­ме­ђу оста­лог уки­ ну­то кмет­ство. И као што су се та­да­шње ре­фор­ме за­вр­ши­ле кон­зер­ва­тив­ном ре­ак­ ци­јом бољ­ше­ви­ка, та­ко је по­сле ли­бе­ра­ ли­за­ци­је 1990-их до­шла ре­ак­ци­ја 2000-их. По ми­шље­њу Кор­дон­ског, ве­ћи­на гра­ђа­на Ру­си­је на­ви­кла је на си­т у­а­ци­ју ка­да др­ жа­ва аку­му­ли­ра све ре­с ур­се, а за­тим их рас­по­ре­ђу­је. Ни­је слу­чај­ност што су про­ те­сти про­тив пу­чи­ста ор­га­ни­зо­ва­ни са­мо у Мо­скви и При­бал­ти­ци, док су сви оста­ ли у зе­мљи јед­но­став­но че­ка­ли ис­ход.

5

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

„Вал­дај 2013“: о Си­ри­ји и Де­се­ти фо­рум Ме­ђу­на­род­ног де­бат­ ног клу­ба „Вал­дај“ 19. сеп­тем­бра је за­вр­шио са ра­дом. Фо­рум је био по­ све­ћен те­ми „Ра­зно­ли­кост Ру­си­је у очи­ма са­вре­ме­ног све­та“. Пред­сед­ ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин је по­ след­њег да­на фо­ру­ма из­нео сво­ју оце­ну си­т у­а­ци­је у Си­ри­ји и ре­ги­о­ нал­них из­бо­ра у Ру­си­ји, док је ве­ћи део ње­го­вог из­ла­га­ња по­све­ћен је те­ ми ру­ског на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та.

Н

а сед­ни­ца­ма клу­ба „Вал­ дај“ уче­ство­ва­ло је око 200 екс­пе­ра­та и но­ви­на­ра из Ру­ си­је, САД, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Фран­цу­ске, Не­мач­ке и Ки­не. Глав­ни до­га­ђај фо­ру­ма би­ло је из­ла­га­ње пред­сед­ни­ка Пу­ти­на. Ово је пр­ви пут за про­те­клих де­сет го­ди­на да је су­срет ру­ског ли­де­ра са чла­но­ви­ма Вал­ дај­ског клу­ба био пот­пу­но отво­рен за јав­ност. Ве­ћи део ње­го­вог из­ла­га­ња по­ све­ћен је те­ми ру­ског на­ци­о­нал­ног иден­ ти­те­та. „У на­шем дру­штву се све гла­сни­је по­ста­вља­ју пи­та­ња ‘ко смо ми?’ и ‘ка­кви би тре­ба­ло да бу­де­мо?’. Уда­љи­ли смо се од со­вјет­ске иде­о­ло­ги­је, али је очи­глед­но да на­пре­до­ва­ње ни­је мо­гу­ће без ду­хов­ ног, кул­т ур­ног и на­ци­о­нал­ног иден­ти­ те­та, јер у про­тив­ном не­ће­мо мо­ћи да од­го­во­ри­мо на спо­ља­шње и уну­тра­шње иза­зо­ве, ни­ти ће­мо би­ти успе­шни у усло­ ви­ма гло­бал­не кон­ку­рен­ци­је“, ре­као је шеф др­жа­ве. Пу­тин се кри­тич­ки освр­нуо на исто­вре­ ме­но при­зна­ва­ње вред­но­сти по­ро­ди­це и исто­пол­ног парт­нер­ства. „Кри­за људ­ског

Вла­ди­мир Пу­тин: У на­шем дру­штву се све гла­сни­је по­ста­вља­ју пи­та­ња „ко смо ми?“ и „ка­кви би тре­ба­ло да бу­де­мо?“

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Пи­ше: Ма­ри­на Образ­ко­ва

со­ци­ју­ма из­ра­жа­ва се пре све­га у гу­бит­ку спо­соб­но­сти ре­про­дук­ци­је“, ре­као је он. Шеф др­жа­ве ни­је мо­гао да из­бег­не од­го­ вор на пи­та­ње на­ме­ра­ва ли да се кан­ди­ ду­је за пред­сед­ни­ка и на сле­де­ћим из­бо­ ри­ма. „Ја то не ис­кљу­чу­јем“, од­го­во­рио је пред­сед­ник фран­цу­ском ми­ни­стру Фран­соа Фи­јо­ну. Ка­сни­је је Пу­ти­нов порт­па­рол Дми­триј Пе­сков ре­као да је то ре­то­рич­ки од­го­вор, али по­ли­ти­ко­ ло­зи сма­тра­ју да је мо­гућ­ност уче­шћа Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на на пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма 2018. са­свим ре­ал­на. „Ми­слим да се та­ква ва­ри­јан­та за­и­ста раз­ма­тра. Ја то ни­сам схва­тио као ша­лу“, ре­као је по­ли­ти­ко­лог Јев­ге­ниј Мин­чен­ко. Ње­го­ во ми­шље­ње де­ли и Ми­ха­ил Ре­ми­зов, пред­сед­ник Ин­сти­т у­та за на­ци­о­нал­ну стра­те­ги­ју. Пред­став­ни­ци опо­зи­ци­је по­ста­ви­ли су Пу­ти­ну пи­та­ње о суд­би­ни уче­сни­ка про­

Де­бат­ни клуб „Вал­дај“ Ме­ђу­на­род­ни де­бат­ни клуб „Вал­дај“ осно­ван је 2004. Ње­го­ви осни­ва­чи су аген­ци­ја РИА „Но­во­сти“ и Са­вет за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку за­јед­но са ча­со­пи­сом „Ру­си­ја у гло­бал­ној по­ли­ти­ци“ и ли­стом The Mo­scow News. Ци­ље­ви „Вал­да­ја“ су про­ду­бљи­ва­ње и раз­вој ди­ја­ло­га из­ме­ђу ру­ских и стра­них на­уч­ни­ ка, по­ли­ти­ча­ра и но­ви­на­ра, а та­ко­ђе не­за­ви­сна, објек­тив­на и на­уч­на ана­ли­за по­ли­тич­ких, еко­ном­ских и со­ци­јал­них про­це­са у Ру­си­ји и све­ту. За де­сет го­ди­ на, ко­ли­ко по­сто­ји клуб, у ње­го­вом ра­ду је узе­ло уче­шћа пре­ко 600 пред­став­ни­ ка на­уч­них кру­го­ва из 47 зе­ма­ља све­та.

6

шло­го­ди­шњих мај­ских де­мон­стра­ци­ја у Мо­скви про­тив ко­јих је по­диг­ну­та оп­ ту­жни­ца. Ис­по­ста­ви­ло се да шеф др­жа­ ве не од­ба­цу­је мо­гућ­ност ам­не­сти­је за оп­т у­же­не. Ам­не­сти­ја је мо­гу­ћа, ис­та­као је он, али тек ка­да ис­тра­жни и суд­ски по­сту­пак бу­де окон­чан. По­во­дом из­бо­ра одр­жа­них 8. сеп­тем­бра Пу­тин је ре­као да је по­не­где мо­жда и мо­ гло би­ти из­ве­сних не­пра­вил­но­сти, али је у Мо­скви гла­са­ње би­ло по­ште­но. Оку­пље­ни екс­пер­ти су, на­рав­но, по­ста­ вља­ли пред­сед­ни­ку и пи­та­ња ве­за­на за Си­ри­ју. Го­во­ре­ћи о оче­ки­ва­њу да се Да­ маск од­рек­не хе­миј­ског оруж­ја Пу­тин је ис­та­као да „за­са­да све упу­ћу­је на то да је Си­ри­ја при­хва­ти­ла пред­лог и спрем­на је да по­сту­пи у скла­ду са пла­ном ко­ји је прак­тич­но већ са­ста­вљен“. „Си­ри­ја већ сма­тра да се при­дру­жи­ла кон­вен­ци­ји о не­при­ме­њи­ва­њу хе­миј­ског оруж­ја“, на­гла­сио је Пу­тин. „Не знам да ли ће тај про­је­кат би­ти ре­а­ли­зо­ван до кра­ја, али оно што са­да ви­ди­мо ули­ва по­ве­ре­ње“. Пред­сед­ник се де­таљ­ни­је освр­нуо на не­ сла­га­ња Ру­си­је и За­па­да око си­риј­ског пи­та­ња и у ве­зи са тим ис­та­као: „Све вре­ме се го­во­ри о од­го­вор­но­сти Аса­до­ ве вла­де, уко­ли­ко се ис­по­ста­ви да је она при­ме­ни­ла хе­миј­ско оруж­је. А шта ако га је при­ме­ни­ла опо­зи­ци­ја? Ни­ко се не пи­та ка­ко ће­мо у том слу­ча­ју по­сту­пи­ти пре­ма опо­зи­ци­ји. А то је озбиљ­но пи­та­ње. Све

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

на­ци­о­нал­ном иден­ти­те­ту упу­ћу­је на то да се ра­ди о про­во­ка­ци­ји.“ О мно­гим не­ла­год­ним пи­та­њи­ма ди­ску­ то­ва­ло се иза ку­ли­са. Ево шта је, на при­ мер, из­ја­вио Алек­сеј Ку­дрин, не­ка­да­шњи ми­ни­стар фи­нан­си­ја РФ, а са­да ру­ко­во­ ди­лац Ко­ми­те­та гра­ђан­ских ини­ци­ја­ти­ ва: „Ако на­сту­пи (еко­ном­ска) кри­за, она ће иза­зва­ти и по­ли­тич­ке по­сле­ди­це“. Он, ме­ђу­тим, ни­је же­лео да прог­но­зи­ра ка­да би та кри­за мо­гла да на­сту­пи. Бив­ши ми­ ни­стар је на­гла­сио да се кри­за мо­же из­ бе­ћи ства­ра­њем нор­мал­не ин­ве­сти­ци­о­не кли­ме у Ру­си­ји. „Ми тре­ба да се бо­ри­мо за ин­ве­сти­ци­је, пре све­га за ру­ске ин­ве­ сти­ци­је“, ис­та­као је он. Ми­ни­стар од­бра­не РФ Сер­геј Шој­гу је на „Вал­да­ју“ при­знао да не зна шта је узрок не­дав­ног не­у­спе­шног лан­си­ра­ња ра­ке­ те „Бу­ла­ва“. Он је та­ко­ђе са­оп­штио да за две го­ди­не од­ла­зи у пен­зи­ју и да на­ме­ра­ ва да се ба­ви раз­во­јем хи­дро­е­лек­тра­на у Си­би­ру.

Уда­љи­ли смо се од со­вјет­ске иде­о­ло­ги­је, али је очи­глед­но да на­пре­до­ва­ње ни­је мо­гу­ће без ду­хов­ног, кул­тур­ног и на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, јер у про­тив­ном не­ће­мо мо­ћи да од­го­во­ри­мо на спо­ља­шње и уну­тра­шње иза­зо­ве, ни­ти ће­мо би­ти успе­шни у усло­ви­ма гло­бал­не кон­ку­рен­ци­је“, ре­као је шеф др­жа­ве Су­ми­ра­ју­ћи ре­зул­та­те фо­ру­ма екс­пер­ ти су ис­та­кли да је уло­га Ру­си­је у све­т у до­би­ла на зна­ча­ју. То се на­ро­чи­то ви­ди на при­ме­ру си­риј­ског кон­флик­та. Ово је из­ја­вио Ал­бир Кр­га­нов, муф­ти­ја Мо­ скве и Цен­трал­ног ре­ги­о­на, пред­став­ ник Цен­трал­не ду­хов­не упра­ве му­сли­ ма­на Ру­си­је. Ујед­но, по ре­чи­ма Фјо­до­ра Лу­кја­но­ва, пред­сед­ни­ка пред­сед­ни­штва Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ ти­ку, „по­но­во до­ла­зи вре­ме ве­ли­ке ди­

пло­ма­ти­је, ка­да се го­во­ри о нај­ва­жни­јим пи­та­њи­ма ме­ђу­на­род­них од­но­са, из­ме­ђу оста­лог и о ра­т у и ми­ру, а не о та­ри­фа­ ма. Ни­шта се не мо­же ре­ша­ва­ти са­мо си­лом и над­моћ­но­шћу. Ис­ку­ство САД (још увек нај­моћ­ни­је зе­мље на све­т у) по­ка­зу­је да та си­ла игра ва­жну уло­гу, али се по­мо­ћу ње ипак не мо­гу ре­ши­ти ме­ђу­на­род­не кри­зе, по­го­то­во ако се ре­ ша­ва­ју у ко­рист не­ке кон­крет­не зе­мље“, сма­тра Лу­кја­нов.

НА­ТО не­ће пре­ко Уља­нов­ска Пи­шу: Је­ли­за­ве­та Ку­зње­цо­ва, Је­ле­на Чер­њен­ко, Ко­мер­сант

Тран­зит­ни пре­то­вар­ни пункт у Уља­ нов­ску, ко­ји је Ру­си­ја пре го­ди­ну да­ на ста­ви­ла на рас­по­ла­га­ње НА­ТО-у у свр­ху пре­ба­ци­ва­ња те­ре­та из Ав­ га­ни­ста­на, до са­да ни­је ко­ри­шћен. Чла­ни­це Али­јан­се још увек ни­с у пот­пи­са­ле ни­је­дан уго­вор са ру­ским пре­во­зни­ци­ма, овла­шће­ним да пре­ у­зму тран­спорт те­ре­та у Уља­нов­ску. Са­го­вор­ни­ци но­ви­на „Ко­мер­сант“ из се­ди­шта НА­ТО-а жа­ле се да ру­ске ком­па­ни­је по­ди­жу це­не сво­јих услу­ га, док из­вор из др­жав­них ор­га­на РФ твр­ди да НА­ТО јед­но­став­но не же­ли да за­ви­си од Мо­скве.

П

ро­је­кат тран­зи­та тру­па из Ав­ га­ни­ста­на пре­ко ру­ског гра­да Уља­нов­ска, за­по­чет пре тач­но го­ди­ну да­на, ва­жио је за је­дан од нај­у­спе­шни­јих при­ме­ра са­рад­ње Ру­си­је и НА­ТО-а. У

Мо­скви су ра­чу­на­ли да ће ве­ћи део од пре­ко 100 хи­ља­да кон­теј­не­ра и 60 хи­ља­ да тран­спорт­них сред­ста­ва, ко­је су Ме­ ђу­на­род­не сна­ге за без­бед­но­сну по­моћ (ISAF) пла­ни­ра­ле да по­ву­ку из Ав­га­ни­ ста­на, би­ти пре­ба­чен у Евро­пу упра­во пре­ко Уља­нов­ска. Ме­ђу­тим, до да­нас је ова мар­шру­та оста­ла не­ис­ко­ри­шће­на. Из­во­ри у се­ди­шту Али­јан­се об­ја­шња­ва­ју да је мар­шру­та „пре­ску­па“. „Отва­ра­ју­ћи пут кроз Уља­новск, вла­сти РФ су ин­си­ сти­ра­ле да на том пунк­т у бу­ду ан­га­жо­ ва­ни са­мо ру­ски пре­во­зни­ци. А они су то­ли­ко по­ди­гли це­не да ни­јед­на од зе­ма­ ља уче­сни­ца ISAF-а ни­је сма­тра­ла да је

Упра­во се НА­ТО 2011. обра­тио Мо­скви са мол­бом да раз­мо­три мо­гућ­ност ко­ри­шће­ња те­ри­то­ри­је РФ за по­врат­ни тран­зит те­ре­та из Ав­га­ни­ста­на

ова мар­шру­та по­вољ­на“, об­ја­снио је је­дан од са­го­вор­ни­ка „Ко­мер­сан­та“. При то­ме се 2011.упра­во НА­ТО обра­тио Мо­скви са мол­бом да раз­мо­три мо­гућ­ност ко­ри­ шће­ња те­ри­то­ри­је РФ за по­врат­ни тран­ зит те­ре­та из Ав­га­ни­ста­на. Пре не­ко­ли­ко да­на Па­ки­стан је, по­сле још јед­ног кон­ флик­та са САД, у пот­пу­но­сти за­тво­рио сво­ју те­ри­то­ри­ју за кон­во­је НА­ТО-а, а Уз­бе­ки­стан и Кир­ги­стан су од­би­ли да про­пу­сте те­ре­те у по­врат­ном сме­ру. До та­да је пре­ко те­ри­то­ри­је РФ већ про­ла­ зио део мар­шру­те, ко­ја је до­би­ла на­зив „Се­вер­на ди­стри­бу­тив­на мре­жа“, и по ко­јој се и да­нас ре­а­ли­зу­је тран­зит пре­ко 60% не­вој­них те­ре­та ISAF-а. Они се пре­ во­зе ва­зду­шним пу­тем и же­ле­зни­цом, али без пре­то­ва­ра. По­чет­ком 2012. Ру­си­ја се сло­жи­ла да отво­ри мар­шру­т у за по­врат­ни тран­ спорт, пред­ло­жив­ши да се у ту свр­ху ко­ ри­сти аеро­дром „Во­сточ­ни“ у Уља­нов­ ску. Про­је­кат је за­по­чео у ав­гу­сту исте го­ди­не. Пре­ма ре­чи­ма дру­гог са­го­вор­ни­ка из НА­ТО-а, мно­ге уче­сни­це ISAF-a су би­ле 7

политика и друштво за­ин­те­ре­со­ва­не за тран­зит пре­ко Уља­ нов­ска. У де­цем­бру 2012. Бри­тан­ци су из­вр­ши­ли проб­но пре­ба­ци­ва­ње де­сет кон­теј­не­ра до ба­зе „Кемп Ба­сти­он“ у Ав­ га­ни­ста­ну и на­зад. Из­вор у бри­тан­ској вла­ди је са­оп­штио да је проб­ни тран­зит оце­њен као успе­шан. Па ипак, Бри­тан­ ци на кра­ју ни­с у пот­пи­са­ли ни­је­дан уго­ вор. Са­го­вор­ник „Ко­мер­сан­та“ је из­ја­вио да Лон­дон ра­ди­је би­ра дру­ге мар­шру­те, пре све­га пре­ко Па­ки­ста­на и цен­трал­ но­а­зиј­ских ре­пу­бли­ка, ко­је од­не­дав­но по­но­во до­зво­ља­ва­ју по­врат­ни тран­зит те­ре­та НА­ТО-а пре­ко сво­је те­ри­то­ри­је. „По­сто­ја­ње ви­ше ва­ри­јан­ти тран­зи­та омо­гу­ћа­ва да се те­рет тран­спор­т у­је на флек­си­бил­ни­ји на­чин и га­ран­т у­је нај­бо­ љи од­нос це­не и ква­ли­те­та“, об­ја­снио је не­и­ме­но­ва­ни из­вор. Ди­пло­мат­ски из­вор из јед­не од европ­ ских зе­ма­ља уче­сни­ца ISAF-а, ко­ја је за­ ин­те­ре­со­ва­на за тран­зит пре­ко Уља­нов­ ска, до­дао је да би пре­ма про­ра­чу­ни­ма ње­го­ве вла­де тран­спорт јед­ног кон­теј­ не­ра из Ав­га­ни­ста­на пре­ко аеро­дро­ма „Во­сточ­ни“ ко­штао око 50 хи­ља­да евра, а пре­ко уз­бе­ки­стан­ског гра­да Тер­ме­за око 30 хи­ља­да евра.

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Пре не­ко­ли­ко да­на Па­ки­стан је, по­сле још јед­ног кон­флик­та са САД, у пот­пу­но­сти за­тво­рио сво­ју те­ри­то­ри­ју за кон­во­је НА­ТО-а, а Уз­бе­ки­стан и Кир­ги­стан су од­би­ли да про­пу­сте те­ре­те у по­врат­ном сме­ру Мо­сква ову си­т у­а­ци­ју ви­ди дру­га­чи­је. Из­ вор из др­жав­них ор­га­на РФ об­ја­шња­ва да је тран­зит пре­ко Уља­нов­ска за­ми­шљен пре све­га као ко­мер­ци­јал­ни по­ду­хват. Са­ го­вор­ник „Ко­мер­сан­та“ је при­знао да је дво­е­тап­ни тран­зит пре­ко Уља­нов­ска (ави­ о­ном до аеро­дро­ма „Во­сточ­ни“, а за­тим же­ле­зни­цом) ску­пљи од ал­тер­на­тив­них мар­шру­та, али је та­ко­ђе ис­та­као: „Пре­воз овим пу­тем је бр­жи и без­бед­ни­ји“. Пре­ма ми­шље­њу ру­ске стра­не, НА­ТО ни­је ис­ко­ри­стио Уља­новск „због прин­ ци­па по­ну­де и по­тра­жње“. „Жао им је да

Ру­си­ји да­ју ви­ше нов­ца“, убе­ђен је вла­дин слу­жбе­ник. „Осим то­га, они ни­с у хте­ли све да ста­ве на јед­ну кар­т у и да се осло­ не на ‘Се­вер­ну ди­стри­бу­тив­ну мре­жу’. НА­ТО сма­тра да РФ мо­же ис­ко­ри­сти­ти тран­зит као сред­ство ути­ца­ја на Али­јан­ су, као што ‘Га­спром’ ко­ри­сти гас ка­ко би ути­цао на Евро­пу. Све су то бе­сми­сли­це.“ Из­во­ри бли­ски пред­у­зе­ћи­ма ко­ја је тре­ ба­ло да бу­ду ан­га­жо­ва­на при тран­зи­т у кроз Уља­новск на­во­де и дру­ге раз­ло­ге због ко­јих про­је­кат ни­је ре­а­ли­зо­ван. Пред­став­ни­ци НА­ТО-а ин­си­сти­ра­ли су да се ор­га­ни­за­ци­ја це­ло­куп­ног тран­зи­ та по­ве­ри стра­ној ком­па­ни­ји, ко­ја би у ту свр­ху од њих до­би­ла по­себ­но овла­ шће­ње. Она би има­ла за­да­так да скла­па уго­во­ре са не­по­сред­ним уче­сни­ци­ма. Ме­ђу­тим, ру­ска стра­на је тај пред­лог од­би­ла, из­ме­ђу оста­лог, због на­ци­о­нал­ не без­бед­но­сти. Дру­ги из­вор твр­ди да су пред­став­ни­ци НА­ТО-а исто­вре­ме­но пре­го­ва­ра­ли са ни­зом цен­трал­но­а­зиј­ ских др­жа­ва, ко­је су, схва­тив­ши да би мо­гле да ис­пад­ну из игре, по­но­во до­зво­ ли­ле да се по­врат­ни тран­зит вр­ши пре­ ко њи­хо­ве те­ри­то­ри­је и по­ну­ди­ле ни­же це­не не­го Ру­си­ја.

ФО­ТО: Getty Ima­ges / Fo­to­bank

Ру­си­ја је до­зво­ли­ла пре­воз ро­бе НА­ТО-а пре­ко сво­је те­ри­то­ри­је под усло­вом да тран­спорт ор­га­ни­зу­ју ис­кљу­чи­во ру­ске ком­па­ни­је

8

економија

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Руси 20 пута мање дужни од Европљана по хипотекарним кредитима Пише: Дарија Борисјак, Ведомости

Становник Русије дугује по хипотекарним кредитима у просеку само 311 евра, што је чак 20 пута мање од просека у Европској унији. То значи да хипотекарни дуг у Русији износи само 2,6% БДП, док је укупно задужење грађана Русије 2012. чинило 12% бруто домаћег производа.

У

пре­гле­ду европ­ског тр­жи­шта не­крет­ни­на стам­бе­не на­ме­не за 2012. струч­ња­ци ре­ви­зор­ ске ку­ће „De­lo­it­te“ на­во­де да је у Ру­си­ји ни­во хи­по­те­кар­не за­ду­же­но­сти 20 пу­та ма­њи од про­сеч­не за­ду­же­но­сти у Европ­ској уни­ји. У Европ­ској уни­ји хи­по­те­кар­ ни кре­ди­ти у про­се­ку чи­не 51,7 % бру­ то до­ма­ћег про­из­во­да (БДП). Нај­ви­ши удео хи­по­те­кар­не за­ду­же­но­сти у од­но­с у на БДП је у Хо­лан­ди­ји и Дан­ској, а нај­ ни­жи у Че­шкој (в. та­бе­лу). У Ру­си­ји је удео хи­по­те­кар­них кре­ди­та 5 пу­та ни­жи од че­шког ми­ни­му­ма и чи­ни са­мо 2,6%

БДП-а. Хи­по­те­кар­на за­ду­же­ност по гла­ ви ста­нов­ни­ка у Ру­си­ји је та­ко­ђе нај­ни­жа и из­но­си 311 евра, што је 7 пу­та ма­ње не­го у Пољ­ској (ко­ја се мо­же по­хва­ли­ти нај­ма­њим ду­гом по гла­ви ста­нов­ни­ка у ЕУ, у из­но­с у од 2280 евра). Укуп­но за­ду­же­ње гра­ђа­на Ру­си­је 2012. је чи­ни­ло са­мо 12% бру­то до­ма­ћег про­из­ во­да, пи­шу ана­ли­ти­ча­ри из „Ал­фа бан­ ке“. То је ве­о­ма ни­зак ни­во ду­га не са­ мо за раз­ви­је­не зе­мље (у ве­ћи­ни зе­ма­ља он пре­ла­зи 50% БДП), не­го и за зе­мље Цен­трал­не и Ис­точ­не Евро­пе. На при­ мер, у Ли­тва­ни­ји, Пољ­ској, Ма­ђар­ској и Ле­то­ни­ји ду­жнич­ко оп­те­ре­ће­ње ста­нов­ ни­штва из­но­си 30-40% БДП-а, ука­зу­ју ана­ли­ти­ча­ри. При то­ме је удео не­хи­по­те­ кар­них кре­ди­та у Ру­си­ји 9% БДП-а, што је знат­но ви­ше не­го у не­ким дру­гим зе­ мља­ма са раз­ви­је­ном при­вре­дом, као што су Фран­цу­ска и САД. Струк­т у­ра по­ра­ста кре­ди­ти­ра­ња гра­ђа­на у Ру­си­ји по­след­ њих го­ди­на ука­зу­је на то да ста­нов­ни­ штво Ру­си­је пре­фе­ри­ра крат­ко­роч­не кре­ ди­те, про­це­њу­ју ана­ли­ти­ча­ри из „Ал­фа бан­ке“. Не­хи­по­те­кар­ни дуг већ до­сти­же свој мак­си­мум (70% ра­ста це­ло­куп­ног

ФОТО: PhotoXPress

Хипотекарна задуженост по глави становника у Русији је такође најнижа и износи 311 евра, што је 7 пута мање него у Пољској, која се може похвалити најмањим дугом по глави становника у ЕУ, у износу од 2280 евра

Однос хипотекарног дуга и бруто домаћег производа земље (БДП), % Русија .............................................. 2,6 Чешка ............................................ 13,0 Пољска .......................................... 19,6 Мађарска ...................................... 22,5 Италија .......................................... 22,9 Аустрија ........................................ 27,8 Француска .................................... 42,4 Немачка ........................................ 45,3 Белгија .......................................... 47,2 Шпанија ......................................... 62,1 Велика Британија ......................... 83,7 Данска ........................................ 100,9 Холандија .................................... 106,2

за­ду­же­ња гра­ђа­на). Мо­гућ­но­сти ра­ста кре­ди­ти­ра­ња у Ру­си­ји ти­чу се тр­жи­шта хи­по­те­кар­них кре­ди­та, сма­тра­ју ана­ли­ 9

економија Укупно задужење грађана Русије 2012. је чинило само 12% бруто домаћег производа, пишу аналитичари из „Алфа банке“. То је веома низак ниво дуга не само за развијене земље (у већини земаља он прелази 50% БДП), него и за земље Централне и Источне Европе ти­ча­ри. Ме­ђу­тим, ви­со­ке це­не не­крет­ни­ на спре­ча­ва­ју да се ово тр­жи­ште раз­ви­ја. Ру­ско тр­жи­ште кре­ди­та за гра­ђа­не чи­ не углав­ном нео­бе­збе­ђе­ни кре­ди­ти (кеш кре­ди­ти, по­тро­шач­ки кре­ди­ти). Евро­па је про­шла исти пут раз­во­ја, твр­ди ди­ рек­тор оде­ље­ња бан­ке „Пром­свја­збанк“ Иван Пјат­ков. Пре­ма по­да­ци­ма На­ци­ о­нал­ног кре­дит­ног би­роа, хи­по­те­кар­ни кре­ди­ти чи­не 24,7% тре­нут­но ак­тив­них кре­ди­та, док по­тро­шач­ки кре­ди­ти чи­не 48,5%, ауто-кре­ди­ти 14,3%, а кре­дит­не кар­ти­це 12,5% укуп­но пре­у­зе­тих кре­дит­ них сред­ста­ва. Још је­дан раз­лог што је хи­по­те­кар­но за­ ду­жи­ва­ње ре­ђе не­го дру­ги об­ли­ци кре­ ди­ти­ра­ња ле­жи у сла­би­јој до­ступ­но­сти ове фор­ме за­ду­жи­ва­ња. За про­сеч­ног ста­нов­ни­ка Ру­си­је хи­по­те­кар­ни кре­дит је мно­го не­по­вољ­ни­ји не­го за Евро­пља­ ни­на, из­ме­ђу оста­лог и због раз­ли­ка у при­ма­њи­ма и це­на­ма не­крет­ни­на, твр­ ди за­ме­ник пред­сед­ни­ка упра­ве бан­ке „Нор­деа“ Ан­дреј Маљ­цев. Европ­ске бан­ ке има­ју ни­жу вред­ност основ­них сред­ ста­ва, а ро­ко­ви за вра­ћа­ње сред­ста­ва су ду­жи, и за­то се хи­по­те­кар­ни кре­ди­ти у Евро­пи ви­ше ис­пла­те, об­ја­шња­ва Пјат­ ков. У Ру­си­ји бан­ке на хи­по­те­кар­ним кре­ди­ти­ма не за­ра­ђу­ју ве­ли­ке про­фи­те, мар­жа је у про­се­ку 2-3%, а ка­мат­на сто­па за ду­жни­ка из­но­си 12-14%, што је са­свим не­ис­пла­ти­во. Пјат­ков сма­тра да ће хи­по­ те­кар­но кре­ди­ти­ра­ње у Ру­си­ји би­ти све за­сту­пље­ни­је у од­но­с у на нео­бе­збе­ђе­не кре­ди­те, али да је за раз­вој при­вре­де по­ треб­но омо­гу­ћи­ти ко­ри­шће­ње „јеф­ти­ ни­јег“ нов­ца.

10

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Пи­ше: Та­тја­на Ли­си­на

Град Ка­зањ, пре­сто­ни­ца Та­тар­ста­ на, мо­же по­ста­ти при­вла­чан за ин­ ве­сти­то­ре из му­сли­ман­ских зе­ма­ ља. Ова ру­ска ре­пу­бли­ка пла­ни­ра да осну­је ре­гу­ла­тор­ну ре­ги­о­нал­ну бан­ку, док би по­је­ди­нач­не ислам­ске бан­ке би­ле окре­ну­те ста­нов­ни­штву свих ве­ро­и­спо­ве­сти. Ипак, оби­ча­ји ко­ји вла­да­ју у ислам­ским фи­нан­си­ ја­ма мо­гу би­ти у не­са­гла­сно­сти са ва­же­ћим ру­ским за­ко­ни­ма.

А

ген­ци­ја за ин­ве­сти­ци­о­ни раз­ вој Та­тар­ста­на (АИР РТ) при­ пре­ми­ла је за­јед­но са аген­ци­ јом Thom­son Re­u­ters план по ко­ме ће град Ка­зањ у на­ред­ них пет го­ди­на по­ста­ти ре­ги­ о­нал­ни цен­тар за фи­нан­си­ра­ње про­је­ка­та у Ру­си­ји и За­јед­ни­ци не­за­ви­сних др­жа­ ва (ЗНД) нов­цем из ислам­ских зе­ма­ља. Пре­ма про­це­ни аген­ци­је Thom­son Re­u­ters, зе­мље ЗНД то­ком овог пе­ри­о­да мо­гу при­ ву­ћи ин­ве­сти­ци­је из Ма­ле­зи­је и чла­ни­ца Са­ве­та за са­рад­њу арап­ских зе­ма­ља Пер­ сиј­ског за­ли­ва у вред­но­сти од око око 28 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Ауто­ри пла­на пред­ла­ жу да се у Ка­за­њу осну­је ре­ги­о­нал­на бан­ ка ко­ја ће има­ти ре­гу­ла­тор­ску функ­ци­ју и ко­ор­ди­ни­ра­ти фи­нан­сиј­ске то­ко­ве. Ка­ко је са­оп­шти­ла ин­фор­ма­тив­на слу­ жба АИР РТ, „основ­ни за­да­так про­јек­ та је да се под­стак­не ула­га­ње ислам­ског нов­ца у Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју као ал­тер­на­ ти­ва тра­ди­ци­о­нал­ним бан­ка­ма, и то не са­мо за му­сли­ман­ско ста­нов­ни­штво, не­ го и за при­пад­ни­ке дру­гих ве­ро­и­спо­ве­ сти. Слич­но ис­ку­ство има Ве­ли­ка Бри­та­ ни­ја, где 70% ду­жни­ка ислам­ских ба­на­ка не ис­по­ве­да ислам. По­ред то­га, ислам­ски фи­нан­сиј­ски ин­стру­мен­ти су из­вор ко­ ји при­вла­чи ин­ве­сти­ци­је из му­сли­ман­ ских зе­ма­ља. Ни­је реч о ин­ве­сти­ра­њу од­ре­ђе­них при­вред­них сек­то­ра, не­го о при­вла­че­њу фи­нан­сиј­ског то­ка пу­тем фи­нан­сиј­ских ин­сти­т у­ци­ја.“

У Ру­си ислам­с Ка­ко ка­жу из упра­ве Та­тар­ста­на, основ­ни за­да­так про­јек­та је да се под­стак­не ула­га­ње ислам­ског нов­ца у Ру­ску Фе­де­ра­ци­ју као ал­тер­на­ти­ва тра­ди­ци­о­нал­ним бан­ка­ма, и то не са­мо за му­сли­ман­ско ста­нов­ни­штво, не­го и за при­пад­ни­ке дру­гих ве­ро­и­спо­ве­сти

План пред­ви­ђа да је за ства­ра­ње цен­тра по­треб­но ин­ве­сти­ра­ти 11 ми­ли­о­на до­ла­ ра у кон­с ул­та­ци­о­не, ме­то­дич­ке и дру­ге про­гра­ме. Иде­о­ло­зи про­јек­та за­са­да не по­ми­њу мо­гу­ће из­во­ре фи­нан­си­ра­ња. Са­свим је ра­зу­мљи­во што је упра­во Ка­ зањ иза­бран као сте­ци­ште ислам­ских ин­ве­сти­ци­ја. Та­тар­стан већ има зна­ чај­но ис­ку­ство у кон­так­ти­ма и ме­ђу­на­ род­ним про­јек­ти­ма са ин­ве­сти­то­ри­ма из му­сли­ман­ских зе­ма­ља. У Ка­за­њу је већ ор­га­ни­зо­ва­но не­ко­ли­ко ме­ђу­на­род­них ску­по­ва по­све­ће­них ислам­ском би­зни­с у и фи­нан­си­ја­ма. По­др­шка и ши­ре­ње ин­ ве­сти­ци­ја би­ће јед­но од кључ­них пи­та­ња и на пред­сто­је­ћем пе­том Ме­ђу­на­род­ном

Jедан од ин­стру­ме­на­та ислам­ског бан­кар­ског си­сте­ма је ‘му­ра­ба­ха’, тј. уго­вор из­ме­ђу про­дав­ца и куп­ца о ку­по­про­да­ји ро­бе по уса­гла­ше­ној це­ни у ко­ју је укљу­че­на и до­бит од пла­сма­на ро­бе, а ру­ски за­ко­ни за­бра­њу­ју та­кву вр­сту на­год­бе. АИР РТ

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

и­ји се оче­ку­је ски но­вац

ФО­ТО: Прес-фо­то

Му­сли­ман­ски ин­ве­сти­то­ри јед­но­став­но не мо­гу да иг­но­ри­шу Ру­си­ју због ње­не огром­не те­ри­то­ри­је, ње­них си­ро­ви­на, број­но­сти ње­ног му­сли­ман­ског ста­нов­ни­штва и ње­ног ге­о­граф­ског по­ло­жа­ја, тј. ње­не бли­зи­не не­ко­ли­ци­ни стра­те­шких му­сли­ман­ских зе­ма­ља Цен­трал­не Ази­је. Ал­берт Бру­њо­ни, AS­SA­IF

еко­ном­ском са­ми­т у Ру­си­је и зе­ма­ља Ор­ га­ни­за­ци­је за ислам­ску са­рад­њу ко­ји ће у ок­то­бру ове го­ди­не би­ти одр­жан у пре­ сто­ни­ци Та­тар­ста­на. По ми­шље­њу екс­пе­ра­та, ин­те­ре­со­ва­ње ислам­ских ин­ве­сти­то­ра за Ру­си­ју усло­ вље­но је ка­ко еко­ном­ским, та­ко и ге­о­ по­ли­тич­ким фак­то­ри­ма. По ре­чи­ма Ал­ бер­та Бру­њо­ни­ја, пред­сед­ни­ка управ­ног од­бо­ра ита­ли­јан­ске не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ ци­је AS­SA­IF, „му­сли­ман­ски ин­ве­сти­то­ри јед­но­став­но не мо­гу да иг­но­ри­шу Ру­си­ју због ње­не огром­не те­ри­то­ри­је, ње­них си­ро­ви­на, број­но­сти ње­ног му­сли­ман­ ског ста­нов­ни­штва и ње­ног ге­о­граф­ског по­ло­жа­ја, тј. ње­не бли­зи­не не­ко­ли­ци­ни стра­те­шких му­сли­ман­ских зе­ма­ља Цен­ трал­не Ази­је“. „Раз­ли­чи­те су про­це­не по­тен­ци­јал­не ве­ ли­чи­не ма­ло­про­дај­ног тр­жи­шта ислам­ ских фи­нан­си­ја у Ру­си­ји: од све­га 10% ве­ру­ју­ћих му­сли­ма­на до це­ло­куп­ног му­ сли­ман­ског ста­нов­ни­штва Ру­си­је (то је у овом тре­нут­ку 10-15% укуп­ног ста­нов­ ни­штва Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, а прог­но­зи­ра се да ће се до 2050. го­ди­не њи­хов број

по­ве­ћа­ти на 30%). По­вра­так му­сли­ма­на сво­јој ве­ри и све ве­ћа же­ља да се жи­ви и ра­ди у скла­ду са исла­мом сва­ка­ко ће да­ти им­пулс ислам­ским фи­нан­сиј­ским ин­стру­мен­ти­ма“, ис­та­као је Бру­њо­ни. По­је­ди­ни екс­пер­ти, ме­ђу­тим, ни­с у уве­ре­ ни да ће се ре­а­ли­зо­ва­ти сви ам­би­ци­о­зни пла­но­ви ка­зањ­ског цен­тра. По ре­чи­ма Алек­сан­дра Аки­мо­ва, ше­фа оде­ље­ња за еко­ном­ска ис­тра­жи­ва­ња на Ин­сти­т у­т у за ори­јен­тал­не сту­ди­је Ру­ске ака­де­ми­је на­ у­ка, иде­ја о ства­ра­њу цен­тра ислам­ских фи­нан­си­ја ни­је но­ва. Она се по­ја­ви­ла пре пет го­ди­на, али ка­сни­је ни­је за­жи­ ве­ла. Он не ис­кљу­чу­је мо­гућ­ност да ће се ислам­ске фи­нан­си­је ви­ше ко­ри­сти­ти за ку­по­ви­ну ак­ти­ва не­го за по­кре­та­ње но­вих про­је­ка­та. Што се ти­че пра­ва­ца ин­ве­сти­ра­ња, то ће по ми­шље­њу екс­пе­ра­та би­ти ре­ал­ни сек­ тор, пре све­га ин­фра­струк­т у­ра и пре­ра­да наф­те. „Ислам­ске фи­нан­си­је су те­сно по­ ве­за­не са ре­ал­ним сек­то­ром еко­но­ми­је. Из­ра­чу­на­то је да у Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји то­ ком на­ред­них 10 го­ди­на у ин­фра­струк­ ту­ру тре­ба ин­ве­сти­ра­ти пре­ко би­ли­он

до­ла­ра, и ислам­ске фи­нан­си­је се од­лич­но укла­па­ју у те про­це­не“, сма­тра Бру­њо­ ни. По ми­шље­њу Алек­сан­дра Аки­мо­ва, мо­же се ис­по­ста­ви­ти да су за ислам­ске парт­не­ре при­влач­не ин­ве­сти­ци­је у по­ љо­при­вре­ду, на­при­мер у По­вол­жје, где по­сто­ји мо­гућ­ност уче­шћа у ма­њим јеф­ ти­ним про­јек­ти­ма. План се, ме­ђу­тим, мо­же су­о­чи­ти са од­ ре­ђе­ним за­кон­ским по­те­шко­ћа­ма. „Пре све­га, кре­ди­ти­ра­ње у ру­ским бан­ка­ма огра­ни­зо­ва­но је по прин­ци­пу про­ви­ зи­је, ро­ка и вра­ћа­ња нов­ца. Про­ви­зи­ја под­ра­зу­ме­ва да бан­ка узи­ма про­це­нат од кре­ди­та ко­ји да­је, а ислам­ско пра­во то за­бра­њу­је и фи­зич­ким ли­ци­ма и фи­ нан­сиј­ским ин­сти­т у­ци­ја­ма. По­ред то­га, је­дан од ин­стру­ме­на­та ислам­ског бан­ кар­ског си­сте­ма је ‘му­ра­ба­ха’, тј. уго­вор из­ме­ђу про­дав­ца и куп­ца о ку­по­про­да­ји ро­бе по уса­гла­ше­ној це­ни у ко­ју је укљу­ че­на и до­бит од пла­сма­на ро­бе, а ру­ски за­ко­ни за­бра­њу­ју та­кву вр­сту на­год­бе. Све док за­кон не пред­ви­ђа дру­га­чи­ја пра­ви­ла за ислам­ске фи­нан­сиј­ске и бан­ кар­ске про­из­во­де, њи­хо­ви ко­ри­сни­ци ће мо­ра­ти да се за­до­во­ље пред­ви­ђе­ним ин­ве­сти­ци­о­ним ин­стру­мен­ти­ма и ли­ зин­гом“, ка­же се у са­оп­ште­њу ин­фор­ ма­тив­не слу­жбе АИР РТ. Би­знис мо­же би­ти по­кре­тач­ка сна­га ко­ја ће под­ста­ћи уно­ше­ње из­ме­на у ва­же­ће за­ко­не, али за­са­да се у по­слов­ном све­т у не при­ ме­ћу­је до­вољ­но ак­тив­но де­ло­ва­ње у том прав­цу.

11

економија Пи­ше: Вик­тор Ку­змин

Зе­мље гру­пе БРИКС пред­у­зе­ле су још је­дан ко­рак у ја­ча­њу еко­ном­ске мо­ћи сво­је за­јед­ни­це на тај на­чин што су уса­гла­си­ле по­сту­пак осни­ ва­ња за­јед­нич­ког фон­да де­ви­зних ре­зер­ви и ка­пи­та­ла соп­стве­не раз­ вој­не бан­ке. Ре­а­ли­за­ци­ја ини­ци­ја­ ти­ве за ства­ра­ње за­јед­нич­ког фон­ да у за­вр­шној је фа­зи, са­оп­штио је пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин.

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Иде­ја о фор­ми­ра­њу сво­је­вр­сне соп­стве­не Свет­ске бан­ке и ММФ-а од стра­не чел­ни­ка зе­ма­ља у на­глом раз­во­ју на­ста­ла је на осно­ву све ве­ћих кри­ти­ка на ра­чун тих зе­ма­ља и оп­штег од­ли­ва ка­пи­та­ла са тр­жи­шта у раз­во­ју

Р

е­а­ли­за­ци­ја ини­ци­ја­ти­ве за ства­ра­ње за­јед­нич­ког фон­ да де­ви­зних ре­зер­ви зе­ма­ља гру­пе БРИКС у за­вр­шној је фа­зи, са­оп­штио је пред­сед­ ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин, отва­ра­ју­ћи са­ста­нак ли­де­ра те за­јед­ни­ це ко­ји је одр­жан по­чет­ком сеп­тем­бра у Санкт Пе­тер­бур­гу за вре­ме са­ми­та Г-20. Ње­го­ве ре­чи је на­кнад­но пре­нео но­ви­ на­ри­ма за­ме­ник ми­ни­стра фи­нан­си­ја РФ Сер­геј Стор­чак, ко­ји је до­дао и то да ће сред­ства за осни­ва­ње за­јед­нич­ког фон­да би­ти усме­ре­на из ме­ђу­на­род­них ре­зер­ви Цен­трал­не бан­ке РФ. Од­лу­ка да уку­пан из­нос сред­ста­ва за­јед­ нич­ког фон­да бу­де 100 ми­ли­јар­ди до­ла­ра до­не­та је још у мар­т у на са­ми­т у БРИКС-а у Дур­ба­ну, у Ју­жно­а­фрич­кој Ре­пу­бли­ци. Том при­ли­ком су ли­де­ри чла­ни­ца гру­пе по­сти­гли пре­ли­ми­нар­ни до­го­вор о уде­лу сва­ке зе­мље у за­јед­нич­ком фон­ду. Ки­на уче­ству­је са 41 ми­ли­јар­дом, Бра­зил, Ин­ ди­ја и Ру­си­ја са по 18 ми­ли­јар­ди, а Ју­жно­ а­фрич­ка Ре­пу­бли­ка са 5 ми­ли­јар­ди до­ла­ ра. Ка­ко об­ја­шња­ва Стор­чак, цен­трал­не бан­ке чла­ни­ца по­сти­гле су до­го­вор да се пре­ма по­тре­би вр­ше бр­зи сво­по­ви (енг. swap – за­ме­не јед­не ак­ти­ве дру­гом). „За сво­ју на­ци­о­нал­ну ва­лу­т у сва­ка чла­ни­ ца ће мо­ћи да до­би­је аме­рич­ке до­ла­ре. Од­но­сно, Цен­трал­на бан­ка РФ тре­ба да уз од­ре­ђе­не усло­ве (утвр­ђе­ну ка­ма­т у и ро­ко­ве за вра­ћа­ње сред­ста­ва) обез­бе­ди до­ла­ре за др­жа­ву ко­јој је то по­треб­но. За­јед­нич­ки фонд се ства­ра са ци­љем да би се мо­гло бр­зо ре­а­го­ва­ти на про­ме­не на де­ви­зним тр­жи­шти­ма“, об­ја­снио је ру­ски

БРИКС ства­ра ал­т

ММФ-у и Свет­ској б зва­нич­ник. Ми­ни­стри фи­нан­си­ја зе­ма­ ља БРИКС-а до­би­ли су од сво­јих пред­ сед­ни­ка упут­ства да на­ста­ве са ра­дом на осни­ва­њу за­јед­нич­ког фон­да и да о то­ме при­пре­ме из­ве­штај за са­мит у Бра­зи­лу сле­де­ће го­ди­не.

То је већ дру­га по ре­ду фи­нан­сиј­ска ин­сти­ту­ци­ја ко­ју осни­ва ова гру­па­ци­ја. Прет­ход­но је до­не­та од­лу­ка да се осну­је за­јед­нич­ка раз­вој­на бан­ка са ка­пи­та­лом од 50 ми­ли­јар­ди до­ла­ра 12

То је већ дру­га по ре­ду фи­нан­сиј­ска ин­ сти­т у­ци­ја ко­ју осни­ва ова гру­па­ци­ја. Прет­ход­но је до­не­та од­лу­ка да се осну­је за­јед­нич­ка раз­вој­на бан­ка са ка­пи­та­лом од 50 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. То­ком су­сре­та у Санкт Пе­тер­бур­гу уса­гла­шен је по­сту­пак до­но­ше­ња од­лу­ка о кључ­ним пи­та­њи­ма ве­за­ним за рад те бан­ке. Све тре­ба да се за­сни­ва на оп­штој са­гла­сно­сти, ис­та­као је Пу­тин. Исти­на, сред­ства за ства­ра­ње ка­пи­та­ла те ин­сти­т у­ци­је би­ће из­два­ја­на из др­жав­них бу­џе­та. Дру­гим ре­чи­ма, то ће би­ти сред­ства

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

тер­на­ти­ву

бан­ци

Иде­ја о фор­ми­ра­њу сво­је­вр­сне соп­стве­не Свет­ске бан­ке и ММФ-а од стра­не чел­ ни­ка зе­ма­ља у на­глом раз­во­ју на­ста­ла је на осно­ву све ве­ћих кри­ти­ка на ра­чун тих зе­ма­ља и оп­штег од­ли­ва ка­пи­та­ла са тр­жи­шта у раз­во­ју. Струч­ња­ци ММФ-а су на при­мер за са­мит Г-20 при­пре­ми­ли из­ве­штај у ко­јем се ка­же да ће у бли­ској бу­дућ­но­сти под­сти­ца­ји за раст свет­ске при­вре­де углав­ном до­ла­зи­ти од САД. Бра­зил и Ин­ди­ја има­ју ве­ли­ке про­бле­ ме да одр­же ста­бил­ност сво­јих ва­лу­та с об­зи­ром да је при­вре­да у обе зе­мље и да­

ФО­ТО: Ро­сиј­ска га­зе­та

ље у ве­ли­кој ме­ри усме­ре­на на тр­жи­ште си­ро­ви­на и има огра­ни­че­ну мо­гућ­ност да одр­жи раст кроз до­ма­ћу тра­жњу – сте­пен си­ро­ма­штва је ису­ви­ше ви­сок. У Ру­си­ји је де­вал­ва­ци­ја до­ма­ће ва­лу­те од по­чет­ка го­ди­не та­ко­ђе би­ла зна­чај­на, ме­ђу­тим но­ви по­раст це­на наф­те због кри­зе у Си­ри­ји за­у­ста­вио је тај про­цес. Што се ти­че Ки­не, у ко­јој се ста­бил­ност ва­лу­те обез­бе­ђу­је стро­гом ре­гу­ла­ци­јом од стра­не ло­кал­не вла­сти, она на­про­тив тре­нут­но гу­би сво­ју глав­ну пред­ност – јеф­ти­ну рад­ну сна­гу, ка­ко су не­дав­но ис­та­кли екс­пер­ти Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма. На ранг-ли­сти еко­ном­ске кон­ ку­рент­но­сти, ко­ју при­пре­ма Свет­ски еко­ном­ски фо­рум, Ки­на за­у­зи­ма тек 29. ме­сто, Ју­жно­а­фрич­ка Ре­пу­бли­ка – 53, Бра­зил – 56, Ин­ди­ја – 60, а Ру­си­ја – 64. ме­сто.

али исто та­ко ис­ти­чу да су ње­го­ве раз­ме­ ре за­са­да очи­глед­но не­до­вољ­не да би се по­мо­ћу ње­га ре­ша­ва­ли ве­ли­ки про­бле­ ми. „Тај обим сред­ста­ва би мо­жда мо­гао да бу­де до­во­љан да се убла­жи крат­ко­ро­ чан не­га­ти­ван ефе­кат од­ли­ва ка­пи­та­ла и да омо­гу­ћи на­ци­о­нал­ним ре­гу­ла­тор­ним ин­сти­т у­ци­ја­ма да ефи­ка­сни­је од­ре­а­гу­ ју, па он­да не би­смо ви­де­ли та­ко оштар пад ру­пи­је и ре­а­ла“, ре­као је ана­ли­ти­чар Вла­ди­мир Лу­пен­ко, парт­нер у ком­па­ни­ји FCG. Ме­ђу­тим, те ре­зер­ве, пре­ма ње­го­ вим про­це­на­ма, не би би­ле до­вољ­не да се ва­лу­те одр­жа­ва­ју у ду­жем пе­ри­о­ду. „Та сред­ства би мо­гла да бу­ду до­вољ­на да се ума­њи при­ти­сак на на­ци­о­нал­не ва­лу­ те у вре­ме кам­па­ње ‘qu­an­ti­ta­ti­ve easing’ (про­грам кван­ти­та­тив­ног по­пу­шта­ња у САД), ко­је ће очи­глед­но ути­ца­ти на на­гло ја­ча­ње до­ла­ра. Али не тре­ба за­бо­

Ти­мо­феј Шол­тес: „Ка­да се још узме у об­зир про­ти­вље­ње и по­ли­тич­ки при­ти­сак ММФ-а, Свет­ске бан­ке и раз­ви­је­них зе­ма­ља, та сред­ства би мо­гла да бу­ду не­де­ло­твор­на за­то што су скром­на. Ме­ђу­тим, сва­ка­ко су до­вољ­на да бу­ду од­ре­ђе­ни иза­зов за свет­ске фи­нан­сиј­ске ин­сти­ту­ци­је ко­је зе­мља­ма у раз­во­ју на­ме­ћу по­ли­тич­ке усло­ве за кре­ди­те по ни­ским ка­мат­ним сто­па­ма“ Ме­ђу­тим, по­зи­тив­не про­ме­не у сва­ком слу­ча­ју по­сто­је. Ра­сте зна­чај нај­ма­ње две на­ци­о­нал­не ва­лу­те зе­ма­ља овог бло­ка на свет­ском тр­жи­шту. Та­ко је на при­мер, пре­ма про­це­на­ма Бан­ке за ме­ђу­на­род­ на по­рав­на­ња (BIS) ко­је су из­ве­де­не на осно­ву ми­шље­ња ан­ке­ти­ра­них пред­став­ ни­ка цен­трал­них ба­на­ка, ко­мер­ци­јал­них ба­на­ка и вла­ди­них зва­нич­ни­ка из 43 зе­ мље, ки­не­ски ју­ан по пр­ви пут до­спео ме­ђу пр­вих де­сет (на 9. ме­сто) по оби­му тран­сак­ци­ја на де­ви­зним тр­жи­шти­ма (где одав­но вла­да аме­рич­ки до­лар ко­ ји тре­нут­но по­кри­ва 87% тран­сак­ци­ја). Ју­ан има 2,2% уде­ла на тр­жи­шту. Знат­ но је оја­ча­ла сво­ју по­зи­ци­ју и ру­бља. У 2013. је за­у­зе­ла 12. ме­сто по тр­го­вин­ском обр­т у (са уде­лом од 1,6%), на­пре­ду­ју­ћи са 18. ме­ста на коjeм се на­ла­зи­ла у 2007. Од на­ци­о­нал­них ва­лу­та зе­ма­ља у раз­ во­ју ру­бљу су над­ма­ши­ли је­ди­но ју­ан и мек­сич­ки пе­зос. Удео бра­зил­ског ре­а­ла у свет­ском фи­нан­сиј­ском обр­т у из­но­си 1,1%, а ин­диј­ске ру­пи­је – 1%. Струч­ња­ци су углав­ном по­хва­ли­ли иде­ју ства­ра­ња за­јед­нич­ког ва­лут­ног фон­да,

ра­ви­ти да ни­је са­мо ствар у оби­му ре­ зер­ви не­го и у то­ме да аме­рич­ке Савезнe ре­зер­ве тре­ба да „иза­ђу из под­сти­цај­ног про­гра­ма“. У слу­ча­ју по­гре­шних про­це­на мо­гла би да се из­гу­би кон­тро­ла над та­ ко сло­же­ним и је­дин­стве­ним про­це­сом“, ис­та­као је он. Струч­њак за ин­ве­сти­ци­је Ти­мо­феј Шол­ тес та­ко­ђе сма­тра да, иако је осно­ва до­ бра, та сред­ства у сва­ком слу­ча­ју не­ће би­ти до­вољ­на да се ста­би­ли­зу­ју на­ци­о­ нал­не ва­лу­те. Он је под­се­тио да је до сеп­ тем­бра 2013. ин­декс тр­жи­шта у раз­во­ју пао за ско­ро 5% пре­ма по­да­ци­ма ком­па­ ни­је MSCI, што је у ап­со­лут­ном из­ра­зу знат­но ви­ше од 100 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. „Ка­да се још узме у об­зир про­ти­вље­ње и по­ли­тич­ки при­ти­сак ММФ-а, Свет­ске бан­ке и раз­ви­је­них зе­ма­ља, та сред­ства би мо­гла да бу­ду не­де­ло­твор­на за­то што су скром­на. Ме­ђу­тим, сва­ка­ко су до­вољ­ на да бу­ду од­ре­ђе­ни иза­зов за свет­ске фи­нан­сиј­ске ин­сти­т у­ци­је ко­је зе­мља­ма у раз­во­ју на­ме­ћу по­ли­тич­ке усло­ве за кре­ди­те по ни­ским ка­мат­ним сто­па­ма“, ис­та­као је струч­њак.

13

погледи

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Ру­ски по­глед на „сте Пи­ше: Па­вел Ва­си­ли­а­ди

Ру­си­ја је на са­ми­т у Г-20 у окви­ру раз­ма­тра­ња те­ме ме­ђу­на­род­не фи­ нан­сиј­ске ар­хи­тек­т у­ре пред­ло­жи­ла да се обра­ти па­жња на круг пи­та­ња ве­за­них за упра­вља­ње др­жав­ним ду­гом. Је­дан од по­ста­вље­них за­да­ та­ка у том прав­цу је пре­и­спи­ти­ва­ње основ­них прин­ци­па упра­вља­ња др­ жав­ним ду­гом ко­је су фор­му­ли­са­ли Свет­ска бан­ка и ММФ. Дру­ги пра­ вац ра­да је при­пре­ма­ње стра­те­ги­ја по­сте­пе­ног сма­ње­ња уче­шћа др­жа­ва у сти­му­ли­са­њу еко­но­ми­ја.

П

ре­у­зев­ши шта­фе­т у пред­се­да­ ва­ју­ће зе­мље на са­ми­т у Г-20 Ру­си­ја је у окви­ру раз­ма­тра­ња те­ме ме­ђу­на­род­не фи­нан­сиј­ске ар­хи­тек­т у­ре пред­ло­жи­ла да се обра­ти па­жња на круг пи­та­ња ве­за­них за упра­вља­ње др­жав­ним ду­гом. Је­дан од по­ста­вље­них за­да­та­ка у том прав­ цу је пре­и­спи­ти­ва­ње основ­них прин­ци­па упра­вља­ња др­жав­ним ду­гом ко­је су фор­ му­ли­са­ли Свет­ска бан­ка и ММФ. Кон­ крет­но, то­ком ди­ску­си­је из­нет је пред­лог да се као дуг тре­ти­ра­ју та­ко­зва­не услов­не оба­ве­зе, из­ме­ђу оста­лог и оне ко­је су ве­ за­не за ис­пла­т у пен­зи­ја. Пр­ви ре­зул­та­ти тог ра­да би­ће пред­ста­вље­ни у ок­то­бру, а усва­ја­ње ко­нач­не вер­зи­је пла­ни­ра­но је за фе­бру­ар-март на­ред­не го­ди­не. Још је­дан пра­вац ра­да је при­пре­ма­ње стра­те­ги­ја по­сте­пе­ног сма­ње­ња уче­ шћа др­жа­ва у сти­му­ли­са­њу еко­но­ми­ја. Уче­сни­ци­ма са­ми­та Г-20 пре­до­че­ни су сред­њо­роч­ни про­гра­ми усме­ре­ни на по­

Ка­ко по­ка­зу­је си­ту­а­ци­ја у евро­зо­ни, по­ве­ћа­на ре­це­си­ја је пра­те­ћи ефе­кат пре­те­ра­но ам­би­ци­о­зних про­гра­ма штед­ње бу­џет­ских сред­ста­ва. Са дру­ге стра­не, ка­да је реч о за­дат­ку да се сма­њи де­фи­цит бу­џе­та по­пу­стљи­вост мо­же да по­љу­ља по­ве­ре­ње тр­жи­шта и да због по­ве­ћа­ња су­ме зај­мо­ва од­ло­жи мо­ме­нат из­ла­ска на пу­та­њу ста­бил­ни­јег ра­ста еко­но­ми­је 14

сте­пе­но кре­та­ње ка ста­би­ли­за­ци­ји и по­ бољ­ша­њу по­ка­за­те­ља де­фи­ци­та др­жав­ ног бу­џе­та и оби­ма др­жав­ног ду­га ко­је је нео­дво­ји­во ве­за­но за по­тре­бу да се узи­ма у об­зир по­гу­бан ути­цај пре­те­ра­не фи­ скал­не кон­со­ли­да­ци­је на раст еко­но­ми­је. По ре­чи­ма пред­сед­ни­ка РФ Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на, уче­сни­ци Г-20 су по­сле жу­стрих ди­ску­си­ја схва­ти­ли да је у овом пи­та­њу нео­п­ход­но на­ћи оп­ти­мал­ни ба­ланс. Ка­ко по­ка­зу­је си­т у­а­ци­ја у евро­зо­ни, по­ ве­ћа­на ре­це­си­ја је пра­те­ћи ефе­кат пре­те­

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

е­за­ње ка­и­ша“

Ка­ри­ка­ту­ра: Алек­сеј Иорш

Ка­ко је на­гла­сио пред­сед­ник РФ Пу­тин, ја­сно је да за по­вра­так на ви­сок тем­по ра­ста ни­је до­вољ­но са­мо ста­би­ли­зо­ва­ти др­жав­но фи­нан­си­ра­ње. Због то­га је Ру­си­ја пред­ло­жи­ла са­ми­ту Г-20 да раз­мо­три Санктпе­тер­бур­шки план де­ло­ва­ња у прав­цу обез­бе­ђи­ва­ња ра­ста еко­но­ми­је и ства­ра­ња рад­них ме­ста

ра­но ам­би­ци­о­зних про­гра­ма штед­ње бу­ џет­ских сред­ста­ва. Са дру­ге стра­не, ка­да је реч о за­дат­ку да се сма­њи де­фи­цит бу­ џе­та по­пу­стљи­вост мо­же да по­љу­ља по­ ве­ре­ње тр­жи­шта и да због по­ве­ћа­ња су­ме зај­мо­ва од­ло­жи мо­ме­нат из­ла­ска на пу­та­ њу ста­бил­ни­јег ра­ста еко­но­ми­је. Због то­ га се у сва­ком кон­крет­ном слу­ча­ју тре­ба при­др­жа­ва­ти ин­ди­ви­ду­ал­них стра­те­ги­ја ко­је ће ба­лан­си­ра­ти из­ме­ђу ових два­ју ди­ја­ме­трал­но су­прот­них ин­те­ре­са. Са дру­ге стра­не, ка­ко је на­гла­сио пред­

сед­ник РФ Пу­тин, ја­сно је да за по­вра­так на ви­сок тем­по ра­ста ни­је до­вољ­но са­мо ста­би­ли­зо­ва­ти др­жав­но фи­нан­си­ра­ње. Због то­га је Ру­си­ја пред­ло­жи­ла са­ми­т у Г-20 да раз­мо­три Санктпе­тер­бур­шки план де­ло­ва­ња у прав­цу обез­бе­ђи­ва­ња ра­ста еко­но­ми­је и ства­ра­ња рад­них ме­ ста. Тај план се за­сни­ва на бу­џет­ским стра­те­ги­ја­ма и оба­ве­за­ма зе­ма­ља ве­за­ ним за спро­во­ђе­ње струк­т ур­них ре­фор­ ми ко­је ће омо­гу­ћи­ти успе­шну ре­а­ли­за­ ци­ју ини­ци­ја­ти­ва у сфе­ра­ма ре­гу­ли­са­ња

тр­жи­шта ра­да и опо­ре­зи­ва­ња, раз­во­ја људ­ског ка­пи­та­ла, мо­дер­ни­за­ци­је ин­фра­ струк­т у­ре и ре­гу­ли­са­ња тр­жи­шта ро­ба. И Ру­си­ја је у окви­ру са­ми­та Г-20 пред­ста­ ви­ла сво­ју фи­скал­ну стра­те­ги­ју, за­сно­ва­ ну на па­ра­ме­три­ма де­фи­ци­та и др­жав­ног ду­га ко­ји су усво­је­ни у окви­ру бу­џе­та за 2013-2015. По ре­чи­ма ми­ни­стра фи­нан­си­ ја РФ Ан­то­на Си­лу­а­но­ва, у план су укљу­ че­не ме­ре ко­је се ти­чу сти­му­ли­са­ња ра­ста ин­ве­сти­ци­ја. На при­мер, пла­ни­ра­но је да се до 2015. обез­бе­ди ни­во ин­ве­сти­ци­ја ко­ ји из­но­си 25% бру­то до­ма­ћег про­из­во­да, а до 2018. би тај ни­во тре­ба­ло да се по­диг­не на 27% бру­то до­ма­ћег про­из­во­да. Не би би­ло са­свим ко­рект­но по­ре­ди­ти ру­ске па­ра­ме­тре др­жав­ног фи­нан­си­ра­ ња чак и са зе­мља­ма БРИКС-a: Ин­ди­јом, Бра­зи­лом и Ју­жно­а­фрич­ком Ре­пу­бли­ ком. Ме­ђу чла­ни­ца­ма Г-20 Ру­си­ја из­гле­да при­лич­но со­лид­но по том пи­та­њу, с об­ зи­ром да је нај­ве­ћи из­во­зник енер­ге­на­та на свет­ско тр­жи­ште, што јој омо­гу­ћа­ва да одр­жи ком­фо­ран ни­во др­жав­ног ду­ га у од­но­с у на бру­то до­ма­ћи про­из­вод и по­зи­ти­ван сал­до те­ку­ћег ра­чу­на плат­ног би­лан­са. Још је ра­но су­ми­ра­ти ре­зул­та­те ре­а­ли­за­ци­је ме­ра ко­је су у Ру­си­ји пред­ у­зе­те у ве­зи са бу­џет­ском штед­њом, јер је бу­џет­ско пра­ви­ло тек ове го­ди­не сту­ пи­ло на сна­гу, а успо­ра­ва­ње тем­па ра­ ста еко­но­ми­је де­ли­мич­но је­сте ве­за­но за сма­ње­ње др­жав­них тро­шко­ва, али ипак нај­ви­ше за­ви­си од дру­гих фак­то­ра. Аутор је ди­рек­тор Оде­ље­ња за ана­ли­зу и упра­вља­ње ри­зи­ци­ма UFS In­vest­ment Com­pany.

15

војска

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Пи­ше: Ан­дреј Ки­сља­ков

Ру­си­ја на­ста­вља да мо­дер­ни­зу­је сво­ је стра­те­шке сна­ге, по­све­ћу­ју­ћи по­ себ­ну па­жњу уса­вр­ша­ва­њу бом­бар­ дер­ске Ави­ја­ци­је да­ле­ког до­ме­та. На­ша зе­мља за са­да рас­по­ла­же са­ мо јед­ним ти­пом бр­зих над­звуч­них ави­о­на с да­љи­ном ле­та пре­ко 10.000 km и то је Ту-160, нај­ве­ћи на све­т у се­риј­ски стра­те­шки ви­ше­на­мен­ски но­сач ра­ке­та – бом­бар­дер. 2007. је за­по­че­та ве­ли­ка мо­дер­ни­за­ци­ја чи­ та­вог авио-пар­ка.

Так­тич­ко-тех­нич­ке ка­рак­те­ри­сти­ке Ту-160 мак­си­мал­на бр­зи­на: 2200 km/h прак­тич­ни пла­фон ле­та: 16 km ду­жи­на ле­та без до­дат­ног узи­ма­ња го­ри­ва: 12.300 km мак­си­мал­но бо­је­во оп­те­ре­ће­ње: 40 t по­са­да: 4 чла­на

А

ко се на­зем­на и под­вод­на ком­по­нен­та „три­ја­де“ тра­ ди­ци­о­нал­но ана­ли­зи­ра­ју ис­ кљу­чи­во у сми­слу ну­кле­ар­не опре­ме, он­да је ру­ска фло­та те­шких бом­бар­де­ра да­нас на­ме­ње­на пре све­га за на­но­ше­ње ефи­ ка­сних уда­ра уз ко­ри­шће­ње кон­вен­ци­о­ нал­них сред­ста­ва. Пре­ма по­да­ци­ма за 2012. у на­о­ру­жа­њу стра­те­шке ави­ја­ци­је Рат­ног ва­зду­хо­ плов­ства РФ би­ла су 32 тур­бо­е­ли­сна бом­бар­де­ра Ту-95МС (још 60 се на­ла­зи у хан­га­ри­ма), 150 ави­о­на ко­ји не­ма­ју ин­ тер­кон­ти­тен­тал­ни до­мет ле­та (као Ту22М3) и 16 стра­те­шких над­звуч­них бом­

Не­ну­кле­ар­на авио-стра­те­ги­ја Р бар­де­ра Ту-160. Мо­дер­ни­за­ци­ја Ту-95МС по­че­ла је 2013. и она пред­ви­ђа опре­ма­ње ових ави­о­на но­вом ра­ди­о­е­лек­трон­ском опре­мом, на­ви­га­ци­о­ним ком­плек­сом на ба­зи ГЛО­НАСС-а и ни­шан­ско-на­ви­га­ ци­о­ним ком­плек­сом ко­ји ће омо­гу­ћи­ти ко­ри­шће­ње пер­спек­тив­них стра­те­шких кр­ста­ре­ћих ра­ке­та Х-101. Укуп­но се пла­ ни­ра мо­дер­ни­зо­ва­ње не­ко­ли­ко де­се­ти­на бом­бар­де­ра, док ће се оста­ли от­пи­са­ти. Мо­дер­ни­за­ци­ја би тре­ба­ло да про­ду­жи век екс­пло­а­та­ци­је ави­о­на до 2025.

16

Пер­спек­тив­ни ави­ја­циј­ски ком­плекс да­ ле­ког до­ме­та (ПАК ДА) ко­ји се са­да раз­ви­ ја мо­ћи ће да но­си ви­ше кон­вен­ци­о­нал­ног на­о­ру­жа­ња не­го су­пер­со­нич­ни стра­те­шки бом­бар­дер Ту-160. Исти­на, на­у­штрб бр­зи­ не. „ПАК ДА ће би­ти суб­со­нич­ни ави­он и он ће се раз­ли­ко­ва­ти са­мо по то­ме што ће но­си­ти ви­ше на­о­ру­жа­ња од Ту-160, а то на­о­ру­жа­ње ће би­ти знат­но озбиљ­ни­ је“, из­ја­вио је по­чет­ком ав­гу­ста ко­ман­дант Вој­но-ва­зду­шних сна­га Ру­си­је, ге­не­ралпот­пу­ков­ник Вик­тор Бон­да­рев.

Ту-160 се се­риј­ски про­из­во­дио у Ка­за­њу све до ја­ну­а­ра 1992, ка­да је пред­сед­ник Бо­рис Јељ­цин об­ја­вио да ви­ше не­ће би­ ти на­пра­вљен ни је­дан стра­те­шки бом­ бар­дер. Укуп­но је до та­да про­из­ве­де­но 35 ави­о­на. У скла­ду са Спо­ра­зу­мом САЛТ-2, шест бом­бар­де­ра Ту-160 је по­ чет­ком 2001. би­ло зва­нич­но на­о­ру­жа­ но стра­те­шким ну­кле­ар­ним кр­ста­ре­ћим ра­ке­та­ма. На тај на­чин Ру­си­ја за са­да рас­по­ла­же са­мо јед­ним ти­пом бр­зих над­звуч­них

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Ту-160 је у ста­њу да из­вр­ши про­бој сред­ста­ва ПВО про­тив­ни­ка ка­ко на ма­лим ви­си­на­ма при под­звуч­ној бр­зи­ни, та­ко и на ве­ли­ким ви­си­на­ма при бр­зи­ни ко­ја ско­ро два­пут пре­ма­шу­је бр­зи­ну зву­ка

Ру­си­је ави­о­на с да­љи­ном ле­та пре­ко 10.000 km и то је бом­бар­дер „Ту­по­љев-160“. Ту-160 је нај­ве­ћи на све­т у се­риј­ски стра­те­шки ви­ше­на­мен­ски но­сач ра­ке­та – бом­бар­ дер, ко­ји је у зва­нич­ним до­ку­мен­ти­ма ми­ни­стар­ства од­бра­не САД и НА­ТО-а до­био ши­фро­ва­ни на­зив „Blac­kjack“, што на слен­гу зна­чи „ба­ти­на“. Ави­он је на­ме­њен за уни­шта­ва­ње обје­ ка­та у уда­ље­ним обла­сти­ма и у ду­бо­ кој по­за­ди­ни кон­ти­нен­тал­них бо­ји­шта ну­кле­ар­ним и кон­вен­ци­о­нал­ним на­о­

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

Ру­си­ја за са­да рас­по­ла­же са­мо јед­ним ти­пом бр­зих над­звуч­них ави­о­на с да­љи­ном ле­та пре­ко 10.000 km и то је Ту-160, нај­ве­ћи на све­ту се­риј­ски стра­те­шки ви­ше­на­мен­ски но­сач ра­ке­та – бом­бар­дер. Ави­он је на­ме­њен за уни­шта­ва­ње обје­ка­та у уда­ље­ним обла­сти­ма и у ду­бо­кој по­за­ди­ни кон­ти­нен­тал­них бо­ји­шта ну­кле­ар­ним и кон­вен­ци­о­нал­ним на­о­ру­жа­њем. Је­дан Ту-160 мо­же да по­не­се исти број бом­би као чи­та­ва еска­дри­ла Ту-22М3 ру­жа­њем. Ту-160 је у ста­њу да из­вр­ши про­бој сред­ста­ва ПВО про­тив­ни­ка ка­ко на ма­лим ви­си­на­ма при под­звуч­ној бр­ зи­ни, та­ко и на ве­ли­ким ви­си­на­ма при бр­зи­ни ко­ја ско­ро два­пут пре­ма­шу­је бр­зи­ну зву­ка. Ис­по­ста­ви­ло се да је про­грам раз­во­ја ави­о­на вре­мен­ски при­лич­но рас­тег­нут. Ње­го­ва из­град­ња је за­по­че­та по­чет­ком 1970-их, а пр­ви лет екс­пе­ри­мен­тал­ног обра­сца оба­вљен је 18. де­цем­бра 1981. Ави­он се се­риј­ски про­из­во­дио у Ка­за­њу све до ја­ну­а­ра 1992, ка­да је пред­сед­ник Бо­рис Јељ­цин об­ја­вио да ви­ше не­ће би­ти на­пра­вљен ни је­дан стра­те­шки бом­бар­ дер. Укуп­но је до та­да про­из­ве­де­но 35 ави­о­на Ту-160. Чак и ка­да се бом­бар­дер већ на­ла­зио у вој­сци, у про­це­с у про­из­вод­ње се и да­ље ра­ди­ло на от­кла­ња­њу број­них тех­нич­ ких не­до­ста­та­ка ко­ји су огра­ни­ча­ва­ли ње­го­ву екс­пло­а­та­ци­ју. Из тог раз­ло­га су се по­је­ди­ни еле­мен­ти кон­струк­ци­је кри­ла увод­ни­ка ва­зду­ха и ави­он­ске елек­ трон­ске опре­ме раз­ли­ко­ва­ли од ави­о­на до ави­о­на. У скла­ду са Спо­ра­зу­мом САЛТ-2, шест бом­бар­де­ра Ту-160 је по­чет­ком 2001. би­

Ути­ли­за­ци­ја на ини­ци­ја­ти­ву САД По­сле рас­па­да СССР-а у ва­зду­хо­ плов­ној ба­зи у укра­ијн­ском ме­сту При­лу­ка, где су ави­о­ни Ту-160 по­че­ ли да до­спе­ва­ју ма­ја 1987, оста­ло их је 19. На­кон ду­гих пре­го­во­ра, Укра­ји­ на је 1999. вра­ти­ла Ру­си­ји осам ави­о­ на, а ути­ли­за­ци­ја пре­о­ста­лих бом­ бар­де­ра по­че­ла је још кра­јем 1998. пре­ма спо­ра­зу­му ко­ји је пот­пи­сан на ини­ци­ја­ти­ву САД.

ло зва­нич­но на­о­ру­жа­но стра­те­шким ну­ кле­ар­ним кр­ста­ре­ћим ра­ке­та­ма. Ве­ли­ка мо­дер­ни­за­ци­ја чи­та­вог авио-пар­ ка ави­о­на Ту-160 за­по­че­та је 2007. „На­ ред­них 7 до 10 го­ди­на стра­те­шка ави­ ја­ци­ја ће још ра­ди­ти и у пу­ном оби­му из­вр­ша­ва­ти по­ве­ре­не јој за­дат­ке. Ме­ђу­ тим, циљ јед­не од фа­за мо­дер­ни­за­ци­је ави­о­на Ту-160 је­сте да се ави­он ‘на­у­чи’ да бом­бар­ду­је“, из­ја­вио је та­да ге­не­ралпо­пу­ков­ник Игор Хво­ров, ко­ман­дант Ави­ја­ци­је да­ле­ког до­ме­та. Је­дан Ту-160 мо­же да по­не­се исти број бом­би као чи­та­ва еска­дри­ла Ту-22М3. У пер­спек­ти­ви се пла­ни­ра уса­вр­ша­ва­ње при­ме­не ко­ри­го­ва­них ави­о­бом­би ви­со­ке пре­ци­зно­сти са ави­о­на Ту-160. Дру­гим ре­чи­ма, реч је о пре­о­ри­јен­ти­са­њу де­ла пар­ка ави­а­ци­је да­ле­ког до­ме­та за из­вр­ ша­ва­ње бор­бе­них за­да­та­ка уз ко­ри­шће­ ње са­мо кон­вен­ци­о­нал­них сред­ста­ва за уни­шта­ва­ње. „У пр­ви план се за­и­ста ста­вља­ју за­да­ци ко­ји зах­те­ва­ју да се не­при­ја­тељ ефи­ка­сно уни­шти ави­ја­циј­ским тра­ди­ци­о­нал­ним на­ о­ру­жа­њем и опре­мом. Ве­ли­ка ду­жи­на ле­та на­ших ави­о­на по­себ­но је ва­жна сна­га­ма за бр­зе ин­тер­вен­ци­је ко­је овај ави­он сма­тра­ју по­себ­но вред­ним“, ре­као је Хво­ров. Истом при­ли­ком ко­ман­дант је са­оп­ штио пла­но­ве ко­ји се ти­чу опре­ма­ња Ави­ја­ци­је да­ле­ког до­ме­та но­вом кр­ста­ ре­ћом ра­ке­том са не­ну­кле­ар­ном бо­је­вом гла­вом. „У на­о­ру­жа­њу Ави­ја­ци­је да­ле­ ког до­ме­та по­сто­ји ра­ке­та ко­ја пред­ста­ вља не­ку ме­ђу­е­та­пу пре не­го што у на­ о­ру­жа­ње сту­пи кр­ста­ре­ћа ра­ке­та ду­гог до­ме­та.“ По­што се од­ли­ку­је ре­ла­тив­но ма­лом уоч­љи­во­шћу за ра­да­ре, та­ква ра­ ке­та мо­же ла­ко да са­вла­да си­стем ПВО мо­гу­ћег про­тив­ни­ка. Ако слич­но оруж­је да­нас има до­мет га­ђа­ња до 3500 km, он­да су зах­те­ви за но­ву ра­ке­т у 5 и ви­ше хи­ ља­да ки­ло­ме­та­ра.

17

војска

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

„Сар­мат“, до­стој­ни на­след­ник „Вој­во­де“ ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

ВПК: У по­след­њих де­сет го­ди­на ра­ке­та­ ши те­сти­ра­ју већ тре­ћи по ре­ду ра­кет­ни ком­плекс на чвр­сто го­ри­во. За­што?

Пи­шу: Дми­триј Ан­дре­јев, Олег Фа­ли­чев, ВПК

Вик­тор Је­син, ге­не­рал-пу­ков­ник у пен­зи­ји ко­ји је од 1994. до 1996. био на­чел­ник Глав­ног шта­ба Ра­кет­них је­ди­ни­ца стра­те­шке на­ме­не (РВСН), го­во­ри о бу­дућ­но­сти ових ру­ских је­ ди­ни­ца, но­вим ра­ке­та­ма на чвр­сто го­ри­во, и об­ја­шња­ва уло­гу Ра­кет­них је­ди­ни­ца стра­те­шке на­ме­не у Стра­ те­шким ну­кле­ар­ним сна­га­ма Ру­си­је.

В

ПК: Вик­то­ре Ива­но­ви­чу, са Ва­ше тач­ке гле­ди­шта, од че­га за­ви­си бу­ду­ћи из­глед Ра­кет­них је­ди­ни­ца стра­те­ шке на­ме­не? Да ли ће се он ме­ња­ти?

Вик­тор Је­син: Сма­трам да струк­т у­ра ових је­ди­ни­ца не мо­ра да се ме­ња, ка­ко у бли­жој, та­ко и у да­љој пер­спек­ти­ви. Исто­риј­ски гле­да­но, оне су се фор­ми­ра­ле под ути­ца­јем глав­ног за­дат­ка за удар­не гру­па­ци­је, а то је обез­бе­ђе­ње мо­гућ­но­сти на­но­ше­ња ра­кет­но-ну­кле­ар­ног уда­ра ко­ ји агре­сор не мо­же под­не­ти. Тај зах­тев је усло­вио дво­ком­по­нент­ну струк­т у­ру гру­ па­ци­је ко­ја под­ра­зу­ме­ва два ти­па ра­кет­ них ком­плек­са – ста­ци­о­нар­не (уко­па­ни ра­кет­ни си­ло­си) и мо­бил­не. Пр­ви има­ју уло­гу у по­тен­ци­ја­лу уз­врат­но-су­срет­ног уда­ра, а дру­ги чи­не по­тен­ци­јал уз­врат­ ног дру­гог уда­ра Стра­те­шких ну­кле­ар­ них сна­га (СЯС) Ру­си­је. Удео Ра­кет­них је­ди­ни­ца стра­те­шке на­ ме­не у Стра­те­шким ну­кле­ар­ним сна­га­ма Ру­си­је да­нас из­но­си пре­ко 60% у но­са­чи­ ма, а у ну­кле­ар­ним бо­је­вим гла­ва­ма – две 18

тре­ћи­не. Али се удео тог ро­да вој­ске у оства­ри­ва­њу за­да­та­ка ну­кле­ар­ног од­ вра­ћа­ња не од­ре­ђу­је са­мо ти­ме. Удар­на гру­па­ци­ја Ра­кет­них је­ди­ни­ца стра­те­шке на­ме­не од­ли­ку­је се нај­ви­шом бо­је­вом го­ то­во­шћу ко­ја се ме­ри ми­ну­ти­ма, до­но­ше­ њем од­лу­ка при ре­ша­ва­њу по­ста­вље­них за­да­та­ка у свим вре­мен­ским усло­ви­ма и у ста­бил­но­шћу бо­је­вог упра­вља­ња. По овим по­ка­за­те­љи­ма она пре­ма­шу­је дру­ ге ком­по­нен­те Стра­те­шких ну­кле­ар­них сна­га Ру­си­је. Мо­де­ли­ра­ње раз­ли­чи­тих мо­гу­ћих сце­на­ ри­ја по­чет­ка ну­кле­ар­ног ра­та по­ка­за­ло је да дво­ком­по­нент­на струк­т у­ра удар­ не гру­па­ци­је пред­ста­вља нај­оп­ти­мал­ ни­је ре­ше­ње. Фи­гу­ра­тив­но ре­че­но, оно обез­бе­ђу­је „урав­но­те­же­ност“ гру­па­ци­је и ње­ну спо­соб­ност да се у би­ло ко­јој си­ ту­а­ци­ји аде­кват­но од­го­во­ри на ну­кле­ар­ ну агре­си­ју про­тив Ру­си­је. ВПК: Ка­ко про­це­њу­је­те ди­на­ми­ку об­ на­вља­ња на­о­ру­жа­ња Ра­кет­них је­ди­ни­ ца стра­те­шке на­ме­не но­вим ра­кет­ним ком­плек­си­ма?

В.Ј.: Да­нас ме­ђу­соб­ни од­нос из­ме­ђу ра­ кет­них ком­плек­са но­вих и ста­рих ти­по­ ва у овим је­ди­ни­ца­ма из­но­си 28% пре­ма 72%. До кра­ја 2016. пла­ни­ра се два пу­та ве­ћи удео но­вих ра­кет­них ком­плек­са, а до 2021. ће об­на­вља­ње удар­не гру­па­ци­ је прак­тич­но би­ти за­вр­ше­но. Ти пла­но­ ви се мо­гу из­вр­ши­ти, ка­ко ја то ви­дим, са­мо уз убр­за­ње тем­па уво­ђе­ња но­вих ра­кет­них ком­плек­са у са­став Ра­кет­них је­ди­ни­ца стра­те­шке на­ме­не. То је пред­ ви­ђе­но ва­же­ћим Др­жав­ним про­гра­мом на­о­ру­жа­ња.

В.Ј.: По­тре­ба за уса­вр­ша­ва­њем по­сто­ је­ћег ра­кет­ног ком­плек­са ни­је ка­приц глав­ног кон­струк­то­ра, већ објек­тив­на ре­ал­ност ко­ја је усло­вље­на ни­зом фак­ то­ра. Не­ки од њих се од­но­се на по­тре­бу за ви­шим сте­пе­ном бор­бе­ног по­тен­ци­ ја­ла ком­плек­са, укљу­чу­ју­ћи и уни­шта­ ва­ње спе­ци­фич­них ци­ље­ва, по­ве­ћа­ ње њи­хо­ве ма­не­вар­ске спо­соб­но­сти, при­кри­ве­ност деј­ста­ва и по­у­зда­ност у са­вла­да­ва­њу бу­ду­ћих си­сте­ма ПРО. Кон­крет­но, овај по­след­њи фак­тор је у ве­ли­кој ме­ри пред­о­дре­дио нео­п­ход­ност мо­дер­ни­за­ци­је ра­кет­ног ком­плек­са „Јарс“, ко­ји у су­шти­ни и сам пред­ста­ вља про­из­вод мо­дер­ни­за­ци­је ра­кет­ног ком­плек­са „То­пољ“ ко­ји се од­лич­но по­ка­зао. У том сми­слу Ру­си­ја пра­ти свет­ску прак­ су из­град­ње ра­ке­та. При­ме­ра ра­ди, Аме­ ри­кан­ци су та­ко свој ана­лог­ни ра­кет­ни си­стем „Ми­нит­мен“ под­вр­гли ви­ше­ крат­ној мо­дер­ни­за­ци­ји, пре­шав­ши пр­ во од ин­тер­кон­ти­нен­тал­не ба­ли­стич­ке ра­ке­те „Ми­нит­мен-2“ на „Ми­нит­мен-3“, а за­тим су на­пра­ви­ли не­ко­ли­ко ва­ри­јан­ ти исте те ра­ке­те „Ми­нит­мен-3“, ко­је се углав­ном раз­ли­ку­ју по бо­је­вој опре­ми. Ни­је тај­на да се и ру­ске ин­тер­кон­ти­нен­ тал­не ба­ли­стич­ке ра­ке­те „То­пољ-М“ и „Јарс“ та­ко­ђе у прин­ци­пу раз­ли­ку­ју са­ мо по то­ме. ВПК: Да ли ће још ду­го по­слу­жи­ти ра­ кет­ни ком­плекс са „те­шком“ ин­тер­ кон­ти­нен­тал­ном ба­ли­стич­ком ра­ке­том „Вој­во­да“? Да ли ће Ру­си­ја сти­ћи да му обез­бе­ди до­стој­ну за­ме­ну?

В.Ј.: По­стиг­ну­ти рок екс­пло­а­та­ци­је ра­ кет­ног ком­плек­са са ин­тер­кон­ти­нен­ тал­ном ба­ли­стич­ком ра­ке­том „Вој­во­да“ из­но­си 25 го­ди­на при га­рант­ном ро­ку екс­пло­а­та­ци­је 15 го­ди­на. Ре­ал­но је да се овај рок про­ду­жи до 30 го­ди­на. У том слу­ча­ју ће ра­кет­ни ком­плекс би­ти у бо­ је­вом са­ста­ву Ра­кет­них је­ди­ни­ца стра­те­ шке на­ме­не до 2022. Да­нас се ре­а­ли­зу­је до­не­та од­лу­ка о ства­ра­њу но­вог ра­кет­ног ком­плек­са (екс­пе­ри­мен­тал­но-кон­струк­тор­ски рад „Сар­мат“) ко­ји би за­ме­нио „Вој­во­ду“. Пла­ни­ра се ње­го­во уво­ђе­ње у на­о­ру­жа­ ње то­ком 2018. Ако се ти пла­но­ви ре­а­ ли­зу­ју, за „Вој­во­ду“ ће би­ти обез­бе­ђе­на до­стој­на за­ме­на.

наука и технологија

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

На­но­свет ка­кав ра­ни­је ни­је био ви­ђен РИА „Но­во­сти“

Ру­ски на­но­би­о­тех­но­ло­зи су раз­ви­ли ми­кро­скоп ко­ји омо­гу­ћа­ва ис­тра­ жи­ва­ње тро­ди­мен­зи­о­нал­не струк­ ту­ре и оп­тич­ких свој­ста­ва обје­ка­та ко­ји при­па­да­ју све­т у на­но­че­сти­ца (че­сти­ца ве­ли­чи­не из­ме­ђу 1 и 100 ми­ли­о­ни­тих де­ло­ва ми­ли­ме­тра). По­сто­је­ћи ме­то­да­ма се до­би­ја­ла са­ мо дво­ди­мен­зи­о­нал­на сли­ка. Ре­во­ лу­ци­о­нар­ни рад ру­ских струч­ња­ка на­ћи ће при­ме­не у мно­гим обла­сти­ ма на­но­би­о­тех­но­ло­ги­је и ме­ди­ци­не.

би­је­ни по­да­ци, сти­че се увид у струк­т у­ру тро­ди­мен­зи­о­нал­ног објек­та. Уз по­моћ на­уч­ни­ка из ла­бо­ра­то­ри­је за на­но­би­о­ин­же­ње­ринг На­ци­о­нал­ног ис­ тра­жи­вач­ког ну­кле­ар­ног уни­вер­зи­те­та „Мо­сков­ски ин­же­њер­ско-фи­зич­ки ин­ сти­т ут“ (НИ­НУ МИ­ФИ) Је­фи­мо­вље­ва ком­па­ни­ја је раз­ви­ла уре­ђај ко­ји не са­ мо да пра­ви пре­се­ке узор­ка већ вр­ши и

кро­спек­тро­ско­пи­ју ко­ја пру­жа ква­ли­ тет­ну ана­ли­зу узор­ка. На тај на­чин има­ мо мо­гућ­ност да те­мељ­но про­у­ча­ва­мо на­но­ма­те­ри­ја­ле, мо­же­мо да ви­ди­мо ка­ко су струк­т у­ри­са­ни, од че­га се са­сто­је и ка­ква су им свој­ства“, по­ја­снио је је­дан од ауто­ра ра­да Кон­стан­тин Мо­ча­лов из ла­бо­ра­то­ри­је за на­но­би­о­ин­же­ње­ринг НИ­НУ МИ­ФИ.

Но­ва тех­но­ло­ги­ја омо­гу­ћа­ва по­сма­тра­ње сло­је­ва жи­вих тки­ва рас­по­ре­ђи­ва­ње мо­ле­ку­ла од­ре­ђе­ног ле­ка у њи­ма

спек­тро­ско­пи­ју сло­је­ва, пру­жа­ју­ћи ти­ме мо­гућ­ност да се од­ре­ди са­став узор­ка на осно­ву то­га ка­ко ре­флек­т у­је или ап­сор­ бу­је све­тлост. „Раз­ви­ли смо уре­ђај ко­ји об­је­ди­њу­је 3D ми­кро­скоп са на­но­ре­зо­лу­ци­јом и ми­

Ру­ко­во­ди­лац ла­бо­ра­то­ри­је за на­но­би­о­ин­же­ње­ринг Мо­сков­ског ин­же­њер­ско-фи­зич­ког ин­сти­ту­та Игор На­би­јев уве­рен је да ће та тех­но­ло­ги­ја има­ти ши­ро­ку при­ме­ну у над­зо­ру про­из­вод­ње на­но­ма­те­ри­ја­ла, ле­ко­ва, или код ди­јаг­но­сти­ке и пра­ће­ња ре­зул­та­та ле­че­ња

ФО­ТО: Shut­ter­stock

О

б­је­ди­нив­ши не­ко­ли­ко по­зна­ тих ме­то­да ми­кро­ско­пи­је, ру­ски на­но­би­о­тех­но­ло­зи су раз­ви­ли уре­ђај ко­ји омо­гу­ћа­ ва ис­тра­жи­ва­ње тро­ди­мен­зи­ о­нал­не струк­т у­ре и оп­тич­ких свој­ста­ва обје­ка­та ко­ји при­па­да­ју све­т у на­но­че­сти­ца. Њи­хов рад је де­таљ­но из­ ло­жен у аме­рич­ком на­уч­ном ча­со­пи­с у „ACS Na­no“. У про­у­ча­ва­њу на­но­струк­т у­ра тра­ди­ци­о­ нал­но се ко­ри­сти ске­ни­ра­ју­ћа ми­кро­ско­ пи­ја (SPM) ка­да се узо­рак ске­ни­ра оштром сон­дом. Ме­ђу­тим, та­квим ме­то­дом се до­ би­ја са­мо дво­ди­мен­зи­о­нал­на сли­ка и не по­сто­ји мо­гућ­ност да се про­у­ча­ва тро­ ди­мен­зи­о­нал­на струк­т у­ра узор­ка. Ан­тон Је­фи­мов, осни­вач ком­па­ни­је „Сно­тра“ ко­ ја је ре­зи­дент Скол­ко­ва, про­на­шао је на­ чин да пре­ва­зи­ђе то огра­ни­че­ње ре­за­њем узор­ка на ве­о­ма тан­ке сло­је­ве и ске­ни­ра­ њем сва­ког по­себ­но. Ка­да се об­је­ди­не до­

Ру­ко­во­ди­лац ла­бо­ра­то­ри­је Игор На­би­ јев уве­рен је да ће та тех­но­ло­ги­ја има­ти ши­ро­ку при­ме­ну у над­зо­ру про­из­вод­ње на­но­ма­те­ри­ја­ла, ле­ко­ва, или код ди­јаг­ но­сти­ке и пра­ће­ња ре­зул­та­та ле­че­ња. На тај на­чин се на при­мер мо­гу про­у­ча­ва­ти сло­је­ви жи­вих тки­ва да би се сте­као увид у то ка­ко се у њи­ма рас­по­ре­ђу­ју мо­ле­ку­ли од­ре­ђе­ног ле­ка. Ми­кро­скоп се за са­да са­сто­ји из ви­ше за­себ­них уре­ђа­ја. Сле­де­ћи ко­рак је­сте да се они „упа­ку­ју“ у је­дин­стве­ну це­ли­ну с об­зи­ром да ње­го­ви твор­ци на­ме­ра­ва­ју да у на­ред­ном пе­ри­о­ду про­на­ђу ком­па­ни­ју ко­ја би би­ла за­ин­те­ре­со­ва­на за ње­го­ву про­из­вод­њу.

19

наука и технологија

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Раз­ја­шње ра­ди­ја­ци­о

Ју­риј Шприц про­у­ча­ва ди­на­ми­ку по­пу­ла­ци­ја енер­гет­ских че­сти­ца. Ве­ли­ки део ње­го­вог до­са­да­шњег про­фе­си­о­нал­ног ан­га­жма­на био је по­све­ћен ис­тра­жи­ва­њу, пред­ви­ђа­њу и ели­ми­ни­са­њу ри­зи­ка у ко­смич­ким ми­си­ја­ма. Члан­ке о ње­го­вим нај­зна­чај­ни­јим ре­зул­та­ти­ма об­ја­вљи­ва­ли су Na­ti­o­nal Ge­o­grap­hic, For­bes и New Sci­en­tist. Ра­дио је као во­де­ћи ис­тра­жи­вач на 15 про­је­ка­та фи­нан­си­ра­них од стра­не аме­рич­ких ин­сти­ту­ци­ја по­пут На­ци­о­нал­не ва­зду­хо­плов­не и све­мир­ске ад­ми­ни­стра­ци­је (NA­SA), На­ци­о­нал­не на­уч­не фон­да­ци­је (NSF), Ис­тра­жи­вач­ке ла­бо­ра­то­ри­је ва­зду­хо­плов­них сна­га (AFRL) и Кан­це­ла­ри­је пред­сед­ни­ка Уни­вер­зи­те­та Калифорнијe (UCOP)

Пи­ше: Је­ка­те­ри­на Ту­ри­ше­ва

Ме­ђу­на­род­ни тим фи­зи­ча­ра, на че­ лу са про­фе­со­ром Ју­ри­јем Шпри­цом са ру­ског Скол­ков­ског ин­сти­т у­та за на­у­ку и тех­но­ло­ги­ју (Скол­тех), на­ пра­вио је ве­ли­ки ко­рак у фун­да­мен­ тал­ној фи­зи­ци ра­све­тлив­ши тај­ну по­ре­кла та­ко­зва­ног тре­ћег ра­ди­ја­ ци­о­ног по­ја­са око Зе­мље, што је би­ ла пр­во­ра­зред­на на­уч­на те­ма у прет­ ход­них го­ди­ну да­на. У екс­клу­зив­ном ин­тер­вјуу за „Ру­ску реч“ про­фе­сор Шприц об­ја­шња­ва ва­жност овог от­кри­ћа.

20

Р

у­ска реч: Г. Шприц, ко­ји је зна­чај от­кри­ве­ног мо­де­ла за фун­да­мен­тал­ну на­у­ку? Да ли је он уста­но­вио пот­пу­но нов угао гле­да­ња на ра­ди­ја­ ци­о­не по­ја­се­ве око Зе­мље?

Ју­риј Шприц: От­кри­ли смо да ул­тра­ ре­ла­ти­ви­стич­ке елек­тро­не по­кре­ћу вр­ло раз­ли­чи­ти фи­зич­ки про­це­си. По­ сма­тра­но из угла фи­зи­ке ра­ди­ја­ци­о­ них по­ја­се­ва, то зна­чи да смо от­кри­ли пот­пу­но но­ву по­пу­ла­ци­ју че­сти­ца ко­ је ко­ег­зи­стри­ра­ју уну­тар обич­них ра­ ди­ја­ци­о­них по­ја­се­ва, али се од­ли­ку­ју дру­га­чи­јим про­стор­ним и вре­мен­ским струк­т у­ра­ма.

Фо­то: из лич­не ар­хи­ве J. Шпри­ца

На ко­ји на­чин тре­ћи ра­ди­ја­ци­о­ни по­ јас око на­ше пла­не­те мо­же да ути­че на са­те­ли­те и оста­лу ко­смич­ку опре­ му? Да ли нај­но­ви­ји ре­зул­та­ти Ва­шег ис­тра­жи­ва­ња мо­гу да се при­ме­не на са­те­лит­ску тех­ни­ку?

Ј.Ш: Енер­гет­ске че­сти­це су спо­соб­не да про­дру кроз ско­ро сва­ку за­штит­ ну обло­гу. Мо­гу да оште­те ми­ни­ја­т ур­ не де­ло­ве са­те­лит­ске елек­тро­ни­ке и да иза­зо­ву не­пра­вил­но­сти или пот­пу­но от­ка­зи­ва­ње ви­тал­них под­си­сте­ма на са­ те­ли­ти­ма. У про­шло­сти смо сма­тра­ли да све енер­ги­је из­над од­ре­ђе­ног ни­воа има­ју исти мо­дел по­на­ша­ња. Са­да зна­ мо да за ул­тра­ре­ла­ти­ви­стич­ке че­сти­це то не ва­жи. Ово са­зна­ње ће нам по­мо­ћи да раз­ви­је­мо бо­ље на­чи­не за за­шти­т у са­те­ли­та. Ево и при­ме­ра: уко­ли­ко пра­ви­те во­зи­ло за кре­та­ње по Ан­тарк­ти­ку, оно не­ће би­ти исто као ауто­мо­бил пред­ви­ђен за во­жњу по Лос Ан­ђе­ле­с у, ко­га од­ли­ку­је уме­ре­на кли­ма. По­зна­ва­ње и раз­у­ме­ва­ње око­ли­не од су­штин­ског је зна­ча­ја за кон­стру­и­са­ње без­бед­них и по­у­зда­них во­зи­ла. Те­рен­ска во­зи­ла за Ан­тарк­тик на­пра­вље­на су да за­до­во­ље пот­пу­но дру­ге зах­те­ве од оних ко­ји ва­же за ло­сан­ђе­ле­ске ка­бри­о­ле­те: мо­ра­ју да бу­ду ви­со­ко­под­на, да има­ју из­др­жљи­ву ба­те­ри­ју и до­бар си­стем за гре­ја­ње – сва­ка­ко им ни­је по­тре­бан по­ кре­тан кров и кли­ма уре­ђај. Ка­кву прак­тич­ну при­ме­ну мо­же да има Ва­ше ис­тра­жи­ва­ње?

Ј.Ш: Ова сту­ди­ја мо­же да по­мог­не и у уна­пре­ђе­њу за­шти­те ко­смо­на­у ­та. Дру­ ги по­тен­ци­јал­ни на­чин при­ме­не је у обла­сти ну­кле­ар­не енер­ги­је. Зе­мљи­на маг­не­тос­фе­ра је из­ван­ред­на при­род­на ла­бо­ра­то­ри­ја где се мо­гу про­у­ча­ва­ти број­ни фи­зич­ки про­це­си. Слич­ни про­ це­си мо­гу да се од­ви­ја­ју и у ла­бо­ра­то­ ри­ја­ма на зе­мљи, што мо­же да по­мог­не на­уч­ни­ци­ма ко­ји про­у­ча­ва­ју пла­зму у ла­бо­ра­то­риј­ским усло­ви­ма и ис­тра­жу­ју мо­гућ­ност до­би­ја­ња енер­ги­је из ну­кле­ ар­не фу­зи­је.

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Та­кви про­це­си мо­гу да се ја­ве и на Ју­пи­ те­ру или Са­т ур­ну, што ће би­ти од ве­ли­ког зна­ча­ја ка­да се бу­ду пла­ни­ра­ли по­хо­ди ка уда­ље­ним де­ло­ви­ма Сун­че­вог си­сте­ма. Ко су би­ли чла­но­ви ме­ђу­на­род­ног ис­ тра­жи­вач­ког ти­ма на чи­јем сте че­лу би­ли? Ко­ја зе­мља има нај­ви­ше пра­ва да ово от­кри­ће сма­тра сво­јим?

Ј.Ш: Наш тим је имао ра­зно­лик и ме­ђу­ на­род­ни ка­рак­тер. Сма­трам да све ин­ сти­т у­ци­је ко­је су би­ле укљу­че­не у овај ис­тра­жи­ва­ње има­ју пра­во да се сма­тра­ју за­слу­жним за ре­а­ли­за­ци­ју про­јек­та. Пр­ ви на ли­сти је Скол­тех, мо­ја ма­тич­на ор­ га­ни­за­ци­ја, али је ве­ли­ки и на­по­ран део по­сла оба­вљен на Ка­ли­фор­ниј­ском уни­ вер­зи­те­т у у Лос Ан­ђе­ле­с у (UC­LA), док су из­у­зет­но ва­жни по­да­ци до­би­је­ни на Уни­ вер­зи­те­т у Ал­бер­те и Уни­вер­зи­те­т у Ко­ло­ ра­да. Обим са­вре­ме­них ис­тра­жи­вач­ких про­је­ка­та зах­те­ва са­рад­њу и за­јед­нич­ки рад ви­ше ин­сти­т у­ци­ја – не мо­же­мо све да по­стиг­не­мо са­мо у јед­ној. За Скол­тех ће ме­ђу­на­род­на са­рад­ња и убу­ду­ће би­ти ве­о­ма зна­чај­на. Ви сте го­сту­ју­ћи про­фе­сор на Ма­са­чу­ сет­ском тех­но­ло­шком ин­сти­ту­ту (МИТ)

Ју­риј Шприц: Са­да зна­мо да се ул­тра­ре­ла­ти­ви­стич­ке че­сти­це по­на­ша­ју дру­га­чи­је. Ово са­зна­ње ће нам по­мо­ћи да раз­ви­је­мо бо­ље на­чи­не за за­шти­ту са­те­ли­та

и са­рад­ник сте Ка­ли­фор­ниј­ског уни­ вер­зи­те­та у Лос Ан­ђе­ле­су. Да ли МИТ има не­ке за­јед­нич­ке ис­тра­жи­вач­ке про­јек­те са Ру­си­јом? На ком про­јек­ту сте са­да ан­га­жо­ва­ни?

Ј.Ш: Тре­нут­но ра­дим са ин­же­ње­ри­ма МИТ-а на про­у­ча­ва­њу ефе­ка­та ко­смич­ ке ра­ди­ја­ци­је на са­те­ли­те и на број­ним дру­гим про­јек­ти­ма. Ми­ха­ил До­бин­де, мој сту­дент са Скол­ те­ха, ис­тра­жу­је ка­ко зра­че­ње ути­че на љу­де то­ком ду­го­трај­них ко­смич­ких ле­то­ ва. На при­мер, он же­ли да от­кри­је ко­ји је нај­бо­љи пе­ри­од то­ком со­лар­ног ци­клу­са за пу­то­ва­ње до Мар­са и да утвр­ди да ли мо­же­мо би­ти си­гур­ни да ће ко­смо­на­у ­ти би­ти без­бед­ни на том пу­т у. Је­дан од мо­јих са­рад­ни­ка је и Та­тја­на Под­лад­чи­ко­ва. Тре­нут­но је на пост­док­ тор­ским сту­ди­ја­ма на Скол­те­ху и ра­ди на ства­ра­њу мо­де­ла ко­ји у ре­ал­ном вре­ме­ну тре­ба да пред­ви­ти усло­ве у ко­смич­ком окру­же­њу на осно­ву па­ра­ме­та­ра со­лар­ ног ве­тра, до­би­је­них од ви­ше са­те­ли­та исто­вре­ме­но у ре­ал­ном вре­ме­ну. Овај мо­дел ће по­мо­ћи опе­ра­то­ри­ма те­ле­ко­ му­ни­ка­ци­о­них са­те­ли­та да бо­ље раз­у­ме­ју деј­ства ко­смич­ких ути­ца­ја и да од њих за­шти­те са­те­лит­ску опре­му.

Као во­де­ћи ис­тра­жи­вач UC­LA ра­дим на про­јек­т у из­град­ње са­те­ли­та „Ло­мо­но­сов“ у са­рад­њи са На­уч­но-ис­тра­жи­вач­ким ин­сти­т у­том за ну­кле­ар­ну фи­зи­ку „Д.В. Ско­бељ­цин“ у са­ста­ву Мо­сков­ског др­ жав­ног уни­вер­зи­те­та „Ло­мо­но­сов“. За­да­ так овог са­те­ли­та је по­сма­тра­ње че­сти­ца ши­ро­ког оп­се­га енер­ги­је. На осно­ву то­га мо­ћи ће­мо бо­ље да про­у­чи­мо и кван­ти­ фи­ку­је­мо гу­би­так тих че­сти­ца у ат­мос­ фе­ри. То та­ко­ђе мо­же да по­мог­не у раз­ во­ју ак­тив­них ме­ха­ни­за­ма за укла­ња­ње ри­зич­ног ко­смич­ког от­па­да.

ФО­ТО: Lo­ri Me­dia

е­на тај­на тре­ћег о­ног по­ја­са Зе­мље

От­кри­ли смо да ул­тра­ре­ла­ти­ви­стич­ке елек­тро­не по­кре­ћу вр­ло раз­ли­чи­ти фи­зич­ки про­це­си. По­сма­тра­но из угла фи­зи­ке ра­ди­ја­ци­о­них по­ја­се­ва, то зна­чи да смо от­кри­ли пот­пу­но но­ву по­пу­ла­ци­ју че­сти­ца ко­је ко­ег­зи­стри­ра­ју уну­тар обич­них ра­ди­ја­ци­о­них по­ја­се­ва, али се од­ли­ку­ју дру­га­чи­јим про­стор­ним и вре­мен­ским струк­ту­ра­ма Ју­риј Шприц

21

наука и технологија

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Ср­би­ја на авио-ко МАКС-2013 Пи­ше: Мак­сим Ле­гу­јен­ко

Од 27. ав­гу­ста до 1. сеп­тем­бра 2013. у под­мо­сков­ском гра­ду Жу­ков­ском одр­жа­на је 11. Ме­ђу­на­род­на авиоко­смич­ка из­ло­жба МАКС-2013. Ове го­ди­не је Ср­би­ја пр­ви пут уче­ство­ ва­ла на из­ло­жби као из­ла­гач. Ра­ни­ је је срп­ска де­ле­га­ци­ја до­ла­зи­ла на МАКС са­мо у по­се­т у. До­пи­сник „Ру­ ске ре­чи“ пре­но­си ка­ко је из­гле­да­ла пре­зен­та­ци­ја Ср­би­је у Жу­ков­ском.

С

р­би­ју је на из­ло­жби МАКС2013 пред­ста­вља­ла др­жав­ на ком­па­ни­ја „Ју­го­им­порт СДПР“. Она је на за­себ­ном штан­ду по­ка­за­ла шта да­нас мо­же да по­ну­ди срп­ска ави­ он­ска и вој­на ин­ду­стри­ја. На „Ју­го­им­пор­то­вом“ штан­ду су би­ле из­ло­же­не мо­дер­ни­зо­ва­не ва­ри­јан­те хе­ ли­коп­те­ра Ми-8 и Ми-171. Не­ке од њих ко­ри­сте ави­он­ске то­по­ве ко­ји се ка­че спо­ља на спе­ци­јал­не гон­до­ле. По­ред то­ га, по­себ­но ме­сто у срп­ској екс­по­зи­ци­ји за­у­зи­ма­ле су ра­ке­те LO­RA­NA и АLAS, бом­бе LVB-250 са ла­сер­ским на­во­ђе­њем, као и ра­ке­те ва­здух-зе­мља „Гром-Б“. На мо­ни­то­ри­ма су по­се­ти­о­ци­ма при­ка­зи­ ва­не бор­бе­не мо­гућ­но­сти ових ти­по­ва на­о­ру­жа­ња и ва­ри­јан­те њи­хо­вог раз­ме­ шта­ња уз по­моћ мо­дер­ни­зо­ва­не ва­зду­ шне тех­ни­ке.

На мо­ни­то­ру је та­ко­ђе при­ка­зи­ван и ре­ клам­ни спот са но­вим срп­ским оклоп­ ним тран­спор­те­ром „Ла­зар 2“. Ова бор­ бе­на ма­ши­на има не­за­ви­сно ве­ша­ње точ­ко­ва (8x8), а од на­о­ру­жа­ња мо­же има­ ти је­дан 30-ми­ли­ме­тар­ски ауто­мат­ски топ и три лан­се­ра за про­тив­тен­ков­ске

Глав­ни циљ ком­па­ни­је „Ју­го­им­порт СДПР“ на из­ло­жби МАКС-2013 био је да на ру­ском и дру­гим тр­жи­шти­ма при­ка­же и про­мо­ви­ше срп­ску ва­зду­хо­плов­ну тех­ни­ку. То се пре све­га од­но­си на јед­но­мо­тор­ни ави­он „Ла­ста 95“ за по­чет­ну обу­ку пи­ло­та 22

ра­ке­те. Не­ко­ли­ко оклоп­них тран­спор­те­ ра „Ла­зар 2“ већ је ку­пи­ла ар­ми­ја Па­ки­ ста­на за при­ме­ну у ан­ти­те­ро­ри­стич­ким опе­ра­ци­ја­ма. Као по­тен­ци­јал­ни куп­ци ових ма­ши­на по­ми­њу се још Ке­ни­ја и Бан­гла­деш. Глав­ни циљ ком­па­ни­је „Ју­го­им­порт СДПР“ на из­ло­жби МАКС-2013 био је да на ру­ском и дру­гим тр­жи­шти­ма при­ка­ же и про­мо­ви­ше срп­ску ва­зду­хо­плов­ну тех­ни­ку. То се пре све­га од­но­си на јед­ но­мо­тор­ни ави­он „Ла­ста 95“ за по­чет­ну обу­ку пи­ло­та. Је­дан ави­он тог ти­па био је из­ло­жен на отво­ре­ном де­лу из­ло­жбе­ ног про­сто­ра. Ави­он „Ла­ста 95“ мо­же да раз­ви­је бр­зи­ ну од 320 km/h, а пла­фон ле­та му је 6000

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Срп­ски ави­он „Ла­ста 95“ мо­гао би да за­ме­ни ави­о­не са клип­ним мо­то­ром из по­ро­ди­це „Јак“, ко­ји се да­нас ко­ри­сте за шко­ло­ва­ње пи­ло­та.

m. По­треб­но му је све­га 240 m бе­тон­ске пи­сте за уз­ле­та­ње и 270 m за сле­та­ње. По ми­шље­њу пред­став­ни­ка „Ју­го­им­пор­та“,

ФО­ТО: Ол­га Со­ко­ло­ва

о­смич­кој из­ло­жби

„Ла­ста 95“ би мо­гла да за­ме­ни ави­о­не са клип­ним мо­то­ром из по­ро­ди­це „Јак“, ко­ ји се да­нас ко­ри­сте за шко­ло­ва­ње пи­ло­та.

На мо­ни­то­ру је та­ко­ђе при­ка­зи­ван и ре­клам­ни спот са но­вим срп­ским оклоп­ним тран­спор­те­ром „Ла­зар 2“. Ова бор­бе­на ма­ши­на има не­за­ви­сно ве­ша­ње точ­ко­ва (8x8), а од на­о­ру­жа­ња мо­же има­ти је­дан 30-ми­ли­ме­тар­ски ауто­мат­ски топ и три лан­се­ра за про­тив­тен­ков­ске ра­ке­те. Не­ко­ли­ко оклоп­них тран­спор­те­ра „Ла­зар 2“ већ је ку­пи­ла ар­ми­ја Па­ки­ста­на за при­ме­ну у ан­ти­те­ро­ри­стич­ким опе­ра­ци­ја­ма

По­ред обу­ке пи­ло­та ле­те­ли­ца се мо­же ко­ри­сти­ти и у бор­бе­ним опе­ра­ци­ја­ма као што су ла­ка по­др­шка из ва­зду­ха, па­тро­ ли­ра­ње и лак­ши ва­зду­шни на­па­ди. За те по­тре­бе на ави­он се мо­гу мон­ти­ра­ти ми­ тра­ље­зи ка­ли­бра 7,62 mm или 12,7 mm, не­во­ђе­не ра­ке­те ка­ли­бра 57 mm и две ави­он­ске бом­бе те­шке по 100 kg. Са­оп­ште­но је да ком­па­ни­ја мо­же про­ из­во­ди­ти 25 та­квих ави­о­на го­ди­шње и да је 15 ави­о­на већ пре­да­то Ми­ни­стар­ ству од­бра­не Ср­би­је. „Та­ко­ђе има­мо и је­дан са­свим но­ви ави­он ‘Ко­бац’. Ње­го­ва про­из­вод­ња са­да тек по­чи­ње, али се на­ да­мо да ће он већ до­го­ди­не ле­те­ти“, из­ја­ вио је пред­став­ник ком­па­ни­је „Ју­го­им­порт СДПР“.

23

погледи

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Ка­ри­ка­ту­ра: Алек­сеј Иорш

За­што ви­део-игра „Com­pan

Пи­ше: Все­во­лод Пу­ља

Не­дав­ни слу­чај са за­бра­ном про­да­је у Ру­си­ји ка­над­ске ви­део-игре о Цр­ве­ној ар­ми­ји по­ка­зу­је да твор­ци ви­део-ига­ ра још увек ни­с у у пу­ној ме­ри све­сни сво­је од­го­вор­но­сти за то што ути­чу на фор­ми­ра­ње сли­ке о од­ре­ђе­ним исто­ риј­ским до­га­ђа­ји­ма ко­ји пред­ста­вља­ју ва­жан део исто­ри­је јед­ног на­ро­да.

Р

у­ска ком­па­ни­ја „1С-Софт­Клаб“ об­у­ста­ви­ла је про­да­ју ви­деоигре „Com­pany of He­ro­es 2“ ка­ над­ске фир­ме „Re­lic En­ter­ta­in­ ment“. У пи­та­њу је стра­те­гиј­ска игра у ре­ал­ном вре­ме­ну за­сно­ ва­на на до­га­ђа­ји­ма на Ис­точ­ном фрон­т у у Дру­гом свет­ском ра­т у (ка­ко се на за­па­ду на­зи­ва Ве­ли­ки отаџ­бин­ски рат), у њој играч у уло­зи ко­ман­дан­та од­ре­да Цр­ве­не ар­ми­је тре­ба да се су­прот­ста­ви сна­га­ма на­ци­стич­ке Не­мач­ке. Ме­ђу­тим, у тој ви­део-игри има мно­го то­га спор­ног. На при­мер, као јед­на од 24

так­ти­ка у игри по­сто­ји мо­гућ­ност бр­зог фор­ми­ра­ња број­них тру­па од „ре­гру­та“ и њи­хо­вог укљу­чи­ва­ња у бор­бу, што зах­ те­ва вр­ло ма­ле ре­с ур­се у игри. Али при сва­ком по­ку­ша­ју по­вла­че­ња тих је­ди­ни­ца њи­хо­ве при­пад­ни­ке стре­ља­ју соп­стве­ни „за­гра­ди­тељ­ни од­ре­ди“ На­род­ног ко­ме­ са­ри­ја­та уну­тра­шњих по­сло­ва (НКВД). За­тим у јед­ној од епи­зо­да ове игре ко­ман­ дант хлад­но­крв­но уби­ја стра­жа­ра ко­ји је спа­сао офи­ци­ра уз об­ја­шње­ње: „Ни­си смео да на­пу­стиш свој по­ло­жај“. Слич­ни

Ни­смо бе­жа­ли ни од ка­квих ми­тра­ље­за ко­ји су нас на­вод­но ту­кли у ле­ђа. Ми смо се бо­ри­ли за сво­ју Отаџ­би­ну Иван Кар­на­у­хов, уче­сник Мо­сков­ске и Кур­ске бит­ке

спор­ни де­та­љи и пот­пу­но не­и­сти­ни­ти до­га­ђа­ји, ко­јих је та игра пре­пу­на, са­свим су оправ­да­но иза­зва­ли не­за­до­вољ­ство код ру­ских игра­ча. То­ли­ко ис­кри­вље­но пред­ста­вља­ње исто­ риј­ских до­га­ђа­ја иза­зи­ва ве­ли­ку љут­њу код не­по­сред­них уче­сни­ка у ра­т у. „Ни­ смо бе­жа­ли ни од ка­квих ми­тра­ље­за ко­ји су нас на­вод­но ту­кли у ле­ђа. Ми смо се бо­ри­ли за сво­ју Отаџ­би­ну“, из­ја­вио је ве­ те­ран Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та, уче­сник Мо­сков­ске и Кур­ске бит­ке Иван Кар­на­у­ хов за лист „Са­мар­ски­је из­ве­сти­ја“. Је­дан од по­зна­тих ру­ских ви­део-бло­ге­ ра Јев­ге­ниј Ба­же­нов са на­дим­ком „Bad­ Co­me­dian“ вр­ло је до­след­но а по­не­кад и су­ви­ше де­таљ­но (али не и без ху­мо­ра) у свом 30-ми­нут­ном ви­део-ма­те­ри­ја­лу на сер­ви­с у YouTu­be из­дво­јио чи­ње­нич­не гре­шке и ана­ли­зи­рао спор­на ме­ста у по­ ме­ну­тој игри. На ње­гов пред­лог ску­пље­ но је пре­ко 20.000 пот­пи­са да се за­бра­ни про­да­ја те ви­део-игре у Ру­си­ји. Слич­на си­т у­а­ци­ја се де­си­ла и у 2009, ка­ да је из ру­ске вер­зи­је ви­део-игре „Call of Duty: Mo­dern War­fa­re 2“ из­ба­чен део

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

ny of He­ro­es 2“ вре­ђа Ру­се? „No Rus­sian“, у ко­јем је играч у гру­пи ру­ ских те­ро­ри­ста уби­јао не­ви­не љу­де на аеро­дро­му „Ше­ре­ме­тје­во“. Ме­ђу­тим, тај слу­чај се од на­сло­ва „Com­pany of He­ro­es 2“ раз­ли­ко­вао по мно­гим ства­ри­ма. Пре све­га, играч ни­је мо­гао сам да уби­је би­ло ко­га, већ је са­мо ишао за­јед­но са те­ро­ри­ сти­ма (по­што је био у уло­зи тај­ног аген­ та ко­ји је уба­чен у те­ро­ри­стич­ку гру­пу). Осим то­га, по­ред „злих Ру­са“ у игри су по­сто­ја­ли и „до­бри Ру­си“ ко­ји су на све на­чи­не по­ма­га­ли сво­јим аме­рич­ким и бри­тан­ским ко­ле­га­ма из тај­них слу­жби. И на кра­ју, то је би­ло са­мо јед­но по­гла­вље у игри, а не осно­ва чи­та­ве игре (ко­ја ре­ ци­мо из „Com­pany of He­ro­es 2“ не мо­же да се из­ба­ци). Ме­ђу­тим, нај­ва­жни­је је то да твор­ци игре „Call of Duty“ ни­ка­да ни­с у твр­ди­ли да она осли­ка­ва ствар­не до­га­ђа­је. Ко­ри­шће­ње сте­ре­о­ти­па, те­о­ри­ја за­ве­ре и из­вр­та­ње ствар­но­сти одав­но је са­став­ни део се­ри­је „Call of Duty“. Док са дру­ге стра­не сту­дио „Re­lic En­ter­ta­in­ment“ и да­ље твр­ди да је ње­го­ва игра за­сно­ва­на на исто­риј­ским чи­ње­ни­ца­ма.

Сту­дио „Re­lic En­ter­ta­in­ment“ и да­ље твр­ди да је ње­го­ва игра за­сно­ва­на на исто­риј­ским чи­ње­ни­ца­ма Ви­део-игре у са­вре­ме­ној кул­т у­ри пре­ у­зи­ма­ју све зна­чај­ни­ју уло­гу, уз­ди­жу­ћи се по­сте­пе­но на ни­во филм­ских блок­ба­ сте­ра и књи­жев­них бест­се­ле­ра. Има­ју­ћи у ви­ду њи­хо­ву ин­тер­ак­тив­ност и за­ви­ сност ко­ју раз­ви­ја­ју, мо­же се за­кљу­чи­ти да ће њи­хов зна­чај са­мо ра­сти. Ви­деоигре већ са­да за­јед­но са књи­га­ма и фил­ мо­ви­ма об­ли­ку­ју по­глед на свет код де­це и код од­ра­слих, упот­пу­њу­ју или фор­ми­ ра­ју њи­хо­ва зна­ња, учвр­шћу­ју­ћи или опо­вр­га­ва­ју­ћи од­ре­ђе­не сте­ре­о­ти­пе. И то без­у­слов­но на­ме­ће из­ве­сну од­го­вор­ ност њи­хо­вим твор­ци­ма. Ви­део-игре све бли­же од­ра­жа­ва­ју ре­ал­ ност – код игре „Com­pany of He­ro­es 2“ за

си­му­ла­ци­ју хлад­но­ће за­слу­жна је спе­ци­ јал­на тех­но­ло­ги­ја „Cold­Tech“ – вој­ни­ци се смр­за­ва­ју, из­не­на­да се по­ја­вљу­ју сне­жне олу­је, снег и лед се то­пи под паљ­бом. Али ка­да је у пи­та­њу њи­хов кул­т у­ро­ло­шки и иде­о­ло­шки са­др­жај, ве­ћи­на на­сло­ва је и да­ље на ни­воу јед­ног пу­бер­те­тли­је са мак­си­ма­ли­стич­ким схва­та­њи­ма. Мно­ге игре под­сти­чу бун­тов­ни­штво и ди­вља­ње, ства­ра­ју­ћи осе­ћај ка­ко је све до­зво­ље­но. И на пр­ви по­глед ре­кло би се да у то­ме не­ма ни­чег ло­шег. Ме­ђу­тим, не­дав­ни слу­чај са ви­део-игром „Com­pany of He­ro­es 2“ по­ка­зу­је да је и у овој но­вој гра­ни ин­ду­стри­је за­ба­ве вре­ме да се по­шту­ју од­ре­ђе­на пра­ви­ла ко­ја ва­же и у ме­ди­ји­ма као што су фил­мо­ви или сред­ства јав­ног ин­фор­ми­са­ња. Са­свим је не­до­пу­сти­во да се ис­ти­че исто­риј­ска аутен­тич­ност уз пот­пу­но из­вр­та­ње исто­ риј­ских до­га­ђа­ја и пре­о­кре­та­ње чи­ње­ни­ ца из­ву­че­них из кон­тек­ста. Ни­је стра­шно то што љу­ди игра­ју ви­деоигре све док игре не поч­ну да се игра­ ју љу­ди­ма, ма­ни­пу­ли­шу­ћи њи­хо­вим умо­ви­ма.

Ру­ски ли­ко­ви у стра­ним ком­пју­тер­ским игра­ма Пи­ше: Ро­ман Ки­се­љов

Цр­ве­на опа­сност и оклоп­ни рат­ни ме­ две­ди... У ком­пју­тер­ским игра­ма за­пад­не про­из­вод­ње Ру­си се увек пред­ста­вља­ју ша­блон­ски уз на­сто­ја­ња да се о све­му ру­ ском ство­ри сли­ка ко­ја не­ма мно­го ве­зе са ствар­но­шћу. Освр­ну­ће­мо се на не­ке од нај­у­пе­ча­тљи­ви­јих ком­пју­тер­ских ига­ра са ру­ским ли­ко­ви­ма.

„Red Alert“

Ода­бра­ни ци­тат Из­ве­ди га и упу­цај га! При­се­ти­мо се дав­не 1996, ко­ју је обе­ле­жио из­ ла­зак игре „Red Alert“ из жан­ра стра­те­ги­је, ко­ 25

култура ја је у ме­ђу­вре­ме­ну по­ста­ла кла­сик ме­ђу ком­пју­тер­ским ига­ра­ма. При­ча за­по­чи­ње та­ко што Ал­берт Ајн­штајн не­по­сред­но по­сле ра­та успе­ва да раз­ви­је вре­мен­ску ма­ши­ну и пр­ва ствар ко­ју чи­ни је­сте да се вра­ћа у про­шлост ка­ко би укло­нио Хи­ тле­ра још пре не­го што је до­шао на власт. До­бре на­ме­ре на­уч­ни­ка пре­тва­ра­ју се у то да уме­сто Не­мач­ке агре­сор по­ста­је Со­ вјет­ски Са­вез на че­лу са Јо­си­фом Ста­љи­ ном. Евро­па и САД удру­жу­ју се у бор­би про­тив „цр­ве­не прет­ње“. Со­вјет­ско су­ пер­о­руж­је је на­рав­но ну­кле­ар­на бом­ба. У на­став­ку игре по­ја­вљу­ју се оклоп­ни рат­ни ме­две­ди – ноћ­на мо­ра сва­ког аме­ рич­ког мр­зи­те­ља ко­му­ни­зма.

„Grand Theft Auto“

Ода­бра­ни ци­тат Хо­ће­те ка­пи­та­ли­зам? Ево вам ка­пи­та­ли­зам!

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

рек­тан по­го­дак из ба­ца­ча гра­на­та, екс­ пло­зи­ју руч­не бом­бе и „Мо­ло­то­вље­вог кок­те­ла“). На­рав­но, сви Ру­си у GTA су „ло­ши мом­ ци“. На ра­дио-ста­ни­ци „Вла­ди­во­сток ФМ“ у че­твр­тој вер­зи­ји GTA вр­те се хи­ то­ви ру­ских гру­па „Ки­но“ и Би-2, Зем­фи­ ре и Вја­че­сла­ва Бу­т у­со­ва.

„Stre­et Fig­hter“

Ода­бра­ни ци­тат Го­спо­ди­не пред­сед­ни­че, игра­те вр­ло до­бро! Ме­ђу стра­ним ви­део-игра­ма је на­рав­но те­шко на­и­ћи на не­ку у ко­јој би Со­вјет­ски Са­вез био сим­бол до­бра, али по­не­ки по­ зи­ти­ван лик мо­же да се срет­не. Је­дан од пр­вих по­зи­тив­них ју­на­ка је био лик из ле­ген­дар­ног на­сло­ва „Stre­ et Fig­hter“ из 1991. То је огром­ни Си­ би­рац Зан­ги­јев са на­дим­ком „Цр­ве­ни

„Com­mand & Con­qu­er: Red Alert 2“ и „Half Li­fe 2“ Ода­бра­ни ци­тат Мо­лим ти се да не од­вра­тиш све­тлост тво­ју од ме­не, усли­ши ме, и по­ста­ви зам­ке тво­је не­при­ја­те­љи­ма мо­јим ка­да кли­чем те­би! Нај­че­шћа име­на за со­вјет­ске и ру­ске ли­ ко­ве су Иван и Вик­тор, а пре­зи­ме­на до­ бро упам­ће­на на За­па­ду су Ро­ма­нов и Рас­ пу­ћин (по­сле Ста­љи­на, на­рав­но). Та­ко се, на при­мер, пре­зи­ва и пред­сед­ник Са­ве­та ми­ни­ста­ра Со­вјет­ског Са­ве­за Алек­сан­дар Ро­ма­нов у игри „Com­mand & Con­qu­er: Red Alert 2“, ко­ји под ути­ца­јем свог са­ вет­ни­ка Ју­ри­ја осни­ва Свет­ски Со­ци­ја­ли­ стич­ки са­вез. На­кон то­га Со­вјет­ски Са­вез об­ја­вљу­је рат Сје­ди­ње­ним Др­жа­ва­ма. А ту је и отац Гри­го­ри­је, је­дан од ли­ко­ ва у ви­део-игри „Half Li­fe 2“: све­ште­ник ко­ји чи­та мо­ли­тве злим зом­би­ји­ма, осло­ба­ђа их гре­хо­ва и ша­ље их у чи­ сти­ли­ште сво­јом сач­ма­ ром „Ана­бел“. Ње­гов лик се на­зи­ва и „mad monk“ („лу­ди мо­нах“), као алу­ зи­ја на филм „Рас­пу­ћин – лу­ди мо­нах“ из 1966.

„Call of Duty“

Ка­да се го­во­ри о Ру­си­ма у ком­пју­тер­ским игра­ма, не­мо­гу­ће је не по­ме­ну­ти ма­фи­ју, ко­ја је на при­мер до­ста упе­ча­тљи­во пред­ ста­вље­на у по­пу­лар­ној игри GTA. Дру­ги део игре је об­ра­до­вао све ру­ске игра­че при­ли­ком да „ра­де“ за ру­ску ма­фи­ју, чи­ ји је за­штит­ни знак у игри цр­ве­на зве­зда и уоп­ште цр­ве­на бо­ја. Ма­фи­ја­ши се по­ ја­вљу­ју у тре­ћем ре­јо­ну. Њи­хо­ва спе­ци­ јал­ност су на­ру­че­на уби­ства и тр­го­ви­на оруж­јем. Њи­хов ауто­мо­бил Bul­wark је нај­моћ­ни­ји у игри (мо­же да из­др­жи ди­ 26

Ци­клон“, со­вјет­ски вој­ник ко­ји је, су­ де­ћи по гла­си­на­ма, уса­вр­ша­вао сво­ је бо­ри­лач­ке ве­шти­не на по­лар­ним ме­две­ди­ма. Као осно­ва за раз­вој ли­ка по­слу­жио је Вик­тор Зан­ги­јев (1959), со­вјет­ски рвач у сло­бод­ном сти­лу, европ­ски и свет­ ски омла­дин­ски пр­вак, ше­сто­стру­ки пр­вак РСФСР, ви­ше­стру­ко на­гра­ђи­ван на пр­вен­стви­ма СССР-а, мај­стор спор­ та СССР-а ме­ђу­на­род­не кла­се у рва­њу сло­бод­ним сти­лом.

Ода­бра­ни ци­тат Мој отац је био му­зи­чар у Ста­љин­гра­ду. То­ком не­мач­ке оку­па­ци­је ње­го­ва ви­о­ли­на је ра­до­ва­ла ср­ца сто­ти­на љу­ди му­зи­ком Кор­са­ко­ва, Ста­со­ва и дру­гих на­ших ве­ли­ких ком­по­зи­то­ра. На­ци­сти су га за­кла­ли у сну... Пр­ ви ру­ ски лик у тој култ­ној игри по­ја­вљу­ је се у ми­си­ји „Ven­det­ta“ („Call of Duty: World at War“) као снај­пе­ри­ста и ње­го­во име је Вик­тор Ре­знов – со­вјет­ ски ко­ман­дант од­ре­да Цр­ве­не ар­ми­је. Он је уз­о­ран вој­ник и па­три­о­та ко­ји је учи­нио мно­га хе­рој­ска де­ла, на­во­ди се у тој ви­део-игри. У бор­ба­ма по­ка­зу­је не­ ве­ро­ват­ну су­ро­вост док уби­ја не­мач­ке вој­ни­ке ко­је стра­шно мр­зи и на­зи­ва па­ цо­ви­ма и пр­ља­вим жи­во­ти­ња­ма, не по­ ка­зу­је ни­ма­ло ми­ло­сти пре­ма би­ло ком вој­ни­ку Вер­мах­та за­то што су мно­ги од ње­го­вих дру­го­ва уби­је­ни то­ком оп­са­де Ста­љин­гра­да.

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Да­ча, лет­ња се­о­ска тај­на ру­ског жи­во­та Пи­ше: Је­ле­на Ким

Да­ча је је­дан од сим­бо­ла Ру­си­је и мно­ гим стран­ци­ма из­гле­да као цр­теж из бај­ке. У дру­гим је­зи­ци­ма та­ква реч не по­сто­ји. Да­ча ни­је ни ви­кен­ди­ца ни се­о­ска ку­ћа у пра­вом сми­слу ре­ чи. Фор­ма лет­њег жи­во­та у при­ро­ ди не­знат­но се ме­ња­ла кроз цар­ско, со­вјет­ско и са­вре­ме­но до­ба, али су­ шти­на је оста­ла иста: на да­чи се кри­је јед­на од тај­ни жи­во­та и сре­ће.

П

е­так је по­под­не, рад­на не­де­ља је за­вр­ше­на. У свим прав­ци­ ма ко­ји во­де из Мо­скве ко­ло­не во­зи­ла ду­ге су по два­де­се­так ки­ло­ме­та­ра. Не­ко­ли­ко са­ти мо­ско­вља­ни нер­во­зно ми­ле по ас­фал­т у у же­љи да што пре стиг­ну у при­ро­ду, и... ко­нач­но да­ча! Да­ча је је­дан од сим­бо­ла Ру­си­је. У дру­гим је­зи­ци­ма та­ква реч не по­сто­ји. У ру­ском се реч „да­ча“ по­ја­ви­ла у 18. ве­ку. Из­ве­де­

на је од гла­го­ла „да­ва­ти“ (рус. „да­ва­ть“), јер је цар сво­јој ари­сто­кра­ти­ји да­вао ко­ мад зе­мље са кме­то­ви­ма као на­гра­ду за вер­ну слу­жбу. Од та­да Ру­си су од лет­ње же­ге у гра­ду бе­ жа­ли на да­че са по­ро­ди­ца­ма на не­ко­ли­ко ме­се­ци. Са­мо би се си­ро­ти отац по­ро­ди­ це мо­рао во­зи­ка­ти по­штан­ским ко­ли­ма и ме­ња­ти ко­ње пу­т у­ју­ћи у град на слу­жбу. Од та­да се у Ру­си­ји све про­ме­ни­ло, али Ру­си и да­ље про­во­де ле­то на да­чи. Со­вјет­ски Са­вез је гра­ђа­ни­ма та­ко­ђе до­ де­љи­вао пла­це­ве за раз­ли­чи­те за­слу­ге. То су би­ли вр­ло ма­ли пла­це­ви по­вр­ши­ не све­га 600 ква­драт­них ме­та­ра, па их је

фотографијA из слободних извора

Пре­ма ре­чи­ма стра­на­ца, да­ча по­не­кад из­гле­да као цр­теж из бај­ке

на­род про­звао „шест стот­ки“ (од­но­сно „шест ари“). На тим ма­лим пла­це­ви­ма љу­ди су зи­да­ли ку­ћи­це, а на пре­о­ста­лој зе­мљи са­ди­ли су ба­шту. Оби­чај од­ла­ска на да­че са­чу­вао се и у са­ вре­ме­ној Ру­си­ји и по­стао је не­ка вр­ста гло­бал­не на­ци­о­нал­не ра­зо­но­де. Пре­ма по­да­ци­ма Све­ру­ског цен­тра за ис­ пи­ти­ва­ње јав­ног мње­ња (ВЦИ­ОМ) ове го­ди­не ве­ћи­на Мо­ско­вља­на је ле­то про­ ве­ла не­да­ле­ко од ку­ће, 31% њих ле­то­ва­ло је на да­чи, а 31% је оста­ло у Мо­скви, а ви­кен­дом од­ла­зи­ло ван гра­да. Да­кле, 62% жи­те­ља ру­ске пре­сто­ни­це тра­ди­ци­о­нал­ но ле­т у­је на да­чи.

Чи­ње­ни­це о да­чи • 48% ста­нов­ни­ка ру­ских гра­до­ва по­се­ду­је не­крет­ни­ну ван гра­да, а то је нај­че­ шће да­ча (27%).

• Ве­ћи­на љу­ди на да­чи га­ји во­ће и по­вр­ће за сво­је по­тре­бе, са­ди цве­ће или се са­мо од­ма­ра.

• Тек по­не­ко из­најм­љу­је да­чу или про­да­је соп­стве­не по­љо­при­вред­не про­из­во­ де, па од да­че има и ма­те­ри­јал­не ко­ри­сти.

27

култура Шта је да­ча? Нај­пре смо же­же­ли да са­зна­ мо шта о то­ме ми­сле стран­ци.

Мла­ђи љу­ди да­че ко­ри­сте пре све­га за од­мор.

Кер­стин Холм, но­ви­нар: „Оби­чај од­ла­ска на да­чу је за гра­ђа­не сво­ је­вр­сна ком­пен­за­ци­ја за град­ску вре­ву и те­ско­бу... На да­чи, у окри­љу при­ро­де, љу­ ди ужи­ва­ју у пе­ца­њу и ку­па­њу, са­ку­пља­ју пе­чур­ке или га­је ти­кви­це и па­ра­дајз. <...> Мој при­ја­тељ ка­же да у Мо­скви не мо­ же да се ди­ше и по­зи­ва ме да от­пу­т у­је­мо у ње­го­во род­но се­ло... Др­ве­на ку­ћа крај ста­рог се­о­ског пу­та из­гле­да као цр­теж из бај­ке. Про­зо­ре кра­се бе­ли из­ре­зба­ре­ни ра­мо­ви по­пут уштир­ка­ног око­врат­ни­ка, а на јед­ном од њих дре­ма мач­ка. До­ма­ћи­ ца нас до­че­ку­је го­луп­ци­ма... али се нај­пре мо­ра­мо до­бро пре­зно­ји­ти и ис­па­ри­ти у вре­лом пар­ном ку­па­ти­лу (ба­њи).”

Ва­си­лиј, ин­же­њер (30 го­ди­на): „Же­на и ја смо ку­пи­ли плац за да­чу ка­да смо са­зна­ли да ће­мо до­би­ти де­те. Ни­смо по­са­ди­ли ба­шту. Уме­сто ње смо на­пра­ ви­ли деч­је игра­ли­ште. На да­чу обич­но до­ла­зи­мо ви­кен­дом, а че­сто су нам у го­ сти­ма и при­ја­те­љи са де­цом. На­рав­но, пе­че­мо јаг­ње­ће ра­жњи­ће, а во­ли­мо и да за­пе­ва­мо крај ва­тре.“ Да­нас ве­ћи­на но­вих жи­те­ља да­ча, као што је Ва­си­лиј, да­че не до­би­ја, већ их ку­ пу­је. Рет­ко ко ка­да је млад и тек по­чео да ра­ди мо­же да ку­пи стан у ве­ли­ком гра­ду, али мно­ги мо­гу се­би да при­у­ште пар­че зе­мље на се­лу. У СССР-у се де­ли­ло по „шест стот­ки” пре­ко за­дру­га ко­је су по­сто­ја­ле у окви­ру раз­ли­чи­тих ор­га­ни­за­ци­ја. Та­ко су се на кар­ти Ру­си­је по­ја­ви­ла на­се­ља са да­ча­ма пи­са­ца, ру­да­ра, сли­ка­ра, гра­ђе­ви­на­ра или хи­дро­тех­ни­ча­ра...

Бо­рис Рај­тшу­стер, пи­сац: „Да­ча је као ство­ре­на да се до­бро на­спа­ ва­те, ужи­ва­те у ле­жаљ­ци, пи­је­те чај на те­ра­си и во­ди­те бес­ко­нач­не раз­го­во­ре,

Фор­ма лет­њег жи­во­та у при­ро­ди не­знат­но се ме­ња­ла кроз цар­ско, со­вјет­ско и са­вре­ме­но до­ба, али су­шти­на је оста­ла иста: на да­чи се кри­је јед­на од тај­ни жи­во­та и сре­ће да да­њу ше­та­те, а ду­ге но­ћи про­во­ди­те уз ви­но или вот­ку.“ Али, ни Ру­си не мо­гу тач­но од­го­во­ри­ти на пи­та­ње шта је да­ча. Сва­ко је до­жи­вља­ ва на свој на­чин јер на да­чи ра­ди оно што нај­ви­ше во­ли. Зи­на­и­да, пен­зи­о­нер­ка (73 го­ди­не): „Већ 30 го­ди­на сва­ко ле­то про­во­ди­мо на да­чи. Та­мо имам ба­шту у ко­јој га­јим кром­пир, кра­став­це, па­ра­дајз, ти­кви­це, лук, шар­га­ре­пу, ја­го­де и ри­би­зле. Ле­ти је­де­мо сво то по­вр­ће и во­ће из сво­је ба­ ште, а кад за­хлад­ни ужи­ва­мо у зим­ни­ци и при­се­ћа­мо се то­плих да­на.“ Вик­тор, бра­вар (59 го­ди­на): „Ову ку­ћу сам на­пра­вио соп­стве­ним ру­ ка­ма. Сам сам по­ста­вио сва­ку ци­глу. Са­ да се спре­мам да до­зи­дам га­ра­жу. Же­на се бри­не о ба­шти, а пла­ни­ра­мо и да га­ји­мо ко­ко­шке. Ка­да обо­је бу­де­мо у пен­зи­ји, жи­ве­ће­мо ов­де.“ Зи­на­и­да и Вик­тор при­па­да­ју ста­ри­јој ге­ не­ра­ци­ји љу­би­те­ља да­че. Да­ча је за њих део до­ма­ћин­ства, ме­сто за ду­хов­ни од­ мор и фи­зич­ки рад.

28

путовања

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Ду­го­го­ди­шњи жи­тељ да­че Ге­на­диј по про­фе­си­ји је дра­ма­т ург. Има да­чу у на­ се­љу Мо­сков­ски Пи­сац, а о свом бо­рав­ку у њој ка­же: „На да­чу до­ла­зим са же­љом да се оса­мим... Ме­ђу­тим, рет­ко кад мо­гу да се од­мо­рим и бу­дем сам. Пи­сци су дру­же­љу­би­ви љу­ди, по­не­кад су­ви­ше. Ако је не­ко­ме ро­ђен­дан или има би­ло ко­ји по­вод за сла­вље, по­ зи­ва се цео ком­ши­лук и по­чи­ње буч­на про­сла­ва. Тру­дим се да из­бег­нем та­ква дру­же­ња, а ако не успем, гле­дам ка­ко да што пре одем ку­ћи. Ипак, по­не­кад је до­ бро свра­ти­ти у дру­штво, јер у гра­ду мно­го то­га пре­ћу­ти­мо, а у при­ро­ди уз вот­ку ре­чи са­ме кли­зе. За­то се мно­ге ства­ри ре­ша­ва­ју баш на да­чи. На­пи­сао сам дра­му ко­ја је пу­на опи­са та­квих се­дељ­ки. У ру­ској књи­ жев­но­сти то ни­је ни­шта но­во. О да­ча­ма су пи­са­ли Че­хов, До­сто­јев­ски и Тол­стој.“ Ка­ква год да је да­ча, ве­ли­ка или ма­ла, рас­ко­шна или скром­на, ва­ша или ва­ших при­ја­те­ља, она има ве­о­ма ва­жно ме­сто у жи­во­т у сва­ког Ру­са. Не­ки то во­ле да сро­ че ова­ко: у Ази­ји се од­ма­ра­ју да би бо­ље ра­ди­ли, а у Ру­си­ји ра­де да би се од­ма­ра­ли, и то упра­во на да­чи.

Пи­ше: Ли­за Ле­виц­ка

Ју­жно­си­бир­ска Ре­пу­бли­ка Ха­ка­ си­ја по­зна­та је у це­лој Ру­си­ји по сво­јим ре­зер­ва­ти­ма, си­бир­ским кај­си­ја­ма, је­зе­ри­ма и ша­ма­ни­зму. На је­зе­ро-ре­зер­ват Ит­куљ у Ха­ка­ си­ји љу­ди до­ла­зе да би по­сма­тра­ли пти­це и про­у­ча­ва­ли степ­ско ра­сти­ ње и древ­не пик­то­гра­ме, или као еко-во­лон­те­ри.

П

ут из Аба­ка­на, пре­сто­ни­це Ре­пу­бли­ке Ха­ка­си­је, во­ди по про­стра­ним бр­до­ви­тим сте­ па­ма ју­жног Си­би­ра. По­сле успо­на на јед­но уз­ви­ше­ње нео­че­ки­ва­но се отва­ра ви­ дик на је­зе­ро Ит­куљ. Оно је са­мо део Ха­ка­ског ре­зер­ва­та, а оста­ли де­ло­ви су ра­штр­ка­ни по чи­та­вој те­ри­то­ри­ји ре­пу­ бли­ке и об­у ­хва­та­ју раз­ли­чи­те при­род­не зо­не: сте­пу, шум­ско-степ­ске пре­де­ле и пла­нин­ску тај­гу. Је­зе­ро Ит­куљ се на­ла­зи у степ­ској зо­ ни. Ова­мо љу­ди до­ла­зе пре све­га да би по­сма­тра­ли пти­це: ждра­ло­ве, си­ве со­ ко­ло­ве и ор­ло­ве. По­ред то­га, ов­де се у при­род­ном окру­же­њу мо­же про­у­ча­ва­ ти сав бо­га­ти би­о­ди­вер­зи­тет степ­ског ра­сти­ња, из­ме­ђу оста­лог и рет­ке вр­сте ко­је већ од­у­ми­ру.

Сун­ду­ки, на­пу­ште­но ру­дар­ско ок­но и фи­то­те­ра­пи­ја

Бли­зу је­зе­ра Ит­куљ на­ла­зи се пла­нин­ ски ла­нац Сун­ду­ки. Он је на­ро­чи­то по­ пу­ла­ран ме­ђу ар­хе­о­ло­зи­ма и они­ма ко­ је за­ни­ма ша­ма­ни­зам. На пла­ни­на­ма са нео­бич­но рав­ним ре­ље­фом про­на­ђе­но је мно­штво пик­то­гра­ма – древ­них цр­те­ жа на сте­на­ма. Ло­кал­ни ша­ма­ни и да­ље до­ла­зе на ово ме­сто за вре­ме ва­жних астро­ном­ских по­ја­ва. Они сма­тра­ју да су се у древ­на вре­ме­на ов­де на­ла­зи­ле при­род­не оп­сер­ва­то­ри­је и да су отво­ри из­ду­бље­ни у сте­на­ма по­ма­га­ли жре­че­ ви­ма да тач­но од­ре­де до­ба го­ди­не и да­не ко­ји су по­год­ни за се­тву и же­тву. У Сун­ду­ки се мо­же до­ћи и на јед­но­днев­ ни тре­кинг. Пла­нин­ски ла­нац се са­сто­ји од осам вр­хо­ва. На њих се мо­гу по­пе­ти и они ко­ји ни­с у по­себ­но фи­зич­ки при­ пре­мље­ни. Са вр­хо­ва се пру­жа пре­ди­ван ви­дик на зе­ле­не сте­пе ко­је се про­те­жу до са­мог хо­ри­зон­та.

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Је­зе­ро Ит­куљ се на­ла­зи у степ­ској зо­ни Ха­ка­ског ре­зер­ва­та и пред­ста­вља пра­ви рај за љу­би­те­ље пти­ца

Љу­би­те­љи­ма екс­трем­них до­жи­вља­ја би­ће за­ни­мљи­во да по­се­те Ту­им­ску про­ва­ли­ју. Ов­де је до 1954. био руд­ник вол­фра­ма, али је нео­пре­зни ин­же­њер пред­ло­жио да се ок­но уме­сто у ду­би­ну (што је би­ло по­ у­зда­но) про­ши­ри у ви­си­ну. Услед то­га се ок­но об­ру­ши­ло, а ка­сни­је су зе­мљо­тре­си по­ве­ћа­ли про­ва­ли­ју. Људ­ским на­по­ри­ма и де­ло­ва­њем при­род­них по­ја­ва ство­ре­на је огром­на ува­ла са жи­во­пи­сним при­род­ ним зи­до­ви­ма и је­зе­ром бо­је сма­раг­да на дну. На нај­у­зви­ше­ни­јем де­лу ок­на по­ста­ вље­на је опре­ма за бан­џи ско­ко­ве, и онај ко се од­ва­жи да ско­чи има­ће при­ли­ку да оку­си 100 m сло­бод­ног па­да. Је­зе­ро Ит­куљ је слат­ко­вод­но, а 5 km од ње­га на­ла­зи се сла­но је­зе­ро Ши­ра. Са­ мо део тог је­зе­ра је у зо­ни ре­зер­ва­та, док су на дру­гим де­ло­ви­ма сме­ште­ни ту­ри­ стич­ки ком­плек­си, на­се­ља и ба­ња Жем­ чу­жни. По­се­ти­о­це ов­де че­ка ком­фор­но пре­но­ћи­ште и ку­па­ње у ле­ко­ви­тој во­ди сла­ног је­зе­ра, као и фи­то­те­ра­пи­ја ко­ју је осми­сли­ла јед­на ша­ман­ка из овог кра­ја: по­се­ти­лац ула­зи у ке­дро­во бу­ре, а за­тим се уну­тра пу­шта па­ра ко­ја са­др­жи ми­

Ка­ко по­се­ти­ти Ха­ка­ски ре­зер­ват Ре­зер­ват се мо­же по­се­ти­ти са­мо у гру­пи. По­треб­но је на­пи­са­ти пи­смо на елек­трон­ску адре­су ре­зер­ва­та и са­оп­шти­ти број чла­но­ва гру­пе и циљ по­се­те. На исти на­чин се мо­гу до­би­ти ин­фор­ма­ци­је о ту­ри­стич­ким аген­ци­ја­ма са ко­ ји­ма ре­зер­ват са­ра­ђу­је. Кон­такт: Игор Је­го­ров, за­ме­ник ди­рек­то­ра Ха­ка­ског ре­зер­ва­та за­ду­жен за ту­ри­зам http://za­po­ved­nik-kha­kassky.ru/.

ри­се степ­ских тра­ва и цве­то­ва. Од истих тра­ва се ов­де пра­ви ле­ко­ви­та ко­зме­ти­ка. У кам­пу где оби­та­ва­ју чу­ва­ри ре­зер­ва­та (то је ина­че је­ди­ни на­ста­ње­ни део ре­зер­ ва­та на је­зе­ру Ит­куљ) отво­рен је цен­тар за ту­ри­стич­ке по­се­те. То је згра­да са про­ зо­ри­ма дуж це­лог зи­да кроз ко­је се са­ти­ ма мо­же по­сма­тра­ти је­зе­ро, као и жи­вот око ње­га. Ова сво­је­вр­сна осма­трач­ни­ца је ујед­но и му­зеј. У за­шти­ће­ној зо­ни су на­пра­вље­не пе­ шач­ке и би­ци­кли­стич­ке ста­зе раз­ли­чи­те те­жи­не и ду­жи­не. По­сто­је и спе­ци­јал­не ста­зе за по­сма­тра­ње пти­ца и би­ља­ка. На пре­глед­ним ме­сти­ма дуж оба­ла је­зе­ра на­ пра­вље­ни су ви­ди­ков­ци. У кам­пу се мо­гу из­нај­ми­ти би­ци­кли, а мо­же се уго­во­ри­ти и екс­кур­зи­ја око је­зе­ра или по обли­жњим ме­сти­ма. По­се­та ре­зер­ва­т у обич­но је ор­ га­ни­зо­ва­на као јед­но­днев­на екс­кур­зи­ја. Она се мо­же за­ка­за­ти и ди­рект­но пре­ко

Ју­жно­си­бир­ска Ре­пу­бли­ка Ха­ка­си­ја по­зна­та је у це­лој Ру­си­ји по сво­јим ре­зер­ва­ти­ма, си­бир­ским кај­си­ја­ма, је­зе­ри­ма и ша­ма­ни­зму. На је­зе­ро-ре­зер­ват Ит­куљ у Ха­ка­си­ји љу­ди до­ла­зе да би по­сма­тра­ли пти­це и про­у­ча­ва­ли степ­ско ра­сти­ње и древ­не пик­то­гра­ме, или као еко-во­лон­те­ри

Фо­то­гра­фи­је: Ли­за Ле­виц­ка

Ха­ка­си­ја, зе­мља пти­ца, сте­па и ша­ма­на

ре­зер­ва­та (ме­ђу за­по­сле­ни­ма има и оних ко­ји теч­но го­во­ре ен­гле­ски).

Во­лон­те­ри и еко­ло­шки де­сант

Ако не­ко же­ли да по­мог­не ре­зер­ва­т у, мо­ же да уче­ству­је у еко­ло­шком де­сан­т у ко­ји ор­га­ни­зу­ју ло­кал­ни ин­спек­то­ри, као и у по­бољ­ша­њу ту­ри­стич­ке ин­фра­струк­т у­ре. Ре­зер­ва­т у су по­треб­ни и они ко­ји мо­гу да до­при­не­с у еко­ло­шкој еду­ка­ци­ји: фо­то­ гра­фи, сни­ма­те­љи и пре­во­ди­о­ци. Рад­ни­ ци ре­зер­ва­та до­че­ку­ју во­лон­те­ре на обли­ жњем аеро­дро­му гра­да Аба­ка­на (по­сто­је ре­гу­лар­не ави­он­ске ли­ни­је из Мо­скве и Вла­ди­во­сто­ка). Сва­ки во­лон­тер до­би­ја ша­тор на ко­ри­шће­ње, а хра­ни се о свом тро­шку (про­дав­ни­ца се на­ла­зи у на­се­љу уда­ље­ном пар ки­ло­ме­та­ра од кам­па). Ако не­ко же­ли да до­ђе на је­зе­ро Ит­куљ као во­лон­тер, тре­ба да се при­ја­ви на адре­с у re­ser­ve@k­ha­ka­snet.ru, а за­тим да оба­ви раз­го­вор пре­ко Скај­па. Ме­то­ди­ чар еду­ка­тив­ног оде­ље­ња Уља­на Ку­и­мо­ва ис­ти­че: „Ми се тру­ди­мо да учи­ни­мо све ка­ко би во­лон­те­ри­ма код нас би­ло ле­по и за­ни­мљи­во, али ми би­смо хте­ли да и они на­ма ствар­но по­мог­ну“. Уз­гред, по­ ред је­зе­ра Ит­куљ во­лон­тер­ски про­гра­ми и еко­ло­шке ту­ре по­сто­је и у дру­гим де­ ло­ви­ма Ха­ка­ског ре­зер­ва­та.

29

путовања

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Је­лец се на­зи­ва „гра­дом са три­де­сет три цр­кве“

Је­лец, нај­да­љи пре­део Ста­р Пи­ше: Ан­дреј Рас­кин

Је­лец као је­дан од нај­ста­ри­јих ру­ ских гра­до­ва са 226 кул­т ур­но-исто­ риј­ских спо­ме­ни­ка увр­штен је у свет­ско кул­т ур­но на­сле­ђе од стра­не УНЕ­СКО-а. То је град у ко­ме вре­ме као да је стaло још он­да ка­да се та­мо шко­ло­вао и пи­сао сво­ја пр­ва де­ла Иван Алек­се­је­вич Бу­њин, пр­ви ру­ ски до­бит­ник Но­бе­ло­ве на­гра­де за књи­жев­ност.

Ч

е­ти­ри сто­ти­не ки­ло­ме­та­ра од Мо­скве на­ла­зи се град у ко­ ме вре­ме као да је стaло још он­да ка­да се та­мо шко­ло­вао и пи­сао сво­ја пр­ва де­ла Иван Алек­се­је­вич Бу­њин, пр­ви ру­ ски до­бит­ник Но­бе­ло­ве на­гра­де за књи­ жев­ност. Је­лец је уме­сто на град­ске ре­јо­не и да­ље по­де­љен на „сло­бо­де“ (на­зив за на­се­ља са сло­бод­ним ста­нов­ни­штвом из до­ба кмет­ства). Фа­бри­ка ше­ће­ра, ко­жа­ ра, фа­бри­ка ду­ва­на, де­сти­ле­ри­је – све су то зда­ња са сто­го­ди­шњом исто­ри­јом. У 30

том гра­ду је те­шко на­ћи са­вре­ме­ну ту­ ри­стич­ку ин­фра­струк­т у­ру, до ње­га још ни­с у сти­гли бр­зи во­зо­ви. Ме­ђу­тим, сва­ ка ква­ка на вра­ти­ма, сва­ка ку­ћа и сва­ка ули­ца из­гле­да­ју упра­во она­ко ка­ко су из­ гле­да­ле и кра­јем 19. ве­ка.

Је­лец, Ли­пец­ка област

Је­лец је по­себ­но бо­гат кул­т ур­ним спо­ме­ ни­ци­ма у од­но­с у на скром­ну по­вр­ши­ну ко­ју за­у­зи­ма: на не­што ви­ше од 65 ква­ драт­них ки­ло­ме­та­ра на­ла­зи се 226 обје­ка­ та од из­у­зет­ног кул­т ур­ног зна­ча­ја, укљу­ чу­ју­ћи и 90 спо­ме­ни­ка од ре­ги­о­нал­ног и фе­де­рал­ног зна­ча­ја. Ње­гов исто­риј­ски део по­ред мно­гих спо­ме­ни­ка кра­си из­ у­зет­но очу­ван ста­ри из­глед гра­да. Та­чан број цр­ка­ва от­кри­ва по­да­так да се Је­лец на­зи­ва гра­дом са три­де­сет три цр­кве.

Нај­лак­ши на­чин да се та­мо стиг­не Од Мо­скве до Је­ле­ца се мо­же сти­ћи во­ зом за 8 ча­со­ва (за око 27 евра). Во­зо­ви кре­ћу са Кур­ске или Па­ве­лец­ке же­ле­ знич­ке ста­ни­це у Мо­скви. Ме­ђу њи­ма се по­себ­но из­два­ја је­лец­ка Са­бор­на цр­ква Ваз­не­се­ња Го­спод­њег ко­ја је ујед­но и се­ди­ште епар­хи­је. Из­гра­ђе­на је у ру­ско-ви­зан­тиј­ском сти­лу а ње­на ви­ си­на са кр­стом из­но­си 74 ме­тра. Сва­ко­га ко је упо­знао зна­ме­ни­то­сти Мо­ скве је­лец­ка Ваз­не­сењ­ска цр­ква ће од­ мах под­се­ти­ти на мо­сков­ски храм Хри­ста Спа­си­те­ља, а раз­лог за то је­сте да их је осми­слио исти чо­век – Кон­стан­тин Тон, ар­хи­тек­та ко­ји је из­гра­дио и Ве­ли­ки кре­маљ­ски дво­рац и Ору­жеј­ну па­ла­т у.

Сме­штај У Је­ле­цу по­сто­је че­ти­ри хо­те­ла. Нај­бо­љи од њих је „Ла­да“. Осо­бље хо­те­ла је уз до­пла­ту спрем­но да ор­га­ни­зу­је до­чек и пре­воз го­сти­ју. Дво­кре­вет­на со­ба ко­шта око 45 евра. Дру­ги хо­те­ли, као што је „Пар­нас“ или „Eлец“, не­што су ску­ пљи, ме­ђу­тим не пру­жа­ју та­кав ком­фор.

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Че­ти­ри сто­ти­не ки­ло­ме­та­ра од Мо­скве на­ла­зи се град у ко­ме вре­ме као да је стaло још он­да ка­да се та­мо шко­ло­вао и пи­сао сво­ја пр­ва де­ла Иван Алек­се­је­вич Бу­њин, пр­ви ру­ски до­бит­ник Но­бе­ло­ве на­гра­де за књи­жев­ност

Је­лец је у Ста­рој Ру­си­ји пред­ста­вљао крај Ру­си­је: иза ње­га се про­сти­ра­ло тзв. Ди­вље по­ље – ста­ри на­зив за све степ­ске обла­сти ко­ји­ма су вла­да­ли но­ма­ди

ре Ру­си­је Сред­ства за из­град­њу Ваз­не­сењ­ске цр­кве при­ку­пља­на су 75 го­ди­на по нај­бо­га­ти­ јим гра­до­ви­ма Ру­си­је.

Крај­њи по­се­ди сред­њо­ве­ков­не Ру­си­је

До­ли­на ре­ке Со­сне, ко­ја про­ти­че по­ред Ваз­не­сењ­ске цр­кве, у 14. ве­ку се сма­ тра­ла кра­јем Ру­си­је. Иза ње се про­сти­ ра­ло тзв. Ди­вље по­ље – ста­ри на­зив за све степ­ске обла­сти ко­ји­ма су вла­да­ли но­ма­ди. Сви ко­ји су на­па­да­ли Мо­скву и Твер са то­бол­ци­ма пу­ним стре­ла – Ку­ ма­ни, Мон­го­ли, Крим­ски Та­та­ри – нај­ пре су спа­љи­ва­ли Је­лец. За­то је тај град у сво­јој ду­гој исто­ри­ји мно­го пу­та из­но­ва об­на­вљан. Пре­ко пу­та Ваз­не­сењ­ске цр­кве је Цр­ве­ ни трг. Ма­ло да­ље је Спа­ска ку­ла чи­ји ча­сов­ник обе­ле­жа­ва сва­ки на­вр­шен час. Две нај­ва­жни­је ули­це ста­рог де­ла гра­да су Ули­ца ми­ра (Тор­го­ва пре Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је), јед­ним де­лом пе­шач­ка зо­на, и Ули­ца ко­му­на­ров (ко­му­на­ца). Ули­ца ми­ра по­сто­ји пре­ко 400 го­ди­на. Да­нас је њен сре­ди­шњи део као нај­у­же град­ско је­згро за­тво­рен за са­о­бра­ћај и по­себ­но

ФО­ТО: Lo­ri / Le­gion Me­dia

уре­ђен за све ко­ји во­ле да ше­та­ју. Уко­ ли­ко се, ме­ђу­тим, не­ко умо­ри од шет­ње, мо­же да се про­во­за ко­чи­ја­ма. Ова ули­ца је пу­на ле­пих ста­рих др­ве­них ку­ћа и тр­ го­вач­ких до­мо­ва са рад­ња­ма ко­је да­ље сме­њу­ју не­што но­ви­је згра­де.

До­ру­чак и ру­чак

Дан се мо­же за­по­че­ти ле­пим до­руч­ком (за око 4 и по евра) у ка­феу „Џем“ ко­ ји се на­ла­зи не­да­ле­ко од цен­тра гра­да. Та­мо при­пре­ма­ју „ва­ре­ни­ке“ (та­шке) са на­де­вом од кром­пи­ра или од ви­ша­ња по по­себ­ном ре­цеп­т у, ко­ји су јед­но од оми­ ље­них је­ла ме­шта­на. То је уз­гред и је­ди­но ме­сто у гра­ду где по­сто­ји Wi­Fi. Је­лец има са­мо два ре­сто­ра­на „Оле­нь“ („Је­лен“) у ули­ци Свер­дло­ва и „Елец“ („Је­лец“) у Ули­ци ко­му­на­ров, и у оба мо­же фи­но да се је­де за око 7 евра. Не­ рад­ним да­ни­ма су пре­пу­ни, али увек мо­же да се на­ђе сло­бо­дан сто. Оба­ве­ зно тре­ба про­ба­ти је­лец­ку окро­шку са бе­лим ра­жа­ним ква­сом. Је­лец је ина­че је­дан од рет­ких ру­ских гра­до­ва где се при­пре­ма бе­ли ра­жа­ни квас. Ње­гов ре­ цепт је то­ли­ко сло­жен да у гра­ду има све­га не­ко­ли­ко ста­ро­се­де­ла­ца ко­ји га зна­ју. Као апе­ри­тив би­ће вам по­ну­ђен ли­кер од ре­на из ло­кал­не де­сти­ле­ри­је. Ње­го­ва до­бра осо­би­на је то да не­ма ма­ мур­лу­ка. А уз чај од­лич­но иде па­сти­ла (воћ­ни же­ле) од ан­то­нов­ских ја­бу­ка, за ко­ји се сма­тра да је ре­цепт осми­сли­ла ба­ка Ива­на Бу­њи­на.

Ме­ста ко­ја оба­ве­зно тре­ба оби­ћи

Јед­на од тра­ди­ци­ја овог гра­да је и про­ из­вод­ња пи­ва: још од 1875. на Ли­теј­ној ули­ци не­да­ле­ко од Коњ­ског мо­ста ра­ди Је­лец­ка пи­ва­ра. У бли­зи­ни пи­ва­ре обич­ но ле­том је­ле­ча­ни по­се­да­ју за сто­ло­ве на оба­ли и ужи­ва­ју у по­гле­ду на ре­ку Со­сну и ис­точ­ни део гра­да, и пи­ју раз­не вр­сте пи­ва уз сла­ну за­ку­ску по­пут ди­мље­ног со­ма. Увек вла­да до­бро рас­по­ло­же­ње, сви су опу­ште­ни, али и вр­ло при­стој­ни, та­ко да мно­ги до­ла­зе и са де­цом. По­се­та за­ви­чај­ном (ет­но­граф­ском) му­зе­

ју сма­тра се јед­ном од глав­них град­ских атрак­ци­ја. По­ред ра­зних ет­но­граф­ских пред­ме­та из до­ма­ћин­ства и по­кућ­ства из 19. ве­ка, та­мо се чу­ва­ју и по­је­ди­ни пред­ ме­ти из Ве­ли­ког отаџ­бин­ског (Дру­гог свет­ског) ра­та као што су мо­ло­то­вље­ви кок­те­ли пред­ви­ђе­ни за уни­шта­ва­ње не­ при­ја­тељ­ских тен­ко­ва. Још јед­но ме­сто ко­је сва­ка­ко тре­ба ви­ де­ти је на­ци­о­нал­ни парк „Вор­го­ль­ские ска­лы“ („Вор­гол­ске сте­не“) ко­ји је ушао у Ги­ни­со­ву књи­гу ре­кор­да као нај­ма­њи ре­зер­ват на све­т у. Так­си до та­мо и на­зад је око 15 евра. На ње­го­вој те­ри­то­ри­ји је са­чу­ван по­сед је­лец­ког тр­гов­ца Ива­на Афа­на­си­је­ви­ча Тал­ди­ки­на. По­ред го­ спод­ског до­ма, оро­ну­лих фон­та­на и је­ зе­ра са ла­бу­до­ви­ма још увек сто­ји ста­ра во­де­ни­ца из да­ле­ке 1867.

Иван Бу­њин

Ста­нов­ни­ци Је­ле­ца су свом зна­ме­ни­том пи­сцу Бу­њи­ну у част по­све­ти­ли 3 спо­ме­ ни­ка. Пр­ви од њих је шко­ла бр. 1, не­ка­ да­шња гим­на­зи­ја у ко­јој се он шко­ло­вао (Со­вјет­ска ули­ца 121). У шко­ли по­сто­ји стал­на по­став­ка по­све­ће­на пи­сцу. Дру­ га два спо­ме­ни­ка на­ла­зе се у град­ским пар­ко­ви­ма: до­сто­јан­стве­на фи­гу­ра пи­ сца у зре­лим го­ди­на­ма у пар­ки­ћу у Ули­ ци Свер­дло­ва и Бу­њин гим­на­зи­ја­лац у ве­ли­ком град­ском пар­ку, у ко­јем је са­чу­ ва­на и фон­та­на из вре­ме­на док је Бу­њин по­ха­ђао гим­на­зи­ју. Бу­њин је у је­лец­ким пеј­за­жи­ма и уоп­ште у жи­во­т у у Је­лец­ком окру­гу ви­део су­шти­ну све­га што чи­ни но­стал­ги­ју ру­ског жи­во­та.

Су­ве­ни­ри

Је­лец је чу­вен по чип­кар­ству и по сво­ јим див­ним чип­ка­ма. Та­мо­шња тра­ди­ ци­ја тка­ња бе­лог па­муч­ног или ла­не­ног кон­ца кач­ка­њем ста­ра је је­дан и по век. Пре Ре­во­лу­ци­је је у чи­та­вом окру­гу чак 40.000 же­на из­ра­ђи­ва­ло чип­ку за про­да­ју. У то вре­ме су ко­ри­шће­не са­мо при­род­не бо­је: пла­ва је до­би­ја­на од раз­лич­ка, а жу­ та од го­ро­цве­та. Руч­но ра­ђе­ни стол­њак сред­ње ве­ли­чи­не да­нас та­мо мо­же да се ку­пи за око 200 евра.

31

путовања

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Злат­на је­сен ру­ских умет­ни­ка Пи­ше: Дар­ја Гон­са­лес

Ру­ски пе­сни­ци во­ле је­сен. Она до­ но­си осе­ћај сло­бо­де и спо­кој­ства. Је­сен је пу­на не­у­хва­тљи­ве, крат­ко­ трај­не рас­ко­ши при­ро­де, ко­ја ће се уско­ро пре­тво­ри­ти у пеј­за­же по­ кри­ве­не сне­гом. У европ­ском де­лу Ру­си­је пра­ва је­сен тра­је све­га не­ко­ ли­ко не­де­ља. То су тре­ну­ци ужи­ва­ ња у зла­та­стим кро­шња­ма др­ве­ћа и шу­шта­њу су­вог ли­шћа под но­га­ма, у цр­ве­ним зра­ци­ма сун­ца на за­ла­ ску и про­хлад­ним пред­ве­чер­ји­ма. Злат­на је­сен је иде­ал­но вре­ме за оби­ла­зак лет­њи­ко­ва­ца ру­ских пе­ сни­ка и пи­са­ца. Мно­ги од њих су на сво­јим има­њи­ма у ши­рој око­ ли­ни Мо­скве жи­ве­ли то­ком чи­та­ ве го­ди­не.

По­ле­но­во

Јед­но од нај­о­ми­ље­ни­јих ме­ста за је­се­ ње из­ле­те Мо­ско­вља­на је „Ку­ћа на Оки“, од­но­сно има­ње Ва­си­ли­ја По­ле­но­ва, по­ зна­тог сли­ка­ра ко­ме је до­де­ље­но зва­ње на­род­ног умет­ни­ка РСФСР. Ку­ћа је са­ гра­ђе­на пре ви­ше од сто го­ди­на и на­ла­зи се на 130 ки­ло­ме­та­ра од Мо­скве. Пре­ма про­јек­ти­ма са­мог По­ле­но­ва, на има­њу се на­ла­зе глав­на ку­ћа, ње­гов ате­ље „Опа­ти­ ја“, дво­ри­шне ку­ће, као и Тро­јиц­ка цр­ква уда­ље­на 2 ки­ло­ме­тра од има­ња. Да­нас је то др­жав­ни ме­мо­ри­јал­ни и при­род­ни спо­ме­ник по­вр­ши­не 14 хек­та­ра у ко­ме се

У Ја­сној По­ља­ни Тол­стој је на­пи­сао сво­је нај­по­зна­ти­је ро­ма­не „Рат и Мир“, „Ана Ка­ре­њи­на“ и мно­га дру­га де­ла. Ве­ли­ки пи­сац је ту и са­хра­њен. Не­ка­да­шње на­след­но има­ње Тол­сто­је­вих да­нас је пре­тво­ре­но у др­жав­ни ме­мо­ри­јал­ни и при­род­ни спо­ме­ник „Ја­сна По­ља­на“. Има­ње је она­кво ка­кво је би­ло за Тол­сто­је­вог жи­во­та на­ла­зи 17 ме­мо­ри­јал­них зда­ња и парк у ко­ме је ве­ћи део др­ве­ћа за­са­дио лич­но Ва­си­лиј По­ле­нов. Ка­ко до­пу­то­ва­ти и ка­ко се при­ја­ви­ти за ор­га­ни­зо­ва­ни оби­ла­зак мо­же­те са­зна­ти на зва­нич­ном сај­т у По­ле­но­ва.

Ја­сна По­ља­на

„Је­се­њи“ пи­сац Лав Тол­стој (ро­ђен 9. сеп­ тем­бра 1828. по но­вом ка­лен­да­ру) жи­вео је и ства­рао на на­след­ном има­њу Ја­сна По­ља­на, ко­је се на­ла­зи 200 ки­ло­ме­та­ ра ју­жно од Мо­скве. У Ја­сној По­ља­ни је на­пи­сао сво­је нај­по­зна­ти­је ро­ма­не „Рат и Мир“, „Ана Ка­ре­њи­на“ и мно­га дру­ га де­ла. Ве­ли­ки пи­сац је ту и са­хра­њен. Не­ка­да­шње на­след­но има­ње Тол­сто­је­вих да­нас је пре­тво­ре­но у др­жав­ни ме­мо­ри­ јал­ни и при­род­ни спо­ме­ник „Ја­сна По­ ља­на“. Има­ње је она­кво ка­кво је би­ло за Тол­сто­је­вог жи­во­та, ту су пи­шче­ве лич­не ства­ри, ње­го­ва би­бли­о­те­ка са 20 хи­ља­да књи­га, ку­ћа пи­шче­вог де­де, кне­за Вол­ кон­ског, ку­ћа Ку­змин­ских у ко­јој се на­ ла­зи­ла шко­ла ко­ју је Тол­стој отво­рио за де­цу се­ља­ка, и ку­па­ти­ло.

Бол­дин­ска је­сен (1830, 1833) би­ла је нај­пло­до­твор­ни­ји пе­ри­од у ства­ра­ла­штву Алек­сан­дра Пу­шки­на. Упра­во та­да је за­вр­шио рад на „Јев­ге­ни­ју Оње­ги­ну“ и „Ма­лим тра­ге­ди­ја­ма“, а на­пи­сао је и пре­ко 30 лир­ских пе­са­ма 32

Ка­ко до­пу­то­ва­ти, где од­се­сти и ка­ко се при­ја­ви­ти за ор­га­ни­зо­ва­ни оби­ла­зак мо­ же­те са­зна­ти на зва­нич­ном сај­т у Ја­сне По­ља­не.

Ве­ли­ко Бол­ди­но

Бол­дин­ска је­сен (1830, 1833) би­ла је нај­ пло­до­твор­ни­ји пе­ри­од у ства­ра­ла­штву Алек­сан­дра Пу­шки­на. Упра­во та­да је за­ вр­шио рад на „Јев­ге­ни­ју Оње­ги­ну“ и „Ма­ лим тра­ге­ди­ја­ма“, а на­пи­сао је и пре­ко 30 лир­ских пе­са­ма. При­нуд­на изо­ла­ци­ја у се­лу Ве­ли­ко Бол­ди­но у Ни­же­го­род­ској обла­сти (570 ки­ло­ме­та­ра од Мо­скве) због уво­ђе­ња ка­ран­ти­на ра­ди за­шти­те од епи­де­ми­је ко­ле­ре по­ду­да­ри­ла се са ду­ го оче­ки­ва­ном Пу­шки­но­вом же­нид­бом На­та­ли­јом Гон­ча­ро­вом. Се­ља­ни су са­ми 1918. Бол­ди­но про­гла­си­ли ме­стом ко­је ће чу­ва­ти успо­ме­ну на Пу­шки­на. У се­лу су са­чу­ва­ни парк и шу­ма­рак ко­ји је пе­сник нај­ви­ше во­лео, ре­ста­у­ри­ра­но је има­ње и об­но­вље­на је ме­сна кан­це­ла­ри­ја. Ка­ко до­пу­то­ва­ти и ка­ко се при­ја­ви­ти за ор­га­ни­зо­ва­ни оби­ла­зак мо­же­те са­ зна­ти на зва­нич­ном сај­т у ме­ста Ве­ли­ко Бол­ди­но.

Пу­шкин­ске го­ре

Са ства­ра­ла­штвом Алек­сан­дра Пу­шки­ на по­ве­за­на је још јед­на тач­ка на кар­ти европ­ског де­ла Ру­си­је. То је има­ње Ми­хај­ лов­ско ко­је је по­чет­ком 20. ве­ка при­по­је­но Др­жав­ном на­ци­о­нал­ном пар­ку „Пу­шкин­ ске го­ре“, за­јед­но са обли­жњим има­њи­ма

ФО­ТО: Је­ле­на По­та­по­ва

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Три­гор­ско и Пе­тров­ско. По­ро­дич­но има­ ње Пу­шки­но­вих у Ми­хај­лов­ском осно­вао је пе­сни­ков де­да Осип Ха­ни­бал још у 18. ве­ку. Пе­сник је упра­во у Ми­хај­лов­ском на­пи­сао цен­трал­не гла­ве ро­ма­на „Јев­ге­ ниј Оње­гин“, тра­ге­ди­ју „Бо­рис Го­ду­нов“ и оста­ле „Ма­ле тра­ге­ди­је“. На­ци­о­нал­ни парк је од Мо­скве уда­љен 650 ки­ло­ме­та­ра. Про­сти­ре се на 9800 хек­та­ра. У ње­му су 5 је­зе­ра, во­до­плав­не ли­ва­де и пар­ков­ске зо­не у бли­зи­ни има­ња пе­сни­ко­вих ро­ђа­ка и при­ја­те­ља, Пу­шки­нов гроб и по­ро­дич­на гроб­ни­ца, као и на­уч­но-кул­т ур­ни цен­тар у на­се­љу Пу­шкин­ске го­ре. Ка­ко до­пу­то­ва­ти, где од­се­сти и ка­ко се при­ја­ви­ти за ор­га­ни­зо­ва­ни оби­ла­зак мо­же­те са­зна­ти на зва­нич­ном сај­т у Пу­ шкин­ских го­ра.

Абрам­це­во

Не­ка­да пле­мић­ко има­ње, а да­нас му­зејима­ње Абрам­це­во, на­ла­зи се 76 ки­ло­ ме­та­ра од Мо­скве. Има­ње је при­па­да­ло пи­сцу Сер­ге­ју Ак­са­ко­ву и ин­ду­стри­јал­цу Са­ви Ма­мон­то­ву. За­хва­љу­ју­ћи Ма­мон­ то­ву има­ње Абрам­це­во је кра­јем 19. ве­ ка по­ста­ло је­дан од цен­та­ра умет­нич­ког жи­во­та Ру­си­је. У Абрам­це­во су до­ла­зи­ли

У род­ном се­лу ру­ског пе­сни­ка Сер­ге­ја Је­се­њи­на у Рја­зан­ској обла­сти (270 ки­ло­ме­та­ра од Мо­скве) му­зеј-има­ње отво­ре­но је 1965. Од­мах на­кон пе­сни­ко­ве смр­ти 1925. Кон­стан­ти­но­во су по­че­ли да по­се­ћу­ју по­кло­ни­ци ње­го­вог ства­ра­ла­штва, ко­је су у Је­се­њи­но­вој ку­ћи до­че­ки­ва­ле пе­сни­ко­ва мај­ка и се­стра пи­сци Го­гољ и Тур­ге­њев, сли­ка­ри Рје­пин, Ваз­ње­цов, Вру­бељ, Ко­ро­вин и Ле­ви­тан, зна­ме­ни­ти бас Фјо­дор Ша­ља­пин. Да­ на­шње му­зеј-има­ње про­сти­ре се на 50 хек­та­ра и об­у ­хва­та парк и ар­хи­тек­тон­ске спо­ме­ни­ке на­ста­ле од 18. до 19. ве­ка. Ка­ко до­пу­то­ва­ти, где од­се­сти и ка­ко се при­ја­ви­ти за ор­га­ни­зо­ва­ни оби­ла­ зак мо­же­те са­зна­ти на зва­нич­ном сај­т у Абрам­це­ва.

Кон­стан­ти­но­во

У род­ном се­лу ру­ског пе­сни­ка Сер­ге­ја Је­ се­њи­на у Рја­зан­ској обла­сти (270 ки­ло­ме­ та­ра од Мо­скве) му­зеј-има­ње отво­ре­но је 1965. Од­мах на­кон пе­сни­ко­ве смр­ти

1925. Кон­стан­ти­но­во су по­че­ли да по­се­ ћу­ју по­кло­ни­ци ње­го­вог ства­ра­ла­штва, ко­је су у Је­се­њи­но­вој ку­ћи до­че­ки­ва­ле пе­сни­ко­ва мај­ка и се­стра. У књи­га­ма ути­ са­ка би­ло је на хи­ља­де мол­би да се у се­лу отво­ри Је­се­њи­нов му­зеј. Са­да се у Кон­ стан­ти­но­ву сва­ке го­ди­не одр­жа­ва­ју фе­ сти­ва­ли, пе­снич­ке ве­че­ри и кон­цер­ти. У се­лу је са­чу­ва­но има­ње Је­се­њи­них, цр­ква по­све­ће­на ка­зан­ској ико­ни Пре­све­те Бо­ го­ро­ди­це, књи­жев­на екс­по­зи­ци­ја, се­о­ска и учи­тељ­ска шко­ла. Ка­ко до­пу­то­ва­ти, где од­се­сти и ка­ко се при­ја­ви­ти за ор­га­ни­зо­ва­ни оби­ла­ зак мо­же­те са­зна­ти на зва­нич­ном сај­т у Кон­стан­ти­но­ва.

33

спорт

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

Шта­фе­та за Со­чи: 65 о

Пу­та­ња шта­фе­те је осми­шље­на та­ко да олим­пиј­ски пла­мен оби­ђе сва 83 ре­ги­о­на Ру­ске Фе­де­ра­ци­је

Пи­шу: Пе­тар Ва­си­љев, Ма­ри­ја Кар­на­ух, Ко­мер­сант

Олимпијскa ба­кља кре­ће 7. ок­то­бра. Пре­ма пла­но­ви­ма Ор­га­ни­за­ци­о­ног ко­ми­те­та „Со­чи 2014“, ова шта­фе­та

по вре­ме­ну и по пре­ђе­ној раз­да­љи­ ни тре­ба да бу­де нај­ду­жа на­ци­о­нал­ на шта­фе­та у чи­та­вој исто­ри­ји Зим­ ских олим­пиј­ских ига­ра: пре­ћи ће 65000 ки­ло­ме­та­ра ка­ко би об­и­шла це­лу те­ри­то­ри­ју Ру­ске Фе­де­ра­ци­је.

За 123 да­на олим­пиј­ска ба­кља ће у ру­ка­ма 14 хи­ља­да ба­кљо­но­са­ца пре­ћи ви­ше од 65 хи­ља­да ки­ло­ме­та­ра, а да би то­ли­ко про­стран­ство би­ло успе­шно са­вла­да­но у нео­п­ход­ним тре­ну­ци­ма би­ће ко­ри­шће­на и ра­зна пре­во­зна сред­ства као што су ауто­мо­би­ли, во­зо­ви, ави­о­ни, али и чу­ве­на „ру­ска трој­ка“ (коњ­ски тро­прег) и за­пре­ге ир­ва­са 34

Д

а­нас шта­фет­но но­ше­ње олим­пиј­ског пла­ме­на пред­ ста­вља увод­ни део це­ре­ мо­ни­је отва­ра­ња лет­њих и зим­ских олим­пиј­ских ига­ ра. Али, без об­зи­ра на са­му тра­ди­ци­ју, ор­га­ни­за­то­ри се сва­ки пут тру­де да уне­с у у тај све­ча­ни чин и не­што сво­је. И Ру­си­ја по том пи­та­њу ни­је из­у­ зе­так: за 123 да­на олим­пиј­ска ба­кља ће у ру­ка­ма 14 хи­ља­да ба­кљо­но­са­ца пре­ћи ви­ше од 65 хи­ља­да ки­ло­ме­та­ра, а да би то­ли­ко про­стран­ство би­ло успе­шно са­ вла­да­но у нео­п­ход­ним тре­ну­ци­ма би­ће ко­ри­шће­на и ра­зна пре­во­зна сред­ства као што су ауто­мо­би­ли, во­зо­ви, ави­о­ ни, али и чу­ве­на „ру­ска трој­ка“ (коњ­ ски тро­прег) и за­пре­ге ир­ва­са. По­ре­

ГЕОПОЛИТИКА октобар 2013.

ФО­ТО: ИТАР-ТАСС

5000 ки­ло­ме­та­ра за оби­ла­зак це­ле Ру­си­је ђе­ња ра­ди, пред по­че­так Олим­пи­ја­де у Ван­ку­ве­ру 2010. олим­пиј­ски пла­мен је пре­шао 45 хи­ља­да ки­ло­ме­та­ра, а пре Ига­ра у То­ри­ну 2006. – 11,3 хи­ља­де ки­ло­ме­та­ра. Све по­чи­ње на ру­ше­ви­на­ма древ­не Олим­пи­је у Грч­кој, где ће би­ти за­па­љен пла­мен за Олим­пиј­ске игре 2014, ода­кле 6. ок­то­бра по­себ­ним ле­том тре­ба да бу­де пре­ба­чен у Мо­скву. А већ сле­де­ћег да­на шта­фе­та кре­ће на пут кроз Ру­си­ју ко­ји тре­ба да тра­је че­ти­ри ме­се­ца и да се за­ вр­ши 7. фе­бру­а­ра 2014. на олим­пиј­ском ста­ди­о­ну „Фишт“ у Со­чи­ју. Пу­та­ња шта­фе­те је осми­шље­на та­ко да олим­пиј­ски пла­мен оби­ђе сва 83 ре­ги­о­на Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. Нај­бо­љи ал­пи­ни­сти ће уз­не­ти олим­пиј­ску ва­тру на Ел­брус – нај­ ви­шу тач­ку у Евро­пи и сим­бол Кав­ка­за, а уз по­моћ ро­ни­ла­ца пла­мен ће би­ти спу­ штен и на дно Бај­ка­ла – нај­ду­бљег је­зе­ра на пла­не­ти. Олим­пиј­ска ба­кља исто та­ко тре­ба да стиг­не и до Кур­шске пре­вла­ке, не­за­о­би­ла­зног од­мо­ри­шта за ми­ли­о­не пти­ца се­ли­ца, али и до свет­ски по­зна­тих спо­ме­ни­ка ста­рог ру­ског гра­ди­тељ­ства – див­них др­ве­них цр­ка­ва на остр­ву Ки­жи у Ка­ре­ли­ји. Од вр­ха до под­нож­ја Ава­чин­ског вул­ка­на на Кам­чат­ки пла­мен ће би­ти пре­ба­чен по­сред­ством пет вр­ста тран­спор­та, и на том пу­т у не­ће за­о­би­ћи ни Ава­чин­ ски за­лив – нај­ду­бљи при­род­ни за­лив

на све­т у. Олимпијскa шта­фе­та тре­ба да стиг­не и у Ја­сну По­ља­ну у ко­јој је Тол­стој на­пи­сао сво­ја нај­по­зна­ти­ја де­ла као што су „Рат и мир“ и „Ана Ка­ре­њи­на“. Док ће у Крон­шта­т у, гра­ду вој­нич­ке сла­ве и ба­зи Бал­тич­ке фло­те, по­во­дом до­ла­ска олим­пиј­ског пла­ме­на би­ти упри­ли­че­на жи­во­пи­сна по­мор­ска па­ра­да. То­ком но­ше­ња ба­кље па­жња ме­ди­ја и јав­но­сти би­ће усме­ре­на не са­мо на ње­ну пу­та­њу не­го и на но­си­о­це ба­кље ко­ји су ли­це ових олим­пиј­ских ига­ра и по­нос ре­ ги­о­на пре­ко ко­јих иде тра­са шта­фе­те. „За но­си­о­це шта­фе­те ‘Со­чи 2014’ ода­бра­ни су нај­за­слу­жни­ји ме­ђу на­ма и они има­ ју из­у­зет­но ва­жну уло­гу да, про­ла­зе­ћи огром­ну пу­та­њу и пре­да­ју­ћи ба­кљу из ру­ке у ру­ку, об­је­ди­не чи­та­ву зе­мљу“, ис­ ти­че пред­сед­ник Ор­га­ни­за­ци­о­ног ко­ми­ те­та „Со­чи 2014“ Дми­триј Чер­ни­шен­ко и до­да­је: „Упра­во су ба­кљо­но­сци они ко­ји ће да по­кре­ну та­лас олим­пиј­ског уз­бу­ ђе­ња ко­је ће пре­о­вла­да­ва­ти на пр­вим зим­ским олим­пиј­ским игра­ма у исто­ри­ ји на­ше зе­мље.“ Олимпијскa шта­фе­та у ве­ли­кој ме­ри од­сли­ка­ва раз­ме­ре са­мих Олим­пиј­ских ига­ра. Њен успех до­ста за­ви­си од до­ бро ускла­ђе­ног ра­да во­лон­те­ра од ко­јих ће око 30 хи­ља­да пра­ти­ти олим­пиј­ски пла­мен а 4 хи­ља­де ће би­ти на па­ра­о­лим­ пиј­ској тра­си. Они тре­ба да по­ма­жу но­ си­о­ци­ма ба­кље на ме­сти­ма оку­пља­ња и

Спе­ци­јал­не до­дат­ке о Ру­си­ји у свет­ским днев­ ни­ци­ма уре­ђу­је и из­да­је „Rus­sia Beyond the He­ a­dli­nes“, про­је­кат „Ро­сиј­ске га­зе­те“ из Мо­скве. У овом тре­нут­ку до­да­ци се об­ја­вљу­ју у сле­де­ћим ли­сто­ви­ма: Le Fi­ga­ro, Фран­цу­ска • The Daily Te­le­graph, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја • Südde­utsche Ze­ i­tung, Не­мач­ка • El País, Шпа­ни­ја • La Re­pub­bli­ ca, Ита­ли­ја • Le So­ir и Euro­pean Vo­i­ce, Бел­ги­ја • Ду­ма, Бу­гар­ска • По­ли­ти­ка и Ге­о­по­ли­ти­ка, Ср­ би­ја • The Was­hing­ton Post и The New York Ti­ mes, САД • Ma­i­nic­hi Shim­bun, Ја­пан • Chi­na Bu­ si­ness News, Ки­на • So­uth Chi­na Mor­ning Post, Ки­на (Хонг­конг) • La Na­cion, Ар­ген­ти­на • Fol­ha

de S. Pa­u­lo, Бра­зил • El Ob­ser­va­dor, Уру­гвај • The Global Times, Кина • Navbharat Times и The Economic Times, Индија • Eleutheros Typos, Грчка • Joongang Jilbo, Јужна Кореја • Gulf News и Al Khaleej, Уједињени Арапски Емирати • Sydney Morning Herald и The Age, Аустралија • Нова Македонија, Македонија. Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град

да уче­ству­ју у при­пре­ма­ма це­ре­мо­ни­је до­че­ка пла­ме­на и дру­гих све­ча­но­сти у гра­до­ви­ма кроз ко­је он про­ла­зи. Из­глед ба­кље за Олим­пи­ја­ду у Со­чи­ју пред­ста­вља спој тра­ди­ци­је и ино­ва­тив­ но­сти. Она је из­ра­ђе­на по мо­ти­ви­ма из ру­ских на­род­них бај­ки – ба­кља сво­јим об­ли­ком на­го­ве­шта­ва пе­ро ча­роб­не Жар-пти­це, док су ње­не вр­ло са­вре­ме­не ли­ни­је од­раз ино­ва­тив­но­сти и тех­но­ло­ шког на­прет­ка. По­се­бан сми­сао има­ју и са­ме бо­је ба­кље и ве­ли­ког олим­пиј­ског го­ри­о­ни­ка ко­је сим­бо­ли­шу лед и пла­мен. Сре­бр­на бо­ја пред­ста­вља ле­де­ну по­вр­ши­ну, а за Ру­си­ју ка­рак­те­ри­стич­на цр­ве­на бо­ја – сим­бол је пла­ме­на. На пр­ви по­глед не­што са­свим не­спо­ји­во укла­па се склад­но јед­но са дру­ гим као то­пло мо­ре и сне­гом пре­кри­ве­ни пла­нин­ски вр­хо­ви Со­чи­ја. Ка­да је у пи­та­њу тех­нич­ки део, по­себ­на па­жња је по­све­ће­на кон­струк­ци­ји си­ сте­ма го­ри­о­ни­ка и ње­го­вој по­у­зда­но­ сти. Као го­ри­во ко­ри­сти се еко­ло­шки чист ру­ски гас – про­пан у ком­би­на­ци­ји са спе­ци­јал­но при­пре­мље­ним ади­ти­ви­ ма ко­ји тре­ба­ју да пру­же спек­та­ку­ла­ран пла­мен јар­ке цр­ве­но-на­ран­џа­сте бо­је. По­се­бан си­стем у скло­пу го­ри­о­ни­ка оси­гу­ра­ва по­сто­јан пла­мен ба­кље и то­ ком ја­ког ве­тра и ве­ли­ке хлад­но­ће, и у свим дру­гим усло­ви­ма уоби­ча­је­ним за ру­ску зи­му. Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, ди­стри­бу­ци­ја, огла­ша­ва­ње и ПР Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

Литија поводом обележавања 300-годишњице Александро-невске лавре у Санкт Петербургу.

Наталија Пјетра / Росијска газета, 12. септембар 2013.

Русија у сликама Ру­ска реч ru­ska­rec.ru