Русија и Србија #69

СЕПТЕМБАР 2014.

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Фјо­дор Лу­кја­нов

„Од Ру­си­је пра­ве др­жа­ву-от­пад­ни­ка“

Ем­бар­гом про­тив санк­ци­ја

Ко гу­би ви­ше? стр. 11-12

стр. 2-3

Фо­то: Ми­ха­ил Мор­да­сов

Из­б е­г ли­ц е из Укра­ј и­н е: пр­в и да­н и у Ру­с и­ј и

Пратите:

Најзанимљивије теме из Русије директно у Вашем инбоксу

Да ли ће Србија искористити шансу да повећа извоз прехрамбених производа у Русију? ПОДЕЛИТЕ СВОЈЕ МИШЉЕЊЕ НА

ruskarec.ru/subscribe

/ruskarec

/ruskarec

економија Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

Russia Beyond the Headlines (RBTH), укључујући и његова српска штампана и Интернет издања, финансира руски дневни лист „Росијска газета“. Садржај овог новинског додатка је уређен без учешћа дописника и уредника партнерског листа „Геополитика“. RBTH се финансира из дела профита од рекламе и спонзора, као и од средстава руских државних установа. Ми заступамо независну уредничку позицију и представљамо различите тачке гледишта на догађаје у Русији и свету кроз квалитетне текстове и стручна мишљења. Од тренутка нашег оснивања 2007. тежимо да задовољимо највише уредничке стандарде и објављујемо најбоље примере новинарства из Русије и о Русији. На тај начин желимо да надоместимо значајну празнину која постоји у приказивању наше земље у иностраним медијима. RBTH објављује 27 новинских додатака у 23 земље са укупном месечном читалачком публиком од 33 милиона људи, а такође одржава 19 сајтова на 16 језика. Српска редакција RBTH (1) уређује Интернет страницу http://ruskarec. ru (http://rs.rbth.com), (2) уређује и издаје штампани додатак „Руска реч“ у „Политици“ и (3) уређује штампани додатак „Русија и Србија“ у „Геополитици“. АЛЕКСАНДАР ГОРБЕНКО председник редакцијског савета ФГБУ „Росијска газета“ ПАВЕЛ НЕГОИЦА генерални директор ФГБУ „Росијска газета“ ВЛАДИСЛАВ ФРОЊИН главни уредник ФГБУ „Росијска газета“ ЈЕВГЕНИЈ АБОВ издавач и директор RBTH

МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ, АНА АЦОВИЋ, ИВАНА КНЕЖЕВИЋ преводиоци АНДРЕЈ ШИМАРСКИ главни дизајнер АНДРЕЈ ЗАЈЦЕВ директор фотографије НИКОЛАЈ КОРОЉОВ уредник фотографије ЈУЛИЈА ГОЛИКОВА директор одељења за маркетинг и оглашавање Интернет страница: ruskarec.ru, rs.rbth.com * Електронска пошта: editor@ruskarec.ru * Телефон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адреса: Ул. Правды 24, д. 2, Москва 125993, Россия © 2014 СВА ПРАВА ЗАДРЖАВА ФГБУ „РОСИЈСКА ГАЗЕТА“. ЗАБРАЊЕНО ЈЕ КОПИРАЊЕ, ДИСТРИБУЦИЈА ИЛИ ПРЕУЗИМАЊЕ САДРЖАЈА ОВОГ ИЗДАЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧНУ УПОТРЕБУ, БЕЗ ПИСМЕНЕ САГЛАСНОСТИ „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“. МОЛИМО ВАС ДА СЕ ЗА ДОЗВОЛУ ОБРАТИТЕ НА ТЕЛЕФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR@RUSKAREC.RU. RBTH НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕНАРУЧЕНЕ ТЕКСТОВЕ И ФОТОГРАФИЈЕ.

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ генерални продуцент RBTH

Текстови из рубрике „Погледи“ овог додатка изабрани су да представе разна становишта и не одражавају нужно становиште уредника RBTH или листа „Росијска газета“. Молимо Вас да шаљете писма и коментаре уреднику на editor@ruskarec.ru.

НИКОЛА ЛЕЧИЋ гостујући уредник српске редакције RBTH

ЛИКОВНОГРАФИЧКА ОБРАДА: „ГЕОПОЛИТИКА ПРЕСС“.

ПАВЕЛ ГОЛУБ главни уредник додатака RBTH

2

ИРИНА РЕШЕТОВА уредник српске редакције RBTH

Пи­шу: Ана Куч­ма, Ни­ко­лај Ли­тов­кин

Про­це­њу­је се да ће зе­мље Европ­ске уни­је из­гу­би­ти 12 ми­ли­јар­ди евра због ем­бар­га на пре­храм­бе­не про­ из­во­де ко­ји је Ру­си­ја уве­ла као од­ го­вор на санк­ци­је ЕУ. За­бра­на уво­ за од­но­си се и на низ про­из­во­да из САД, Ка­на­де, Нор­ве­шке и Аустра­ ли­је. Ја­пан се ни­је на­шао на цр­ној ли­сти иако је та­ко­ђе увео санк­ци­је Ру­си­ји. По­сто­ји мо­гућ­ност да ће не­ ки стра­ни из­во­зни­ци про­на­ћи на­ чин да ро­бу ди­стри­бу­и­ра­ју упр­кос санк­ци­ја­ма. Осим то­га, Ру­си­ја ће се осло­ни­ти на до­ма­ћу про­из­вод­њу и пре­о­ри­јен­ти­са­ти се на увоз из Ју­ жне Аме­ри­ке и Ази­је.

Е

м­бар­го ће би­ти на сна­зи го­ди­ ну да­на. У том пе­ри­о­ду за­бра­ њен је увоз свих вр­ста го­ве­ђег и свињ­ског ме­са, жи­ви­не и жи­вин­ских про­из­во­да, су­хо­ ме­сна­тих про­из­во­да и ме­сних пре­ра­ђе­ви­на, мле­ка и млеч­них про­из­во­ да, укљу­чу­ју­ћи и си­ре­ве, ри­бе, по­вр­ћа и во­ћа, тар­т у­фа и ко­шту­ња­вог во­ћа. Ру­ски ем­бар­го нај­ви­ше ће по­го­ди­ти зе­ мље ЕУ јер су оне глав­ни из­во­зни­ци пре­храм­бе­них про­из­во­да на ру­ско тр­ жи­ште. Пре­ма по­да­ци­ма Ин­сти­т у­та за ком­плек­сна стра­те­шка ис­тра­жи­ва­ња (ИК­СИ), Ру­си­ја из Евро­пе уво­зи 31,5% ме­са, 42,6%млеч­них про­из­во­да и 32% во­ ћа и по­вр­ћа. „Про­це­њу­је се да ЕУ мо­же из­гу­би­ти чак 12 ми­ли­јар­ди евра јер пре­храм­бе­ни про­ из­во­ди чи­не око 10% на­шег це­ло­куп­ног из­во­за у Ру­си­ју“, ре­као је шеф де­ле­га­ци­је Европ­ске уни­је у Мо­скви Ви­га­у­дас Ушац­ кас у ин­тер­вјуу ра­дио ста­ни­ци „Го­во­ри Мо­сква“. Ушац­кас на­по­ми­ње да је то оквир­на про­це­на, без ана­ли­зе кон­крет­ них про­из­во­да чи­ји је увоз за­бра­њен. Екс­пер­ти под­се­ћа­ју да ру­ско тр­жи­ште до­ста за­ви­си од уво­зне ро­бе. Пре­ма по­да­ци­ма Фе­де­рал­не ца­рин­ске слу­жбе (ФТС) РФ, то­ком 2013. у РФ је уве­зе­но пре­храм­бе­них про­из­во­да у вред­но­сти од 43,1 ми­ли­јар­ду до­ла­ра. Пре­ма по­да­ци­ма Ин­сти­т у­та за ком­плек­сна стра­те­шка ис­ тра­жи­ва­ња (ИК­СИ), РФ из ино­стран­ства уво­зи 70% во­ћа и бо­би­ча­стих пло­до­ва и око 50% си­ре­ва и мле­ка у пра­ху.

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

По­сле­ди­це ем­бар­га пре све­га ће осе­ти­ти Ле­то­ни­ја, Ли­тва­ни­ја, Пољ­ска и Фин­ска као ве­ли­ки из­во­зни­ци пре­храм­бе­них про­из­во­ да на ру­ско тр­жи­ште. На­при­мер, Фин­ска је на ру­ско тр­жи­ште ис­по­ру­чи­ва­ла 77% из­во­зног си­ра, пре­ко 70% ма­сла­ца и 47% смр­зну­те ри­бе. Ру­си­ји је на­ме­ње­но и 43% укуп­ног из­во­за су­хо­ме­сна­тих про­из­во­да из Ле­то­ни­је и Ли­тва­ни­је. Пољ­ска и Ли­тва­ ни­ја су ви­ше од по­ло­ви­не во­ћа и по­вр­ћа на­ме­ње­ног из­во­зу сла­ле на тр­жи­ште РФ. У Не­мач­кој, Ита­ли­ји, Ве­ли­кој Бри­та­ни­ ји и Шпа­ни­ји ру­ске санк­ци­је ће ути­ца­ти са­мо на из­воз по­је­ди­них про­из­во­да, сма­ тра­ју струч­ња­ци Ин­сти­т у­та за ком­плек­ сна стра­те­шка ис­тра­жи­ва­ња. Ре­ци­мо, Шпа­ни­ја у Ру­си­ју из­во­зи 9%, а Ита­ли­ја 6% свог смр­зну­тог го­ве­ђег ме­са. Не­мач­ка на ру­ско тр­жи­ште ис­по­ру­чу­је 6% из­во­ зног свињ­ског ме­са и су­вог во­ћа (ста­ти­ сти­ка ИК­СИ). Ка­да је реч о САД, Ка­на­ди и Аустра­ли­ји, Ру­си­ја из ових зе­ма­ља уво­зи ме­со, ри­бу, по­вр­ће и тар­т у­фе, али у знат­но ма­њим ко­ли­чи­на­ма. Пре­ма по­да­ци­ма ФТС РФ за 2013, жи­вин­ско ме­со уве­зе­но из САД чи­ ни­ло је све­га 5,3% укуп­ног ру­ског уво­за ме­са и ме­сних про­из­во­да. Ко­ли­чи­на жи­ вин­ског ме­са из­ве­зе­ног на ру­ско тр­жи­ ште чи­ни 6% укуп­не из­во­зне кво­те САД. Због ем­бар­га све по­ме­ну­те зе­мље из­гу­би­ ће јед­но од пер­спек­тив­них тр­жи­шта. По­ сле­ди­це ем­бар­га осе­ти­ће и гра­ђа­ни Ру­си­је.

Да ли ће ра­фо­ви ру­ских про­дав­ни­ца оста­ти пра­зни?

По­зи­ва­ју­ћи се на из­во­ре у вла­ди РФ, лист „Ко­мер­сант“ об­ја­шња­ва ло­ги­ку и ро­ко­ве уве­де­них санк­ци­ја. Прет­по­ста­вља се да ће Ру­си­ја у на­ред­них не­ко­ли­ко ме­се­ци мо­ћи да обез­бе­ди ста­бил­но снаб­де­ва­ње тр­жи­шта до­ма­ћим пре­храм­бе­ним про­из­ во­ди­ма. То­ме ће по­мо­ћи и на­ме­ра ру­ске вла­де да под­стак­не ку­по­ви­ну до­ма­ћих

Ру­ски ем­бар­го нај­ви­ше ће по­го­ди­ти зе­мље ЕУ јер су оне глав­ни из­во­зни­ци пре­храм­бе­них про­из­во­да на ру­ско тр­жи­ште

про­из­во­да уме­сто уво­зних. Ру­си­ја та­ко­ђе оче­ку­је да ће Свет­ска тр­го­вин­ска ор­га­ ни­за­ци­ја (СТО) уки­ну­ти не­ка од ра­ни­је уве­де­них огра­ни­че­ња јер РФ на­ме­ра­ва да по­шту­је од­лу­ке ње­не ар­би­тра­же. Тр­ го­вин­ски спо­ро­ви ће ру­ским по­љо­при­ вред­ни­ци­ма да­ти вре­ме­на да по­пу­не пра­ зни­не на до­ма­ћем и про­би­ју се на но­ва сло­бод­на стра­на тр­жи­шта. Ме­ђу­тим, екс­пер­ти про­це­њу­ју да РФ не­ ће мо­ћи до­вољ­но бр­зо да по­ве­ћа до­ма­ћу про­из­вод­њу и да ће за­то мо­ра­ти да по­тра­ жи но­ве стра­не до­ба­вља­че. „Не­до­ста­так уво­зних пре­храм­бе­них про­из­во­да Ру­си­ ја не­ће мо­ћи мо­мен­тал­но да на­док­на­ди до­ма­ћим на­мир­ни­ца­ма. Уз пра­вил­ну др­жав­ну по­ли­ти­ку, за го­ди­ну да­на 15 до 20% про­из­во­да об­у ­хва­ће­них санк­ци­ја­ма мо­же би­ти за­ме­ње­но до­ма­ћим про­из­во­ ди­ма. До­тле их Ру­си­ја мо­ра на­ба­вља­ти из ино­стран­ства“, об­ја­снио је за „Ру­ску реч“ про­фе­сор Алек­сеј Ско­пин, шеф ка­те­дре за ре­ги­о­нал­ну еко­но­ми­ју и еко­ном­ску ге­ о­гра­фи­ју На­ци­о­нал­ног ис­тра­жи­вач­ког уни­вер­зи­те­та „Ви­со­ка шко­ла еко­но­ми­је“. Ру­си­ја ће се нај­ве­ро­ват­ни­је окре­ну­ ти парт­не­ри­ма из Ази­је и Ју­жне Аме­

Ру­си­ја не­ће мо­ћи мо­мен­тал­но да на­док­на­ди до­ма­ћим на­мир­ни­ца­ма. Уз пра­вил­ну др­жав­ну по­ли­ти­ку, за го­ди­ну да­на 15 до 20% про­из­во­да об­у­хва­ће­них санк­ци­ја­ма мо­же би­ти за­ме­ње­но до­ма­ћим про­из­во­ди­ма. Алек­сеј Ско­пин, НИУ ВШЕ

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Ем­бар­гом про­тив санк­ци­ја: ко гу­би ви­ше?

ри­ке и та­ко про­ши­ри­ти већ по­сто­је­ћу еко­ном­ску са­рад­њу. „Ра­фо­ви ру­ских про­дав­ни­ца ни у ком слу­ча­ју не­ће би­ти пра­зни: Тур­ска и зе­ мље Ла­тин­ске Аме­ри­ке су спрем­не да у пот­пу­но­сти на­док­на­де не­до­ста­так пре­ храм­бе­них про­из­во­да из Евро­пе. Је­ди­ни про­блем ће би­ти ве­ћи тро­шко­ви тран­ спор­та ро­бе што ће не­ми­нов­но ути­ца­ти на це­не. Осим то­га, про­из­во­ди из по­ме­ ну­тих зе­ма­ља мо­гу би­ти не­што ло­ши­јег ква­ли­те­та од оних из Евро­пе“, ка­же про­ фе­сор Ско­пин. По ње­го­вом ми­шље­њу, це­не по­љо­при­вред­них про­из­во­да мо­гу по­ра­сти 5 до 10%. Уче­сни­ци тр­жи­шта за „Ру­ску реч“ су та­ ко­ђе по­твр­ди­ли да ће це­не пре­храм­бе­них про­из­во­да по­ра­сти. Пред­став­ни­ци ма­лог би­зни­са оче­ку­ју да ће, због мо­гу­ћег при­ вре­ме­ног де­фи­ци­та, до­ба­вља­чи по­ди­ћи це­не не са­мо стра­них не­го и до­ма­ћих пре­храм­бе­них про­из­во­да. По­сто­је и дру­ге мо­гућ­но­сти. Пре­храм­бе­ ни про­из­во­ди из Евро­пе на ру­ско тр­жи­ ште мо­гу сти­за­ти пре­ко тре­ћих зе­ма­ља и та­ко оста­ти на ра­фо­ви­ма ру­ских про­дав­ ни­ца. Пре­ма ре­чи­ма Дми­три­ја По­та­пен­ ка из „Ma­na­ge­ment De­ve­lop­ment Gro­up Inc.“, ни­је ис­кљу­че­но да ће пре­храм­бе­ни про­из­во­ди из европ­ских зе­ма­ља и да­ље сти­за­ти у Ру­си­ју пре­ко чла­ни­ца Ца­рин­ ске уни­је, Бе­ло­ру­си­је и Ка­зах­ста­на, ко­је са Ру­си­јом има­ју бес­ца­рин­ску гра­ни­цу а са­ме не уче­ству­ју у ем­бар­гу на за­пад­не пре­храм­бе­не про­из­во­де.

3

политика

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

Ба­та­љон „При­ви­ђе­ње“: Ук ар­ми­ја уве­жба­ва на­пад на РИА „Но­во­сти“

Овај ба­та­љон је по­знат као „При­ ви­ђе­ње“. Не­ма их мно­го, али су сви спрем­ни да иду до кра­ја. Вла­ди­мир Сте­па­нов, по­моћ­ник ко­ман­дан­та ба­та­љо­на „При­ви­ђе­ње“ Лу­ган­ске На­род­не Ре­пу­бли­ке, при­ча за РИА „Но­во­сти“ за шта се бо­ре до­бро­вољ­ ци Дон­ба­са, ко­је оруж­је ко­ри­сте и ка­кав је бор­бе­ни дух и од­нос сна­га на фрон­т у.

К

о се при­ја­вљу­је код вас у до­бро­вољ­це?

Ве­ћи­на до­бро­во­ља­ца су љу­ди из ових кра­је­ва. Има их и из Оде­се, Хар­ко­ва, Хер­со­на, Ни­ ко­ла­је­ва... У на­шем ба­та­љо­ну је мно­го ру­да­ра, рад­ни­ка из пред­у­зе­ћа, а има до­ста и пред­у­зи­ма­ча ко­ји су због ра­ та оста­ли без свог ма­лог би­зни­са. Мно­го је мла­дих до 35 го­ди­на ко­ји се ни­с у ве­ за­ли за „пеп­си кул­т у­ру“, не­го ра­т у­ју за 4

сво­ју зе­мљу. Мно­ги од њих уоп­ште ни­с у би­ли у ар­ми­ји. Сво­је­вре­ме­но су из­бе­гли слу­же­ње вој­ног ро­ка, али су се са­да са­ми при­ја­ви­ли као до­бро­вољ­ци. Ја сам узео оруж­је у ру­ке да бих за­у­ста­вио фа­ши­сте. Ра­т у­јем за свој на­род, за сво­ју зе­мљу, за свој је­зик и ве­ру. Наш нај­мла­ђи бо­рац има 21 го­ди­ну, а нај­ста­ри­ји пре­ко 60. Код нас слу­же два стар­ца са вој­нич­ ком из­др­жљи­во­шћу, обо­ји­ца су окрет­ни и ве­шти, а по про­фе­си­ји су ру­да­ри. Не са­мо да су од­лич­ни у бор­би, не­го још и об­у­ча­ва­ју но­ве до­бро­вољ­це. Ко­ли­ко је по­треб­но вре­ме­на да се од до­бро­вољ­ца са ми­ро­љу­би­вом про­фе­ си­јом ство­ри бо­рац?

Но­ве бор­це об­у­ча­ва­ју бив­ши укра­јин­ски вој­ни­ци ко­ји су пре­шли на стра­ну до­бро­ во­ља­ца. Не­ма се вре­ме­на за ду­жу обу­ку. Око че­ти­ри да­на тра­је обу­ка за пу­ца­ње из ауто­ма­та, ми­тра­ље­за и ми­но­ба­ца­ча, а не­де­љу да­на за снај­пе­ри­сту. Но­вај­ли­је се не ша­љу та­мо где је „гу­сто“. И ина­че се тру­ди­мо да ни­ка­да не бу­де „гу­сто“.

На­јам­ни­ци са За­па­да се чак ви­ше и не скри­ва­ју. Ја, на при­мер, знам да су По­ља­ци до­шли да ра­ту­ју про­тив до­бро­во­ља­ца Ка­кав је у овом тре­нут­ку од­нос сна­га укра­јин­ске вој­ске и до­бро­во­ља­ца?

Ми са­да има­мо стре­љач­ко оруж­је раз­ли­ чи­тих вр­ста, има­мо ми­но­ба­ца­че и ба­ца­ че гра­на­та, а те­шко на­о­ру­жа­ње не­ма­мо. Има­мо ма­ло оклоп­не тех­ни­ке, и све су то на­ши рат­ни тро­фе­ји. Има­мо још и та­ ко­зва­не „пат­ке“, тј. ам­фи­би­је на ко­је смо мон­ти­ра­ли ми­тра­ље­зе ве­ли­ког ка­ли­бра. Укра­јин­ске тру­пе су на де­се­ти­не пу­та ја­ че од нас по опре­ми, тех­ни­ци и број­ном ста­њу, а у ва­зду­ху има­ју ап­со­лут­ну до­ми­ на­ци­ју. Ме­ђу­тим, у бор­ба­ма су њи­хо­ви гу­би­ци не­где око пет пу­та ве­ћи од на­ ших. По­ред то­га, на­ма ме­шта­ни пру­жа­ју

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

На­ма ме­шта­ни пру­жа­ју огром­ну по­моћ. Да ни­је њи­хо­ве по­др­шке, ми се не би­смо мо­гли ду­го су­прот­ста­вља­ти не­у­по­ре­ди­во ја­чем не­при­ја­те­љу ма окру­же­ним бо­дљи­ка­вом жи­цом. На на­шим стра­жар­ским ме­сти­ма још увек пи­ше „Пам­ти­мо Оде­с у“. Ру­да­ри су и у мир­но вре­ме сва­ки дан гле­да­ли смр­ти у очи, та­ко да стра­ха не­ма.

кра­јин­ска а Крим огром­ну по­моћ. Да ни­је њи­хо­ве по­др­шке, ми се не би­смо мо­гли ду­го су­прот­ста­вља­ ти не­у­по­ре­ди­во ја­чем не­при­ја­те­љу.

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Да ли вас сви ме­шта­ни по­др­жа­ва­ју?

На­рав­но, има и оних ко­ји не­што при­го­ва­ ра­ју, али та­квих је ма­ло. Њих ни­ко не ди­ ра. По­је­дин­ци се по­на­ша­ју као да ни­је рат. На при­мер, тен­ко­ви отва­ра­ју ва­тру, сву­да уна­о­ко­ло екс­пло­зи­је, а они ра­де у ба­шти. Или, ре­ци­мо, ми­но­ба­ца­чи га­ђа­ју на­се­ље, а ме­шта­нин на мо­пе­ду иде у прав­цу ода­ кле до­ла­зе про­јек­ти­ли. Ми га за­у­ста­ви­мо и ка­же­мо му да је опа­сно, а он не­ће ни да чу­је, ка­же: „Мо­рам да на­хра­ним пра­се“. Има и оних ко­ји се скла­ња­ју „док не про­ђе рат“. Је­дан број ве­о­ма спо­соб­них му­шка­ра­ца оти­шао је у из­бе­гли­штво, у Ру­си­ју. Мно­ги од њих за ових по­ла го­ди­ не ни­с у на­шли по­сао, ни­ти ми­сле да га тра­же. Шта ће им? У при­вре­ме­ним из­бе­ глич­ким кам­по­ви­ма у Ро­стов­ској Обла­ сти бес­плат­но до­би­ја­ју хра­ну и пи­ће, чак и не­што нов­ца. Та­кви се си­гур­но не­ће при­ја­ви­ти као до­бро­вољ­ци. И код нас је би­ло оних ко­ји­ма је све­јед­но, али су сви оти­шли куд ко­ји. Оста­ли су углав­ном љу­ ди ко­ји су спрем­ни да иду до кра­ја.

Мно­ги до­бро­вољ­ци ка­жу да се про­тив њих бо­ре стра­ни на­јам­ни­ци. Да ли је то исти­на?

На­јам­ни­ци са За­па­да се чак ви­ше и не скри­ва­ју. Ја, на при­мер, знам да су По­ља­ ци до­шли да ра­т у­ју про­тив до­бро­во­ља­ ца. Они иду у бор­бу са сво­јом тех­ни­ком, ави­о­ни­ма и тен­ко­ви­ма, и са сво­јим по­са­ да­ма. Да­нас се Ки­је­ву ис­по­ру­чу­је тех­ни­ ка из зе­ма­ља Ис­точ­не Евро­пе. За­то они стал­но ша­љу про­тив нас но­ву оклоп­ну тех­ни­ку, иако смо им уни­шти­ли огро­ман број бор­бе­них во­зи­ла. Ево ка­ко они ра­т у­ју про­тив нас: нај­пре се уко­па­ју, а за­тим ха­у­би­ца­ма и си­сте­мом пло­т ун­ске ва­тре „Град“ га­ђа­ју сек­тор на ко­ме су по­мо­ћу бес­пи­лот­них ле­те­ли­ца при­ме­ти­ли до­бро­во­љач­ке сна­ге. По­сле то­га „чи­сте те­рен“ уз по­моћ сна­га „Де­ сног сек­то­ра“. Ме­ђу­тим, у тре­нут­ку ка­да они поч­ну да га­ђа­ју у тим сек­то­ри­ма већ одав­но не­ма до­бро­во­ља­ца. А кад ис­тро­ ше му­ни­ци­ју, он­да кре­ће у ак­ци­ју наш ба­та­љон. Са­да не­при­ја­тељ учи да при­ме­њу­је раз­ ли­чи­те вр­сте на­о­ру­жа­ња. На по­чет­ку ра­та још увек ни­је би­ло ка­сет­них и фос­ фор­них бом­би. Њих су ка­сни­је по­че­ли да при­ме­њу­ју. Укра­јин­ска ар­ми­ја и они ко­ ји је по­др­жа­ва­ју са­да на до­бро­вољ­ци­ма

Наш бор­бе­ни дух је ја­чи. Ми се бо­ри­мо на сво­јој зе­мљи. Фа­мо­зни при­пад­ни­ци На­ци­о­нал­не гар­де бо­ре се „за иде­ју“ и из­бе­га­ва­ју ди­рек­тан окр­шај. Бе­же чим уда­риш по њи­ма. Бе­же и од бор­бе пр­ са у пр­са. Зна­ју да их ов­де не че­ка то­пао при­јем. А ми зна­мо да На­ци­о­нал­на гар­ да иде иза ре­дов­не вој­ске и стре­ља оне ко­ји се по­вла­че. Зна­мо и за уби­ја­ње по­ ро­ди­ца до­бро­во­ља­ца и оних ко­ји су их по­др­жа­ва­ли. То је би­ло у на­се­љу Сча­стје (рус. „сча­стье“ – сре­ћа), ко­је би већ тре­ ба­ло пре­и­ме­но­ва­ти у „Нес­ча­стје“, за­тим у Сла­вјан­ску и дру­гим на­се­ље­ним ме­ сти­ма у ко­ја је ушла На­ци­о­нал­на гар­да. Уз­гред, ни­ко не зна шта се са­да де­ша­ва у Сла­вјан­ску. Ве­зе су пре­ки­ну­те, град је бло­ки­ран, сти­жу са­мо спо­ра­дич­не ве­сти о ре­пре­си­ја­ма и фил­тра­ци­о­ним ло­го­ри­

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Шта је то што до­но­си по­бе­ду до­бро­во­ љач­ким сна­га­ма?

5

политика

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

У Ру­си­ји се опе­ри­шу по­је­ди­ни ра­ње­ни укра­јин­ски вој­ни­ци. Да ли се слич­на по­ моћ ука­зу­је до­бро­вољ­ци­ма?

Укра­јин­ска ар­ми­ја и они ко­ји је по­др­жа­ва­ју са­да на до­бро­вољ­ци­ма уве­жба­ва­ју на­пад на Крим. [...] Ни­су ус­пе­ли да уву­ку Ру­си­ју у рат у Дон­ба­су, а то зна­чи да ће се по­тру­ди­ти да то учи­не на­па­дом на по­лу­о­стр­во уве­жба­ва­ју на­пад на Крим. Тех­ни­ка ко­јом ра­т у­ју про­тив нас ко­ри­сти­ће се на Кри­ му. Све иде у том прав­цу. Ни­с у ус­пе­ли да уву­ку Ру­си­ју у рат у Дон­ба­с у, а то зна­чи да ће се по­тру­ди­ти да то учи­не на­па­дом на по­лу­о­стр­во.

не за ор­де­ње или но­вац. Он сма­тра да му се исто хва­та, јер ће, ка­же, по­сле Дон­ба­са они сва­ка­ко кре­ну­ти на нас. Има­мо два во­за­ча и јед­ног шу­ма­ра са Ал­та­ја. Има­мо и два сту­ден­та, је­дан је из Пе­тер­бур­га, а дру­ги из Кур­ска.

Има ли мно­го до­бро­во­ља­ца из Ру­си­је?

По­ма­же ли вам Ру­си­ја?

У по­след­ње вре­ме из Ру­си­је при­сти­же све ви­ше до­бро­во­ља­ца, иако се ов­де не де­ле пла­те, са­мо се при­ма по­моћ од спон­зо­ра и ху­ма­ни­тар­на по­моћ. Љу­ди ви­де да нам је те­шко. До­ла­зе прак­тич­ но из свих ре­ги­о­на, ве­ћи­ном они ко­ји има­ју ро­ђа­ке на ју­го­и­сто­ку Укра­ји­не. По­себ­но је мно­го до­бро­во­ља­ца из Ро­ стов­ске Обла­сти. Они ов­де има­ју нај­ ви­ше род­би­не. У ба­та­љон до­ла­зе чак из Си­би­ра, са Ал­ та­ја... До­ла­зе нам ра­зни љу­ди, углав­ном без вој­ног ис­ку­ства. Је­дан од нај­бо­љих ис­тре­бљи­ва­ча тен­ко­ва до­шао је из Бел­го­ род­ске Обла­сти. Он из­вр­сно ра­т у­је, и то 6

На­жа­лост, ху­ма­ни­тар­на по­моћ сти­же са­ мо де­ли­мич­но. Што се ти­че је­ди­ни­ца из Ру­си­је, ми их не зо­ве­мо и не оче­ку­је­мо их. Али си­т у­а­ци­ја је са­да ствар­но те­шка, та­ко да је по­треб­на сва­ка по­моћ.

Но­ве бор­це об­у­ча­ва­ју бив­ши укра­јин­ски вој­ни­ци ко­ји су пре­шли на стра­ну до­бро­во­ља­ца. Не­ма се вре­ме­на за ду­жу обу­ку

На­шим ра­ње­ни­ци­ма ни­је обез­бе­ђе­но та­ кво ле­че­ње у Ру­си­ји. Ево не­дав­но су у До­ њецк (Укра­ји­на) до­ве­зе­ни на­ши те­шки ра­ње­ни­ци, и оста­вље­ни су у бол­ни­ци где се не вр­ше ком­пли­ко­ва­не опе­ра­ци­је, јер не­ма хи­рур­га и по­треб­них ле­ко­ва. Је­дан од тих ра­ње­ни­ка те­ле­фо­ни­рао је ко­ман­дан­т у ба­та­љо­на (слу­чај­но је код се­бе имао те­ле­фон) и тек по­сле лич­не ин­тер­вен­ци­је ко­ман­дан­та пре­ве­зе­ни су у Ро­стов на До­ну (Ру­си­ја) и хит­но опе­ ри­са­ни. Дво­ји­ца ни­с у пре­жи­ве­ла, јер им ле­кар­ска по­моћ ни­је пру­же­на на вре­ме. Али за­то ле­че чла­но­ве ка­зне­них од­ре­да. За­што то ра­де? Ти љу­ди ће се вра­ти­ти и опет ће узе­ти оруж­је и кре­ну­ти на нас. У про­тив­ном их та­мо че­ка за­твор или стре­ља­ње. До­бро­вољ­це мо­же­мо да по­ ша­ље­мо са­мо при­ват­ним ка­на­ли­ма, уз по­моћ спон­зо­ра. Та­ко смо ко­ман­дан­та ба­та­љо­на од­ве­зли у Пе­тер­бург на опе­ра­ ци­ју, за шта ду­гу­је­мо за­хвал­ност јед­ном ме­шта­ни­ну, пред­сед­ни­ку ло­кал­ног оде­ ље­ња Удру­же­ња до­бро­во­ља­ца за по­моћ ар­ми­ји, ави­ја­ци­ји и фло­ти. Одав­но се по­ста­вља пи­та­ње за­што се пу­шта­ју при­пад­ни­ци На­ци­о­нал­не гар­де ко­ји бе­же из обру­ча на ру­ску те­ри­то­ри­ју? Пре­ма на­шим са­зна­њи­ма, они са­кри­ју оруж­је у скро­ви­ште пре не­го што иза­ђу из обру­ча, да би се вра­ти­ли по ње­га уко­ ли­ко им по­ђе за ру­ком да по­ти­сну до­бро­ вољ­це из сек­то­ра у ко­ме је На­ци­о­нал­на гар­да би­ла оп­ко­ље­на. Дру­гим ре­чи­ма, ис­ па­да да се они јед­но­став­но вра­те из Ру­си­ је, пре­гру­пи­шу се и опет од­ла­зе да ра­т у­ју. Са дру­ге стра­не, до­бро­вољ­ци на ју­го­и­ сто­ку са сво­јим укра­јин­ским па­со­ши­ ма и да­ље су „на­род-при­ви­ђе­ње“. Ки­јев их тре­ти­ра као те­ро­ри­сте, а Ру­си­ја као стран­це. Ко ће се по­бри­ну­ти о њи­ма и о њи­хо­вим по­ро­ди­ца­ма? Мо­же ли се са­да за­у­ста­ви­ти рат на ју­го­ и­сто­ку Укра­ји­не? Не. Чак и ако нам са­да по­ђе за ру­ком да скло­пи­мо не­ка­кав ми­ров­ни спо­ра­зум, све­ јед­но то не­ће ду­го тра­ја­ти, јер се фа­ши­сти не­ће за­у­ста­ви­ти. За го­ди­ну да­на ће би­ти још го­ре, с об­зи­ром да ће се они бо­ље об­ у­чи­ти и бо­ље на­о­ру­жа­ти, уз по­моћ Евро­пе и САД. На­ци­сти у За­пад­ној Укра­ји­ни ни­с у па­ли са не­ба, они су два­де­сет го­ди­на та­ко „вас­пи­та­ва­ни“. Ми и на­ше по­ро­ди­це смо у њи­хо­вим очи­ма осу­ђе­ни на смрт. Због то­га фа­ши­сте тре­ба те­ра­ти одав­де.

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

Пу­тин спре­чио но­ви рат Азер­беј­џа­на и Јер­ме­ни­је Мо­сква по­ку­ша­ва да спре­чи но­ви ве­ли­ки рат у за­кав­ка­ском ре­ги­о­ну. У кон­тек­сту тра­гич­них до­га­ђа­ја у Укра­ји­ни оста­ла је прак­тич­но не­ при­ме­ће­на еска­ла­ци­ја на­си­ља у за­ кав­ка­ском ре­ги­о­ну, ко­ја ума­ло ни­је пре­ра­сла у но­ви рат из­ме­ђу Јер­ме­ ни­је и Азер­беј­џа­на. Да би спре­чио раз­бук­та­ва­ње кон­флик­та Вла­ди­мир Пу­тин је у сво­ју ре­зи­ден­ци­ју у Со­чи­ ју по­звао ли­де­ре две­ју су­ко­бље­них др­жа­ва, Ил­ха­ма Али­је­ва и Сер­жа Сар­ки­сја­на.

П

о­сле раз­го­во­ра одр­жа­них 10. ав­гу­ста стра­не су по­твр­ди­ле при­вр­же­ност мир­ном ре­ша­ ва­њу кон­флик­та у не­при­зна­ тој На­гор­но-Ка­ра­ба­шкој Ре­ пу­бли­ци (НКР). Још уочи са­ми­та ни­је се зна­ло да ли ће он уоп­ште би­ти одр­жан. Ба­ку и Је­ре­ ван у по­след­ње вре­ме че­сто по­на­вља­ју да раз­го­во­ри на нај­ви­шем ни­воу има­ју сми­сла са­мо уко­ли­ко ше­фо­ви др­жа­ва има­ју о че­му да се до­го­ва­ра­ју. Ди­ја­лог је, ме­ђу­тим, већ одав­но до­спео у ћор­со­ как. Глав­но и не­пре­мо­сти­во ра­зи­ла­же­ње азер­беј­џан­ске и јер­мен­ске стра­не ве­за­но је за ста­т ус НКР. Ба­ку ви­ди На­гор­но-Ка­ ра­бах ис­кљу­чи­во као део Азер­беј­џа­на, док Је­ре­ван сма­тра да су пре­тен­зи­је НКР на не­за­ви­сност ап­со­лут­но ле­ги­тим­не и оправ­да­не. То­ли­ко ду­бо­ка су­прот­ност не­у ­тра­ли­ше све по­ку­ша­је по­сред­ни­ка из Мин­ске гру­пе ОЕБС-а да у прак­си по­ кре­ну кон­струк­ти­ван про­цес ре­гу­ли­са­ња кон­флик­та. Си­т у­а­ци­ја на ли­ни­ји до­ди­ра пе­ри­о­дич­но се за­о­штра­ва до уси­ја­ња. Про­те­кле не­де­ље су су­ко­би то­ли­ко еска­ ли­ра­ли да је За­пад већ по­чео го­во­ри­ти ка­ко је ка­ра­ба­шки кон­фликт ушао у акут­ ну фа­зу и ви­ше ни­је „за­мр­знут“. Про­во­ ка­ци­је су до­би­ле си­стем­ски ка­рак­тер, као и ак­ци­је ди­вер­зант­ских гру­па, а пу­шка­ ра­ње из ауто­мат­ског оруж­ја пре­ра­сло је у ар­ти­ље­риј­ске окр­ша­је. Већ има ско­ро

Пред­сед­ник РФ Вла­ди­мир Пу­тин је у Со­чи­ју нај­пре одво­је­но по­раз­го­ва­рао са Али­је­вом, за­тим са Сар­ки­сја­ном, и тек на­ред­ног да­на је одр­жан су­срет све тро­ји­це ли­де­ра за истим сто­лом

два­де­сет жр­та­ва. Азер­беј­џан је жур­но пре­ба­цио те­шку тех­ни­ку у зо­ну кон­ флик­та, обе стра­не су по­ди­гле ави­ја­ци­ју у ва­здух и до по­чет­ка ра­та остао је са­мо је­дан ко­рак. Та­да је пред­сед­ник РФ Вла­ ди­мир Пу­тин по­звао азер­беј­џан­ског и јер­мен­ског ко­ле­гу у Со­чи. Ил­хам Али­јев је не­по­сред­но пред по­ла­ зак у Со­чи за­пре­тио да ће збри­са­ти са ли­ца зе­мље Јер­ме­ни­ју, „ко­ја не од­у­ста­ је од фа­ши­стич­ке по­ли­ти­ке“. Јер­мен­ска стра­на је би­ла ре­вол­ти­ра­на. С об­зи­ром на све те окол­но­сти раз­го­во­ ри у Со­чи­ју су одр­жа­ни у две рун­де. Пу­ тин је нај­пре одво­је­но по­раз­го­ва­рао са

Пред­сед­ник Азер­беј­џа­на Ил­хам Али­јев је не­по­сред­но пред по­ла­зак у Со­чи за­пре­тио да ће збри­са­ти са ли­ца зе­мље Јер­ме­ни­ју, „ко­ја не од­у­ста­је од фа­ши­стич­ке по­ли­ти­ке“

ФО­ТО: Ро­сиј­ска га­зе­та

Пи­ше: Ју­риј Си­мо­њан

Али­је­вом, за­тим са Сар­ки­сја­ном, и тек на­ред­ног да­на је одр­жан су­срет све тро­ ји­це ли­де­ра за истим сто­лом. Ка­ко са­оп­ шта­ва­ју ин­фор­ма­тив­не аген­ци­је, Али­јев и Сар­ки­сјан су је­дан дру­го­ме упу­ти­ли пре­ко­ре због не­по­што­ва­ња ва­же­ћих спо­ ра­зу­ма, али су се сло­жи­ли да се про­блем не мо­же ре­ши­ти ра­том. Пу­тин је кон­ста­ то­вао да је у пи­та­њу ста­ра бољ­ка, ко­ја је на­сле­ђе­на из со­вјет­ског пе­ри­о­да, и да тај кон­фликт тре­ба ре­ша­ва­ти без жур­бе, му­дро­шћу „ко­ја кра­си оба на­ро­да“, и ис­ кљу­чи­во мир­ним пу­тем. Алек­сеј Мар­ти­нов, ди­рек­тор мо­сков­ског Ме­ђу­на­род­ног ин­сти­т у­та за но­во­фор­ми­ ра­не др­жа­ве, сма­тра да је раз­бук­та­ва­ње но­вог ра­та из­ме­ђу Азер­беј­џа­на и Јер­ме­ ни­је спре­че­но ис­кљу­чи­во за­хва­љу­ју­ћи ак­тив­ним ми­ров­ним на­по­ри­ма Ру­си­је. „Про­шле не­де­ље је из­вр­ше­на нај­о­збиљ­ ни­ја и нај­ве­ћа про­во­ка­ци­ја у зо­ни до­ди­ра јер­мен­ских и азер­беј­џан­ских је­ди­ни­ца у На­гор­ном Ка­ра­ба­ху. Еска­ла­ци­ја кон­ флик­та је спре­че­на за­хва­љу­ју­ћи бла­го­ вре­ме­ној ре­ак­ци­ји пред­сед­ни­ка РФ“, ре­као је Мар­ти­нов за „Ру­ску реч“. Екс­ перт је прет­по­ста­вио да Ба­ку же­ли да ис­ко­ри­сти си­т у­а­ци­ју ка­да се Ру­си­ја, ко­ја тра­ди­ци­о­нал­но по­др­жа­ва Је­ре­ван, ба­ви 7

политика

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

Про­блем На­гор­но-Ка­ра­ба­ха Ка­ра­ба­шки кон­фликт је спе­ци­фи­чан по то­ме што спор­на те­ри­то­ри­ја ни­је при­ зна­та. Нагорнo-Ка­ра­бах кон­тро­ли­ше Јер­ме­ни­ја, а на ње­го­вој те­ри­то­ри­ји је ство­ре­на На­гор­но-Ка­ра­ба­шка Ре­пу­бли­ка ко­ја је де ју­ре део Азер­беј­џа­на. Овај ре­ги­он има ве­ли­ки зна­чај за Јер­ме­ни­ју, те се сва­ки по­ку­шај Ба­куа да кон­тро­ ли­ше Ка­ра­бах до­жи­вља­ва као на­пад на са­му Јер­ме­ни­ју. Из­ме­ђу Азер­беј­џа­на и не­при­зна­те На­гор­но-Ка­ра­ба­шке Ре­пу­бли­ке, ство­ре­не ре­фе­рен­ду­мом, из­био је вој­ни кон­фликт ко­ји је тра­јао од 1991. до 1994. Та­да су Азер­беј­џан­ци по­ти­сну­ли Јер­ме­не са те­ри­то­ри­је бив­шег Ша­у­мја­нов­ског ре­ јо­на Азер­беј­џан­ске Со­вјет­ске Со­ци­ја­ли­стич­ке Ре­пу­бли­ке и са де­ла На­гор­ног Ка­ра­ба­ха, а На­гор­но-Ка­ра­ба­шка Ре­пу­бли­ка је уз по­др­шку Јер­ме­ни­је ус­по­ста­ ви­ла кон­тро­лу над не­ко­ли­ко ре­јо­на Азер­беј­џа­на ко­ји се гра­ни­че са На­гор­ним Ка­ра­ба­хом и по­ти­сну­ла из њих азер­беј­џан­ско ста­нов­ни­штво, што је Са­вет без­бед­но­сти УН 1993. оква­ли­фи­ко­вао као оку­па­ци­ју те­ри­то­ри­је Азер­беј­џа­на од стра­не јер­мен­ских сна­га.

ре­ша­ва­њем про­бле­ма гра­ђан­ског ра­та у Укра­ји­ни, и да ре­ши про­блем На­гор­ноКа­ра­ба­ха при­ме­ном си­ле, осла­ња­ју­ћи се на по­др­шку За­па­да. Ме­ђу­тим, ис­по­ста­ви­ло се да та­ква ра­чу­ни­ ца ни­је би­ла до­бра. „Пр­во, азер­беј­џан­ска ар­ми­ја је нео­че­ки­ва­но на­и­шла на сна­жан од­го­вор ар­ми­је од­бра­не На­гор­но-Ка­ра­ба­

ха и јер­мен­ских тру­па. Дру­го, ис­по­ста­ви­ ло се да Вла­ди­мир Пу­тин лич­но па­жљи­во пра­ти раз­вој си­т у­а­ци­је у за­кав­ка­ском ре­ ги­о­ну“, ре­као је Алек­сеј Мар­ти­нов. Члан Дру­штве­не ко­мо­ре РФ и по­ли­ти­ко­ лог Сер­геј Мар­ков из­ја­вио је по­сле пре­ го­во­ра у Со­чи­ју да су­срет ше­фо­ва Азер­ беј­џа­на и Јер­ме­ни­је сам по се­би све­до­чи

о то­ме да је кон­фликт вра­ћен у фор­мат ди­пло­мат­ског ре­гу­ли­са­ња. „Сма­трам да ће глав­ни ре­зул­тат раз­го­во­ ра би­ти сла­бље­ње вој­не кон­фрон­та­ци­је на под­руч­ју На­гор­но-Ка­ра­ба­ха у нај­ско­ ри­је вре­ме. Ве­о­ма је ва­жно на­гла­си­ти да раз­го­во­ри има­ју и сна­жну еко­ном­ску по­за­ди­ну. Пу­тин је пред­ло­жио Али­је­ву и Сар­ки­сја­ну да сво­јим про­из­во­ди­ма по­ пу­не ме­сто ко­је је упра­жње­но услед ру­ ских ‘ан­ти­санк­ци­ја’. То је и за Азер­беј­џан и за Јер­ме­ни­ју шан­са ко­ју они не мо­гу да про­пу­сте“, об­ја­снио је екс­перт. Сер­геј Мар­ков је до­дао да је зна­тан раст еко­ном­ске и вој­не мо­ћи Азер­беј­џа­на са­ да по­стао глав­ни фак­тор за­о­штра­ва­ња јер­мен­ско-азер­беј­џан­ског кон­флик­та: „Са­да­шњи по­ло­жај На­гор­но-Ка­ра­ба­ха је на­стао у од­но­с у сна­га ко­ји је био ак­ ту­е­лан пре 20 го­ди­на, ка­да је Јер­ме­ни­ја би­ла ја­ча. Са­да се си­т у­а­ци­ја из ко­ре­на из­ме­ни­ла. По­след­њих го­ди­на је на­гло по­ ра­сла и вој­на и еко­ном­ска моћ Азер­беј­ џа­на, и са­да ње­го­во ру­ко­вод­ство же­ли да си­т у­а­ци­ја у ре­ги­о­ну бу­де ви­ше у скла­ду са но­вим од­но­сом сна­га.“

За­што се Аме­ри­ка удва­ра Ин­ди­ји? Пи­ше: Бо­рис Вол­хон­ски

Ва­шинг­тон мо­ра под хит­но да „са­чу­ва образ“ – од­би­ја­ње ви­зе ли­де­ру јед­не од во­де­ћих свет­ских си­ла је про­сто не­при­ стој­но. И Џон Ке­ри је у то­ку сво­је по­се­ те био при­ну­ђен да об­ја­ви да ви­ше не­ма ни­ка­квих ви­зних про­бле­ма и да САД „с не­стр­пље­њем“ оче­ку­ју до­ла­зак На­рен­дре Мо­ди­ја. То би тре­ба­ло бу­де у сеп­тем­бру – та­да ће Мо­ди до­ћи на за­се­да­ње Ге­не­

за ко­ји Аме­ри­ка ло­би­ра. Ин­ди­ја сма­тра да би је за­кљу­чи­ва­ње та­квог спо­ра­зу­ма при­мо­ра­ло да уки­не про­грам суб­вен­ци­ о­ни­са­ња по­љо­при­вред­не про­из­вод­ње, што би угро­зи­ло 67% ста­нов­ни­штва, и то упра­во нај­си­ро­ма­шни­је и со­ци­јал­но нај­ра­њи­ви­је сло­је­ве. Аме­рич­ки иза­сла­ни­ци ни­с у ус­пе­ли ни да из­гла­де не­га­тив­не емо­ци­је иза­зва­не не­

по­се­те би­ти ор­га­ни­зо­ван ње­гов са­ста­нак са пред­сед­ни­ком Ба­ра­ком Оба­мом. При­мет­ни су и дру­ги аспек­ти у би­ла­те­ рал­ним од­но­си­ма – из­ме­ђу оста­лог, по­ сто­ји низ про­бле­ма ко­ји још увек ни­с у ре­ше­ни. Та­ко, на при­мер, др­жав­ни се­кре­ тар Ке­ри и ми­ни­стар­ка тр­го­ви­не Приц­ кер ни­с у ус­пе­ли да из­деј­ству­ју про­ме­ну ста­ва Ин­ди­је у ве­зи са на­цр­том спо­ра­зу­ ма о олак­ша­ва­њу тр­го­ви­не у окви­ру СТО,

ру­ко­во­ди­ла­ца Ин­диј­ске на­род­не пар­ти­је, ко­ја је са­да на вла­сти у Ин­ди­ји. Има још не­ре­ше­них про­бле­ма, на при­мер, по­о­ штра­ва­ње ими­гра­ци­о­ног за­ко­но­дав­ства у САД и дис­кри­ми­на­ци­о­не ме­ре про­тив ин­диј­ских ИТ-ком­па­ни­ја, ко­је се раз­ма­ тра­ју у Се­на­т у (та­ко­зва­ни „за­кон 744“). Сви ти про­бле­ми, и по­ред све њи­хо­ве ак­т у­ел­но­сти, пред­ста­вља­ју са­мо од­раз гло­бал­ног ком­плек­са про­бле­ма у ве­зи

По­чет­ком ав­гу­ста чак три ви­со­ка аме­рич­ка функ­ци­о­не­ра по­се­ти­ла су Ин­ди­ју – др­жав­ни се­кре­тар Џон Ке­ри, ми­ни­стар­ка тр­го­ви­не Пе­ни Приц­кер и ми­ни­стар од­бра­не Чак Хејгл. По­ви­ше­но ин­те­ре­со­ва­ње за Ин­ди­ју мо­же се об­ја­сни­ти те­жњом да се Ин­ди­ја пре­тво­ри у спро­вод­ Уко­ли­ко Ва­шин­гон успе да ис­трг­не ма­кар јед­ну ни­ка ин­те­ре­са САД у Ази­ји и да се, „евро­а­зиј­ску“ ка­ри­ку из све ја­че ор­га­ни­за­ци­је ако је мо­гу­ће, из­ву­че из БРИКС-а – ор­га­ни­за­ци­је ко­ја би већ у сред­њо­ БРИКС, це­ла ор­га­ни­за­ци­ја ће про­па­сти роч­ној пер­спек­ти­ви мо­гла да сру­ши мо­но­пол САД у свет­ској еко­но­ми­ји рал­не скуп­шти­не УН, па ће у окви­ру те дав­но от­кри­ве­ним по­да­ци­ма о пра­ће­њу и по­ли­ти­ци.

В

е­ћи­на ко­мен­та­то­ра ко­ји про­ це­њу­ју ре­зул­та­те оба­вље­них по­се­та кон­цен­три­шу се на си­ ту­а­ци­ју. Ни­ко не по­ми­ње да је до­не­дав­но са­да­шњи пре­ми­ јер Ин­ди­је На­рен­дра Мо­ди у САД сма­тран за пер­со­ну нон гра­та, и да је Стејт де­парт­мент чак од­би­јао да му из­ да ви­зу. Са­да се си­т у­а­ци­ја про­ме­ни­ла, и 8

Аме­рич­ки др­жав­ни се­кре­тар Џон Ке­ри раз­го­ва­ра са пре­ми­је­ром Ин­ди­је На­рен­дром Мо­ди­јем у ње­го­вој ре­зи­ден­ци­ји у Њу Дел­хи­ју 1. ав­гу­ста

Кри­за уни­по­лар­ног све­та не ис­по­ља­ва са­мо у кон­стант­ним спољ­но­по­ли­тич­ким не­у­спе­си­ма САД, већ и у мо­гућ­но­сти да до­лар из­гу­би мо­но­пол у свет­ском фи­нан­сиј­ском си­сте­му, што је да­ле­ко опа­сни­је за Ва­шинг­тон са те­ку­ћим про­це­си­ма ре­ор­га­ни­за­ци­је чи­та­вог си­сте­ма ме­ђу­на­род­них од­но­са. Уни­по­лар­ни свет, ко­ји су САД гра­ди­ ле то­ком 1990-их, и ко­ји је по инер­ци­ји оп­стао и у пр­вој де­це­ни­ји 21. ве­ка, пу­ца по ша­во­ви­ма. У Ва­шинг­то­ну то сва­ка­ ко раз­у­ме­ју. Отуд гр­че­ви­ти и не­спрет­ни по­ку­ша­ји да се ток до­га­ђа­ја пре­о­кре­не. Упра­во те­жња за очу­ва­њем уни­по­лар­ног све­та об­ја­шња­ва упор­но од­би­ја­ње САД да при­зна­ју по­раз на ши­рем про­сто­ру Бли­ског Ис­то­ка. Иста та те­жња ле­жи и у осно­ви са­да­шње кри­зе у Укра­ји­ни, ко­ ју су ини­ци­ра­ле САД ка­ко би оства­ри­ле не­ко­ли­ко стра­те­шких ци­ље­ва од­јед­ном: за­би­ти клин у од­но­се из­ме­ђу Ру­си­је и Европ­ске уни­је, пре­у­зе­ти ве­ли­ки део европ­ског тр­жи­шта га­са, а у слу­ча­ју да се до­га­ђа­ји раз­ви­ју по сце­на­ри­ју ко­ји је нај­ ма­ње по­же­љан за цео свет (а нај­по­вољ­ ни­ји за САД) – от­пи­са­ти ви­ше­би­ли­он­ски спољ­ни дуг. Ве­ли­ки рат би све от­пи­сао. Мо­гли би­смо се за­пи­та­ти ка­кве ве­зе с тим има Ин­ди­ја. У са­вре­ме­ном гло­ба­ли­зо­ва­ ном све­т у до­га­ђа­ји у раз­ли­чи­тим де­ло­ви­ ма све­та не мо­гу се по­сма­тра­ти изо­ло­ва­но. Де­ба­кли аме­рич­ке спољ­не по­ли­ти­ке и све ве­ће ком­пли­ка­ци­је у еко­но­ми­ји до­ве­ли су до то­га да Ва­шинг­тон про­сто не сти­же да оства­ри „стра­те­шки за­о­крет“ ка Ази­ји,

на­ја­вљен кра­јем 2011. За то вре­ме Ки­на, глав­ни ге­о­по­ли­тич­ки кон­ку­рент САД, по­ве­ћа­ва и сво­ју еко­ном­ску сна­гу и по­ ли­тич­ки ути­цај. За­то је глав­ни стра­те­шки за­да­так Ва­шинг­то­на у Ази­ји и азиј­ско-ти­ хо­о­ке­ан­ском ре­ги­о­ну пре­ба­ци­ва­ње те­ре­та су­ко­ба са Ки­ном на ре­ги­о­нал­не др­жа­ве, пре све­га на Ја­пан и Ин­ди­ју. Ипак, вла­да На­рен­дре Мо­ди­ја је већ пр­ вим ко­ра­ци­ма на спољ­но­по­ли­тич­кој сце­ ни по­ка­за­ла да ће на пр­во ме­сто ста­ви­ти раз­вој од­но­са са су­се­ди­ма у ре­ги­о­ну, из­ ме­ђу оста­лог са Ки­ном. О то­ме све­до­чи уче­шће Мо­ди­ја у крај­ње успе­шном са­ ми­т у БРИКС-а у Бра­зи­лу, као и пред­сто­ је­ћа по­се­та пред­сед­ни­ка Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је НР Ки­не Си Ђин­пин­га Дел­хи­ју. Упра­во је то оно што Оба­ми­на ад­ми­ни­ стра­ци­ја не же­ли да до­зво­ли. Ствар је у то­ме што се кри­за уни­по­лар­ног све­та не ис­по­ља­ва са­мо у кон­стант­ним спољ­но­

ФО­ТО: AP

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

по­ли­тич­ким не­у­спе­си­ма САД, већ и у мо­гућ­но­сти да до­лар из­гу­би мо­но­пол у свет­ском фи­нан­сиј­ском си­сте­му, што је да­ле­ко опа­сни­је за Ва­шинг­тон. У тој ат­мос­фе­ри ини­ци­ја­ти­ва зе­ма­ља БРИКС-а за осни­ва­ње Раз­вој­не бан­ке, у окви­ру ко­је ће се об­ра­чу­ни вр­ши­ти у на­ ци­о­нал­ним ва­лу­та­ма, пред­ста­вља мо­жда не тре­нут­ну, али у пер­спек­ти­ви огром­ну прет­њу по мо­но­пол САД и свет­ских фи­ нан­сиј­ских ин­сти­т у­ци­ја фор­ми­ра­них у окви­ру „бре­тон­вуд­ског си­сте­ма“. Да, зе­ мље БРИКС-а за­сад чак и за­јед­но за­о­ста­ ју за САД по оби­му еко­но­ми­је, али упра­ во оне, као и дру­ге зе­мље у раз­во­ју ко­је би у пер­спек­ти­ви мо­гле да се при­дру­же тој ор­га­ни­за­ци­ји, обез­бе­ђу­ју глав­ни раст свет­ске еко­но­ми­је. Кроз две или три де­ це­ни­је оно што са­да де­лу­је као крх­ки из­ да­нак мо­же да из­ра­сте у моћ­но др­во. Упра­во то об­ја­шња­ва по­ви­ше­ну ак­тив­ ност САД на „ин­диј­ском прав­цу“. За Ва­ шинг­тон са­да ве­ро­ват­но не­ма ва­жни­јег за­дат­ка од за­би­ја­ња кли­на у од­но­се из­ме­ ђу зе­ма­ља БРИКС-а. То об­ја­шња­ва и по­ ли­ти­ку санк­ци­ја про­тив Ру­си­је, по­ку­ша­је да се Ру­си­ја пред­ста­ви као „агре­сор“, још увек не­ја­сне, али не­дво­сми­сле­не прет­ ње Ки­ни, као и по­ку­ша­је ко­ке­ти­ра­ња са Ин­ди­јом. Уко­ли­ко Ва­шин­гон успе да ис­трг­не ма­кар јед­ну „евро­а­зиј­ску“ ка­ри­ку из све ја­че ор­ га­ни­за­ци­је БРИКС, це­ла ор­га­ни­за­ци­ја ће про­па­сти. То би мо­гло да до­зво­ли САД да очу­ва­ју инер­ци­ју (или илу­зи­ју) уни­по­ лар­ног све­та још из­ве­сно вре­ме. Пре­ма то­ме, по­ку­ша­је ко­ке­ти­ра­ња са Ин­ ди­јом не тре­ба по­сма­тра­ти као ис­кре­ну те­жњу ка уза­јам­но ко­ри­сној са­рад­њи. САД у свим сво­јим спољ­но­по­ли­тич­ким по­те­зи­ма увек сле­де ис­кљу­чи­во сво­је ин­те­ре­се. Иако у овој фа­зи ти ин­те­ре­си дик­ти­ра­ју из­гла­ђи­ва­ње од­но­са са јед­ном кон­крет­ном зе­мљом, то не зна­чи да САД по­сле од­ре­ђе­ног вре­ме­на не­ће кре­ну­ти ди­ја­ме­трал­но су­прот­ним сме­ром. Аутор је ди­рек­тор азиј­ског оде­ље­ња Ру­ског ин­сти­ту­та за стра­те­шка ис­тра­жи­ва­ња (РИ­СИ).

Пре­ми­јер Ин­ди­је На­рен­дра Мо­ди у САД је сма­тран за пер­со­ну нон гра­та, и Стејт де­парт­мент je чак од­би­јао да му из­да ви­зу. Са­да се си­ту­а­ци­ја про­ме­ни­ла, и у Ва­шинг­то­ну „с не­стр­пље­њем“ че­ка­ју ње­го­ву по­се­ту 9

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

Илу­стра­ци­ја: Алек­сеј Иорш

погледи

Шта сто­ји иза же­ље Укра­ји­не да „Га­спро­му“ за­бра­ни тран­зит га­са Пи­ше: Алек­сеј Ско­пин

Пар­ла­мент Укра­ји­не је 17. ав­гу­ ста усво­јио за­кон ко­ји омо­гу­ћа­ва уво­ђе­ње санк­ци­ја про­тив Ру­си­је. Санк­ци­је би се, из­ме­ђу оста­лог, мо­ гле од­но­си­ти и на „Га­спром“. У том слу­ча­ју ком­па­ни­ја ће би­ти при­ну­ђе­ на да об­у­ста­ви тран­зит га­са пре­ко те­ри­то­ри­је Укра­ји­не. Исто­вре­ме­но, кон­тро­лу над си­сте­мом тран­спор­та енер­ге­на­та пре­ко укра­јин­ске те­ри­ то­ри­је пре­у­зи­ма­ју САД.

Г

а­сни кон­фликт из­ме­ђу Ру­си­је и Укра­ји­не има не­раз­ре­ше­не ге­о­ по­ли­тич­ке и еко­ном­ске узро­ке. Ге­о­по­ли­тич­ки узро­ци се од­но­се на мо­гућ­ност да се САД ме­ша­ју у тр­го­вин­ско-еко­ном­ске од­но­ се из­ме­ђу Ру­си­је и Европ­ске уни­је та­ко што под­сти­чу Укра­ји­ну да пра­ви про­ бле­ме са тран­зи­том га­са пре­ко те­ри­то­ ри­је ове зе­мље. Услед ства­ра­ња ова­квих кон­фликт­них си­т у­а­ци­ја мо­же се иза­зва­ти сла­бље­ње еко­но­ми­је ЕУ и Ру­си­је у стро­го од­ре­ђе­ним вре­мен­ским пе­ри­о­ди­ма и на 10

тај на­чин вр­ши­ти ути­цај на де­ви­зни курс, це­не си­ро­ви­на и дру­ге еко­ном­ске па­ра­ ме­тре. Са­да­шњи кон­фликт већ пре­ко три ме­се­ца по­тре­са еко­но­ми­ју ЕУ и Ру­си­је и до­не­ће еко­но­ми­ји тзв. Ве­ли­ке Евро­пе (ЕУ и Ру­си­ја) гу­бит­ке од ви­ше ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Ру­си­ја по­ку­ша­ва да се осло­бо­ди за­ви­сно­сти од „укра­јин­ског“ тран­зи­та пу­тем из­град­ње Се­вер­ног и Ју­жног то­ ка. Ме­ђу­тим, са­мо Се­вер­ни ток не но­ си по­тен­ци­јал­ни про­блем са тран­зи­том, док Ју­жни ток мо­же на­и­ћи на про­бле­ме ана­лог­не укра­јин­ском тран­зи­т у, јер ће пре­ла­зи­ти пре­ко те­ри­то­ри­је зе­ма­ља за­ ви­сних од аме­рич­ке по­ли­ти­ке. Еко­ном­ски узро­ци га­сног кон­флик­та ле­же у то­ме што Укра­ји­на но­вац до­би­ја са­мо за тран­зит га­са пре­ко сво­је те­ри­то­ ри­је (3 ми­ли­јар­де до­ла­ра го­ди­шње), као и по­пуст на це­ну ру­ског га­са за уну­тра­

шње по­тре­бе. Пре­ма спо­ра­зу­му из­ме­ђу „Га­спро­ма“ и „Наф­то­га­са“, на гра­ни­ци из­ме­ђу Укра­ји­не и европ­ских зе­ма­ља „Га­ спром“ про­да­је гас по це­ни ко­ја је од­ре­ ђе­на уго­во­ром из­ме­ђу Ру­си­је, тј. „Га­спро­ ма“, и европ­ских ку­па­ца га­са. Укра­ји­на би, ме­ђу­тим, же­ле­ла да до­би­ја мно­го ве­ћи при­ход, и то не од тран­зи­та га­са, не­го као по­сред­ник у тр­го­ви­ни га­сом. Осла­ња­ју­ћи се на по­ли­тич­ку моћ САД, Укра­ји­на би мо­гла да пред­ло­жи Ру­си­ји да јој на гра­ ни­ци из­ме­ђу Укра­ји­не и Ру­си­је гас про­ да­је по ни­ској це­ни, а да за­тим овај гас по уве­ћа­ној це­ни она про­да­је европ­ским по­тро­ша­чи­ма. Узме­мо ли у об­зир оче­ ки­ва­ну раз­ли­ку у це­на­ма од 100 до­ла­ра на 1000 куб­них ме­та­ра га­са и ко­ли­чи­не ис­по­ру­ка од 80 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра го­ди­шње, при­ход Укра­ји­не би са са­да­шње 3 ми­ли­јар­де мо­гао да до­стиг­не 8 ми­ли­

То­ком на­ред­них го­ди­на САД ће има­ти еко­ном­ску кон­тро­лу над си­сте­мом за тран­спорт га­са Укра­ји­не, а „Га­спро­му“ ће би­ти за­бра­ње­но да уче­ству­је у спо­ра­зу­му о тран­зи­ту га­са пре­ко укра­јин­ске те­ри­то­ри­је

интервју

јар­ди до­ла­ра го­ди­шње. То ап­со­лут­но не од­го­ва­ра Ру­си­ји, јер ума­њу­је при­хо­де „Га­ спро­ма“, док за европ­ске куп­це не­пред­ ви­ди­ва Укра­ји­на мо­же по­ста­ти мно­го ве­ћи про­блем од Ру­си­је. Све ско­ра­шње до­га­ђа­је у Укра­ји­ни тре­ба ту­ма­чи­ти у све­тлу ова два узро­ка. Пар­ла­ мент Укра­ји­не је 17. ав­гу­ста усво­јио за­ кон ко­ји омо­гу­ћа­ва про­да­ју 49% си­сте­ма за тран­спорт га­са Укра­ји­не ком­па­ни­ја­ма из САД и Евро­пе. Фак­тич­ки, то­ком на­ ред­них го­ди­на САД ће има­ти еко­ном­ску кон­тро­лу над си­сте­мом за тран­спорт га­ са Укра­ји­не. Та­ко­ђе је у то­ку при­пре­ма за­ко­на о уво­ђе­њу санк­ци­ја про­тив Ру­ си­је, пре­ма ко­јем ће „Га­спро­му“ би­ти за­бра­ње­но да уче­ству­је у спо­ра­зу­му о тран­зи­т у га­са пре­ко те­ри­то­ри­је Укра­ји­ не. Пре­ма од­ред­ба­ма овог за­ко­на, Ру­си­ја ће мо­ра­ти да осну­је но­ву ком­па­ни­ју са ко­јом ће укра­јин­ско-аме­рич­ка ком­па­ ни­ја, вла­сник си­сте­ма за тран­спорт га­са Укра­ји­не, скло­пи­ти спо­ра­зум о ку­по­ви­ ни ру­ског га­са на гра­ни­ци из­ме­ђу Укра­ ји­не и Ру­си­је. Ми­шље­ња ру­ских струч­ња­ка о ова­квом раз­во­ју до­га­ђа­ја су по­де­ље­на. Из­ве­стан број струч­ња­ка сма­тра да ће се у том слу­ча­ју си­т у­а­ци­ја по­пра­ви­ти, јер про­ блем тран­зи­та ће прак­тич­но „не­ста­ти“, а Евро­пља­ни ће, у слу­ча­ју про­бле­ма са ис­по­ру­ка­ма га­са, са­ми мо­ра­ти да се раз­ ра­чу­на­ју са Укра­ји­ном. Дру­ги, ме­ђу­тим, сма­тра­ју да ће се у слу­ча­ју из­ме­не са­да­ шњих усло­ва Ру­си­ја не са­мо на­ћи у још не­по­вољ­ни­јој си­т у­а­ци­ји, не­го ће из­гу­би­ ти и мо­гућ­ност да на­пла­ти укра­јин­ски дуг за већ ис­по­ру­че­ни гас у из­но­с у од око 5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Алек­сеј Ско­пин је ди­рек­тор Ме­ђу­на­род­ног ин­сти­ту­та за ре­ги­о­нал­ни раз­вој (МИРТ).

Фјо­дор Лу­кја­нов, пред­сед­ни­ка пред­сед­ни­штва Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку: Тре­ба оче­ки­ва­ти озби­љан по­ли­тич­ко-еко­ном­ски и ме­диј­ски су­коб, са ка­квим се Ру­си­ја од 1991. ни­је сре­та­ла

„Од Ру­си­је пра­ве др­жа­ву-от­пад­ни­ка“ Раз­го­вор во­дио: Ар­тјом Коб­зјев, Len­ta.Ru

Од за­вр­шет­ка Хлад­ног ра­та Мо­ сква још ни­је би­ла под та­ко сна­ жним при­ти­ском од стра­не За­па­да. У европ­ским и аме­рич­ким ме­ди­ји­ма се Ру­си­ја и лич­но Вла­ди­мир Пу­тин до­слов­но де­мо­ни­зу­ју. При­том не тре­ба пре­це­њи­ва­ти „по­хле­пу“ Евро­ пља­на ко­ја им не би до­зво­ли­ла да про­тив Ру­си­је уве­ду за­и­ста озбиљ­не санк­ци­је, као што се не тре­ба осла­ ња­ти на то да ће је зе­мље БРИКС-а по­др­жа­ти упр­кос соп­стве­ним ин­ те­ре­си­ма. О то­ме је у ин­тер­вјуу за пор­тал „Len­ta.Ru“ го­во­рио пред­сед­ ник Са­ве­та за спољ­ну и од­брам­бе­ну по­ли­ти­ку (СВОП) Фјо­дор Лу­кја­нов.

П

о­сто­ји тач­ка гле­ди­шта пре­ма ко­јој Мо­сква про­сто тре­ба да се на­вик­не на дис­кри­ми­ на­ци­ју од стра­не За­па­да, тј. да су са­да­шње санк­ци­је не­ при­јат­не, али ни­су смр­то­но­ сне. Да ли је та­кав став оправ­дан?

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Са­мо Се­вер­ни ток не но­си по­тен­ци­јал­ни про­блем са тран­зи­том, док Ју­жни ток мо­же на­и­ћи на про­бле­ме ана­лог­не укра­јин­ском тран­зи­ту, јер ће пре­ла­зи­ти пре­ко те­ри­то­ри­је зе­ма­ља за­ви­сних од аме­рич­ке по­ли­ти­ке

Санк­ци­је, на­рав­но, ни­с у смр­то­но­сне, али у слу­ча­ју да бу­ду уве­де­не у пу­ном оби­му, при че­му ми­слим на санк­ци­је ко­је се од­но­се на чи­та­ве сек­то­ре при­ вре­де, оне ће знат­но уру­ши­ти еко­ном­ску си­т у­а­ци­ју и зах­те­ва­ти при­ме­ну са­свим дру­гог раз­вој­ног мо­де­ла. По мом ми­ шље­њу, та­кав мо­дел за­са­да не по­сто­ји и ни­с у раз­ви­је­ни ме­ха­ни­зми ко­ји би се мо­гли при­ме­ни­ти у слу­ча­ју озбиљ­не бло­ка­де од стра­не За­па­да. Без об­зи­ра на спе­ци­фи­чан раз­вој ру­ске еко­но­ми­ је, ко­ја ни­ка­да ни­је та­ко ду­бо­ко про­др­ ла у са­вре­ме­но гло­бал­но тр­жи­ште као, на при­мер, Ки­на, Ру­си­ја је ве­о­ма те­сно по­ве­за­на са свет­ским тр­жи­шти­ма и по­ себ­но са Евро­пом. Та­ко да не тре­ба са ома­ло­ва­жа­ва­њем гле­да­ти на санк­ци­је као на не­што бе­зна­чај­но. Ја се не бих осла­њао ни на „по­хле­пу“ Евро­пе. Без сум­ње, санк­ци­је про­тив Ру­си­је за њу су крај­ње не­по­вољ­не. Али при­ти­сак од стра­не САД је ве­о­ма сна­жан, а ме­диј­ ска сли­ка ко­ја се фор­ми­ра око Укра­ји­не и оба­ра­ња Бо­ин­га по­ста­је ве­о­ма јед­но­ стра­на. Ме­ђу­на­род­ни ме­ди­ји од Ру­си­је фак­тич­ки же­ле да на­пра­ве цр­ну ов­цу 11

интервју или др­жа­ву-от­пад­ни­ка. Ја за­пра­во не пам­тим та­ко сна­жан ме­диј­ски на­пад. Дру­гим ре­чи­ма, раз­ло­га за па­ни­ку не­ма, али тре­ба оче­ки­ва­ти озби­љан по­ли­тич­коеко­ном­ски и ме­диј­ски су­коб, са ка­квим се Ру­си­ја од 1991. ни­је сре­та­ла. Мо­же ли „ис­точ­ни за­о­крет“ - при­бли­жа­ ва­ње Ки­ни и дру­гим зе­мља­ма БРИКС-а - да ком­пен­зу­је по­гор­ша­ње од­но­са са За­па­дом?

Мо­же у из­ве­сној ме­ри. Али за то су по­ треб­ни ак­ти­ван рад, пред­у­зи­мљи­вост и по­зи­тив­на упор­ност. Ру­си­ја од зе­ма­ља БРИКС-а или дру­гих зе­ма­ља не­ка­да­ шњег „тре­ћег све­та“ не тре­ба да оче­ку­је по­др­шку у сво­јој бор­би про­тив укра­јин­ ске вла­де. Њих то мно­го не ин­те­ре­с у­је.

Пе­кинг, Њу Дел­хи, Бра­зи­ли­ја, Пре­то­ри­ја, Те­хе­ран и Бу­е­нос Ај­рес раз­у­ме­ју да су по­те­зи Ру­си­је [на Криму] има­ли ду­гу пред­и­сто­ри­ју и да су они од­го­вор на отво­ре­но ме­ша­ње За­па­да, ко­ји је без об­зи­ра на све јед­но­став­но ши­рио сво­ју сфе­ру ути­ца­ја А чи­ње­ни­ца да су по­те­зи Ру­си­је до­ве­ли до про­ме­не ме­ђу­на­род­но при­зна­тих гра­ ни­ца, а да се при­том мо­гу по­сма­тра­ти и као по­др­шка се­па­ра­ти­зму на те­ри­то­ри­ји су­сед­не зе­мље, не од­го­ва­ра пред­ста­ва­ма Ки­не, Ин­ди­је и дру­гих зе­ма­ља у раз­во­ју о то­ме ка­ко се тра­ба по­на­ша­ти у ме­ђу­на­ род­ним од­но­си­ма. Ме­ђу­тим, Пе­кинг, Њу Дел­хи, Бра­зи­ли­ ја, Пре­то­ри­ја, Те­хе­ран и Бу­е­нос Ај­рес раз­у­ме­ју да су, као пр­во, по­те­зи Ру­си­је има­ли ду­гу пред­и­сто­ри­ју и да су они, као дру­го, од­го­вор на отво­ре­но ме­ша­ње За­па­да, ко­ји је без об­зи­ра на све јед­но­ став­но ши­рио сво­ју сфе­ру ути­ца­ја. За­то се они не­ће при­кљу­чи­ти хо­ру оних ко­ ји осу­ђу­ју Ру­си­ју, а ко­ји пред­во­ди Ва­ шинг­тон. Осим то­га, Ки­на, на при­мер, сма­тра да „бит­ка за Укра­ји­ну“ ни­је ло­ кал­ни кон­фликт, већ бор­ба за фор­мат бу­ду­ћег свет­ског по­рет­ка. И ако Ру­си­ја 12

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

из­гу­би ту бит­ку, то ће до­ве­сти до ја­ча­ња САД и по­ра­ста при­ти­ска на НР Ки­ну. Та­ко да је из­ве­сна по­др­шка са те стра­не за­га­ран­то­ва­на. Шта кон­крет­но За­пад же­ли да до­би­је уво­де­ћи стал­но но­ве санк­ци­је про­тив Ру­си­је?

Пре­кид сва­ке вр­сте по­др­шке про­ру­ским сна­га­ма у Укра­ји­ни. То је не­по­сре­дан циљ, јер за САД је ва­жно да Ки­јев од­не­ се вој­ну по­бе­ду, ко­ја ће, нај­ве­ро­ват­ни­ је, би­ти не­из­бе­жна у слу­ча­ју за­тва­ра­ња гра­ни­це пре­ма Ру­си­ји. То не­ће ре­ши­ти укра­јин­ску кри­зу. На­рав­но, та­мо ће се на­ста­ви­ти не­ки дру­ги об­лик су­ко­ба и не­ста­бил­но­сти, али ће у том слу­ча­ју укра­јин­ске вла­сти ус­по­ста­ви­ти пу­ну кон­тро­лу над те­ри­то­ри­јом. Ду­го­роч­ни циљ, иако се о ње­му не го­во­ри и не­ће се го­во­ри­ти, по ме­ни је про­ме­на по­ли­тич­ке си­т у­а­ци­је у Ру­си­ји и, кон­крет­но, про­ме­ на вла­сти. По­сле све­га што се до­го­ди­ло то­ком про­ле­ћа и ле­та нор­мал­ни од­но­си Мо­скве и Ва­шинг­то­на на нај­ви­шем ни­ воу, по мом ми­шље­њу, ни­с у мо­гу­ћи. И то не са­мо за Оба­му, већ, нај­ве­ро­ват­ни­је, и за ње­го­вог на­след­ни­ка. Кремљ та­ко­ђе САД ви­ди као свог отво­ре­ног не­при­ја­ те­ља. За­то је за САД иде­а­лан сце­на­рио од­ла­зак пред­сед­ни­ка Пу­ти­на. Тим пре што је сте­пен ње­го­ве де­мо­ни­за­ци­је до­ сти­гао вр­ху­нац и што су на­па­ди по­ста­ ли крај­ње лич­ни. Не ра­ди се, на­рав­но, о ди­рект­ној ин­тер­вен­ци­ји, не­го се по­гор­ ша­ње си­т у­а­ци­је у Ру­си­ји пу­тем санк­ци­ ја по­сма­тра као ду­го­роч­но сред­ство за сла­бље­ње вла­сти. Изра­ел­ска опе­ра­ци­ја „За­штит­на иви­ ца“ („Ope­ra­tion Pro­tec­ti­ve Ed­ge“) за не­ ко­ли­ко да­на је од­не­ла сто­ти­не жи­во­та. За­што она иза­зи­ва мно­го ма­ње не­го­до­ ва­ња од стра­не За­па­да не­го кон­фликт у Укра­ји­ни?

За то по­сто­ји не­ко­ли­ко раз­ло­га. Као пр­во, сви су на­ви­кли на по­вре­ме­но за­ о­штра­ва­ње па­ле­стин­ско-изра­ел­ског кон­флик­та. Као дру­го, у САД има мно­го са­ве­зни­ка Изра­е­ла ко­ји по­др­жа­ва­ју ап­со­ лут­но сва­ки по­тез ове др­жа­ве, при че­му је тај изра­ел­ски ло­би ве­о­ма ути­ца­јан. Као тре­ће, иако је у Евро­пи мно­го ви­ше не­ го у Аме­ри­ци оних ко­ји са­о­се­ћа­ју са Па­ ле­стин­ци­ма, Евро­пља­ни још увек има­ју ду­бок осе­ћај кри­ви­це због Хо­ло­ка­у­ста. За­то им ни­је са­свим при­јат­но да кри­ти­ ку­ју Изра­ел ко­ји вој­ним пу­тем обез­бе­ђу­је сво­ју без­бед­ност.

економија Пи­шу: Ју­риј Бар­су­ков, Ки­рил Мељ­ни­ков, „Ко­мер­сант“

Ру­си­ја и Иран пот­пи­са­ли су Ме­ мо­ран­дум о уза­јам­ном раз­у­ме­ва­ њу на 5 го­ди­на, ко­јим је пред­ви­ђе­ на на­гла ак­ти­ви­за­ци­ја еко­ном­ске са­рад­ње. Овај до­ку­мент по­ла­же те­ме­ље за ком­плек­сну са­рад­њу у тр­го­вин­ско-нафт­ној сфе­ри из­ме­ ђу две зе­мље у вред­но­сти од ви­ше ми­ли­јар­ди. Ипак, ни­с у са­мо ру­ске ком­па­ни­је ак­тив­не на иран­ском прав­цу – ту су и њи­хо­ви кон­ку­рен­ ти из дру­гих зе­ма­ља, из­ме­ђу оста­ лог и за­пад­них.

„М

е­мо­ран­ду­мом је пред­ви­ђе­но ши­ ре­ње тр­го­вин­ ско-еко­н ом­с ке са­рад­ње у сфе­ри из­град­ње и ре­ кон­струк­ци­је про­из­вод­них ка­па­ци­те­та, раз­во­ја елек­тро­ин­фра­струк­т у­ре, нафт­нога­сног си­сте­ма, али и ис­по­ру­ка ма­ши­на, опре­ме и ро­бе ши­ро­ке по­тро­шње“, об­ ја­сни­ли су у Ми­ни­стар­ству енер­ге­ти­ке РФ. У овом ре­со­ру су пре­ци­зи­ра­ли да ће се о кон­крет­ним уго­во­ри­ма у окви­ри­ма на­зна­че­них пра­ва­ца раз­го­ва­ра­ти 9-10. сеп­тем­бра у Те­хе­ра­ну на за­се­да­њу ме­ђу­ вла­ди­не ко­ми­си­је РФ и Ира­на (чи­ји су ко­пред­сед­ни­ци Но­вак и Зан­га­не).

Наф­та у за­ме­ну за ро­бу

Ра­ди се пре све­га о ку­по­ви­ни иран­ске наф­те од стра­не Ру­си­је. Стра­не су пр­во­ бит­но по­ми­ња­ле ве­о­ма ве­ли­ки обим – до 25 ми­ли­о­на то­на го­ди­шње, што пред­ста­ вља от­при­ли­ке че­твр­ти­ну укуп­не иран­ ске про­из­вод­ње наф­те. Са­да је, пре­ма по­да­ци­ма ли­ста „Ко­мер­сант“, уго­во­рен скром­ни­ји обим од 2,5-3 ми­ли­о­на то­на го­ди­шње. Иран ће про­да­ва­ти наф­т у по не­што јеф­ти­ни­јој це­ни од „брен­та“. Вред­ ност го­ди­шњег уго­во­ра мо­гла би из­но­си­ ти 2,35 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Глав­ни про­блем са­рад­ње у сфе­ри наф­те оста­је про­на­ла­же­ње ва­ри­јан­ти ре­а­ли­за­ ци­је ис­по­ру­ка ко­је би би­ле мо­гу­ће с об­ зи­ром на нафт­ни ем­бар­го про­тив Ира­ на ко­ји је на сна­зи. Ра­ни­је је раз­ма­тра­на ше­ма ис­по­ру­ка у Бе­ло­ру­си­ју и Укра­ји­ну, где ру­ске ком­па­ни­је има­ју пре­ра­ђи­вач­ке ка­па­ци­те­те. Ипак, та ва­ри­јан­та је од­ба­че­ на из по­ли­тич­ких раз­ло­га. Са­да се прет­ по­ста­вља да ће глав­ни прав­ци ис­по­ру­ка

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

За­што је Ру­си­ји по­треб­на иран­ска наф­та?

би­ти Ки­на и по­тро­ша­чи у Афри­ци (ве­ро­ ват­но Ју­жно­а­фрич­ка ре­пу­бли­ка). По­ред си­ро­ве наф­те, Иран би Ру­си­ји мо­ гао да ис­по­ру­чу­је „пе­тро­хе­миј­ске про­из­ во­де, це­мент, те­пи­хе, про­из­во­де на­ста­ле пре­ра­дом по­вр­ћа и во­ћа“, сма­тра ам­ба­ са­дор РФ у Те­хе­ра­ну Ле­ван Џа­гар­јан. Иран на­ме­ра­ва да ис­ко­ри­сти за­ра­ду за ку­по­ви­ну про­из­во­да и услу­га од РФ. Ка­ ко је из­ја­вио ам­ба­са­дор Ира­на у Мо­скви Мех­ди Са­наи, Те­хе­ран је за­ин­те­ре­со­ван за ку­по­ви­ну ру­ске ме­ха­ни­за­ци­је, ши­на, те­рет­них ка­ми­о­на, ме­та­ла и жи­та­ри­ца. Спо­ра­зу­ми из­ме­ђу две­ју зе­ма­ља под­ра­ зу­ме­ва­ју и уче­шће ру­ских ком­па­ни­ја у про­јек­ти­ма из­град­ње и ре­кон­струк­ци­је елек­тра­на и елек­трич­них мре­жа на те­ри­ то­ри­ји Ира­на. Пре­ма ре­чи­ма ам­ба­са­до­ра, Те­хе­ран је за­ин­те­ре­со­ван за уче­шће Ру­ си­је у елек­три­фи­ка­ци­ји сво­је же­ле­зни­це. Иран та­ко­ђе раз­ма­тра мо­гућ­ност ку­по­ ви­не не­ко­ли­ко сто­ти­на ме­га­ва­та елек­ трич­не енер­ги­је од Ру­си­је. По­ред то­га, ка­ко ка­же ам­ба­са­дор, Те­хе­ран би по­здра­ вио по­кре­та­ње за­јед­нич­ких про­је­ка­та из­ град­ње ми­ни-ра­фи­не­ри­ја на те­ри­то­ри­ји Ира­на и екс­пло­а­та­ци­је на­ла­зи­шта га­са.

ФО­ТО: AP

Пре­ма про­це­на­ма екс­пе­ра­та, пот­пи­си­ва­ње ру­ско-иран­ског ме­мо­ран­ду­ма упра­во у овом тре­нут­ку умно­го­ме је мо­ти­ви­са­но за­о­штра­ва­њем од­но­са из­ме­ђу Ру­си­је и За­па­да

Санк­ци­је убр­за­ле са­рад­њу са Ира­ном Пре­ма про­це­на­ма екс­пе­ра­та, пот­пи­си­ва­ ње ру­ско-иран­ског ме­мо­ран­ду­ма упра­во у овом тре­нут­ку умно­го­ме је мо­ти­ви­са­но за­о­штра­ва­њем од­но­са из­ме­ђу Ру­си­је и За­па­да. „Мо­сква, ко­ја је уло­жи­ла ве­ли­ке на­по­ре у ди­пло­мат­ско ре­ша­ва­ње иран­ ског ну­кле­ар­ног пи­та­ња, би­ла је спрем­на да се су­здр­жи од по­те­за ко­ји би мо­гли иза­зва­ти оштру ре­ак­ци­ју САД. Али си­ ту­а­ци­ја се про­ме­ни­ла“, из­ја­вио је за „Ко­ мер­сант“ струч­њак ПИР-Цен­тра (Цен­тар

за по­ли­тич­ка ис­тра­жи­ва­ња Ру­си­је) Ан­ дреј Ба­клиц­ки и до­дао: „Ру­си­ја је са­да да­ ле­ко ма­ње рас­по­ло­же­на за ослу­шки­ва­ње пре­по­ру­ка САД, а Иран, чи­ји је зна­чај за За­пад на­гло по­рас­тао због до­га­ђа­ја у Ира­ку и тра­га­ња за ал­тер­на­ти­вом ру­ ским фо­сил­ним го­ри­ви­ма, до­био је ве­ли­ ку сло­бо­ду за ма­не­ври­са­ње. По­ред то­га, Мо­сква је ра­ни­је мо­ра­ла да узи­ма у об­зир прет­њу аме­рич­ких санк­ци­ја због кр­ше­ња нафт­ног ем­бар­га про­тив Ира­на, али са­ да, ка­да су и про­тив нафт­ног сек­то­ра РФ та­ко­ђе уве­де­не сан­цки­је, том фак­то­ру се при­да­је ма­њи зна­чај.“ Као још је­дан узрок убр­за­не ре­а­ли­за­ци­је пла­но­ва Мо­скве пре­ма Те­хе­ра­ну струч­ ња­ци ви­де и за­о­штра­ва­ње бор­бе за иран­ ско тр­жи­ште. Од кра­ја про­шле го­ди­не, ка­да је за­по­чет про­цес уки­да­ња санк­ци­ја Ира­ну, у Те­хе­ра­ну су већ бо­ра­ви­ле ре­пре­ зен­та­тив­не би­знис-де­ле­га­ци­је из Ки­не, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Не­мач­ке, Фран­цу­ске, Ита­ли­је, Аустри­је, Швед­ске и ни­за дру­ гих зе­ма­ља. Та­ко­ђе, ових да­на су „Re­u­ters“ и „The Wall Stre­et Jo­ur­nal“, по­зи­ва­ју­ћи се на из­во­ре у не­мач­ким ин­ду­стриј­ским пред­у­зе­ћи­ма, пре­не­ли да би, услед си­т у­ а­ци­је око Укра­ји­не и уво­ђе­ња санк­ци­ја Ру­ској Фе­де­ра­ци­ји од стра­не САД и ЕУ, не­мач­ки би­знис мо­гао да пре­у­сме­ри сво­је ин­ве­сти­ци­је са ру­ске еко­но­ми­је на иран­ ску. Не­мач­ка Тр­го­вин­ско-ин­ду­стриј­ска ко­мо­ра прог­но­зи­ра да ће на­кон да­љег сла­бље­ња санк­ци­ја про­тив Те­хе­ра­на го­ ди­шњи из­воз Не­мач­ке у Иран до­сти­ћи 10 ми­ли­јар­ди евра (у 2013. из­но­сио је 1,85 ми­ли­јар­ди евра).

Ве­ли­ки обим Струч­ња­ци сма­тра­ју да чак и 3 ми­ли­о­на то­на го­ди­шње, то јест 1,5% про­из­вод­ ње Ира­на, пред­ста­вља ве­ли­ки обим. Ка­ко је за „Ру­ску реч“ об­ја­снио ана­ли­ ти­чар „Ин­вест­ка­феа“ Гри­го­риј Бирг, то је 10% од оно­га што Ру­си­ја из­во­зи у зе­мље азиј­ско-ти­хо­о­ке­ан­ског ре­ги­о­на и 2% нафт­ног из­во­за на­ше зе­мље у зе­мље ЕУ. „То је ве­ли­ки обим за нафт­но тр­жи­ште, на­ро­чи­то уко­ли­ко санк­ци­ је про­тив Ру­си­је убу­ду­ће бу­ду не­га­тив­но ути­ца­ле на ни­во до­ма­ће про­из­вод­ње наф­те“, сма­тра Гри­го­риј Бирг. Пре­ма ре­чи­ма овог струч­ња­ка, Ру­си­ја мо­же да по­но­во из­ве­зе си­ро­ву наф­ту, мо­же и да је пре­ра­ђу­је и из­во­зи у об­ли­ку нафт­ них де­ри­ва­та, а мо­же и да је ко­ри­сти на уну­тра­шњем тр­жи­шту.

13

друштво

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

Из­бе­гли­це из Укра­ји­н Пи­ше: Дми­триј Вос­три­ков

Због бор­бе­них деј­ста­ва у До­њец­кој и Лу­ган­ској Обла­сти Укра­ји­не ци­ ви­ли су при­мо­ра­ни да ма­сов­но на­ пу­шта­ју сво­је до­мо­ве. У по­тра­зи за мир­ним усло­ви­ма жи­во­та сва­ког ме­ се­ца хи­ља­де љу­ди пре­ла­зи гра­ни­цу са Ру­си­јом. На мол­бу „Ру­ске ре­чи“ ру­ски до­пи­сни­ци су по­се­ти­ли је­дан од из­бе­глич­ких кам­по­ва код Сим­ фе­ро­по­ља, пре­сто­ни­це Кри­ма. Ово је њи­хо­ва при­ча.

С

им­фе­ро­пољ је нај­ве­ћи град и пре­сто­ни­ца Кри­ма. От­ка­ко је пре не­ко­ли­ко ме­се­ци по­ лу­о­стр­во по­ста­ло део Ру­си­је, жи­вот ње­го­вих ста­нов­ни­ка се умно­го­ме про­ме­нио. Али јед­на ствар је оста­ла иста – ста­нов­ни­ци Кри­ма су на­ста­ви­ли да жи­ве у ми­ру. Ме­ђу­тим, на са­мо де­се­так ки­ло­ме­та­ра од гра­да, у на­се­љу Ма­зан­ка, жи­ве они ко­ји су би­ли при­ну­ђе­ни да упо­зна­ју рат. Ов­де, на те­ри­то­ри­ји је­ди­ни­це Ми­ни­стар­ства за ван­ред­не си­т у­а­ци­је (МЧС), на­ла­зи се камп на­се­ље у ко­јем су при­вре­ме­но уто­ чи­ште про­на­шли ста­нов­ни­ци До­њец­ке и Лу­ган­ске Обла­сти Укра­ји­не, где већ не­ ко­ли­ко ме­се­ци тра­је рат из­ме­ђу др­жав­не вој­ске и до­бро­во­ља­ца.

„Жи­ве­ли смо у стал­ном стра­ху“

У из­бе­глич­ком кам­пу у на­се­љу Ма­зан­ка тре­нут­но је сме­ште­но пре­ко 800 љу­ди.

Ве­ћи­на из­бе­гли­ца је на Крим сти­гла пре­ко Ро­стов­ске Обла­сти Ру­си­је ко­ја се гра­ни­чи са Укра­ји­ном. Ка­жу да су сви дру­ги пу­те­ви опа­сни

То је дво­стру­ко ма­ње од ње­го­вог укуп­ног ка­па­ци­те­та, али је број из­бе­гли­ца ко­је до­ла­зе сва­ким да­ном све ве­ћи. Љу­ди се ова­мо упу­ћу­ју у ор­га­ни­зо­ва­ним гру­па­ма ауто­бу­си­ма из цен­тра за ко­ор­ди­на­ци­ју сме­шта­ја из­бе­гли­ца „Ар­тек“ у Сим­фе­ ро­по­љу. У на­се­љу Ма­зан­ка су сме­ште­не чи­та­ве по­ро­ди­це ко­је су би­ле при­ну­ђе­не да на­пу­сте сво­је до­мо­ве. Мно­ге има­ју де­ цу ста­ру го­ди­ну да­на и ви­ше. Упла­ше­на и збу­ње­на, де­ца се при­ви­ја­ју уз сво­је мај­ке док се оне упо­зна­ва­ју са око­ли­ном. „На­ша ку­ћа се на­ла­зи у бли­зи­ни гра­да Те­пло­гор­ска, ко­ји је че­сто гра­на­ти­ран, и за­то смо жи­ве­ли у стал­ном стра­ху“, ка­ же јед­на од из­бе­гли­ца, ста­нов­ни­ца гра­да Ста­ха­нов у Лу­ган­ској Обла­сти, Ел­ми­ра Маљ­це­ва. Крај ко­ји је на­пу­сти­ла Ел­ми­ ра ло­кал­ни жи­те­љи на­зи­ва­ју „Бер­муд­ски тро­у­гао“. Ње­га чи­не гра­до­ви Ста­ха­нов,

Ко­ли­ко има из­бе­гли­ца Пре­ма по­да­ци­ма УН, око 730 хи­ља­да љу­ди је ове го­ди­не на­пу­сти­ло Укра­ји­ну и пре­шло у Ру­си­ју због бор­бе­них деј­ста­ва на ис­то­ку зе­мље, при че­му 87% њих до­ла­зи из Лу­ган­ске и До­њец­ке Обла­сти. По­чет­ком ју­на са ис­то­ка Укра­ји­не из­бе­ гло је 2,6 хи­ља­да љу­ди, док је на дан 1. ав­гу­ста овај број до­сти­гао 102,6 хи­ља­да. Пре­ма ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­ји­ма рас­по­ла­же Фе­де­рал­на ми­гра­ци­о­на слу­жба Ру­ си­је, у зе­мљи се тре­нут­но на­ла­зи око 2 ми­ли­о­на гра­ђа­на Укра­ји­не, од ко­јих је око 600 хи­ља­да до­шло са ју­го­и­сто­ка зе­мље, а 36 хи­ља­да је сме­ште­но у цен­три­ ма за при­вре­ме­ни сме­штај. У овом тре­нут­ку су цен­три за при­вре­ме­ни сме­штај из­бе­гли­ца из Укра­ји­не у Ру­си­ји отво­ре­ни у Сим­фе­ро­по­љу, Се­ва­сто­по­љу, Бел­го­род­ској, Бр­јан­ској, Во­ ро­ње­шкој, Кур­ској, Ле­њин­град­ској, Мо­сков­ској и Ро­стов­ској Обла­сти, као и у Мо­скви и Санкт Пе­тер­бур­гу.

14

Бр­јан­ка и Ал­чевск, а ту се на­ла­зе фа­бри­ке укра­јин­ског би­зни­сме­на и гу­бер­на­то­ра Дње­про­пе­тров­ске Обла­сти Иго­ра Ко­ ло­мој­ског. „Због то­га На­ци­о­нал­на гар­да Укра­ји­не чвр­сто др­жи ову те­ри­то­ри­ју“, сма­тра ова же­на. „Али са­ми гра­до­ви прак­тич­но су већ опу­сте­ли. Ја сам са дво­ је де­це и му­жем та­ко­ђе од­лу­чи­ла да одем. Пре­шли смо гра­ни­цу на пре­ла­зу Из­ва­ри­ но у Ро­стов­ској Обла­сти. А ода­тле смо до Кри­ма сти­гли ауто­бу­сом и тра­јек­том.“ О свом до­му ова же­на го­во­ри као о ме­ сту где се не­ће уско­ро вра­ти­ти, али ипак при­жељ­ку­ју­ћи по­вра­так. „Ка­да сам од­ ла­зи­ла, про­зо­ре на­ше ку­ће из­ле­пи­ла сам бе­лим тра­ка­ма. За вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та љу­ди су та­ко чи­ни­ли ка­ко се ста­кло не би ра­си­па­ло услед удар­них та­ла­са од екс­пло­зи­ја.“

„Та­мо ви­ше не­ма љу­ди“

Из­бе­глич­ки камп у на­се­љу Ма­зан­ка чи­ни не­ко­ли­ко ве­ли­ких ша­то­ра и ста­ци­о­нар. У ста­ци­о­на­ру се осим со­ба на­ла­зе то­а­ле­ти, ту­ше­ви и ку­хи­ња. Због ве­ли­ког бро­ја из­ бе­гли­ца пред за­јед­нич­ким про­сто­ри­ја­ма су увек ве­ли­ки ре­до­ви. Али ни­ко се не жа­ли и то је ра­зу­мљи­во, јер су ре­до­ви пред ку­па­ти­лом бо­љи од ра­фа­ла из ауто­ мат­ског оруж­ја са дру­ге стра­не гра­ни­це. Иако су ку­ће мно­ги­ма по­ру­ше­не, а не­ки су у ра­т у из­гу­би­ли сво­је нај­бли­же, ста­ нов­ни­ци кам­па не гу­бе на­ду. Ов­де је те­ шко про­на­ћи не­ког ко не ве­ру­је да ће пре или ка­сни­је све по­но­во би­ти у ре­ду. „Ов­де до­би­ја­мо хра­ну за де­цу, пе­ле­не, па­

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

не: пр­ви да­ни у Ру­си­ји Ка­да сам од­ла­зи­ла, про­зо­ре на­ше ку­ће из­ле­пи­ла сам бе­лим тра­ка­ма. За вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та љу­ди су та­ко чи­ни­ли ка­ко се ста­кло не би ра­си­па­ло услед удар­них та­ла­са од екс­пло­зи­ја. Ел­ми­ра Маљ­це­ва, Лу­ган­ска Област

сту и чет­ки­це за зу­бе, што зна­чи да нам је сва­ко­дне­ви­ца обез­бе­ђе­на“, ка­же Је­ка­ те­ри­на Го­рел­ки­на из гра­да Ли­си­чанск у Лу­ган­ској Обла­сти. „На­рав­но, же­ли­ мо да се вра­ти­мо ку­ћи, али са­да то ни­је ре­ал­но. Та­мо прак­тич­но ви­ше не­ма љу­ди, а гра­на­ти­ра­ ње се на­ста­вља. Про­из­ во­ди ко­ји још мо­гу да се ку­пе знат­но су по­ску­пе­ли. Ов­де су усло­ви бо­љи не­го што је са­да код ку­ће.“

не­го она. „Већ смо сте­кли но­ве при­ја­те­ ље, дру­жи­мо се са ком­ши­ја­ма. Они нам пру­жа­ју ве­ли­ку по­др­шку“, при­ча Ар­тјом. „Су­пру­га ми је са де­те­том при­мље­на у бол­ни­цу, а ка­да су љу­ди са­зна­ли да смо из­бе­гли­це, до­но­си­ли су нам но­вац, оде­ ћу и хра­ну.“ Ма­ло-ма­ло из ра­зних угло­ва кам­па до­ пи­ру уз­ви­ци: „Ка­ко су на­ши?“. Већ не­ко­ ли­ко да­на су пре­ки­ну­те ве­зе са мно­гим на­се­љи­ма у зо­ни бор­бе­них деј­ста­ва. Из­ бе­гли­це се тру­де да са­ку­пе и нај­ ма­њу до­ступ­ну

„Ка­ко су на­ши код ку­ће?“

У ма­зан­ском из­бе­глич­ком кам­ пу же­не су сме­ште­не у ста­ци­ о­на­ру Ми­ни­стар­ства за ван­ ред­не си­т у­а­ци­је, а му­шкар­ци у ша­то­ри­ма у уну­тра­шњем дво­ри­шту ове згра­де. Со­бе у ста­ци­о­на­ру су ве­ли­ке и у њи­ ма је сме­ште­но по 10-20 же­ на. На­по­љу је ба­зен са пе­ском у ко­јем се игра­ју де­ца. Из­бе­гли­це са­ме одр­жа­ва­ју хи­ги­је­ну и уре­ђу­ју про­стор. Но­во­при­до­ шли­це не при­хва­та­ју од­мах ову сре­ди­ну и осе­ћа­ју се ску­че­но, али они ко­ји су се већ сна­шли и укло­пи­ли за­јед­нич­ки оба­вља­ју сва­ко­днев­не по­сло­ве. Тре­ба при­пре­ми­ти хра­ну, опра­ти ру­бље, по­чи­сти­ти про­стор и по­мо­ћи но­вај­ли­ја­ма да се сме­сте. Ар­тјом Ма­ми­кин, као и Ел­ми­ра Маљ­це­ ва, до­ла­зи из Те­пло­гор­ска. Ме­ђу­тим, он се на но­ве усло­ве жи­во­та при­ви­као бр­же

ин­фор­ма­ци­ју о си­т у­а­ци­ји код ку­ће, а нај­ по­у­зда­ни­је и нај­све­жи­је но­во­сти са­зна­ју од оних ко­ји су овог ју­тра сти­гли у камп. Код њих се рас­пи­т у­ју да ли су њи­хо­ви по­зна­ни­ци жи­ви, је­с у ли им ку­ће по­ру­ ше­не и да ли се гра­на­ти­ра­ње на­ста­вља.

„Код ку­ће не­ма по­сла“

Ве­ћи­на из­бе­гли­ца је на Крим сти­гла пре­ ко Ро­стов­ске Обла­сти Ру­си­је ко­ја се гра­ ни­чи са Укра­ји­ном. Ка­жу да су сви дру­ги

пу­те­ви опа­сни. Они ко­ји су се ипак од­ ва­жи­ли и про­шли кроз укра­јин­ске кон­ трол­не пунк­то­ве на гра­ни­ци са Кри­мом жа­ле се на ми­то ко­ји тра­же вој­ни­ци. „Не­ ко­ли­ко пу­та су по­ку­ша­ва­ли да нас ски­ну са ауто­бу­са, јер смо има­ли ру­ску до­зво­лу за из­ла­зак из зе­мље“, све­до­чи Је­ка­те­ри­на из Ли­си­чан­ска. Али де­вој­ка је има­ла сре­ ће и вој­ни­ци су је пу­сти­ли да про­ђе, узев­ ши јој за пре­ла­зак гра­ни­це 200 грив­ни. У кам­пу у на­се­љу Ма­зан­ка Је­ка­те­ри­на ће про­ве­сти око не­де­љу да­на. То­ли­ко вре­ ме­на, на­и­ме, ов­де про­ве­де ве­ћи­на из­бе­ гли­ца, а за­тим се ави­о­ном Ми­ни­стар­ства за ван­ред­не си­т у­а­ци­је ре­ дом пре­ба­цу­ју на коп­не­ ни део Ру­си­је. По­ро­ди­ца Маљ­цев, на при­мер, би­ће упу­ће­на у Ке­ме­ро­во, град на ју­го­за­па­ду Си­би­ра, 3500 ки­ло­ме­та­ра од Мо­скве. Та­мо су обе­ћа­ли да ће ње­ном му­жу, ко­ји је по про­фе­си­ји ру­дар, по­мо­ћи да на­ђе по­сао. „Код ку­ће не­ма по­сла. Мо­ја се­стра је за­тво­ ри­ла сво­ју апо­те­ку, јер су пре­ки­ну­те све ис­по­ру­ке ле­ко­ва. Све за­ли­хе су по­тро­ше­не, оста­ли су са­мо нај­ ску­пљи пре­па­ра­ти“, об­ја­шња­ва Ел­ми­ра Маљ­це­ва. То ни­је уса­ мљен слу­чај, до­да­је она. От­ка­ко су по­че­ле бор­бе на ју­го­и­сто­ку Укра­ји­не пре­ки­ну­та је про­из­вод­ња у чи­та­вим обла­сти­ма и сто­ти­не пред­у­зе­ћа је за­тво­ре­но. „Наш ре­ги­он је био те­сно по­ве­зан са Ру­си­јом. Све фа­бри­ке су ра­ди­ле на осно­ву ру­ских по­руџ­би­на. Узи­ма­ју­ћи у об­зир са­да­шње од­но­се из­ме­ђу две зе­мље, ве­ли­ко је пи­та­ ње на че­му ће се са­да ба­зи­ра­ти еко­но­ми­ја овог ре­ги­о­на“, за­кљу­чу­је она. Фотографије: Михаил Мордасов

15

историја

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

Ав­гу­стов­ско из­не­на­ђе­ње за Ге­рин­га од „уни­ште­не“ со­вјет­ске ави­ја­ци­је Пи­ше: Алек­сан­дар Ко­рољ­ков

Со­вјет­ским бом­бар­де­ри­ма је по­шло за ру­ком да на­пад­ну Бер­лин још у ав­гу­сту 1941. Та др­ска вој­на опе­ра­ ци­ја тре­ба­ло је да до­ка­же про­тив­ни­ ку и це­лом све­т у да је још ра­но да се со­вјет­ска ави­ја­ци­ја от­пи­ше. Нем­ци ни­с у сме­ли да свом ста­нов­ни­штву об­ја­ве исти­ну и на­шли су ре­ше­ње у пла­си­ра­њу ла­жи да се ра­ди­ло о на­ па­ду бри­тан­ских ави­о­на.

К

Иза­зов је при­хва­ћен

а­сне ав­гу­стов­ске ве­че­ри са аеро­дро­ма на остр­ви­ма За­ пад­но­е­стон­ског ар­хи­пе­ла­га 15 со­вјет­ских бом­бар­де­ра ДБ-3 и Ил-4 по­ле­те­ли су и упу­ти­ли се ка Бер­ли­ну. Био је то 7. ав­густ 1941, 47. дан ра­та СССР-а и Не­мач­ке. Со­вјет­ски бом­бар­де­ри тре­ ба­ло је да пре­ле­те 1765 km из­над те­ри­ то­ри­је про­тив­ни­ка са до­бро ор­га­ни­зо­ ва­ном ПВО и ба­це бом­бе у са­мо ср­це Тре­ћег рај­ха. Цр­ве­на ар­ми­ја, ко­ја се по­вла­чи­ла ви­ ше од ме­сец да­на, са ве­ли­ким на­по­ром је бра­ни­ла Смо­ленск и Ки­јев, а ави­о­ни Луфт­ва­феа су од 21. ју­ла бом­бар­до­ва­ ли Мо­скву. Ге­ринг, ко­ји је био упо­знат са ве­ли­ким гу­би­ци­ма ко­је је пре­тр­пе­ла ави­ја­ци­ја СССР-а и са па­сив­но­шћу Ен­ гле­за, са­мо­у­ве­ре­но је из­ја­вио да „ни­јед­на бом­ба не­ће па­сти на пре­сто­ни­цу Рај­ха“. То је био иза­зов. Екс­пло­зи­је со­вјет­ских 16

бом­би у Бер­ли­ну тре­ба­ло је да до­ка­жу про­тив­ни­ку и це­лом све­т у да је со­вјет­ска ави­ја­ци­ја пре­бр­зо от­пи­са­на. Са ави­о­на ДБ-3 ски­нут је оклоп ка­ко би мо­гли да до­ле­те до Бер­ли­на и на­зад, и то на мак­си­мал­ној ви­си­ни. Мо­ра­ли су да уз­ле­ћу са крат­ких пи­ста за лов­це ко­је су на бр­зи­ну до­гра­ђи­ва­не. Лет од остр­ва Езел (Са­ре­ма) до Сви­не­ мин­деа, до Шче­ћи­на и да­ље до Бер­ли­на тра­јао је 7 са­ти. Ка­ко би из­бе­гли ПВО, мо­ра­ли су да др­же ви­си­ну 7000 m, где је тем­пе­ра­т у­ра ва­зду­ха из­но­си­ла ми­нус 35-40 сте­пе­ни. На та­квој ви­си­ни пи­ло­ти су све вре­ме мо­ра­ли да но­се ма­ске са ки­ се­о­ни­ком. Го­ри­ва је би­ло та­ман до­вољ­ но, па је по­са­да ко­ја скре­не с пу­та би­ла у опа­сно­сти да се не вра­ти на­зад у ба­зу.

Сан о ула­ску у Рај­хстаг

За Нем­це у ду­бо­кој по­за­ди­ни на­лет бом­ бар­де­ра СССР-а био је пот­пу­но нео­че­ки­ ван. Пре­сто­ни­ца Не­мач­ке жи­ве­ла је мир­ ним и ла­га­ним жи­во­том, и са­мо вој­ни­ци и од­брам­бе­на пред­у­зе­ћа под­се­ћа­ли су на бит­ке ко­је се во­де не­где да­ле­ко. По­сто­је по­да­ци да су сна­ге ПВО от­кри­ле ави­о­не, али су ми­сли­ли да су њи­хо­ви па су их упу­ти­ли ка нај­бли­жем аеро­дро­му.

Бер­лин је бом­бар­до­ва­ло са­мо 5 од 15 ави­о­на – ак­тив­ност ПВО и не­до­ста­так го­ри­ва при­мо­ра­ли су оста­ле да „од­ра­де“ пе­ри­фе­ри­ју гра­да, али по­са­де су од­лич­но оба­ви­ле свој по­ли­тич­ки за­да­так. У ка­сну ноћ ра­ди­ста Ва­си­лиј Кро­тен­ко је из јед­ног од со­вјет­ских ави­о­на пре­нео: „У Бер­ли­ну сам! За­да­так оба­вљен. Вра­ћа­мо се у ба­зу!“ Удар је иза­звао по­жа­ре и па­ни­ку у гра­ду. Чак и са ве­ли­ке ви­си­не со­вјет­ски ави­о­ни ДБ-3 мо­гли су да ода­бе­ру ци­ље­ве у до­бро осве­тље­ном ве­ли­ком гра­ду. Све­тла су по­ га­ше­на тек ми­нут на­кон по­чет­ка на­ле­та. Пи­сац и вој­ни до­пи­сник Ни­ко­лај Ми­хај­ лов­ски, ко­ји је уче­ство­вао у тим до­га­ђа­ји­ ма, ова­ко је опи­сао оно што се де­ша­ва­ло у јед­ном од ави­о­на: „Наш циљ су фа­бри­ке ‘Си­менс-Шу­керт’, али пи­ло­ти са­ња­ју о то­ме да уђу у Рај­ хстаг или у Кан­це­ла­ри­ју Рај­ха. Ва­ња Ру­ да­ков не­по­мич­но сто­ји крај ми­тра­ље­за. Ру­ке Пре­о­бра­жен­ског мр­зну на во­ла­ну. Али то ни­је стра­шно. Глав­но је да смо бли­зу ци­ља. Наш сан је био да до­ђе­мо по сва­ку це­ну. И ту смо! Са ви­си­не од 7 km до­бро се ви­ди ве­ли­ки град. По­с ут хи­ља­ да­ма све­тле­ћих та­ча­ка, про­стро се као па­ук. Не оче­ку­ју нас. Чу­је се глас на­ви­га­ то­ра: ‘Из­над ци­ља смо!’. Ави­он по­дрх­та­ва

Не­мач­ка ко­ман­да је по­ку­ша­ла да за­та­шка чи­ње­ни­цу да се со­вјет­ски ави­о­ни на­ла­зе на не­бу из­над пре­сто­ни­це. Не­мач­ке ра­дио-ста­ни­це су пред­ста­ви­ле овај до­га­ђај као не­у­спе­шан по­ку­шај 150 ен­гле­ских ави­о­на да се про­би­ју до Бер­ли­на

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Со­вјет­ски пи­ло­ти су бом­бар­до­ва­ли Бер­лин бом­бар­де­ри­ма Ил-4

и ла­га­но по­ска­ку­је увис. У ка­би­ну ула­зи ка­рак­те­ри­сти­чан ми­рис ис­па­ље­не пи­ро­ па­тро­не. Те­шке бом­бе ле­те ка зе­мљи.“

„То су Ен­гле­зи“

Без об­зи­ра на то што су за­јед­но са бом­ба­ ма из­ба­ци­ва­ни и ле­ци, не­мач­ка ко­ман­да је по­ку­ша­ла да за­та­шка чи­ње­ни­цу да се со­вјет­ски ави­о­ни на­ла­зе на не­бу из­над пре­сто­ни­це. Не­мач­ке ра­дио-ста­ни­це су пред­ста­ви­ле овај до­га­ђај као не­у­спе­шан по­ку­шај 150 ен­гле­ских ави­о­на да се про­ би­ју до Бер­ли­на. Пре­ма ре­чи­ма не­мач­ких ме­ди­ја, са­мо не­ко­ли­ко ави­о­на је ус­пе­ло да се про­би­је, а 6 од њих је обо­ре­но. Они су на­вод­но и иза­зва­ли по­жа­ре. Исти­на је да су со­вјет­ски пи­ло­ти у тој ми­си­ји из­гу­би­ ли са­мо је­дан ави­он. Ен­гле­ско рат­но ва­ зду­хо­плов­ство де­ман­то­ва­ло је при­с у­ство бри­тан­ских ави­о­на на не­бу из­над Бер­ли­ на те но­ћи. Ен­гле­зи су пот­пу­но пре­ста­ли да ре­дов­но по­се­ћу­ју не­бо над Бер­ли­ном још у ја­ну­а­ру 1941 – та­да је њи­хо­ва ко­ ман­да са­зна­ла да Тре­ћи Рајх ре­гру­пи­ше ави­ја­ци­ју за удар на ис­ток. Со­вјет­ски Ин­фор­мби­ро је 8. ав­гу­ста из­ ве­стио све гра­ђа­не да је бом­бар­до­ва­ње Мо­скве 22. и 24. ју­ла, ка­да су по­ги­ну­ле сто­ти­не љу­ди, осве­ће­но. Чла­но­ви по­са­де ко­ман­дант­ског ави­о­на под ру­ко­вод­ством пу­ков­ни­ка Пре­о­бра­жен­ског до­би­ли су зва­ња хе­ро­ја Со­вјет­ског Са­ве­за. Ста­љин је пот­пи­сао на­ре­ђе­ње да се сва­ком чла­ну по­са­де до­де­ли на­гра­да у ви­си­ни 2000 ру­ ба­ља. То је би­ло 4 пу­та ви­ше од уоби­ча­ је­не на­гра­де за успе­шно бом­бар­до­ва­ње. Ка­сни­је ми­си­је бом­бар­до­ва­ња ни­с у би­ ле то­ли­ко успе­шне. Фак­тор из­не­на­ђе­ња мо­гао се ис­ко­ри­сти­ти са­мо јед­ном. По­ле­ ћу­ћи са остр­ва и из око­ли­не Ле­њин­гра­да, пи­ло­ти су до 5. сеп­тем­бра из­вр­ши­ли 9 на­ле­та, у ко­ји­ма је уче­ство­ва­ло 86 ави­о­ на, ба­че­на је 21 то­на бом­би, а од про­тив­ а­ви­он­ских то­по­ва и ква­ро­ва стра­да­ло је 18 ави­о­на. Ова­кви ле­то­ви зах­те­ва­ли су из­у­зет­не фи­зич­ке и ду­шев­не на­по­ре. По­не­кад би крај са­мог аеро­дро­ма ру­ке пи­ло­та гу­би­ ле сна­гу да се бо­ре са во­ла­ном, а очи се скла­па­ле од умо­ра. Ави­о­ни су по­не­кад па­да­ли и раз­би­ја­ли се на не­ко­ли­ко сто­ ти­на ме­та­ра до пи­сте. Та­ко је стра­да­ла по­са­да ка­пе­та­на Ни­ко­ла­ја Да­шков­ског. На­ле­ти су пре­ста­ли на­кон што су 7. сеп­ тем­бра по­че­ле бит­ке за За­пад­но­е­стон­ска остр­ва, али већ то­ком сле­де­ће „од­лу­чу­ју­ ће“ офан­зи­ве Не­мач­ке у ју­лу 1942. ста­нов­ ни­ци пре­сто­ни­це Рај­ха по­но­во су угле­да­ли ави­о­не са цр­ве­ним зве­зда­ма на кри­ли­ма.

Ве­ли­ки кнез Ми­ха­ил Алек­сан­дро­вич ме­ђу офи­ци­ри­ма 2. бри­га­де Кав­ка­ске ста­ро­се­де­лач­ке ко­њич­ке ди­ви­зи­је (1914)

„Ди­вља ди­ви­зи­ја“: кав­ка­ски гор­шта­ци у Пр­вом свет­ском ра­ту Пи­ше: Едвард Че­сно­ков, „Ру­ска се­мјор­ка“

У ле­то 1914. по на­ред­би им­пе­ра­то­ра Ни­ко­ла­ја II фор­ми­ра­на је Кав­ка­ска ста­ро­се­де­лач­ка ко­њич­ка ди­ви­зи­ја, ко­ја је ушла у исто­ри­ју под на­зи­ вом „ди­вља ди­ви­зи­ја“. Нај­ве­ћи део чи­ни­ли су му­сли­ма­ни. Ње­ни при­ пад­ни­ци су се од­ва­жно бо­ри­ли на фрон­то­ви­ма Пр­вог свет­ског ра­та, а њи­хо­ва не­ве­ро­ват­на хра­брост ужа­ са­ва­ла је не­при­ја­те­ље.

М

Под бар­ја­ком „Бе­лог ца­ра“

у­сли­ма­ни у Ру­ској Им­пе­ ри­ји ве­ћи­ном су жи­ве­ли на Кав­ка­зу и у Сред­њој Ази­ји и би­ли су осло­ бо­ђе­ни од оба­ве­зног слу­же­ња вој­ног ро­ка. Вла­сти су сма­тра­ле да ни­је без­бед­но на­о­ру­жа­ва­ти по­тен­ци­јал­не не­при­ја­те­ ље ко­ји­ма је ра­то­ва­ње у кр­ви. Те­шко је ре­ћи у ко­јој ме­ри је та­ква бо­ја­зан ру­ских вла­сти би­ла оправ­да­на. На при­мер, сре­ ди­ном 19. ве­ка де­се­ти­не истих та­квих му­сли­ма­на из пла­нин­ских пре­де­ла вер­ но и ода­но су слу­жи­ле у Цар­ском кон­во­ ју, тј. у спе­ци­јал­ној је­ди­ни­ци ко­ја је би­ла од­го­вор­на за лич­ну без­бед­ност ру­ског им­пе­ра­то­ра. У ав­гу­сту 1914, ка­да је зе­мљу за­хва­тио не­ви­ђе­ни по­лет па­три­о­ти­зма, по на­ред­ би им­пе­ра­то­ра Ни­ко­ла­ја II фор­ми­ра се Кав­ка­ска ста­ро­се­де­лач­ка ко­њич­ка ди­ви­ зи­ја. На по­клич „Бе­лог ца­ра“, ка­ко су на Ис­то­ку зва­ли вла­да­ра Ру­си­је, ода­зва­ло се мно­штво мла­дих гор­шта­ка, ко­ји су од ма­ле­на на­ви­кли да ру­ку­ју но­жем, да се

Фо­то­гра­фи­ја из сло­бод­них из­во­ра

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

др­же у се­длу и да до­бро га­ђа­ју из пу­шке. Ди­ви­зи­ја је фор­ми­ра­на од шест пу­ко­ва: Ин­гу­шког, Чер­ке­ског, Та­тар­ског, Ка­бар­ дин­ског, Да­ге­стан­ског и Че­чен­ског. Хра­ бри мом­ци су при­сти­за­ли на соп­стве­ним ко­њи­ма, са соп­стве­ним оруж­јем и у соп­ стве­ној уни­фор­ми, тј. у чер­ке­ска­ма (кав­ ка­ским му­шким ка­пу­ти­ма) и па­па­ха­ма (ви­со­ким шу­ба­ра­ма са рав­ним вр­хом). Од др­жа­ве су до­би­ли са­мо пу­шке и пла­т у од 20 ру­ба­ља ме­сеч­но. Слу­жба у овој нео­бич­ној вој­ној је­ди­ни­ци би­ла је до­бро­вољ­на, и за­то је ме­ђу ње­ним вој­ни­ци­ма и офи­ци­ри­ма би­ло и ру­ских пле­ми­ћа, при­бал­тич­ких Не­ма­ца, па чак и мор­на­ра Бал­тич­ке фло­те. Па ипак, 90% „ди­вље ди­ви­зи­је“ чи­ни­ли су му­сли­ма­ни. Та­мо је би­ло мно­го пле­ми­ћа из ста­рих ари­сто­крат­ских по­ро­ди­ца, али је у ди­ви­ зи­ји вла­дао пра­ви де­мо­кра­ти­зам, јер су глав­но ме­ри­ло вред­но­сти би­ле ствар­не рат­не за­слу­ге. Кра­јем 1914, по­сле че­тво­ро­ме­сеч­не обу­ ке, ди­ви­зи­ја је пре­ба­че­на на Ју­го­за­пад­ни фронт, где су се во­ди­ле те­шке бит­ке про­ тив Аустро­у­га­ра.

Ца­ру је брат, а вој­ни­ци­ма отац

Нај­по­зна­ти­ји ко­ман­дант ди­ви­зи­је од тре­нут­ка ње­ног фор­ми­ра­ња до по­чет­ка 1916. био је ве­ли­ки кнез Ми­ха­ил Алек­ сан­дро­вич, брат по­след­њег ру­ског ца­ра. Био је из­вр­стан ко­њич­ки офи­цир, имао је огром­ну сна­гу, сво­јим че­лич­ним пр­ сти­ма је ки­дао не­рас­пе­ча­ће­ни шпил ка­ ра­та... Дру­гим ре­чи­ма, ужи­вао је огро­ман ауто­ри­тет ме­ђу бор­ци­ма. По­ред све­га, 35-го­ди­шњи ге­не­рал-ађу­тант био је јед­ но­ста­ван и скро­ман чо­век, и без стра­ха је до­ла­зио на нај­о­па­сни­је по­ло­жа­је.

17

историја Са њим је ди­ви­зи­ја уче­ство­ва­ла у за­у­ зи­ма­њу Ста­ни­сла­во­ва (са­да­шњи Ива­ноФран­ковск на за­па­ду Укра­ји­не) и осло­ ба­ђа­њу Га­ли­ци­је 1915. Ми­ха­ил Алек­сан­дро­вич, ко­ме је ина­че те­шко па­да­ло ње­го­во цар­ско по­ре­кло, стре­љан је 13. ју­на 1918, тј. жи­вео је не­што

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

у­га­ра, ко­ји су би­ли сла­би­ји од кај­зе­ро­ве вој­ске. С об­зи­ром да се ди­ви­зи­ја са­сто­ ја­ла од 3450 ко­ња­ни­ка, а за три го­ди­не је у њој слу­жи­ло укуп­но око 10 хи­ља­да вој­ни­ка и офи­ци­ра, ла­ко је из­ра­чу­на­ти ко­ли­ко су гу­би­ци би­ли ве­ли­ки. И на­рав­но, пот­пу­но је по­гре­шно за­ми­ шља­ти гор­шта­ке као не­ка­кав ана­хро­ни­ зам у том „ра­т у мо­то­ра“. Ди­вља ди­ви­зи­ја је има­ла и ми­тра­ље­зе, и блин­ди­ра­на ко­ла.

ро­се­де­о­ци“ су ти­хо ели­ми­ни­са­ли стра­ жа­ре и кре­ну­ли пре­ма не­при­ја­тељ­ским ро­во­ви­ма, за­шти­ће­ним бо­дљи­ка­вом жи­ цом. Ни­с у има­ли спе­ци­јал­не ма­ка­зе за се­че­ње жи­це (гор­штак не­ће да ву­че са со­бом пред­мет ко­ји ни­је од ко­ри­сти у не­ по­сред­ном бо­ју), не­го су јед­но­став­но на

Му­сли­ма­ни у Ру­ској Им­пе­ри­ји ве­ћи­ном су жи­ве­ли на Кав­ка­зу и у Сред­њој Ази­ји и би­ли су осло­бо­ђе­ни од оба­ве­зног слу­же­ња вој­ног ро­ка. Вла­сти су сма­тра­ле да ни­је без­бед­но на­о­ру­жа­ва­ти по­тен­ци­јал­не не­при­ја­те­ље ко­ји­ма је ра­то­ва­ње у кр­ви ма­ло ду­же од сво­је бив­ше ди­ви­зи­је, ко­ја је рас­фор­ми­ра­на по­чет­ком исте го­ди­не.

Хра­брост без прем­ца

О рат­ној так­ти­ци „ста­ро­се­де­ла­ца“ мо­же се сте­ћи пред­ста­ва по сле­де­ћем слу­ча­ју. У про­ле­ће 1915, ка­да је тек по­пу­стио лед на ре­ка­ма Га­ли­ци­је, сто­ти­ну гор­шта­ка са ја­та­га­ни­ма у зу­би­ма но­ћу је пре­пли­ва­ло Дње­стар и пре­шло на дру­гу оба­лу, где су би­ли аустро­у­гар­ски по­ло­жа­ји. „Ста­

Ра­ђа­ње ле­ген­де

Ко­ња­ни­ци из пла­нин­ских кра­је­ва би­ли су од­лич­ни за из­ви­ђа­ње, ди­вер­зи­је и хра­ бре ко­њич­ке упа­де, али и по­ред све сво­је хра­бро­сти ни­с у би­ли мно­го ефи­ка­сни у по­зи­ци­о­ном ра­то­ва­њу, ка­да вој­ни­ци и по го­ди­ну да­на про­во­де у јед­ном истом ро­ву. Па ипак, „ста­ро­се­де­о­ци“ су по­ста­ли ва­ жно про­па­ганд­но ору­ђе, јер се не­при­ја­ тељ дуж чи­та­вог Ис­точ­ног фрон­та ужа­ са­вао од са­мог по­ме­на ди­вље ди­ви­зи­је. Евро­пља­ни­ма, тј. Нем­ци­ма и Аустро­у­ га­ри­ма, ду­бо­ко у свест се уре­за­ла пред­ ста­ва о ди­вљем азиј­ском ко­ња­ни­ку ко­ји не зна за ми­лост, што, уоста­лом, и ни­је би­ло та­ко да­ле­ко од исти­не.

бо­дљи­ка­ву жи­цу на­ба­ца­ли да­ге­стан­ске бур­ке (огр­та­че од чо­је) и ти­хо пре­шли пре­ко ње. При­шли су ро­во­ви­ма, а он­да јур­ну­ли на не­при­ја­те­ља уз по­кли­че из ду­би­не гр­ла, на­о­ру­жа­ни са­мо ја­та­га­ни­ ма. Аустро­у­га­ри су у па­ни­ци по­че­ли да се по­вла­че, али су их на ко­њи­ма сти­гли дру­ги „ста­ро­се­де­о­ци“, ко­ји су ма­ло да­ље, низ­вод­но, ус­пе­ли да пре­ђу ре­ку. На­рав­но, тај рат ни­је био ни­ма­ло при­ ја­тан, иако се ра­то­ва­ло про­тив Аустро­

Ру­ски вој­ни­ци у ро­во­ви­ма на пр­вој бор­бе­ној ли­ни­ји у бли­зи­ни Па­не­жев­ске пру­ге на Двин­ском фрон­ту

Пи­ше: Ни­ко­лај Пост­њи­ков, „Екс­перт“

Стра­хо­те Пр­вог свет­ског ра­та и да­ нас нам мо­гу до­ча­ра­ти пи­сма ње­го­ вих уче­сни­ка. „Ру­ска реч“ пре­но­си по­тре­сна све­до­чан­ства ру­ских вој­ ни­ка са пр­ве ли­ни­је фрон­та, са­чу­ва­ них у Ру­ском др­жав­ном вој­но-исто­ риј­ском ар­хи­ву.

18

К

а­да је по­чео Пр­ви свет­ски рат у Ру­си­ји је уве­де­на „при­вре­ ме­на од­ред­ба о рат­ној цен­зу­ ри“, ко­јом је би­ло до­зво­ље­но отва­ра­ње и пре­гле­да­ње свих пи­са­ма са фрон­та, као и од­у­ зи­ма­ње оних ко­ја су са­др­жа­ла по­вер­љи­ве ин­фор­ма­ци­је. Та­ко су мно­га пи­сма са­ чу­ва­на до да­нас и на­ла­зе се у ар­хи­ви­ма. Нај­ви­ше их је у Ру­ском др­жав­ном вој­но-

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Пр­ви свет­ски рат у пи­сми­ма ру­ских вој­ни­ка исто­риј­ском ар­хи­ву, где се чу­ва не­ко­ли­ ко то­мо­ва пи­са­ма ко­ја су ру­ски вој­ни­ци пи­са­ли са пр­ве ли­ни­је фрон­та.

Не­под­но­шљив ужас сва­ко­дне­ви­це

По­чет­ком ра­та мно­ги су би­ли пу­ни илу­ зи­ја. „Не­при­ја­тељ, на­рав­но, ни­је за пот­ це­њи­ва­ње, али ни­је не­по­бе­див. Сви на­ши ве­ру­ју да ће­мо по­бе­ди­ти“, пи­сао је пу­ков­ ник Сам­со­нов же­ни. „Цео на­род са­о­се­ћа са на­ма и сви же­ле да се бо­ре про­тив Не­ ма­ца“. У ве­ћи­ни пи­са­ма с по­чет­ка ра­та по­пут ре­фре­на се по­на­вља­ју ре­че­ни­це пу­не на­де у ско­ру по­бе­ду. Ме­ђу­тим, на бо­ји­шти­ма је све ви­ше по­ ги­ну­лих, а мно­ге по­ро­ди­це до­би­ја­ју ту­ жне ве­сти о смр­ти нај­бли­жих. Та­да љу­ди

ГЕОПОЛИТИКА септембар 2014.

рат по­чи­њу да до­жи­вља­ва­ју као лич­ну ка­та­стро­фу и по­ста­ју све­сни ње­го­ве не­ ми­нов­но­сти и стра­хо­те. Ру­ски офи­цир пи­ше: „На це­лом фрон­т у се сва­ко­днев­ но во­де же­сто­ке бор­бе. Мно­ги су оста­ ли на бо­ји­шту и још ће мно­ги по­ги­ну­ти. Ко мо­же би­ти по­ште­ђен? По­сле бор­би бо­ји­шта су пре­кри­ве­на те­ли­ма на­ших и не­мач­ких вој­ни­ка, уби­је­них и пре­ми­ну­ лих од ра­на. Ко­ли­ко ће нас још по­ги­ну­ ти! Рат је нео­пи­сив ужас! Сву­да је смрт и ра­за­ра­ње.“ Ре­чи из пи­сма дру­гог ру­ског офи­ци­ра зву­че као сво­је­вр­сни про­тест про­тив ра­та и очај­нич­ки апел: „Сва­ко ко је уче­ство­вао у ра­т у све­стан је огром­ног зла ко­је он но­си. Љу­ди би тре­ба­ло да те­ же да ра­та ви­ше ни­ка­да не бу­де.“

Без ми­ло­сти

По­при­шта бор­би по­ста­ју пра­ве кла­ни­це. „Бра­ни­мо мост“, пи­ше је­дан ру­ски вој­ ник. „Ју­че су Нем­ци по­ку­ша­ли да пре­ђу на на­шу стра­ну. Пу­сти­ли смо их да до­ђу до сре­ди­не мо­ста а он­да смо отво­ри­ли та­ко ја­ку ва­тру да су бе­жа­ли гла­вом без об­зи­ра. На мо­сту су оста­ле го­ми­ле ле­ ше­ва. Нем­ци су да­нас по­но­во по­ку­ша­ли да пре­ђу мост или бар да по­ку­пе ле­ше­ве. На­ша ар­ти­ље­ри­ја је пре­ци­зном ва­тром за тре­ну­так очи­сти­ла мост од тих ко­ба­ си­ча­ра. Ипак, по сва­ку це­ну су хте­ли да пре­ђу на дру­гу оба­лу. За­га­зи­ли су у во­ду до вра­та али на­ши ми­тра­ље­сци их ни­ су пу­сти­ли да стиг­ну ни до сре­ди­не ре­ ке. Ка­жу да је по­сле бор­бе во­да по­ста­ла цр­ве­на. То ме не чу­ди јер је ту по­ги­ну­ло нај­ма­ње 5 до 6 хи­ља­да Не­ма­ца, а сва те­ла су оста­ла у ре­ци.“ Дру­ги вој­ник се са ужа­сом при­се­ћа слич­них не­ми­ло­срд­них бор­би: „Ле­жа­ли смо у ро­во­ви­ма и од­би­ја­ли не­мач­ке на­ па­де. Че­ти­ри пу­та су при­ла­зи­ли на­шим ро­во­ви­ма, нај­бли­же на око 400 ко­ра­ка. Специјалне додатке о Русији у светским дневницима уређује и издаје „Russia Beyond the Headlines“, организација „Росијске га­ зете“ из Москве. У овом тренутку додаци се објављују у следећим листовима: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕ­ ДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДР­ ЖАВЕ • THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • THE MAINICHI NEWSPAPERS, ЈАПАН •

Док су нам се [Немци] при­бли­жа­ва­ли ли­ца су им бле­де­ла. То је би­ло ужа­сно и не­ка­ко за­стра­шу­ју­ће. Не дај Бо­же да се по­но­во на­ђем у та­квој бор­би Мо­гли смо ја­сно да им ви­ди­мо ли­ца. Успе­шно смо их од­би­ја­ли. По­вла­чи­ли су се под на­шом ја­ком ва­тром. У ро­ву сам ле­жао по­ред Са­зо­но­ва. Пу­ца­ли смо у њи­хо­ве офи­ци­ре и круп­ни­је вој­ни­ке. До­бро смо их пот­пра­ши­ли, ђа­во их од­ нео! Ишли су ћут­ке, без ијед­ног пуц­ња. Пу­шта­ли смо их да при­ђу до­вољ­но бли­ зу да мо­же­мо пре­ци­зно да пу­ца­мо, а он­ да смо отва­ра­ли стра­шну ва­тру. Нај­бли­ жи су па­да­ли као по­ко­ше­ни, а они иза њих су се бр­зо по­вла­чи­ли. Мраз нам је ле­дио ко­жу и ко­са нам се ди­за­ла на гла­ ви. Ми­слим да смо Са­зо­нов, на­ред­ник

Ар­ти­ље­ри­ја је не­ми­ло­срд­но ту­кла, дим је за­кло­нио сун­це, па се на ви­ше од пет ко­ра­ка ни­шта ни­је ви­де­ло и ја тог да­на до­ста Не­ма­ца по­сла­ли на онај свет. Док су нам се при­бли­жа­ва­ли ли­ца су им бле­де­ла. То је би­ло ужа­сно и не­ка­ко за­стра­шу­ју­ће. Не дај Бо­же да се по­но­во на­ђем у та­квој бор­би!“

То­тал­но чи­шће­ње

Нај­стра­шни­ја је ду­го­трај­на ар­ти­ље­риј­ска при­пре­ма пред на­пад. Љу­ди осе­ћа­ју да од њих не за­ви­си ни­шта и не­моћ­но при­ љу­бље­ни уз зе­мљу че­ка­ју крај пуц­ња­ве ко­ја као да ни­ка­да не­ће пре­ста­ти. Ко­ли­ко је ар­ти­ље­риј­ска ва­тра би­ла ин­тен­зив­на ви­ди­мо из пи­сма ру­ског ар­ти­ље­риј­ског

офи­ци­ра: „Ар­ти­ље­ри­ја је не­ми­ло­срд­но ту­кла, дим је за­кло­нио сун­це, па се на ви­ше од пет ко­ра­ка ни­шта ни­је ви­де­ло“. Мно­ги ко­ји су се на­шли под та­ко ја­ком ар­ти­ље­риј­ском ва­тром до­жи­вља­ва­ли су нер­вни слом и „са­мо им се пла­ка­ло“, ка­ко је пи­сао је­дан офи­цир. Они ви­ше ни­с у мо­гли под­не­ти звук ар­ти­ље­ри­је, па би им сва­ки пу­цањ те­рао су­зе на очи: „Та не­ пре­кид­на тут­ња­ва ар­ти­ље­риј­ских ору­ђа и екс­пло­зи­је гра­на­та за­и­ста не да­ју ми­ра и уни­шта­ва­ју нер­ве. Наш пу­ков­ник Же­ ле­њин је по­чео да пла­че као де­чак, ње­го­ ви нер­ви то ви­ше не мо­гу да под­не­с у. И Ро­со­љук стал­но ри­да.“ У рат­ном па­клу ве­ћи­на љу­ди је ипак успе­ва­ла да вла­да со­бом и са­чу­ва здрав ра­зум. Из­ла­зи­ли су из ро­во­ва и кре­та­ли у на­пад под ки­шу ме­та­ка. Ево ка­ко ру­ски офи­цир опи­с у­је те крат­ке тре­нут­ке не­ по­сред­но пред бор­бу: „Ко­нач­но се кроз строј про­не­ла на­ред­ба: ‘Спре­ми­те се за на­пад!’. Као да је стру­ја про­шла кроз нас; јед­ни про­ве­ра­ва­ју и по­пра­вља­ју опре­му, дру­ги ски­да­ју ка­пе и по­бо­жно се кр­сте, сви осе­ћа­ју да до­ла­зи тај ве­ли­ки тре­ну­ так; убр­зо се кроз строј про­но­си но­ва на­ред­ба ‘На­пред!’; кр­сти­мо се и иска­че­ мо из ро­во­ва са ре­чи­ма ‘Бра­ћо! У на­пад, на­пред!’. Љу­ди по­пут мра­ва иска­чу из ро­ во­ва и ју­ри­ша­ју на ба­јо­не­те, гле­да­ју­ћи у ли­це смр­ти.“ Пр­ви свет­ски рат био је пун од­ри­ца­ња, кр­ви, ро­вов­ске пр­љав­шти­не и бо­ла због смр­ти рат­них дру­го­ва. Раз­ме­ре и жр­тве овог ра­та до по­чет­ка 20. ве­ка би­ле су не­ за­ми­сли­ве за чо­ве­чан­ство.

HUANQIU SHIBAO, КИНА • LA NACION, АР­ ГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИ­ РАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈА • NATION И PHUKET GAZETTE, ТАЈЛАНД.

Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник

Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs

Весна Станиславов, Дистрибуција

Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, огла­ша­ва­ње и ПР

Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

Фотографија: Reuters, 14. август 2014.

Русија у сликама

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru rs.rbth.com Војни хеликоптер лети изнад руских камиона у којима се налази хуманитарна помоћ за источну Украјину, у околини града Каменск-Шахтински у Ростовској Области РФ.