Русија и Србија #79

Page 1

СЕПТЕМБАР 2015.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

стр. 4-5

Ру­ско-срп­ске ­ од­но­се тре­ба ­ мо­дер­ни­зо­ва­ти

стр. 9-10

ФО­ТО: МАК­СИМ БЛИ­НОВ / РИА „НО­ВО­СТИ“

Да ли ће Дон­бас ­ за­вр­ши­ти као ­ Срп­ска Кра­ји­на?

Нео­че­ки­ва­ни успех Ср­би­је на Ар­миј­ским игра­ма


Пратите:

Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу

ruskarec.ru/subscribe

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру! /ruskarec

/ruskarec

политика и друштво Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH об­ја­вљу­је 29 но­вин­ских до­да­та­ка у 26 зе­ма­ља са укуп­ном ме­сеч­ном чи­та­лач­ком пу­бли­ком од 33 ми­ли­о­на љу­ди, а та­ко­ђе одр­жа­ва 22 сај­та на 16 је­зи­ка. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec.ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује штампани додатак „Р Магазин“ у „Недељнику“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НЕ­ГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH

2

JЕКАТЕРИНА ТУ­РИ­ШЕ­ВА за­ме­ник из­вр­шног уред­ни­ка за Бал­кан ОЛ­ГА АЗИ­МО­ВА уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH БО­ЈА­НА МИ­ШКО­ВИЋ, МА­ЈА ЈОН­ЧИЋ, РУ­ЖИ­ЦА РА­ДОЈ­ЧИЋ, ИВА­НА КНЕ­ЖЕ­ВИЋ пре­во­ди­о­ци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ уред­ник фо­то­гра­фи­је JУЛИЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2015 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ ге­не­рал­ни про­ду­цент RBTH, из­вр­шни уред­ник за Европу

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

МИ­ЛАН РА­ДО­ВА­НО­ВИЋ језички уредник

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

Пи­ше: Ја­ро­слав Ни­ко­ла­јев

Ими­гран­ти ко­ји има­ју про­фе­си­ о­нал­ну ква­ли­фи­ка­ци­ју у обла­сти ме­ди­ци­не и ин­же­ње­рин­га, а та­ко­ђе од­ре­ђе­ну за­нат­ску ква­ли­фи­ка­ци­ју, мо­гу да до­би­ју др­жа­вљан­ство Ру­си­је у по­јед­но­ста­вље­ној про­це­ду­ри.

С

Спи­сак ва­жних про­фе­си­ја

пи­сак са­др­жи 74 про­фе­си­је, стру­ке и зва­ња. Ме­ђу њи­ма су аку­шер, ле­кар оп­ште прак­ се, те­ра­пе­у т, за­ва­ри­вач, ин­же­ њер кон­струк­тор, ме­ди­цин­ска се­стра, ди­пло­ми­ра­ни фар­ма­ це­у т, ренд­ген тех­ни­чар, ма­шин­бра­вар, ге­о­ло­шки тех­ни­чар, тех­но­лог, стру­гар, апо­те­кар, ме­та­ло­стру­гар. На спи­ску има и ру­ко­во­де­ћих ка­дро­ва као што­с у при­вред­ни ди­рек­тор, глав­ни ме­та­лург и глав­ни про­јек­тант, па чак и јед­на на­уч­ на про­фе­си­ја – ма­те­ма­ти­чар. Ве­ћи­ном су про­фе­си­је на овој ли­сти ве­за­не за ин­ду­ стриј­ски сек­тор. Члан Екс­перт­ског са­ве­та за раз­вој кон­ ку­рен­ци­је при Вла­ди РФ Ва­дим Но­ви­ков ка­же да се на осно­ву ли­сте мо­же ре­ћи да

За до­би­ја­ње др­жа­вљан­ства Ру­ске Фе­де­ра­ци­је по убр­за­ној про­це­ду­ри по­треб­но је из­ва­ди­ти ви­зу чи­ји је циљ кан­ди­да­ту­ра за др­жа­вљан­ство Ру­си­је и мо­гућ­ност до­би­ја­ња бо­рав­ка у РФ, с тим што се прет­ход­но не мо­ра сте­ћи пра­во на при­вре­ме­ни бо­ра­вак. Ра­ни­је је за до­би­ја­ње бо­рав­ка би­ло нео­п­ход­но жи­ве­ти го­ди­ну да­на у Ру­си­ји, а са­да је у убр­за­ној про­це­ду­ри тај услов уки­нут.


ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

ФО­ТО: АЛЕК­САН­ДАР РЈУ­МИН / ТАСС

Ру­ско др­жа­вљан­ство по убр­за­ној про­це­ду­ри

је при­о­ри­тет Вла­де у овом тре­нут­ку раз­ вој те­шке и сред­ње ин­ду­стри­је, а та­ко­ђе и вој­не ин­ду­стри­је. Ан­дреј Ко­ро­та­јев, екс­перт за де­мо­гра­ фи­ју и ма­кро­со­ци­о­ло­шку ди­на­ми­ку, ис­ ти­че да је ли­ста на­пра­вље­на на осно­ву по­да­та­ка би­роа за за­по­шља­ва­ње. „Са­да има до­ста сло­бод­них рад­них ме­ста упра­ во за те про­фе­си­је. Код нас фа­кул­те­те упи­с у­је от­при­ли­ке 83% свр­ше­них сред­ њо­шко­ла­ца уз­ра­ста од 17 до 22 го­ди­не. Не­ма до­вољ­но тех­нич­ког пер­со­на­ла, за­ на­тли­ја и љу­ди са сред­њим тех­нич­ким обра­зо­ва­њем“, ко­мен­та­ри­ше екс­перт.

При­вре­ме­на ме­ра

Ни­ко­лај Вол­гин, пр­ви за­ме­ник ге­не­рал­ ног ди­рек­то­ра Све­ру­ског цен­тра за жи­ вот­ни стан­дард и ру­ко­во­ди­лац на­уч­них про­је­ка­та Мо­сков­ског ин­сти­т у­та за еко­ но­ми­ју, по­ли­ти­ку и пра­во, уве­рен је да у Ру­си­ји има струч­ња­ка за по­ме­ну­те обла­ сти, али је њи­хо­ва ква­ли­фи­ка­ци­ја не­до­ вољ­на. „Чак и по­је­ди­ни вр­хун­ски про­фе­ си­о­нал­ци не­ма­ју ква­ли­фи­ка­ци­ју ко­ја је у на­ше вре­ме по­треб­на. Стра­ни струч­ња­ци ко­ји­ма се по­јед­но­ста­вљу­је до­би­ја­ње др­ жа­вљан­ства по­мо­ћи ће да се на­док­на­ди из­гу­бље­но вре­ме“, ис­та­као је он.

Екс­пер­ти су уве­ре­ни да је ово са­мо при­ вре­ме­на ме­ра, док се не из­ме­ни си­т у­а­ ци­ја на тр­жи­шту. Та­да ће се по­ја­ви­ти но­ва ли­ста, и на њој ће би­ти не­ке дру­ге про­фе­си­је. За при­пре­му ру­ских ка­дро­ва из ових обла­сти по­треб­но је још нај­ма­ње 3-5 го­ ди­на, бу­ду­ћи да ди­пло­ми­ра­ни струч­ња­ци тре­ба да стек­ну ис­ку­ство. Пре­ма то­ме, очи­глед­но се ра­ди о при­вре­ме­ној ме­ри. А ка­да се ре­ши про­блем са по­ме­ну­те 74 про­фе­си­је, мо­жда ће се по­ја­ви­ти но­ва од­ лу­ка Ми­ни­стар­ства ра­да са но­вим спи­ ском про­фе­си­ја. 3


политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

Да ли ће Дон­бас за­в као Срп­ска Кра­ји­на Пи­ше: Игор Гре­ков

У ав­гу­сту се на­вр­ша­ва 20 го­ди­на од уни­ште­ња Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ ји­не у Хр­ват­ској. Ка­ко те до­га­ђа­је и уло­гу Ру­си­је у њи­ма ви­де ру­ски екс­ пер­ти? У че­му је су­штин­ска раз­ли­ка из­ме­ђу Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не и Че­че­ни­је? Хо­ће ли Дон­бас до­жи­ ве­ти „Олу­ју“ и „Бље­сак“? О све­му то­ме по­раз­го­ва­ра­ли смо са на­шим стал­ним екс­пер­том, др Пе­тром Ис­ кан­де­ро­вом, ста­ри­јим на­уч­ним са­ рад­ни­ком Ин­сти­т у­та за сла­ви­сти­ку Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка.

K

а­ква је би­ла уло­га Ру­си­је у до­га­ђа­ји­ма ве­за­ним за пад Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не? Да ли је та­да Ру­си­ја бар те­о­ рет­ски мо­гла да спре­чи кр­ ва­ви сце­на­рио?

Пе­тар Ис­кен­де­ров: До­га­ђа­је ве­за­не за пад Срп­ске Кра­ји­не 1995. го­ди­не тре­ба раз­ма­ тра­ти ка­ко у кон­тек­сту оп­ште си­т у­а­ци­је на Бал­ка­ну у том пе­ри­о­ду, та­ко и у кон­ тек­сту ин­те­ре­са кључ­них ак­те­ра на свет­ ској по­ли­тич­кој сце­ни. Од­лу­чу­ју­ћи зна­чај у том сми­слу имао је раз­вој си­т у­а­ци­је у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, а та­ко­ђе по­зи­ци­ја та­да­шњег ру­ко­вод­ства СРЈ и Ру­си­је. Пре све­га, рас­пад Ју­го­сла­ви­је у пр­вој по­ло­ви­ни 1990-их од­ви­јао се у окви­ру сце­на­ри­ја ко­ји је при­пре­мио За­пад, а одо­ бри­ло та­да­шње ру­ко­вод­ство Ру­си­је. Тај сце­на­рио је пред­ви­ђао по­де­лу Ју­го­сла­ ви­је у скла­ду са гра­ни­ца­ма ко­је су у том тре­нут­ку по­сто­ја­ле ме­ђу ре­пу­бли­ка­ма. Та­ква од­ред­ба та­да ни­је би­ла фик­си­ра­на на ни­воу ме­ђу­на­род­них спо­ра­зу­ма и пр­ ви пут је ја­сно фор­му­ли­са­на тек у вре­ме ка­сни­јих пре­го­во­ра о Ко­со­ву у ви­ду три по­зна­та „не“ Кон­такт-гру­пе („не“ по­ врат­ку на ста­ње пре кри­зе, „не“ по­де­ли и „не“ при­па­ја­њу су­сед­ним др­жа­ва­ма). Во­де­ће свет­ске си­ле су у окви­ру сво­је 4

по­ли­ти­ке пре­ма кон­флик­ти­ма у Хр­ват­ ској и Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни 1991–1995. спро­во­ди­ле упра­во ту ли­ни­ју, и због то­га се ни од Ва­шинг­то­на ни од Бри­се­ла, па ни од Мо­скве ни­је мо­гло оче­ки­ва­ти да при­хва­те са­мо­о­пре­де­ље­ње Ср­ба у Хр­ват­ ској. Исто та­ко је Хр­ва­ти­ма и Ср­би­ма у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни ус­кра­ће­но пот­пу­но са­мо­о­пре­де­ље­ње. Очи­гле­дан „бо­сан­ски траг“ имао је и план „За­греб-4“ (Z-4) ко­ји је у ја­ну­а­ру 1995. из­нео та­да­шњи аме­рич­ки ам­ба­са­ дор у Хр­ват­ској Пи­тер Гал­брајт. Тај план је под­ра­зу­ме­вао ауто­но­ми­ју Книн­ске Кра­ји­не и пот­пу­но ин­те­гри­са­ње за­пад­ не и ис­точ­не Сла­во­ни­је са Хр­ват­ском. Ту се та­ко­ђе при­ме­ћу­ју ја­сне па­ра­ле­ле са ка­сни­јим бо­сан­ским „деј­тон­ским“ мо­де­лом. Тај план је те­о­рет­ски имао шан­се да успе, али са­мо ако би свет­ска за­јед­ни­ца би­ла до­след­на и од­луч­на у вр­ше­њу при­ти­са­ка и на Бе­о­град, и на Книн, и на За­греб. Ме­ ђу­тим, та­квих при­ти­са­ка ни­је би­ло чак ни ка­да су све стра­не да­ле до зна­ња да су те­о­рет­ски и уз из­ве­сне из­ме­не спрем­не да раз­мо­тре план Z-4. Та са­гла­сност је објек­ тив­но отва­ра­ла про­стор за пре­го­во­ре уз ме­ђу­на­род­но по­сре­до­ва­ње у фор­ма­т у ко­ји је ка­сни­је при­ме­њен у Деј­то­ну. Ме­ ђу­тим, во­де­ће свет­ске пре­сто­ни­це би­ле су су­ви­ше за­у­зе­те око бо­сан­ске кри­зе и ни­с у има­ле ни во­ље ни же­ље да ор­га­ни­зу­ ју ме­ђу­на­род­ни фор­мат за пи­та­ња ко­ја су, по њи­хо­вом ми­шље­њу, би­ла ма­ње ва­жна

Рас­пад Ју­го­сла­ви­је у пр­вој по­ло­ви­ни 1990-их од­ви­јао се у окви­ру сце­на­ри­ја ко­ји је при­пре­мио За­пад, а одо­бри­ло та­да­шње ру­ко­вод­ство Ру­си­је

од ет­нич­ког и гра­ђан­ског ра­та ко­ји је та­да бе­снео у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. На кра­ју су стра­не у кон­флик­т у ве­за­ном за Ре­пу­ бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну би­ле пре­пу­ште­не са­ме се­би, и ње­гов ис­ход би био уна­пред по­знат чак и без вој­но­тех­нич­ког са­деј­ ства ко­је је хр­ват­ској ар­ми­ји обез­бе­дио НА­ТО. По мом ми­шље­њу, сли­чан крај би до­жи­ве­ла и Ре­пу­бли­ка Срп­ска у Бо­сни, са­мо да у Деј­то­ну ни­је би­ло по­стиг­ну­то тра­же­но ре­ше­ње о пре­ки­ду ва­тре и прин­ ци­пи­ма по­сле­рат­ног устрој­ства Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Ме­ђу­тим, про­блем суд­би­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не има и ши­ру ге­о­по­ли­ тич­ку ди­мен­зи­ју, јер да­је осно­ва да се по­ста­ви пи­та­ње при­ро­де и из­во­ра ре­ ги­о­нал­ног и ет­нич­ког се­па­ра­ти­зма у са­ вре­ме­ном све­т у, а са­мим тим и уну­тра­ шњих и ме­ђу­на­род­них ме­ха­ни­за­ма ко­ји мо­гу би­ти при­ме­ње­ни за ре­ша­ва­ње слич­ них кон­фли­ка­та. У том сми­слу, као нај­ак­ту­ал­ни­је де­лу­ју па­ра­ле­ле са раз­во­јем си­ту­а­ци­је око


ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

ФО­ТО: AP

вр­ши­ти а?

(За­греб је 1995. го­ди­не, објек­тив­но гле­ да­но, био си­гу­ран у успех). Да ли је мо­гу­ће на ме­ђу­на­род­ном ни­ воу про­на­ћи за­јед­нич­ки при­ступ у оце­ њи­ва­њу слич­них кон­фли­ка­та? Или ће За­пад у сва­ком слу­ча­ју по­др­жа­ва­ти очу­ва­ње те­ри­то­ри­јал­не це­ло­ви­то­сти по­је­ди­них др­жа­ва, ре­ци­мо Хр­ват­ске и Укра­ји­не, а исто­вре­ме­но ће по­др­жа­ва­ ти сва­ку иоле озбиљ­ну се­па­ра­ти­стич­ку тен­ден­ци­ју у Ср­би­ји и Ру­си­ји? Има­ју ли ру­ски екс­пер­ти мо­рал­но пра­во да са јед­не стра­не осу­ђу­ју деј­ства Хр­ват­ске и Укра­ји­не усме­ре­на на ус­по­ста­вља­ње те­ри­то­ри­јал­не це­ло­ви­то­сти, а са дру­ге да оправ­да­ва­ју или сма­тра­ју ле­ги­тим­ ним деј­ства Ср­би­је на Ко­со­ву и Ру­си­је у Че­че­ни­ји то­ком де­ве­де­се­тих го­ди­на?

- Кра­јем 1998. и по­чет­ком 1999. ни­је по­сто­јао ком­плекс ме­ђу­на­род­них спо­ ра­зу­ма ве­за­них за си­т у­а­ци­ју на Ко­со­ву. Спо­ра­зум о раз­ме­шта­њу Ко­сов­ске ве­ри­

Ако го­во­ри­мо о ста­ву вла­сти у Ки­је­ву, оне сва­ка­ко по­сма­тра­ју деј­ства хр­ват­ске ар­ми­је 1995. го­ди­не ис­кљу­чи­во са гле­ди­шта вој­ног успе­ха, и то их по­бу­ђу­је да пра­ве слич­не сце­на­ри­је ДНР и ЛНР. Укра­јин­ске вла­сти не скри­ ва­ју да би ра­до спро­ве­ле „Олу­ју“ или „Бље­сак“ у Дон­ба­су...

- Ту тре­ба има­ти у ви­ду не­ко­ли­ко мо­ ме­на­та. Ако го­во­ри­мо о ста­ву вла­сти у Ки­је­ву, оне сва­ка­ко по­сма­тра­ју деј­ства хр­ват­ске ар­ми­је 1995. го­ди­не ис­кљу­чи­во са гле­ди­шта вој­ног успе­ха, и то их по­бу­ ђу­је да пра­ве слич­не сце­на­ри­је. Ујед­но тре­ба има­ти у ви­ду и то да је ору­ жа­на опе­ра­ци­ја За­гре­ба по­др­жа­на и ти­ме што ни­је по­сто­јао ја­сан спо­ра­зум из­ме­ђу су­ко­бље­них стра­на, ко­ји би био по­стиг­ нут под кон­тро­лом и уз га­ран­ци­је ме­ђу­ на­род­не за­јед­ни­це. Ка­да је реч о Дон­ба­ су, та­кав ком­плекс спо­ра­зу­ма по­сто­ји у ви­ду „Мин­ска 1“ и „Мин­ска 2“. Ору­жа­на опе­ра­ци­ја Ки­је­ва про­тив ДНР и ЛНР у ди­рект­ној је су­прот­но­сти са ду­хом и сло­ вом тих спо­ра­зу­ма, а они су пот­пи­са­ни уз не­по­сред­но уче­шће Ру­си­је, Фран­цу­ске и Не­мач­ке. Ова окол­ност је ва­жан фак­тор ко­ји об­у­зда­ва вла­сти у Ки­је­ву, на­по­ре­до са чи­ње­ни­цом да оне ни­с у си­гур­не у по­ во­љан ис­ход евен­т у­ал­не вој­не опе­ра­ци­је

фи­ка­ци­о­не ми­си­је ОЕБС-а ни­је ни бли­ зу Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма, а пре­го­ва­рач­ки про­цес у Рам­бу­јеу са­бо­ти­ра­ле су пре све­ га са­ме за­пад­не си­ле. Обе ове окол­но­сти су та­ко­ђе до­при­не­ле еска­ла­ци­ји ору­жа­ ног кон­флик­та на Ко­со­ву, као и ин­тер­ вен­ци­ји НА­ТО-а. И обр­ну­то. Ка­да је реч о Ма­ке­до­ни­ји, 2001. је пот­пи­сан Охрид­ски ми­ров­ни спо­ра­зум, и он је објек­тив­но у из­ве­сној ме­ри по­слу­жио као фак­тор ко­ји је спре­ чио да ло­кал­ни ет­нич­ки кон­фликт пре­ ра­сте у су­коб ши­рих раз­ме­ра, и то чак ни­је за­ви­си­ло од кон­крет­них од­ред­би до­тич­ног до­ку­мен­та. У ве­зи са тим има осно­ва да се из­ве­де за­кљу­чак по ко­ме по­сто­ја­ње спо­ра­зу­ма, пот­пи­са­ног уз ме­ ђу­на­род­но уче­шће или под ме­ђу­на­род­ ним при­ти­ском, објек­тив­но слу­жи као озби­љан фак­тор об­у­зда­ва­ња свих стра­на у по­сто­је­ћим и по­тен­ци­јал­ним кон­флик­ ти­ма. И то тре­ба да бу­де све­о­бу­хват­ни спо­ра­зум ко­ји про­пи­с у­је прин­ци­пе (пре) уре­ђи­ва­ња др­жав­но-ад­ми­ни­стра­тив­них струк­т у­ра, а не уоп­ште­ни до­го­вор о раз­ два­ја­њу су­ко­бље­них стра­на и раз­ме­шта­

њу ми­ров­ња­ка (та­кви ме­ха­ни­зми су по­ сто­ја­ли 2008. го­ди­не у Гру­зи­ји, али они ни­с у за­у­ста­ви­ли ње­ног та­да­шњег пред­ сед­ни­ка Ми­ха­и­ла Са­ка­шви­ли­ја). Дру­ги кључ­ни фак­тор од ко­га за­ви­си раз­ вој си­т у­а­ци­је у зе­мља­ма где по­сто­је се­па­ ра­ти­стич­ки по­кре­ти је­сте углед до­тич­не др­жа­ве на свет­ској еко­ном­ској и по­ли­ тич­кој сце­ни. Упра­во због то­га је За­пад, у це­ли­ни гле­да­но, ве­о­ма уз­др­жан по­во­дом деј­ста­ва ру­ских вла­сти у Че­че­ни­ји, а уз­др­ жа­ва се и од ак­тив­ни­јег ме­ша­ња у се­па­ра­ ти­стич­ки на­стро­је­на под­руч­ја Ки­не (ауто­ ном­ни уј­гур­ски ре­ги­он Син­ђанг и Ти­бет). Још је­дан ва­жан фак­тор су и ин­те­ре­си су­сед­них зе­ма­ља, као и при­с у­ство ме­ ђу­на­род­них те­ро­ри­стич­ких струк­т у­ра. Ру­си­ја је при­лич­но успе­шно скре­ну­ла па­ жњу свет­ске за­јед­ни­це упра­во на те­ро­ри­ стич­ку по­за­ди­ну до­га­ђа­ја у Че­че­ни­ји, и та окол­ност је у знат­ној ме­ри ни­ве­ли­са­ла ак­тив­ну ан­ти­ру­ску про­па­ган­ду ко­ју су ши­ри­ли че­чен­ски се­па­ра­ти­сти и њи­хо­ви исто­ми­шље­ни­ци на За­па­ду. Тај фак­тор ни­с у ис­ко­ри­сти­ле вла­сти СРЈ ка­да је реч о Ко­со­ву. Срп­ска про­па­ган­да ни­је ус­пе­ла да пре­ва­зи­ђе окви­ре мо­де­ла кон­фрон­та­ ци­је из­ме­ђу цен­трал­них вла­сти и ет­нич­ ких ал­бан­ских се­па­ра­ти­ста. А тај мо­дел, објек­тив­но гле­да­но, ни­је мо­гао до­би­ти по­др­шку на ме­ђу­на­род­ној сце­ни, с об­ зи­ром на ан­ти­срп­ску по­ли­ти­ку За­па­да то­ком прет­ход­них го­ди­на, ко­ја је во­ђе­на и у свет­ским ме­ди­ји­ма. Нај­зад, ва­жан фак­тор је и спо­соб­ност цен­трал­них вла­сти до­тич­не „за­ин­те­ре­со­ ва­не“ др­жа­ве да ре­ши про­блем су­зби­ја­ња се­па­ра­ти­стич­ког п окре­та на сво­јој те­ри­ то­ри­ји у нај­кра­ћем мо­гу­ћем ро­ку и са нај­ ма­њим мо­гу­ћим скре­та­њем па­жње ме­ђу­ на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја. Ни­је реч са­мо о ро­ко­ви­ма и вој­но­тех­нич­кој ефи­ка­сно­сти са­ме опе­ра­ци­је, не­го и о до­бро ода­бра­ ном тре­нут­ку, а, у слу­ча­ју по­тре­бе, и уз исто­вре­ме­ну опе­ра­ци­ју про­па­ган­ди­стич­ ког „по­кри­ва­ња“ те ак­ци­је. У до­га­ђа­ји­ма ве­за­ним за Ре­пу­бли­ку Срп­ску Кра­ји­ну та­кво при­кри­ва­ње у до­го­во­ру са за­пад­ ним пре­сто­ни­ца­ма би­ло је об­ја­вљи­ва­ње са­те­лит­ских сни­ма­ка ко­ји на­вод­но све­до­ че о ма­сов­ном уби­ја­њу ци­ви­ла у Сре­бре­ ни­ци. Та „ин­фор­ма­ци­ја“ је би­ла уба­че­на у свет­ске ме­ди­је упра­во у вре­ме од­лу­чу­ју­ће при­пре­ме и из­во­ђе­ња опе­ра­ци­је „Олу­ја“, у пр­вим да­ни­ма ав­гу­ста 1995. го­ди­не. То је омо­гу­ћи­ло да се опе­ра­ци­ја ре­а­ли­зу­је фак­тич­ки у свет­ском ме­диј­ском ва­ку­у­му, за раз­ли­ку, ре­ци­мо, од деј­ста­ва срп­ских вла­сти на Ко­со­ву 1998–1999. 5


политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

Хо­ће ли „ази­лан оста­ти ФО­ТО: RE­U­TERS

ази­ла­на­та“, и од­ла­зе у та­ ко­зва­не „отво­ре­не цен­тре за при­јем из­бе­гли­ца“. По­ сле то­га мно­ги од њих јед­ но­став­но не­ста­ју у прав­цу За­пад­не Евро­пе. Ма­ђар­ске вла­сти су 2014. го­ди­не већ при­ми­ле око 50 000 мол­би за пру­жа­ње ази­ла, док им је 2013. го­ди­не при­сти­гло све­ га 18 900 та­квих мол­би. Прак­са ко­ју спро­во­ди Ср­ би­ја фак­тич­ки до­при­но­си стал­ном по­ве­ћа­ва­њу бро­ја ими­гра­на­та. Ако ими­гран­ти под­не­с у мол­бу за азил у Ср­би­ји, они до­би­ја­ју сер­ти­фи­кат ко­ји им омо­гу­ћа­ва сло­бод­но кре­та­ње кроз Ср­би­ ју у то­ку 72 ча­са, што је те­о­рет­ски гле­да­но до­вољ­но да стиг­ну до пре­пу­них цен­та­ра за сме­штај из­бе­гли­ца у Ма­ђар­ској, или чак, ако Ма­ђар­ска по­диг­не зид, до Хр­ват­ ске и Ру­му­ни­је. За­са­да сва­ко ве­че гра­ни­ цу из­ме­ђу Ма­ке­до­ни­је и Ср­би­је иле­гал­но пре­ђе од 1000 до 1500 љу­ди. Нај­ма­ње исто то­ли­ко сва­ко­днев­но при­сти­же у Бу­гар­ ску. Не тре­ба гу­би­ти из ви­да да је пре­воз ми­гра­на­та уно­сан по­сао за кри­јум­ча­ре из Тур­ске, бал­кан­ских зе­ма­ља и Ма­ђар­ске, и да они у про­се­ку за­ра­ђу­ју на хи­ља­де евра по чо­ве­ку, та­ко да су сла­бе шан­се да ће не­ко од њих од­би­ти по­ну­ду.

Пи­ше: Пе­тар Ис­кен­де­ров

Не­кон­тро­ли­са­ни при­лив из­бе­гли­ ца и не­ле­гал­них ими­гра­на­та из Се­ вер­не Афри­ке и зе­ма­ља Бли­ског и Сред­њег Ис­то­ка у Ср­би­ју и дру­ге европ­ске зе­мље по­при­мио је по­след­ њих не­де­ља раз­ме­ре „еле­мен­тар­не не­по­го­де“.

Евро­па пред но­вим ис­ку­ше­њем

E

вроп­ска би­ро­кра­ти­ја се по­ка­за­ла као не­спо­соб­на да ко­ли­ко би­ло ре­ши про­блем не­ле­гал­не ими­гра­ ци­је на оп­ште­е­вроп­ском ни­воу, и за­то је кре­ну­ла ли­ни­јом нај­ма­ њег от­по­ра, тј. по­де­ли­ла је кво­те са бро­јем ими­гра­на­та ко­ји сва­ка чла­ни­ца Европ­ске уни­је тре­ба да при­ми. Дру­штво је све­сно чи­ње­ни­це да су те кво­те на­мет­ ну­те и да је то тек по­че­так, тј. да тек сле­ди еска­ла­ци­ја ме­ђу­на­ци­о­нал­не на­пе­то­сти и кри­ми­на­ла, и уоп­ште знат­но за­о­штра­ва­ње по­ли­тич­ке и еко­ном­ске си­т у­а­ци­је, на­ро­чи­ то у зе­мља­ма где је сте­пен не­за­по­сле­но­сти ви­сок у од­но­с у на про­сек Европ­ске уни­је. Уз све то, не ви­ди се ни­ка­ква ја­сна ко­ ор­ди­на­ци­ја на­по­ра из­ме­ђу бри­сел­ске би­ ро­кра­ти­је и на­ци­о­нал­них вла­да чла­ни­ца Европ­ске уни­је. Нај­у­пе­ча­тљи­ви­је се та 6

окол­ност ис­по­љи­ла у од­лу­ци ма­ђар­ске вла­де да по­диг­не зид на гра­ни­ци са Ср­ би­јом, што је иза­зва­ло шок у Бе­о­гра­ду. Ма­ђар­ска је од кра­ја 2014. го­ди­не по­ста­ла „ка­пи­ја“ за све оне ко­ји же­ле иле­гал­но да уђу у Европ­ску уни­ју. Ма­ђар­ски гра­до­ви на гра­ни­ци са Ср­би­јом, по­пут Се­ге­ди­ на, по­ста­ли су пра­ва жа­ри­шта на европ­ ској кар­ти ми­гра­ци­о­них то­ко­ва. Глав­ну ма­с у ми­гра­на­та ко­ји те­же да тим пу­тем про­дру у Европ­ску уни­ју чи­не жи­те­љи Ав­га­ни­ста­на и Си­ри­је, а та­ко­ђе бал­кан­ ских зе­ма­ља. Из­бор ми­гра­на­та је пао на Ма­ђар­ску из без­бед­но­сних раз­ло­га. На­и­ ме, сре­до­зем­ни пу­те­ви су опа­сни по жи­ вот, а у Ма­ђар­ској ми­гран­ти са­мо че­ка­ју да их по­хап­си ма­ђар­ска по­ли­ци­ја, за­тим „по­пу­ња­ва­ју мол­бу за до­би­ја­ње ста­т у­са

Ако го­во­ри­мо о ста­ву Европ­ске уни­је пре­ма Ср­би­ји, мо­же­мо ре­ћи да ни Европ­ска ко­ми­си­ја ни по­је­ди­не чла­ни­це Европ­ске уни­је не жу­ре да пру­же Ср­би­ји бит­ни­ју по­моћ у при­хва­та­њу и раз­ме­шта­њу из­бе­гли­ца, иако је упра­во ак­тив­но ме­ша­ње Европ­ске уни­је (као и САД) у кон­флик­те у Се­вер­ној Афри­ци и на Бли­ском ис­то­ку (укљу­чу­ју­ћи и Си­ри­ју) иза­зва­ло де­ста­би­ли­за­ци­ју си­ту­а­ци­је у том ре­ги­о­ну


ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

н­ти“ за­у­век и у Ср­би­ји? У Ср­би­ји се већ на­ла­зе де­се­ти­не хи­ља­да из­бе­гли­ца. Ме­ђу­тим, су­де­ћи по све ве­ћој де­ста­би­ли­за­ци­ји чи­та­вог ре­ги­о­на Бли­ског ис­то­ка у нај­ши­рем сми­слу тог пој­ма, као и по све ак­тив­ни­јем увла­че­њу но­вих ак­те­ра (а ме­ђу њи­ма и Тур­ске) у ге­о­по­ли­тич­ку игру, ре­кло би се да је то тек по­че­так Ру­ко­вод­ство Европ­ске уни­је по­ку­ша­ва да убла­жи си­т у­а­ци­ју и жур­но ра­ди на иде­ји ства­ра­ња „Цен­тра за при­јем иле­ гал­них ими­гра­на­та“ ко­ји мо­же да при­ми 400 000 љу­ди. Тај цен­тар би се на­ла­зио у Ју­жној Евро­пи. Кон­крет­но ме­сто за са­да ни­је од­ре­ђе­но, али срп­ски ме­ди­ји го­то­во сва­ко­днев­но пла­ше чи­та­о­це гла­си­на­ма да тај камп мо­же би­ти на­пра­вљен у Ср­би­ји.

Ру­си­ја спрем­на да по­мог­не

Мо­же ли Ру­си­ја да пру­жи озбиљ­ни­ју по­ моћ Ср­би­ји у овој си­т у­а­ци­ји? Ру­ско-срп­ски ху­ма­ни­тар­ни цен­тар у Ни­шу бр­зо се ода­звао на за­о­штра­ва­ње про­бле­ма и по­мо­гао срп­ској вла­ди у по­ ди­за­њу кам­по­ва за при­вре­ме­ни бо­ра­вак из­бе­гли­ца. Кон­крет­но, цен­тар је пре­дао вла­ди Ср­би­је 20 ша­то­ра М-30 (за три­ де­сет осо­ба), 10 ша­то­ра М-10 (за де­сет осо­ба), агре­га­те, пе­ћи, кре­ве­те и по­кри­ ва­че за опре­ма­ње кам­по­ва у Пре­ше­ву и Ка­њи­жи до­вољ­не да се збри­не 1000 љу­ди. Што се ти­че кон­с ул­та­тив­не по­мо­ћи, тре­ ба ис­та­ћи да је ру­ско ис­ку­ство у ра­ду са иле­гал­ном ими­гра­ци­јом ве­ли­ко (Ру­ си­ја је 2013. го­ди­не има­ла 11 ми­ли­о­на ими­гра­на­та, и по том по­ка­за­те­љу је би­ла на дру­гом ме­сту у све­т у, по­сле САД, на чи­јој те­ри­то­ри­ји се та­да на­ла­зи­ло 45,8 ми­ли­о­на ими­гра­на­та). Ме­ђу­тим, те­шко да се та по­моћ мо­же ока­рак­те­ри­са­ти као ре­ле­вант­на и ре­ла­тив­но успе­шна. Ср­ би­ја је за из­бе­гли­це из Ју­жне Афри­ке и са Бли­ског ис­то­ка углав­ном тран­зит­на

зе­мља, док је Ру­си­ја за сво­је „рад­не ими­ гран­те“ нај­че­шће ко­нач­но од­ре­ди­ште. То се пре све­га ти­че ими­гра­на­та ко­ји до­ла­зе из бив­ших со­вјет­ских ре­пу­бли­ка Сред­ ње Ази­је. У пи­та­њу је чи­та­ва ар­ми­ја га­ стар­бај­те­ра и се­зон­ских рад­ни­ка, али и не­ре­ги­стро­ва­них ими­гра­на­та. Због то­га је ово пре све­га со­ци­јал­но-еко­ном­ски про­блем и он се ре­ша­ва углав­ном рад­ ним ан­га­жо­ва­њем ими­гра­на­та у оним сфе­ра­ма где по­сто­ји објек­тив­на не­ста­ ши­ца људ­ских ре­с ур­са, а то су гра­ђе­ ви­на, тр­го­ви­на и сек­тор ко­му­нал­них услу­га. Слич­на је си­т у­а­ци­ја и са из­бе­гли­ца­ма из Укра­ји­не. По не­ким про­це­на­ма, њих је већ ви­ше од ми­ли­он. Њи­хо­ва да­ља суд­ би­на у знат­ној ме­ри за­ви­си од раз­во­ја си­ ту­а­ци­је у Укра­ји­ни. Ево ка­ко је зва­нич­но оце­нио си­т у­а­ци­ју шеф Фе­де­рал­не ми­гра­ ци­о­не слу­жбе Ру­си­је Кон­стан­тин Ро­мо­ да­нов­ски: „Да­нас се на те­ри­то­ри­ји Ру­си­је на­ла­зи 2,6 ми­ли­о­на Укра­ји­на­ца. Они се мо­гу по­де­ли­ти у че­ти­ри ка­те­го­ри­је. То су пре све­га љу­ди ко­ји до­ла­зе код сво­јих ро­ ђа­ка у при­ват­ну по­се­т у. Дру­га ка­те­го­ри­ја су они ко­ји до­ла­зе код нас на при­вре­ме­ ни рад. Тре­ћа су жи­те­љи Укра­ји­не ко­ји су по­бе­гли од мо­би­ли­за­ци­је у уче­шћа у бор­бе­ним деј­стви­ма. И по­след­ња ка­те­го­ ри­ја су из­бе­гли­це са ју­го­и­сто­ка Укра­ји­не. Ових че­твр­тих у Ру­си­ји има већ пре­ко ми­ли­он! То је око 40% свих гра­ђа­на ко­ји су до­пу­то­ва­ли из Укра­ји­не и у овом тре­ нут­ку се на­ла­зе у на­шој зе­мљи.

Те ка­те­го­ри­је сва­ка­ко тре­ба да има­ју раз­ли­чит трет­ман. Сма­тра­мо да тре­ба за­др­жа­ти по­вла­сти­це за љу­де са ју­го­и­ сто­ка Укра­ји­не ко­ји тра­же при­вре­ме­ни азил, ста­т ус из­бе­гли­це или до­зво­лу за при­вре­ме­ни бо­ра­вак. И не­ма сум­ње да тре­ба про­лон­ги­ра­ти ли­бе­рал­ни­ји ре­жим за ову ка­те­го­ри­ју гра­ђа­на (он ва­жи од 1. ав­гу­ста 2014. го­ди­не – П. И.). Ако се бор­ бе­на деј­ства не об­но­ве, све оста­ле гра­ђа­ не Укра­ји­не ко­ји до­ла­зе тре­ти­ра­ће­мо као и дру­ге гра­ђа­не из За­јед­ни­це не­за­ви­сних др­жа­ва, та­ко да ће за њих ва­жи­ти за­јед­ нич­ка пра­ви­ла“. Тре­ба има­ти у ви­ду да из­бе­гли­це из Укра­ ји­не, а та­ко­ђе и из Мол­да­ви­је, и у знат­ ној ме­ри до­шља­ке са Ју­жног Кав­ка­за и из Сред­ње Ази­је, за Ру­си­ју ве­зу­је чи­тав ком­плекс исто­риј­ско-кул­т ур­них осо­бе­ но­сти ко­је про­из­и­ла­зе из ду­гог пе­ри­о­да за­јед­нич­ког жи­во­та у ис­тој др­жа­ви. Њи­ хо­ва спо­соб­ност за ин­те­гри­са­ње у ру­ско дру­штво, па чак и аси­ми­ла­ци­ју са њим, да­ле­ко је ве­ћа не­го код ими­гра­на­та из Се­вер­не Афри­ке и Бли­ског и Сред­њег ис­то­ка ко­ји до­ла­зе у Ср­би­ју и дру­ге бал­ кан­ске зе­мље. До­ду­ше, то не ва­жи са­мо за Бал­кан, не­го и за зе­мље Европ­ске уни­је ко­је се при­др­жа­ва­ју по­ли­ти­ке мул­ти­кул­ ту­ра­ли­зма, а не ин­тер­кул­т у­ра­ли­зма (ово дру­го, сти­ца­јем исто­риј­ских окол­но­сти, ви­ше од­го­ва­ра ру­ским усло­ви­ма). Ако го­во­ри­мо о ста­ву Европ­ске уни­је пре­ма Ср­би­ји, мо­же­мо ре­ћи да ни Европ­ ска ко­ми­си­ја ни по­је­ди­не чла­ни­це Европ­ ске уни­је не жу­ре да пру­же Ср­би­ји бит­ ни­ју по­моћ у при­хва­та­њу и раз­ме­шта­њу из­бе­гли­ца, иако је упра­во ак­тив­но ме­ ша­ње Европ­ске уни­је (као и САД) у кон­ флик­те у Се­вер­ној Афри­ци и на Бли­ском ис­то­ку (укљу­чу­ју­ћи и Си­ри­ју) иза­зва­ло де­ста­би­ли­за­ци­ју си­т у­а­ци­је у том ре­ги­ о­ну. „Ми схва­та­мо да се од Ср­би­је са­да тра­жи да уло­жи огром­не на­по­ре, и од­ лу­чи­ли смо да пру­жи­мо по­моћ. На­да­мо се да ће Ср­би­ју по­др­жа­ти и ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је, а та­ко­ђе они ко­ји су иза­ зва­ли тај не­у­кро­ти­ви ха­ос, због ко­га је и до­шло до се­о­ба ста­нов­ни­ка из тог ре­ги­ о­на“, из­ја­вио је у ве­зи са тим ам­ба­са­дор Ру­си­је у Ср­би­ји Алек­сан­дар Че­пу­рин. У Ср­би­ји се већ на­ла­зе де­се­ти­не хи­ља­ да из­бе­гли­ца. Ме­ђу­тим, су­де­ћи по све ве­ћој де­ста­би­ли­за­ци­ји чи­та­вог ре­ги­о­на Бли­ског ис­то­ка у нај­ши­рем сми­слу тог пој­ма, као и по све ак­тив­ни­јем увла­че­њу но­вих ак­те­ра (а ме­ђу њи­ма и Тур­ске) у ге­о­по­ли­тич­ку игру, ре­кло би се да је то тек по­че­так. 7


погледи

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

„Ко­га да на­зо­вем кад по­же­лим Пи­ше: Вла­ди­мир Ја­ку­њин

Евро­па гра­ди но­ви „бер­лин­ски зид“, али не соп­стве­ном во­љом, не­го по про­јек­т у и на­цр­ти­ма пре­ко­о­ке­ан­ ских по­ли­ти­ча­ра. Вр­ше­ћи при­ти­сак на Ру­си­ју, Европ­ска уни­ја са­ма се­би на­но­си ве­ли­ку ште­т у, јер „ба­ти­на има два кра­ја“.

8

ФOTO: ДМИ­ТРИЈ ДИ­ВИН

„К

о­га да на­зо­вем ка­да по­ же­лим да раз­го­ва­рам са Евро­пом?“ – та­ко се иро­нич­но пи­тао Хен­ри Ки­син­џер, тра­же­ћи др­ жав­ни­ка ко­ји би мо­гао из­ра­зи­ти гле­ди­ште европ­ског кон­ти­нен­та. Нео­спор­но је да „си­стем јед­ног про­зо­ра“ има мно­ге пред­но­сти, и да са­вез су­ве­ре­ них др­жа­ва по­пут Европ­ске уни­је пру­жа мно­го по­зи­тив­них мо­гућ­но­сти за раз­вој еко­но­ми­је. Сва­ки за­ин­те­ре­со­ва­ни по­сма­ трач ће ви­де­ти да се уну­тар Је­дин­стве­не Евро­пе на­ста­вља ди­ја­лог ра­ди до­сти­за­ња за­јед­нич­ких ци­ље­ва. Уто­ли­ко је ве­ћа не­до­у­ми­ца ка­да ви­ди­мо ка­ко Је­дин­стве­на Евро­па, ко­ја је пре­бро­ ди­ла то­ли­ко еко­ном­ских кри­за, ср­ља у са­ мо­у­ни­ште­ње, у ис­цр­пљи­ва­ње соп­стве­не еко­но­ми­је, и опре­де­љу­је се за за­ви­сност од спољ­них усло­ва, с тим што ни­с у европ­ски по­ли­ти­ча­ри ти ко­ји те усло­ве дик­ти­ра­ју. На­ма, по­слов­ним љу­ди­ма ко­ји ни­с у упло­ ви­ли у ве­ли­ку по­ли­ти­ку, чи­ни се да ме­ђу­ на­род­ном са­рад­њом упра­вља­ју са­мо по­ ли­ти­ча­ри, и да од би­зни­сме­на ма­ло то­га за­ви­си. Ја сам, ме­ђу­тим, уве­рен да да­нас упра­во би­знис, као стра­на ко­ја нај­ви­ше тр­пи од та­ко­зва­них „санк­ци­ја“, тре­ба да скре­не па­жњу европ­ских по­ли­ти­ча­ра на кон­тра­про­дук­тив­ност до­не­тих од­лу­ка. Упо­тре­био сам реч „санк­ци­је“, јер се она одо­ма­ћи­ла у да­том дис­кур­с у, иако при­ ти­сак ко­ји се са­да вр­ши на Ру­си­ју из­ла­зи из­ван гра­ни­ца ме­ђу­на­род­ног пра­ва, за раз­ли­ку од пра­вих санк­ци­ја, ко­је мо­же да уво­ди са­мо УН. Те „санк­ци­је“, усме­ре­не про­тив Ру­си­је, има­ју исто то­ли­ко не­га­ ти­ван ути­цај и на еко­но­ми­ју европ­ских зе­ма­ља. По­ли­ти­ча­ри су на­ви­кли да раз­ми­шља­ју гло­бал­но. Ме­ђу­тим, ако они са­мо на­крат­ ко си­ђу са пи­је­де­ста­ла вла­сти и окре­ну се сво­ме на­ро­ду, ко­ји их би­ра, сво­јим очи­ма

Је­дин­стве­на Евро­па, ко­ја је пре­бро­ди­ла то­ли­ко еко­ном­ских кри­за, ср­ља у са­мо­у­ни­ште­ње, у ис­цр­пљи­ва­ње соп­стве­не еко­но­ми­је

ће се уве­ри­ти у ко­јој ме­ри су те њи­хо­ве „санк­ци­је“ ба­ти­на ко­ја има два кра­ја. На при­мер, не про­ђе ни јед­на не­де­ља да у Евро­пи не про­те­сту­ју по­љо­при­вред­ни­ци, ко­ји тра­же по­ве­ћа­ње от­куп­них це­на и мо­гућ­ност ши­ре­ња тр­жи­шта за пла­сман про­из­во­да, пре све­га мо­гућ­ност из­во­за у Ру­си­ју. Ру­си­ја је би­ла при­ну­ђе­на да уве­де уз­врат­ не ме­ре. У кон­так­ти­ма са сво­јим по­слов­


ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

м да раз­го­ва­рам са Евро­пом?“ ним парт­не­ри­ма, ви­дим да они има­ју за то раз­у­ме­ва­ња. Али њи­ма је те­шко да схва­те због че­га се са­да по­вла­чи та не­за­ми­сли­ва ли­ни­ја раз­два­ја­ња из­ме­ђу Ру­си­је и Евро­пе. Са­да европ­ско и, кон­крет­но, фран­цу­ско дру­штво и по­слов­ни кру­го­ви ви­де да но­ви „бер­лин­ски зид“ пре­ти да одво­ји Ру­си­ју од Евро­пе, и да се он гра­ди по про­јек­т у и на­ цр­ти­ма пре­ко­о­ке­ан­ских по­ли­ти­ча­ра. Шеф аме­рич­ке ана­ли­тич­ке ком­па­ни­је „Strat­for“ Џорџ Фрид­ман јед­ном при­ли­ком је ре­као да би по­ми­сао на еко­ном­ско ује­ди­ње­ње Ру­си­је и Не­мач­ке, тј. на ује­ди­ње­ње европ­ ских тех­но­ло­ги­ја и ру­ских си­ро­ви­на, био пра­ви ко­шмар за Аме­ри­ку, јер би она та­ко до­би­ла вр­ло моћ­ну кон­ку­рен­ци­ју. То­ком про­те­клих пет го­ди­на аме­рич­ке бан­ке су знат­но од­ма­кле европ­ским кон­ ку­рен­ти­ма по оби­му тр­жи­шне ка­пи­та­ ли­за­ци­је и вред­но­сти ак­ци­ја. Од 2010. го­ди­не хар­ти­је од вред­но­сти нај­ве­ћих фи­нан­сиј­ско-кре­дит­них ор­га­ни­за­ци­ја САД у про­се­ку су по­ску­пе­ле за 45%, док су се њи­хо­ве европ­ске ко­ле­ге су­о­чи­ле са па­дом вред­но­сти сво­јих ак­ци­ја у про­се­ку за 17%. Та­мо где су европ­ске бан­ке све ма­ње при­с ут­не, све при­с ут­ни­је су аме­ рич­ке. И ова не­при­род­на огра­ни­че­ња, ко­ја је Евро­па са­ма се­би уве­ла као не­ка­ кву епи­ти­ми­ју, са­мо ће до­при­не­ти ја­ча­њу аме­рич­ке еко­но­ми­је.

У ду­го­роч­ној пер­спек­ти­ви ЕУ ри­зи­ку­је да из­гу­би 90 ми­ли­јар­ди евра и 2,2 ми­ли­о­на рад­них ме­ста Упра­во у том кљу­чу тре­ба по­сма­тра­ти по­ли­тич­ки при­ти­сак ко­ји се са­да вр­ши на Ру­си­ју. Евро­пља­ни се при­мо­ра­ва­ју да се кре­ћу у том сме­ру и да та­ко пре све­га са­ми се­би оду­зму сна­гу. Да­нас се стра­не ком­па­ни­је су­о­ча­ва­ју са озбиљ­ним по­те­шко­ћа­ма при­ли­ком по­ сло­ва­ња у Ру­си­ји. На при­мер, не­мо­гу­ће је пре­ба­ци­ти но­вац из ру­ских ком­па­ни­ја у европ­ске, а не обр­ну­то! То ни­је са­мо стра­те­ги­ја про­те­ри­ва­ња европ­ских ком­ па­ни­ја са ру­ског тр­жи­шта, не­го и стра­ те­ги­ја до­ла­ска аме­рич­ких ком­па­ни­ја на њи­хо­во ме­сто. И по­ред при­вре­ме­ног „за­те­за­ња ка­и­ше­ ва“, ко­је је по­не­где нео­п­ход­но, у бли­ској бу­дућ­но­сти ће ве­штач­ка огра­ни­че­ња, на кра­ју кра­је­ва, до­при­не­ти на­пре­до­ва­њу мно­гих сек­то­ра ру­ске еко­но­ми­је. Љу­ди мо­је ге­не­ра­ци­је већ има­ју то ис­ку­ство и од­лич­но га пам­те... А где ће и са ким ће би­ти Је­дин­стве­на Евро­па, ко­ја је та­ко бр­зо

и са­мо­у­ве­ре­но ис­по­љи­ла свој „санк­ци­ја­ шки“ по­рив? Во­де­ћи свет­ски ис­тра­жи­вач­ ки ин­сти­т у­ти об­ја­вљу­ју по­дат­ке о еко­ном­ ским гу­би­ци­ма ко­је ће има­ти Европ­ска уни­ја. На при­мер, пре­ма оце­на­ма Аустриј­ ског ин­сти­т у­та за еко­ном­ска ис­тра­жи­ва­ ња (WI­FO), услед огра­ни­че­ња ко­ја је уве­ла Европ­ска уни­ја и уз­врат­них ме­ра ко­је је уве­ла Ру­си­ја, у ду­го­роч­ној пер­спек­ти­ви ЕУ ри­зи­ку­је да из­гу­би 90 ми­ли­јар­ди евра и 2,2 ми­ли­о­на рад­них ме­ста. Бив­ши пред­сед­ник Фран­цу­ске Ва­ле­ри Жи­скар д’Естен, ко­га ве­о­ма це­ним, у ма­ју ове го­ди­не одр­жао је пре­да­ва­ње на Мо­сков­ском др­жав­ном уни­вер­зи­те­т у, и из­нео от­при­ли­ке исту ми­сао. Он сма­тра да је За­пад по­гре­шио ка­да је од­лу­чио да вр­ши при­ти­сак на Ру­си­ју, уме­сто да во­ди са њом ди­ја­лог. Па ипак, го­спо­дин Жи­ скар д’Естен је из­ра­зио на­ду да ће се За­ пад окре­ну­ти по­зи­тив­ном по­ли­тич­ком кур­с у пре­ма Ру­си­ји и ис­та­као да је при­ ме­на пер­со­нал­них санк­ци­ја про­тив по­је­ ди­них ру­ских по­ли­ти­ча­ра и би­зни­сме­на у су­прот­но­сти са европ­ским вред­но­сти­ма. Ко­га, да­кле, да на­зо­вем кад по­же­лим да раз­го­ва­рам са Евро­пом? Аутор је ру­ски дру­штве­ни рад­ник и ме­на­џер, до ав­гу­ста 2015. био је ди­рек­тор ком­па­ни­је РЖД („Ру­ске же­ле­зни­це“).

Ру­ско-срп­ске од­но­се тре­ба мо­дер­ни­зо­ва­ти Пи­ше: Дар­ја Ба­со­ва

вља­мо вам ми­шље­ње мла­дог бал­ кул­т ур­ном је­дин­ству ко­је по­ве­зу­је два ка­но­ло­га Дар­је Ба­со­ве ко­је је она сло­вен­ска на­ро­да. На при­мер, у Де­кла­ ра­ци­ји о стра­те­шком парт­нер­ству из­ме­ об­ја­ви­ла у свом лич­ном бло­гу.

Ак­т у­ел­ни мо­дел од­но­са из­ме­ђу Ру­ си­је и Ср­би­је под­ра­зу­ме­ва осла­ња­ по­ли­тич­ком дис­кур­с у ка­ко ру­ ње на ду­хов­ну, кул­т ур­ну и исто­ ског, та­ко и срп­ског дру­штва од­ риј­ску бли­скост на­ших на­ро­да. но­си из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је су Ме­ђу­тим, у усло­ви­ма гло­бал­них и уоб­ли­че­ни као „тра­ди­ци­о­нал­ ре­ги­о­нал­них ге­о­по­ли­тич­ких тран­ ни”, исто­риј­ски, при­ја­тељ­ски и сфор­ма­ци­ја нео­п­ход­но је ство­ри­ти брат­ски. Ру­ко­во­ди­о­ци и мно­ги мо­дер­ни­стич­ки мо­дел, за­сно­ван на по­ли­ти­ча­ри обе­ју зе­ма­ља че­сто у сво­јим праг­ма­тич­ном при­сту­пу. Пред­ста­ јав­ним на­сту­пи­ма го­во­ре о ду­хов­ном и

У

ђу Ру­ске Фе­де­ра­ци­је и Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, пот­пи­са­ној 24. ју­на 2013 го­ди­не у Со­чи­ју, на­ве­де­но је да се обе стра­не „осла­ња­ју на ду­бо­ка уза­јам­на при­ја­тељ­ска осе­ћа­ња, ви­ ше­ве­ков­ну исто­ри­ју ме­ђу­соб­них од­но­са, је­зич­ку тра­ди­ци­ју, ду­хов­ну и кул­т ур­ну бли­скост брат­ских на­ро­да две­ју зе­ма­ља...” Па ипак, стра­те­шко ру­ско-срп­ско парт­ нер­ство још увек не­ма свој­ства праг­ма­

9


погледи

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

тич­не ко­о­пе­ра­ци­је и „старт-ап” про­јек­та за­хва­љу­ју­ћи ко­ме би се на­ши би­ла­те­рал­ ни од­но­си раз­ви­ја­ли уз­ла­зном ли­ни­јом у ду­го­роч­ној пер­спек­ти­ви. Дру­гим ре­чи­ма, мо­дел са­рад­ње из­ме­ђу Ср­би­је и Ру­си­је ре­а­ли­зу­је се у окви­ру ста­ре па­ра­диг­ме, ко­ја не од­го­ва­ра са­вре­ме­ним иза­зо­ви­ма. Ка­ко се тај „ста­ри мо­дел” од­ра­жа­ва на спољ­ну по­ли­ти­ку? Пр­во, у по­ли­тич­ком про­сто­ру Ру­си­је и Ср­би­је пре­о­вла­да­ва „тра­ди­ци­о­нал­ни дис­курс”, тј. ми и да­ље ко­ри­сти­мо ре­то­ ри­ку на ко­ју смо сви на­ви­кли и ба­ра­та­мо кла­сич­ним сим­бо­ли­ма и пред­ста­ва­ма. То се од­но­си на еле­мен­те дис­кур­са као што су пра­во­сла­вље, ви­зан­тиј­ско на­сле­ђе, сло­ вен­ство, уза­јам­на исто­риј­ска по­моћ, итд. Дру­го, Ср­би­ја ни­је ус­пе­ла да се ко­нач­но опре­де­ли ка­да је реч о спољ­но­по­ли­тич­ ким век­то­ри­ма. Уме­сто то­га, она по­ку­ша­ ва да ба­лан­си­ра из­ме­ђу евро­ин­те­гра­ци­је и очу­ва­ња еко­ном­ских ве­за са Ру­си­јом. Та­ко је до­шло до си­т у­а­ци­је у ко­јој Ср­би­

Укра­ји­ни је ис­по­љио ра­зи­ла­же­ње из­ме­ђу две­ју зе­ма­ља ка­да је реч о ин­тер­пре­та­ци­ ји те­ри­то­ри­јал­не це­ло­ви­то­сти, а пи­та­ње ула­ска Кри­ма у са­став Ру­си­је иза­зва­ло је мно­штво не­до­у­ми­ца у по­гле­ду Ко­со­ва. Пре­ма то­ме, ак­т у­ел­ни мо­дел од­но­са из­ ме­ђу Ср­би­је и Ру­си­је не од­го­ва­ра у пот­ пу­но­сти са­вре­ме­ним ре­а­ли­ја­ма и по­сте­ пе­но гу­би свој по­тен­ци­јал. У усло­ви­ма гло­бал­них и ре­ги­о­нал­них (бал­кан­ских) ге­о­по­ли­тич­ких тран­сфор­ма­ци­ја, све ве­ ћих ме­ђу­на­род­них ри­зи­ка и све ве­ће не­ из­ве­сно­сти у по­гле­ду свет­ског раз­во­ја

ја те­жи да при­ву­че ру­ски ка­пи­тал и да раз­ви­ја за­јед­нич­ке про­јек­те са Ру­си­јом (углав­ном у обла­сти енер­ге­ти­ке и енер­ гет­ске без­бед­но­сти), али је че­сто при­ну­ ђе­на да се по­ви­ну­је зах­те­ви­ма Бри­се­ла, чи­ме се ану­ли­ра ве­ћи­на до­стиг­ну­ћа ве­ за­них за ја­ча­ње ве­за са Ру­си­јом. Тре­ће, чи­ње­ни­ца да обе зе­мље не при­зна­ ју не­за­ви­сност Ко­со­ва и да­ље има уло­гу ко­хе­зи­о­ног фак­то­ра. Та­ко­ђе, обе зе­мље на ме­ђу­на­род­ној по­ли­тич­кој сце­ни твр­де да су при­вр­же­не нор­ма­ма ме­ђу­на­род­ног пра­ва. Ме­ђу­тим, фак­тор Ко­со­ва све ви­ ше пре­ла­зи у ра­ван уну­тра­шње по­ли­ти­ке Ср­би­је и пре­ра­ста у не­скри­ве­но по­ли­ тич­ко цен­ка­ње. По­ред то­га, кон­фликт у

но­ви мо­дел ру­ско-срп­ских од­но­са по­ста­је им­пе­ра­тив. Дру­гим ре­чи­ма, да би Ру­си­ја и Ср­би­ја мо­гле успе­шно да се су­прот­ста­ ве гло­бал­ним иза­зо­ви­ма на ме­ђу­на­род­ ној по­ли­тич­кој сце­ни, а да при то­ме не од­ба­цу­ју сво­је ви­ђе­ње раз­во­ја др­жа­ве, нео­п­ход­но је да про­на­ђу но­ву фор­му­лу и но­ве те­ме­ље (па чак и сим­бо­ле) сво­је са­ рад­ње. Ни­је реч о то­ме да се за­бо­ра­ве или од­ба­це тра­ди­ци­о­нал­не пред­ста­ве и сим­ бо­ли, ко­ји пра­те би­ла­те­рал­ну по­ли­ти­ку две­ју зе­ма­ља, не­го о то­ме да у њи­хо­вим од­но­си­ма до­ми­ни­ра­ју „мо­дер­ни­стич­ки” еле­мен­ти. У ве­зи са тим основ­не пре­по­ ру­ке за кон­стру­и­са­ње но­вог мо­де­ла уза­ јам­них од­но­са мо­гу би­ти сле­де­ће:

Да би Ру­си­ја и Ср­би­ја мо­гле успе­шно да се су­прот­ста­ве гло­бал­ним иза­зо­ви­ма на ме­ђу­на­род­ној по­ли­тич­кој сце­ни, а да при то­ме не од­ба­цу­ју сво­је ви­ђе­ње раз­во­ја др­жа­ве, нео­п­ход­но је да про­на­ђу но­ву фор­му­лу и но­ве те­ме­ље (па чак и сим­бо­ле) сво­је са­рад­ње

ИЛУСТРАЦИЈА: ДМИ­ТРИЈ ДИ­ВИН

1. Нај­ве­ћу па­жњу је по­треб­но по­све­ти­ ти праг­ма­ти­зму. То зна­чи да тре­ба ве­о­ ма ши­ро­ко про­мо­ви­са­ти ин­ве­сти­ци­о­не, гра­ђе­вин­ске и дру­ге про­јек­те у ко­ји­ма уче­ству­ју Ср­би­ја и Ру­си­ја; 2. Ру­си­ја тре­ба да при­хва­ти по­ли­ти­ку Ср­би­је усме­ре­ну на евро­ин­те­гра­ци­ју као чи­ње­нич­но ста­ње, и да гра­ди би­ла­те­рал­ ну са­рад­њу по­ла­зе­ћи од те чи­ње­ни­це. То би омо­гу­ћи­ло да се из­бег­не раз­о­ча­ра­ње до ко­га до­ла­зи због пре­те­ра­но ве­ли­ких оче­ки­ва­ња ко­ја ру­ско и срп­ско дру­штво ме­ђу­соб­но га­је; 3. Кон­так­ти на дру­штве­нокул­т ур­ном пла­ну тре­ба да бу­ду ин­тен­зив­ни­ји. Са­вре­ ме­ну Ру­си­ју тре­ба от­кри­ти Ср­би­ма. И обр­ну­то: гра­ђа­ни Ру­си­је тре­ба да упо­зна­ју са­ вре­ме­ну Ср­би­ју. 4. По­треб­но је ство­ри­ти фор­мат за ко­о­пе­ра­ци­ју Ср­ би­је са струк­т у­ра­ма све ак­ ту­ел­ни­је ин­те­гра­ци­о­не за­ јед­ни­це ка­ква је Евро­а­зиј­ска еко­ном­ска уни­ја. Ови пред­ло­зи омо­гу­ћа­ва­ју да се тек оцр­та­ју кон­т у­ре мо­де­ ла са­рад­ње из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је. Сва­ка­ко је нео­п­ход­ на и дру­штве­но-по­ли­тич­ка ди­ску­си­ја по­во­дом основ­них ком­по­не­на­та та­квог мо­де­ла. И по­ред раз­ ми­мо­и­ла­же­ња ко­ја по­сто­је из­ме­ђу Ру­си­је и Ср­би­је, обе зе­мље схва­та­ју да је бо­ље за­ јед­нич­ким сна­га­ма упра­вља­ти са­да­шњим ста­њем, ис­пра­вља­ју­ћи гре­шке на­сле­ђе­не из про­шло­сти, и пред­ви­ђа­ти бу­дућ­ност, не­го се пре­пу­шта­ти дик­та­т у спо­ља. У ве­зи са тим пре­и­спи­ти­ва­ње би­ла­те­рал­них од­ но­са има по­тен­ци­јал ко­ји мо­же да учвр­ сти от­пор­ност на­ших др­жав­них мо­де­ла и вред­но­сти у то­ли­ко не­стал­ној и про­ мен­љи­вој спољ­но­по­ли­тич­кој си­т у­а­ци­ји.

10

Аутор је ана­ли­ти­чар Мо­сков­ског др­жав­ног уни­вер­зи­те­та ме­ђу­на­род­них од­но­са (МГИ­МО).


репортажа

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

Не­за­др­жи­ви про­бој у веч­ност Пи­ше: Вла­ди­мир Дми­три­јев

По­са­да је све­сно кре­ну­ла у си­гур­ ну смрт и за сва вре­ме­на оста­ви­ла при­мер ка­ко ги­ну нај­бо­љи си­но­ви Отаџ­би­не! Наш до­пи­сник је про­шао пу­тем про­до­ра ко­ји је у оку­пи­ра­ном Мин­ску сед­мог да­на од по­чет­ка Ве­ ли­ког отаџ­бин­ског ра­та из­вр­шио со­вјет­ски тенк Т-34.

ФО­ТО: АР­ХИ­ВА РО­СИЈ­СКЕ ГА­ЗЕ­ТЕ

14.

ју­ла 1941. го­ди­не у аме­рич­ком ча­со­пи­ су „Ti­me“ по­ја­вио се чла­нак „Тре­ћа не­де­ља ра­та – у по­тра­зи за но­вом сна­гом“. Па­с ус по­све­ћен Мин­ску и дан да­нас по­тре­са до ду­би­не ду­ше... „Ру­си су сво­јом фан­та­стич­ном хра­бро­ шћу из­не­на­ди­ли на­ци­сте. Не­мач­ки ре­ пор­те­ри опи­су­ју не­за­др­жив на­пад јед­ног ру­ског тен­ка то­ком улич­не бит­ке за Минск. Он је гра­био на­пред као ди­но­са­у ­ рус, не освр­ћу­ћи се ни на шта. Про­јек­ти­ ли не­мач­ког про­тив­тен­ков­ског на­о­ру­жа­ ња су из­бу­ши­ли ње­го­ву ку­по­лу, али там­но чу­до­ви­ште је на­ста­ви­ло да се ко­тр­ља, пу­ца­ју­ћи у свим прав­ци­ма. На кра­ју Нем­ ци су ус­пе­ли да га за­па­ле. По­са­да је из­го­ ре­ла за­јед­но са тен­ком...“ Овај тенк се на тр­гу ис­пред До­ма вла­ де, у са­мом цен­тру оку­пи­ра­ног Мин­ска, по­ја­вио не­где око 28-30. ју­на 1941. го­ди­ не. Пре­пла­ше­ни Нем­ци су од­мах по­ку­ ша­ли да га за­у­ста­ве. Ту­кли су из то­по­ва, ба­ца­ли гра­на­те... Уза­луд. Окре­нув­ши се на тр­гу, ло­ме­ћи и раз­гр­ћу­ћи мо­то­ци­кле и ауто­мо­би­ле, не­по­кор­ни тенк је по­ју­ рио у прав­цу ис­то­ка, по глав­ној град­ској ули­ци. Та­да се она зва­ла Со­вјет­ска. По­сле ра­та је про­ме­ни­ла име у Ста­љи­нов про­спект, за­тим у Ле­њи­нов, а за­тим у Про­спект

Фран­ци­ска Ско­ри­не. Да­нас је то Про­ спект не­за­ви­сно­сти, по ко­јем ла­га­но ко­ ра­ча­мо мо­ја ћер­ка и ја. Мно­ге гра­ђе­ви­не на на­шем пу­т у пам­те по­след­њи хе­рој­ски на­пад „три­де­сет­че­твор­ке“... Град је вр­вео од фа­ши­ста, али је тенк ус­пео да се про­би­је све до Ко­ма­ров­ског тр­га, где је за­у­ста­вљен и спа­љен. По­са­ да је из­ги­ну­ла. Све до да­ле­ког про­ле­ћа 1944. го­ди­не до­т у­че­ни „оклоп­ник“ је ста­ јао на ме­сту где је стра­дао. У Мин­ску се још увек при­ча да су Нем­ци са­хра­ни­ли со­вјет­ске вој­ни­ке као хе­ро­је, а не­мач­ки офи­ци­ри су тенк по­ка­зи­ва­ли сво­јим мла­ дим, тек ре­гру­то­ва­ним вој­ни­ци­ма, ис­ти­ чу­ћи им ру­ске вој­ни­ке као узор. Исто­ри­ја ни­је са­чу­ва­ла име­на чла­но­ва ју­нач­ке по­са­де. Али са­чу­ван је ве­ли­ки број фо­то­гра­фи­ја тен­ка ко­ји је три го­

ди­не ста­јао на Ко­ма­ров­ском тр­гу као спо­ме­ник рат­ном под­ви­гу. Офи­ци­ри и вој­ни­ци Вер­мах­та су се ра­до фо­то­гра­ фи­са­ли ис­пред ње­га. Из­ме­ри­ли смо ра­сто­ја­ње ко­је је Т-34 про­ шао пу­тем до бе­смрт­но­сти. Со­вјет­ском ули­цом до Ко­ма­ров­ског тр­га (да­нас Тр­га Ја­ку­ба Ко­ла­са).

3200 ме­та­ра

74 го­ди­не ка­сни­је ко­ра­ча­мо по овој све­тој тра­си. Ста­нов­ни­ци Мин­ска се­де у ка­фе­ и­ма, сме­ју се, скла­ња­ју се од из­не­над­ног пљу­ска, љу­бе се. Вој­ни­ци, сто­је­ћи под на­стре­шни­цом, ли­жу сла­до­лед, она­ко клем­па­ви и крат­ко под­ши­ша­ни. Ве­ро­ ват­но су исти та­кви мом­ци не­ка­да гле­ да­ли овај ди­ван град кроз про­ре­зе сво­га тен­ка у пла­ме­ну, и не по­ми­шља­ју­ћи да се пре­да­ју... 11


војска Пи­ше: Та­тја­на Ру­са­ко­ва

У под­мо­сков­ском на­се­љу Ала­би­но 15. ав­гу­ста су за­вр­ше­не Ме­ђу­на­род­ не ар­миј­ске игре. Ру­си­ја је по­бе­ди­ла у укуп­ном пла­сма­ну, осво­јив­ши ве­ ћи­ну ме­да­ља. На дру­гом ме­сту је Ки­ на, а на тре­ћем Бе­ло­ру­си­ја. Ср­би­ја је осво­ји­ла брон­зу у тен­ков­ском би­а­ тло­ну, ина­че нај­а­трак­тив­ни­јој ди­ сци­пли­ни Ар­миј­ских ига­ра. „Вој­на олим­пи­ја­да“ је об­у­хва­ти­ла 14 спе­ци­ фич­них ди­сци­пли­на, а так­ми­че­ња су одр­жа­ва­на на 10 по­ли­го­на ру­ских вој­них окру­га.

M

е­ђу­на­род­не ар­миј­ске игре су пр­ви пут одр­жа­не ове го­ди­ не. Еки­пе су се так­ми­чи­ле у по­пу­лар­ним при­ме­ње­ним вој­ним ди­сци­пли­на­ма као што су „тен­ков­ски би­а­тлон“, „авио-пи­ка­до“ и „ка­спиј­ски куп“. Так­ми­ че­ња у овим ди­сци­пли­на­ма су одр­жа­ва­на и ра­ни­је. На Ме­ђу­на­род­ним ар­миј­ским игра­ма уче­ство­ва­ло је 57 еки­па из 17 зе­ ма­ља Евро­пе, Ази­је, Афри­ке и Ла­тин­ске Аме­ри­ке.

Тен­ков­ски би­а­тлон

Тен­ков­ски би­а­тлон је био нај­по­пу­лар­ни­ја и нај­а­трак­тив­ни­ја ди­сци­пли­на Ар­миј­ ских ига­ра. Ви­део сним­ци тен­ков­ског „дриф­та“, пре­ла­же­ња во­де­них пре­пре­ка и ефект­но пре­вр­та­ње еки­пе из Ку­вај­та на Т-72Б (сре­ћом без по­сле­ди­ца по тенк и по­са­ду) бр­зо су по­ста­ли по­пу­лар­ни у дру­штве­ним мре­жа­ма. Ру­си су по­бе­ди­ли у по­је­ди­нач­ној тр­ци. До­бро су се по­ка­ за­ли Ки­не­зи. Они су је­ди­ни на­сту­па­ли на сво­јој тех­ни­ци. Ки­не­ски тен­ко­ви Type 96A ове го­ди­не ни­с у не­при­јат­но из­не­на­ ди­ли сво­је так­ми­ча­ре као про­шле го­ди­не, ка­да је њи­хо­вом тен­ку усред тр­ке спа­ла гу­се­ни­ца, али је Ки­на ипак ове го­ди­не мо­ра­ла да се за­до­во­љи сре­бром. Нео­че­ ки­ва­ни успех је по­сти­гла Ср­би­ја. Она је осво­ји­ла брон­зу у тен­ков­ском би­а­тло­ну по­бе­див­ши еки­пу Ка­зах­ста­на у фи­нал­ ном кру­гу.

Су­во­ров­ски ју­риш и Отво­ре­на во­да

На под­мо­сков­ском по­ли­го­ну Ала­би­но одр­жа­не су и тр­ке бор­бе­них ма­ши­на пе­ ша­ди­је под на­зи­вом „Су­во­ров­ски ју­риш“. При­пад­ни­ци мо­то­стре­љач­ких је­ди­ни­ца 12

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

Нео­че­ки­ва­ни у на Ар­миј­ским и из Ру­си­је, Ки­не и Ве­не­цу­е­ле так­ми­чи­ли су се ве­шти­ни упра­вља­ња бор­бе­ним во­ зи­ли­ма пе­ша­ди­је. Они су то­ком так­ми­че­ ња са­вла­ђи­ва­ли пре­пре­ке на тра­си ду­гој ско­ро 22 км. Пр­во ме­сто су осво­ји­ли Ру­ си, дру­го Ки­не­зи, а тре­ће так­ми­ча­ри из Ве­не­цу­е­ле. Ефект­но је би­ло и так­ми­че­ње ин­же­ње­ риј­ских је­ди­ни­ца под на­зи­вом „Отво­ре­ на во­да“ у гра­ду Му­ро­му на ре­ци Оки. У овом так­ми­че­њу су уче­ство­ва­ле еки­пе из Ру­си­је, Бе­ло­ру­си­је и Ки­не. За­да­так уче­сни­ка је да се у огра­ни­че­ном вре­ ме­ну ор­га­ни­зу­је пре­воз тех­ни­ке и ра­ ње­ни­ка уз по­моћ пон­тон­ских мо­сто­ва, и све то под „бом­ба­ма“ и „на­па­ди­ма“ услов­ног не­при­ја­те­ља. У фи­на­лу је пр­ во ме­сто за­у­зе­ла Ру­си­ја, дру­го Ки­на, а тре­ће Ка­зах­стан.

Авио-пи­ка­до, Мај­сто­ри ва­зду­шног бо­ја и Ка­спиј­ски куп

„Авио-пи­ка­до“ је так­ми­че­ње у ко­ме се де­мон­стри­ра об­у­че­ност пи­ло­та, и ту ни­је би­ло ни­ка­квих из­не­на­ђе­ња. Ру­ски пи­ло­ти су осво­ји­ли зла­то у свих 10 но­ ми­на­ци­ја: ју­ри­шна ави­ја­ци­ја, ло­вач­ка ави­ја­ци­ја, так­тич­ка бом­бар­дер­ска ави­ ја­ци­ја, коп­не­на ави­ја­ци­ја тран­спорт­нобор­бе­них хе­ли­коп­те­ра, коп­не­на ави­ја­ ци­ја бор­бе­них хе­ли­коп­те­ра, стра­те­шка ави­ја­ци­ја, вој­но-тран­спорт­на ави­ја­ци­ја, ави­ја­циј­ска гру­па за акро­бат­ско ле­те­ње, акро­бат­ско ле­те­ње по­је­ди­нач­них по­са­ да, и од ове го­ди­не – нај­бо­љи струч­ њак ин­же­ње­риј­ско-ави­ја­циј­ске гру­пе. Дру­го ме­сто у укуп­ном пла­сма­ну осво­ јио је Ка­зах­стан, а тре­ће еки­па Ки­не,

ко­ја је то­ком так­ми­че­ња јед­но вре­ме др­жа­ла во­де­ћу по­зи­ци­ју. У ди­сци­пли­ни „Мај­сто­ри зе­нит­не бор­ бе“ по­ред ру­ске еки­пе уче­ство­ва­ло је још пет еки­па (из Ве­не­цу­е­ле, Ки­не, Па­ ки­ста­на, Бе­ло­ру­си­је и Егип­та). Бор­бе­не зе­нит­не по­са­де су се так­ми­чи­ле у бр­ зи­ни по­ста­вља­ња ору­ђа и пре­ци­зно­сти по­га­ђа­ња ци­ље­ва. Вре­ме так­ми­че­ња је би­ло огра­ни­че­но. Има­ли су 15 се­кун­ди да при­пре­ме си­сте­ме за бој и да по­го­де ме­т у (ме­та је би­ла ра­ке­та про­тив­а­ви­ он­ског си­сте­ма „Стре­ла“). Ру­ске про­ тив­ва­зду­шне еки­пе су по­ка­за­ле нај­бо­ ље вре­ме и нај­бо­љу пре­ци­зност, док

Пре­ма по­да­ци­ма Ми­ни­стар­ства од­бра­не, у Ме­ђу­на­род­ним ар­миј­ским игра­ма уче­ство­ва­ло је укуп­но 279 је­ди­ни­ца на­о­ру­жа­ња, вој­не и спе­ци­јал­не тех­ни­ке Ору­жа­них сна­га РФ, и 158 је­ди­ни­ца На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ке ар­ми­је Ки­не


успех Ср­би­је игра­ма

су еки­пе из Ки­не и Бе­ло­ру­си­је за­у­зе­ле дру­го и тре­ће ме­сто. „Ка­спиј­ски куп“ је так­ми­че­ње у ко­ме се по­ка­зу­је об­у­че­ност по­мор­ских по­са­да бро­до­ва. И ту је Ру­си­ја од­не­ла по­бе­ду. За вре­ме так­ми­че­ња бро­до­ви су ма­не­ ври­са­ли и при­ме­њи­ва­ли ар­ти­ље­риј­ско на­о­ру­жа­ње, и то у те­шким вре­мен­ским усло­ви­ма. Пр­во ме­сто је за­у­зео ма­ли ра­кет­ни брод Ка­спиј­ске фло­ти­ле Рат­не мор­на­ри­це Ру­си­је „Град Сви­јашск“. Сре­ бро је оти­шло Рат­ној мор­на­ри­ци Ка­зах­ ста­на, а брон­за мор­на­ри­ма Азер­беј­џа­на.

Нај­бо­љи вој­ни из­ви­ђа­чи и Мај­сто­ри ар­ти­ље­риј­ске ва­тре

Ру­си­ја ни­је би­ла не­при­ко­сно­ве­на у свим ди­сци­пли­на­ма. У мно­гим так­ми­че­њи­ма је Ки­на по­сти­гла бо­ље ре­зул­та­те. На при­ мер, по­сле упор­не бор­бе у ди­сци­пли­ни „Нај­бо­љи вој­ни из­ви­ђа­чи“, где уче­сни­ ци по­ка­зу­ју ве­шти­ну ру­ко­ва­ња па­до­бра­ ни­ма и стре­љач­ким оруж­јем, и ве­шти­

ФOTO: РИА „НО­ВО­СТИ“

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

би отво­ри­ле ва­тру. За­то је Ру­си­ја за­у­зе­ла дру­го ме­сто, а Бе­ло­ру­си­ја тре­ће.

По­бед­нич­ка тех­ни­ка за из­воз

На Ме­ђу­на­род­ним ар­миј­ским игра­ма ни­је би­ло тех­нич­ких но­ви­те­та ко­ји при­ вла­че па­жњу на вој­ним из­ло­жба­ма. Све еки­пе (из­у­зев ки­не­ске) на­сту­па­ле су на ру­ској вој­ној тех­ни­ци ко­ју већ ду­го ко­ ри­сте ору­жа­не сна­ге Ру­си­је, али ипак су стра­не зе­мље и за та­кво оруж­је по­ка­за­ле ин­те­ре­со­ва­ње. Ру­си­ја у су­шти­ни по­ка­ зу­је ка­ко из­гле­да ње­на ро­ба у при­ме­ни и не­ми­ло­срд­но те­сти­ра сво­ју тех­ни­ку ра­чу­на­ју­ћи на то да ће за­ин­те­ре­со­ва­ти и по­тен­ци­јал­не куп­це. И за­и­ста у то­ме успе­ва. То по­твр­ђу­ју и из­ја­ве чла­но­ва вој­них ко­ман­ди по­је­ди­них зе­ма­ља (на при­мер Ни­ка­ра­гва је на­ја­ви­ла ку­по­ви­ну тен­ко­ва Т72Б, а Ве­не­цу­е­ла се ин­те­ре­с у­је за ин­же­ње­риј­ску тех­ни­ку). У це­ли­ни гле­да­но, Ар­миј­ске игре 2015. су се по­ка­за­ле као згод­на при­ли­ка за про­ ду­бљи­ва­ње вој­но-тех­нич­ких ве­за из­ме­ђу зе­ма­ља уче­сни­ца. То­ком ига­ра еки­пе су уса­вр­ши­ле сво­је бор­бе­но мај­стор­ство. Оно ће им за­тре­ба­ти и у сле­де­ћој спорт­ ској се­зо­ни. Ар­миј­ске игре се у овом фор­ ма­т у одр­жа­ва­ју пр­ви пут, али по ре­чи­ма

„Да­нас, ка­да су­ми­ра­мо ре­зул­та­те и на­гра­ђу­је­мо по­бед­ни­ке, ми још јед­ном же­ли­мо да ка­же­мо: сви су нам дра­ги го­сти – сва­ко ко до­ђе код нас у ми­ру, сва­ко ко до­ђе на ова­ква так­ми­че­ња. Ми би­смо ве­о­ма же­ле­ли да вас све ви­ди­мо упра­во ов­де, на овим по­ли­го­ни­ма, на овим спорт­ским бој­ним по­љи­ма, и ни на ка­квим дру­гим.“ Сер­геј Шој­гу, ми­ни­стар од­бра­не РФ ну кре­та­ња по не­при­сту­пач­ном те­ре­ну, еки­па Ки­не је у по­след­њем ча­с у пре­о­те­ла Ру­си­ма ме­да­љу, та­ко да се Ру­си­ја мо­ра­ла за­до­во­љи­ти сре­бром, док је брон­за оти­ шла Бе­ло­ру­си­ји. Ки­на је осво­ји­ла зла­то и у так­ми­че­њу по­ са­да ми­но­ба­ца­ча под на­зи­вом „Мај­сто­ри ар­ти­ље­риј­ске ва­тре“. По­бе­ду је Ки­не­зи­ма до­не­ло њи­хо­во са­мо­ход­но ар­ти­ље­риј­ско ору­ђе PPL-05 кла­се „ми­но­ба­цач ха­у­би­ ца“. Са­мо­ход­но ору­ђе ни­је би­ло по­треб­но ис­то­ва­ри­ва­ти и по­ста­вља­ти на по­зи­ци­ ју, а тех­ни­ка та­кве кла­се омо­гу­ћа­ва да се отва­ра ва­тра прак­тич­но без при­пре­ме. Оста­ле еки­пе су пре­во­зи­ле сво­је ми­но­ ба­ца­че и мо­ра­ле су да их ис­то­ва­ра­ју ка­ко

ми­ни­стра од­бра­не РФ Сер­ге­ја Шој­гуа, ни­ка­ко не и по­след­њи пут. По­ред то­га, Ру­си­ја оче­ку­је да ће круг уче­сни­ка овог је­дин­стве­ног так­ми­че­ња у при­ме­ње­ним вој­ним спор­то­ви­ма са вре­ме­ном би­ти све ве­ћи. „Да­нас, ка­да су­ми­ра­мо ре­зул­та­те и на­гра­ ђу­је­мо по­бед­ни­ке, ми још јед­ном же­ли­мо да ка­же­мо: сви су нам дра­ги го­сти – сва­ко ко до­ђе код нас у ми­ру, сва­ко ко до­ђе на ова­ква так­ми­че­ња. Ми би­смо ве­о­ма же­ ле­ли да вас све ви­ди­мо упра­во ов­де, на овим по­ли­го­ни­ма, на овим спорт­ским бој­ним по­љи­ма, и ни на ка­квим дру­гим“, ре­као је Шој­гу на це­ре­мо­ни­ји за­тва­ра­ња Ар­миј­ских ига­ра. 13


историја

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

„Ју­риш мр­тва­ца“: Сто­го­ди­шњи­ца под­ви­га бра­ни­ла­ца твр­ђа­ве Осо­вец Пи­ше: Вла­ди­мир Ва­си­лик, пра­во­сла­вие.ру

Ше­стог ав­гу­ста се на­вр­ши­ло 100 го­ ди­на од „Ју­ри­ша мр­тва­ца“ – до­га­ђа­ја без пре­се­да­на у исто­ри­ји ра­то­ва­ња. Реч је о кон­тра­на­па­ду 13. че­те 226. Зе­мљан­ског пу­ка по­сле тро­ва­ња га­ сом при­ли­ком на­па­да не­мач­ке вој­ ске на твр­ђа­ву Осо­вец. Од­бра­на Осо­ве­ца се по по­ка­за­ном ју­на­штву мо­же по­ре­ди­ти са од­бра­ном Бре­ стов­ске твр­ђа­ве и Се­ва­сто­по­ља у Дру­гом свет­ском ра­т у.

У

то­ку је би­ла дру­га го­ди­на Пр­ вог свет­ског ра­та. Си­т у­а­ци­ја на Ис­точ­ном фрон­т у ни­је би­ла по­вољ­на по Ру­си­ју. Нем­ци су 1. ма­ја 1915. из­вр­ши­ли хе­миј­ски на­пад код Гор­ли­це и ус­пе­ли да про­би­ју ру­ске по­ло­жа­је. Та­да је от­по­че­ ла ве­ли­ка офан­зи­ва не­мач­ких и аустриј­ ских тру­па. Ру­си су се по­ву­кли из Пољ­ ског кра­љев­ства, Ли­тва­ни­је, Га­ли­ци­је, де­ла Ле­то­ни­је и Бе­ло­ру­си­је. За­ро­бље­но је ми­ли­он и по вој­ни­ка ру­ске им­пе­ра­тор­ ске ар­ми­је, а укуп­но је то­ком 1915. го­ди­не уби­је­но, ра­ње­но и за­ро­бље­но око 3 ми­ ли­о­на ру­ских вој­ни­ка. Ру­ска вој­ска се по­вла­чи­ла јер ни­је има­ла до­вољ­но му­ни­ци­је и то­по­ва. На сто не­мач­ ких про­јек­ти­ла ру­ска ар­ти­ље­ри­ја је мо­гла да ис­па­ли са­мо де­сет. План снаб­де­ва­ња ру­ ске ар­ми­је ар­ти­ље­ри­јом ни­је ре­а­ли­зо­ван. Уме­сто пла­ни­ра­них 1500 сти­гло је са­мо 88 то­по­ва. Али чак и без про­јек­ти­ла и му­ни­ ци­је, Ру­си су у по­вла­че­њу за­да­ва­ли те­шке удар­це не­мач­ким и аустриј­ским тру­па­ма, чи­ји су укуп­ни гу­би­ци то­ком 1915. го­ди­не из­но­си­ли око 1,2 ми­ли­о­на љу­ди. Твр­ђа­ва Осо­вец на­ла­зи­ла се све­га 23 ки­ло­ме­тра од гра­ни­це са Ис­точ­ном 14

Пру­ском. По ре­чи­ма уче­сни­ка од­бра­не Осо­ве­ца С. Хмељ­ко­ва, глав­ни за­да­так твр­ђа­ве био је „да пре­гра­ди не­при­ја­те­ љу нај­кра­ћи и нај­лак­ши пут на Бе­ло­сток /.../ да не­при­ја­тељ ду­го др­жи твр­ђа­ву под оп­са­дом или да тра­жи за­о­би­ла­зне пу­те­ве и та­ко у сва­ком слу­ча­ју из­гу­би вре­ме“. Бе­ ло­сток је пут за Вил­но (Вил­њус), Грод­но, Минск и Брест, тј. пут за Ру­си­ју. Пр­ви на­па­ди Не­ма­ца усле­ди­ли су већ у сеп­тем­ бру 1914. го­ди­не, а од фе­бру­ар ­ а 1915. су по­че­ли план­ски ју­ри­ши, ко­ји су од­би­ја­ни то­ком 190 да­на, и по­ред ве­ли­ке тех­нич­ке мо­ћи ко­ју је по­се­до­ва­ла Не­мач­ка. Сти­гле су чу­ве­не „Де­бе­ле Бер­те“, ха­у­би­це за оп­са­ду ка­ли­бра 420 мм, чи­ји су про­јек­ ти­ли би­ли те­шки 800 кг и про­ла­ма­ли су че­лич­не и бе­тон­ске пре­гра­де де­бе­ле два ме­тра. Ти про­јек­ти­ли пра­ве ја­ме ду­бо­ке 5 ме­та­ра и ши­ро­ке 15 ме­та­ра. На Осо­вец су по­сла­те че­ти­ри „Де­бе­ле Бер­те“ и 64 дру­га моћ­на ору­ђа за оп­са­ду – укуп­но 17 ба­те­ри­ја.

Бра­ни­о­ци Осо­ве­ца за­мо­ље­ни су да из­др­же бар 48 ча­со­ва, а они су из­др­жа­ли 190 да­на Нај­те­жи ар­ти­ље­риј­ски на­пад из­вр­шен је на са­мом по­чет­ку оп­са­де. „Не­при­ја­тељ је 25. фе­бру­а­ра на твр­ђа­ву отво­рио ва­тру ко­ ја је 27. и 28. фе­бру­а­ра пре­ра­сла у ура­ган­ ску паљ­бу, и та­ко је Осо­вец бом­бар­до­ван до 3. мар­та“, се­ћао се С. Хмељ­ков. Пре­ма ње­го­вим про­ра­чу­ни­ма, за тих не­де­љу да­на је­зи­вог бом­бар­до­ва­ња на твр­ђа­ву је ис­па­ ље­но 200 000-250 000 те­шких про­јек­ти­ла, а 400 000 је ис­па­ље­но то­ком це­ле оп­са­де. Бра­ни­о­ци Осо­ве­ца за­мо­ље­ни су да из­др­ же бар 48 ча­со­ва, а они су из­др­жа­ли 190

да­на, и ус­пе­ли су да уни­ште две „Бер­те“. Ви­дев­ши да ар­ти­ље­ри­ја не по­сти­же же­ ље­ни ре­зул­тат, Нем­ци су по­че­ли да при­ пре­ма­ју хе­миј­ски на­пад. Не­мач­ки хе­ миј­ски на­па­ди у Пр­вом свет­ском ра­т у би­ли су пре­те­ча га­сних ко­мо­ра у Дру­гом свет­ском ра­т у. Пр­ви хе­миј­ски на­пад на Ру­ском фрон­т у био је из­ве­ден у зи­му 1915. го­ди­не. Он је био не­у­спе­шан, јер је тем­пе­ра­т у­ра би­ла су­ви­ше ни­ска. Ка­сни­је су га­со­ви (пре све­га хлор) по­ста­ли по­у­ зда­ни са­ве­зни­ци Не­ма­ца. Та­ко је би­ло и код Осо­ве­ца у ав­гу­сту 1915. го­ди­не. Нем­ци су овај хе­миј­ски на­пад па­жљи­ во при­пре­ма­ли. Стр­пљи­во су че­ка­ли да ве­тар ду­не у од­го­ва­ра­ју­ћем сме­ру. По­ ста­ви­ли су 30 хе­миј­ских ба­те­ри­ја са не­ ко­ли­ко хи­ља­да бо­ца, и 6. ав­гу­ста у 4 ча­са ују­тру пре­ма ру­ским по­ло­жа­ји­ма кре­ну­ ла је там­но­зе­ле­на ма­гла од сме­ше хло­ра и бро­ма, и сти­гла је до њих за 5-10 ми­ ну­та. Слој га­са био је ви­сок 12-15 ме­та­ ра и ши­рок 8 ки­ло­ме­та­ра, а про­дро је 20 ки­ло­ме­та­ра у ду­би­ну ру­ске те­ри­то­ри­је. Бра­ни­о­ци твр­ђа­ве ни­с у има­ли гас-ма­ске. „Све жи­во на отво­ре­ном ва­зду­ху на под­ руч­ју твр­ђа­ве би­ло је смрт­но отро­ва­но“,


ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

„Ју­риш мр­тва­ца“. Умет­ник: Јев­ге­ниј По­но­мар­јов.

ец. р­ђа­ве Осо­в о­сла­вие.ru. Гар­ни­зон тв ра­в П а т ј­ са са а Фо­то­гра­фи­ј

се­ћао се уче­сник од­бра­не. „Све зе­ле­ ни­ло у твр­ђа­ви и око­ли­ни, куд год је про­шао гас, би­ло је уни­ште­но. Ли­шће на др­ве­ћу је по­жу­те­ло, ску­пи­ло се и опа­ло, тра­ва је по­цр­не­ла и по­ле­гла, ла­ти­це су опа­ле са цве­ћа. Сви ба­кар­ни пред­ме­ти на под­руч­ју твр­ђа­ве, би­ло да су де­ло­ви то­по­ва и про­јек­ти­ла, или уми­ ва­о­ни­ци, ре­зер­во­а­ри и оста­ло – све је би­ло по­кри­ве­но де­бе­лим сло­јем ок­си­да хло­ра. На­мир­ни­це ни­с у би­ле хер­ме­тич­ки за­тво­ре­не, та­ко да су ме­со, маст, сла­ни­на и по­вр­ће би­ли за­тро­ва­ни и ни­с у ви­ше би­ли за упо­тре­бу“. Не­мач­ка ар­ти­ље­ри­ја је по­но­во отво­ ри­ла ин­тен­зив­ну ва­тру, и од­мах по­сле ба­ра­жне ва­тре и обла­ка отров­ног га­са 14 ба­та­љо­на лан­две­ра (а то је нај­ма­ње 7 000 пе­ша­ди­на­ца) кре­ну­ло је у ју­риш на ис­т у­ре­не ру­ске по­зи­ци­је. Ре­че­но им је да не­ће сре­сти ни­ко­га осим мр­тва­ца. Уче­сник од­бра­не Осо­ве­ца Алек­сеј Ле­пјо­ шкин се­ћао се: „Ни­смо има­ли гас-ма­ске, и за­то су га­со­ви на­но­си­ли ужа­сне озле­де и хе­миј­ске опе­ко­ти­не. При­ли­ком ди­са­ња чу­ло се шкри­па­ње и из плу­ћа је на уста из­ла­зи­ла кр­ва­ва пе­на. На ру­ка­ма и ли­

ме­ђу њи­ма и три­на­е­ста че­та, тј. то што је оста­ло од ње. Че­т у је по­вео пот­по­руч­ ник Вла­ди­мир Кар­по­вич Ко­тлин­ски. У су­срет Нем­ци­ма кре­ну­ли су „жи­ви мр­ тва­ци“, са ли­ци­ма умо­та­ним у кр­пе. Ни­с у има­ли сна­ге да ви­чу „Ура!“, тре­сли су се од ка­шља. Мно­ги су пљу­ва­ли крв и ко­ ма­де плу­ћа. Је­дан оче­ви­дац је из­ја­вио за лист „Ру­ ско сло­во“: „Не мо­гу да опи­шем гнев и зло­бу са ко­јом су на­ши вој­ни­ци ишли на Нем­це, сво­је тро­ва­че. Ови су отво­ри­ли сна­жну ва­тру из пу­ша­ка из ми­тра­ље­за, али ни гу­ста ки­ша кур­шу­ма ни­је мо­гла да за­у­ста­ви ју­риш раз­го­ро­па­ђе­них вој­ ни­ка. Из­му­че­ни отро­вом, они су тр­ча­ли са­мо са јед­ним ци­љем – да зга­зе Нем­це. Ни­ко ни­је за­о­ста­јао, ни­ко­га ни­с у мо­ра­ли по­жу­ри­ва­ти. Ту ни­је би­ло по­је­ди­нач­них хе­ро­ја. Че­те су ју­ри­ша­ле као је­дан чо­ век, на­дах­ну­те са­мо јед­ним ци­љем, јед­ ном ми­шљу: по­ги­ну­ти, али се осве­ти­ти под­лим тро­ва­чи­ма“. По­ло­жај је по­вра­ћен и ус­по­ста­вље­но је прет­ход­но ста­ње. Тај успех је ску­по пла­ ћен – у ју­ри­шу је по­ги­ну­ло 660 љу­ди. Већ кра­јем ав­гу­ста ви­ше ни­је има­ло ни­ка­квог сми­сла др­жа­ти Осо­вец, јер се фронт пре­се­лио да­ле­ко на ис­ток. Твр­ђа­ва је ева­ку­и­са­на. Не­при­ја­те­ љу ни­је оста­вље­но ни­шта: ни топ, ни­ти про­јек­тил или ме­так, па чак Не Фо­то­гра­фи ­мач­ка хе­миј­ска ба­т е­р ­ја са сај­та Пра­во­сла­в и­ја. ие.ru.

цу су ис­ко­чи­ли пли­ко­ви. Ни­с у по­ма­га­ле кр­пе ко­ ји­ма смо омо­та­ли ли­ца. Ме­ђу­тим, ру­ска ар­ти­ље­ ри­ја је по­че­ла да деј­ству­ је, ис­па­љу­ју­ћи из зе­ле­ног обла­ка хло­ра про­јек­тил за про­јек­ти­лом у прав­цу Пру­са. Та­да ко­ман­дир дру­гог оде­ље­ња од­бра­не Осо­ ве­ца Свеч­ни­ков, тре­с у­ћи се од је­зи­вог ка­шља, вик­ну про­му­клим гла­сом: „Дру­ го­ви мо­ји, не­ће­мо ваљ­да да умре­мо као бу­бе од отро­ва! Не­го да им по­ка­же­мо, па да пам­те за сва вре­ме­на!“ И по­ди­го­ше се они ко­ји су још мо­гли хо­ да­ти по­сле стра­шног хе­миј­ског на­па­да, а

ни кон­зер­ва. Но­ћу уочи 24. ав­гу­ста ру­ ски ми­не­ри су ди­гли у ва­здух остат­ке од­брам­бе­них обје­ка­та и оти­шли. Нем­ци су се тек 25. ав­гу­ста од­ва­жи­ли да уђу у ру­ше­ви­не... 15


историја

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

Обе­ло­да­ње­ни тај­ни до­ку­м Дру­гог свет­ског ра­та Раз­го­вор во­ди­ла: Ма­ри­на Об­ра­ско­ва

Пи­сац и исто­ри­чар спе­ци­јал­них слу­ жби, пен­зи­о­ни­са­ни пу­ков­ник Алек­ сан­дар Бон­да­рен­ко, об­ја­вио је књи­гу о Па­влу Фи­ти­ну, ше­фу Спољ­не оба­ ве­штај­не слу­жбе СССР-а у Дру­гом свет­ском ра­т у, ко­га још зо­ву и со­ вјет­ски Вал­тер Ше­лен­берг. О свом ју­на­ку, о со­вјет­ској оба­ве­штај­ној слу­жби и ње­ном ути­ца­ју на ток ра­та, као и о ства­ра­њу со­вјет­ске ну­кле­ар­ не енер­ге­ти­ке, аутор књи­ге раз­го­ва­ ра са до­пи­сни­ком „Ру­ске ре­чи“.

M

Алек­сан­дар Бон­да­рен­ко: Одав­но имам кон­так­те са ин­фор­ма­тив­ним би­ро­ом Спољ­не оба­ве­штај­не слу­жбе, па смо од­ лу­чи­ли да по­во­дом 70. го­ди­шњи­це По­ бе­де об­ја­ви­мо књи­гу о жи­во­т у не­за­слу­ же­но за­бо­ра­вље­ног Па­вла Фи­ти­на. Из по­вер­љи­вих из­во­ра сам са­знао да је је­дан по­зна­ти аутор, ко­ји пи­ше о оба­ве­штај­ној слу­жби, за­пла­као ка­да је са­знао да сам ја на­пи­сао та­кву књи­гу. За­пла­као је јер се ни­је сам се­тио да об­ра­ди ову те­му. Фи­ тин је крај­ње за­ни­мљив лик, али је јед­ но­став­но за­бо­ра­вљен, као што се код нас то че­сто де­ша­ва. Ре­кли сте да сте има­ли не­ко­ли­ко ва­ ри­јан­ти у из­бо­ру ју­на­ка Ва­ше књи­ге...

- Све су то би­ли ју­на­ци оба­ве­штај­не слу­ жбе. Још су оста­ле не­ке би­о­гра­фи­је ко­је ни­с у то­ли­ко по­зна­те, и ја ћу им се вра­ти­ ти у до­глед­ној бу­дућ­но­сти. То су Хе­ро­ји Со­вјет­ског Са­ве­за ко­ји су ру­ко­во­ди­ли иле­га­лом и ко­ман­до­ва­ли пар­ти­за­ни­ма. А сви­ма њи­ма је ру­ко­во­дио Фи­тин. Ка­да сам по­чео да пи­шем, пи­та­ли су ме: „А ко је он?“ Од­го­ва­рао сам да је то со­вјет­ски Ше­лен­берг, и та­да би сви схва­ти­ли о ко­ме се ра­ди. Ше­лен­берг је био шеф вој­не оба­ ве­штај­не слу­жбе Тре­ћег рај­ха, а у Ру­си­ји 16

ФО­ТО: ЈУ­РИЈ МА­ШКОВ / ТАСС

а­ри­на Об­ра­ско­ва: Шта Вас је по­бу­ди­ло да пи­ше­те о Фи­ти­ну?

је по­стао по­знат за­хва­љу­ју­ћи ле­ген­дар­ ној се­ри­ји „17 тре­ну­та­ка про­ле­ћа“ („17 мгно­ве­ний ве­сны“). По­стао је по­зна­ти­ји од сво­га со­вјет­ског ко­ле­ге, тј. од ше­фа на­ше оба­ве­штај­не слу­жбе. Да ли је ње­го­ва би­о­гра­фи­ја и да­нас ак­ту­ел­на?

- Да. У књи­зи се пре­и­спи­т у­је ве­о­ма ва­ жна те­ма: уза­јам­ни од­но­си Спољ­не оба­ ве­штај­не слу­жбе, и уоп­ште оба­ве­штај­не слу­жбе, са јед­не стра­не, и ру­ко­вод­ства др­жа­ве са дру­ге. Ра­ни­је се не­што о Спољ­ ној оба­ве­штај­ној слу­жби мо­гло са­зна­ти из „Пре­гле­да исто­ри­је Спољ­не оба­ве­ штај­не слу­жбе“ („Очерк об ис­то­рии вне­ шней раз­вед­ки“), из­да­тог 1960-их. Та­мо се ова слу­жба при­ка­зу­је са гле­ди­шта ге­ не­рал­ног се­кре­та­ра ЦК КПСС Ни­ки­те

Хру­шчо­ва, ко­ји се тру­дио да се огра­ди од Ста­љи­но­вог ре­жи­ма. Да­нас је Фи­ти­ но­во име ре­ха­би­ли­то­ва­но и о ње­му се већ го­во­ри. Он је пр­ви, пре­ко Бе­ри­је, пи­сао Ста­љи­ну из­ве­шта­је о ве­ли­кој ве­ро­ват­но­ ћи на­па­да Не­мач­ке на Со­вјет­ски Са­вез, али су ње­го­ви из­ве­шта­ји иг­но­ри­са­ни... Чи­ни ми се да је ве­о­ма дра­го­цен и при­ мер Фи­ти­но­вог на­пре­до­ва­ња у ка­ри­је­ри, и то на­ро­чи­то у усло­ви­ма да­на­шњег ка­ дров­ског де­фи­ци­та. По­чео је као се­о­ски де­чак са Ура­ла и све је сâм по­сти­гао. За­вр­шио је Ти­мир­ја­зев­ску ака­де­ми­ју и ра­дио је у из­да­вач­кој ку­ћи ко­ја је об­ја­ вљи­ва­ла књи­ге за се­ло. Са тог рад­ног ме­ ста је пре­шао у слу­жбу без­бед­но­сти. Та­да су др­жав­не ор­га­не по­тре­са­ле ре­пре­си­је и би­ло је нео­п­ход­но да се ода­бе­ре око 800 мла­дих љу­ди са ви­со­ким обра­зо­ва­њем.


ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

мен­ти из Наш ју­нак је био је­дан од нај­мла­ђих ко­ји су по­зва­ни у На­род­ни ко­ме­са­ри­јат уну­ тра­шњих по­сло­ва (НКВД), у оба­ве­штај­ це. Са­мо по­сле го­ди­ну да­на слу­жбо­ва­ња по­стао је на­чел­ник оба­ве­штај­не слу­жбе. Увек ме је фа­сци­ни­ра­ло ко­ли­ко је он до­ бро ор­га­ни­зо­вао рад слу­жбе и ка­ко је на­ла­зио за­јед­нич­ки је­зик са „ве­те­ра­ни­ ма“. У мо­јој књи­зи је опи­са­на епи­зо­да о то­ме ка­ко је он по­мо­гао по­ро­ди­ци јед­ног мла­ди­ћа ко­ји је био иза ли­ни­је фрон­та. Ње­го­ва по­ро­ди­ца се на­шла у по­за­ди­ни у вр­ло те­шкој си­т у­а­ци­ји. Чим је Фи­тин за то са­знао, му­ње­ви­то је ре­шио то пи­та­ње. По­ро­ди­ци је про­на­ђен стан и обез­бе­ђе­на су јој сред­ства за жи­вот, што је у рат­но до­ба има­ло не­про­це­њи­ву вред­ност. Ко­ли­ко је Фи­тин та­да имао го­ди­на?

- Он се при­хва­тио ме­ста на­чел­ни­ка слу­ жбе ка­да је имао 31 го­ди­ну. Био је млад и ви­део је ве­ли­ке пер­спек­ти­ве за њен раз­ вој. Он је фак­тич­ки ство­рио оба­ве­штај­ну слу­жбу у ње­ном са­да­шњем об­ли­ку. И ту се не ра­ди са­мо о оба­ве­штај­ној слу­жби. Чу­ве­ни стра­те­шки за­тво­ре­ни гра­до­ви, где су би­ли сме­ште­ни ва­жни по­го­ни и где се, из­ме­ђу оста­лог, ра­ди­ло на ну­кле­ ар­ним про­јек­ти­ма – то је та­ко­ђе ње­го­ва иде­ја. Он је пр­ви схва­тио пер­спек­ти­ве ну­кле­ар­ног про­јек­та и убе­дио је ру­ко­ вод­ство да обра­ти па­жњу на тај про­је­кат. За­хва­љу­ју­ћи Фи­ти­ну со­вјет­ска атом­ска бом­ба се по­ја­ви­ла убр­зо по­сле аме­рич­ке. Он је ор­га­ни­зо­вао ин­фор­ма­ци­о­ни по­сао ко­ји је по­ма­гао ру­ко­вод­ству да до­но­си од­лу­ке. Са­да је тај пра­вац је­дан од нај­ ва­жни­јих у слу­жби. Да ли су у књи­зи ко­ри­шће­на до­ступ­на до­ку­мен­то­ва­на све­до­чан­ства?

- У њој су ко­ри­шће­ни са­мо зва­нич­ни до­ ку­мен­ти. Има и оних до­ку­ме­на­та са ко­јих

је пе­чат др­жав­не тај­не ски­нут са­мо ра­ди ове књи­ге. Ин­фор­ма­тив­ни би­ро Спољ­ не слу­жбе без­бед­но­сти по­мо­гао ми је да при­ку­пим ин­фор­ма­ци­је и да их пра­вил­ но ин­тер­пре­ти­рам. Са ко­јих до­ку­ме­на­та је ски­нут пе­чат др­жав­не тај­не?

- Са оних где се го­во­ри о ну­кле­ар­ном про­ јек­т у. О то­ме ка­ко су вла­сти на­ше зе­мље уз по­моћ оба­ве­штај­не слу­жбе обра­ти­ле па­жњу на раз­вој ну­кле­ар­не енер­ге­ти­ке. А да ли се из књи­ге мо­гу са­зна­ти но­ ве чи­ње­ни­це о Дру­гом свет­ском ра­ту?

- Но­во је то што мо­же­мо на осно­ву до­ку­ ме­на­та и се­ћа­ња оче­ви­да­ца да се уве­ри­мо у иг­но­рант­ски од­нос др­жав­ног ру­ко­вод­ ства пре­ма по­да­ци­ма ко­ји су при­сти­за­ли из оба­ве­штај­не слу­жбе. Крај­ње дра­го­це­ни Фи­ти­но­ви по­да­ци уоп­ште ни­с у озбиљ­но раз­ма­тра­ни. Да су они би­ли друг­чи­је тре­ти­ра­ни, мо­жда би се мо­гле из­бе­ћи огром­не људ­ске жр­тве.

Фраг­мент књи­ге Алек­сан­дра Бон­да­рен­ка „Фи­тин“ Уз љу­ба­зну са­гла­сност ре­дак­ци­је из­да­вач­ке ку­ће „Мо­ло­да­ја гвар­ди­ја“ („Мо­ло­дая гвар­дия“), об­ја­вљу­је­мо фраг­мент књи­ге Алек­сан­дра Бон­да­рен­ка, „Фи­тин“, где се го­во­ри о про­јек­ ти­ма ства­ра­ња ну­кле­ар­ног оруж­ја и о шпи­јун­ској опе­ра­ци­ји „Енор­моз“ у Дру­гом свет­ском ра­ту. <…> Ми зна­мо да је 22. де­цем­бра 1942. го­ди­не из Лон­до­на сти­гао у Мо­скву де­та­љан ре­фе­рат о ра­до­ви­ма ко­ји се спро­ во­де не са­мо у Ен­гле­ској, не­го и у САД. Из до­би­је­них до­ку­ ме­на­та се ви­ди да су Аме­ри­кан­ци већ пре­те­кли Ен­гле­зе у из­ра­ди оне бом­бе. И још зна­мо да је у оба­ве­штај­ној слу­жби по­кре­ну­та опе­ра­ци­ја ко­ја је до­би­ла зву­чан на­зив „Енор­моз“ (ни­је чу­до што је оде­ље­ње за на­уч­но-тех­нич­ку оба­ве­штај­ну слу­жбу би­ло у са­ста­ву Пе­тог оде­ље­ња, ан­гло-аме­рич­ког), што је ру­ска тран­скрип­ци­ја ре­чи „Enor­mo­us“, а она се са ен­гле­ског је­зи­ка пре­во­ди као „огро­ман“, а са аме­рич­ког слен­га као „мон­стру­о­зан“, „ужа­сан“. Ме­ђу­тим, нас из не­ког раз­ло­га ни­су оба­ве­сти­ли ка­да је та опе­ра­ци­ја зва­нич­но по­че­ла... Ака­де­мик Игор Кур­ча­тов по­знат је као „отац со­вјет­ске атом­ске бом­бе“ (упра­во он је одр­жа­вао ве­зу из­ме­ђу две­ју „струк­ту­ра“). Он је у мар­ту 1943. го­ди­не пи­сао на­род­ном ко­ме­са­ру Ла­врен­ти­ју Бе­ри­ји: „Раз­мо­трио сам ма­те­ри­јал и до­шао до за­кључ­ка да он има огро­ман, не­про­це­њив зна­чај за на­шу др­жа­ву и на­у­ку... Ма­ те­ри­јал да­је мо­гућ­ност да се до­би­ју ве­о­ма ва­жни ори­јен­ти­ри за на­ше на­уч­но ис­тра­жи­ва­ње, да се за­о­би­ђу мно­ге ве­о­ма му­ко­трп­не фа­зе ба­вље­ња овим про­бле­мом и да се стек­ну са­зна­ња о но­вим на­уч­ним и тех­нич­ким пу­те­ви­ма ње­го­вог ре­ша­ва­ња“. Убр­зо по­сле то­га Бе­ри­ја је по­стао над­зор­ник „ну­кле­ар­ног про­јек­та“.

*** Те­шка ср­ца се уз­др­жа­ва­мо од де­таљ­ног опи­са ан­га­жо­ ва­ња со­вјет­ских оба­ве­шта­ја­ца око про­јек­та „Енор­моз“, јер је тај по­сао био са­мо по­сред­но ве­зан за ју­на­ка на­ше књи­ге. Ме­ђу­тим, све је по­че­ло упра­во за­хва­љу­ју­ћи Фи­ти­ну. По ми­шље­њу струч­ња­ка, да Фи­тин ни­је обра­тио па­жњу нај­пре на са­оп­ште­ње о лон­дон­ским, а за­тим и о аме­рич­ким ис­ тра­жи­ва­њи­ма, све би оста­ло „у фи­о­ци“. У рат­ним го­ди­на­ма ни­ко­ме ни­је би­ло до то­га. Та­да је ње­му по­ве­ре­но да ру­ко­во­ди тим по­слом и да га као шеф оба­ве­штај­не слу­жбе усме­ра­ва. Он је сво­је љу­де слао пре­ко мо­ра и оке­а­на са кон­крет­ним за­да­ци­ма. У оба­ве­штај­ ној слу­жби, као и у жи­во­ту, сва­ко има сво­ју уло­гу. Пре­ци­зи­ра­ће­мо са­мо да се у по­сао ве­зан за „ну­кле­ар­ ни про­је­кат“ уско­ро укљу­чи­ла и на­ша вој­на оба­ве­штај­ на слу­жба. Са њом је на сво­ју ини­ци­ја­ти­ву ус­по­ста­вио ве­зу Кла­ус Фукс, не­мач­ки ко­му­ни­ста и на­уч­ник свет­ског гла­са ко­ји је до­био бри­тан­ско др­жа­вљан­ство. Ме­ђу­тим, Др­жав­ни ко­ми­тет за од­бра­ну до­нео је 1943. го­ди­не од­лу­ ку у скла­ду са ко­јом је глав­ни за­да­так вој­не оба­ве­штај­не слу­жбе био да до­ђе у по­сед вој­но­по­ли­тич­ких пла­но­ва Не­мач­ке, док су на­уч­но­тех­нич­ка пи­та­ња би­ла ис­кљу­чи­во у над­ле­жно­сти на­уч­но­тех­нич­ке оба­ве­штај­не слу­жбе На­ род­ног ко­ме­са­ри­ја­та др­жав­не без­бед­но­сти (НКГБ). Фукс је био пре­ба­чен на ве­зу са ре­зи­ден­ту­ром Спољ­не оба­ве­ штај­не слу­жбе... О раз­ме­ра­ма и прав­ци­ма ра­до­ва на „ну­кле­ар­ном про­јек­ту“ мо­гло се су­ди­ти и по „стро­го по­вер­љи­вом“ пла­ну ко­ји је на­ пра­вио Па­вел Фи­тин 5. но­вем­бра 1944. го­ди­не. 17


ФОТО: ALAMY / LEGION-MEDIA

путовања

Со­чи по­сле Олим­пи спорт­ски рај за ту­р Пи­ше: Све­тла­на Ла­ти­ше­ва

Со­чи је на­кон Зим­ских олим­пиј­ ских ига­ра, одр­жа­них 2014, остао град спор­та за­хва­љу­ју­ћи са­вре­ме­ ној олим­пиј­ској ин­фра­струк­т у­ри и при­јат­ној кли­ми. Мно­ги ста­нов­ни­ ци Со­чи­ја пра­те но­ви тренд: по­се­ћу­ ју спорт­ске објек­те и ре­кре­а­тив­но се ба­ве тр­ча­њем, бр­зим хо­да­њем и ски­ ја­њем. По за­вр­шет­ку Олим­пиј­ских ига­ра спорт­ски ту­ри­зам у Со­чи­ју и око­ли­ни је све раз­ви­је­ни­ји.

Н

а­рав­но, рет­ко ко ће се усу­ди­ти да за­пли­ва ка­да је тем­пе­ра­т у­ ра мо­ра ис­под 12 сте­пе­ни. За­то број­ни хо­те­ли и са­на­то­ри­ју­ми има­ју то­пле ба­зе­не са мор­ском и слат­ком во­дом. Јед­но­днев­на или ви­ше­днев­на ула­зни­ца за ба­зен мо­же да се ку­пи чак и у ма­њим хо­те­ли­ма. Со­чи је окру­жен пла­ни­на­ма, али у гра­ду ипак има пу­но ста­за по­год­них за тр­ча­ње. Јед­но од оми­ље­них ме­ста жи­те­ља Со­чи­ 18

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

ја је ши­ро­ки кеј ре­ке Со­чи, ко­ји по­чи­ње од глав­не град­ске пи­ја­це и про­те­же се све до мор­ске оба­ле. Мно­ги ра­до тр­че оба­лом у цен­тру гра­да или олим­пиј­ским бу­ле­ва­ром ду­гим пет ки­ло­ме­та­ра, ко­ји се на­ла­зи у Име­ре­тин­ској до­ли­ни. У пар­ко­ви­ма и на град­ским тр­го­ви­ма по­ ста­вље­ни су тре­на­же­ри за ве­жба­ње. На при­мер, у Фрун­зе­о­вом пар­ку у при­јат­ној хла­до­ви­ни др­ве­ћа мо­же­те по­сма­тра­ти мо­ре док ра­ди­те ве­жбе. Иде­ал­но ме­сто за све љу­би­те­ље бр­зог хо­да­ња је „Ста­за здра­вља“, ко­ја про­ла­ зи кроз бр­до­ви­ти и шу­мо­ви­ти део гра­да. Ако же­ли­те да по­бољ­ша­те здра­вље и стек­не­те кон­ди­ци­ју то­ком ле­та, ода­бе­ ри­те не­ку од пе­шач­ко-пла­ни­нар­ских пу­та­ња у Кра­сној По­ља­ни, у бањ­ским од­ма­ра­ли­шти­ма „Ро­за Ху­тор“, „Ла­у­ра Га­спром“ и „Гор­ки град“. Пе­шач­ке ста­зе кри­ву­да­ју па­ди­на­ма пла­ни­на Псе­ха­ко и Аиб­га. Мо­же­те ужи­ва­ти у по­гле­ду са не­ ког ви­ди­ков­ца или се од­ма­ра­ти на клу­ па­ма крај ста­за. Нај­ду­жа пе­шач­ка ста­за има пет ки­ло­ме­та­ра и пре­ко це­ле го­ди­ не је по­год­на за бр­зо хо­да­ње. На­ла­зи се

у Хо­стин­ском ре­јо­ну и про­те­же се дуж мор­ске оба­ле, од цен­трал­ног град­ског ста­ди­о­на до ба­ње Ма­це­сте. Дуж ре­ке Со­чи на­пра­вље­не су би­ци­кли­ стич­ке ста­зе, од тр­жног цен­тра „Мо­ре Мол“ до мор­ске оба­ле, у На­ва­гин­ској ули­ци, на Име­ре­тин­ском ке­ју. Из го­ди­ не у го­ди­ну у гра­ду је све ви­ше пунк­то­ ва за из­најм­љи­ва­ње би­ци­ка­ла. Нај­ви­ше их је у Олим­пиј­ском пар­ку, што знат­но олак­ша­ва и убр­за­ва оби­ла­зак спорт­ских зна­ме­ни­то­сти Со­чи­ја. У Кра­сној По­ља­ни по­сто­је по­себ­не мар­шру­те за во­жњу брд­ ских би­ци­ка­ла, а би­ци­кли­стич­ке ста­зе су на над­мор­ској ви­си­ни из­над 1000 ме­та­ра. Ту ће сви љу­би­те­љи би­ци­кли­зма про­на­ ћи од­го­ва­ра­ју­ћу тра­с у, ка­ко ре­кре­а­тив­ци, та­ко и про­фе­си­о­нал­ни мон­ти­бај­ке­ри. Ле­ти у Со­чи­ју, ра­но ују­тру и уве­че, мо­ же­те да ве­жба­те јо­гу у при­ро­ди, на спе­ ци­јал­ним по­ди­ју­ми­ма у пар­ку Ри­ви­је­ра, на исто­и­ме­ној пла­жи, као и у пла­нин­ском де­лу гра­да, у Кра­сној По­ља­ни, да­ле­ко од град­ске вре­ве. У спорт­ско-ту­ри­стич­ком ком­плек­с у „Гор­на Ка­ру­сел“, у ти­ши­ни шу­ ме, по­ста­вљен је по­се­бан ша­тор за јо­гу.


Ка­да је вре­ме ле­по, у Кра­сној По­ља­ни се мо­же­те опро­ба­ти у нор­диј­ском хо­да­њу. У зим­ском цен­тру и од­ма­ра­ли­шту „Ро­за Ху­тор“ ин­струк­то­ри ће вас на шум­ским ста­за­ма на­у­чи­ти осно­ва­ма нор­диј­ског хо­да­ња, ко­је је у Ру­си­ји све по­пу­лар­ни­је. Ту­ри­сти у Со­чи­ју мо­гу да се ба­ве ко­ њич­ким спор­том уко­ли­ко по­се­те не­ку од шко­ла ја­ха­ња ко­је ра­де пре­ко це­ле Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске газете“ из Москве. У овом тренутку до­ даци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • HANDELSBLATT, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА • LE SOIR, БЕЛГИЈА • NEDELJNIK И ГЕОПО­ ЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES, FOREIGN POLICY И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • TAGEBLATT И LE JEUDI, ЛУКСЕМБУРГ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI

NEWSPAPERS, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КО­ РЕЈА • THE NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД. Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

та­ти са ме­ста на ме­сто по­пут хо­да­ча по жи­ци, ал­пи­ни­ста или Тар­за­на. Пре­по­ ру­чу­је­мо „Пан­да парк“ у од­ма­ра­ли­шту „Ро­за Ху­тор“. Пре­ко це­ле го­ди­не у Со­чи­ју мо­же­те да кли­за­те у олим­пиј­ској дво­ра­ни „Ај­зберг“. Кли­за­ли­ште на ко­ме су тре­ни­ра­ли вр­ хун­ски ру­ски кли­за­чи Јев­ге­ниј Плу­шчен­ ко и Ју­ли­ја Лип­њиц­ка, као и кли­зач­ки пар Мак­сим Трањ­ков и Та­тја­на Во­ло­со­ жар, са­да је отво­ре­но за све гра­ђа­не Со­ чи­ја и број­не ту­ри­сте. У „Скај пар­ку“ у Со­чи­ју љу­би­те­љи адре­ на­ли­на мо­гу да се пе­њу по ве­ли­кој ве­ штач­кој сте­ни или да опро­ба­ју жив­це у бан­џи-џам­пин­гу. У Да­го­ми­с у и на пла­ ни­ни Ахун по­сто­је те­ре­ни за пеј­нтбол, а ре­ке Мзим­та и Ша­хе ле­ти ну­де од­лич­не ДЕЈЧЕВ /ТАСС

и­ја­де – ри­сте

го­ди­не, на при­мер, шко­лу „Кен­та­ур“ у ба­њи Ма­це­сти, или шко­лу „До­бе­жи­ни“ у Хо­сту. У Да­го­ми­с у, на­се­љу у бли­зи­ни Со­чи­ја, на­ла­зи се клуб за ми­ни-голф и те­рен са осам­на­ест ста­за. Те­рен за ми­ни-голф на­пра­вљен је и у Олим­пиј­ском пар­ку, пре­ко пу­та ле­де­не дво­ра­не „Ај­зберг“, где се на­ла­зе и те­ре­ни за од­бој­ку, ма­ли фуд­бал и ко­шар­ку, а не­дав­но је отво­рен и скејт парк. Ако во­ли­те ауто-тр­ке, оба­ве­зно по­се­ти­те ауто­дром на ко­ме је 2014. пр­ви пут у Ру­ си­ји одр­жа­на ета­па Гран-при­ја „Фор­му­ле 1“. У та­ко­зва­ном „тр­кач­ком так­си­ју“ про­ фе­си­о­нал­ни во­за­чи „Фор­му­ле 1“ ће вас на су­во­за­че­вом се­ди­шту про­во­за­ти ауто­ мо­би­ли­ма Ma­zda MX5 Aori, Lam­borg­hi­ni Gal­lar­do и Fer­ra­ri F430 чи­ји мо­тор V8 има 510 коњ­ских сна­га. Со­чи је род­ни град по­ зна­тих ру­ских те­ни­се­ра Јев­ге­ни­ја Ка­фељ­ни­ко­ ва и Је­ле­не Ве­сњи­не, ко­ја је као ше­сто­го­ди­ шња де­вој­чи­ца по­че­ ла да тре­ни­ра на те­ни­ ским те­ре­ни­ма у пар­ку Ри­ви­је­ра. Ови те­ре­ни су са­да отво­ре­ни за све љу­би­те­ље те­ни­са. Те­ ни­ски те­ре­ни по­сто­је у ули­ци Чај­ков­ског и Ви­ но­град­ној ули­ци, у Да­го­ ми­с у, Адле­ру и у мно­гим са­на­то­ри­ју­ми­ма. Ако же­ли­те да ис­ку­си­те не­сва­ки­да­шњу аван­т у­ру, по­се­ти­те то­ком лет­ње се­зо­не у Кра­сној по­ља­ни не­ки од аван­т у­ра-пар­ко­ ва, где су ме­ђу ста­бли­ма ви­со­ког др­ве­ћа ра­за­пе­та ужад и дру­ге пре­пре­ке по ко­ ји­ма се мо­же­те пен­тра­ти или чак пре­ле­

ФОТО: СЕРГЕЈ ФА

ФОТО: ВАЛЕРИ

Ј МАТИЦИН /Т

АСС

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2015.

мо­гућ­но­сти за раф­тинг. У Со­чи­ју го­то­ во це­ле го­ди­не тра­је обу­ка у ал­пи­ни­зму и па­ра­глај­дин­гу. Сва­ки од ових спор­ то­ва мо­же по­ста­ти део ва­шег од­мо­ра у овом са­да већ чу­ве­ном ру­ском олим­пиј­ском гра­ду. Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР Весна Станиславов, Дистрибуција Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“


Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com

ФО­ТО: АЛЕК­СЕЈ НИ­КОЛ­СКИ / РИА „НО­ВО­СТИ“

Русија у сликама

Пред­сед­ник на дну мо­ра Пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин спу­стио се у ба­ти­ска­фу на дно Цр­ног мо­ра до ла­ђе по­то­ну­ ле у 11. ве­ку. Екс­пе­ди­ци­ја је ор­га­ни­зо­ва­на по­во­дом 170. го­ди­шњи­це Ру­ског ге­о­граф­ског дру­штва.


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.