Русија и Србија #64

Га­ран­то­ва­на ну­кле­ар­на од­ма­зда: ка­ко ра­ди „Пе­ри­ме­тар“ Олег Бон­да­рен­ко, по­ли­ти­ко­лог из Мо­скве

Крим као на­ци­о­нал­на иде­ја

стр. 11-12

стр. 2-3

ФО­ТО: Pho­toX­Press

у сарадњи са ”росијском газетом“, русија, АПРИЛ 2014.

Пе­тар То­лоч­ко, укра­јин­ски ака­де­мик

У зе­мљи у ко­јој је по­бе­дио Мај­дан

стр. 12-15

САД и ЕУ пре­те Ру­си­ји еко­ном­ским санк­ци­ја­ма због ње­не по­зи­ци­је пре­ма Укра­ји­ни. Mоже се ре­ћи да су упра­во санк­ци­је Ки­ни 1989. по­мо­гле Пе­кин­гу да раз­ви­је сво­ју вој­ну ин­ду­стри­ју, ди­вер­зи­фи­ку­је при­вре­ду и оја­ча од­но­се са Ру­си­јом

ФО­ТО: Shut­ter­stock / Le­gion Me­dia

За­што је ло­ше изо­ло­ва­ти свет­ску си­лу

Реклама

Новости из Русије које можете увек понети са собом

RBTH for iPad Прилог на енглеском

twitter.com/ruskarec facebook.com/ruskarec

Преузмите нову верзију бесплатно

војска Пи­ше: Ан­тон Ва­ла­гин

До­да­так „Ср­би­ја и Ру­си­ја“ фи­нан­си­ра и уре­ђу­је ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ (Мо­сква, Ру­си­ја). Срп­ска ре­дак­ци­ја „Rus­sia Beyond the He­a­dli­ nes“ (RBTH), ме­ђу­на­род­ног про­јек­та „Ро­сиј­ ске га­зе­те“, (1) уре­ђу­је Ин­тер­нет стра­ни­цу http://ru­ska­rec.ru, (2) уре­ђу­је и из­да­је штам­ па­ни до­да­так „Ру­ска реч“ у „По­ли­ти­ци“ и (3) уре­ђу­је штам­па­ни до­да­так „Ру­си­ја и Ср­би­ја“ у „Ге­о­по­ли­ти­ци“. АЛЕК­САН­ДАР ГОР­БЕН­КО пред­сед­ник ре­дак­циј­ског са­ве­та ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ПА­ВЕЛ НEГО­И­ЦА ге­не­рал­ни ди­рек­тор ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ВЛА­ДИ­СЛАВ ФРО­ЊИН глав­ни уред­ник ФГБУ „Ро­сиј­ска га­зе­та“ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ АБОВ из­да­вач и ди­рек­тор RBTH ПА­ВЕЛ ГО­ЛУБ глав­ни уред­ник до­да­та­ка RBTH ВЈА­ЧЕ­СЛАВ ЧАР­СКИ генерални продуцент НИ­КО­ЛА ЛЕ­ЧИЋ го­сту­ју­ћи уред­ник срп­ске ре­дак­ци­је RBTH ИРИ­НА РЕ­ШЕ­ТО­ВА, ЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА уред­ници Милан Радовановић, Бојана Мишковић, Маја Јончић, Ружица Радојчић, Ана Ацовић, Ивана Кнежевић преводиоци АН­ДРЕЈ ШИ­МАР­СКИ глав­ни ди­зај­нер АН­ДРЕЈ ЗАЈ­ЦЕВ ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је НИ­КО­ЛАЈ КО­РО­ЉОВ фо­то­гра­фи­је ЈУ­ЛИ­ЈА ГО­ЛИ­КО­ВА ди­рек­тор оде­ље­ња за мар­ке­тинг и огла­ша­ва­ње Ин­тер­нет стра­ни­ца: ru­ska­rec.ru * Елек­трон­ска по­шта: edi­tor­@ru­ska­rec.ru * Те­ле­фон: +7 (495) 775 3114 * Факс: +7 (495) 988 9213 * Адре­са: Ул. Прав­ды 24, д. 2, Мо­сква 125993, Рос­сия © 2014 СВА ПРА­ВА ЗА­ДР­ЖА­ВА ФГБУ „РО­СИЈ­СКА ГА­ЗЕ­ТА“ Тек­сто­ви из ру­бри­ке „По­гле­ди“ овог до­дат­ка иза­бра­ни су да пред­ста­ве ра­зна ста­но­ви­шта и не од­ра­жа­ва­ју ну­жно ста­но­ви­ште уред­ни­ка про­јек­та RBTH или ли­ста „Ро­сиј­ска га­зе­та“. Мо­ли­мо Вас да ша­ље­те пи­сма и ко­мен­та­ре уред­ни­ку на edi­tor­@ru­ska­rec.ru. ЛИ­КОВ­НО-ГРА­ФИЧ­КА ОБ­РА­ДА: „ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА ПРЕСС“

2

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

Глав­ни фак­тор од­вра­ћа­ња од Тре­ ћег свет­ског ра­та пред­ста­вља чи­ ње­ни­ца да Ру­си­ја по­се­ду­је си­стем ко­ји омо­гу­ћу­је на­но­ше­ње дру­гог ну­кле­ар­ног уда­ра (ну­кле­ар­на од­ма­ зда) чак и при пот­пу­ном уни­ште­њу ко­манд­них пунк­то­ва и ли­ни­ја ве­зе Ра­кет­них је­ди­ни­ца стра­те­шке на­ме­ не. Ње­го­во име је „Пе­ри­ме­тар“, а у САД га зо­ву „Dead Hand“ („мр­тва ру­ка“). „Ру­ска реч“ у крат­ким цр­та­ ма пред­ста­вља иде­ју овог со­фи­сти­ ци­ра­ног си­сте­ма.

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

не пунк­то­ве здру­же­них сна­га Ра­кет­них је­ди­ни­ца стра­те­шке на­ме­не, не­го и не­по­ сред­но на лан­сир­не уре­ђа­је. За­тво­ре­ном ре­зо­лу­ци­јом Вла­де СССР-а бр. 695-227 од 30. ав­гу­ста 1974. за раз­ви­ја­ње си­сте­ ма био је за­ду­жен про­јек­тант­ски би­ро КБ „Ју­жно­је“ у Дње­про­пе­тров­ску, ко­ји се ба­вио про­јек­то­ва­њем и из­ра­дом ин­ тер­кон­ти­нен­тал­них ба­ли­стич­ких ра­ке­та. Као осно­ва је по­слу­жи­ла ра­ке­та УР100УТТХ (Span­ker, тј. „ка­сач“ по кла­си­фи­ ка­ци­ји НА­ТО-а). Лет­на те­сти­ра­ња по­че­ла су 1979. и пр­во лан­си­ра­ње са пре­дај­ни­ком би­ло је успе­шно из­ве­де­но 26. де­цем­бра. Те­сти­ра­ња су по­твр­ди­ла успе­шну ин­тер­ ак­ци­ју свих ком­по­нен­ти си­сте­ма „Пе­ри­ ме­тар“, као и спо­соб­ност да бо­је­ва гла­ва ко­манд­не ра­ке­те одр­жа­ва за­да­т у пу­та­њу.

Га­ран­то­ва­на ну­к ка­ко ра­ди „Пе­ри Ауто­мат­ска ал­тер­на­ти­ва

O

снов­ни си­стем упра­вља­ња стра­те­шким ра­ке­та­ма зо­ве се „Ка­збек“ – он је по­знат за­ хва­љу­ју­ћи ком­плек­с у „Че­гет“ или „ну­кле­ар­ном ко­фер­чи­ћу“. „Пе­ри­ме­тар“ је ал­тер­на­тив­ни ко­манд­ни си­стем ну­кле­ар­них сна­га Ру­си­ је. Он је на­ме­њен за ауто­мат­ско упра­вља­ ње ма­сив­ним ну­кле­ар­ним уда­ром. Раз­ви­ја­ње си­сте­ма та­ко­зва­ног га­ран­то­ва­ ног дру­гог уда­ра по­че­ло је у је­ку Хлад­ног ра­та, ка­да је по­ста­ло ја­сно да ће сред­ства за ра­дио-елек­трон­ску бор­бу ко­ја се не­ пре­кид­но уса­вр­ша­ва­ју вр­ло бр­зо би­ти у мо­гућ­но­сти да бло­ки­ра­ју ре­дов­не ка­на­ ле упра­вља­ња стра­те­шким ну­кле­ар­ним сна­га­ма. Би­ла је по­треб­на ре­зер­вна ва­ ри­јан­та за ве­зу, ко­ја га­ран­т у­је до­во­ђе­ње ко­ман­ди до лан­сир­них уре­ђа­ја. Та­да се ро­ди­ла иде­ја о то­ме да се ко­манд­ на ра­ке­та ко­ја је опре­мље­на ја­ким ра­диопре­дај­ним уре­ђа­јем ко­ри­сти као ве­за. У свом пре­ле­та­њу из­над Со­вјет­ског Са­ве­за та­ква ра­ке­та би пре­но­си­ла ко­ман­де за лан­си­ра­ње ра­ке­та и то не са­мо у ко­манд­

Но­вем­бра 1984. ко­манд­на ра­ке­та ко­ја је лан­си­ра­на код По­лоц­ка пре­не­ла је ко­ ман­ду шахт­ном лан­сир­ном уре­ђа­ју МБР РС-20 (SS-18, „Са­та­на“ по кла­си­фи­ка­ ци­ји НА­ТО-а) на Бај­ко­ну­ру. „Са­та­на“ је лан­си­ра­на, и по­сле од­ра­ђи­ва­ња свих сте­пе­но­ва био је за­бе­ле­жен по­го­дак бо­је­ ве гла­ве у за­да­ти ква­драт на кам­чат­ском по­ли­го­ну Ку­ра. „Пе­ри­ме­тар“ је сту­пио на бо­је­во де­жур­ство ја­ну­а­ра 1985. Си­стем се од та­да ви­ше пу­та мо­дер­ни­зо­вао, и са­да се у свој­ству ко­манд­них ра­ке­та ко­ри­сте са­вре­ме­не ин­тер­кон­ти­нен­тал­не ба­ли­ стич­ке ра­ке­те.

„Амо­рал­но“ У НА­ТО-у је као амо­рал­но ока­рак­ те­ри­са­но ства­ра­ње си­сте­ма ну­ кле­ар­ног уда­ра ко­ји функ­ци­о­ни­ше без чо­ве­ко­ве ко­ман­де. Али ипак, сли­чан си­стем по­сто­ји и у САД, а то је Emer­gency Roc­ket Com­mu­ni­ca­ti­ ons System.

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

кле­ар­на од­ма­зда: и­ме­тар“ Че­ти­ри „ако“

Осно­ву си­сте­ма чи­не ко­манд­не ба­ли­стич­ ке ра­ке­те. Оне не ле­те на не­при­ја­те­ља, већ ле­те из­над Ру­си­је, а уме­сто тер­мо­ну­кле­ ар­них бо­је­вих гла­ва у њи­хо­вом пред­њем де­лу на­ла­зе се пре­дај­ни­ци ко­ји ша­љу ко­ ман­ду за лан­си­ра­ње свим бо­је­вим ра­ке­ та­ма: у под­зем­ним си­ло­си­ма, ави­о­ни­ма, под­мор­ни­ца­ма и мо­бил­ним зе­маљ­ским ком­плек­си­ма. Си­стем је у пот­пу­но­сти ауто­ма­ти­зо­ван, људ­ски фак­тор је у ње­ го­вом ра­ду ис­кљу­чен или је ми­ни­ма­лан. Од­лу­ку о лан­си­ра­њу ко­манд­них ра­ке­та до­но­си ауто­ном­ни кон­трол­но-ко­манд­ни си­стем, а то је сло­же­ни про­грам­ски ком­ плекс на ба­зи ве­штач­ке ин­те­ли­ген­ци­је. Он при­ма и ана­ли­зи­ра мно­штво раз­ли­ чи­тих ин­фор­ма­ци­ја: о се­и­змич­кој и ра­ ди­ја­циј­ској ак­тив­но­сти, ат­мос­фер­ском при­ти­ску, ин­тен­зи­те­т у ра­дио-раз­ме­не на вој­ним фре­квен­ци­ја­ма, кон­тро­ли­ше те­ле­ ме­три­ју с по­сма­трач­ких пунк­то­ва Ра­кет­ них је­ди­ни­ца стра­те­шке на­ме­не и по­дат­ке си­сте­ма за упо­зо­ре­ње о ра­кет­ном на­па­ду. При­ме­ра ра­ди, ако от­кри­је број­не тач­ ка­сте из­во­ре ја­ког јо­ни­зу­ју­ћег и елек­

тро­маг­нет­ног зра­че­ња, па их упо­ре­ди с по­да­ци­ма о се­и­змич­ким по­ре­ме­ћа­ји­ма у истим тим ко­ор­ди­на­та­ма, си­стем до­ ла­зи до за­кључ­ка да се ра­ди о ма­сив­ном ну­кле­ар­ном уда­ру. У том слу­ча­ју „Пе­ри­ ме­тар“ мо­же да ини­ци­ра уз­врат­ни удар чак и ми­мо „Ка­збе­ка“. Дру­га ва­ри­јан­та је ка­да од СПРН (Си­стем за упо­зо­ре­ње о ра­кет­ном на­па­ду) до­би­је ин­фор­ма­ци­ју о лан­си­ра­њу ра­ке­та с те­ри­

ФО­ТО: Pho­toX­Press

Од­лу­ку о лан­си­ра­њу ко­манд­них ра­ке­та до­но­си ауто­ном­ни кон­трол­но-ко­манд­ни си­стем, а то је сло­же­ни про­грам­ски ком­плекс на ба­зи ве­штач­ке ин­те­ли­ген­ци­је

бе­ни ре­жим или по до­би­ја­њу сиг­на­ла за уз­бу­ну од СПРН, од Ра­кет­них је­ди­ни­ца стра­те­шке на­ме­не и оста­лих си­сте­ма, укљу­чу­је се мо­ни­то­ринг мре­же сен­зо­ ра за от­кри­ва­ње зна­ко­ва ну­кле­ар­них екс­пло­зи­ја. Ру­ко­вод­ство РФ је ви­ше пу­та из­но­си­ло уве­ра­ва­ња стра­ним др­жа­ва­ма да не по­ сто­ји ри­зик од слу­чај­ног или не­санк­ци­ о­ни­са­ног лан­си­ра­ња ра­ке­та. Пре стар­та

Ру­ко­вод­ство РФ је ви­ше пу­та из­но­си­ло уве­ра­ва­ња стра­ним др­жа­ва­ма да не по­сто­ји ри­зик од слу­чај­ног или не­санк­ци­о­ни­са­ног лан­си­ра­ња ра­ке­та. Пре стар­та ал­го­рит­ма уз­врат­ног уда­ра „Пе­ри­ме­тар“ про­ве­ра­ва по­сто­ја­ње че­ти­ри усло­ва то­ри­је дру­гих зе­ма­ља. Та­да ру­ко­вод­ство зе­мље пре­во­ди „Пе­ри­ме­тар“ на бор­бе­ни ре­жим. Уко­ли­ко по­сле од­ре­ђе­ног вре­ме­ на не усле­ди ко­ман­да за ис­кљу­че­ње, си­ стем по­чи­ње да лан­си­ра ра­ке­те. Та­ква од­лу­ка омо­гу­ћу­је да се ис­кљу­чи људ­ски фак­тор и га­ран­т у­је на­но­ше­ње уз­врат­ног дру­гог уда­ра чак и при пот­пу­ном уни­ ште­њу ко­ман­де и лан­сир­них че­та. „Пе­ри­ме­тар“ у мир­но­доп­ско вре­ме „дре­ ма“, али не пре­ста­је да ана­ли­зи­ра при­спе­ ле ин­фор­ма­ци­је. При пре­ла­ску на бор­

ал­го­рит­ма уз­врат­ног уда­ра „Пе­ри­ме­тар“ про­ве­ра­ва по­сто­ја­ње че­ти­ри усло­ва. Као пр­во, да је до­шло до ну­кле­ар­ног на­па­да. За­тим се про­ве­ра­ва функ­ци­о­ни­са­ње ве­ зе са Ге­не­рал­шта­бом – ако ве­за по­сто­ји, си­стем се ис­кљу­чу­је. Ако Ге­не­рал­штаб не од­го­ва­ра, „Пе­ри­ме­тар“ кон­так­ти­ра „Ка­збек“. Ако и та­мо ћу­те, ве­штач­ка ин­ те­ли­ген­ци­ја пре­но­си пра­во на до­но­ше­ње од­лу­ке би­ло ком чо­ве­ку ко­ји се на­ла­зи у ко­манд­ном бун­ке­ру. И тек по­сле ово­га по­чи­ње да де­лу­је са­ма.

3

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

За­што је ло­ше изо­л свет­ск На фо­то­гра­фи­ји: глав­но зда­ње Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва РФ у Мо­скви

Пи­ше: Ки­рил Бар­ски

САД и ЕУ пре­те Ру­си­ји еко­ном­ским санк­ци­ја­ма због ње­не по­зи­ци­је пре­ ма Укра­ји­ни. Екс­перт Ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва пред­ла­же да се се­ ти­мо ка­кав је био ис­ход санк­ци­ја пре­ма Ки­ни 1989: мо­же се ре­ћи да су упра­во санк­ци­је по­мо­гле Пе­кин­ гу да раз­ви­је сво­ју вој­ну ин­ду­стри­ ју, ди­вер­зи­фи­ку­је при­вре­ду и оја­ча од­но­се са Ру­си­јом.

С

а­вре­ме­ни свет је сав прот­кан ни­ти­ма гло­ба­ли­за­ци­је, та­ко да у ње­му и са­ма иде­ја ме­ ђу­на­род­не изо­ла­ци­је ве­ли­ке др­жа­ве, а по­го­то­во свет­ске си­ле, апри­о­ри из­гле­да као очи­глед­на бе­сми­сли­ца сва­ко­ме ко има здрав ра­зум. Али ако не­ко­ме та­кве ми­ сли ипак па­да­ју на па­мет, он­да је нај­бо­ ље по­зва­ти у по­моћ исто­ри­ју и се­ти­ти се ка­ко су пре не­што ви­ше од две де­це­ни­је слич­ни по­ку­ша­ји до­жи­ве­ли пот­пу­ни и уби­стве­ни фи­ја­ско. Реч је о по­ку­ша­ ју САД и њи­хо­вих са­ве­зни­ка да по­сле до­га­ђа­ја на пе­кин­шком тр­гу Тјен Ан 4

Мен 3. и 4. ју­на 1989. уве­ду ме­ђу­на­род­не санк­ци­је про­тив Ки­не.

Санк­ци­је За­па­да

Под­се­ћа­мо да је ини­ци­ја­тор ме­ђу­на­род­ ног при­ти­ска на Пе­кинг у ви­ду то­тал­ не изо­ла­ци­је и та­да био Ва­шинг­тон, и да је за по­че­так пред­у­зео чи­та­ву се­ри­ју ме­ра ре­ду­ко­ва­ња би­ла­те­рал­не са­рад­ње са На­род­ном Ре­пу­бли­ком Ки­ном. Те ме­ ре су под­ра­зу­ме­ва­ле об­у­ста­вља­ње свих кон­та­ка­та са Ки­ном на ви­со­ком ни­воу, пре­кид вој­не раз­ме­не и мо­ра­то­ри­јум на све ис­по­ру­ке на­о­ру­жа­ња и вој­не тех­ни­ ке у Ки­ну. САД су има­ле циљ да на ме­ђу­на­род­ној сце­ни ство­ре „је­дин­стве­ни ан­ти­ки­не­ски фронт“, због че­га су 14–16. ју­ла 1989. са­ зва­ле у Па­ри­зу са­мит Г-7 на ни­воу пре­ ми­је­ра. Уче­сни­ци су­сре­та усво­ји­ли су по­ли­тич­ку де­кла­ра­ци­ју ко­јом се осу­ђу­је

кр­ше­ње људ­ских пра­ва у Ки­ни. Би­ло је об­ја­вље­но да чла­ни­це Г-7 уво­де санк­ци­је про­тив Ки­не ко­је пред­ви­ђа­ју пре­кид по­ ли­тич­ких кон­та­ка­та на ви­со­ком ни­воу и за­бра­ну да­љег кре­ди­ти­ра­ња Ки­не пре­ко Свет­ске бан­ке, ММФ-а и Азиј­ске бан­ке за раз­вој. За­пад­ним ком­па­ни­ја­ма је да­та ин­ струк­ци­ја да не тр­гу­ју са ки­не­ским ком­ па­ни­ја­ма и да за­мр­зну све ин­ве­сти­ци­о­не про­јек­те у Ки­ни. Ки­не­ским струч­ња­ци­ ма је био оне­мо­гу­ћен при­ступ ви­со­ким тех­но­ло­ги­ја­ма и ин­ду­стри­ји раз­ви­је­них зе­ма­ља.

Ре­ак­ци­ја Ки­не

Ки­не­ско ру­ко­вод­ство је из­вр­ши­ло ана­ ли­зу но­во­на­ста­ле си­т у­а­ци­је и одо­бри­ ло ком­плекс по­ли­тич­ких, еко­ном­ских и ди­пло­мат­ских кон­тра­ме­ра чи­ји је циљ био да спре­че раз­вој до­га­ђа­ја у прав­цу ко­ји Ки­ни не од­го­ва­ра. За­у­зет је став да је

Санк­ци­је су при­мо­ра­ле Ки­ну да озбиљ­но по­кре­не вој­ну ин­ду­стри­ју, а ем­бар­го на увоз оруж­ја дао је мо­ћан им­пулс раз­во­ју ки­не­ског вој­но­ин­ду­стриј­ског сек­то­ра

ФО­ТО: Shut­ter­stock / Le­gion Me­dia

Због санк­ци­ја За­па­да, по­себ­но ме­сто ме­ђу тр­го­вин­ским парт­не­ри­ма Ки­не за­у­зе­ле су зе­мље ко­је ни­су по­др­жа­ле кам­па­њу за ме­ђу­на­род­ну изо­ла­ци­ју Ки­не: Ру­си­ја, Ју­жна Ко­ре­ја, Син­га­пур и дру­ге чла­ни­це АСЕ­АН-а

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

ло­ва­ти ку си­лу

ва­жно по­ка­за­ти це­лом све­т у не­про­мен­ љи­вост уну­тра­шње и спољ­не по­ли­ти­ке Ки­не, не по­вла­чи­ти се пред по­те­шко­ћа­ма и на­ста­вља­ти по­ли­ти­ку ре­фор­ми и отва­ ра­ња ка све­т у. Пр­во, пре­и­спи­та­на је ра­ни­ја кон­цеп­ци­ја од­но­са пре­ма гло­бал­ним цен­три­ма мо­ћи у ко­рист из­ба­лан­си­ра­ни­је ви­ше­век­тор­ ске док­три­не. Пр­ви пут по­сле три де­це­ ни­је ки­не­ско-со­вјет­ски од­но­си су по­ста­ вље­ни на при­о­ри­тет­ни­је ме­сто. Дру­го, од­лу­че­но је да се у ре­ги­о­нал­ној по­ли­ти­ци Ки­не глав­на па­жња по­све­ћу­је раз­во­ју до­бро­с у­сед­ских од­но­са са окол­ ним др­жа­ва­ма, на­ро­чи­то са зе­мља­ма азиј­ско-ти­хо­о­ке­ан­ског ре­ги­о­на. Тре­ће, Ки­на је на­гло ак­ти­ви­ра­ла сво­је уче­шће у мул­ти­ла­те­рал­ној ди­пло­ма­ти­ ји. То се од­ра­зи­ло пре све­га у упут­ству ки­не­ској де­ле­га­ци­ји у УН да се те­шње удру­жу­је у бло­ко­ве са др­жа­ва­ма-исто­ми­ шље­ни­ци­ма ра­ди за­шти­те за­јед­нич­ких ин­те­ре­са.

По­раз За­па­да

Већ од кра­ја 1989. ме­ха­ни­зам ан­ти­ки­не­ ских санк­ци­ја је по­чео да от­ка­зу­је. За­пад је бр­зо схва­тио да по­ли­ти­ка ан­та­го­ни­зма пре­ма Ки­ни пре све­га угро­жа­ва ње­го­ве соп­стве­не ин­те­ре­се. Пр­ва ин­ду­стриј­ски раз­ви­је­на зе­мља ко­ ја је на­пу­сти­ла „за­јед­нич­ки фронт“ био је Ја­пан. Пре­ми­јер Ја­па­на Т. Ка­и­фу био је пр­ви ли­дер зе­мље-чла­ни­це Г-7 ко­ји је до­шао у зва­нич­ну по­се­т у Ки­ни. Би­ло је то у ав­гу­сту 1991. По­сле ја­пан­ског пре­ми­је­ра то је учи­ни­ ла и Евро­па. У ок­то­бру 1991. од­лу­ком кон­фе­рен­ци­је ми­ни­ста­ра спољ­них по­ сло­ва зе­ма­ља-чла­ни­ца Европ­ске уни­је у Лук­сем­бур­гу уки­ну­та је ве­ћи­на санк­ци­ја пре­ма Ки­ни. Те­же се од­ви­јао про­цес по­нов­ног ус­по­ ста­вља­ња нор­мал­них од­но­са из­ме­ђу Ки­ не и САД, али је и Бе­ла ку­ћа на кра­ју кра­ је­ва би­ла при­ну­ђе­на да на­пра­ви „ко­рак на­зад“. Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ки­не Цјан Ћи Ченг по­се­тио је САД у но­вем­бру

Пе­кинг је за­хва­љу­ју­ћи санк­ци­ја­ма на­у­чио да чвр­сто бра­ни сво­је ин­те­ре­се, по­ка­зао је сво­ју спо­соб­ност да при­ме­њу­је оштре ме­ре, па чак и да се кон­фрон­ти­ра „на гра­ни­ци фа­у­ла“ та­мо где сма­тра да су угро­же­на ње­го­ва пра­ва или ње­го­ви на­ци­о­нал­ни ин­те­ре­си 1990. и та по­се­та је фак­тич­ки озна­чи­ла да су на нај­ви­шем ни­воу по­но­во ус­по­ ста­вље­ни кон­так­ти из­ме­ђу две­ју зе­ма­ља. Већ 1993. су САД ко­нач­но од­у­ста­ле од оту­ђи­ва­ња Ки­не и по­че­ле да нор­ма­ли­ зу­ју од­но­се.

Ре­зул­та­ти бло­ка­де

Не­ма по­тре­бе до­ка­зи­ва­ти да је ула­зак Ки­ не у круг во­де­ћих по­ли­тич­ких и еко­ном­ ских цен­та­ра мо­ћи не­рас­ки­ди­во ве­зан за успе­шно пре­ва­зи­ла­же­ње остра­ки­зма ко­ме су при­бе­гле за­пад­не зе­мље кра­јем 1980-их и по­чет­ком 1990-их.

Не­ма по­тре­бе до­ка­зи­ва­ти да је ула­зак Ки­не у круг во­де­ћих по­ли­тич­ких и еко­ном­ских цен­та­ра мо­ћи не­рас­ки­ди­во ве­зан за успе­шно пре­ва­зи­ла­же­ње остра­ки­зма ко­ме су при­бе­гле за­пад­не зе­мље кра­јем 1980-их и по­чет­ком 1990-их Пе­кинг је на­у­чио да чвр­сто бра­ни сво­ је ин­те­ре­се, по­ка­зао је сво­ју спо­соб­ност да при­ме­њу­је оштре ме­ре, па чак и да се кон­фрон­ти­ра „на гра­ни­ци фа­у­ла“ та­мо где сма­тра да су угро­же­на ње­го­ва пра­ва или ње­го­ви на­ци­о­нал­ни ин­те­ре­си. По­ку­ша­ји гру­бог спољ­ног при­ти­ска на Ки­ну и ме­ша­ње у ње­на уну­тра­шња пи­та­ ња до­ве­ли су до ја­ча­ња не­по­ве­ре­ња пре­ма За­па­ду и ан­ти­за­пад­ног рас­по­ло­же­ња у ки­не­ском дру­штву. Пе­кинг је из тих до­га­ђа­ја из­ву­као од­го­ ва­ра­ју­ће за­кључ­ке и по­чео да при­да­је пр­ во­сте­пе­ни зна­чај пи­та­њи­ма оси­гу­ра­ња на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти и ја­ча­ња вој­ не мо­ћи. Санк­ци­је су при­мо­ра­ле Ки­ну

да озбиљ­но по­кре­не вој­ну ин­ду­стри­ју, а ем­бар­го на увоз оруж­ја дао је мо­ћан им­ пулс раз­во­ју ки­не­ског вој­но­ин­ду­стриј­ ског сек­то­ра. Спољ­но­по­ли­тич­ке кон­тра­ме­ре ко­је је Ки­на пред­у­зе­ла су­штин­ски су из­ме­ни­ ле гло­бал­ну и ре­ги­о­нал­ну кон­сте­ла­ци­ју сна­га. У том пе­ри­о­ду је ус­по­ста­вље­но ки­ не­ско-ру­ско стра­те­шко парт­нер­ство ко­је је и да­нас је­дан од си­стем­ских фак­то­ра свет­ске по­ли­ти­ке. Ки­на је по­ја­ча­ла сво­је по­зи­ци­је у Ју­го­и­сточ­ној Ази­ји, у Афри­ ци, на Бли­ском Ис­то­ку, у Ис­точ­ној Евро­ пи и Цен­трал­ној Ази­ји. У вре­ме бор­бе за оп­ста­нак на свет­ским тр­жи­шти­ма по­чет­ком 1990-их Ки­на је у ве­ли­кој ме­ри ди­вер­зи­фи­ко­ва­ла сво­је тр­ го­вин­ско-еко­ном­ске ве­зе. По­себ­но ме­сто ме­ђу ње­ним тр­го­вин­ским парт­не­ри­ма за­ у­зе­ле су зе­мље ко­је ни­с у по­др­жа­ле кам­ па­њу за ме­ђу­на­род­ну изо­ла­ци­ју Ки­не: Ру­си­ја, Ју­жна Ко­ре­ја, Син­га­пур и дру­ге чла­ни­це Асо­ци­ја­ци­је зе­ма­ља ју­го­и­сточ­не Ази­је (АСЕ­АН) као и зе­мље на пост­со­ вјет­ском про­сто­ру. Упра­во у то до­ба су по­слов­ни кру­го­ви Хонг­кон­га и Тај­ва­на до­би­ли још ве­ће мо­гућ­но­сти да ак­ти­ви­ ра­ју сво­је тр­го­вин­ско и ин­ве­сти­ци­о­но при­с у­ство на ки­не­ском тр­жи­шту. Очи­глед­не су по­у­ке ко­је би тре­ба­ло из­ ву­ћи из по­ку­ша­ја ме­ђу­на­род­не изо­ла­ци­је Ки­не по­сле до­га­ђа­ја на тр­гу Тјен Ан Мен. У са­вре­ме­ном све­т у се не мо­же раз­го­ ва­ра­ти је­зи­ком санк­ци­ја. По­ку­ша­ји од­ вра­ћа­ња и изо­ла­ци­је су уза­луд­ни и бе­ сми­сле­ни. У усло­ви­ма све ве­ће уза­јам­не за­ви­сно­сти и нео­д­ре­ђе­но­сти у ме­ђу­на­ род­ним од­но­си­ма сва­ки не­про­ми­шље­ни ко­рак мо­же да иза­зо­ве не­пред­ви­дљи­ве по­сле­ди­це и мо­же као бу­ме­ранг да се вра­ти ини­ци­ја­то­ру. Нео­п­ход­но је јед­ ном за­сваг­да од­ба­ци­ти по­ли­ти­ку си­ле и о свим спор­ним пи­та­њи­ма во­ди­ти рав­ но­пра­ван ди­ја­лог уз ме­ђу­соб­но ува­жа­ва­ ње, са ци­љем да се сва­ки про­блем ре­ши ис­кљу­чи­во по­ли­тич­ким и ди­пло­мат­ским сред­стви­ма, стро­го у скла­ду са ме­ђу­на­ род­ним пра­вом.

5

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Про­тив „га­здо­ва­ња ис­пред ру­ске огра­де“ Пи­ше: Олег Фо­ми­чов

„Ру­ска реч“ за сво­је чи­та­о­це об­ја­ вљу­је те­зе из ван­ред­ног обра­ћа­ња пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на Фе­де­рал­ној скуп­шти­ни по­во­дом при­ма­ња Кри­ма и Се­ва­сто­по­ља у са­став РФ. Пу­тин је го­во­рио о Кри­ му, Укра­ји­ни, по­зи­ци­ји за­пад­них зе­ма­ља, па­ра­ле­ла­ма са ко­сов­ским пре­се­да­ном, од­но­с у пре­ма НА­ТО-у и мо­гу­ћим санк­ци­ја­ма За­па­да пре­ ма Ру­си­ји.

6

Т

О Кри­му

о­ком свог обра­ћа­ња Пу­тин је си­т у­а­ци­ју у ко­јој се Крим на­ ла­зи ван гра­ни­ца Ру­си­је на­звао „не­до­пу­сти­вом исто­риј­ском не­ прав­дом“. Пре­ма ње­го­вим ре­ чи­ма, од­лу­ку о пре­да­ји Кри­ма Укра­ји­ни до­нео је со­вјет­ски ли­дер Ни­ки­та Хру­шчов, кр­ше­ћи при то­ме устав­не нор­ме. „Та од­лу­ка је до­не­та уз очи­глед­но кр­ше­ње устав­них нор­ми ко­је су ва­жи­ле чак и у то вре­ме. Пи­та­ње је ре­ше­но у ку­ло­а­ри­ма, у уском кру­гу љу­ди“, ре­као је Пу­тин. „Свих ових го­ди­на обич­ни гра­ђа­ни, као и мно­ге јав­не лич­но­сти, ви­ше пу­та су по­

кре­та­ли ову те­му. Го­во­ри­ли су да је Крим искон­ски ру­ска зе­мља, а Се­ва­сто­пољ ру­ ски град. Да, ми смо све то до­бро зна­ли, осе­ћа­ли и ср­цем и ду­шом, али мо­ра­ли смо да по­ђе­мо од по­сто­је­ће си­т у­а­ци­је и да на но­вој осно­ви гра­ди­мо до­бро­с у­сед­ ске од­но­се са не­за­ви­сном Укра­ји­ном“, на­ста­вио је Пу­тин. „Крим је на­ше за­јед­нич­ко до­бро и нај­ ва­жни­ји фак­тор ста­бил­но­сти у ре­ги­о­ ну. Ова стра­те­шки зна­чај­на те­ри­то­ри­ ја тре­ба да се на­ла­зи под сна­жном и ста­бил­ном вла­шћу, ко­ја де­фак­то мо­же би­ти са­мо ру­ска“, ис­та­као је пред­сед­ник РФ.

ФО­ТО: Ро­сиј­ска га­зе­та

Вла­ди­мир Пу­тин: Ми смо про­тив то­га да јед­на вој­на ор­га­ни­за­ци­ја поч­не да га­зду­је по­ред на­ше огра­де, по­ред на­ше ку­ће, или на на­шим исто­риј­ским те­ри­то­ри­ја­ма

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

О Ру­си­ма у Укра­ји­ни

Пре­ма ре­чи­ма ше­фа др­жа­ве, ста­нов­ни­ ци Укра­ји­не чи­ји је ма­тер­њи је­зик ру­ ски умор­ни су од по­ку­ша­ја спро­во­ђе­ња „при­нуд­не аси­ми­ла­ци­је“. „Не­пре­кид­но су пред­у­зи­ма­ни по­ку­ша­ји да се Ру­си­ма оду­зме исто­риј­ско се­ћа­ње, а по­не­кад и ма­тер­њи је­зик, и да се при­нуд­но аси­ми­ лу­ју“, из­ја­вио је Пу­тин. Пу­тин је ис­та­као да ће Ру­си­ја увек шти­ ти­ти ин­те­ре­се гра­ђа­на ко­ји го­во­ре ру­ ски. „У Укра­ји­ни жи­ве и жи­ве­ће ми­ли­ о­ни Ру­са, гра­ђа­на ко­ји го­во­ре ру­ски, и Ру­си­ја ће увек шти­ти­ти њи­хо­ве ин­те­ре­се по­ли­тич­ким, ди­пло­мат­ским и прав­ним сред­стви­ма. Ме­ђу­тим, пре све­га би са­ма Укра­ји­на тре­ба­ло да бу­де за­ин­те­ре­со­ ва­на да се пра­ва и ин­те­ре­си ових љу­ди ис­по­шту­ју, јер у то­ме је га­рант ста­бил­ но­сти, укра­јин­ске др­жав­но­сти и те­ри­ то­ри­јал­ног ин­те­гри­те­та зе­мље“, ре­као је Пу­тин.

О бу­дућ­но­сти Укра­ји­не

Пу­тин је ис­та­као да Ру­си­ја не же­ли про­ паст Укра­ји­не. „Же­лео бих да ме са­слу­ ша­те, дра­ги при­ја­те­љи. Не­мој­те ве­ро­ва­ти они­ма ко­ји вас пла­ше Ру­си­јом, ко­ји го­ во­ре о то­ме да ће по­сле Кри­ма усле­ди­ти дру­ги ре­ги­о­ни. Ми не же­ли­мо по­де­лу Укра­ји­не. На­ма то ни­је по­треб­но“, из­ја­ вио је пред­сед­ник РФ.

О вла­сти у Ки­је­ву

„Глав­ни ак­те­ри пре­вра­та су би­ли на­ци­ о­на­ли­сти, нео­на­ци­сти, ру­со­фо­би и ан­ ти­се­ми­ти – упра­во они у ве­ли­кој ме­ри да­нас још увек кон­тро­ли­шу жи­вот у Укра­ји­ни“, ре­као је пред­сед­ник РФ. „Ја­сно је и да у Укра­ји­ни за са­да не по­ сто­ји ле­ги­тим­на из­вр­шна власт. Не­ма­мо са ким да раз­го­ва­ра­мо, мно­ге др­жав­не ор­га­не су узур­пи­ра­ли са­мо­зван­ци. При то­ме они ни­шта у зе­мљи не кон­тро­ли­шу, већ се са­ми, же­лим то да ис­так­нем, че­сто на­ла­зе под кон­тро­лом ра­ди­кал­них стру­ ја. Код не­ких ми­ни­ста­ра са­да­шње вла­сти мо­же­те би­ти при­мље­ни је­ди­но ако то до­ зво­ле те­ро­ри­сти са Мај­да­на. То ни­је ша­ ла, то је ствар­ност са­вре­ме­ног жи­во­та“, из­ја­вио је Пу­тин.

О по­те­зи­ма За­па­да

„У слу­ча­ју Укра­ји­не на­ши за­пад­ни парт­ не­ри су пре­шли цр­т у, по­на­ша­ли су се гру­бо, нео­д­го­вор­но и не­про­фе­си­о­нал­но“, ре­као је Пу­тин. Ис­та­као је да су за­пад­не зе­мље од­лич­но зна­ле да на по­лу­о­стр­ву Крим жи­ве ми­ли­о­ни Ру­са. „Ру­си­ја се на­

Има­мо раз­ло­га да сма­тра­мо да се фа­мо­зна по­ли­ти­ка ’об­у­зда­ва­ња’ Ру­си­је, спро­во­ђе­на у 18, 19. и 20. ве­ку, на­ста­вља и да­нас шла у по­зи­ци­ји из ко­је ви­ше ни­је мо­гла да се по­ву­че“, из­ја­вио је Пу­тин.

О НА­ТО-у

Ко­мен­та­ри­шу­ћи из­ја­ве о мо­гу­ћем про­ ши­ре­њу са­рад­ње Укра­ји­не са НА­ТО-ом, Пу­тин је ре­као: „Ми ни­смо про­тив са­ рад­ње са НА­ТО-ом, ни­ка­ко, ми смо са­мо про­тив то­га да јед­на вој­на али­јан­са – НА­ ТО и по­ред свих уну­тра­шњих про­це­са оста­је вој­на ор­га­ни­за­ци­ја – ми смо про­ тив то­га да јед­на вој­на ор­га­ни­за­ци­ја поч­ не да га­зду­је по­ред на­ше огра­де, по­ред на­ше ку­ће или на на­шим исто­риј­ским те­ри­то­ри­ја­ма“.

О ме­ђу­на­род­ном пра­ву и ко­сов­ском пре­се­да­ну Пу­тин је из­ја­ве ЕУ и САД о то­ме да Ру­ си­ја кр­ши нор­ме ме­ђу­на­род­ног пра­ва на­ звао „из­не­на­ђу­ју­ћим ци­ни­змом“. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, си­т у­а­ци­ја на Кри­му је пот­пу­но ана­лог­на си­т у­а­ци­ји у ко­јој су за­пад­не др­жа­ве при­зна­ле не­за­ви­сност Ко­со­ва. Он је ци­ти­рао од­лу­ку Ме­ђу­на­ род­ног су­да УН до­не­т у тим по­во­дом: „Из прак­се Са­ве­та без­бед­но­сти не про­ ис­ти­че ни­ка­ква ге­не­рал­на за­бра­на јед­ но­стра­ног про­гла­ше­ња не­за­ви­сно­сти. Оп­ште ме­ђу­на­род­но пра­во не са­др­жи ни­ка­кву при­ме­њи­ву за­бра­ну про­гла­ше­ ња не­за­ви­сно­сти.“ Пред­сед­ник је та­ко­ђе ци­ти­рао де­кла­ра­ ци­ју ко­ју су САД усво­ји­ле у ве­зи са си­т у­ а­ци­јом на Ко­со­ву. Овај до­ку­мент на­во­ди

Из прак­се Са­ве­та без­бед­но­сти не про­ис­ти­че ни­ка­ква ге­не­рал­на за­бра­на јед­но­стра­ног про­гла­ше­ња не­за­ви­сно­сти. Оп­ште ме­ђу­на­род­но пра­во не са­др­жи ни­ка­кву при­ме­њи­ву за­бра­ну про­гла­ше­ња не­за­ви­сно­сти

да де­кла­ра­ци­је о не­за­ви­сно­сти мо­гу кр­ ши­ти уну­тра­шње за­ко­но­дав­ство зе­мље, али да то не зна­чи да до­ла­зи до кр­ше­ња ме­ђу­на­род­ног пра­ва. „Они су са­ми то на­ пи­са­ли, раз­гла­си­ли це­лом све­т у, при­ти­ сли све, а са­да се бу­не. Због че­га?“, ре­као је Пу­тин.

О санк­ци­ја­ма

„Да­нас нам пре­те санк­ци­ја­ма, али ми и та­ко жи­ви­мо у усло­ви­ма у ко­ји­ма вла­да низ ре­стрик­ци­ја, ко­је су за нас ве­о­ма бит­ не, за на­шу еко­но­ми­ју, за на­шу зе­мљу“, ре­као је Пу­тин. Он је под­се­тио да су још за вре­ме Хлад­ ног ра­та САД, а за­тим и дру­ге зе­мље, за­ бра­ни­ле да се у СССР-у про­да­је чи­тав низ ви­со­ко­тех­но­ло­шких и тех­нич­ких про­из­во­да. Ова за­бра­на је са­мо фор­мал­ но уки­ну­та, сма­тра Пу­тин. „У ствар­но­сти мно­ге за­бра­не ва­же и да­ нас. Украт­ко ре­че­но, има­мо раз­ло­га да сма­тра­мо да се фа­мо­зна по­ли­ти­ка ’об­ у­зда­ва­ња’ Ру­си­је, спро­во­ђе­на у 18, 19. и 20. ве­ку, на­ста­вља и да­нас. Не­пре­кид­но по­ку­ша­ва­ју да нас са­те­ра­ју у ћо­шак за­то што ми има­мо не­за­ви­сан став, за­то што тај став бра­ни­мо, за­то што ства­ри на­зи­ ва­мо њи­хо­вим пра­вим име­ни­ма и ни­смо ли­це­ме­ри“, ре­као је ру­ски ли­дер.

О ме­ђу­на­род­ној ре­ак­ци­ји

„Га­ји­мо за­хвал­ност пре­ма сви­ма ко­ји се са раз­у­ме­ва­њем од­но­се пре­ма на­шим по­ ступ­ци­ма на Кри­му. За­хвал­ни смо на­ро­ду Ки­не, чи­је ру­ко­вод­ство је раз­ма­тра­ло и раз­ма­тра си­т у­а­ци­ју око Укра­ји­не и Кри­ма у ње­ној исто­риј­ској и по­ли­тич­кој пер­спек­ ти­ви. Из­у­зет­но по­шту­је­мо су­здр­жа­ност и објек­тив­ност Ин­ди­је“, ре­као је Пу­тин. Он се та­ко­ђе обра­тио Нем­ци­ма и под­ се­тио да, ка­да је до­не­та од­лу­ка о ује­ди­ ње­њу Ис­точ­не и За­пад­не Не­мач­ке, ни­с у сви по­др­жа­ли ту ини­ци­ја­ти­ву, али да је СССР у пот­пу­но­сти био за ово исто­риј­ ско ује­ди­ње­ње. „Си­гу­ран сам да ви то ни­ сте за­бо­ра­ви­ли, и ра­чу­нам да ће гра­ђа­ни Не­мач­ке та­ко­ђе по­др­жа­ти те­жњу ру­ског на­ро­да, исто­риј­ске Ру­си­је за по­нов­ним ус­по­ста­вља­њем је­дин­ства“, ис­та­као је пред­сед­ник. Из­ве­штај са­ста­вљен на осно­ву ма­те­ ри­ја­ла „Ин­тер­фак­са“ и РИА „Но­во­сти“.

7

погледи

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Ко по­сту­па у ду­ху 19 Пи­ше: Фјо­дор Лу­кја­нов

Ка­ри­ка­ту­ра: Кон­стан­тин Ма­лер

Укра­јин­ска кри­за је ма­ни­фе­ста­ци­ ја кон­цеп­циј­ског и прав­ног ха­о­са ко­ји вла­да на ме­ђу­на­род­ној сце­ни. Са њом је ди­ску­си­ја о прин­ци­пи­ма свет­ског по­рет­ка ушла у но­ву фа­зу. Аме­рич­ки др­жав­ни се­кре­тар Џон Ке­ри пре­ко­рео је Ру­си­ју због то­га што по­сту­па „у ду­ху 19. ве­ка“. Хтео је ваљ­да ре­ћи да се са­да, у 21. ве­ку, ме­ђу­на­род­на пи­та­ња дру­га­чи­је ре­ ша­ва­ју. Ре­ци­мо да је у пра­ву: ка­кав је за­пра­во био тај „дух 19. ве­ка“?

Ш

то се ти­че ме­ђу­на­род­ног пра­ва 19. век је по­чео Беч­ким кон­гре­сом 181415. То је био пра­ви ме­ђу­ на­род­ни пре­го­ва­рач­ки ма­ра­тон на ко­ме су уче­ ство­ва­ли мо­нар­си Алек­сан­дар I и Фра­њо I Аустриј­ски, као и нај­бо­ље ди­пло­ма­те и др­жав­ни­ци то­га до­ба: Ме­тер­них, Та­ ле­ран, вој­во­да од Ве­линг­то­на и дру­ги. Кон­грес је ста­вио тач­ку на епо­ху На­по­ ле­о­но­вих ра­то­ва. Ста­ри свет се уз­бур­као још кра­јем 18. ве­ка, ка­да је Фран­цу­ска ре­во­лу­ци­ја уне­ла по­мет­њу у европ­ску по­ ли­ти­ку. Ре­во­лу­ци­о­нар­ни по­лет је за­пла­ шио кон­зер­ва­тив­не ре­жи­ме и пре­ра­стао у ге­о­по­ли­тич­ку екс­пан­зи­ју Па­ри­за ко­ја је за­тим иза­зва­ла ује­ди­ње­ње ве­ли­ких си­ла про­тив На­по­ле­о­на. У по­ли­тич­ком сми­слу 19. век је тра­јао ско­ро сто го­ди­на. Беч­ки си­стем, ко­ји је био ре­зул­тат кон­гре­са, рас­пао се у ав­гу­ сту 1914. ка­да су шо­ви­ни­зам, су­прот­но­ сти и ко­ло­ни­јал­ни апе­ти­ти европ­ског плем­ства до­сти­гли свој вр­ху­нац и иза­ зва­ли Пр­ви свет­ски рат. То је за­пра­во био крај „ста­ре до­бре Евро­пе“, а за­јед­но са њом и епо­хе кла­сич­не ди­пло­ма­ти­је. Цео 20. век су обе­ле­жи­ле ка­та­стро­фе: два свет­ска ра­та, про­паст им­пе­ри­ја, успон и пад то­та­ли­тар­них иде­о­ло­ги­ја, мно­ги слу­ча­је­ви ма­сов­ног уни­шта­ва­ња љу­ди због њи­хо­ве на­ци­о­нал­не при­пад­ но­сти. Хлад­ни рат је­сте био гло­бал­на вој­на и иде­о­ло­шка кон­фрон­та­ци­ја, али је из­гле­дао као пе­ри­од ми­ра. Ну­кле­ар­ни ра­кет­ни клинч СССР-а и САД пре­тио 8

је то­тал­ним ме­ђу­соб­ним уни­ште­њем, а за­пра­во је обез­бе­дио све­т у ста­бил­ност ка­ква ни­ка­да у исто­ри­ји ни­је по­сто­ја­ла. Ис­про­ба­ва­ње сна­га на пе­ри­фе­ри­ји свет­ ске по­ли­ти­ке у це­ли­ни је би­ло под кон­ тро­лом „ве­ли­ких га­зда“. Ме­ђу­тим, чим је пре­ста­ла кон­фрон­та­ци­ја, пре­ста­ла је и кон­тро­ла. У том кон­тек­сту „дух 19. ве­ка“ из­гле­да као не­ка­кав из­гу­бље­ни ел­до­ра­до. Евро­па је из­ме­ђу 1815. и 1910. би­ла по­ште­ђе­на ве­ли­ких су­ко­ба ве­ли­ких си­ла. То не зна­ чи да ме­ђу њи­ма ни­је би­ло не­ми­ло­срд­ног

Ну­кле­ар­ни ра­кет­ни клинч СССР-а и САД пре­тио је то­тал­ним ме­ђу­соб­ним уни­ште­њем, а за­пра­во је обез­бе­дио све­ту ста­бил­ност ка­ква ни­ка­да у исто­ри­ји ни­је по­сто­ја­ла

ри­вал­ства или вој­них кон­фли­ка­та (се­ти­ мо се са­мо Крим­ског, Фран­цу­ско-пру­ског и Ру­ско-тур­ског ра­та), али је су­шти­на „Кон­цер­та на­ци­ја“ ко­ји се да­вао по­сле Бе­ ча би­ла у то­ме што су ве­ли­ке си­ле у свим ме­ђу­соб­ним спо­ро­ви­ма има­ле мо­гућ­ност да ус­по­ста­ве ба­ланс ди­пло­мат­ским пу­ тем. По­сле сва­ке кри­зе „пре­ци­зи­ра­ни“ су од­но­си глав­них уче­сни­ка у спо­ру и ко­ри­ го­ва­ни су усло­ви одр­жа­ва­ња рав­но­те­же. Та­ко је би­ло на Па­ри­ском кон­гре­с у 1856. (по­сле Крим­ског ра­та), на Лон­дон­ској кон­фе­рен­ци­ји 1871. (по­сле Фран­цу­скопру­ског ра­та) и на Бер­лин­ском кон­гре­с у 1878. (по­сле Ру­ско-тур­ског ра­та). „Кон­церт на­ци­ја“ је за­вр­шен из објек­ тив­них раз­ло­га. Свет­ска по­ли­ти­ка је пре­ ста­ла да се по­и­сто­ве­ћу­је са европ­ском. Услед бур­ног раз­во­ја ка­пи­та­ли­зма, пр­вог та­ла­са гло­ба­ли­за­ци­је и ко­ло­ни­јал­не екс­ пан­зи­је про­стор за игру је по­стао ши­ри, а уло­зи су по­ста­ли ве­ћи. До­шло је до уну­ тра­шњих пре­ви­ра­ња у кон­ти­нен­тал­ним си­ла­ма, што је још ви­ше оте­жа­ло одр­жа­ ва­ње рав­но­те­же. Да­нас, две­ста го­ди­на по­сле отва­ра­ња Беч­ког кон­гре­са и сто го­ди­на по­сле по­

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

9. ве­ка? чет­ка Пр­вог свет­ског ра­та, ис­по­ста­вља се да нам не­до­ста­је упра­во оно чи­ме се од­ли­ко­вао 19. век. По­сле свих ка­та­кли­зми у пр­вој по­ло­ви­ни про­шлог сто­ле­ћа и за­мр­зну­те ста­бил­но­ сти у ње­го­вој дру­гој по­ло­ви­ни на­ста­ло је до­ба сло­бо­де, и то сло­бо­де у сва­ком по­гле­ду. Нај­пре је на­сту­пи­ла сло­бо­да од иде­о­ло­ги­је, а то је (на ре­чи­ма) срж аме­ рич­ког по­гле­да на свет. За­тим је до­шла и сло­бо­да од ме­ђу­на­род­них пра­ви­ла и од огра­ни­че­ња ко­ја су ва­жи­ла у про­шло­сти. У по­чет­ку се чи­ни­ло да ова дру­га вр­ста сло­бо­де ва­жи са­мо за САД и дру­ге зе­мље За­па­да, тј. за по­бед­ни­ке у кон­фрон­та­ци­ ји ве­ли­ких си­ла. Ме­ђу­тим, вре­ме­ном се ис­по­ста­ви­ло да је сло­бо­да уни­вер­за­лан по­јам. Нај­пре су ола­ба­вље­не нор­ме, за­ тим је пре­ста­ло да се прак­ти­ку­је и ле­по по­на­ша­ње, да би на кра­ју сви игра­чи на гло­бал­ној сце­ни по­че­ли да по­сту­па­ју по соп­стве­ном на­хо­ђе­њу. На­рав­но, они ко­

Да­нас, две­ста го­ди­на по­сле отва­ра­ња Беч­ког кон­гре­са и сто го­ди­на по­сле по­чет­ка Пр­вог свет­ског ра­та, ис­по­ста­вља се да нам не­до­ста­је упра­во оно чи­ме се од­ли­ко­вао 19. век ји то се­би мо­гу да при­у­ште. Тре­ба ре­ћи да еко­ном­ски и вој­ни мо­но­пол За­па­да по­чет­ком 20. ве­ка уоп­ште ни­је био та­ко им­по­зан­тан као пре 15 го­ди­на. Дру­гим ре­чи­ма, Ва­шинг­тон и ње­го­ви са­ве­зни­ци та­да ни­с у мо­гли сви­ма да на­ме­ћу сво­ја пра­ви­ла. Укра­јин­ска кри­за је са­мо јед­на кон­рет­на ма­ни­фе­ста­ци­ја кон­цеп­циј­ског и прав­ног ха­о­са ко­ји вла­да на ме­ђу­на­род­ној сце­ ни, и као та­ква је при­лич­но упе­ча­тљи­ва и симп­то­ма­тич­на. Она је до­каз да нам упра­во са­да тре­ба пра­ва, ви­со­ко­про­фе­ си­о­нал­на ди­пло­ма­ти­ја у ду­ху 19. ве­ка. Та ста­ра ди­пло­ма­ти­ја је опи­са­на у уџ­бе­ни­ ци­ма, али се за­бо­ра­ви­ло ка­ко она из­гле­да у прак­си, јер се по­сле Хлад­ног ра­та ни­је ви­ше осе­ћа­ла по­тре­ба за ком­про­ми­си­ма и уса­гла­ша­ва­њем ин­те­ре­са, бу­ду­ћи да је по­бед­ник од­ре­ђи­вао ме­ру од­го­вор­но­

сти уче­сни­ка у ло­кал­ним кон­флик­ти­ма, као и ме­ре ко­је тре­ба пред­у­зе­ти да би се „за­до­во­љи­ла прав­да“. Ме­ђу­тим, са­да ни тај мо­дел ви­ше не функ­ци­о­ни­ше, јер ни нај­моћ­ни­је свет­ске си­ле не­ма­ју до­вољ­но сна­ге и уме­ћа. Са­вре­ме­ни свет па­ти од то­тал­ног дис­ ба­лан­са у сва­ком по­гле­ду, па и у по­гле­ ду раз­ли­чи­тих мо­гућ­но­сти и ин­те­ре­са, као и раз­ли­чи­тих пред­ста­ва јед­них о дру­ги­ма. „Дух 19. ве­ка“ је ко­ри­стан, јер омо­гу­ћа­ва да се ди­пло­мат­ска ре­ше­ња тра­же на осно­ву тре­зве­не ра­чу­ни­це и уз по­што­ва­ње џен­тлмен­ске ети­ке у од­ но­си­ма са про­тив­ни­ком, без иде­о­ло­шке ег­зал­ти­ра­но­сти на­сле­ђе­не из 20. ве­ка. Све­т у је по­тре­бан кон­церт на­ци­ја, а њи­ хо­вим ди­ри­ген­ти­ма су по­треб­не кла­сич­ не пар­ти­т у­ре, па ма­кар и у са­вре­ме­ној ор­ке­стра­ци­ји.

Ко­со­во и Крим: о слич­но­сти и раз­ли­ка­ма Пи­ше: Ни­ки­та Бон­да­рев

У го­во­ру Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на пред чла­но­ви­ма Фе­де­рал­не скуп­шти­не 18. мар­та, у ко­ме се пред­сед­ник по­ звао на до­ку­мент Ха­шког три­бу­на­ла од 2010. о ле­ги­тим­но­сти при­зна­ња Ко­со­ва, по­ву­че­на је од­ре­ђе­на па­ра­ ле­ла из­ме­ђу Ко­со­ва и Кри­ма, као и из­ме­ђу дру­гих не­при­зна­тих ен­ти­ те­та на те­ри­то­ри­ји За­јед­ни­це не­за­ ви­сних др­жа­ва: Прид­ње­стро­вља, Ју­жне Осе­ти­је и Аб­ха­зи­је. Ни­ки­та Бон­да­рев, екс­перт Ру­ског ин­сти­ ту­та за стра­те­шка ис­тра­жи­ва­ња, ана­ли­зи­ра раз­ли­ке из­ме­ђу Ко­со­ва и Кри­ма ко­је че­сто ис­ти­чу за­пад­ни по­ли­ти­ча­ри.

„Мно­го кр­ви“ vs „без и јед­ног пуц­ња“

К

а­да је реч о су­штин­ској слич­ но­сти и раз­ли­ка­ма из­ме­ђу ових пре­се­да­на, тре­ба обра­ ти­ти па­жњу на оно што ме­ ђу­на­род­на за­јед­ни­ца на­во­ди као бит­ну раз­ли­ку: на Ко­со­ву је уочи ин­тер­вен­ци­је то­бо­же про­ли­ве­но мно­го кр­ви. То­ли­ко је ап­с урд­но што За­ пад ис­ти­че ту те­зу као не­што су­штин­ски бит­но да не знам ни шта бих на то од­го­ во­рио. По­не­где је би­ло жр­та­ва, а по­не­ где ни­је, и шта из то­га сле­ди? Го­во­ри­мо о ме­ђу­на­род­но-прав­ном аспек­т у и ка­кве ве­зе има да ли је би­ло жр­та­ва и ко­ли­ко их је би­ло? Чи­ни ми се да чак ни европ­ске би­ро­кра­те не схва­та­ју у пот­пу­но­сти шта та те­за уоп­ште зна­чи. Зар би они хте­ли да на Кри­му бу­де жр­та­ва, да из­ги­не исто

оно­ли­ко љу­ди ко­ли­ко је из­ги­ну­ло на Ко­ со­ву? Да ли би се они та­да сло­жи­ли да је ин­тер­вен­ци­ја за­ко­ни­та? Исто­ри­ја не по­зна­је кон­струк­ци­је ти­па „шта би би­ ло кад би би­ло“, али ако би по­зна­ва­ла, шта би он­да Ру­си­ја тре­ба­ло да ра­ди? Да са­че­ка жр­тве ка­ко би за­тим све ишло по ко­сов­ском сце­на­ри­ју? Та­кав при­ступ је вр­ху­нац ци­ни­зма.

„Анек­си­ја“ vs „не­за­ви­сност“

Што се ти­че оп­т у­жби за „анек­си­ју“ Кри­ ма, тј. те­зе да је Ко­со­во по­ста­ло не­за­ви­ сно и ето, ни­је се при­по­ји­ло Ал­ба­ни­ ји, то су не­ки мно­го чуд­ни дво­стру­ки стан­дар­ди. Крим је по­стао део Ру­си­је по­што је Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја при­зна­ла ње­го­ву не­за­ви­сност, али Аб­ха­зи­ја и Ју­жна Осе­ти­ја ни­с у по­ста­ле део Ру­си­ је, па ипак их За­пад бој­ко­т у­је. Да­кле, 9

погледи за­пад­ни дво­стру­ки стан­дар­ди се вр­ло ја­сно огле­да­ју и у овом де­та­љу. Уоста­лом, у ко­јој ме­ри је Ко­со­во по­ста­ ло не­за­ви­сно? У ко­јој ме­ри де­мо­крат­ско? Да, по­ста­ло је не­за­ви­сно од Бе­о­гра­да, али пот­пу­но за­ви­си од За­па­да и НА­ТО-а, од њи­хо­вих вој­них ба­за, од КФОР-а, од за­пад­них пред­став­ни­ка ко­ји уства­ри до­но­се све од­лу­ке. Они су та­мо за­и­ста обез­бе­ди­ли ре­фе­рен­дум „ис­пред упе­ ре­них ауто­ма­та“ у од­с у­ству 250 хи­ља­да Ср­ба ко­ји су на­пу­сти­ли по­кра­ји­ну по­сле ин­тер­вен­ци­је НА­ТО-а и пра­ве (а не ме­ диј­ске) ху­ма­ни­тар­не ка­та­стро­фе, ис­про­ во­ци­ра­не тим бом­бар­до­ва­њем. Са дру­ге стра­не, ни иде­ја Ве­ли­ке Ал­ба­ни­је ни­је ни­куд иш­че­зла. На­рав­но, ни­ко не га­ран­ ту­је да ће се За­пад од­лу­чи­ти за анек­си­ју Ко­со­ва или да ће до­зво­ли­ти Ал­бан­ци­ма да пре­кра­ја­ју „ве­ли­ке“ др­жав­не гра­ни­це у Евро­пи, јер то ви­ше не­ће би­ти уну­тра­ шње гра­ни­це Ју­го­сла­ви­је.

Гра­ни­це по­сле свет­ских ра­то­ва и гра­ни­це по­сле Хлад­ног ра­та Уз све то тре­ба има­ти у ви­ду да гра­ ни­це уну­тар Евро­пе и гра­ни­це уну­тар

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

[Представници Запада] су [на Косову] за­ис ­ та обез­бе­ди­ли ре­фе­рен­дум „ис­пред упе­ре­них ауто­ма­та“ у од­су­ству 250 хи­ља­да Ср­ба ко­ји су на­пу­сти­ли по­кра­ји­ну по­сле ин­тер­вен­ци­је НА­ТО-а и пра­ве (а не ме­диј­ске) ху­ма­ни­тар­не ка­та­стро­фе, ис­про­во­ци­ра­не тим бом­бар­до­ва­њем и Хо­лан­ди­је, или Фран­цу­ске и Не­мач­ке. То је још је­дан мо­ме­нат ко­ји сје­ди­њу­је Крим и Ко­со­во. Ко­му­ни­стич­ки функ­ ци­о­не­ри су сво­је­вре­ме­но од­лу­чи­ли да ма­ло екс­пе­ри­мен­ти­шу са по­ли­тич­ком ге­о­гра­фи­јом та­да­шњих „са­ве­за (још увек) брат­ских на­ро­да“, али њи­хо­ва во­ља не тре­ба да ути­че на људ­ске суд­ би­не ни са­да, ни убу­ду­ће. У том сми­слу је слу­чај Кри­ма чак у ве­ћој ме­ри сли­ чан слу­ча­ју Ибар­ског Ко­ла­ши­на. Ако је Ко­со­во у не­ком сми­слу пре­се­дан у скла­ду са ко­јим ми мо­же­мо да ре­ша­ ва­мо суд­би­ну Кри­ма, он­да Крим мо­же би­ти пре­се­дан у скла­ду са ко­јим тре­ба да се ре­ша­ва суд­би­на Ибар­ског Ко­ла­ ши­на, уко­ли­ко Ср­би­ја уско­ро од­лу­чи да при­зна Ко­со­во.

СФРЈ и СССР-а, ако ће­мо пра­во, ни­с у исто. Зна­тан део гра­ни­ца на те­ри­то­ри­ји Евро­пе ис­кро­је­них још по Вер­сај­ском ми­ров­ном спо­ра­зу­му већ су по­ста­ле да­ тост ко­ја се апри­ор ­ и не ме­ња. Дру­гим ре­чи­ма, мо­же се до ми­ле во­ље ра­с у­ђи­ ва­ти о суд­би­ни овог или оног европ­ског ет­но­са, али се не мо­гу до­во­ди­ти у сум­ њу по­сто­је­ће гра­ни­це. Са дру­ге стра­не, ако не­ће­мо да бу­де­мо фор­ма­ли­сти, тј. ако хо­ће­мо да ра­с у­ђу­је­мо бар ма­ло се осла­ња­ју­ћи на исто­ри­ју зе­ма­ља ис­точ­ не Евро­пе, он­да мо­ра­мо кон­ста­то­ва­ти да гра­ни­це ре­пу­бли­ка уну­тар СССР-а и Ју­го­сла­ви­је, и уто­ли­ко пре гра­ни­це из­ме­ђу Ре­пу­бли­ке Ср­би­је и Ауто­ном­ не По­кра­ји­не Ко­со­во, ни­с у баш исто што и гра­ни­це из­ме­ђу, ре­ци­мо, Бел­ги­је

Ка­ри­ка­ту­ра: Кон­стан­тин Ма­лер

Ан­га­жо­ва­ност ме­ђу­на­род­них струк­ту­ра у про­це­су одва­ја­ња Кри­ма од Укра­ји­не vs по­сма­тра­чи-до­бро­вољ­ци

Зар би [западни политичари] хте­ли да на Кри­му бу­де жр­та­ва, да из­ги­не исто оно­ли­ко љу­ди ко­ли­ко је из­ги­ну­ло на Ко­со­ву? Да ли би се они та­да сло­жи­ли да је ин­тер­вен­ци­ја за­ко­ни­та? [...] Та­кав при­ступ је вр­ху­нац ци­ни­зма 10

Те­шко нам је да се са тим сло­жи­мо. Ру­ си­ји ни­ма­ло не би сме­та­ло да су ме­ђу­на­ род­не струк­т у­ре у ве­ћој ме­ри би­ле ан­га­ жо­ва­не у про­це­с у ре­гу­ли­са­ња си­т у­а­ци­је на Кри­му и у ре­фе­рен­ду­му о при­са­је­ди­ ње­њу Ру­си­ји. Ми­слим пре све­га на УН, по­го­то­ву ако се има у ви­ду да је Ру­си­ја стал­ни члан Са­ве­та без­бед­но­сти. То ни­ шта не би про­ме­ни­ло, али би по­ме­ну­тим про­це­си­ма да­ло ве­ћу ле­ги­тим­ност. Ме­ђу по­сма­тра­чи­ма на ре­фе­рен­ду­му би­ли су, из­ме­ђу оста­лих, и пред­став­ни­ци Ср­би­је. Мно­ге од њих лич­но по­зна­јем. Шта­ви­ ше, ако се по­гле­да оп­шти са­став ми­си­је, сти­че се ути­сак да је Ср­ба мо­жда би­ло и нај­ви­ше. На­рав­но, до­бро је што је уоп­ ште би­ло ме­ђу­на­род­них по­сма­тра­ча, али би­ло би мно­го бо­ље ка­да то не би би­ли са­мо не­ки про­ру­ски на­стро­је­ни до­бро­ вољ­ци, не­го ле­ги­тим­не ме­ђу­на­род­не струк­т у­ре. Аутор је ви­ши на­уч­ни са­рад­ник Ру­ског ин­ сти­ту­та за стра­те­шка ис­тра­жи­ва­ња.

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Крим као на­ци­о­нал­на иде­ја Прак­са по­ка­зу­је да Ру­си­ја не тре­ба да се огра­ни­ча­ва ис­кљу­чи­во на сво­је уну­тра­шње про­бле­ме, јер са­мо ако спа­са­ва­мо свет мо­же­мо да спа­се­мо и се­бе. Мо­гућ­ност по­врат­ка Кри­ма по­сле 23 го­ди­не укра­јин­ске „не­за­ ви­сно­сти“ и по­сле 60 го­ди­на ко­ли­ко је про­шло од фор­мал­ног пре­ла­ска Кри­ма из РСФСР у УС­СР ја­сан је сиг­нал Ср­би­ма да се Ко­со­во та­ко­ђе мо­же вра­ти­ти.

„К

о­ме је то Вла­ди­мир Вла­ди­ми­ро­вич при­ пре­мио та­ко леп по­ клон за 8. март?“, пи­та ме уз осмех при­ја­тељ из Во­ро­ње­жа и сам се­би од­го­ва­ра: „Сво­јој је­ди­ној во­ље­ној, ко­јој је име Ру­си­ја“. Та­кав, у по­ли­тич­ком сми­слу на­и­ван, али за­то искрен и по­штен став са­да де­ле мно­ ги ко­ји ко­ли­ко ју­че ни­с у ни по­ми­шља­ли да гла­са­ју за Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на, а да­нас се спре­ма­ју да гла­са­ју за ње­гов пе­ти ман­ дат. Све­до­ци смо не­ви­ђе­ног је­дин­ства на­ци­је, и ис­по­ста­ви­ло се да нас не ује­ ди­њу­ју спорт­ска так­ми­че­ња: ује­ди­њу­је нас сам жи­вот. Олим­пи­ја­да је би­ла са­мо при­јат­на увер­ти­ра у по­вра­так Ру­си­је на ве­ли­ку по­ли­тич­ку сце­ну. По­след­њих 20 го­ди­на се тра­га­ло за на­ци­ о­нал­ном иде­јом, а ис­по­ста­ви­ло се да се та иде­ја све вре­ме на­ла­зи­ла из­ван фор­мал­ них гра­ни­ца Ру­си­је. По­др­шка ко­ју да­нас ве­ћи­на жи­те­ља Ру­си­је пру­жа по­врат­ку Кри­ма и Се­ва­сто­по­ља у са­став на­ше зе­ мље за­пра­во и је­сте она спо­на ко­ја истин­ ски ује­ди­њу­је на­ци­ју. На на­ше очи се ра­ђа иде­о­ло­ги­ја но­ве Ру­ си­је, и она се са­сто­ји у вра­ћа­њу ру­ских те­ри­то­ри­ја под окри­ље сво­је ма­ти­це. То је за на­шу ели­т у те­жак ко­рак, али ће та­

Ка­ри­ка­ту­ра: Кон­стан­тин Ма­лер

Пи­ше: Олег Бон­да­рен­ко, Из­ве­сти­ја

У но­вој ре­ал­но­сти ће ру­ска ели­та сво­ју де­цу шко­ло­ва­ти на Мо­сков­ском др­жав­ном уни­вер­зи­те­ту (МГУ), а не на Хар­вар­ду, и са­мо ће ње­ни нај­го­ри пред­став­ни­ци ра­ди­је иза­бра­ти да до­че­ка­ју ста­рост не­где на оба­ли Ме­ди­те­ра­на у бла­го­ста­њу, али под ана­те­мом ко за­и­ста би­ти отво­ре­на вра­та ко­ја во­де у но­ву ре­ал­ност. У тој ре­ал­но­сти ће се Фонд за ста­би­ли­за­ци­ју чу­ва­ти у Ру­си­ји, а на­ши функ­ци­о­не­ри не­ће мо­ћи да пу­ ту­ју на За­пад и не­ће ку­по­ва­ти ви­ле на фран­цу­ској, не­го на цр­но­мор­ској ри­ви­ је­ри. У тој ре­ал­но­сти ће ели­та сво­ју де­ цу шко­ло­ва­ти на Мо­сков­ском др­жав­ном уни­вер­зи­те­т у (МГУ), а не на Хар­вар­ду, и са­мо ће ње­ни нај­го­ри пред­став­ни­ци ра­ ди­је иза­бра­ти да до­че­ка­ју ста­рост не­где на оба­ли Ме­ди­те­ра­на у бла­го­ста­њу, али под ана­те­мом.

Од 1991. стал­но смо гу­би­ли и љу­де и те­ри­то­ри­ју, и ево са­да, пр­ви пут по­сле 1945, мо­же­мо да вра­ти­мо сво­ју зе­мљу и сво­је су­на­род­ни­ке. То је оно по че­му ће Вла­ди­мир Пу­тин ући у исто­ри­ју

Не тре­ба се бри­ну­ти што ће про­да­не ду­ ше оти­ћи из Ру­си­је. Не­ка оду, и не­ка он­ да бри­тан­ским и фран­цу­ским по­ре­ским ор­га­ни­ма об­ја­шња­ва­ју сум­њи­во по­ре­кло сво­га бо­гат­ства. То је ре­ал­ност у ко­јој Че­ че­ни ни­с у прет­ња за без­бед­ност Ру­си­је, не­го су, на­про­тив, њен по­нос и га­рант си­гур­но­сти ње­ног спољ­но­по­ли­тич­ког опре­де­ље­ња. Ре­ал­ност Ру­си­је 21. ве­ка је ре­ал­ност су­ пер­си­ле чи­је се су­ве­ре­но ми­шље­ње по­ шту­је у све­т у. Прак­са по­ка­зу­је да ми не тре­ба да се огра­ни­ча­ва­мо ис­кљу­чи­во на сво­је уну­тра­шње про­бле­ме, јер са­мо ако спа­са­ва­мо свет мо­же­мо да спа­се­мо и се­бе. О тој ре­ал­но­сти су са­ња­ли нај­на­ив­ни­ји по­ли­ти­ча­ри, о њој је са­ња­ла и ап­со­лут­на ве­ћи­на ста­нов­ни­штва на­ше зе­мље. Са­ да, ка­да је од­лу­ка већ до­не­та, ми се не мо­же­мо за­у­ста­ви­ти на по­ла пу­та. На­род је спре­ман да мно­го то­га про­гле­да кроз пр­сте Вла­ди­ми­ру Пу­ти­ну ако он успе да вра­ти Ру­си­ји Крим и дру­ге из­гу­бље­не ру­ ске те­ри­то­ри­је. Ово уто­ли­ко пре што ће по­сле­ди­це крим­ ског ре­фе­рен­ду­ма би­ти за­и­ста огром­не. Вр­ло је ве­ро­ват­но да ће се и не­ки дру­ги ре­ги­о­ни Укра­ји­не угле­да­ти на пар­ла­мент Кри­ма и ње­го­ву од­лу­ку о при­са­је­ди­ње­њу Ру­си­ји. Они схва­та­ју си­т у­а­ци­ју: са­да или ни­ка­да. Очи­глед­но је да ће слич­не од­лу­ке и ре­ фе­рен­ду­ме по­же­ле­ти да спро­ве­ду и пар­ ла­мен­ти Прид­ње­стро­вја, Ју­жне Осе­ти­је и Аб­ха­зи­је. Вра­ћа­ње Кри­ма ће по­ста­ти исти та­кав пре­се­дан у свет­ској по­ли­ти­ ци ка­кав је би­ло при­зна­ва­ње не­за­ви­сно­ сти Ко­со­ва од стра­не ве­ћи­не за­пад­них зе­ма­ља. Већ то­ком на­ред­них не­де­ља би­ће­мо све­ до­ци на­став­ка „ру­ског про­ле­ћа“ у ру­ским ре­ги­о­ни­ма ју­го­и­сто­ка Укра­ји­не ко­ји не же­ли да при­зна не­за­ко­ни­т у власт „евро­ бан­де­ро­ва­ца“ у Ки­је­ву. Крим је тек по­че­так ру­ске Ре­кон­ки­ сте. Ако је ус­пе­ло Кри­му, зна­чи да ће ус­пе­ти и Оде­си, Ни­ко­ла­је­ву, До­њец­ку, Лу­ган­ску... Ове го­ди­не ре­фе­рен­ду­ми о са­мо­о­пре­де­ље­њу тре­ба да се одр­же и у Шкот­ској и Ка­та­ло­ни­ји, а то су ре­ги­о­ни Европ­ске Уни­је. Европ­ски тренд ре­ги­о­на­ли­за­ци­је „на­с у­ ка­ће се“ на ру­ски тренд цен­тра­ли­за­ци­је 11

политика и друштво Вр­ло је ве­ро­ват­но да ће се и не­ки дру­ги ре­ги­о­ни Укра­ји­не угле­да­ти на пар­ла­мент Кри­ма и ње­го­ву од­лу­ку о при­са­је­ди­ње­њу Ру­си­ји. Они схва­та­ју си­ту­а­ци­ју: са­да или ни­ка­да те­ри­то­ри­ја. Тај про­цес је већ по­чео под па­ро­лом „Крим хо­ће ку­ћи“. Шта­ви­ше, мо­гућ­ност по­врат­ка Кри­ма по­сле 23 го­ ди­не укра­јин­ске „не­за­ви­сно­сти“ и по­сле 60 го­ди­на ко­ли­ко је про­шло од фор­мал­ ног пре­ла­ска Кри­ма из РСФСР у УС­СР ја­сан је сиг­нал Ср­би­ма да се Ко­со­во та­ ко­ђе мо­же вра­ти­ти. Сва но­ви­ја исто­ри­ја Ру­си­је за по­след­ ње 23 го­ди­не, тј. од рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за, за­пра­во је исто­ри­ја иш­че­ки­ва­ ња да­на­шњег да­на. Од 1991. стал­но смо гу­би­ли и љу­де и те­ри­то­ри­ју, и ево са­да, пр­ви пут по­сле 1945, мо­же­мо да вра­ти­ мо сво­ју зе­мљу и сво­је су­на­род­ни­ке. То је оно по че­му ће Вла­ди­мир Пу­тин ући у исто­ри­ју. Пр­ви пут по­сле 1946. (ка­да су при­са­је­ди­ ње­ни Ту­ва и За­кар­па­тје) Ру­си­ја по­но­во мо­же да про­ши­ри сво­ју те­ри­то­ри­ју. На­сту­па тре­ну­так по­ли­тич­ке исти­не што се ти­че вра­ћа­ња ре­ги­о­на. Ки­јев их је ве­штач­ки укра­ји­ни­зо­вао и при­ти­скао, а они су све вре­ме че­зну­ли за сво­јом исто­риј­ском Отаџ­би­ном. Ка­ко је ле­по ре­као но­ви гра­до­на­чел­ник Се­ва­сто­по­ ља Алек­сеј Ча­лиј, овај град је по­нос ру­ ских мор­на­ра у ко­ме го­то­во све чла­ни­ це НА­ТО-а има­ју сво­је „пред­став­ни­ке“, јер је ов­де са­хра­ње­но пре­ко 250 хи­ља­да евро­ин­те­гра­то­ра од Тур­ске до Ве­ли­ке Бри­та­ни­је. Ру­си­ја је то­ком свих ових го­ди­на са не­ моћ­ним бо­лом по­сма­тра­ла про­го­не Ру­са у Сред­њој Ази­ји и бал­тич­ким зе­мља­ма, у Укра­ји­ни и Мол­да­ви­ји, и са­мо је ску­пља­ ла пра­вед­ни гнев. Са­да је до­шло вре­ме за од­го­вор. То не­ће би­ти осве­та, не­го ко­рак у су­срет на­шој за­јед­нич­кој бу­дућ­но­сти у са­ста­ву др­жа­ве ко­ју сви под­јед­на­ко до­жи­вља­ва­ју као ро­ ђе­ну зе­мљу. И та зе­мља по­но­во из­вр­ша­ва сво­ју уз­ви­ше­ну ми­си­ју. Олег Бон­да­рен­ко је по­ли­ти­ко­лог из Мо­скве.

12

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

У зе­мљи у ко­ј Разговор водила: Аљ­би­на Пе­тро­ва

Укра­јин­ски ака­де­мик, исто­ри­чар и ар­хе­о­лог Пе­тар То­лоч­ко го­во­ри о фи­нан­сиј­ским и со­ци­о­кул­т ур­ним аспек­ти­ма укра­јин­ске „ре­во­лу­ци­је“, о ин­фор­ма­ци­о­ној па­сив­но­сти Ру­си­ је и ак­тив­но­сти За­па­да у Укра­ји­ни, о но­вој ге­не­ра­ци­ји Укра­ји­на­ца ко­ји су ста­са­ли на но­вим уџ­бе­ни­ци­ма исто­ ри­је и пер­спек­ти­ва­ма сво­је зе­мље у бу­дућ­но­сти. Г. То­лоч­ко, шта се да­нас де­ша­ва у Укра­ји­ни?

П

е­тар То­лоч­ко: Де­ша­ва се не­ сре­ћа. Ка­да су на Мај­да­ну по­че­ли да се оку­пља­ју де­мон­ стран­ти, од­мах сам ре­као да се они не­ће мир­но раз­и­ћи. Као и у вре­ме „на­ран­џа­сте ре­во­ лу­ци­је“, ор­га­ни­за­то­ри су има­ли са­мо је­дан циљ – да пу­тем ре­во­лу­ци­је сру­ше власт. Ве­о­ма је не­при­јат­но жи­ве­ти да­ нас у Укра­ји­ни. Из­бо­ри ће се одр­жа­ти по дик­та­т у Мај­да­на, по дик­та­т у Мај­да­ на фор­ми­ра­ју се све др­жав­не струк­т у­ре и по­ста­вља­ју чи­нов­ни­ци, а за­тим све то фор­мал­но по­твр­ђу­је Ра­да, ко­ја је де­гра­ ди­ра­на на ни­во обич­ног ма­ри­о­нет­ског по­зо­ри­шта. Све то ука­зу­је на чи­ње­ни­цу да код нас ипак ни­је до­шло до ус­по­ста­ вља­ња ста­бил­не, устав­не, де­мо­крат­ске др­жав­но­сти. Оно што се да­нас де­ша­ва за ра­зум је не­схва­тљи­во. Ме­сто ми­ни­стра не­ко за­у­зи­ма са­мо за­то што је био аги­та­ тор и ани­ма­тор на Мај­да­ну. Ар­гу­мен­та­ ци­ја ак­ти­ви­ста је сле­де­ћа: ми смо се три ме­се­ца му­чи­ли, бо­ри­ли се про­тив мр­ског ре­жи­ма Ја­ну­ко­ви­ча, ми, да­кле, тре­ба да бу­де­мо на­гра­ђе­ни. Да ли ми то жи­ви­мо у ра­ном Сред­њем ве­ку или у до­ба са­мо­ у­пра­ве за­по­ро­шких ко­за­ка? У че­му је раз­ли­ка из­ме­ђу ки­јев­ских и мо­сков­ских про­тест­них ак­ци­ја?

-Ру­си­ја има хи­ља­ду­го­ди­шњу тра­ди­ци­ју ор­га­ни­зо­ва­не, по­не­кад ап­со­лу­ти­стич­ке, су­ро­ве др­жав­но­сти. Укра­ји­на та­кву тра­ ди­ци­ју не­ма иза се­бе. Са­да­шњи Мај­дан мо­гао је би­ти за­у­ста­вљен у са­мом по­чет­ ку, без ика­квих жр­та­ва и са­свим мир­но,

али сви су ви­ше во­ле­ли да се игра­ју ва­ тром. Ја­ну­ко­вич се чак оду­ше­вља­вао ти­ме ко­ли­ко је укра­јин­ски на­род сло­бо­до­љу­ бив, не схва­та­ју­ћи да је Мај­дан на­ме­рио да га ски­не са вла­сти. И све се за­вр­ши­ло та­ко што је про­ли­ве­на крв пот­пу­но не­ви­ них љу­ди. Жр­та­ва је би­ло на обе стра­не. Да­нас се све сво­ди на то да је од­го­во­ран са­мо ре­жим Ја­ну­ко­ви­ча. Сма­трам да жр­ тве ле­же на са­ве­сти све три стра­не: во­ ђа опо­зи­ци­је, ко­ји су обич­не ак­ти­ви­сте сла­ли у ју­риш, ре­жи­ма Ја­ну­ко­ви­ча, ко­ји је ову си­т у­а­ци­ју за­о­штрио до крај­но­сти, и За­па­да, ли­бе­рал­ног де­мо­крат­ског За­ па­да, ко­ји је фа­ри­сеј­ски рас­пре­дао при­чу о де­мо­крат­ским вред­но­сти­ма и сло­бо­ди го­во­ра. Ко­ли­ко је са­мо јав­них лич­но­сти иза­шло на три­би­не Мај­да­на? Они су де­ мон­стран­те бо­дри­ли ре­чи­ма: „Бо­ри­те се! Ми вас по­др­жа­ва­мо!“ Ове три стра­не тре­ба да сно­се под­јед­на­ку од­го­вор­ност за кр­во­про­ли­ће. И би­ће ве­о­ма не­пра­вед­ но ако жр­тве по­де­ли­мо на оправ­да­не и нео­прав­да­не. Обра­ти­те па­жњу на то да ни­је­дан од во­ђа опо­зи­ци­је у овој кла­ни­ци ни­је за­до­био чак ни огре­бо­ти­ну. Опо­зи­ци­ја твр­ди да су љу­ди иза­шли на ули­це бо­ре­ћи се за европ­ске вред­но­сти.

-У ства­ри се код нас до­го­ди­ла ба­нал­на ствар – јед­на ели­та оли­гар­ха за­ме­ни­ла је дру­гу ели­т у оли­гар­ха. И то је све. Ве­штим ме­то­да­ма су ус­ко­ме­ша­ли на­род, упо­тре­ бив­ши звуч­не па­ро­ле и ве­ли­ки но­вац. Оно што се до­го­ди­ло има­ло је је­дан је­ди­ ни циљ: да се Укра­ји­на одво­ји од Ру­си­је. Ис­ти­чем да је то мо­је лич­но ми­шље­ње, ми­шље­ње чо­ве­ка ко­ји пре­да­но во­ли сво­ју отаџ­би­ну. Да­нас мно­ги на сва­ком ћо­шку га­ла­ме о свом па­три­о­ти­зму. Ево, и ја во­ лим сво­ју зе­мљу, али не же­лим да но­ва власт бу­де пот­пу­но ин­те­гри­са­на у евро­ а­тлант­ску али­јан­с у и да је не­ко во­ди као на узди. Не же­лим да жи­вим по ша­бло­ ну ко­ји на­ме­ће За­пад. За­пад је рас­пар­чао сна­жну, моћ­ну Ју­го­сла­ви­ју на не­ко­ли­ко ми­ни­ја­т ур­них др­жа­ви­ца, у ко­ји­ма је ус­ по­ста­вио свој ути­цај. То су аме­рич­ки ме­ то­ди гло­ба­ли­за­ци­је: сва­ка зе­мља тре­ба да жи­ви она­ко ка­ко же­ли Аме­ри­ка и та­да се пред це­лим чо­ве­чан­ством мо­же пред­ ста­ви­ти као де­мо­крат­ска и про­гре­сив­на. До­га­ђа­је на Мај­да­ну не по­сма­трам као

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

ј­ој је по­бе­дио Мај­дан на­род­ну ре­во­лу­ци­ју. Ра­ди се о ор­га­ни­зо­ ва­ној ре­во­лу­ци­ји. Моћ­на про­па­ган­да је од­и­гра­ла сво­ју уло­гу. И огро­ман но­вац. Све је би­ло осми­шље­но до де­та­ља. Ан­ га­жо­ва­ни су про­фе­си­о­нал­ни пси­хо­ло­зи и ре­ди­те­љи. Трг је „го­во­рио“, „пе­вао“, „скан­ди­рао“ да­ни­ма и но­ћи­ма, без пре­ стан­ка. Био је то кар­не­вал. Али на­род се ода­звао на овај кар­не­вал, за­то што су они ко­ји су би­ли на вла­сти пре­ко­ра­чи­ли цр­ту?

-Ре­во­лу­ци­ја је иза­зва­на на ве­штач­ки на­ чин. Те­ле­ви­зи­ја, но­ви­не, ме­ђу­на­род­ни фон­до­ви у ста­њу су да ма­ни­пу­ли­шу све­ шћу љу­ди.

Ака­де­мик На­ци­о­нал­не Ака­де­ми­је на­у­ка Укра­ји­не (НАН), ди­рек­тор Ин­сти­ту­та за ар­хе­о­ло­ги­ју НАН, док­тор исто­риј­ских на­у­ка Пе­тар То­лоч­ко

То­ком по­след­њих два­де­сет го­ди­на у Укра­ји­ни је ста­са­ло чи­та­во по­ко­ле­ње ко­је је вас­пи­та­но на но­вим уџ­бе­ни­ци­ма и ко­јем су све вре­ме го­во­ри­ли да нам Ру­си­ја ни­је ни брат, ни су­сед. А ру­ски по­ли­ти­ко­ло­зи и исто­ри­ча­ри су све то без­бри­жно по­сма­тра­ли

ФО­ТО: Алек­сан­дар Струч­ков

На­дам се да не­ће­те ре­ћи да је лич­ност Вик­то­ра Ја­ну­ко­ви­ча би­ла при­хва­тљи­ва за Укра­ји­ну.

-На­рав­но, ре­жим је био ко­рум­пи­ран и власт са­ста­вље­на од про­не­ве­ри­те­ља. О то­ме све­до­че њи­хо­ве па­ла­те и ви­ле, ко­је са­да сви мо­гу да ви­де. У си­ро­ма­шној зе­ мљи ели­та је ап­со­лут­но не­мо­рал­на. Ни­је ми ни­ма­ло жао што су те ви­ле од­у­зе­те. Ме­ђу­тим, ту по­сто­ји јед­но „али“. На­и­ме, исто та­ко жи­ве и во­ђе опо­зи­ци­је. У истим та­квим двор­ци­ма, ко­је исто та­ко ни­с у по­ ди­гли од сво­је пла­те. За­то се по­ста­вља сле­ де­ће пи­та­ње: за­што уче­сни­ци Мај­да­на ни­ су кре­ну­ли да­ље и ни­с у пи­та­ли сво­је во­ђе од ког нов­ца су они по­ди­гли сво­је па­ла­те? Тре­ба­ло је бло­ки­ра­ти ра­чу­не Ја­ну­ко­ви­ча и ње­го­вог окру­же­ња у ино­стран­ству и до­ бро је што је то учи­ње­но. Ме­ђу­тим, би­ло би јед­на­ко ис­прав­но бло­ки­ра­ти и ра­чу­не во­ђа опо­зи­ци­је. И све за­јед­но вра­ти­ти у Укра­ји­ну. Ина­че до­ла­зи до то­га да се је­дан клан об­ра­чу­на­ва с дру­гим, а да при­том ги­ну не­ви­ни мла­ди љу­ди. Ме­ђу­тим, ци­ље­ви ре­во­лу­ци­је су фор­му­ ли­са­ни на дру­га­чи­ји на­чин.

-Да, иза све­га то­га мо­гла се уочи­ти на­ме­ ра да се Укра­ји­на пре­тво­ри у Ве­ли­ку Га­ ли­ци­ју. Ту се и кри­је опа­сност. Као пр­во, то јед­но­став­но ни­је мо­гу­ће учи­ни­ти. Као дру­го, по­ку­ша­ји та­кве вр­сте ће иза­зва­ти бес­ко­нач­не уну­тра­шње су­ко­бе у зе­мљи. Ми ће­мо се стал­но на­ла­зи­ти у ста­њу пру­жа­ња от­по­ра. За­пад­на, цен­трал­на и ју­го­и­сточ­на Укра­ји­на има­ју са­свим раз­ 13

ФО­ТО: GettyIma­ges / Fo­to­bank

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Трг не­за­ви­сно­сти у Ки­је­ву (Мај­дан) по­сле ви­ше­ме­сеч­них про­те­ста

ли­чи­то исто­риј­ско ис­ку­ство. Ми тре­ба да на­у­чи­мо да жи­ви­мо за­јед­но, по­шту­ју­ћи ту­ђе вред­но­сти. Код нас сва­ки клан ко­ ји до­ла­зи на власт, по­ку­ша­ва да на­мет­не сво­је вред­но­сти це­лој Укра­ји­ни. Не­ка­да је то био дње­про­пе­тров­ски клан, за­тим га је сме­нио га­ли­циј­ски, за­тим је до­шао до­њец­ки. Да­нас је по­но­во на вла­сти га­ ли­циј­ски клан. И сва­ка та­ква сме­на до­во­ди до гра­ђан­ ског су­ко­ба?

-Да, да­нас се ба­ви­мо ре­ци­ди­ви­ма гра­ђан­ ских кон­фли­ка­та 20. ве­ка. Не знам да ли ће овај Мај­дан до­ве­сти до фор­ми­ра­ња ста­бил­ни­јег др­жав­ног си­сте­ма или ће га де­фи­ни­тив­но ра­зо­ри­ти. Али чи­ни ми се да је исто­риј­ска лек­ци­ја Мај­да­на, ко­ју ни­ ко не же­ли да чу­је, у то­ме да Укра­ји­на у уни­тар­ном др­жав­ном об­ли­ку не мо­же да по­сто­ји. Укра­ји­на сво­ју др­жав­ност тре­ба да гра­ди као фе­де­ра­ци­ја. Али не на осно­ ву са­да­шњих два­де­сет пет обла­сти, не­го пре­ма исто­риј­ским ре­ги­о­ни­ма. Њих би би­ло де­вет или де­сет. Као, на при­мер, у

Не­мач­кој, где их има 16. У слу­ча­ју та­кве др­жав­не струк­т у­ре, сви ре­ги­о­ни ће би­ ти кон­цен­три­са­ни на сво­је уну­тра­шње про­бле­ме. Узми­мо за при­мер Га­ли­ци­ју. Ла­вов­ ска, Тер­но­пољ­ска и Ива­но-Фран­ков­ска Област су мен­тал­но, ет­нич­ки и со­ци­јал­ но срод­не. За њих тре­ба ство­ри­ти усло­ве нор­мал­ног жи­во­та, оне тре­ба да по­стиг­ ну та­кав обим про­из­вод­ње на сво­јој те­ ри­то­ри­ји, ко­ји је нео­п­хо­дан за ста­би­лан и са­мо­до­во­љан раз­вој. Ако же­ле, они при­ том има­ју пра­во да по­шту­ју Бан­де­ру и Шу­хе­ви­ча, да ис­ти­чу цр­но-цр­ве­не за­ста­ ве и иду у гр­ко­ка­то­лич­ке цр­кве. Али исто пра­во тре­ба да­ти и Дон­ба­с у [историјски ре­ги­он ко­ји об­у ­хва­та се­вер­ни део До­њец­ ке и ју­жни део Лу­ган­ске Обла­сти - прим. прев.], Кри­му и дру­гим ре­ги­о­ни­ма, пра­ во да по­шту­ју сво­је хе­ро­је, да го­во­ре на ру­ском је­зи­ку, да не­гу­ју сво­је кул­т ур­не тра­ди­ци­је и свој на­чин жи­во­та. Ка­кву уло­гу у кон­флик­ту има­ју ин­те­лек­ ту­ал­ци и власт?

До­га­ђа­је на Мај­да­ну не по­сма­трам као на­род­ну ре­во­лу­ци­ју. Ра­ди се о ор­га­ни­зо­ва­ној ре­во­лу­ци­ји. Моћ­на про­па­ган­да је од­и­гра­ла сво­ју уло­гу. И огро­ман но­вац. Све је би­ло осми­шље­но до де­та­ља. Ан­га­жо­ва­ни су про­фе­си­о­нал­ни пси­хо­ло­зи и ре­ди­те­љи 14

-За вре­ме еуфо­ри­је уочи не­ре­а­ли­зо­ва­ног пот­пи­си­ва­ња спо­ра­зу­ма о при­дру­жи­ва­ њу са Европ­ском уни­јом љу­де је убе­ђи­ ва­ла не са­мо опо­зи­ци­ја, не­го и Вла­да: „Иде­мо у Евро­пу, жи­ве­ће­мо као у Евро­ пи“. Али ни­ко ни­је го­во­рио о то­ме да за то тре­ба ра­ди­ти као у Евро­пи. Тре­ба се по­на­ша­ти као у Евро­пи. Тре­ба нај­пре у гла­ва­ма ство­ри­ти Евро­пу, а тек за­тим се та­мо ин­те­гри­са­ти. Али љу­ди­ма су на­пу­ ни­ли гла­ве, по­себ­но омла­ди­ни, о то­ме ка­ко је аме­рич­ки или европ­ски на­чин жи­во­та из­у­зе­тан. По­сто­ји ли опа­сност да Укра­јин­ци из­ не­ве­ре ду­хов­не при­о­ри­те­те сво­јих пре­да­ка?

-Ми по при­ро­ди ни­смо вер­ни! Ако је окру­же­ње Ја­ну­ко­ви­ча ње­га из­да­ло, за­ што он­да сви ми не би­смо из­не­ве­ри­ли сво­је прет­ке? У сва­кој но­вој ета­пи исто­ ри­је ми се ба­ви­мо сте­ри­ли­за­ци­јом сво­ је соп­стве­не про­шло­сти, са пи­је­де­ста­ла ски­да­мо до­та­да­шње идо­ле и уз­ди­же­мо но­ве. Ка­да је сру­ше­на Ру­ска Им­пе­ри­ја, со­вјет­ска власт је од­ба­ци­ла све што је би­ ло пре то­га. У го­ди­на­ма пе­ре­строј­ке смо, опет, про­кли­ња­ли све што је со­вјет­ско, иако је та­мо би­ло мно­го до­брих ства­ри. Али ако нам је циљ Евро­па, тре­ба да раз­ у­ме­мо јед­но­став­ну чи­ње­ни­цу да у Евро­ пи ни­с у у свим пе­ри­о­ди­ма исто­ри­је на вла­сти би­ли све­ти­те­љи. Има­ли су они и ин­кви­зи­то­ре, и про­сто су­ро­ве вла­да­ре, али они ни­с у вр­ши­ли пе­ри­о­дич­ну „чист­

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Mлади љу­ди ко­ји су учи­ли [из са­да­шњих укра­јин­ских уџ­бе­ни­ка историје], а да­нас сто­је на Мај­да­ну, убе­ђе­ни су да се нај­ва­жни­ји до­га­ђај у исто­ри­ји њи­хо­ве зе­мље од­и­грао у За­пад­ној Укра­ји­ни под сум­њи­вим за­ста­ва­ма Сте­па­на Бан­де­ре

Иза [Мајдана] мо­гла се уочи­ти на­ме­ра да се Укра­ји­на пре­тво­ри у Ве­ли­ку Га­ли­ци­ју ку“ у сво­јој исто­ри­ји, већ сво­ју про­шлост по­сма­тра­ју она­кву ка­ква је би­ла. Да ли је то ути­ца­ло на си­стем обра­зо­ва­ња?

-У нај­ве­ћој мо­гу­ћој ме­ри! У уџ­бе­ни­ци­ма има ве­о­ма ма­ло ма­те­ри­ја­ла о укра­јин­ским хе­ро­ји­ма из [Руског] Гра­ђан­ског и Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та, о пра­вим хе­ро­ји­ма ове зе­мље, не­ка се она та­да и зва­ла СССР. Тај део исто­ри­је јед­но­став­но је из­бри­сан из уџ­бе­ни­ка и они мла­ди љу­ди ко­ји су из њих учи­ли, а да­нас сто­је на Мај­да­ну, убе­ђе­ни су да се нај­ва­жни­ји до­га­ђај у исто­ри­ји њи­ хо­ве зе­мље од­и­грао у За­пад­ној Укра­ји­ни под сум­њи­вим за­ста­ва­ма Сте­па­на Бан­де­ ре. За­што се чу­ди­ти иде­о­ло­ги­ји та­ко­зва­ них про­тест­них ак­ци­ја, ако у зе­мљи дру­га иде­о­ло­ги­ја и не по­сто­ји? Та иде­о­ло­ги­ја је у знат­ној ме­ри ан­ти­ру­ ска. Да ли то зна­чи да је Ру­си­ја из­гу­би­ла ме­диј­ски рат?

-На­жа­лост, Ру­си­ја се у од­ре­ђе­ној ета­пи раз­во­ја кон­цен­три­са­ла на сво­је уну­тра­ шње про­бле­ме и мно­го то­га је про­пу­сти­ ла да учи­ни. То­ком по­след­њих два­де­сет го­ди­на у Укра­ји­ни је ста­са­ло чи­та­во по­

Де­чак са за­ста­вом Рат­не мор­на­ри­це Со­вјет­ског Са­ве­за и Ге­ор­ги­јев­ском лен­том (цр­но-на­ран­џа­стом тра­ком ко­јом се ис­ка­зу­је по­што­ва­ње пре­ма уче­сни­ци­ма Ве­ли­ког отаџ­бин­ског ра­та) ис­пред зда­ња Пар­ла­мен­та Кри­ма у Сим­фе­ро­по­љу

не до­ни­ра­мо 3,5 ми­ли­јар­де до­ла­ра. Ми вам да­је­мо јеф­тин гас и јеф­ти­ну наф­т у.“ За­ми­сли­те, они дру­ги нам ни­с у да­ва­ли ни­шта јеф­ти­но, већ су ра­ди­ли са по­је­ ди­нач­ним љу­ди­ма. А од нов­ца ко­ји нам је да­ва­ла Ру­си­ја та­ко­зва­ни др­жав­ни­ци су гра­ди­ли се­би па­ла­те. Али из­гле­да да у Ру­си­ји то ни­ко ни­је схва­тао. Хо­ће­те ли да ка­же­те да обич­ни Укра­ јин­ци ни­су осе­ћа­ли при­су­ство Ру­си­је у Укра­ји­ни?

-Упра­во та­ко! И то је ве­ли­ка гре­шка Ру­ си­је. Не знам мо­же ли се са­да не­што по­ пра­ви­ти. Же­лео бих да на­ша де­ца и уну­ци зна­ју да смо ми део Евро­пе још од вре­ме­на Ки­јев­ске Ру­си­је, ко­ја је би­ла јед­на од ве­ли­ ких др­жа­ва Сред­њег ве­ка, са ко­јом су же­ ле­ле да се по­ве­жу мно­ге европ­ске зе­мље. Ру­ски кне­зо­ви су би­ли све­кри и та­сто­ви европ­ских дво­ро­ва. На­ши по­том­ци, ка­ко не би из­гу­би­ли сво­је ду­бо­ке ду­хов­не ко­ ре­не, тре­ба да схва­те да се ми на­ла­зи­мо у гра­нич­ној зо­ни. Ми смо и Евро­па и Ази­ја исто­вре­ме­но. По­ло­ви­на Укра­ји­не је од­у­ век би­ла на­се­ље­на ту­ран­ским азиј­ским пле­ме­ни­ма. Ве­ко­ви­ма се све то ин­те­гри­ са­ло, рас­тва­ра­ло у на­шем ет­но­с у. А са Ру­ си­ма смо, у су­шти­ни, то­ком чи­та­ве сво­је исто­ри­је чи­ни­ли је­дан на­род.

ФО­ТО: Re­u­ters

ФО­ТО: AP

Про­тест при­ста­ли­ца евро­ин­те­гра­ци­је у Ки­је­ву

ко­ле­ње ко­је је вас­пи­та­но на но­вим уџ­бе­ ни­ци­ма и ко­јем су све вре­ме го­во­ри­ли да нам Ру­си­ја ни­је ни брат, ни су­сед. А ру­ски по­ли­ти­ко­ло­зи и исто­ри­ча­ри су све то без­бри­жно по­сма­тра­ли. Ру­си­ ја ни­је уче­ство­ва­ла у про­це­с у пре­о­ри­ јен­та­ци­је укра­јин­ске све­сти. Код нас, у Укра­ји­ни, по­сто­је сто­ти­не ра­зно­ра­зних фон­до­ва ко­је пла­ћа­ју за­пад­не зе­мље. У то се ула­же огро­ман но­вац. И ако је не­ко још до ју­че имао по­зи­ти­ван од­нос пре­ма Ру­си­ји, а да­нас је при­мљен у Европ­ски ис­тра­жи­вач­ки цен­тар, у ко­јем је по­стао се­кре­тар и до­био ве­ли­ку пла­т у, он­да он од­мах по­ста­је гла­сно­го­вор­ник за­пад­них вред­но­сти. Пре­ма зва­нич­ној вер­зи­ји, ми са Ру­си­јом не­ма­мо за­јед­нич­ку исто­ри­ју. Оста­је пра­ во­слав­на цр­ква, али и на том по­љу се од­ и­гра­ва­ју ве­о­ма за­бри­ња­ва­ју­ћи про­це­си. Јед­ном сам раз­го­ва­рао са ам­ба­са­до­ром Ру­си­је Вик­то­ром Чер­но­мир­ди­ном. Ре­као сам му: „Вик­то­ре Сте­па­но­ви­чу, по­гле­дај­ те ка­ко за­пад­не зе­мље ак­тив­но де­лу­ју на те­ри­то­ри­ји Укра­ји­не, ко­ли­ко има­ју раз­ ли­чи­тих фон­до­ва, асо­ци­ја­ци­ја, ин­сти­т у­ та! За­што и Ру­си­ја не би ор­га­ни­зо­ва­ла та­кве ак­тив­но­сти?“ Он ми је од­го­во­рио: „Оно што вам За­пад да­је у тим фон­до­ ви­ма је сит­ниш, ко­пеј­ке. Ми сва­ке го­ди­

15

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Пи­ше: Ине­са До­цен­ко

Ко­ми­си­ја ОУН за гра­ни­це кон­ти­нен­ тал­ног шел­фа про­гла­си­ла је под­руч­је Охот­ског мо­ра по­вр­ши­не 52 хи­ља­ де ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра де­лом ру­ског кон­ти­нен­тал­ног шел­фа, што зна­чи да је са­да це­ло Охот­ско мо­ре под кон­тро­лом Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. Ово под­руч­је је ве­ће од те­ри­то­ри­је Хо­лан­ди­је, Швај­цар­ске или Бел­ги­ је. Са­да Ру­си­ја рас­по­ла­же са но­вих ми­ли­јар­ду то­на фо­сил­них го­ри­ва, а ова од­лу­ка тре­ба да бу­де увод у још ва­жни­је од­лу­ке ко­је се ти­чу про­ши­ ре­ња Ру­си­је до Се­вер­ног по­ла.

Р

у­ска Фе­де­ра­ци­ја је до­би­ла ис­ кљу­чи­во пра­во ко­ри­шће­ња ре­с ур­са нафт­них на­ла­зи­шта у Охот­ском мо­ру. Ово је из­ја­вио ми­ни­стар при­род­них ре­с ур­са и еко­ло­ги­је РФ Сер­геј Дон­ској. По ми­ни­стро­вим ре­чи­ма, од­лу­ка ко­ми­си­ је је ко­нач­на и нео­по­зи­ва. Са­да је наф­то­ но­сно под­руч­је Охот­ског мо­ра у це­ли­ни под ју­рис­дик­ци­јом Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. Сви ре­с ур­си ко­ји у том под­руч­ју бу­ ду от­кри­ве­ни екс­пло­а­ти­са­ће се ис­кљу­ чи­во у скла­ду са за­ко­но­дав­ством РФ, на­по­ме­нуо је Дон­ској. Ми­ни­стар је ре­као да је укуп­на ко­ли­чи­на фо­сил­них го­ри­ва у том де­лу Охот­ског мо­ра, пре­ма про­це­ни ге­о­ло­га, ве­ћа од ми­ли­јар­ду то­на.

16

Гу­бер­на­тор Ма­га­дан­ске Обла­сти (ко­јој при­па­да нај­ве­ћи део оба­ле Охот­ског мо­ ра), Вла­ди­мир Пе­чо­ни, сма­тра да ће се про­гла­ша­ва­њем наф­то­но­сног под­руч­ја у сре­ди­ни Охот­ског мо­ра де­лом ру­ског кон­ ти­нен­тал­ног шел­фа отво­ри­ти но­ве мо­гућ­ но­сти за раз­вој еко­но­ми­је у обла­сти око ре­ке Ко­ли­ме и на це­лом ру­ском Да­ле­ком Ис­то­ку. Нај­ви­ше ко­ри­сти има­ће ри­бо­лов­ ци из овог ре­ги­о­на, јер ви­ше не­ће би­ти број­них ад­ми­ни­стра­тив­них ба­ри­је­ра. Пре све­га, улов ри­бе, ра­ко­ва и дру­гих мор­ских ме­ку­ша­ца би­ће мо­гућ у би­ло ком де­лу Охот­ског мо­ра. За пло­вид­бу ви­ше не­ће би­ти по­треб­не спе­ци­јал­не до­зво­ле по­гра­нич­них ор­га­на. „Ка­да под ју­рис­дик­ци­јом Ру­си­је бу­де це­ло Охот­ско мо­ре, а не са­мо зо­на од 200 ми­ља као до са­да, спре­чи­ће­мо иле­гал­ни про­мет ро­бе у ру­ским во­да­ма и лак­ше ће­мо са­чу­ва­ти је­дин­стве­ну жи­вот­ну сре­ди­ну“, на­во­ди прес-слу­жба ре­ги­о­нал­не вла­де ре­чи ми­ ни­стра при­род­них ре­с ур­са и еко­ло­ги­је.

ФО­ТО: Lo­ri / Le­gion Me­dia

Охот­ско мо­ре у пот­пу­но­сти при­па­ло Ру­си­ји Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја са­да са­ста­вља зах­тев за про­ши­ре­ње кон­ти­нен­тал­ног шел­фа на Арк­ти­ку. Ми­ни­стар Дон­ској ка­же да ће зах­тев би­ти при­пре­мљен до је­се­ни ове го­ди­не. Зах­тев за до­де­лу се­вер­них те­ри­ то­ри­ја осим Ру­си­је при­пре­ма­ју још че­ ти­ри зе­мље ко­је се не­по­сред­но гра­ни­че са Арк­ти­ком: САД, Ка­на­да, Нор­ве­шка и Дан­ска. Пре­тен­зи­је на Арк­тик РФ за­сни­ва на Кон­вен­ци­ји ОУН о по­мор­ском пра­ву ко­ ја до­пу­шта мо­гућ­ност да др­жа­ва про­ши­ ри еко­ном­ску зо­ну од 200 ми­ља, уко­ли­ко мор­ско дно ван ње­них гра­ни­ца пред­ста­ вља при­род­ни про­ду­же­так кон­ти­нен­та. Не­ко­ли­ко др­жа­ва је за­ин­те­ре­со­ва­но за се­вер­на мо­ра јер ге­о­ло­зи прет­по­ста­вља­ју да би се ис­под њи­хо­вог дна мо­гло на­ла­ зи­ти до 30% не­ис­тра­же­них за­ли­ха при­ род­ног га­са и 15% наф­те.

До­каз за мо­ре У сре­ди­ни Охот­ског мо­ра на­ла­зи се ве­ли­ко под­руч­је ко­је је ра­ни­је сма­тра­но „отво­ре­ним мо­рем“. На тој те­ри­то­ри­ји су се сло­бод­но мо­гли кре­та­ти и ло­ви­ти ри­бу бро­до­ви би­ло ко­је зе­мље. У но­вем­бру 2013. Ру­ска Фе­де­ра­ци­ја је ус­пе­ла да до­ка­же пра­во на 52 хи­ља­де ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра аква­то­ри­је у сре­ди­ни Охот­ског мо­ра. Сре­ди­на Охот­ског мо­ра ви­ше ни­је део свет­ског оке­а­на, јер је ово мо­ре са­да у пот­пу­но­сти при­па­ло Ру­си­ји. На­кон одо­бра­ва­ња на сед­ни­ци Ор­ га­ни­за­ци­је Ује­ди­ње­них на­ци­ја, про­цес прав­ног при­па­ја­ња наф­то­но­сног под­руч­ја Охот­ског мо­ра ру­ском кон­ти­нен­тал­ном шел­фу мо­же се сма­тра­ти за­вр­ше­ним.

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Вој­не санк­ци­је пре­ма Ру­си­ји: ко гу­би ви­ше? Пи­ше: Дми­триј Ли­тов­кин

За­бра­на ис­по­ру­ке на­о­ру­жа­ња и вој­ не тех­ни­ке из зе­ма­ља Европ­ске уни­ је у Ру­си­ју по­сле до­га­ђа­ја на Кри­му не­ће по­ста­ти ефи­ка­сни еле­мент у при­ти­ску на Кремљ. Ру­ска пред­у­зе­ ћа има­ју пот­пу­ни ци­клус про­из­вод­ ње, од еле­мент­не ба­зе до пот­пу­ног го­то­вог про­из­во­да, док из­воз европ­ ског на­о­ру­жа­ња не из­но­си ви­ше од 1% укуп­ног оби­ма из­во­зно-уво­зних уго­во­ра „Ро­со­бо­ро­нек­спор­та“.

жа­ва по­зи­ци­је иш­че­ки­ва­ња. Са­мо је­дан уго­вор за ис­по­ру­ку два ве­ли­ка де­сант­на но­са­ча хе­ли­коп­те­ра ти­па „Ми­страл“ тре­ ба­ло је фран­цу­ским ком­па­ни­ја­ма DCNS (Ди­рек­ци­ја за из­град­њу вој­них бро­до­ва) и STX да до­не­се пре­ко 1,2 ми­ли­јар­де евра (по­ло­ви­ну су­ме Мо­сква је већ пре­ба­ци­ ла). Осим то­га, Фран­цу­ска је ра­чу­на­ла на то да из­гра­ди још два та­ква бро­да у са­мој Ру­си­ји. По­ред то­га, Па­риз уче­ству­је у три

Ка­ко је си­т у­а­ци­ју са санк­ци­ја­ма об­ја­снио је­дан од ви­со­ких пред­став­ни­ка ру­ског вој­ но-ин­ду­стриј­ског ком­плек­са, „Ми­стра­ли“ су би­ли на­мет­ну­ти од­лу­ком бив­шег ми­ ни­стра од­бра­не Ана­то­ли­ја Сер­дју­ко­ва. Го­ вор­ка се да је та ку­по­ви­на би­ла „по­клон“ Ни­ко­ли Сар­ко­зи­ју пред пред­сед­нич­ке из­ бо­ре, као за­хвал­ност за благ став Фран­цу­ ске пре­ма у кон­флик­т у у Ју­жној Осе­ти­ји 2008. Пред­сед­ни­ку Фран­цу­ске је би­ло по­

С

во­ју од­лу­ку да се по­сле до­га­ ђа­ја на Кри­му пре­ки­не вој­на са­рад­ња са Ру­си­јом об­ја­ви­ле су Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и Не­ мач­ка. Ме­ђу­тим, санк­ци­је ЕУ у обла­сти вој­но-тех­нич­ке са­ рад­ње пред­ста­вља­ју јед­но од нај­сла­би­јих ме­ста у „бор­би“ са Ру­си­јом. До­вољ­но је ре­ћи да из­воз европ­ског на­о­ру­жа­ња не из­но­си ви­ше од 1% укуп­ног оби­ма из­ во­зно-уво­зних уго­во­ра „Ро­со­бо­ро­нек­ спор­та“, ру­ског др­жав­ног по­сред­ни­ка у обла­сти тр­го­ви­не оруж­јем. Ру­си­ја је по том оби­му дру­ги ис­по­ру­чи­лац на­о­ ру­жа­ња и вој­не тех­ни­ке у све­т у, по­сле САД. То­ме тре­ба до­да­ти да ру­ска пред­у­ зе­ћа има­ју пот­пу­ни ци­клус про­из­вод­ње, од еле­мент­не ба­зе до пот­пу­ног го­то­вог про­из­во­да. Да­кле, санк­ци­је ЕУ у сфе­ри вој­но-тех­нич­ке са­рад­ње фак­тич­ки не­ће има­ти ни­ка­квих озбиљ­них по­сле­ди­ца за од­брам­бе­ну моћ Ру­си­је. Уоста­лом, 1% уго­во­ра још увек по­сто­ји. Ка­да је реч о Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, то се ти­ца­ло ис­по­ру­ке ма­те­ри­ја­ла за про­из­ вод­њу вој­них уни­фор­ми. Услед санк­ци­ја Лон­дон гу­би око 133 ми­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра. Бер­лин је ис­по­ру­чи­вао снај­пер­ ско на­о­ру­жа­ње и био је ан­га­жо­ван на из­град­њи ди­ги­тал­ног школ­ског цен­тра за бор­бе­ну обу­ку у Му­ли­ну, у Ни­же­го­ род­ској Обла­сти. Из­нос тран­сак­ци­је је 100 ми­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра. Али нај­ве­ћи парт­нер Мо­скве у вој­ној сфе­ри оста­је Па­риз, ко­ји се за са­да при­др­

Уз­лет­на па­лу­ба фран­цу­ског вој­ног но­са­ча хе­ли­коп­те­ра кла­се „Ми­страл“

ве­ли­ка ру­ска уго­во­ра за ис­по­ру­ку тен­ ков­ске оклоп­не тех­ни­ке, као и ло­вач­ких ави­о­на Су-30МКИ и МиГ-29К Ин­ди­ји. До­бит се ов­де ра­чу­на у ми­ли­о­ни­ма евра.

Ко ко­ме да­је по­клон?

Нај­ин­те­ре­сант­ни­је је то што је ру­ски вој­но-ин­ду­стриј­ски ком­плекс обе­руч­ке спре­ман да по­др­жи уво­ђе­ње санк­ци­ја про­тив Ру­си­је упра­во од стра­не Фран­ цу­ске. Не ра­ди се са­мо о то­ме да ру­ској вој­сци ни­с у по­треб­ни фран­цу­ски но­са­чи хе­ли­коп­те­ра (ни ми­ни­стар од­бра­не, ни на­чел­ник Ге­не­рал­шта­ба још ни­с у об­ја­ сни­ли с ко­јим ци­љем се ку­пу­ју ова­кви бро­до­ви). Уво­ђе­ње санк­ци­ја ће до­ве­сти до то­га да ће Па­риз би­ти при­ну­ђен да пла­ти пе­на­ле, а то ће омо­гу­ћи­ти из­град­ њу нај­ма­ње пет бро­до­ва по­пут „Ми­стра­ ла“, већ у Ру­си­ји.

ФО­ТО: РИА „Но­во­сти“

Гу­би­ци – на обе стра­не

треб­но да са­чу­ва рад­на ме­ста, а ујед­но и би­ра­че. DCNS се у том тре­нут­ку на­ла­зи­ла у кри­зи и уго­вор са Мо­сквом је за њу био по­пут по­ја­са за спа­са­ва­ње. Ин­ди­ка­тив­но је да Ва­шинг­тон ћу­ти по­ во­дом уво­ђе­ња санк­ци­ја у вој­ној сфе­ри. Глав­ни ин­те­гра­тор Европ­ске уни­је гу­би од њих ви­ше не­го ње­го­ви парт­не­ри у НА­ ТО-у. До­вољ­но је ре­ћи да ру­ска фа­бри­ка „ВСМПО-АВИ­СМА“ (ру­ска ме­та­лур­шка ком­па­ни­ја) из гра­да Верх­ња­ја Сал­да ис­ по­ру­чу­је пре­ко 40% де­та­ља од ти­та­ни­ју­ ма за аме­рич­ки лук­с у­зни пут­нич­ки ави­ он су­пер­лај­нер Bo­e­ing 787 „Dre­a­mli­ner“. Се­вер­но­а­тлант­ски са­вез има још и пре­ то­вар­ну ба­зу у Уља­нов­ску, кроз ко­ју про­ ла­зи ско­ро 60% те­ре­та за тру­пе али­јан­се у Ав­га­ни­ста­ну. Та­ко да за­пад­ним парт­ не­ри­ма, по све­му су­де­ћи, ни­ка­ко ни­је од ко­ри­сти да вр­ше јак при­ти­сак на Мо­скву.

17

политика и друштво

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

Пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин пот­пи­су­је за­кон о при­ма­њу Кри­ма и Се­ва­сто­по­ља у са­став Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, у при­су­ству пред­сед­ни­ка оба до­ма ру­ског пар­ла­мен­та, Ва­лен­ти­не Ма­тви­јен­ко и Сер­ге­ја На­ри­шкин. Пре­ма Пу­ти­но­вим ре­чи­ма, „Ру­си­ја има не­за­ви­сну по­зи­ци­ју на свет­ској сце­ни и на­ме­ра­ва да је шти­ти свим рас­по­ло­жи­вим сред­стви­ма“

Пи­ше: Ге­ворг Мир­за­јан

Јед­но­ча­сов­но из­ла­га­ње Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на на це­ре­мо­ни­ји пот­пи­си­ва­ ња спо­ра­зу­ма са Кри­мом и Се­ва­сто­ по­љем ни­је био са­мо три­јум­фал­ни го­вор, не­го и про­грам­ско обра­ћа­ње ко­је су за­пад­ни ме­ди­ји већ на­зва­ ли дру­гим Мин­хен­ским го­во­ром. У ње­му је ру­ски пред­сед­ник фак­тич­ ки озна­чио прин­ци­пе но­ве спољ­не по­ли­ти­ке Ру­си­је и под­ву­као цр­т у ис­под 25-го­ди­шњег пе­ри­о­да по­сле Хлад­ног ра­та. Пу­ти­нов го­вор је у Евро­пи и САД иза­звао за­па­ње­ност.

П

Игра на аме­рич­ки на­чин

ре­ма Пу­ти­но­вим ре­чи­ма, Ру­ си­ја је умор­на од то­га што је За­пад не до­жи­вља­ва као рав­ но­прав­ног парт­не­ра. „Стал­ но су нас ва­ра­ли, до­но­си­ли су од­лу­ке иза на­ших ле­ђа, до­во­ди­ли нас пред свр­шен чин“, из­ја­вио је пред­сед­ник. „Та­ко је би­ло и са ши­ре­ 18

њем НА­ТО-а на Ис­ток... и са по­ста­вља­ њем си­сте­ма про­ти­вра­кет­не од­бра­не... и са бес­крај­ним оду­го­вла­че­њем у ре­ша­ва­њу про­бле­ма са ви­за­ма, и са обе­ћа­њи­ма фер кон­ку­рен­ци­је и сло­бод­ног при­сту­па гло­ бал­ним тр­жи­шти­ма“. Он је на­гла­сио да Мо­сква же­ли да „на­ши од­но­си бу­ду рав­но­прав­ни, отво­ре­ни и по­ ште­ни“, и до­дао да Ру­си­ја има не­за­ви­сну по­зи­ци­ју на свет­ској сце­ни и на­ме­ра­ва да је шти­ти свим рас­по­ло­жи­вим сред­стви­ма. „Ми ви­ше не при­ста­је­мо на то да са­мо јед­ на стра­на мо­же кр­ши­ти ме­ђу­на­род­но пра­ во и да се са­мо јед­на стра­на мо­же по­зи­ва­ ти на ре­а­ли­је ме­ђу­на­род­не по­ли­ти­ке ра­ди за­шти­те сво­јих на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са“, ре­као је до­пи­сни­ку „Ру­ске ре­чи“ Дми­триј

Су­слов, за­ме­ник ди­рек­то­ра Цен­тра за ком­плек­сна европ­ска и ме­ђу­на­род­на ис­ тра­жи­ва­ња На­ци­о­нал­ног ис­тра­жи­вач­ког уни­вер­зи­те­та „Ви­со­ка шко­ла еко­но­ми­је“. Пу­тин је у свом го­во­ру фак­тич­ки дао до зна­ња да ће се Ру­си­ја од са­да по­на­ша­ти исто као САД: „За­што се оно што је до­ зо­ље­но Ал­бан­ци­ма на Ко­со­ву... за­бра­њу­је Ру­си­ма, Укра­јин­ци­ма и крим­ским Та­та­ри­ ма на Кри­му?“.

На­ши љу­ди, на­ши ин­те­ре­си

За­шти­та су­на­род­ни­ка у ино­стран­ству је још је­дан ва­жан мо­ме­нат у Пу­ти­но­вом го­во­ру. Кремљ је се­бе про­гла­сио за­штит­ ни­ком Ру­са ко­ји су по­сле рас­па­да СССР-а оста­ли ра­штр­ка­ни по раз­ли­чи­тим зе­мља­

Стал­но су нас ва­ра­ли, до­но­си­ли су од­лу­ке иза на­ших ле­ђа, до­во­ди­ли нас пред свр­шен чин. Та­ко је би­ло и са ши­ре­њем НА­ТО-а на Ис­ток... и са по­ста­вља­њем си­сте­ма про­ти­вра­кет­не од­бра­не Вла­ди­мир Пу­тин, пред­сед­ник Ру­си­је

ФО­ТО: AP

По­чи­ње но­ва ера ру­ске с

ГЕОПОЛИТИКА април 2014.

спољ­не по­ли­ти­ке ма. „Ми­ли­о­ни Ру­са су уве­че оти­шли на спа­ва­ње као и увек, а ују­тру су се про­бу­ ди­ли у ино­стран­ству... Ру­ски на­род је са­ да је­дан од нај­ве­ћих, да не ка­жем нај­ве­ћи по­де­ље­ни на­род на све­т у“, ре­као је Пу­тин. Мо­сква је у прет­ход­ном пе­ри­о­ду ра­ди­је де­ло­ва­ла пре­ко на­ци­о­нал­них ин­те­гра­ци­о­ них ин­сти­т у­ци­ја (кон­крет­но, пре­ко Евро­ а­зиј­ске еко­ном­ске за­јед­ни­це), а са­да, по­сле по­ку­ша­ја За­па­да да пу­тем др­жав­ног пре­ вра­та пре­от­ме Укра­ји­ну од Ру­си­је, из­ја­ви­ла је да је спрем­на да ра­ди­кал­ни­јим ме­ра­ма за­шти­ти сво­је ин­те­ре­се и сво­ју без­бед­ност. „Ру­ски пред­сед­ник је на­ја­вио мо­гућ­ност пре­и­спи­ти­ва­ња гра­ни­ца ко­је су на­ста­ле на пост­со­вјет­ском про­сто­ру уко­ли­ко бу­де угро­ жен ‘ру­ски свет’, ка­ко га на­зи­ва Вла­ди­мир Пу­тин“, ре­као је до­пи­сни­ку „Ру­ске речи“ ру­ ски по­ли­ти­ко­лог Сер­геј Мар­ке­до­нов. Та­кве из­ја­ве су по­ја­ча­ле уз­не­ми­ре­ност за­пад­них парт­не­ра и за­бри­ну­тост по­ је­ди­них чла­ни­ца За­јед­ни­це не­за­ви­сних др­жа­ва (Ка­зах­ста­на, на при­мер, на чи­јем се­ве­ру жи­ве Ру­си). Екс­пер­ти, ме­ђу­тим, сма­тра­ју да су ти стра­хо­ви пре­у­ра­ње­ни. „Ру­си­ја не­ће отва­ра­ти кон­флик­те дуж сво­јих гра­ни­ца“, ка­же Мар­ке­до­нов. „Си­ ту­а­ци­ја са Кри­мом је са­мо по­ка­за­ла да ће у слу­ча­ју опа­сно­сти усле­ди­ти ре­ак­ци­ја. Пре Кри­ма је Мо­сква би­ла спрем­на да во­ди ра­чу­на о стра­хо­ви­ма и за­бри­ну­то­ сти За­па­да, али са­да на пр­во ме­сто ста­вља соп­стве­не ин­те­ре­се.“

Нео­п­ход­но је до­го­ва­ра­ти се

Пу­ти­нов го­вор је у Евро­пи и САД иза­звао за­па­ње­ност. „За­пад са све ве­ћом за­бри­ну­ што­шћу пра­ти про­ме­не у ру­ској спољ­ној по­ли­ти­ци. Код нас се све ви­ше го­во­ри о вра­ћа­њу у ста­ње кон­фрон­та­ци­је, или чак о но­вом хлад­ном ра­т у про­тив Ру­си­је“, ре­као Спе­ци­јал­не до­дат­ке о Ру­си­ји у свет­ским днев­ ни­ци­ма уре­ђу­је и из­да­је „Rus­sia Beyond the He­ a­dli­nes“, про­је­кат „Ро­сиј­ске га­зе­те“ из Мо­скве. У овом тре­нут­ку до­да­ци се об­ја­вљу­ју у сле­де­ћим ли­сто­ви­ма: Le Fi­ga­ro, Фран­цу­ска • The Daily Te­le­graph, Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја • Südde­utsche Ze­ i­tung, Не­мач­ка • El País, Шпа­ни­ја • La Re­pub­bli­ ca, Ита­ли­ја • Le So­ir и Euro­pean Vo­i­ce, Бел­ги­ја • Ду­ма, Бу­гар­ска • По­ли­ти­ка и Ге­о­по­ли­ти­ка, Ср­ би­ја • The Was­hing­ton Post и The New York Ti­ mes, САД • Ma­i­nic­hi Shim­bun, Ја­пан • Chi­na Bu­ si­ness News, Ки­на • So­uth Chi­na Mor­ning Post, Ки­на (Хонг­конг) • La Na­cion, Ар­ген­ти­на • Fol­ha

је за „Ру­ску реч“ Ен­др­ју Вајс, пот­пред­сед­ ник аме­рич­ког фон­да „Кар­не­ги“. „Мо­сква ви­ше не­ће мо­ћи као ра­ни­је да са­ра­ђу­је са за­пад­ним парт­не­ри­ма. По­сле ру­ске анек­ си­је Кри­ма на За­па­ду ће се фор­ми­ра­ти но­во ми­шље­ње о Ру­си­ји. За­са­да је ра­но го­во­ри­ти у че­му ће се оно кон­крет­но са­ сто­ја­ти, јер смо тек на по­чет­ку про­це­са.“ Па ипак, Пу­тин је у свом го­во­ру дао до зна­ња да овај но­ви спољ­но­по­ли­тич­ки при­ступ не мо­ра оба­ве­зно да под­ра­зу­ме­ ва кон­фрон­та­ци­ју. Пу­тин не на­ме­ра­ва да од Ру­си­је ство­ри не­ка­кав цен­тар ан­ти­а­ ме­рич­ког рас­по­ло­же­ња и жа­ри­ште не­ста­ бил­но­сти у све­т у. „У го­во­ру Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на нај­ва­жни­ је је су­ми­ра­ње ре­зул­та­та на­кон пе­ри­о­да по­сле рас­па­да СССР-а“, об­ја­снио је до­ пи­сни­ку „Ру­ске ре­чи“ Фјо­дор Лу­кја­нов, глав­ни уред­ник ли­ста „Ру­си­ја у гло­бал­ној по­ли­ти­ци“. „Са­да, на­рав­но, ни­је реч о ре­ кон­струк­ци­ји Со­вјет­ског Са­ве­за, не­го о од­би­ја­њу да се сви ти до­га­ђа­ји раз­ма­тра­ју као фа­та­лан крај про­це­са. Мо­сква са­да сма­тра да тај про­цес ни­је за­вр­шен и на­ ме­ра­ва да ко­ри­гу­је ре­зул­та­те ње­го­вог ме­ ђу­пе­ри­о­да. Та ко­рек­ци­ја не мо­ра оба­ве­зно под­ра­зу­ме­ва­ти пре­и­спи­ти­ва­ње гра­ни­ца. Крим је пре је­дин­ствен слу­чај, не­го што је мо­дел за бу­ду­ће по­те­зе. Ту је нај­ва­жни­ је мо­рал­но-по­ли­тич­ко пре­и­спи­ти­ва­ње.“ Осим то­ га, Кремљ схва­ та да ни­ јед­ на стра­на не­ће има­ти ко­ри­сти од озбиљ­ ног за­о­штра­ва­ња ру­ско-аме­рич­ких или ру­ско-европ­ских од­но­са. Због то­га је у Пу­ти­но­вом го­во­ру би­ло и по­мир­љи­вих то­но­ва. Ру­ски пред­сед­ник је по­ку­шао да об­ја­сни За­па­ду да Укра­ји­на ни­је је­ди­ни про­блем на све­т у, и да има и дру­гих свет­ ских про­бле­ма ко­је Ру­си­ја и За­пад тре­ба за­јед­но да ре­ша­ва­ју. de S. Pa­u­lo, Бра­зил • El Ob­ser­va­dor, Уру­гвај • The Global Times, Кина • Navbharat Times и The Economic Times, Индија • Eleutheros Typos, Грчка • Joongang Jilbo, Јужна Кореја • Gulf News и Al Khaleej, Уједињени Арапски Емирати • Sydney Morning Herald и The Age, Аустралија • Нова Македонија, Македонија. Елек­трон­ска по­шта срп­ске ре­дак­ци­је RBTH: EDI­TOR­@RU­SKA­REC.RU Ви­ше ин­фор­ма­ци­ја на http://RU­SKA­REC.RU „Ге­о­по­ли­ти­ку“ из­да­је и штам­па пред­у­зе­ће ИП „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс д.о.о.“ Адре­са ре­дак­ци­је: Мур­ска 1/4, 11000 Бе­о­град

Ру­ски пред­сед­ник је на­ја­вио мо­гућ­ност пре­и­спи­ти­ва­ња гра­ни­ца ко­је су на­ста­ле на пост­со­вјет­ском про­сто­ру уко­ли­ко бу­де угро­жен ‘ру­ски свет’, ка­ко га на­зи­ва Вла­ди­мир Пу­тин Сер­геј Мар­ке­до­нов, по­ли­ти­ко­лог „САД на ве­штач­ки на­чин, по инер­ци­ји, по­ку­ша­ва­ју да спре­че ре­ин­те­гра­ци­ју на пост­со­вјет­ском про­сто­ру. Ако успе­мо да до­ђе­мо до за­јед­нич­ког схва­та­ња да кон­ со­ли­да­ци­јом тих те­ри­то­ри­ја Мо­сква не­ће ство­ри­ти ан­ти­а­ме­рич­ки цен­тар мо­ћи, он­ да ће но­ва ‘Јал­та 2’ (но­ва пра­ви­ла по­на­ша­ ња у Евро­пи, тј. де­фи­ни­са­ње гра­ни­це на ко­јој се за­вр­ша­ва за­пад­ни и по­чи­ње наш по­ре­дак) мо­ћи да бу­де за­лог са­рад­ње у ре­ша­ва­њу тран­сна­ци­о­нал­них про­бле­ма као што су Ав­га­ни­стан, Ис­точ­на Ази­ја и Бли­ски Ис­ток“, ка­же Дми­триј Су­слов. За­са­да САД ипак ни­с у спрем­не да се по­ ми­ре са но­вим спољ­но­по­ли­тич­ким кур­ сом Ру­си­је. „Не тре­ба оче­ки­ва­ти да ће За­ пад при­хва­ти­ти да тре­ти­ра Укра­ји­ну као део сфе­ре ути­ца­ја Ру­си­је. То би био ко­рак на­зад са гле­ди­шта про­те­клих 20 го­ди­на ин­те­гра­ци­је Укра­ји­не у тран­са­тлант­ски про­стор“, ка­же Ен­др­ју Вајс. Ме­ђу­тим, та­ква по­зи­ци­ја је не­кон­струк­ тив­на и мо­же иза­зва­ти но­ве про­бле­ме. „За­пад, на­рав­но, мо­же и да­ље да од­би­ја те пре­го­во­ре, али то мо­же иза­зва­ти да­љу де­ ста­би­ли­за­ци­ју си­т у­а­ци­је у Евро­пи. Тре­ба јед­ном за­сваг­да от­кло­ни­ти не­де­фи­ни­са­ ност и не­до­ре­че­ност ко­ја је оста­ла по­сле Хлад­ног ра­та“, твр­ди Дми­триј Су­слов. Тел/факс: +381 11 3808 912, 381 11 2404364 ge­o­po­li­ti­ka@sbb.rs, www.ge­o­po­li­ti­ka.rs Сло­бо­дан Ерић, ди­рек­тор и глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Алек­сан­дар Дра­гу­ти­но­вић, уред­ник фо­то­гра­фи­је Ире­на Ми­лић, ди­стри­бу­ци­ја, огла­ша­ва­ње и ПР Ка­та­ри­на Бун­тић-Мар­ко­вић, по­слов­но-тех­нич­ки се­кре­тар Ли­ков­но-гра­фич­ка об­ра­да „Ге­о­по­ли­ти­ка пресс“

19

ФО­ТО: АП

Русија у сликама Про­сла­ва ре­зул­та­та ре­фе­рен­ду­ма о при­са­је­ди­ње­њу Кри­ма Ру­си­ји у Се­ва­сто­по­љу.

Ру­ска реч ru­ska­rec.ru